Teri Smit

Savremena
umetnost i
11,6 0 Ltiti
savremenost
zbirka eseja

5POw50R
D !fiE(TOE

OR!ONIAFRT
GIP - KaTaJlo"3aHMja y ny6J"Kal|Mjm
HapoHHa 6M67"oTeKa Cp6Mje, BeorpaH

7.036

CMMT, TepM, 1944-

Savremena umetnost i savremenost / Teri

%::jlparrety2914n(greiiagFaili?ocicc:i;)P-e:grgad
str. : ilustr. ; 24 cm

Tiraz 300. - Napomene i bibliografske

reference uz tekst.

ISBN 978-86-6389-007-7

COBISS.SR-ID 209561100
 SADRZAJ

Predgovor - Ale5 Erjavec .................................................................... 5

Uvod..................................................................................................15

I. Pitanje savremenosti ..................................................................... 19

2. Stanje istorije umetnosti: Savremena umetnost .......................... 35

3.Savremenaumetnostdana5njegsveta:Obrasciutranziciji........69

4. (Isto€no od) Evrope ...................................................................... 83

 4. (Isto€no od) Evrope

U geopolitici i umetnosti pojmovi „istoche" i „srednje" Evrope su upitni kohi-

ko su -bar za sada - neizbezni. Ra§irena upotreba ovih termina je novijeg datuma.
proizvod podele globalnih geopolitickih sila posle Drugog svetskog rata na podru€-
~fa uticaja. Tokom hladnog rata (1945-1989), Evropa je bila podeljena na zapadne
i istocne delove, ukljucuju6i u svom sredi5tu unutarkontinentalnu granicu izmedu
Prvog sveta, koji su predvodile Sjedinjene Drzave, Britanija, Nemacka i Francuska,
i Drugog sveta koji je predvodio Sovjetski Savez. Cuveni Berlinski zid - sagraden
1961. radi odeljivanja Demokratske republike Nemacke (isto€ne Nemacke) od Fe-
deralne republike Nema€ke (zapadne Nemacke) - bio je samo najdoslovnije ote-
lotvorenje ove podele. U eseju iz 1984. godine €e§ki romanopisac Milan Kundera
tvrdio je da „tragedija srednje Evrope" lezi u tome 5to je nju „kidnapovao Zapad",
ckomad latinskog Zapada koji je kona€no pao pod rusku dominaciju... i koji geo-
grafski lezi u centru, kulturalno na Zapadu a politi6ki na Istoku". 1
Ali dublji razlog za§to su ovi termini upitni ima duzu istoriju i ona seze do
srca same ideje ,,Evrope". Vekovi ratovanja dok su razni rezimi hteli da dominira-
.iu nad ve¢im delovima kontinenta, neprestani talasi napada, otpora i povlacenja
ostavili su svoj trag. Oblasti danas poznate kao isto€na i srednja Evropa bile su
upravo one zbog kojih su se te borbe najce5Ce i najkrvavije vodile. Istorija ovih
veoma upitnih podru€ja ima manje veze sa geografijom i, do 19. veka sa nacional-
no§Cu, a vise sa politi6kim ekspanzionizmom iz centara koncentrovane moci na
Istoku i Zapadu (Berlin, Moskva, San]ct Petersburg, Bee). Neke oblasti su postale
visoko industrijalizvane, druge su ostale pretezno ruralne; vece homogene regije
menjale su mesto sa manjim regijama me§anih etniciteta i religija; svaka se pove-
zivala sa delovima Evrope oko njih i sa azijskim drzavama na istoku na posebne
ali uvek upitne nacine.
U vizuelnim umetnostima, akademije - pre svega one osnovane u Parizu,
Londonu, Becu i Sankt Petersburgu, ali docnije i u manjem stepenu u manjim
centrima kao §to su Budimpe§ta i Bukure5t - vr§ile su odlucni uticaj kroz kon-
trolu nad podu€avanjem, prepoznavanjem i narudzbinama. Nezavisni krugovi
umetnika i podrzavaoca, kao i privatna trzi§ta, bili su retki sve do poznog 19.
veka. U to vreme secesionisticke grupe nikle su diljem Evrope. U mestima bez
razvijenih akademskih struktura protiv kojih bi mogli da protestuju, umetnici su
oformili udruzenja radi promocij e vlastitih dela kao prepoznatljivo modemih, a
I Milan Kundera, ,,The Tragedy of Central Europe", New york Rev!.ew a/Books, br. 26 (april 1984), 33-38. Pta
bitno objavljeno kao: ,,Un Occident kidnapp€ ou la trag6die de l'Europe centrale", Irf? Dchat, br. 27 (Do±r
1983).

83
 ponekad, kao u slu€aju grupe Sutka („Umetnost") na poljskim teritorijama, i kao nalik enciklopediji. Cilj je preispitivanje zapadnja€kog shvatanja ovc rc`giji` kno
odlu€no nacionalnih. Okolnosti su se zna€ajno razlikovale od mesta do mesta
ferrcz !.#cogr!.£¢. Knjiga se zakljucuje mapom „isto€ne umetnosti" koju jc napri`-
takodageneralizacijeopoliticiiumetnostimalovrede.Tojeidaljebioslu€ajto-
vila grupa. Imena umetnika iz 23 drzave, kao i vaznih umetnickih dogadaja, `shi`E
kommodernogperioda,iakojesovjetskisistem,uklju€ujucinametnutisoc-reali-
matizovana su kao vektori u matrici koja se krece od 1960. do 2005. godine, i u
zam,dominiraonaddobrimdelomisto€neisrednjeEvropeposlePrvogsvetskog
prostoru cele regije. Veliki broj dobro povezanih, inovativnih umetnika Cini se
rata do njegove implozije 1989. i 1992. godine.
spremnim da popuni crnu rupu.
Umetnicisenisuidentifikovalikao„isto€ni"ili,,srednji"Evropljafii,osimu
ironijske ili parodijske svrhe tokom 20. veka. Oni su se pre smatrali nacionalnim
gradanima-bezobziranadisidenstvo-iEvropljanima,alinadasveumetnicima,
Z,ivosvesninjihoveprinudneizolacijeodumetni€kihrazvojanadrugimmestima.
Mnogisupreuzelivodeceulogeupreispitivanjupreovladuju6egporetka,pridru-
},uju¢i se drugim intelektualcima u jaunim politi6kim debatama, a bili su aktivni
i u ubrzavanju uglavnom nenasilnih „revolucija" koje su sru5ile komunisticke i
diktatorske vlade. Neki su postali nacionalne vode: dranski pisac Vaclav Havel
(Vlclav Havel) bio je izabran za predsednika Ce5ke, dok je knjizevnik Arpad
Genc (Arpad G6ncz) predvodio Madarsku.
Medutim, od devedesetih godina fluidnost kretanja preko nacionalnih gra-
nicauokviruevropskezajednicebilajepropra6enagorkomraspravomupogledu
togakojespolja§njedrzavemogudabudupodobnezaClanstvouEvropskojunijii Slika 1. -IRWIN, naslovnica,vid. IRWIN (prir.),
Isto6na mapa umetnosti: Savremena umetnost i isto6na Evropa (East ALrt Ma,p.. CoITtem-
podizanjemstrogo€uvanihgranicasaciljemdaseiskljuceafrickaiazijskamno§tva
iz„tvrdaveEvrope".IdejaEVIopeidaljejeradutoku.Kojedrzaveidaljepripadaju porary Art and Eastern Europe), London, Afterall, 2006.

„isto€nojEVIopi"kaocelini,akojedrzaveseuklapajuunekuodnjenihmnogihpot-
Ovo poglavlje Ce skicirati kretanje od moderne ka savremenoj umetnosti u
podela(Baltik,srednjaijugoistocna-poslednjaranijepoznatakao„Balkan"),osta- regiji, skrecu¢i paznju na sli€nosti i razlike izmedu iskustava umetnika u svakoj
jefluidno.Dezignacija„(isto€nood)Evrope",kojujeizumelaslovenackakriti€arka od drzava. Raspravlja¢e se o ranim modernisti€kim i docnijim avangardistickim
iumetnicaMarinaGrzinic,isti€eprivremenostsvihtakvihformulacija.2Sme5taju¢i
idejubivanjaistocnoodEvropeuzagrade,onaimpliciranadu,iako¢eavetinovije pokretima, kao i o vaznim pojedina€nim umetnicima. Sveprozimaju6i uticaj soc-
realizma sovjetskog stila bide pribelezen, kao i mnoge vrste otpora njemu. Novi-
pro§lostinastavitidalebdejo§nekovreme,alida¢eonenakrajuizbledetiidaideji
Evropevi5enecebitipotrebnetakveisklju€ujucekvalifikacije. je promene nas ne6e navesti da zaboravimo da je soc-realizaln bio dominantna
forma koju je moderna umetnost poprimila u drzavnom socijalizmu - moder-
Ovaj duh je pokretao noviju umetnicku praksu i studije umetnosti u ovoj
nizuju6em, dru§tvenom, ekonomskom i politickom sistemu, koji je bio paralela
regiji. Na koricama njihove knjige JsfocY#¢ map¢ %oncf#osf!. (E¢sf Art Map) [S1.1]
tokomdobrogdela20.vekaliberalno-demokratskomkapitalizmudrugdeusvetu.
iz 2006. godine, slovenacka umetnicka grupa IRWIN reprodukovala je mapu
i`vropske i azijske kopnene mase sa swim drzavama koje su dospele pod sovjet-
skukontrolutokom20.vekauoblikuogromnog,tamnogoblaka-zapravocrne
rupe.3 Knjiga, uredena uz pomo6 tima istori€ara umetnosti, umetnika, kriti€ara
Rusija
i kustosa aktivnih u istocnoj i srednjoj Evr?pi, prati razvoj avangardne, nekon-
rtirmisticke, alternatiune i savremene umetnosti u drzavama ove regije, reprodu-
kujuciprimereretkovidanihdelaiprofilizuju¢iumetnickerazvojeujedinicama
Savremena umetnost tek pocinje da pronalazi puteve izvan nasleda avan-
' ¥:AkrEE\uGHr]k:nnLA€. ,S#tnu4ated contemporary Art Practices: Art Theory and Activism from (the East of) Europe, garde ranog 20. veka i sovjetskog soc-realizma, dva najsnaznija pokreta u moder-
noj umetnosti. Od 1910. do sredine dvadesetih, eksperimentalna umetnost i ar-
/,RC, Ljubljana, 2004.
`Vjdeti:IRWIN(prir.),EasfArfMap..CoftfexporflryArfa#dEasfer#Europe,Afterall,London,2006.Korisno hitektura u Moskvi, Sankt Petersburgu (preimenovanom u Petrograd 1914-1924.
(i``vezenjeikritikaovogpoduhvataje:MarinaGrzini€,GtinterHeeg,iVeronikaDarian,M!.#dffoeMap./Hj.- i Lenjingrad 1924-1991), i drugim gradovima kao §to je Vitebsk, dostizale `qu i`
.`'ltJry Js IVof Gi.ve#, Revolver, Frankfurt, 2006.
ponekad i nadilazile avangardne prakse u Francuskoj, Italiji, Nemackoj i I ltiliui-
!4
k.q
diji. Posle 1917. godine, umetnici kao 5to su Vasilij Kandinski, Kazimir Maljevi€,
Vladimir Tatljin, Aleksandr Rod€enko i EI Lisicki iznenada su se na§li na pozici-
jama moci u klju€nim kulturalnim institucijana i zbog toga su mogli da primene
utopizam koji je inspirisao avangardne umetnike drugde. Ova situacija je bila
ne€uvena u istoriji modernisticke umetnosti. Iako kratka, i naknadno preterana
u opsegu, ona je postala poznata kao „veliki eksperiment" i inspirisala je naredne
generacije umetnika, posebno tokom 5ezdesetih i sedamdesetih godina.4
0ve utopijske aspiracije inspirisale su revolucionarnu sovjetsku drzavu i bile
Su nametnute u SSSR-u i potom u njenim satelitima, po veliku i Cesto smrtonosnu
cenu velika dela gradanstva.5 Do sredine dvadesetih godina, politicko vodstvo pod
Vladimirom Iljicem Lenjinom i |osifom Staljinom pre§1o je preko revolucionarnog
&narhizmakojijenajvi5ebiouskladusagledi§timaavangardnihumetnikaipocelo
da namece centralnu kontrolu i move ekonomske politike. Sovjetski soc-realizam
y,vanicno je kodifikovan 1934. godine manje kao stil, a vise kao pristup knjizevnosti
i umetnosti koji je, po recima kulturalnog komesara Andreja Zdanova, imao za
cilj ,,da opi5e stvarnost u njenom revolucionarnom razvoju". U praksi to je zna-
Eilo prikazivanje prepoznatljivog iskustva (f£P£.ch#asf), odrazavanje duha naroda
(#¢rod#osf), demonstriranje umetnikove klasne svesti (kJassovosf) i nagla5avanje
vode6e uloge Partije (Pczrf£.77asf) koja je uvodila napredne politike ( !.cJe!.#osf). Soc-re-
alizamostaojepreovladuju¢azvanicnaestetikadoosamdesetihgodina.Apstraktna
umetnost, upotreba erots]ch tema ili religijskih simbola, kritika Partije, drzave ili
sistema - sve to je bilo zabranjeno. Umetni€ki sindikati, Ruska akademija umetno-
sti i ministarstva kulture kontrolisali su proizvodnju i distribuciju umetnosti. Da bi
imali pristup ateljeima, da bi izlagali, prihvatali narudzbe ili predavali, umetnici su
bili primorani da pripadaju sindikatu koji je ograni€avao danstvo na one koji su
sledili partijske ideale. Putovanja u inostranstvo su bila retka, a 5irenje informacija
() umetnosti i kulturi drugih drzava bilo je zabranjeno.
metnost poznog socij alizma
Tokom nekoliko godina od sredine pedesetih do ranih §ezdesetih, pod vod-
}tvom premijera Nikite Hru§Cova, politicko „otoplj avanje" dozvolilo j e odredeni
itepen preispitivanj a staljinisticke vlasti i kratko otvaranje ka umetnosti i knjizev-
T
lostisaZapada.Tokomovogperiodaumetnici,kao5tojeekspresionistickivajar
+:rnst Neizvestni, privukli su paznju u inostranstvu. Mala zajednica „nezvanicne
Camilla Grey, 77!e Greflf Expert.one"f.. Russg.c}# Art J863-J922, Thames & Hudson, London, 1962. Videti: ta-
kode Deborah Wye i Margit Rowell (prir.), 77[e R#ss!.ci# Ai;aj7f-G¢rde Bock, j9JO-1934, Museum of Modern
Art, New York, 2002.
KJndg _tw.rdi Bor±_s Gray_s, 'Ihe Total Art Of Stalinism: Avant-Garde, Aesthetic Dictatorship, and Beyond, Pr±rLce-
I(in University Press, Princeton, 1992.
('
umetnosti" takode je po€ela da se javlja. Izlozba apstraktnih slika 1962, godi
ne, na primer, Oskara Rabina i drugih €lanova grupe Lianozovo, isprovocirala je
vra6anje zabrane. Medutim, sve ve¢i broj umetnika poceo je da razmenjuje ne-
zvanicne publikacije (s¢"g.zd¢£) i postavlja skromne izlozbe u svojim privatnim
stanovima. Napori da se prikaze umetnost izvan zvani€nih okvira susre6u se sa
organizovanom i nasilnom opozicijom: septembra 1974. gazenje buldozerima i
spaljivanje izlozbe slika odrzane na napu§tenoj parceli u predgradu Moskve, kao
i nasilje nad unetnicima koji su u€estvovali na izlozbi koje joj je usledilo privu-
klo je medunarodnu paznju.6 Ve6ina klju€nih ucesnika ubrzo nakon toga bila je
proteranaizSovjetskogSaveza,ilijeoti§lauvoljnoizgnanstvouEvropuiliSjedi-
njeneDrzave.IljaKabakovjenaglasioose¢ajizolacijesvojihsadrugovaumetnika,
njihove napore da stvore zajednicu, njihove poku§aje da zamisle na€in na koji se
njihovaumetnostmozeposmatratispolja,ilina€innakojimozedaigranekakvu
ulogu u op§tijoj istoriji umetnosti: ,,Tckva je bila priroda moskovskog koncep-
tualizma, Cija je osnova bila upravo sakupljanje opservacija kulturalne prirode
raznih aspekata sovjetskog Zivota, sovjetske svesti i takozvane umetnosti, uklju-
€uju¢i i onu nezvanicnu koja se stvarala u ovoj zajednici".7
Kabakovljev fad je primer ove tendencije da se umetnost stvara iz, i o sva-
kodnevnom Zivotu Sovjetskog Saveza sa posebnim fokusom na njegove prena-
seljene gradove, masivnu i uvek budnu birokratiju i sve nerealisti€niju vladaju¢u
ideologiju. U okviru ove tendencije „stan umetnosti", Kabakov je pripadao grupi
poznatoj po ulicnoj adresi kao grupa Sretenski bulevar. Izmedu 1971. i 1976. godi-
ne,dokjezaradivaozaZivotkaoilustratorodkogasemogloocekivatida6estvarati
na potpuno konformisti€ki nacin, on je stvorio niz albuma, Desef osoZ?¢, koji su se
sastojaliodneobicnihpri€aoZivotimadesetoroizmi§ljenihumetnika-ukljucujuci
njihovesnove,projekte,komentareprijatelja,kriticaraidrugihumetniha-akojisu
seokoncalidvosmislenoilineuspehom.Prvi,Pr!.ffl¢kovsed!.worow¢rw,pratide€aka
od njegovog prvog pogleda na crni kvadrat (sveta izvan kupatila u kome se krije),
prekonjegovogistrazivanjahaoti€nognebaizemlje(pravisvet),svedoknedospe
dobelestranicesvogvlastitogalburna(metaforanjegovognestanka).Izmedu1981.
i1988.godineKabakovjerazvioovealbuineunizinstalacija,DesefZ!.hov¢,odkojih
je svaka detaljna rekonstrukcija sobe u prirodnoj veli€ini u stanu lika. Covek ko/.!.
s¢k#p7j¢"!.sYrje#/.¢cJr#gg.foprizivasvetfilologakojiverujedasusvami§ljenjauredena
u krugovima. Slikar nestaje u bespu¢u belog platna u Covekw ko/.!. je wJefeo # svojw
sliku.-Opsesiv"NIednostkercherL§searhivecovekako.jini_kqdani3ta.?ijebacio.N!-
sk!. Covek stvara lavirint minijaturnih slika i tekstova. Covek ko/.€./.e ocZJefeo w sveow!.r
[S1. 2 - videti sledecu stranu] pokazuje 5ta ostaje od stana nekoga ko je toliko vero-
vao u romanti€ne teznje sovjetskog svemirskog programa - posteri tog programa
6 „A Case Study: Repression", u: Laura Hoptman i Toma§ Pospiszyl (prir.), Pr{.onary Doc%one#ts.. A Sowrccb{J(Jl+
/orEasfer#¢#dCe#fr4JEwropea#ArfsI.#ceffaeJ950s,MuseumofModernArt,NewYork,2002,65-77.
7 1lya Kabakov, „Foreword", u: Hoptman i Pospiszyl, Pr!."¢ry Docwme#ts, op. cit., 8.
H7
 doninjuuinstalaciji-dajesamomesebiizgradiokatapultkojigajeizbaciokroz
plafon.Propratnitekstglasi:„Usandjenistanar,kakopostajejasnijeizpricenjego-
vogsuseda,biojeopsednutsnomousamljenomlefuusvemiriposvemusude6i
onjeostvariosvojsan,svoj'velikeprojekat:Ceosvemir,pomi5ljenjustanaraove
sobe,prozetjepotocimaenergijekojivodenekudnavi5e.Njegovprojekatzami5Jjen
jekaopoku5ajdasepovezesaovimpotocimaiodletiuznjinonpomoc.Katapult,
kojivisiuuglusobe,daobiovomnovom'astronautu'zatvorenomuplasticnom
diakepocetnubrzinu,anavisiniod40-50metarabionsleteoupotokenergije
krozkoj.iprolazjZemljautomtrenutkudoksekreceposvojojorbiti...Svejebilo
apremnokasnounockadasudrugistanarizajednickogstanabfliudubokomsnu.
Mozesezamislitinjihovuzas,straliizbunjenost.Poavansulokalnupoliciju,po5ela
jeistraga,astanarisusvepretrazili-dvori5te,ulicu-aliganigdenisuna5li.Po
svemusude¢i,projekat€ij.ejeop5tecrtepoznavaosusedkojijeotomegovorioin-
spektoru,uspe5nojesprovedenudelo".8

