Professional Documents
Culture Documents
Kompanijsko I Trgovinsko Pravo - Priručnik Za Pravosudni
Kompanijsko I Trgovinsko Pravo - Priručnik Za Pravosudni
Kompanijsko I Trgovinsko Pravo - Priručnik Za Pravosudni
др Мирко Васиљевић
КОМПАНИЈСКО И ТРГОВИНСКО ПРАВО
Седмо измењено и допуњено издање
Едиција
ПРИРУЧНИЦИ ЗА ПОЛАГАЊЕ
ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА
Уредник
Мијодраг Радојевић
КОМПАНИЈСКО
И ТРГОВИНСКО
ПРАВО
Седмо измењено и допуњено издање
КОМПАНИЈСКО ПРАВО
ТРГОВИНСКО ПРАВО
УГОВОРИ У ПРИВРЕДИ
(ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 255
ИЗВОРИ ТРГОВИНСКОГ ПРАВА - - - - - - - - - - - - 255
1. Аутономни извори трговинског права
– lex mercatoria - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 255
ОПШТА ПРАВИЛА УГОВОРА У ПРИВРЕДИ - - - - 258
1. Концепција јединства облигационих односа
и појам трговца и трговинског посла - - - - - - - 258
2. Важније специфичности уговора
у привреди - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 259
I. УГОВОР О ПРОДАЈИ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 269
1. Опште карактеристике - - - - - - - - - - - - - - - - - 269
2. Предмет продавчеве обавезе - - - - - - - - - - - - - 269
3. Предмет купчеве обавезе - - - - - - - - - - - - - - - - 271
4. Обавезе продавца - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 273
5. Обавезе купца - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 276
6. Одговорност за неизвршење
уговорних обавеза - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 279
7. Заједничка правила за обавезе
продавца и купца - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 286
8. Прелаз ризика и трошкова са продавца
на купца (транспортне клаузуле) - - - - - - - - - - - 289
II. УГОВОР О ПОСРЕДОВАЊУ - - - - - - - - - - - - - - - 293
10 • Компанијско и трговинско право
АРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ
Х
(Несеријске-појединачне) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 383
ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ
И ЊИХОВА ПРИРОДА - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 383
4.2. Делатност
38. Појам и утврђивање. – Савремена тржишна законо -
давства проглашавају принцип слободе обављања делатности
– допуштена је свака делатност која није законом забрањена
или није супротна добрим пословним обичајима. Отуда је и
правни посао закључен с трећим лицем изван регистроване
делатности друштва правно ваљан, осим у случају доказане
несавесности трећег лица, за шта није довољан доказ објава
регистроване делатности на интернет страници Агенције за
привредне регистре.
Делатност привредног друштва утврђује се конститутив -
ним актима самог привредног друштва и може се обављати уз
испуњеност прописаних услова који су зависни од карактера
делатности (технички, санитарни, кадровски и др.). Решење
о испуњености услова за обављање делатности доноси се
у управном поступку, од стране надлежних инспекцијских
служби и других надлежних органа. Привредно друштво може
да региструје обављање било које делатности, чак и кад не ис -
пуњава услове за обављање те делатности у том тренутку, али
не може отпочети обављање делатности за које су прописани
посебни услови, док не испуни те услове (прибављање одгова -
рајућих инспекцијских решења), у противном чини привредни
преступ (санкција није ништавост посла – грађанскоправна,
већ административноправна – привредни преступ). Изузет
но је обављање одређених делатности у домену дозволе или
одобрења надлежног државног органа и по правилу захтева
организовање одређене форме привредног друштва за њихово
обављање (делатности финансијских услуга, делатност оси -
гурања, услуге у вези са хартијама од вредности, делатности
у вези са производњом наоружања и слично). Привредно
друштво може да промени своју делатност на начин одређен
конститутивним актом друштва и да ту промену региструје.
Привредни (трговачки) субјекти • 35
I. ОРТАЧКО ДРУШТВО
70. Појам. – Закон о привредним друштвима дефинише
ово друштво одређењем битних карактеристика: пословање
под заједничким пословним именом, уговорни начин настанка,
правни субјективитет, број и врсту ортака, обављање привредне
(трговачке) делатности и неограничена одговорност ортака
за обавезе друштва према повериоцима.
71. Правни субјективитет. – Према Закону о привред -
ним друштвима ортачко друштво има правни субјективитет,
који стиче од момента регистрације оснивачког акта (са
другом потребном документацијом). Правни субјективитет
претпоставља и одвојеност имовине. Одвојеност имовине
друштва од приватне имовине његових ортака има и своје
правне консеквенце. Прво, приватни повериоци ортака не
могу се намирити из имовине друштва. Друго, друштво за
своје обавезе одговара и својом имовином (поред солидарне
одговорности ортака приватном имовином). Треће, између
поверилаца друштва и ортака не постоје непосредни правни
односи (без обзира на то што по самом закону ортаци одгова -
рају за обавезе друштва). Четврто, ортачко друштво је порески
субјект (порез на добит и порез на имовину). Пето, ортачко
друштво је стечајни субјект. Ако ово друштво нема правни
субјективитет, његова имовина не може припадати друштву
као таквом, већ припада ортацима и налази се у посебном
правном режиму тзв. имовине заједничке руке.
72. Број и својство ортака. – Закон о привредним друшт -
вима одређује изричито да је минимални број ортака овог
друштва два, а што произлази и из уговорног начина настанка.
Отуда, ако из било ког разлога ово друштво спадне само на
једног ортака, оно више не може опстати у овом својству.
С друге стране, иако закон не прописује максималан број
Привредна друштва и тужбе • 61
2. Акције
148. Појам. – Акција је хартија од вредности коју издаје
акционарско друштво (или командитно друштво на акције
које наше право не познаје), с одређеном номиналном или
рачуноводственом вредношћу која представља део његовог
основног капитала. И наш законодавац прихвата тренд тзв.
дематеријализације акција (исто важи и за друге серијске
хартије од вредности) и уместо штампања акција омогућује
упис у Централни регистар акција са посебним рачунима
сваког акционара, на којима се региструје промет акција.
149. Карактеристике. – Акције се одликују трима карак -
теристикама које их разликују од удела или других хартија од
вредности: прво, акција је хартија од вредности, друго, акција
даје чланска права и, треће, акција је део основног капитала
(осим код тзв. инвестиционих друштава са променљивим
капиталом).
150. Поделе. – Зависно од начина одређења имаоца акције,
могу постојати акције на име и акције на доносиоца (тенден -
ција у многим земљама јесте и да се искључе могућности из -
давања акција на доносиоца, што сада прихвата и наш закон).
Класа акција одређује се правима која су у њима садржана, те
полазећи од овог критеријума акције могу бити: а) редовне
(обичне) и б) преференцијалне (приоритетне, повлашћене).