Slika3. -

"So
alizam" -
Drzava. ]
sandrom
sovjetsko
politiku i
prihvatan
analize i I
slike koje
•_HinveEL##=a#%S'#=alN€vFeer.g#r=wFAfyet#gAGw%evryxhNr=Wm¥\rT±::3,38`.V.i±St_1.rfuodehaelwal-
bile akum
thlrfexdeahov..-ir;-ri=;'wi:OuN%vreer`#r=wFE3yetft£3AGw%;HbNre=#e:9„8o8rir8gg.
stoje paral
88
raktera ko
 Druge a serrji su: .Netalentovani umetnik, Kompozitor koji je kombirlovco
-i:`:ei`Covekke!ijesp_asioyikolajaVIktorovi6a.one5ui6stiepoznatepoS::i
TuziFu=Sa S.tv.ar!xpa i slikamq, Kolekcionar, Osoba k;ja opisuje-s;oj Zivot krm li-

jfabakov preselio na Zapad 1988. godine.

Slika 3. -Komar i Melamid, PorckJo socf}.aJ!.sfz.cYkog Tea/z.zffl¢,1982-1983.

Ulje na platnu (183 x 135 cm).
SadozvolomRonaldFeldmankolckcijelepihunetnosti,Njujork.

„Soc art" (so fs-¢rf) je kombinovao sleng za socijalistiEki realizam - „soc-re-

alizam"-sapopartom,imenomprevashodnoumetni€kogpokretaizSjedinjenih
Drzava. Predvoden uglaunom umetni€kim parom Vitalijem Komarom i Alek-
sandrom Melanidom, soc art je dovodio u pitanje vizuelne kodove zvanicnog
sovjetskog skupa slika. Zvanicni skup slika je imao za zadatak da proda drzavnu
politiku i da inspiri§e mase u zadatku socijalisticke izgradnje. Svesni ironi€nog
prihvatanjapopularnevizuelnekultureupopartuikonceptualisti€kihstrategija
analize i preokretanja, ranih sedamdesetih godina Komar i Melamid su stvorili
slike koje su na prvi pogled licile na postere partijske propagande, ali su u stvari
bile akumulacije besmislenih blokova crvene na beloj pozadini ili obrnuto. (Po-
stoje paralele u Kini u upotrebi poznatih, ali zapravo besmislenih kineskih ka-
raktera kod umetnika posle Kulturne revolucije kao 5to su Venda Gu /Wenda

89
 u u 1n8 /Xu Bing/). Po5to su se preselili u Sjedinjene Drzave 1980. godine,
KomariMelamidsustvorilinizslikakojesuismevale'-neverovatnimpreteriva-
njemkojejebiloskrivenoodmerenomaplikacijomhiperakademskogklasicizma
- glorifikaciju Staljina u sovjetskom dru5tou. U PorckJ% soc!j.aJ{.sf!.cYkog re¢J£.zffl¢
(1982-1983) [Sl. 3 -videti prethodnu stranu], oni evociraju neoklasi€nu pri€u
da je crtez (ili umetnost uop5te) poreklom od Dibutade (poznate i kao korintska
devojka)kojajeskiciralaprofilsvoguspavanogljubavnika.UKomarovojiMela-
midovojsliciipoliti€kisistemistflulnetnostikojamusluzipokazanisu,naprvi
pogled, kao prezasi6eni sentimentalni mitovi.9
Tokom osandesetih, performans grupa „Kolektivna akcija" predvode-
na Andrejem Monastirskim postavljala je enigmati€ne dogadaje - uglaunom
na otvorenom, u su5tinski ruskoj okolini - koriste¢i se me§avinom zabranjenih
elemenata iz ruskog pravoslavnog i isto5nja€kog misticizma i ruske avangardne
umetnosti iz ranog 20. veka. Danas Monastirski nastavlja da proni€e u duhovne
veze izmedu ovih nekomunisti€kih tokova u slozenim instalacijama koje prizi-
vaju ceremonijalne prostore. Nasuprot njemu, tokom devedesetih, svesni kon-
zervativizam inspirisao je neoakademicarsku grupu u Sankt Petersburgu koju je
vodio harizmatski slepi umetnik Timur Novikov, a koji je Zeleo da ozivi estetiku
i tehniku predrevolucionarnog doba. On je odrazavao politicku obnovu prvog
postsovjetskog,antikomunistickogpremijeraBorisaJeljcinja.

SIIka 4. -Boris Mihailov, Jstor!}.¢ sJz«Yaj¢,1999. (detalj).

Ruska umetnost postaje savremena Kolekcijaod413fotografijarazlicitihveli€ina.

Boris Mihailov je sa grafickom neposredno5Cu uhvatio degradaciju post-

Sovjetski predsednik Mihal Gorba€ov je od 1985. godine poku§avao da
``ovjetskog Zivota u seriji fotografija Jsfor!jfl sJt/C¢jfl [Sl. 4] zapo€etoj 1997. godine.
sprovede reformu (peresfroz.k¢) centralizovane drzave uvodeci odredene stepene
()ne beleze ponizavaju6e Zivote novonastalih siromaha, beskucnika, hroni€nih
autonomije za regionalne i lokalne vlasti, i transformaciju ekonomije koja je do
i`lkoholicara i onih izba€enih iz ludnica i zatvora u njegovom rodnom gradu Har-
tad postala o€igledno neaktivna, i opasno neefikasna, u decentralizovanu eko-
kovu. ,,To je ponizavajuci svet, naseljen nekim stvorenjima koja su nekad bili lju
nomiju zasnovanu na trzi5tu. Zid izmedu istocnog i zapadnog Berlina je 1989.
ili, ali sada su ta Ziva stvorenja degradirana, grozna, uzasavajuca. Ova 'fauna' j
godinesru§en,aNema€kajeprestaladabudepodeljenanasocijalistickudrzaVIi
tiosebno karakteristi€na za period kvaziop§te skromnosti, specifi€na za veci deo
irezimslobodnogtrzi5ta.Sovjetskocarstvoseuru5ilosagranicakaunutra5njosti
dok je jedna po jedna satelitska drzava progla§avala nezavisnost (uglaunom) ne- postkomunistickog sveta. Dokle god je SSSR postojao nije bilo beskucnika. Veci-
i`a njih je prodala svoje ku6e i 'ulagala' novac koji su dobili u pi€e sve dok ga nisu
nasilnimili„bar§unastim"revolucijama.KomunistickapartijaSovjetskogSaveza
nakon1991.godinevi5enijemogladaodrzikontrolunaddrzavnimaparatom,te itotro§ili do poslednje pare. Li€no sam upoznao neke od njih u mom rodnom
senizvladakojesusezalagalezaslobodnotrzi5te-ikojesuurazli€itimstepeni- gradu Harkovu. Pratio sani ih da bih saznao kako give, kalco se pona§aju, kako
|trezivljavaju, kako se bore za vlastite Zivote. Jurio sam za nekima od njih, pla¢ao
rna bile prozapadne - smenjivao na vlasti. No, one ipak nisu mogle da se nose sa
ih da poziraju. [. . .] Oni pokazuju Zivu prirodu bez ikakve 5minke. Pozivaju me
implozivnim raspadom posle iznenadnog kolapsa centralne organizacije. Prevla-
.ivuda da ih pokazem, da ih ispovedim".[°
daojehaos,agangsterizamcvetaodokjedrzavaprodavalasvojevlasni§tvoidok
je doslovno svaki aspekat Zivota bio privatizovan.

a Videti: Carter Ratcliff, Kom¢r egiv Meha"!.d, Abbeville Press, New York, 1988.
" lntervju §a Vladimirom Bulatom, Moslrva, 2003; www.artphoto.ro.
{)()
()I