Једно друштво може издавати више класа акција, чак и у истој
емисији акција.
151. Појам редовних акција. – Редовне акције су акције
које дају иста статусна права (право приступа актима и
96 • Компанијско право
3. Обвезнице
157. Појам. – Обвезница је хартија од вредности одређене
номиналне вредности којом се њен издавалац обавезује да ће
лицу означеном у њој или лицу по његовој наредби, односно
њеном доносиоцу исплатити означеног дана доспелости
износ у њој наведен, односно да ће исплатити износ ануи -
тетских купона или их заменити за акције ако су издате као
замењиве.
158. Врсте обвезница. – Зависно од категорије издаваоца,
обвезнице се могу поделити на обвезнице државе (или јединице
локалне самоуправе), обвезнице банака и других финансијских
организација и обвезнице привредних друштава и других
привредних субјеката. Зависно од начина одређења корисника,
обвезнице се могу поделити на име и на доносиоца. Зависно од
постојања одређеног обезбеђења исплате, обвезнице се деле
на гарантоване и негарантоване. Зависно од монете на коју
гласе, обвезнице се могу поделити на обвезнице које гласе на
динаре и обвезнице које гласе на страну валуту. Зависно од
емисионе вредности, обвезнице могу бити обвезнице које се
емитују по номиналној вредности (ако је повољна каматна сто -
па, ако је реч о реномираном издаваоцу, ако се очекује велика
потражња и успешан пласман) и обвезнице које се емитују
испод номиналне вредности – осим замењивих обвезница за
акције. Зависно од фиксираности потраживања, обвезнице се
деле на оне у којима је потраживање имаоца обвезнице фиксно
(са фиксном каматом) и оне у којима потраживање имаоца
обвезнице није фиксно (у овом делу се тада приближавају
акцијама). Обвезнице са неефиксним потраживањем могу
имати разне варијанте. Наши прописи помињу изричито само
тзв. партиципативне обвезнице које имаоцу, поред утврђене
камате (која је редовно нижа), дају и право на учешће у добити
издаваоца обвезнице (као и на дистрибуирајућим резервама).
Партиципативне обвезнице, као и партиципативне приоритетне
акције, могу такође давати приоритетно право на учешће у
добити (партиципативне приоритетне обвезнице). Зависно од
могућности замене за друге хартије од вредности, обвезнице
Привредна друштва и тужбе • 99
4. Варанти
159. Варанти са правом на стицање акција. – Варанти
за куповину (стицање) акција су, по својој природи, хартије од
вредности које имаоцу дају право на стицање одређеног броја
акција одређене врсте и класе и по унапред одређеној цени
(у моменту издавања вараната) у одређеном периоду. Варанти
се по правилу емитују постојећим акционарима и управама
акционарских друштава, како би им се омогућило да акције
будуће емисије стекну по праву приоритета у односу на друга
лица и по познатим условима у моменту емисије вараната, који
су по правилу повољнији за имаоце вараната. И ове хартије од
вредности се издају серијски, а понекад се називају и опцијама
за стицање акција. И у једном и у другом означавању треба
их разликовати од варанта као дела дводелне складишнице
као робне, а не новчане хартије од вредности, односно од
опцијских уговора као врсте финансијских инструмената.
6. Реорганизација капитала
акционарског друштва
164. Врсте капитала. – Зависно од врсте, капитал има
више значења. Прво, овлашћени (одобрени) основни капитал
је износ акцијског капитала који је акционарско друштво овла -
шћено да изда по одлуци оснивача односно скупштине, а који
не мора бити актуелно издат (циљни капитал). Друго, издати
(додељени) основни капитал је део акцијског одобреног капи -
тала који је већ издат и расподељен кроз акције акционарима.
Акционарско друштво не мора на старту имати цео уговорени
одобрени капитал, али мора имати издати основни капитал
који је најмање у висини прописаног законског минималног
основног капитала за који се захтева постојање у моменту
регистрације друштва. Треће, наплаћени (реални, номинални)
основни капитал је такође део издатог основног капитала који
је већ уплаћен од акционара (у моменту регистрације такође
мора бити уплаћен бар минимални износ прописан законом).
Привредна друштва и тужбе • 101
7. Права акционара
188. Право учешћа у раду скупштине. – Сваки акционар,
у принципу, лично или преко пуномоћника, може присуство -
вати скупштини акционарског друштва (није ипак искључен
статутарни цензус броја гласова, који по закону не може бити
већи од 0,1% укупног броја акција дате класе) и учествовати
у њеном раду (постављати питања, учествовати у расправи,
тражити одговоре, подносити предлоге), а акционар који има
обичне акције има уз то и право гласа.
189. Право гласа (у ужем смислу). – Право гласа у ужем смислу
речи (не и право учешћа на скупштини и право учешћа у расправи,
право постављања питања и предлога, право тражења одговора),
као својеврсно субјективно право, немају акционари који немају
акције са правом гласа (сопствене акције; преференцијалне ак -
ције осим у случајевима законом прописаним, искључење права
гласа због клаузуле о сукобу интереса, непоштовање правила
о тзв. узајамним капитал учешћима код повезаних друштава
са достигнутим контролним капитал-учешћем – подређено
друштво у коме контролно друштво има акције или уделе по
основу којих га контролише не може гласати на скупштини
контролног друштва; заменљиве обвезнице и варанти).
Привредна друштва и тужбе • 109
V. Специјализоване организације
и привредна друштва
1. Комисија за хартије од вредности
279. Статус. – Комисија за хартије од вредности је спе -
цијализована независна и самостална организација Републике
Србије, основана законом и са својством правног лица. Комисију
за хартије од вредности бира и разрешава Народна скупштина
на пет година, са могућношћу поновног избора. Комисија има
пет чланова, укључујући и председника. Председник и члано -
ви Комисије за хартије од вредности стално су запослени у
Комисији. Чланови Комисије за хaртије од вредности, као и
160 • Компанијско право
2. Друштво за управљање
инвестиционим фондовима
282. Оснивање и ограничења пословања. – Друштво за
управљање инвестиционим фондовима оснива се као затво -
рено акционарско друштво, уз дозволу Комисије за хартије од
Привредна друштва и тужбе • 163
3. Инвестициони фондови
285. Оснивање и врсте. – Инвестициони фондови ос -
нивају се по систему дозволе, аналогно режиму који важи за
финансијске институције. Код нас дозволу даје Комисија за
хартије од вредности уз прилагање прописане документације
и исправа. Инвестициони фондови уписују се у регистар Ко -
мисије за хартије од вредности и Регистар привредних субје -
ката. Основна подела установа колективног инвестирања је
на отворене инвестиционе фондове, затворене инвестиционе
фондове и приватне инвестиционе фондове. Главна каракте -
ристика отворених инвестиционих фондова је да перманент -
но продају своје исправе индивидуалним инвеститорима, с
тим да остају у обавези да на захтев тих инвеститора врше
откуп емитованих исправа (дакле, имаоци ових сертификата
могу у свако доба да их врате – продају овом фонду у замену
за новац). С друге стране, затворени инвестициони фонд и
приватни инвестициони фонд немају такву обавезу откупа
емитованих хартија или удела, већ инвеститори могу да их
продају на берзи или на ванберзанском тржишту.