SIIka 5. -OlegKulik, VoJ!.on Etrop% aJ!. Evropa #e voJ£. 7#e#e,1996.
Performans.
Drugi umetnici su reagovali na novonastali haos akcijama koje su ra€u-
male na izazov javnom ukusu i bekstvo iz uklju€ivanja u svet umetnosti - na-
memo su se samomarginalizovali, 5to je retroavangardna strategija koju je kri-
ti€arViktorMisijanonazvaof%sovk¢(„banda").Moskovskislikariperformans
umetnik Oleg Kulik je koliko predstavnik ove tendencije toliko i jedinstveni
umetnik.Njegovkustoskiradpromovi5eakcijesli€nihumetnikakao5tosuoni
kojisukoristiliZiveZivotinjenaizlozbiZ€.vofz.nyiskj./esf!.v¢J(1992).Njegoveslike
.`ubelezilenjegovekstremnoaktivnidnevniZivot,njegoviperformansisupro-
ra€unatisukobi.Kulikbrutalnomneposredno§Cudoti€epitanje5taraditiposle
()€itepropastivelikihdru5tvenihsisterna:,,Za§tosamhodaonasveCetiri?Za§to
`ampostaopas?".UpostsovjetskojRusijionjepokazaodezintegri5ucedru§tvo
[ijemu samom: ,,U Moskvi sam postao pas, tamo sam rezao i pokazao pasju
c)osvecenostumetnikovimambicijama".]]KadajeizvodioperformansevanRu-
}ijeonjeosefaodagaposmatrajukao„besnogpsa",kaootelovl).enjestereotipa
I).egovedrzave-zlokobnaaliokovanadivljaZivotinja.UBerlinu1996.godine
msezasvojperformaLr\sVolimEvropualiEvropar;evolimene(1L;6°i;;;;ri
()legKullk,„WhyHaveIBittenaMan?",u:HoptmaniPospiszyl,Pr!.ffl¢ryDoc%one#ts,op.cit.,349-351.
2
bwf Ewrope Doesrt'£ Love "e Back) [Sl. 5], nag i sa okovratnikom, borio sa Ctipod
Tom pasa Cuvara (koje su na povocima drzali €uvari pasa). To je bila namerno
provokativna ponovna izvedba legendarnog performansa nemackog konceptu-
aliste DZozefa. BojsaL Ja volim Ameriku i Amerika voli mene (I Like America and
Ameri.ccz L!.kes Me) iz 1974. godine u Njujorku tokom kojeg je umetnik proveo
nedelju dana u njujor§koj galeriji sa kojotom.12
Iako su se alternativni savremeni umetnicki prostori i manji broj komer-
cijalnih galerija uspostavili u Moskvi, Lel}jingradu i drugde tokom osamdese-
tih, ruski umetnici i institucije nisu se potpuno povezali sa internacionalnim
svetom umetnosti sve do poznih devedesetih godina. Umetnici sada redovno
putuju u inostranstvo - i stvaraju umetnost na osnovu tog iskustva: neki mo-
skovski umetnici su se 1996. godine pridruzili €lanovima grupe IRWIN radi
prelaska granice Sjedinjenih Drzava u rekreacionim prevoznim sredstvima
dokumentuju6i njihove rasprave o umetnosti i kulturi.[3 Privatno trzi§te je u
nastajanju. Ukusi onih koji su prvi profitirali od prodaje drzavne imovine tezili
su tradicionalnim ikonama i devetnaestovekovnom realizmu i konzervativnoj
obnovi medu savremenim umetnicima. U poslednje vreme pojavili su se neki
superbogati kolekcionari sa zanimanjem za savremenu umetnost, a velike auk-
cijske kuce pokazuju zanimanje. Prvo Moskovsko bijenale iz 2005. godine bilo
je po€etni korak u ovom pravcu, a organizovali su ga lokalni i neki prekomorski
kustos±. ENaziv drugog -bLjenala, Fusnote za geopolitiku, trzi3te i amneziju (Fo
otnotes on Geopolitics, Markets, and Amnesia) (2007), evocira,o je glavne tern
savremene umetnosti. Neki ruski umetnici redovno se pojavljuju na meduna-
rodnim preglednim izlozbama, naime grupa AES+F (Tatjana Arzamasova, Lev
Evzovic, Jevgenij Svjatski i Vladimir Fridkes), koja se specijalizovala za birljant
no postavljene parodije fantazija novobogata5a kroz upotrebu videa, projekcija
i niza fotografija [Sl. 6]. Druge, kao 5to je grupa Chto Delat/5ta Ciniti?, vise su
politicke.14 Glavne preokupacije moderne ruske umetnosti ostaju nepromenje-
ne -sam o op§tem dru§tvenom spasenju od sada5njeg gubitka -kao i tendencije
umetnika da fade zajedno u usredsredenim grupama ili slobodnim udruzenji-
rna. Medutim, od 1989. godine, oni to nisu radili sa pozicija voda u suprotnost
prema §irem politickom - i stoga kulturalnom - carstvu.
t2 Smatraju¢i sebe §amanom-umetnikom, Bojs je evocirao lirsku paralelu (u frazi „dru§tvena skulptura") izme-
du zajedni§tva koju dele Zivotinje tokom prezivljavanja i potrebe ljudskih bi6a da saraduju u preoblikovanju
dru5tava. Kulikov performans iz 1996. i njegov tJj.edam A7"er!.k# i A7#erg.k¢ #/.edc! owe#e ismeva ove uzvi`ieni`
anbicije.
\3 Eda C:uGer (pr±r.), Thansnacionala: Highway Collisions between East and West at the Crossroads Of Art, K``d\
Ljubljana, 1999.
M Vidcti: http://www.chtodelat.org/.
().i

Sllka 6. -AES+F, Paszechja poz7c/#c! 2, 2006-2007,
video projekcija. Prizori: Panorama # 1 (levo) i Katedrala (desno). Digitalni kolaz, digitalni
otiscinaplatnu.SadozvolomumetnikaigalerijeTriumf,Moskva.
Pozno hladnoratovska umetnost druge (isto€no od) Evrope
Kontrola mad kulturom u sovjetskom stilu u vecini drzava u regiji, od pc`
desetih do osamdesetih godina, znacila je da je umetnicki izraz bio uglavnom
ogranicen na zvanicne ideolo5ke okvire. Kao u Rusiji, socijalisticki realizam bit}
je dominantna estetika. To je vise bio slucaj u drzavana ,,isto€nog bloka" (Poljski`,
Cehoslovacka i Madar¢ska) i u balti€kim drzavama (Estonija, Letonija i Litvanij{`)
negonaBalkanu.Jugoslavija-skupteritorijaranijeuklju€enihuKraljevstvoSrb",
Hrvata i Slovenaca, posle Prvog svetskog rata zajedno sa Bosnom, Hercegovinom,
Makedonijom i Crnom Gorom -objavila je raskid sa sovjetskim modelom, I 94#,
pod vodstvom Josipa Broza Tita.
t)4
Ocekivala se vernost jugoslovenskom idealu multinacionalne drp.ave, in
pretplata na zvani€nu formu umetnosti se nije zahtevala. Umetnicka inovacija sc
zapravo podrzavala, kao i otvorenost prema Zapadu. Avangardni pokreti bill su
aktivni u ovim drzavama tokom celog 20. veka. U Srbiji tokom dvadesetih godi-
na, zenitizam se objavljivao kroz magazin Ze#!'r Ljubomira Mici6a, kao i nadrea-
listicke struje povezane sa onima u Evropi. Konstruktivizan je cvetao u Sloveniji
tokom iste decenije, posebno na teritorijama koje su tada bile deo Italije. Po§to se
Jugoslavij a liberalizovala pedesetih godina, ona je trazila novu formu nacionalnog
modernizma,poznatogkao„socijalizamtre¢egputa",§tojezna€flodasuumetnici
moglidausvojeapoliticnepristupeiliono5tojepostalopoznatokao„socijalisticki
estetizam". Tokom §ezdesetih i sedamdesetih godina poj avila se nova faza avangar-
dizma u radu kolektiva, kao §to su neokonstruktivisticki pokret Nove tendencije
grupa Gorgona -fiji je konceptualizam re€i/slike bio ispoljen i u €asopisu sa istim
imenom objavljivanom izmedu 1961. i 1966. i u umetnosti njenih 6lanova kao §to
su slikar Julije Knifer i konceptualni umetnik Mangelos - i OHO, fiji su €lanovi
eksperimentisali sa telom, performansom i konceptualnim praksama.
U drzavama isto€nog bloka drzavna kontrola umetnosti razlikovala se u
skladu sa lokalnim okolnostima postaju6i represivnija kao odgovor na izbijanje
revolta, kao u Madarskoj 1956. i Pragu 1968, dok su „otopljavanja" bila uvode
na tokom perioda kada je vodstvo osecalo potrebu za ve6om dru§tvenom i eko-
nomskom vitalno§6u. Neki umetnici, kao §to je poljski slikar Andzej Vroblevski
(Andrzej Wr6blewski), prona§li su na€ine da impliciraju dru§tveno neslaganje
iaho su sledili relativno konvencionalne stilisticke parametre. U ovoj oblasti, kao
i u Rusiji, postojala je neprestana produkcija nekonformisticke i nezvanicne
umetnosti, ponekad u zapadnja€kim figurativnim i apstraktno ekspresionistic-
kim stilovima, ali Ce§Ce na apstraktne, geometrijske i nadrealisticke na5ine koji
su preovladavali u regiji (iako su se primeri retko vidali vani) tokom tridesetih
i detrdesetih godina. Istaknuti medu inovatorima ranog i srednjeg 20. veka bili
`iu litvanski simbolista Mikaloju§ Ciurlionis (Mikalojus Ciurlionis), Ce5ki orfista
l{ranti§ek Kupka, 6e5ke kubisti€ke arhitekte, slovena€ki arhitekta Joze Plecnik
rumunski vajar Konstantin Brankuzi (Constantin Brancusi), poljski konkretni
{`pstrakcionisti Vladislav Streminski (Wladyslaw Strzemihski) i Henrik Stazevski
( [Ienryk Stazewski) , €e§ki nadrealisti Jindric Stirski (Jindiich 5tyrsky) , Tojen (To-
yen) ili Mari Cerminova (Marie Cerminovi), Karel Teige (Karel Teige) i Zdenek
IJLi§anek (Zden6k Pe§inek), madarski kubista 5andor Bortnik (Salidor Bortnyik)
i rumunski nadrealista Viktor Brauner (Victor Brauner).
Poduhvati ranijih avangardnih umetnika snazno su odjekivali u njihovim
tltimovinama. Mladi umetnici su sledfli njihove primere, Cesto pridaju¢i delima
il()ve forme koje su bile jedinstvene u njihovim naglascima. Ce§ki pesnik, pisac i
``likar Jirzi Kolar (Jiii Kolai) okrenuo se posebnoj vrsti kolaza tokom §ezdesetih,
I.iilepljujuci isecke iz recnika u modelovane konfiguracije. Poljska vajaraka MagLI
tl``lenaAbakanovic(MagdelenaAbakanowicz)upotreblj:;€::7:,+`e,*:+i(ljene``llkl`
('.i
ljudskog tela spojene sa neocekivanim upotrebama prirodnih materijala da bi
[1renela psiholo5ke pritiske Zivljenja u zatvorenom dru§tvu. Njen zemljak Roman
O,palka (Roman Opalka) je 1965. godine poceo da slika brojeve u nizu, beskona€-
l`u seriju strpljivo napravljenih tempera na platnu naslovljenih j965/I-co [Sl. 7].
Svakaslika,sapodnaslovomDcf¢rj,sabrojemkojijenosilaodgornjeglevogugla
ho donjeg desnog, imala je 77 x 53 inca, §to su dimenzije vrata Opalkinog ateljea.
i'ocinju6i sa belim brojevima na crnoj pozadini, on je pre5ao preko sive pozadine
1968, a 1972. po€eo da dodaje pozadini sve vise bele svakoga dana. On je i zvuC-
no belezio svcki broj i slikao se stojeci pored svakog dela. ,,Sav moj rad je jedna
ltvar, opis od broja jedan do beskonacnosti. Jedna stvar, jedan Zivot".15 Tokom tih
godina srpski kustos Dimitrije Ba5icevic, u personi umetnika Mangelosa, stvarao
ic` „noart" dela u formi globusa ili tabli, ilustruju6i princip radikalne negacije:
llegirati Sliku ispisujuci je recima, negirati red slikaju6i je".16
llka 7. -Roman opalka; 1965/I-co, detalj 1-35327,1965.
Tempera na platnu (196 x 135 cm), Muzej Szutki, Lod.
R()i"`n Opalka, citirano u: http://en.wikipedia.org/wiki/Roman_Opalka.
( ;il ln`no u: IRWIN, Ecisf Arf Map, op. cit., 290.
Parodije zvani€nih slika
Reaguju6i na ra5irenu upotrebu javnih spomenika, kao izraza drzavne
moci i zvani€ne ideologije, parodije zvanicnih slika pocele su da se pojavljuju u
regiji tokom §ezdesetih. One su Cesto imale formu antispomenika ili apsurdnih
preterivanja monumentalnosti. Za seriju SJ#cY¢/.#£. ProJ¢z#!.c!. (1971) [Sl. 8] , srpski
umetnik Braco Dimitrijevic je pravio fotografije obi5nih ljudi u stilu paso§a na
ulicama Zagreba, Pariza i Njujorka, a potom ih je uve6avao do gigantskih raz-
mera, tipichih za slike politickih voda, kako bi ih okacio na istaknutim javnim
mestima tih gradova.
Slika 8. -Braco Dimitrijevi6, SJwcYcz/.r#.ProJc!z#!.cz., Z3:15,16..23, J8..IJ, Zagreb 1971.
Muzejmoderneumetnosti,StiftungLudvig,Bee.
Var§avski umetnik K§istof Vodicko (Krzysztof wodiczko) je 1972. godine
napravio Voz!.Jo [Sl. 9 -videti sledecu stranu], kvazima5inu na traci koja se po-
kretala kretanjem po njenom nagnutom krovu. Nasuprot tehnosocijalistick,oi]i
utopizmu konstruktivista, Voz!.Jo je nezno ismevalo zvani€nu retoriku napri`ll{:i
i neprestano kora€anje intelektualaca pokazuju6i im da ne idu nigde. Vo(litk{i jc'
')7
 docnijedizajniraovecibrojinteraktiunihkomunikacioninuredajaivozila,po-
sebnoPro/.ckfvce£.J¢Ziesk#c'#£.*auNjujorku1988-1989,(saDejvidomLurijem/
DavidLurie/).OdranihosamdesethgodinaonZiviuNjujorkugdejeprojekto-
vaoslikenajavnespomenikeizgradevlastikojesuprotivre€ileiprotivilesezva-
ni€nimporukamagradevina-nameramujeponjegovimrecimabila,,daotkrije
irazotkrijejaunostisavremenismrtonosniZivotspomenika".]7Naprimer,onje
projektovaoslikepotrosa€ausupermarketunaLenjinovspomenckuLenjinplacu,
isto€nomBerlinu1990.godine[Sl.10];SADiSSSRraketapovezaninokoTri-
jumfalnekapijenaGrandArmyP]azauBruklinu1995;IokalnihPoJjakinjakoje
govoreozlostavijanjumu5karacanaGradskuskup5tinunaCentralnomtrguu
Krakovu 1996.18

ES#.S±_ngguE£2e=%e3=r#Zasd.Efos#t{cpari\r#%%e3n#tttz#gss,apnrdoyfcetss#nt;ecg,Se=s>,
Ju¥;Wa¥g:;;MT:E:rialckpor:j£:t;::;'e%;:;:rib,:v3:c:gfath]e9i:)wi:r°(]C9]9¥)¥::b]¥?ggc_¥3°'C""

96
Slika10.-K§i§tofvodicko,Le%jj#ovspome#jk,1990.Javnapro.ickci,ianaLenjinovspomenik,Berlin.
SadozvolomgalerijeLelong,Njujork.

U Cek£.c'w !. srp% (1973) [Sl.11 -videti slede€u stranu] 5andor Pincehelji

(SandorPinczehelyi)-unetnikizPe€a,provincijalnoggradaujuznojMadarskoj
- kombinovao je 6eki6 i srp, simbol jedinstva seoskih i industrijskih radnika Ko-
munisticke partije, sa svojom slikom kao bezizrazajno slavljenje slavnih li€nosti
EndijaVorhola.Kaoisaadaptacijamazapadnjackerokmuzikekodmuzi€araiza
gvozdenezavese,kao§toje€e5kamuzi€kagrupaPlasticniljudisvemira,kritika
ovde lezi u implikaciji da nhada generacija stvara kulturu koja je ambivalentna
premazvani€nimideologijama.Zarezimekojisubilinesigurniupogledunjiho-
vemo6i,oveblagemanifestacijepokazalesusenepodno§1jivim.Represija€e5ke
muzicke grupe bila je jedan od pokreta€a koji su doveli do masovnog protesta
poznatogkaoLista77,kojijesasvojestranepokrenuodisidentskipokretkojije
i991. postao „Bar§unasta revolucija`:
99

ka 11. - Sandor Pincehelji, Cck!.c' z. srp,1973. Akrfl na platnu (140 x 100 cm).
SadozvolomumetnikaiMuzejamoderneumetnostiStifungLudvig,Bee.
()
i +
I `` ',a j
Slika 12. - Mladen Stilinovi6, Jsko".sYc'¢va#/.e #crfv!.fo,1984-1990, miks-medijska instalacija.
Razlicitevelicine,detaljizlozbe,,Stasedesilosocijalnojdenokratiji",
Roseumcentarzasavremenuumetnost,Malmo.VanAbemuseum,Ajndhoven.
Hrvatski umetnik Mladen Stilinovi6 je izmedu 1984. i 1990. napravio, u kon-
centrisanom konstruktivistickom stflu, 400 malih relikvija u kojima su slike rituala
Zaljenja komunistickih ateista bile kombinovane sa slicnim slikama iz religioznih
kultura. On je seriju nazvao Jskor!.sYc'flw[77/.e "rfv#i [Sl.12] , sa opisom da se odnosi
„ najpre, na iskori§Cavanje mrtve poetike slikarstva -suprematizma, socijalistickog
realizma i geometrijske apstrakcije. Drugo, na iskori§6avanje mrtvih znakova: za
inene, ovi znaci su mrtvi jer su izgubili svoje znacenje ili je njihovo znacenje toliko
prozirno da je u stvari mrtvo. Za druge ljude, naravno, ovi znaci nisu mrtvi. Tre¢e
7,nak krsta i zvezde isprva su predstavljali €oveka a docnije su ih upotrebile religija
i ideologija za svoje svrhe; danas, a ovo je li€na intexpretacija, oni su se pretvorili
u znakove u ceremonijama, ne mrtve znakove ve¢ znakove smrti".`9 Miniturizacija
" Mladen Stilinovi¢, u: Darko §imi€i6, „Interview: Mladen Stilinovic<`, u: M/ac7en S/I.Jf.»ovz.C.. Exp/t)I./d//'t)/I ti/. //in
I)..ad, J984-/989, Edicija §imicic, Zagreb,1989,1.
IM\
tillavljanje postali su Stilinovi6ev na€in da odgovori na smrtonosne dvosmisle-
``ti koje su skrivene u prividnoj jednostavnosti zvani€ne retorike. On je ozalio
tpisti€ke snove koji su pokretali internacionalni socijalizam tokom 20. veka, a
{i'J,avao je i shvatanje da se tradicionalna religijska uverenja najverovatnije ne6e
ititi kao odgovaraju6a zamena. Iz slicne perspektive, poljska umetnica Zofija Ku-
|Sl.13] sakupila je ogroman broj slika koje su sacinjavale simbolicki inventar
illitarizma, me§aju6i ih sa mno§tvom koje sa€injava savremene medijske svetove,
ndajeunajmilamu5kogmo`deladaizvedepozeponiznostirefotografi§u¢isvaku
cu sa visokim crno belim kontrastom [Sl.13]. „Prihvatajuci 'potcinjavanje' kao
`t}titi problem i temu, puma straha i, istovremeno, puna mrznje prema situaciji
k)in dominira popu§tanje potcinjavanju, izvodim umetni€ku osvetu posezuci za
in oruzjem (simbolickim i formalnim) koje je bilo upotrebljeno protiv mene".20
ia ih potom kolazira u fotografske prikaze koji podse¢aju na tradicionalne for-
ite kao 5to su oltari. Rezultat je zamrznuta scena iz za€udne arhive.
13. - Zofija Kulik, M¢/.sk¢ 77#.s¢,1990. Crno-bele fotografije sa vi5estrukom ekspozicijom
(243 x 152 cm). Narodni muzej, Vroclav
ini` Kulik, „Autokomentarz („Self-Commentary"), M¢g¢zy# Szfwk!., br.15-16 ( 1997), 224. Citirano u: Piotr
iil rtiw`iki, Zo/a Kw/I.k; From S!.beri.c} fo Cyber!.fl, National Museum, Poznah,1999,11.
Performans art testira granice
Performans unetnici Cesto su radifi na granicama dopu5tenog u ovim dr-
Zavama. U Zagrebu 9. maja 1979. godine Sanja Ivekovic je izvela Trowg¢o [Sl.14]:
„Prica se de§ava na dan kada je predsednik Tito posetio grad i razvija se kroz ko-
munikaciju izmedu tri osobe: 1. Osobe na krovu vi§espratnice na suprotnoj strani
uliceodmogstana;2.Menenamojojterasi;3.Policajcanauliciispredmojezgrade.
Zbog betonske strukture moje terase, jedino osoba na krovu prekoputa moze da
me vidi i da prati §ta radim. Pretpostavljam da ova osoba ima dvogled i vokitoki.
Prime6ujemdapolicajacnaulicitakodeimavokitoki.Radnjapo6injekadaizadem
na moju terasu i sednem na stolicu. Pijuckan viski, 6italn knjigu, dizem suknju i
pravimgestovekaodamasturbiram.Poslenekogvremenapolicajaczvoninavrata
i nareduje da se '1judi i predmeti uklone sa terase'".21 Umetnica provokatiuno nosi
majicusare€ju,,America"nanjoj,iCitaknjigunaengleskomjezikuEJ€.fe!.drt/svfv
(EJ!.res ¢r?cZ SocG.edy) sociologa T. 8. Botomora (T. 8. Bottomore).
Slika 14. - Sanja Ivekovi¢, Tro%gflo,1979. Cetiri crno-bele fotografije dokumentuju performans.
Zagreb,19.maja1979,(svaka30.5x40.5cm).UmetnickakolekcijaErstegrupe,Bee.
Sa dozvolom Kontakta.
2` CitiH`ii{i ii: /,di`nka Badovinac (prir.), Body a#c! £fae Efls£, MIT Press, Cambridge,1999, 68.
[M
Totalitarni rezimi ukidaju iluziju revolucionarne umetnicke slobode. IAIRACH
KUNST je princip svesnog odbijanja licnih ukusa, sudova, ubedenja... slobodne
depersonalizacij e, voljnog prihvatanj a uloge ideologij e, demaskiranja i rekapinl-
lacije rezima, 'ultramodernizma'".22 „Laibach", ime Ljubljane na nemackom, po-
slednji put je zvani€no upotrebljen tokom Drugog svetskog rata. Vode6i peva€
Tomaz Hostnik nastupao je u stilu koji je podse¢ao na Musolinija, na pozornici
ispunjenoj prenagla5enim rekvizitima iz ere nacizma. L¢!.b¢ch Kw#sf - K##sf je
nema6ka rec za „umetnost" -dovela je u pitanje zvani6nu ideologiju otelovljuju¢i
njene naloge do tog stepena da su oni postali suluda preterivanja. Neprijateljski
nastrojena prema svemu 5to nije negativna referenca na nacisticku pro§lost, ko-
munisti€ke vlasti su zabranile njihove nastupe [Sl. 16] . Kao odgovor, grupa je na-
stupala pod drugim imenima nastavljaju6i da svira istu muziku: industrijski rok
poreklom iz te§kog, 1okalnog iskustva (€1anovi su poreklom iz rudarskog grada
Trbovlje).

Slika 16. - Lajbah, Koncert u Hali Tivoli (Ljubljana, Slovenija), april 1989. Fotografija Antonio
Zivkovi6.

= =I.aibach: 10 Items of the Covenant", 1982, i tekst pozivnice na AwssfezJ#ng Lc#.b¢c7i Kw#sf izlozbu, 28. april
1982, u SKUC Galerija - Studentski kulturni centar, Ljubljana. Citirano u: Hoptman i Pospiszyl, Pr!.mary Do-
oumeuts,op.ctt.,294.-296.Vlideti:Ale§Er}aNeciMar±naGrzin±€,Ljublifana,Ljubyana:TheEighiiesinSlorme
_lrf a#cZ Cwzfwre, Zalozba Mladinska Kniga, Ljubljana, 1991.
105
 Slika15.-MarinaAbramovic,R£.faon5,1974.SrebrniZelatinotisaksapanelomdubokeStampe.
Otisciumetnice1od3,izdanjeod16fotografija(58.1x80.4cm).Panelteksta:24.9x17.3cm.
SolomonR,Gugenhajm,Njujork.

TokomranihosamdesetihgodinauLjubljani,glavnomgraduSlovenijekoja
jetadajo5uvekbiladeoJugoslavije,Zivointelektualnokome5anje-oprimereno
nizompublikacijaoistorijskimavangardamaizranog20.vekaidelimafilozofa-
psihoanaliti€araSlavojaZizeka-dovelojedoeksplozijekontrakulturalneaktiv-
nosti koja odjekuje do danas. Lajbah (Laibach)[Sl.16], muzicka grupa osnova-
na1980,€ijisunastupiobelezenifanati6nomnadidentifikacijomsatotalitarnim Slika 16.