Отворени инвестициони фонд нема својство правног лица,
већ је уговорна творевина, која се бави искључиво инвести -
рањем капитала у преносиве хартије од вредности, а по следећој
Привредна друштва и тужбе • 165
4. Друштва за осигурање
288. Извори права и организациони облици. – Статус
друштава за осигурање регулисан је у нас посебним Законом
о осигурању. Уз то, на ова друштва примењује се и Закон о
привредним друштвима, ако овим посебним законом за поје -
дина питања није друкчије одређено.
Према Закону о осигурању, организационе форме за
обављање делатности осигурања јесу: акционарско друштво
за осигурање и друштво за узајамно осигурање, а за послове
посредовања и заступања у осигурању: акционарско друштво и
друштво с ограниченом одговорношћу. Послове реосигурања
може обављати само форма акционарског друштва. Друштва
за осигурање могу обављати само оне послове осигурања за
које су добила дозволу Народне банке Србије. Послове оси -
гурања може обављати друштво за осигурање са седиштем
на територији Републике, а послови реосигурања могу се
обављати и код друштва у иностранству.
288–1. Акционарско друштво за осигурање. – Акционар -
ско друштво за осигурање оснива једно или више, домаћих
или страних, правних или физичких лица. Једно акционар -
ско друштво за осигурање не може истовремено обављати
168 • Компанијско право
I. Финансијска повезивања
– капитал учешћа
311. Појам повезаних друштава. – Повезана друштва у
смислу Закона о привредним друштвима представљају при -
вредна друштва повезана капиталом или ортaчким уделимa
(друштва повезана капиталом) или уговором (друштва
повезана уговором), или и капиталом и уговором (мешови
то повезана друштва). Повезана привредна друштва су
правно самостална, али фактички подвргнута јединственом
економском циљу. Према томе, за повезана друштва постоји
супротстављеност између правне ситуације (независност
друштава и самостални правни субјективитет) и фактичке
ситуације (конвергенција циљева и моћи одлучивања).
312. Конкретни облици. – Појам „повезана друштва“ у
основи је генерички термин за матично (контролно) и зави -
сно (подређено) друштво. Повезана друштва обухватају једно
контролно (матично) друштво и једно или више подређених
(зависних, контролисaних) друштава. Повезана привредна
друштва, путем капитала, уговора или мешовита, организују се
као концерн (групa друштaвa), холдинг, друштвa сa узaјaмним
учешћем у кaпитaлу, или практикују други облик организовања,
у складу са Законом о привредним друштвима. Сви ови обли -
ци груписања привредних друштава спадају у тзв. статусне
форме концентрација, чија је основна одлика на економском
плану велика експанзивност и ширење и на међународни
терен (отуда се говори о мултинационалним друштвима).
Повезивање привредних друштава • 185
1. Појам и врсте
328. Појaм стaтусне промене. – Стaтусном променом
се једно друштво (друштво преносилaц) реоргaнизује тaко
што нa друго друштво (друштво стицaлaц) преноси имовину
и обaвезе, док његови члaнови у том друштву стичу уделе,
односно aкције. Сви члaнови друштвa преносиоцa стичу
уделе, односно aкције, у друштву стицаоцу, сразмерно својим
уделима, односно акцијама, у друштву преносиоцу, осим ако
се сваки члан друштва преносиоца сагласи да се са статусном
променом изврши замена удела, односно акција, у другачијој
сразмери, или ако искористи право изласка из друштва и
право на исплату уместо стицања удела, односно акција, у
друштву стицаоцу (несагласни члан), у складу са законом који
уређује привредна друштва. Најзад, члану друштва преноси -
оца се по основу статусне промене може извршити и новчана
доплата (уз замену акција, односно удела), с тим да укупан
износ тих доплата свим члановима друштва преносиоца не
пређе 10% укупне номиналне вредности удела, односно акција,
које стичу чланови друштва преносиоца, а ако те акције немају
номиналну вредност 10% укупне рачуноводствене вредности
тих акција.
Статусном променом може се оснивати и ново друштво, у
ком случају се примењују и правила која се односе на оснивање
новог друштва одговарајуће правне форме, осим ако је друк -
чије регулисано законом којим се уређују привредна друштва.
Повезивање привредних друштава • 197
3. Поједностављени поступак
спровођења статусне промене
344. Припајање контролисаног друштва контролном
друштву. – Закон о привредним друштвима регулише случај
кад је контролно друштво власник најмање 90% удела, од -
носно акција са правом гласа подређеног друштва (капитал
зависног друштва се умањује за проценат сопствених акција
и акција с таквим третманом код узајамних учешћа). Ни
овде није од значаја да ли контролно друштво држи акције у
зависном друштву директно или посредно, преко неког дру -
гог друштва, које их држи у своје име а за рачун контролног
Повезивање привредних друштава • 207
2. Задружни савези
362. Појам. – Задружни савези су самосталне интересне
и стручне пословне организације, које се оснивају ради
унапређења делатности задруга и заштите њихових зајед -
ничких интереса.
363. Оснивање и субјективитет. – Задружни савез је
правно лице. Задружни савез оснивају задруге, односно
други задружни савези закључивањем уговора о оснивању и
доношењем правила задружног савеза. Задружни савези се
оснивају по врстама задруга („грански задружни савези“) и
за одређену територију (регионални, републички).
ПРЕСТАНАК ПРИВРЕДНОГ
ДРУШТВА
I. ЛИКВИДАЦИЈА СОЛВЕНТНОГ
ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
1. Ликвидација од стране власника
(добровољнa ликвидaцијa)
364. Појам и основи. – Ликвидација солвентног привредног
друштва може, у принципу, да се спроведе и од стране самих
власника друштва (акционари, ортаци и чланови) у случају
постојања одређених основа: 1) престанак природних услова;
2) испуњење циља оснивања. Ликвидација може наступити
чак и без постојања било којих прописаних (законом или
оснивачким актом) материјалних основа, а на основу одлуке
ортака, скупштине друштва с ограниченом одговорношћу и
скупштине акционарског друштва. Ова врста ликвидације
спроводи се уз одређену надзорну позицију суда, који контро -
лише законитост поступка и посебно третман поверилаца
друштва. Будући да је реч о ликвидацији солвентног друштва,
правило је да се ова врста ликвидације регулише компанијским
законима, а не законима о стечају (који регулишу ликвидацију
инсолвентног друштва) мада, пошто питање солвентности
није увек несумњиво (често се ликвидација од стране власника
принудно конвертује у стечај када се у току поступка покаже
да је реч о инсолвентном друштву), има оправдања да се и
(добровољна) ликвидација солвентног друштва регулише у
стечајним прописима.
365. Солвентност друштва. – У свим случајевима лик
видације солвентног друштва од стране ортака, чланова или
220 • Компанијско право
I. УГОВОР О ПРОДАЈИ
1. Опште карактеристике
441. Појам. – Уговор о продаји у привреди је такав уговор
којим се једна страна – продавац, као субјект уговора у при -
вреди, обавезује да ствар (робу) коју продаје испоручи (преда)
другој уговорној страни – купцу, са истим својством и да му
пренесе право својине, а купац се обавезује да продавцу плати
цену у новцу и преузме ствар. Осим права својине, предмет
продаје могу бити и друга права.
442. Битни елементи. – И уговор о грађанској продаји,
па самим тим и уговор о продаји у привреди, мора да садржи
одређење ствари коју продавац продаје купцу. То је битни
елемент уговора о продаји по природи посла. Уговор о продаји
у привреди најчешће садржи и одређење цене коју је купац
дужан да плати продавцу. Ипак, чест је случај због брзине
закључивања уговора (телефон, телекс, телефакс, електронски)
да одређење цене у уговору изостане. У овом случају, кад цена
није одређена или се на основу елемената уговора не може
одредити (одређена и одредива цена) уговор о продаји у при -
вреди, за разлику од грађанске продаје, је ипак пуноважан.
Поред битних елемената по природи посла, уговор о
продаји у привреди редовно садржи и означење неких других
елемената, који могу да буду битни елементи на основу воље
странака. Ипак, изостајање ових елемената у уговору може
бити надомештено диспозитивним законским нормама, уза -
нсама или обичајима.
4. Обавезе продавца
449. Обавеза предаје – испоруке. – Основна обавеза про -
давца, која произлази из самог појма продаје, је обавеза предаје
ствари купцу у својину. Акт предаје обухвата скуп радњи које је
продавац, према уговору или природи посла, дужан да изврши
како би се купцу омогућила државина ствари. У свим правним
системима где продаја има облигационоправно дејство, какав
је наш, основна обавеза продавца састоји се у предаји ствари
(или испоруци) а не у преносу својине, иако је истина да сама
предаја (или испорука) има најчешће стварноправно дејство.
Ипак, за пословни свет битан је пре свега моменат преласка
ризика са продавца на купца, а не стицање својине. Отуда,
у одређеним случајевима иако је предаја са стварноправним
дејством извршена, ризик ће ипак остати на продавцу
(и обрнуто). Оваква ситуација настаје у следећим случајевима:
прво, ризик остаје на продавцу и поред извршене предаје код
куповине на пробу; друго, и поред извршене предаје ризик
не прелази на купца ако је он због неког недостатка предате
ствари раскинуо уговор или тражио замену ствари; треће, код
продаје са задржавањем права својине од стране продавца
ризик ипак прелази на купца моментом предаје.
274 • Трговинско право
5. Обавезе купца
456. Обавеза плаћања цене – место плаћања. – Купац
плаћа куповну цену у уговореном месту, а ако у уговору о томе
нема одредаба, а не постоји ни неки обичај у погледу места
плаћања цене, купац је дужан да плати цену у месту предаје
ствари, што је по правилу (ако није друго уговорено) седиште
продавца. На овај начин се и место предаје ствари и место
плаћања куповне цене подударају, што одговара општем пра -
вилу по коме се новчане обавезе, за разлику од неновчаних,
испуњавају у седишту повериоца.
457. Време плаћања. – Као и место плаћања тако и време
плаћања уговорне стране најчешће регулишу уговором. Уго -
ворени модалитет плаћања цене може бити тројак: плаћање
за готово, плаћање пре испоруке робе и плаћање после ис -
поруке робе. Уговорне стране могу уговорити и плаћање по
клаузули „одмах“, „промптно“, у ком случају је купац дужан
да плати цену првог радног дана по пријему фактуре, а ако
Уговори у привреди (трговински уговори) • 277
6. Одговорност за неизвршење
уговорних обавеза
461. Претпоставке одговорности продавца за квалита
тивне и квантитативне недостатке. – Продавац одговара,
прво, за квалитет и квантитет испоручене робе (саобразност)
купцу, под условом да су такви недостаци благовремено и
прописно утврђени од стране купца. Друго, продавац одго -
вара за квалитативне и квантитативне недостатке ако му је
купац благовремено и уредно ставио приговоре. Треће, про -
давац одговара за материјалне недостатке ствари које је она
имала у часу преласка ризика на купца (изузетно одговара
и за оне недостатке који се појаве после преласка ризика на
купца али су последица узрока који је постојао пре тога, нпр.
продаја заражене стоке у периоду инкубације), без обзира на
то да ли му је то било познато. Четврто, продавац одговара за
недостатке ствари ако купац своја права врши у одређеном
законском преклузивном року.
462. Приговор купца. – Ако купац прегледом робе утвр -
ди квалитативне и квантитативне недостатке дужан је да
стави приговоре (рекламације), прво, благовремено (ако су
мане видљиве онда одмах, а ако су скривене онда одмах по
откривању, а најкасније у законском или уговореном року),
друго, конкретно (не уопштено), треће, на сигуран начин (да
се може доказати).
Рок за стављање приговора за материјалне недостатке по
својој правној природи је преклузиван, те купац губи права
која има према продавцу ако приговоре не стави благовреме -
но и уредно. У прилог оваквој правној природи ових рокова
заузет је и начелан став наших највиших судова. Ипак, мада
је у питању преклузивни рок, на неблаговременост купчевог
приговора суд не пази по службеној дужности, већ само на
захтев продавца.
Кад је, пак, реч о квантитативним недостацима (ис -
порука мање или веће количине од уговорене) онда рокови
стављања приговора имају друге последице. Прво, неистицање
280 • Трговинско право
7. Заједничка правила
за обавезе продавца и купца
472. Узајамност испуњења. – Обавезе купца и продавца
из уговора о продаји као двостраног уговора узајамно су усло -
вљене, при чему извршење обавезе једне стране служи као циљ
(кауза) друге стране. Из начела узајамне условљености обавеза
купца и продавца произлази и начело истовременог испуњења:
ниједна страна није дужна да испуни своју обавезу ако друга
страна не испуни или није спремна да истовремено испуни
своју обавезу, изузев ако је шта друго уговорено или законом
одређено, или ако што друго произлази из околности посла.