simbolimairitualima,verovalajedaje„svaumetnostpodloznapolitickojmani-
pulaciji(posredno-svesno;neposredno),osimonekojagovorijezikomtemani-
22 „Laibac
puhcije".Ohisuidentifikovalisvojematerijalekao,,tejlorizam,bruitizan,#¢z!.-
1982' u
trty disko" i objavljivali: ,,Umetnosti i totalitarizam nisu uzajamno iskl).ucivi. cument.
104 drt and
 /os in grupe su osnovane u tom gradu do 1983. godine. IRWIN, griii" vllil
upozorava mlade umetnike da ne saraduju sa vlastima u buducnosti akt)
i('lilk()v
i`Inihumetnikakojesampomenuonapocetkuovogpoglavlja(vidislikil1),I)i'wll|
He titl njih zahtevalo da prijave „o sastancima komunista, anarhista, itd". Cak i
je instalacije koje su ukljucivale fa5isticke i komunisticke slike, tehnikanm ko|f lil
poticale iz ranog avangardnog dvadesetog veka, posebno ruskih konstrilkl ivl" I i:`r`;:;`ishuo:tuaiaar:::J;Sorr=n::£sk=:e:::Su:nean€t££::gj[:svaen¢££hnaprde°dssfj::ntfa±:empo°:ic]i:ti
suprematista.Ironijomtipi6nomzatovreme,grupajeprogla§avalakljuciiosl„i"lli
• tl vi}ri`ni. Solakova izvanredna hrabrost lezi u tome 5to je potkazao samoga sebe.
-principa", §to je projekt „ozivljavanja traume avangardnih pokreta idenl i li ku|" I
se sa njima u trenutku asimilacije u sistem totalitarnih drzava".23 PozorjL§na #i iii"
SestreScipionNasiceizvodilajeegzorcizmereligijeiideologije,dokjeNovikol€|
tivizam, grupa dizajnera, postala poznata po pobedi na jugoslovenskom I i`lt lnlt't
iijuzaplakat1987.zaDanmladostisarecikliranomnacisti€komslikom.()vt`#1llp+
su se ujedinile 1984. godine radi osnivanja Neue Slowenische Kunst (NSK; Noyo
slovenackaumetnost),sacfljemdastvorevirtuelnualinaizgledstvarnu„iii``Hhioj„
kojajeposedovala,uopipljivoprenagla§enomobliku,svasvojstvadrzavnil"i``"inw
kao,pokazalisuumetnici,krhkihfikcija.NSKDrzavajebilastvorenasaullI:iliWiili
t{irnim uniformama, suprematisti€kim insignijama i lavirintom fiktivnih lii l'ol` I tll
`skihodeljenja.Tokomosamdesetihgrupajeizvodilasvojeakcijekaop{)zol.i`¢nelli
ulicne performanse. Raspadom Jugoslavije na zara¢ene drzave tokom devi`tlt`ot`l lli
i ()bjavom slovenacke nezavisnosti, grupa se promenila u NSK Drzavu u Vi.t`iilt`llti
I)utuju6u„drzavu"kojajeizdavalapaso§eiZeleladauspostaviambasadeu.li'`lHlllii
drzavamaposvetu.NjenaprvaambasadauMoskvi,1992.godine,imali`ji.hwiiw
i7,lozbeiokupljanjaumetnikaujednomstanu.
Drugazna€ajnaumetnosttogvremenaskiciralajetranzicijunaposl"iv)el
``kostanjenalichijemnivou.Vrfoo"f¢/.#¢[Sl.17]NedaSolakova,kojuj.`ititivlil
izmedu decembra 1989. i februara 1990, jeste kutija ispunjena raznim iiiiilt'fl
jiilima -crtezima, bele5kama, iskazima, ise€cima i drugim tekstovimi` I-oHliit'|
rna svakodneunog Zivota umetnika kao mladog €oveka. Medu njima m`lazHw le
i serija karata koje beleze umetnikovu saradnju sa bugarskom tajnom iloli. l|om
njegovo samoosve§Civanje u pogledu toga §ta radi, njegovo odbijanje - I `JtlJ, #o
dine-danastavisasaradnjom,teposledicetoga.Ovimaterijali,ukapricitwntw]]
.`tilu,prenosezajedljivinarativsazaljenjavrednogvernihausistemkojijc`uvut.tll|
ii potkazivanje svojih prijatelja i kolega, prvo na umetnickoj akademiji :` imhwn
uvojsci.„Ali€ovekjeodlu€iodaovootkri¢etrebadaugledasvetlostdam`.``hitta
..111
i` napravio novi indeks karata u kutiji. Tu je on crtao i opisivao, u stilu poi) oi
;vesramnoidepresivno5tojepuzaloponjegovomsvebolnijemsrcu.I...|{.;()v
_ __' I . . -I ` '` ' ' , n

i`1 :„1,\£;,`
izlozio,`.'``ovu kutiju__sa .indeksiranim-kar'ta-rna.
1.--L==__ 11 . , ,
.. i prihvatio jednom za ``vo#ila
li` samo onaj ili ona koji moze da prevazide svoje strahove moze da butli` itriivl
lmetnik. I...I Mnoge njegove mlade kolege (kao i neke starije) to su ``hv:"H¢ I
i``stitalemu".24De|ojeizlozenousofijil990.godine,navrhuncupromi`m`l"nnl •.llkti 17. - Nedko Solakov, Vr7!ov7?a f¢/.#fl. Akril, mastilo, ulje, fotografije, grafit, bronza, aluminijum
iistickevlasti,iizazvalojemnogekontroverze.Uupravocitiranomobj;u{iijoi)w sramna tajna, drvo,179 indeksnih karti u originalnim kutijama (14 x 46 x 39 cm). Video na
DVD, boja, zvuk, 40 min 7 sek. Van Abemuseum, Ajndhoven.
`I.:di`¢uferiIRWIN,,,NSKinTime",u:EdaCufer(prir.),NSKMoscowEmba5sy,GalleryLoZ"Kti|tt`i.IIJ.JI
I ( ;ilir:`no u: Hoptman i Pospiszyl, Prc.mary Doc%me#fs, op. cit., 277-280.

()()
I()7
Cehoslovacka

Osnovana 1918. godine, Cehoslovacka je postala najprosperitetnija drza-

va u regionu. To je dovelo do znacajnih razvoja u funkcionalistickoj arhitekturi,
nadrealistickoj umetnosti i kubisti€koj skulpturi, u godinama pre Drugog svet-
skog rata kada je ta drzava pala pod nemacku kontrolu. Pod vla§¢u Komunisticke
partije od 1948. godine socijalisti€ki realizam je postao zvani€ni stil. Ipak, poznih
pedesetih i tokom §ezdesetih godina, obnovljene su veze sa zapadnom Evropom,
§to je navelo mnoge umetnike da rade na najnovije avangardne nacine. Stano
Filko, Aleks Mlinarfik i Zita Kostrova su 1966. napisali Happsoc („hepening" plus
„socijalno") manifeste, jedan od kojih je proglasio slova€ki grad Bratislavu i sve u
njemu za umetnicko delo.

Sl.ika 18. - Dawidc:erwij. Entropa: Evropa kako je vide umetnici iz 27 drzava 6lanica,2009.
Skulptura2aparlamentEvropskezajednice,Brisel,obelezje€e§kogpredsedavanjasavetaEU.

Ce5ki umetnik, pesnik i muzicar Milan Knizak (Milan Knizck) postao je

poznat na Zapadu kada je Alan Kaprov (Allan Kaprow) ukljucio fotografije „ak-
cija" dvadesetpetogodi§njeg umetnika u svoju veoma Citanu knjigu AssefflbJ¢ge,
Environments, and Happenings. Knizakorva, serrjaL Setnja Po novom svetu Lz 1963-
108
 1968. ukljucivala je besmislene konfiguracije pronadenih materij ala napravlj enih
u pra5koj ulici u kojoj je Ziveo. Njegova grupa Aktual izvodila je nenasilne „ratne
igre", §etnje kroz grad postavljane su kao hepeninzi, a odrzavali su i javna preda-
ja drza- vanja na zabranjene teme. Knizak je najpoznatiji po razigranom stapanju slika
tekturi, popularne kulture, grubih me5avina kica i uzvi5enog, kao 5to je Cesvkg. pe/.z¢Z br. I
)8 svet- ( 1990) gde gusti mulj te6e iz biste novoizabranog predsednika Vaclava Havela i iz
listi€ke kojenicuraznobojnepecurke.Delakao5tosuovauduhusuakcijavajaraDavida
poznih Cernija (David Cerrty) i kolektiva Nco-Stunners, koji je 1991. godine ofarbao u
ropom' ruzi€astoruskitenkpostavljenkaospomenikucentmPraga.Poslepodeledrzave
Stano na Ce5ku i Slovacku 1993, Knizak je postao direktor Akademije lepih unetnosti
g"plus koja ga je ranije kao studenta izbacila. Trenutno je ministar kulture Ce5ke. Cerni
i sve u
je izazvao ogromnu kontroverzu kada su ga pozvali da postavi skulpturu u se-
di§tu Evropske unije radi obelezavanja Ce§kog predsedavanja. Njegova E7tfrop¢..
Evrap¢ k¢hoj.e vz.cze #fflef#z.cz. z.z 27 cZ7:Z¢t;a cYzfl#z.ca [Sl.18] je mozai€na kompilacija
slika nalik igrackama koje su oblikovane u skladu sa geografskim granicama sva-
kedrzaveinapunjenesirovim-unekimslu€ajevimaiskatolo§kim-slikamakoje
su evocirale stereotipicne predrasude o svakoj od nacija.

Madarska

Tokom duzeg dela 20. veka inovativnu modernu umetnost u Madarskoj ob-
uzdavalajekonzervativnai,tokomtridesetihi€etrdesetihgodina,fa5istickavlast.
Clanoviavangardnihgrupakao5tosuOsamiMA,zajednosavelikimnezavisnim
modernistima kao 5to je Laslo Moholji-Nad (Laszl6 Moholy-Nagy), proterani su
u egzil 1919. godine. Drzava je pala pod sovjetsku kontrolu 1945. §to je dovelo
do nametanja socijalistickog realizma. Madarska je bfla Narodna republika 40
godina, od 1949. do 1989. Eksperimentalna umetnicka praksa je cvetala tokom
sedamdesetih i osamdesetih, posebno u „tekstualnim akcijama" konceptualiste
Miklo§a Erdeljija (Mikl6s Erdfty), ranog Clara fluksusa. Erdelji i grupa prijatelja
su1956.godinepostavilikutijenauliceBudimpe§teradisakupljanjanovcazapo-
rodiceonihkojisubhiubijenitokomsuzbijanjapolitickogustankategodine.On
je kasnije to nazvao „hepeningom" naslovljavajuti ga Nec#v¢#; #ov¢c. Poducavao
je dugo godina i osnovao Indigo grupu sa svojin studentima.25

25 Videti: http ://www.geor8karal.com/en/ben/exhibition/miklos-erdely-and-the-indigo-group -fotoworks-from-

the-70ies-and-80ies.Jo5nekiErdeljeviradovimogusenadrna:http://www.artpool.hu/art73_74/erdely3.htnd.

109
Slika 19. - Imre Bukta, J7£feJ!.ge#f#£.Pejz¢Z,1993. Klipovi kukuruza, plastiche kese, (420 x 1000 x 15 cm).
Madarski paviljon, 48. venecijanski bijenale, Venecija,1999.

Za fad J#feJg.ge7cfg. Pe/.z¢Z (1993) [Sl. 19], madarski skulptor Imre Bukta
(Imre Bukta) oblikovao je klipove kukuruza u 600 figurica stra§ila koje je potom
rasporediopozidugalerijeujednakimrazmacimanazami§ljenojmrezi.Izlozene
umadarskompaviljonuna48.Venecijanskombijenalu1999,figuricesuevocirale
stereotipnu sliku Madarske kao primarno poljoprivredne drzave, dok je njihov
raspored bio nalik osnovnoj armaturi modernistickog a posebno minimalistic-
kog slikarstva. Instalacija je kombinovala ingenioznost i prakticnost, tipi€ne za
predmete (decje igracke u ovom slucaju) koje su pravili seljaci-umetnici sa mre-
Zom,najrafiniranijiminajtezimformatomrazvijenimuzapadnojestetskojpraksi.
Ova istovremenost je §okantna. Da li je umetnik podvrgnuo folklorne slike svoje
domovinestilisti€kimimperativimainternacionalneumetnosti?Dalijeonsamo
predstavljao slike koje bi posetioci bijenala identifikovali kao madarske, ali tako
110
da ih prepoznaju? U stvari, Bukta je decenijama stvarao ekspresionisticke skulp-
ture, slike i printove, te izvodio performanse koristeci kukuruz, trupce, grane dr-
ve6a i poljoprivredno orude radi istrazivanja odnosa izmedu ljudi i prirodnog
sveta. Za ovog umetnika, J7tfeJz.ge7c£7". Pejzczz imao je veoma licnu svrhu. Kukuruz
je prikupio sa polja na kome je radio njegov nedavno preminuli otac. Svaka od
„1utki",postavljenakaoumolitvi,nudilajeplastiEnukesunapunjenukukuruznim
zrnima - to jest, njihovom su§tinom, potencijalom za rast. Umetnik u Zaljenju
poseze za stanjem nalik detetu i, kroz meditativno stvaranje ovih figurica, radi
na javnom prepoznavanju svog iskustva. Prikazujuci ih u tom broju, on uvla6i
gledaoce u ovu jednostavnost ose¢anja i podse€a ih na aktuelnost i ranjivost se-
lj acre kulture. J#feJ€.ge#f7tz. pejzczz takode nagove5tava da vizuelni kodovi visokog
modernizma i seljacke radinosti, naizgled kontradiktorni, dele zavisnost od kon-
vencija i ponavljanja koji mogu biti u osnovi isti. Ova potraga za „univerzalijama"
ljudskog iskustva ra§irena je u regiji i prirodni je odgovor na vekove podeljenosti.

Balti€ki narodi

Estonija, provincija u okviru Rusije Romanovih iaho sa bliskim vezama sa

obliznjim skandinavskim drzavama, bila je pripojena SSSR-u 1940. zajedno sa
drugim baltickim drzavama. Tokom 19. i 20. veka estonski umetnici su bili uklju-
6eni u nastaju6e nacionalisticke pokrete, ali istovremeno su tezili tome da Sankt
Petersburg, Moskvu a potom Pariz posmatraju kao svoje metropolitske centre.
Postimpresionisti Konrad Magi (Konrad Magi) i kubofuturista Ado Vabe (Ado
Vabbe) isticu se u ovoj grupi. Od 1940. godine umetnicka produkcija u Estoniji
je ,,sovjetizovana", to jest, uvedena u isti umetni€ki sistem koji je preovladavao u
centralnim sovjetskim drzavama. Ipak, oformljavale su se nezavisne umetni€ke
grupe, posebno u Tattu, ukljucujuci ANK, Visarid i Soup '69. Tokom sedamde-
setih kalco su pristizale informacije o ranijim evropskim avangardama i tada§nj oj
umetnosti u Sjedinjenim Drzavama, istori€ar umetnosti Sirje Helme (Sirje Hel-
me)opisivaojelokalneeksperimenteuovimoblicimakao„reproavangardizain".26
Nadrealisticki slikar Ulo Suster (uno Sooster) bio je saucesnik i kontakt za so-
vjetsku anderground umetnost tokom 5ezdesetih; ovetala je sito§tampa koja je
privla€ila mnoge izvanredne umetnike kao 5to su Raul Mel (Raul Meel) i Tonis
Vint (T6nis Vint); Leonard Lapin (Leonhard Lapin) razvio je neofunkcionali-
sticku arhitekturu evocirajuci ranija estonska postignu¢a na ovom polju tokom
dvadesetih i odredenu formu slikarstva semiotickog znaka. Juri Okas (Jtiri Okas)

26 Sirje Helme, „Nationalism and Dissent: Art and Politics in Estonia, Latvia, and Lithuania under the Soviets",
u: Alla Rosenfeld i Norton T. Dodge (prir.), Art a/£fee BaJtr.cs.. Tfee Sfr#ggJe/or Freedo" a/Arf!.sf£.c Expressf.o#
w7iczer ffee Sovzefs, j945-I 990, Rutgers Uhiversity Press, New Brunswick, 2001, 13,

ill EL fl
IEE IEiH!D.
televizijskimkomedijamaizSjedinjenihDrzava.Delojeelegantnaidirljivaevoka-
cijaestonskestvarnostiizapadnjackihpretpostavkiozaslugamaukarijeri.Kaljina
ozbiljna ironija paralelna je upotrebi fiksiranog osmeha na slikama kineskog „ci-
ni€nog realiste" Jue Minduna (Yue Minjun). Oba autoportreta istrazuju problem
nacina predstavljanja sopstva u uslovima pretnje i ogranicenja, posebno kada su
zvanicna ocekivanja stalno odrzavanje sretnog lika.
Kaonajmanjaodbaltickihnacija,Letonijajebflapodvrgnutasovjetskojkul-
turalnoj kontroli tokom 20. veka. Procenjujudi dela ulnetnika u Muzeju letonske i
ruske umetnosti u RIgi tokom 1948. godine pisac Majnhards Rudzitis (Meinhards
Rudzitis) kaze: „Jabuka jog uvek moze da se slika, ali to mora da bude sovjetska
jabuka".29 Najpoznatiji letonski umetnik, Gustav RIu€is (Gustav Klucis), postao je
izvanredni konstruktivisti6ki fotomontazer u Moskvi tokom dvadesetih i vodeci
dizajner graficke propagande tokom tridesetih godina 20. veka. Grupa umetni-
ka - uklju€uju6i Marisa Argalisa (Maris Argalis), Valdisa Cehasa (Valdis Celms) i
Andu Argale (Anda Argale) - koji se bave ambijentalnom umetno56u sedamdese-
tihgodina,poku5alajedarealizujeKlu€isoveprojektekaoarhitekturalnemodelei
u crtezu. Argalisovu karijeru okon€ao je KGB. Ova atmosfera je navela Leonardsa
Lakanovskisa (Leonards Laganovskis) da napravi seriju Fasz.Jz. (1988-1989) [Sl. 21] ,
u kojoj je predmete iz sovjetske ere kao §to su vojne i partijske znacke, mikrofoni i
meci optocio j antarom, popularnim suvenirskim medijem.

Slika 21. -Leonardis Laganovskis, iz serije Fasl.JI.,1988-1989.

Cilibar,izrezanizapeca¢ensmolom,vojnazna6ka(1.2x6x4.2cm).
DzejnVorhezZimerli,Ratgers,dhauniuniverzitetNjuDZ€rzija.
KolekcijanekonfomistickeumetnostiizsqujetskogsavezaNortonaiNensiDodi.D01389.

29 Citirano u: Helena Demakova, „The Apple Harvest or Art in Latvia 1945-1995: Personal and Ideological
I_±me±, ¥.. And_a Fottenperg (prtr), Personal Ttitme: ATt Of Estonia, Latvia, and Lithuania, 1945-1996. L%tvia,
The Zacheta Gallery of Contemporary Art, Warsaw, 1996, 10.

113
 Letonskiumetnicisuodsticanjanezavisnostiradiliuraznimsavremeniin
medijimaistilovima.IstaknutiradoviCineinstalacijeosuprotstavljenostima5i-
neiprirodeOlegsaTilbergsa(O!egsThlbergs),arhitekturalneinstalacijeOjarsa
Petersonsa(OjarsPetersons)kojeistrazujuneo€ekivanekombinacijebojaiserija
instalacijaKristapaGelzisa(KristapGelzis)Dvo„.sYf¢(SGf¢)kaoinjegovipsiholo-
Ski rezonantni asemblazi.
Litvanija, provincija Rusije potom Poljske, sa snaznim beloruskim i je-
vrejskimkulturalnimstrujama,bilajenezavisnarepublikaod1918.svedoknije
pripojena SSSR-u 1940. Fuzija narodno umetnickih tema sa internacionalnim
simbolizmomMikalojusaCiurlionisa(MikalojusCiurlionis)napo€etku20.veka
bilajesli€nadelimaFranti5ekaKupke,MihailaVrubelaiVasilijaKandinskog.
ModernistickagrupaARSbilajeaktivnatokomdvadesetihgodina.Posle1940.
aspiracijepremanacionalistickimformamaapstrakcijeiekspresivnefiguracije
bile su ograni€avane, ponekad kroz neposrednu represiju, a socijalisti5ki reali-
zamjebiopromovisaniakonena5irokoprihvacen.Kaoidrugde,umetnicisu
slikali„nadva5tafelaja"(jedanstilzajavneizlozbe,drugizaprivatneiprijateljske
prilike)ilisusepovla5iliutihiegzil(,,unutra5njaemigracija").HenrikasNatale-
vi€ius(HenrikasNatalevicius)jeupotrebiofantasti€neslikeHijeronimusaBo§a
(Hieronymus Bosch) i Pitera Brojgela (Pieter Brueghel) radi evociranja scena
individualne i kolektivne metamorfoze [Sl. 22]. Fotorealisti€ne slike Romanasa
VIlkauskasa (Romanas Vilkauskas) sadrze posredne izraze neslaganja sa domi-
nantnimideologijama.NjegovE#fer!/.erX(1981)[Sl.23-videtistranu116]pri-
kazujeefektesun€evesvetlostinaziduprekrivenompozutelimnovinama:krstje
uklonjenkaoizbirkaporodicnihfotografija.Sve5toostajejestefotografijaJosifa
Staljina,nakogaCese¢anje,impliciraslika,takodeizbledetikadasepapirpretvo-
riuprah.Lionginas5epetis(LionginasSepetys),sekretarCentralnogkomiteta
litvanskeKomunistickepartije,prepoznaojeumetnikounameruinapisaodaje
ovajsuperpomodni'hiperrealizam'opasanzbogtoga5tonasvojprikrivenina€in
potkopavaosnoverealizma...Realistienaforma,kadasepazljivoizvede,kaota-
kvali5enajeideologije".3°Ovadelanisujavnoizlozenasvedoperiodaperestrojke.
Posle progla5enja nezavisnosti Litvanije 1990. godine, i medunarodnog
priznanjanjenogstatusanarednegodine,svetumetnostitedrzavepro§aojekroz
revolucionarnupromenu.Godine1992,osnovanisuCentarzasavremenuumet-
nostiSoro5fondacijazasavremenuumetnostuVilniusu,otvorenesukomercijal-
negalerije,objavljivanisuumetni€hi€asopisiaumetniciuegzilukojisupozvani
dasevratesaZapadapocelisudapodu€avajuulokalnimumetni€kim5kolama.
GrupaPostArs,osnovana1989,posluzilajekaovezaizmedukomunistickogi
postkomunistickogperiodaprekoupotrebetradicionalnogavangardnogmetoda

3°LionginasSepetys,,,Kommunistinalidealatirmodernizmokauke"(,,IdealsofcommunismandtheMaskof
Modernism"),£}.£erjzf¢%"fflettas,januar30,1982,citiranou:VicktorasLuitkas,„BreakengtheBarriers:AIt
underthepressureofsovietldeologyfromworldwarlltoGlasnost",u:Ro§enfeldiDodge,Arfo#eBaJf!.es,
op. cit., 333-334.

114

L.
avremenim
preispitivanjapretpostavkipublike.Njihovaizlozbaizl990.uKaunasumetnickoj
mosti ma5i-
ku¢i prikazala je crvenu zvezdu u 5okantnim materijalima - mlitavim platnima
icije Ojarsa
d J¢ Klas Oldernburg (Claes Oldenburg) i sirovim svinjskim glavama - i uspela
boja i serija
je da uvredi i umetnike i zvani€nike. U sli€nom duhu vajar Mindaugas Navakas
c>vi psiholo-
(Mindaugas Navakas) je prevodio preispitivanje prirode i granica skulpture §to
je problem koji nastavlja da mu€i vodece litvanske umetnike i danas, ukljucuju-
uskim i je-
Ci Arturasa Railu (Artdras Raila), Gediminasa Urbonasa (Gediminas Urbonas) i
ve dok nije
Deimantasa Narkevi€ijusa (Deimantas Narkevidius).
icionalnim
ou 20. veka
andinskog.
Posle 1940.
I figuracije
;ticki reali-
netnici su
>rijateljske
{as Natale-
nusa Bo5a
Lnja scena
`omanasa
L sa domi-
1116] pri-
na: krst je
Lfija Josifa
)ir pretvo-
komiteta
isao da je
•eni na€in

le' kao ta-

Testrojke.
1arodnog
Lo je kroz
'nu umet-
)mercijal-
• pOzvani
5kolama.
stickog i
; metoda

the Mask of
iarriers: Art
ftheBaltics, Slika 22. - Henrikas Natalevi6ius, Bez 7!asJov¢,1980. Ulje na platnu (117 x 89 cm).
Ibid., D00509.

115
 Slika23.-RomanasVlkauskas,E#fer!j.erx,1981UJ/enaplatnu(190.2x110.2cm).
Ibid.,1992.1048/08739.

Poslepada:Postkomunistickaumetnost?

Godina1989.bilajegodinaukojojsuseodigraleznacajnepromeneuve-
1ikimsilamako/.eoblrfu}usvet-dekolonizacijaTrecegsveta,implozijaDrugog
sveta,globalizacijakojase§irilaizPrvogsveta-ikojesuseispoljileiupoliti€kim
ikulturalnimsferama,€estonabliskopovezanenacine.NagranicamaEvrope
transformativnidogadajiodigravahsusenakaskadirajucinacintokomcelego-

S`tfrn=asgE=d£Eo#£aseu*±:£=_:£*£o£,a.zuan:re=`ea%^ascte±_#c€.un_a:#ut=#vIFfeis§o:._
Sdt=ap=_t#emp3bbe°=:==auorger6¥L=i=±ni3o%il:f¥.Lu±gu£.gc+:^v#a=p5#hap=fpnrdE±=tvs%SLe:

±ar:n°£:J:r:::¢ende]°rens:r:i:]#]scae|.u:t:1;:1;mue::£ns]:;ba°:;inn;oumJTuuke¥na£:r%keahJoe_
slovackaiPoljskatesutakootvorile„gvozdenuzavesu"premaZapadu.Umetnici
116
 sudobilidirektanpristupBe€u,kojijedecenijamabiovode6icentarzaradikalno
eksperimentisanje,saistaknutimgrupamakao§tosube€kiakcionisti.Novembra
mesecajegrani€napolicijaisto€neNemackeneo6ekivanootvorilaBerlinskizid,
§tojedovelodotogadahiljadeposethacauni§titustrukturutokomnarednih
dana i do ujedinjenja Nemacke jedanaest meseci docnije. U isto vreme Best ne-
deljademonstracijauPragudovelojedozbacivanjakomunistickogrezimabez
krvi(„Bar§unastarevolucija").DecembramesecarununskidiktatorNikolaCa-
u§eskujezba5en,brzoosudenipogubljen.Iskoristiv5iovedogadajepredsednik
SADDZordzBu§(GeorgeBush)isovjetskipredsednikMihalGorba€ovsastali
susedaproglasekrajhladnograta.Vecinabiv5ihsovjetskihrepublikajeprogla-
silanezavisnosttokomnarednedvegodine.Dvanaest€1anicaEvropskezajednice
potpisale su takozvani „Sporazun iz Mastrihta", februara 1992. godine, i osno-
valeEvropskuuniju,kojajeodtadanaraslatakodasadabroji28drzava€1anica.
KaoodgovornatoRusija,BelorusijaiUkrajinasuosnovaleZajednicunezavisnih
drzavadecembra1992.Onajebrzonaraslaiuklju6iladvanaestbiv§ihsovjetskih
republika.IakojesteprotivsnagaEvropskojuniji,onajebilaiostajemnogosla-
ii.. _1--._ --^l,^" n^l:+i;I,^i em7i_ ban i tio dru§tvenoi i kulturalnoj koheziji.
apoekonomskojipoliti€kojsnazi,kaoipodru§tvenoj

1e u Ve-
)rugog
itickim
Evrope
cele go-
Slika 24. - IRWIN, Refroavangarda; 1996, miks-medij (120 x 200 cm).
m vi§e- SadozvolomgalerijeGregorPodnar,Ljubljana.
cat Soli-
ITskaje
e Ceho-
netnici 117
 RaspadSovjetskogSavezakaodominantnepolitiekeikulturalnesileuregi-
onuipojavavelikeevropskefederacije-Evropskeunije-posveceneizbegavanju
rata medu svojim Clanicama, doveli su do odredenih efekata u svim drzavama
regiona.NajistaknutijajebilaZeljadasepridruze,iliopetpridruze,Evropiueko-
nomskojimozdakulturalnojkonfederaciji.Namnogimmestima,nesamouRu-
siji, to je bilo propra6eno trenutnom i ra5irenom amnezijom u pogledu perioda
komunisticke vladavine, i poku§ajima da se rekreira istorijsko se¢anje na preko-
munisti6ko doba kao pozitiuno i slobodno, stvarajuci nacionalno utemeljujuce
mitove na kojima bi mogle da se izgrade nove dru§tvene strukture. Asemblaz
Refroav¢#fg#rd¢(1996)[S1.24-videtiprethodnustranu]grupeIRWINironizuje
ovaj proces prenagla§avaju¢i njegovu aistorijsku anneziju. To je kolaz slika dela
drugihumetnikaizbiv§eJugoslavijeuredentakokaodajeistorijsko-umetni5ka
mapastilisti€kihrazvoja,nonjegovatemporalnostjenasumi€na:naprimer,ona
od Kazimira Maljevi5a, koji se ponovo simboli€ki javlja u Beogradu 1986, pravi
najsavremenijeg od umetnika.
Ove 5iroke ideolo§ke tendencije razlikovale su se od mesta do mesta i suo-
Cavalesusesarazli€itimstepenimaotporausvakojoddrzava.Vecsmoprimetili
vaznost „suo€avanja sa [nacistickom] pro5lo§€u" u nemackoj savremenoj umet-
nosti. U biv5oj isto€noj Nemackoj posle ujedinjenja, paralelni poku§aj samoo-
bja5njenja koji su preduzeli mnogi umetnici, pisci, dramski pisci i drugi bio je
propra¢en otporom prema totalnom obuhvatanju zapadnja€kog konzunerizma
i neoliberalne ekonomije. U regionu kao celini do51o je do znacajnog pove¢a-
nja komunikacije izmedu umetnika dok su se trudili da nadu nekakav smisao u
zajednickom postkomunistickom iskustvu. Istovremeno, unetnici su se Zeljno
trudilidau€estvujuumedunarodnimumetni€kiminstitucijana.Ovepromeneu
stanovi5tuinspirisalesupoku5ajdasepovratislozenaistorijadvadesetovekovnog
modernizmauovimregionima,potcrtavajucizanemarenuoriginalnostmnogih
unetnika-5tojeprojekatkojijo5uvektraje.Svezaistrazivanjaiangazovanateo-
retizacijainspirisalesubrojnevaznepregledneizlozbekao5tosu:Evrap¢,Evrap¢..
Stog.o?}Sn.jicaavanga!deusredyojiiistoinojEvropi(BorL,1994),Posl;[ir;ia-:'i;#;;-
n„O^S]t;.i^f?I:.::L:.r_rstkoTu.ni.s4ckoj.E.v~ro?i(sto+oho,iigg)iispck;ii-i;i;cii::.i'o
godina_ymetnos.ti u 5rednjoj Evropi 1943-1999 (Bea,1999).
Umetni€ki administratori su trazili na€ine da izloze transformacije koje
su se odigravale u dana§njoj umetnosti i da odraze ove promene u novim izlo-
Zbenimformatima.OdsvogprvogponavljanjauRoterdamu1996,Manifestaje
bila ,,nomadsko bijenale", postavljano svake dve godine u razlicitim evropskim
gradovima,uzpomocgrupekustosaizvantihgradovakojinikadaprenisuradili
zajedno.Kustosisuprovodiligodinepreizlozbepretrazujucikontinentzanovom
unetno5Cuipredstavljalisujenanajprigodnijina€in.PosleRoterdamapostavke
su bile u Luksemburgu, Ljubljani, Frankfurtu i Donista~San Sebastijanu i upo-
trebljavalesuinovativnirasponformata,odtradicionalnihmuzejskihizlozbido