473. Антиципативан раскид. – Кад је пре истека рока за
испуњење обавезе очигледно да једна страна неће испунити
своју обавезу из уговора, друга страна може да раскине уговор
и захтева накнаду штете. За разлику од оваквог решења За -
кона о облигационим односима, које оставља доста простора
арбитрерности, Бечка конвенција везује ову могућност само
за случај кад се ради о обавези која представља битну по
вреду уговора, а такође, „ако расположиво време то допушта“,
обавезује страну која има намеру да раскине уговор да о
томе обавести другу страну, како би јој евентуално оставила
могућност да пружањем одговарајућег обезбеђења избегне
раскид уговора. У сваком случају, раскид уговора пре истека
Уговори у привреди (трговински уговори) • 287
V. УГОВОР О КОНТРОЛИ
500. Појам и врсте. – Уговор о контроли представља
такав уговор о обављању привредних услуга у коме се једна
уговорна страна – вршилац контроле обавезује да стручно и
непристрасно обави уговорену контролу и о томе изда цер -
тификат, а друга уговорна страна – наручилац контроле се
обавезује да за то плати одређену накнаду (провизију).
Правни посао контроле може се поделити по различи -
тим критеријумима. Прво, зависно од предмета контроле
разликујемо контролу робе, контролу услуга и контролу
Уговори у привреди (трговински уговори) • 305
ОПШТА ПРАВИЛА
О БАНКАРСКИМ ПОСЛОВИМА
584. Појам. – Банкарски послови су такви правни по -
слови који за свој предмет имају промет новца и хартија од
вредности, као и одређене услуге које банке врше својим
клијентима у вези са платним прометом (промет новца) и
тим хартијама. У вези са платним прометом банке обављају
разноврсне банкарске послове, од којих су неки веома старог
порекла, док су други релативно новијег датума. И класични
банкарски послови развојем потреба савремене привреде и
тиме условљеног усавршавања својеврсне „банкарске тех -
нике“, временом доживљавају одређене модификације и уса -
вршавања. Уз то, развијају се и тзв. парабанкарски послови,
као и специјализоване врсте послова које банке врше на тзв.
финансијском тржишту.
585. Особине. – Банкарски послови одликују се следећим
карактеристикама: прво, по правилу су формални (од овог
правила се, међутим, све више одступа са развојем елек -
тронског преноса података); друго, по правилу су атхезиони
(закључују се приступом клијента и прихватом општих услова
пословања банака у појединим банкарским пословима), треће,
по правилу су intuitu personae; и четврто, могу се доказивати
свим доказним средствима (принцип слободе доказа).
586. Врсте. – Банкарски послови се у правној теорији
најчешће класификују на активне, пасивне и неутралне, пола -
зећи од критеријума функције банке у одређеном послу. Као
активни банкарски послови сматрају се такви послови код
Банкарски послови • 351
V. УГОВОР О ФИНАНСИЈСКОМ
ЛИЗИНГУ (LEASING)
598. Појам. – Уговор о лизингу дефинише се и у економ -
ској и у правној литератури, те отуда постоји доста различито
поимање овог института. Наиме, будући да у доминантном
лизинг послу постоји тродимензионални однос (давалац
лизинга‑лизинг друштво, испоручилац предмета лизинга
и прималац-корисник лизинга), то код ове установе треба
разликовати целовиту лизинг конструкцију и лизинг уговор.
Испоручилац предмета лизинга преноси право својине на
предмету лизинга на даваоца лизинга, ради његовог давања
на коришћење и држање, за уговорено време и уз уговорену
накнаду примаоцу лизинга. Давалац лизинга и испоручилац
предмета лизинга морају бити различита лица, у противном
примењују се правила уговора о закупу или неког другог пра -
вног посла (продаја са оброчним отплатама цене и слично).
Уговор о лизингу у целој овој конструкцији представља
само део целовитог посла, који се може дефинисати као
уговор којим се давалац лизинга обавезује да ће кориснику
Кредитни послови и посебни послови финансирања • 361
I. НОВЧАНИ ДЕПОЗИТ
604. Појам уговора. – Уговор о новчаном депозиту пред -
ставља такав банкарски посао у коме се депонент обавезује да
положи код банке (уз њен прихват) одређени новчани износ,
којим банка може да располаже, уз обавезу повраћаја према
условима закљученог уговора. Назив „депозит“ потиче од
латинске речи depositum – оно што је дато на чување.
605. Обавезе депонента. – Основна обавеза депонента
састоји се у обавези полагања уговореног новчаног износа у
уговорено време код депозитара, што је логична последица
консензуалности овог уговора у верзији Закона о облигаци -
оним односима. Према томе, предаја новца у депозит је акт
извршења уговорне обавезе од депонента, а не акт закључења
уговора, те неизвршење ове обавезе рађа правне последице
доцње. Депонент има такође обавезу да отклони дуговни салдо
који се појави на рачуну депозита, ако је банка извршавала
његове налоге и без постојања покрића на рачуну депозита
(прећутно закључење уговора о кредиту). Најзад, ако друкчије
није уговорено, депонент је дужан да налоге за уплату и ис -
плату са депозитног рачуна упућује у седиште банке са којом
је закључио уговор о депозиту.
606. Обавезе депозитара. – Основно је правило да банка
држи депонована средства за рачун свог депонента и ње -
гов је дужник. Из овог основног правила депозитног посла
произлазе дужности банке. Прво, банка је дужна да отвори
рачун депонованих средстава. Друго, банка је дужна да у гра -
ницама расположивих средстава и зависно од врсте уговора,
врши исплате са рачуна депозита по налогу депонента или
366 • Трговинско право
I. АКРЕДИТИВ (ДОКУМЕНТАРНИ)
622. Појам. – Акредитив је инструмент плаћања којим се
акредитивна банка (банка издавалац) обавезује да по налогу
налогодавца (комисионо – у своје име а за рачун комитен -
та – клијента или за свој сопствени рачун – у своје име и за
свој рачун) на основу договорених докумената поднесених у
складу са уговореним условима (или без докумената) обави
плаћање или овласти другу банку (кореспондентна банка)
да обави плаћање трећем лицу (кориснику акредитива) или
по његовом налогу (пренос акредитива), или да по налогу
налогодавца сама или уз помоћ друге банке акцептира или
откупи меницу вучену од стране корисника акредитива, без
права регреса, под условом да је поступљено у складу са ус -
ловима отвореног акредитива банке издаваоца (акредитивна
банка). Не сме се отварати акредитив платив уз меницу на
налогодавца – трасирана меница по сопственој наредби (јер
се овим не постиже функција акредитива, а налогодавац је
иначе дужник из основног посла).