118
internetsajtova.3[ManifestaplaniranazaNikoziju2006,kojajetrebalodabude
uformiumetnicke§kolesa€asovimauobadelaposlednjegpodeljenoggradau
Evropi,ni)euspelazboglokalnihregulaci)aipoliti€kihnapetosti.Posleprekida
Manifestajenastavilasaradom2010.u§panskimgradovimaMursijaiKartagena,
usredsreduju6isvojpoglednapodeluizmeduEvropeinjenihjuznihsuseda.
Savremenaumetnosturegionujedobilaznacajnupodr§kuodspolja§njih
agenci)a,kao§tosunema€ke€okoladnigigantikolekcionarPeterLudvig(Peter
Ludwig),ko)Heosnovaovelikemuze]esavIemeneunethostiuSanktPetersburgu
1995.godine(kaodeoRuskogmuzeja),Bedr2001.iBudimpe§ti2003.Sav.e-
6imuticajemDZordzSoro§,finansijerirSAD-amaaarskogporekla,osnovao)e
nizCentarazasavremenuumetnostiudvadesetdrfavauregionuradipromo-
ci)eantitotalitarnihcil)evazasvo)Fondraotvorenodlu§tvo.Soro§eviCentrisu
ohrabrivalilokalnueksperimentalnuunetnostumedunarodnopriznatimkon-
ceptualnim,instalaci)skimiperformansmodaltetimaipodrzavalsuputovan)a
mladthumetnika,kustosaiistraziva€a.Soro§je2000.godineukinuofinansiranje.
Nehicentrisusezatvorfli,aldrugi,kaostojeonajuSarajeou,nastavljajudaigra-
juvaznuuloguulokalnimzajednicana.

Rumunija

Po§to)epostalanezavisnakral)evina1881,Rumunija)edostlglavrhu-
nacsvogekonomskogikulturalnograzvo)aizmedudvasvetskarata.Rumunshi
umetniciTristanCara(TristanTzara)iMarselJanko(MarcelJanko)bilisuglauni
pokreta€idadapokretauTrstuiCirihu,doksuKonstantinBrankuzlikasni)e
ViktorBraunerimalivelndutica)uParizu.Rumuni)ajepalapodkomunisti€ku
kontrolu1945godineidiktaturuNikole6au§eskuaod1965.do1989.Nekonfor-
mistickaumetnost)ebilaretkaudru§Ouko)im)edominiralonadziran)eistrali.
Izuzeciuklju6ujupeformanseAneLupas(AnaLupas),GeteBratesku(GetaBra-
tescu),IanaGrigoreskua(IanGrigorescu)iLijePerjov§i(LiaPerjovschi).UPer-
)ov§inomBo"sezasvo/eprovod¢bt/de%r¢zJ.Cff¢(199*umetnicaseophodila
premaluthupuno)veli6inikaopremasvom,,dvojniku",obla€e6i)e,pri€a)u6i
sanjom,premazuju6i)ecrnombo)omprenego§to)u)eizudaralaozidibacila
meduposmatra6e,apotomselaporedn]eiimitiralan)enpoloza).Ovadelasu
na6inilavidljivimtraumatizovano,imaginarno,drugo„ja"kojesestvaralounutar
svakoggradaninazbogtla€itel)skinrezima.DanPer)o§i)evradRt/"t/#G/¢(1999
]esrodanovomiun]emujeontetoviraoimesvo]enaci)enasvomtelu,izrazava-

ElenaFhipovic,TJ.epra#,£#e5{a__D:cn¢^d<e:Deb¢feso#Co#fefflporaryArfExfojbj-
3 I ¥;d„esti;„BdarB:ear„#j#[;:f€#¢i,EEL::oap:TEi¥`;'r:;'s: a+al6iidge' 2006. Iig
ju¢i protest protiv tla€enja koje se nastavilo posle pada Cau5eskua. Deset godina
docnijeonjeizveoJzbr!.s¢#wR#"##£jc/time§tojeukloniotetovazu,ukazuju6ina
uverenje da je postignut ve¢i stepen sloboda.
I umetnica i umetnik, koji su u braku, duboko su posve6eni arhivskin prak-
sama. Lie Perjovii je osnovala, kao arhivske i umetnicke projekte, Savremeni umet-
nicki arhivski centar za analizu umetnosti 1990. i Muzej znanja 2006. Njena insta-
lacija Besko#flcY7!cz zZ7!.rk¢ [Sl. 25], zapo€eta 1990. jeste otvorena akunulacija vise
od 1.500 predmeta, i svi su oblikovani ili sadrze sliku sveta kao planete, simbola
oslobodenja onih kojima je mogucnost putovanja bila strogo ograni€ena. Dan Per-
jov5i je 1991. godine zapoceo crtanje stripova za liberalne novine Rev!.sfa 22. On je
od tada pro5irio upotrebu satiricnih slika na crtanje slozenih murala, koji povezuju
struje sveta umetnosti sa savremenim svetskim politickim dogadajima, stvaraju¢i
instalacije sa „enterijerskim grafitima" kao 5to su Crfez V iz 2007. na ulazu u glavnu
izlozbenu halu Venecijanskog bijenala i crtez na zidu visokom 110 stopa 5£¢ 7!czm
se czogod!.Jo? [Sl. 26] u atrijumu Muzeja moderne umetnosti u Njujorku. Perjov§i je
na ovom drugom skicirao sliku tri Coveka koji stoje zajedno kao da daju zakletvu
drzavi.DvefigurenaspoljnjemobodunoseinsignijeSjedinjenihDrzavaiEvropske
unije, dok je figura u sredi5tu etiketirana sa „istocna Evropa". On poku5ava da se
rukuje sa drugim figurama, ali se time samo vezuje u 6vor.

Slika 25. - Lie Perjov5i, Besko#cY#cz zbi.rk¢, 1990 -danas. Pogled na instalaciju, Fondacija Generali,
2005, izlozeno oko 1.000 predmeta.
Sa dozvolom umetnika i Fondacije Generali, Bee.

120
Slika 27. - subREAL, Dr4c#J¢Z¢#d 2 (soZ7¢ Z7r. 21),1993. Miks-medij, razli€ite velicine.
Instalacija u Muzeju umetnosti Bistrica.

Odmah po okoncanju C)au§eskuovog rezima Kalin Dan (Calin Dan), Dan

Mihaltijanu (Dan Mihaltianu) i |osif Kiralji (Iosif Kiraly) osnovali su grupu „sub-
REAL" u Bukure5tu. Njihove instalacije su evocirale svakodnevni Zivot i muke
intelektualaca u novim vremenima. Sa po6etkom od 1993. serija instalacija Dr¢-
cwJczJ¢7ccZ [S1. 27] upotrebljava prenagla§ene slike iz romana Brema Stokera (Bram
Stoker), brojnih filmova i narodne umetnosti iz Transilvanije, kao i aluzije na
medunarodno poznate Rumune (gimnasticki konj evocira gimnasticarku Nadiju
Komineci /Nadia Comineci/) radi ismejavanja stereotipa rumunskog nacionali-
zma. Godine 1994-1995, instalacija zasnovana na crnom trzi5tu tokom komuni-
sticke diktature rekreirala je zlokobnu Ku¢u naroda - dzinovsku palatu koju je
sagradio Cau5esku - napravljenu od proivercovanih pakli cigareta [S1. 28] . Iznad
nje je lebdela stolica €ije su duge noge bile nao§trene Cime je podsecala na Damo-
klov mac. U seriji pod nazivom Ar7ig.vske Jckc!je g.z isfor£/.e c"ef7tosf!. subREAL je
instalirao materijale iz arhiva Arf¢, €asopisa koji su uredivali pre politicke revo-
1ucije. Sadrzaj je uklju€ivao podsme§ljiva pisma upucena Sekuritati (drzavnoj be-
zbednosnoj sluzbi) ukazuju¢i na to koliko su subverzivne namere umetnika bile
i koliko su bile neefikasne. SubREAL je, kazu, „najpre odredeni nacin reagovanja
na okolinu. A to je sasvim slucajno Rumunija. Potom, on je postao koncept koji Slika 28. - subREAL, Za7#¢k,1994. Miks-medij, razli€ite velicine. Detalj instalacije. Centar za savrt`i
menu umetnost, Zamak Ujazdovski, Var5ava, decembar 1993-januar 1995.
prekrivadvosmislenalicatestvarnosti.AliondajeCinjenicadajeRumunijasamo
delic ogromnog subREAL konteksta postala ocigledna. Ali §ta jeste subREAL
ostaje pitanje koje se moze uputiti svima i svemu. Za sada recimo da je subREAL
informacija koja potice sa teritorije na kojoj su se cinizam i glupost ujedinili".32

" Calin Dan, „Untitled Celebration", Jmflgo.. Arlo*foer E#rapsk¢ Pfeofograpky (zima 1995/ 1996), 31.

122
 Tojeteritorijapostsocijalizma,periodakojijenaslediosistemkojiseraspa-
dao decenijama, i to na razvu€en - i za mnoge stanovnike opasan i nepodno§ljiv
- nacin. U trenutnoj praznini za mo6 se takmi€i odreden broj interesnih grupa:
stare komunisticke elite, oligarsi novobogata5i, istorijske institucije kao §to su cr-
kva i oni koji Zele da stvore gradanska dru§tva. Ko Ce od njih postaviti agendu za
budu6nost ostaje otvoreno pitanje.

Raspad Jugoslavije

Nasuprot vecini nenasilnih politickih promena u istocnoj i srednjoj Evropi

tokom devedesetih, u Jugoslaviji je juna 1991. godine izbio gradanski rat tokom
kojeg su Hrvatska i Slovenija objavile nezavisnost od multidrzave, a za kojima su
usledileMakedonijaipotomBosnaiHercegovina.Srpskemanjinesuseborileda
o€uvaju Jugoslaviju, a zatim da uklone muslimansko stanovni5tvo §to je dovelo
do krvavog sukoba. Aprila 1992. pocela je uzasna opsada Sarajeva koja je trajala
sve do februara 1996. kada su NATO snage intervenisale protiv srpske opsade
grada. Etni€ko Ci5¢enje se de5avalo po celoj oblasti, naj5okantnije na Kosovu.

Slika 29. - Raga Dragoljub Todosijevic, Bog rjwbg. Srbe (Gaff L!.eb die Serbe#/,1993. Miks-medij,
razlicitevelicine,poglednainstalaciju.DrzaunimuzejGraca.Tokomizlozbe„Evropejci",
1993. Sa dozvolom umetnika.

124
)ji se raspa- Uprkos zvanicnom nadziranju, neki umetnici su bili kriticni prema naci-
podno5ljiv onalistickom rezimu koji je predvodio Slobodan Milo5evi6 izmedu 1989. i 2000.
nib grupa: Serija Rage Dragoljuba Todosijevica Bog Jj#b!. SrzJe sastojala se od zidnih instala-
c) 5to su cr- cija name§taja iz sluzbenih kancelarija uredenih u vizuelnom dijalogu sa jarko
agendu za crvenom svastikom. Jedna od njih [Sl. 29] uklju5uje dva skupa od po tri stolice
evociraju¢i Cuveni konceptualni rad DZozefa Ko§uta Jed#¢ !. fr!. sfoJc.ce iz 1965.
Svaka stolica nestabilno podrzava kofu vode dok titoisticke pionirske pesme tre-
§te iz §est kasetofona. Tekst ispod je potresna kratka pri€a umetnika koji opisuje
patnje svoje majke, realisticne nevernice i disidentkinje, pod vla5Cu nemilosrd-
nog boga i propalog socijalizma. Ideolo§ka konfiizija postkomunisticke drzave
time je razja5njena, kao i istrajnost totahitamih elemenata u njoj. U meduvre-
menu, Tudmanova diktatura je primoraula hrvatske umetnike da stvaraju na-
joj Evropi cionalisticka slavodobitna dela. Sli€ni pritisci su postojari u Belorusiji, Ukrajini,
rat tokom Turkmenistanu i drugde. Oni su, ipak, bili izuzeci u odnosu na op§tu tendenciju
kojima su ka liberalizaciji u regionu.
3 borile da
je dovelo
I je trajala
ke opsade Preko podele „istocha" i „srednja" protiv „zapadne" Evrope
)SOVu.

Madarski kustos Laslo Beke (Laszl6 Beke) je 1995. godine opisao ra§ireno
raspolozenje: „Umetnici, kriticari, kustosi i istori€ari umetnosti istocno-srednje
Evrope su u tranzicionoj (ili akutnoj) krizi identiteta. Mi zapravo ne znamo za-
§to radimo to 5to radimo, koje su dominantne karakteristike na§e umetnosti, §ta
ostatak sveta o€ekuje od nas, ili §ta je uop§te svrha umetnosti". Njemu se Cini da
je „promena pditickog sistema okon€ala odrzivost avangardizma", i to ne samo
zbog toga §to je „neprijatelj" nestao vec zbog toga §to je postmodernizam, sveze
pristigao sa Zapada, obezvredio otvoreno politicku umetnost kao bajatu: „Pro-
gresivna umetnost je imala opozicionu sliku pre 1989, dok sada§nja umetnost to
nema.Prepoznatljivakaralcteristikadana5njeumetnostileziutome§toonanema
nikakvu prepoznatljivu karalcteristiku".33 Godinu dana kasnij e, na konferencij i u
Budimpe§tiposve6enojovimpitanjirna,BekeovkolegaJano5Sturc(JanosSturcz)
o§tro je prigovorio regivnalnim poredenjima nazvav§i to „suzenim pogledom":
Pomomiskustvu,rekaobihdajezaulnetnike'srednjeEvrope',mojegeneracijeili
mlade, tacka identifikacije Sevema Amerika a ne zapadna Evropa, kao i kontekst
kojismoovdenaAvaliglobalnomumetno5Cugdenajraznolikijekulturestupajuu
kontakte pri jednakim uslovima".34

33Ldszl6Beke,„EastCentralEuropefromthePerapectiveofaHungarianCurator",u:LauraJ.Hoptman,Beyo#d
medij'
Bezje/Co#fe7"porflryArf/omEatCkendEape,MuseumofcontemporaryArt,Chicago,1995,87-93,87-89.
Topejci",
34 Tanos Sturcz, ,,Euro|]e?", u: Katalin Keserd (prir.), Cro5sroeds €.# Ce%fraJ E%rope.. Ideas, T73emes, Meffoods, ¢#d
Probze77tso/Co7ife77tpornyArfa#dCrif!.cis",AssociationofHungarianCreativeArtists,Budapest,1996.
125
 Zeljazaizjednacenimpoljemnakomebiseumetnicislobodnoiotvoreno
takmicili-izrazenojuZeljiza„normalnim"Zivotomkaoumetnika-navelaje
austrijskogkustosaRobertaFleka(RobertFleck)daobjavi1998.dajeumetnost
regionakona5nodospelau„postkomunisti€ko"stanjeidanepostoje,,fundamen-
talneestetskerazlike"izmedudelasada5njegeneracijeumetnikai„raznihdelova
Evrope".Nesamodajenestalapodelanaistokizapad,verovaojeon,negojene-
stalaipotrebadaseinsistirananacionalnojizuzetnosti.Evropskiumetnicisadasu
u„decentralizovanojsituacijikojenijebilooddvadesetihgodina20.veka".35

S"ka3°`#D\=:£nFsntofl,i;Sh°*c6x¥Xe~t+:^t+h\k`°^j:^ne`govvo:.ien8l`esftinijeanetnik(AnArtistwhocannot
SpeakEngJ!.sfe!'sNoA7fj.sfJ,1992.Vestackasvila(139x198cm),
VanAbemuseum,Ajndhoven.

Drugi umetnici, kriti5ari i kustosi nisu uvek izrazavali takvu sigurnost

upogledukorisnostiovih5irokihpromena.MladenStilinovicje1992.godine
ogor5enoprotestovaozbognejednakostimo6iidistribucijeresursatako5toje
napraviozastavu-ustiluprotestnihokupljanja-nakojojsubilenaslikanere€i
„Umetnikkojinegovoriengleskinijeumetnik"naengleskom[S1.30].Ekaterina
Djogotjesazetoizrazilaparadoksalnupozicijuukojojsemnogiumetniciregiona

35RobelfFleck,,,ArtafterCommunism?",u:Ma#€/esf¢2,E#rape¢#B£.e##!.¢Jo/Co#femporaryArf,CasinoLu-
xembourg-Forumd'ArtContemporain,Luxembourg,1998,194.

126
jog uvek nalaze: „U Rusiji... biti savremeni umetnik zna€i predstavljati zapadnu
kulturu", dok „na Zapadu... ruski umetnici nuzno moraju da predstavljaju Rusi-
ju".36Ve6ideoumetnostikojasestvaralauregionuuovovremebiojeprimoran
dagledauobapravca,dabude€itljivsaobestraneideolo§kezavesekojaje,kako
sebrzoipogre§nopretpostavilo,pocepana.KustoslgorZabelmudroprime€uje:
„Od1989.naZapaduilstoku,[mladi]umetnicisureagovalinauosnoviisteproi-
zvodemasovnekulturezbogCegajenjihovaumetnostizgledalaisto.Ali,ipak,po-
stojevazneiakoneo6iglednerazlikeurazumevanjuiprihvatanjutakvemasovne
kulturekojauti€enakarakterumetnosti"."JedanprimerjeLego6772{.Lego6773
(1996) [Sl. 31] poljskog umetnika Zbignjeva Libere (Zbigniew Libera). Sedam
kutijakoje6inedelonaprvipogledli€enaobi€neLegoproizvode,aliblizimispi-
tivanjem svaka od njih sadrzi deo malog koncentracionog logora zajedno sa ze-
mljom,zgradama,mestimazamu6enjeigasnimkomorama.Usredkontroverze
kojajeizbila,umetnikjeskrenuopaznjunapotrebudapamtimonemackoname-
tanjeovihlogoraunjegovojdrzavi,tepovukaoparalelesasada§njimpraksama
odgajanjadece,pritiskompremadru§tvenojkonformnostii„kulturalnomkako-
fonijomkojujeslobodnotrzi§tedonelobiv§ojkomunistickojistoenojEvropi".38

Slika31.-ZbignjevLiberaLego6772iLego6773,1996.Lego(48x28x28cm).
ZbikaMuzejamodemeunetnosti,Var§ava.SadozvolomFaur5ouCPH.

36 Citirano u: Zdenka Badovinac, (prir.), Body a#d the East, MIT Press, Cambridge, 1999, 10.
"KomentarnaFlekovesejiz1988,cidranou:MariaHlavajovaiTinWinder(prir.),WfooJ/NofWeSfro%idAf
fa=tenTLrTt`o"|%gNeutvh=.ftt%r+e'ouft#.?V7-i;i:die-s-o-;-(i;)cha;gmgEurope,-AttinolGr}sstock,Amstedan,
2004, 261.
38 Citirano u: Los A#geJes Tj"es, 19. maj 1997, 1.
127
 05tro svestan kontradikcija postkomunistickog stanja, od 1989. godine
NedkoSolakovjeiznovaizvodioperformansukomemoleriokrenutijedandru-
gome ledima stalno prebojavaju zidove jedne sobe, jedan u belo drugi u crno
6imesebojesukobljavaju[Sl.32].NaslovradaZc.1/of(cr#o2.beJOJ,isticesimboli€-
kurezonancuovenaizgleduzaludneaktivnosti.OnjemetaforazaZivotizmedu
dvasveta-zarobljenizmeduneuskladenostikojeseuzajamnoponi5tavaju-koji
naizglednemozedadozvoli5irirasponbojailirazvojfiguracije.Noipak,usvo-
jimcrtezima-duhovitimskicamaapsurdnihsituacija,snovimaispunjenimna-
domimelanholi€nimZudnjama-Solakovnagove§tavaistrajnostnasuprotsvim
neprilikama.

Slika32.-NedkoSolakov,Z!."(cr#o-GeJOJ,1998.Boja,dvaradnika/farbaraneprekidnobojezidove
izlozbenogprostora.Sadozvolomumetnika.

Prevodenjeevropskogideala

Po€evodFrancuskeiHolandije,drzavazadrzavomje2005.godineglasa-
la protiv predlozenog ,,Ustava" Evropske unije, navodeci ostale da brzo otkazu
predlozenoizglasavanje.Uprkosnjihovojupornosti,izmenjenuverzijuustavasu
ratifikovalesvedrzavedaniceionjestupionasnagu2009.Iakojenemogucesa-
Zetimotivemiliona,ve6inakomentatorajepripisalanegativnoraspolozenjedvo-
mauzrocima:neodlu€nostidelaglasacadasepodvrgnujo5vefimupravljanjem
politi5kih i birokratskih elita, i straliu mnogih da su granice Evrope pre§iroko
otvorene.Uovimrazlozimaopetvidimokontradiktornesilekojesubilenadelu
uoblikovanjukulturenakontinentutokomvekova.
Na§erazmatranjepromenesamodernenasavremenuumetnosturegionu,
ukontekstu5irihdru5tvenihipoliti€kihpromena,navelanasjenatodaEvropu
128
 Teri Snrit
Biografija

TeriSmitjeEndy.uVMelonprofesoristorijeiteorijesavremeneumetnosti
naDepartmanucaistorijuumetnostiiarhitcktureUniverzitetauPitsburgu.Au-
torjedvadesetakknjiga,medunjimaCo#fexporflryArf..Wo~C#rredrs(2012),

AAr#ee:tteccatu(rLeg8#ft=££(s2a%6£=£#F±n:`ia:.uS.:^Sd_=r°?:i:enmdp?.trt%yAft{ta?n(d2°D°e9s)t±n#:
T:ricnh::%tuc,oenot;zf:i:;hc?2;E6nfg!#h-:ii:fffft,ui_rs;gyonAtr-et=.pWoorra'rdycA%e(n2t3o`92,o,13:
Aoner£.cfl(1993);uredcksaOkeuljemEnvezoromiNensiKondiknjigeA73£z.#o-

±sse%::1?°r£(2Pogr#L::#grguepJn±ffi£;i£!e'r::oy„;^s;+r;:%^S°r%%:(2#8s);dknae°y
:::spooif|fT3ftdenc.u#E]IITeo|=fFniro£;o^-ieu#1F:::::i:i::::::::::;?i(g2eooA8n,t,iffi
Seon£.#¢rs(2001).Kinjigaupriprenri:Co#£expoflfl#cz.fy(2014).
TeriSmitjegostujudiprofesoruNacionalnominstitutuzaeksperimentalne
umetnosti(Sidnej,2011-2015).Uredivaojezna5ajnesvetskeCasopiseposvecene
istori/.isavremeneumetnostiiumetnickojkritici,adobitnikjeimnogihnagrada.
 posmatramo manje kao fiksiranu geografsku oblast a vise kao ,,grani€nu zemlju"
-tojest,kaoidejujedinstvakojaposredujeizmedustalnihpregovoraizmeduhe-
terogenihnarodasadostatogazajednickog,aliisamnogimrazlikamakojetreba
odrzati. Lu€ezar Bojadijev je imenovao ovaj fenomen ,,duboka Evropa", uveren
daje„Evropanajdubljakadapostojivi5epreklapaju¢ihidentiteta".39Svestoovom
stanju stvari mozda je manje o€igledna medu umetnicima i politi€kim komen-
tatorima u Francuskoj, Nemackoj i Velikoj Britaniji - dominantnim nacijama u
zapadnoj Evropi poslednjih vekova - nego §to je to u srednjoj i isto€noj Evropi
uklju€uju¢iRusijuinjenesaveznice.Usvestimnogihostajevelikapodelaizmedu
Ker#E#rap¢(srziEvrope)iperifernihdrzava,onihnaobestranegranicaEvrope,
kojesuse€estodovodfleupitanje.No,ipakvidimoidajeevropska„unutra5njost"
bila mesto preispitivanja tokom vekova - iako oruzani sukob te5ko da ¢e opet
izbiti u doglednoj budu€nosti.
Francuski teoreti€ar Etijen Balibar (Etienne Balibar) primetio je da su ove
okolnosti - i one dugoroEne i one novije - stvorile vaznu priliku za umetnike
i mislioce. ,,Evropa nije jedina regija u svetu u kojoj se sprovode prevodenja, u
kojoj tehnologije, stru€na podu€avanja, knjizevna dela i sveti tekstovi prelaze iz
jednog idioma u drugi. AI nigde - €ak ni u Indiji i Kini - nije bilo neophodno
organizovati politicke i pedago5ke uslove lingvisticke razmene do takvog stepe-
na."40 Balibar nastavlja sa predlogom da ova istorija - kojoj se moraju pridodati
napori da se interpretira globalna ekspanzija, kao i takmi€enje izmedu imperi-
jalisti€kih snaga, €emu sledi »povratni udarac" kolonija tokom novije faze deko-
lonizacije - daje evropskim intelektualcima „izvanrednu" priliku da uce iz te5ko
osvojenih i nasledenih snaga kao prevodilaca, i da delaju kao posrednici unutar
ovih konfliktnih situacija - da postanu ,,interpretatori sveta" po€inju¢i od pro§i-
rivanjaopsegaevropskogprevodenjaradiuklju€ivanjaarapskog,turskog,urdui
drugihjezikakojisesadana5irokogovoreunjenojdrzavi.Balibaristicevrednost
5ireidejeprevode#/."pokazivanjaonoga5tojezajedni€ko,onoga5tojerazli€itoi
onoga§tojeneprevodivousvimsferamaZivota.Uovompoglavljuvidelismoda
jeupravotoono5tosuumetniciuregionuradilive6duzevreme,posebnotokom
novijih previranja. Budnost prema mno§tvenosti i razlici bila je, i nastavlja da
bude, u srzi njihove savremenosti.

39CitiralaBojanaPeji6u:Mariamavajovai}iuWinder(prir.),WfooJ/NofWeSfeo~AffeasfTryfoJfflageffee
Future Of AII This?, op. cfL! , 250.
" Etienne Balibar, We, £fee PeapJe a/E#7iape?.. Re/Zecf!.ous o# Tr¢#s#¢f!.o#¢J a.f!.ze7csfogp, Princeton University
Press, Princeton, 2004, 234.

129