Акредитивни посао је сложен правни посао у коме, дакле,
учествује најмање три лица (а често и четири): налогодавац
за отварање акредитива (купац робе, купац‑увозник у међу -
народној купопродаји, инвеститор радова и др.); акредитивна
банка (по правилу у земљи налогодавца); корисник акредитива
(продавац робе, извозник‑продавац у међународној купопродаји,
извођач радова и др.). У овом послу често учествује и друга
банка (посредничка – коресподентна) са седиштем у земљи
корисника, која може да има различиту улогу, а најчешће се
374 • Трговинско право
ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ
И ЊИХОВА ПРИРОДА
637. Појам хартија од вредности. – У нашој правној
теорији чини се да постоји општа сагласност да је хартија од
вредности писмена исправа (увођење електронских регистара
серијских хартија од вредности и електронских појединачних
хартија од вредности, ова одлика у извесној мери отпада, с
обзиром на то да хартије од вредности могу бити и у форми
електронског записа) која у себи садржи одређено имовинско
право, које је по правилу неодвојиво и неоствариво без ње.
У том смислу истиче се да су три битне особине хартија од
вредности: прво, формалност правног посла; друго, инкор -
порираност одређеног имовинског права и, треће, везаност
инкорпорисаног права за постојање саме хартије као писмене
исправе. Чини се да би се овде могла једино додати и одредница
негоцијабилности, без које хартије од вредности не би биле
осветљене у својој целовитој функцији. Највећи интензитет
негоцијабилности имају хартије на доносиоца, будући да се
за њихов пренос не захтева никаква форма.
638. Права на хартији и права из хартије. – Негоција -
билност као одлика хартија од вредности у тесној је вези са
инкорпорацијом права на које се хартија од вредности односи.
Наиме, законити ималац хартије од вредности, као и код сваке
друге покретне ствари, изузев изузетака који су прописани
законом или садржани у самој исправи, будући да поседује
стварно право на хартији (право својине или право залоге),
384 • Трговинско право
I. МЕНИЦА
1. Појам и особине менице
645. Појам. – Меница је хартија од вредности, која садржи
све опште особине хартија од вредности и посебне особине
подврсте хартија од вредности по наредби. Меница спада у
хартије од вредности по наредби по самом закону (и ако у
њој евентуално није означена клаузула „по наредби“). Уно -
шењем посебне клаузуле у меничну исправу (тзв. „ректа
клаузула“) меница се може претворити и у хартију на име,
али ни у ком случају меница не може да буде издата тако да
гласи на доносиоца. Ипак, меница може да буде пренета и
бланко индосаментом или индосаментом на доносиоца, са
истим дејством, те у таквом случају меница, мада је издата
као хартија по наредби, производи исто дејство као да гласи
на доносиоца.
646. Особине. – Као хартија од вредности меница се, у
основи, одликује следећим особинама:
– меница је облигационоправна хартија од вредности
(има за садржај тражбину, и то само новчану – новчани об -
лигациони папир);
– меница је у женевском меничном систему по самом
закону хартија по наредби (са одређеним изузецима који се
тичу клаузуле „не по наредби“ и могућности постојања бланко
индосамента и индосамента на доносиоца);
392 • Трговинско право
2. Врсте менице
647. Критеријуми поделе. – Класификацију и груписање
меница могуће је вршити према разним критеријумима.
Прво, зависно од меничних радњи, могуће је разликовати
протестоване и непротестоване менице, акцептиране и не -
акцептиране менице, авалиране и неавалиране менице и др.
Друго, зависно од основног посла ради ког се издају, могуће је
разликовати робне менице (издају се у вези са неким послом
промета робе и вршења привредних услуга) и финансијске
менице (издају се у вези са прометом новца – добијање кре -
дита и слично). Треће, зависно од начина издавања и својства
издаваоца, разликујемо менице издате у своје име и за свој
рачун и менице издате у туђе име и за туђ рачун или у своје
име а за туђ рачун (комисиона меница). Четврто, зависно од
форме менице, разликујемо пуну меницу (која у тренутку из -
давања садржи све битне елементе одређене законом, изузев
евентуално претпостављених битних елемената) и бланко
меницу (која у тренутку издавања садржи само прописани
минимум битних елемената са овлашћењем доцнијем имаоцу
менице да попуни остале битне елементе, сагласно споразуму
Новчане хартије од вредности • 393
2. Умножавање менице
657. Значај. – Издавање умножених примерака менице
(дупликата, трипликата итд.) и преписа (копије) менице има
вишеструки значај. Прво, ради веће циркулације менице и
тиме потпунијег остваривања меничне функције. Друго, ради
веће сигурности, будући да се оригинал менице може да изгу -
би, а онда се на акцептирање може упутити други умножени
примерак менице. Треће, умножавањем менице искључује се
потреба за амортизационим поступком, који је по правилу
дуг (отуд и неекономичан) и неизвестан.
404 • Трговинско право
4. Редовни акцепт
665. Појам и значај. – Редовни акцепт представља менич -
ну неопозиву изјаву трасата којом прихвата менични налог
упућен од трасанта. Уношењем овакве изјаве у менично пис -
мено трасат постаје менични акцептант и тиме главни
менични дужник. До момента давања овакве изјаве трасат није
у меничноправном односу (будући да без своје воље не може
да буде обавезан налогом трећег лица – трасанта). Изјавом
о акцепту, осим што улази у меничноправни однос у својству
главног дужника, трасат конституише и необориву претпо
ставку према свим доцнијим учесницима у меничноправном
Новчане хартије од вредности • 407
6. Менични авал
673. Појам. – Авал представља меничну изјаву одређеног
лица, са потписом, којом гарантује да ће одређени менични
дужник испунити своју обавезу. Авал је споредна менична
радња и није нужна за постојање меничноправног посла. Авал
се даје само за исплату меничне своте, али не и за акцепт
410 • Трговинско право
7. Презентација менице
679. Појам и потреба. – Пошто менично потраживање спада
у тражљиво (querable), то ималац менице има обавезу да, пре
доспелости менице, уколико му то презентационом клаузулом
није забрањено, презентира меницу трасату на акцептирање,
а доцније и на исплату. Меницу по правилу презентира сам
ималац менице (или његов пуномоћник) – презентант, а ме -
ница се презентира трасату, односно акцептанту – презентат.
680–1. Презентација менице на акцепт. – Презентација
менице на акцепт представља позив трасату да прихвати
менични налог издаваоца менице. Често трасат и не зна да
је меница издата и да је вучена на њега, те се на овај начин и
упознаје са садржином менице. Правило је да се меница може
презентирати на акцепт све до доспелости менице, али се
одговарајућом презентационом клаузулом ово правило може
да измени у смислу померања тог рока напред. У принципу,
презентација менице на акцепт је факултативног карактера,
412 • Трговинско право
8. Исплата менице
683. Исплата од главног дужника. – Главни дужник мора
да изврши исплату менице чим се меница презентира на
исплату, будући да не располаже могућношћу тражења
„делиберационог рока“. Изузетно, ипак, на основу посебног
споразума главног меничног дужника и меничног повериоца
може да дође до „пролонгирања“ рока исплате менице и после
презентације менице на исплату. Да би овај споразум произ -
водио меничноправно дејство потребно је да се одговарајућа
клаузула („продужено до...“) унесе у меницу или да постојећа
меница буде повучена из промета и поништена, а да се уместо
ње изда нова меница са новим роком доспелости (у којој би се
морале поновити све изјаве и потписи из првобитне менице).
Главни дужник је овлашћен да изврши и делимичну испла
ту повериоцу, будући да тиме олакшава положај регресних
дужника. Ако главни менични дужник (или домицилијат и
трасант неакцептиране менице) изврши исплату меничне
своте у целости, од меничне обавезе се ослобађају сви ме -
нични дужници и гаси се меничноправни посао. Изузетно,
ако исплату изврши интервенијент за главног дужника (или
авалиста за главног дужника), он има право меничноправног
регреса према трасанту. Ако главни менични дужник исплати
меницу делимично, регресни менични дужници се ослобађају
меничне обавезе у обиму исплате.
684. Исплата од регресних дужника. – Ако менични износ
не исплати главни менични дужник, тада доспева обавеза
регресних меничних дужника (након претходно подигутног
протеста и евентуалне нотификације), али менични поверилац
може да користи и тужбу против главног меничног дужника
(редовна менична тужба). Регресни менични дужници могу
исплатити меницу само у целости (изузимајући овде ава -
листу делимичног авала).
685. Поступак исплате. – Менични дужник који плаћа
менични износ (најчешће је то главни дужник) дужан је при
исплати да води рачуна о формалној легитимацији имаоца
менице, тј. да ли је до менице дошао на основу тзв. непрекинутог
414 • Трговинско право
9. Менични протест
686. Појам протеста. – Протест је таква менична радња
којом ималац менице (као и његов пуномоћник и ималац
дупликата и копије), на веродостојан начин, утврђује да је
његов покушај извршења одређене меничне радње остао
безуспешан. Основни меничноправни значај протеста састоји
се у томе што је он услов (у случају кад је обавезан) за вршење
регресних права имаоца менице.
687. Обавезност и необавезност. – У земљама женевског
меничног система подизање протеста по правилу је обавезна
менична радња. Ипак, принцип обавезности протеста у зна -
чајној мери је ублажен законским изузецима и могућношћу
уговорног ослобођења од подизања протеста.
Законска изузећа од обавезе подизања протеста у нашем
праву су следећа: 1) кад је подигнут протест због неакцептира
ња (а није извршено акцептирање), онда није потребна ни пре -
зентација на исплату, ни протест због неисплате, 2) кад се може
вршити регрес пре доспелости менице, и 3) кад се због више силе
Новчане хартије од вредности • 415
2. Амортизација
702. Појам. – Под амортизацијом се подразумева ванпар
нични судски поступак проглашења нестале или оштећене
менице неважећом, са циљем очувања меничних права према
одређеним меничним дужницима. Поред несталих, уништених
или тешко оштећених меница могу се амортизовати и копије
менице (ако је на њима неки оригинални индосамент – да би
се остваривала евентуална права из неоснованог обогаћења),
као и нестале прејудициране менице (јер такође чине основ
за тужбу из неоснованог обогаћења).
703. Поступак амортизације. – Предлагач амортизације
менице може да буде ималац менице или његов пуномоћник,
лице које је „искупило“ меницу у регресном поступку или
цесионар. Предлог за амортизацију мора да садржи главну
садржину менице уз доказе о вероватности меничних права.
Ако суд оцени да су поднесени докази довољни издаће оглас,
којим позива свако лице код кога се та меница налази да је
у року од 60 дана од објављивања огласа преда суду. Ако се
меница на овај начин пронађе и буде предата суду, аморти -
зациони поступак се обуставља. Ако се меница на овај начин
пронађе, али не преда суду, суд застаје са амортизационим
поступком уз упућивање на посебан поступак предлагача
Новчане хартије од вредности • 421
3. Домицилирана меница
705. Појам. – Домицилирана меница је таква меница у којој
је означено да ће се исплата извршити у неком другом месту, а
не у трасатовом седишту, односно меница у којој је означено да
ће исплату извршити неко треће лице, а не трасат, у трасатовом
седишту или неком другом месту. У домицилираној меници
треба разликовати лице које је у овој меници означено да ће
извршити исплату менице – домицилијат и место плаћања
које је различито од трасатовог седишта – домицил.
706. Домицилијант. – Меницу може домицилирати само
трасант клаузулом о домицилирању (или његов пуномоћник).
Ово се чини на тај начин што се у меници уписује клаузула
„плаћање у...“.
707. Домицилијат. – Лице које је означено да врши ис -
плату уместо трасата – акцептанта назива се домицилијат.
Домицилијат се може налазити у истом месту у коме и трасат
има седиште или у неком другом месту. Домицилијата може
да одреди или трасант или трасат – акептант (под усло
вом да је трасант одредио домицил). Домицилијат је лице
422 • Трговинско право
4. Бланко меница
709. Појам. – Бланко меница је таква меница која у моменту
издавања, вољом самог издаваоца, не садржи све битне меничне
елементе, а која је предата меничном повериоцу с овлашћењем
да је касније попуни сагласно споразуму с издаваоцем.
710. Минимум обавезног садржаја. – У правној теорији је
доминантно схватање да је за постојање бланко менице, поред
меничне исправе са ознаком „меница“, потребан и потпис
акцептанта или потпис издаваоца (може и обојице). Уз овај
минимум елемената потребна је и предаја менице повериоцу
(теорија емисије), са овлашћењем да је касније попуни саглас -
но споразуму са издаваоцем, односно сагласно споразуму из
основног посла ради ког је ова меница издата (ако не постоји
посебан споразум о попуни). Управо се по овом елементу
(овлашћење за попуну) бланко меница и разликује од непо
тпуне менице, која не садржи све битне елементе у тренутку
издавања, а будући да не овлашћује меничног повериоца на
попуну не може да има природу меничне исправе. Овлашћење
за попуну може да буде изричито или прећутно.
711. Дејство бланко менице. – Правно дејство бланко ме -
нице почиње од момента њеног издавања, те се меничноправна
способност цени према овом моменту. Најчешће се бланко
Новчане хартије од вредности • 423
5. Сопствена меница
713. Појам. – Сопствена меница представља једнострану
изјаву воље издаваоца, са обећањем да ће о доспелости менице
лицу означеном у меници, или лицу на кога је меница пренета
наредбом меничног повериоца, исплатити означени менични
износ. Основна посебност ове менице у односу на трасирану
састоји се, према томе, у чињеници да не постоји треће лице
– трасат, јер не постоји ни трасант који трасира меницу, већ
постоји издавалац сопствене менице који обједињује у себи
и улогу трасанта и трасата.
424 • Трговинско право
IV. ЧЕК
2. Врсте чека
724. Класификације чека према начину одређивања
имаоца права: чек на име, чек по наредби, чек на доносиоца,
алтернативни чек, трасирани чек по сопственој наредби,
сопствени трасирани чек.
725. Класификације чека по намени: готовински (ис -
платни) чек, обрачунски (вирмански) чек (трасант и сваки
ималац чека могу забранити исплату чека у готовом новцу
стављањем клазуле „само за обрачун“), барирани (прецрта -
ни) чек (са општим прецртајем – постоји у оном случају кад
између стављених дијагоналних линија на чеку није ништа
написано или је написано „преко банке“ или са посебним
прецртајем – постоји кад је између дијагоналних линија тачно
назначена банка преко које ће се извршити наплата чека),
путнички чек, циркуларни чек (клијент банке као чековни
поверилац наплаћује чековне своте код свих кореспондена -
та банке издаваоца, који се регресирају од банке трасанта),
цертифицирани чек (када банка-трасат на издатом чеку по -
себном клаузулом – „добар“, „good“, „certificied“ – потврди
да чек који је издао трасант има покриће, обавезујући се, на
своју одговорност, да ово покриће блокира до истека рока за
презентацију чека на исплату), визирани чек (банка – трасат
може на чек трасанта да стави и другу клаузулу –„виђен“, „vise“,
„vised“ – која означава само да чек има покриће за исплату,
али се том клаузулом не обавезује да то покриће и блокира до
истека рока за презентацију чека на наплату), документарни
чек (када се чек може да презентира трасату на исплату само
уз презентацију одређених робних докумената – коносман,
полиса осигурања, товарни лист, фактура, итд., којим се
доказује трасату да је корисник чека претходно извршио
обавезе из основног посла са трасантом), поштански чекови
Новчане хартије од вредности • 429
3. Елементи чека
726–1. Општи битни елементи. – По женевском че -
ковном систему, што прихвата и Закон о чеку, чек мора да
садржи „чековну клаузулу“, тј. означење у писменој исправи
ознаке „чек“, што је учињено из истих разлога из којих се то
чини код менице. Чек мора да садржи безусловни налог (или
обећање) за исплату одређене своте новца. Да ли је налог (или
обећање) безуслован често је фактичко питање.
726–2. Персонални битни елементи. – За разлику од
менице, чек може да садржи само два персонална елемента:
означење трасата и својеручни потпис трасанта. Означење
ремитента код чека није потребно, будући да чек може да
гласи и на доносиоца.
726–3. Географски битни елементи. – Као и код менице,
ознака места издавања и места плаћања чека сматрају се бит -
ним елементима. Ипак, такође, као и код менице, неуношење
ових елемената не води ништавости чека, већ се тада ангажују
правила о претпостављеним елементима.
726–4. Календарски битни елементи. – За разлику од
менице, уношење рока доспелости у чек је искључено, будући
да чек увек доспева по виђењу. С друге стране, уношење дату -
ма издавања чека у земљама женевског чековног система се
сматра битним елементом, а изостанак повлачи ништавост
(грађанска санкција) и казнене санкције.
727–1. Факултативна лица. – У принципу и код чека
могу да се појаве иста факултативна лица као и код менице.
Ипак, постоје и одређене специфичности. Прво, и ремитент
је код чека факултативно лице. Друго, у земљама у којима је
дозвољено акцептирање чека и акцептант се може појави -
ти као факултативно лице. Треће, у земљама у којима није
430 • Трговинско право
4. Чековне радње
729. Издавање – специфичности. – Издавање чека има
одређене сличности са издавањем менице, али и одређене
значајне разлике.
Разлике издавања чека и издавања менице тичу се вре -
менског момента ове радње, форме и покрића. За разлику од
менице, издавање чека представља увек прву чековну радњу.
Захтев строгости код издавања чека још је наглашенији него код
менице, посебно у погледу форме. Наиме, будући да код чека
није прихваћена теорија омисије, то је искључено издавање
бланко чека (у пракси се и поред тога чекови релативно често
издају као бланко), тако да трасант приликом издавања чека
мора да попуни све битне елементе чека приликом издавања
(већина тих елемената већ постоји на одштампаним чековним
формуларима). Овакво решење у функцији је природе чека
као хартије од вредности која доспева по виђењу.
Суштаствена разлика менице и чека, која произлази из
њихове кредитне, односно платежне функције тиче се по
крића. Под покрићем се подразумева новчано потраживање
трасанта према трасату, које је расположиво и довољно за
исплату чековне своте. Реч је о својеврсној законској гаранцији
плаћања чека (којој се евентуално може да прикључи и нека
уговорна – авалирање, цертифицирање). У принципу, покриће
432 • Трговинско право
I. СКЛАДИШНИЦА
744. Појам. – Под складишницом се подразумева исправа
коју издаје овлашћено складиште, а у којој потврђује да је од
депонента примило на чување робу која је у њој означена и
којом се обавезује да ту робу изда лицу које је према њеној
садржини легитимисано да је прими.
745. Издавање складишнице. – Складишница се из
даје само на захтев оставодавца, у противном издаје се
само потврда о пријему робе у складиште која нема својство
хартије од вредности. Овлашћени складиштар издаје скла -
дишницу „за робу примљену на ускладиштење“, дакле после
предаје робе у његов посед на основу закљученог уговора о
ускладиштењу.
746. Једноделна и дводелна. – Зависно од полазног кри -
теријума, могуће су разноврсне класификације складишни -
ца. Прво, зависно од тога да ли се складишница издаје као
јединствена исправа или не, постоје једноделне и дводелне
складишнице. И друго, зависно од начина одређивања ко -
рисника, разликујемо складишнице на име, по наредби и на
доносиоца. Једноделна складишница издаје се као јединствена
исправа, која такође у себи инкорпорира два стварна права:
право својине на ускладиштеној роби и право залоге. Дво
делна складишница, коју прихвата и Закон о облигационим
односима, омогућује располагање робом од стране оставо -
давца и након њеног залагања. Ова се складишница, наиме,
састоји од два дела: први део – признаница (recepisse) служи
за подизање робе из складишта и за њено отуђивање, а други
део – заложница (warrant).
442 • Трговинско право
34/35(075.9)
347.7
347.72
ВАСИЉЕВИЋ, Мирко, 1949–
Компанијско и трговинско право / Мирко Васиљевић.
– 7. измењено и допуњено изд. – Београд : Службени
гласник, 2016 (Београд : Гласник). – 453 стр. ; 20 cm.
– (Правна библиотека. Едиција Приручници за
полагање правосудног испита ; књ. 10)
Тираж 500.
ISBN 978-86-519-1474-7
a) Правници – Стручни испити – Приручници
b) Адвокати – Стручни испити – Приручници
c) Судије – Стручни испити – Приручници
d) Компанијско право e) Трговинско право
COBISS.SR-ID 224942092