(/

V .

CITANJE KARATA .

I
t g ' 7
)'OJNO·IZDAVA~KI ZAVOD MNO
GEOGRAFSJ<I -- - ---- -·- - - - - - - - - __ „ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ---.,- -
- -·--··-- --- --· - ----. -··- ·.·- -------- -.----------

*
ČITANJE KARATA

-) -.

. ..

. .- - 1 9 .4 7
V OJ NO. f ZD A V A C K I Z. A. V O D M N O

, -~ ..
• „
 I

•
 UVOD

Ceo život i rad vojske ne može se odvojiti od zemljišta

niti bez njega zamisliti. U izvršenju svojih zadataka vojska se
po zemljištu kreće. na zemljištu stanuje, na njemu se snabdeva
i na njemu vodi borbu. Izvođenje ovih dsnovnih taktičkih rad-
nji vojske u znatnoj je zavisnosti od karaktera zemljišta, pa će
ono svojom prohodnošću, preglednošću, ispresecanošću i sklo-
pom uopšte na sve njene radnje znatno uticati.
Otvoreno i prohodno zemljište olakšava kretanje vojske.
ali otežava zaklanjanje ovih pokreta od neprijateljskog osma-
tranja. Ispresecano i pokriveno zemljište otežava kretanje po
njemu, ali pruža često ne samo zaklon od oka neprijatelja, nego
i zaklon od njegove vatre, pa pri veštom iskorišćavanju takvog
zemljišta i svih objekata na njemu osigurava uspešnu akciju
protiv neprijatelja.
Zemljište sa svojim neravninama i drugim zemljij;nim
objektima (šume, naseljena mesta itd.) može da posluži kao
prirodna maska od izviđanja iz vazduh.1 ili sa zemlje.
Zemljište svojim sklopom stvara i razne prepreke koje
treba savlađivati. Planinski grebeni i kose, močvare. gusto po-
šumljeni predeli, reke koje nisu gazne itd. stvaraju znatne pre-
preke. čije savlađivanje zahteva vremena. a često i razna po-
moćna sretstva. Od karaktera zemljišta zavisi u znatnoj meri
upotrebljivost jednog ili drugog roda vojske. Tako, duboke ja-
ruge sa strmim stranama, blatno ili močvarno tlo otežavaju
~potrebu tenkova i konjice. pa ih u naročito teškim prilikama
i isključuju.

čak i vazduhoplovstvo u svom delanju zavisno je od ze-

mljišta. Pravac leta i određivanje svoga položaja vazduhoplo-

3
vac često vezuje za razne predmete na zemljištu. Njegovo sle-
tanje i uzletanje uslovljeno je prirodom zemljišta.
Iz ovoga što je rečeno vidi se, od kolike je neocenjive važ.
nosti za svakog borca znati uočiti i pravilno oceniti zemljište
i njegov uticaj na izvršenje svih taktičkih operacija vojske.
Upoznavanje i ocenu zemljišta najbolje će izvršiti onaj, koji
ima mogućnosti da ovo izvrši lično i na samom zemljištu. često
puta, a naročito kada se radi o oceni zemljišta u blizini nepri-
jatelja prilike ne dozvoljavaju lično osmatranje, pa su u tak-
vim slučajevima blagovremeno pripremljene karte toga zemlji-
šta jedini dovoljno verni podaci njegovi. ·
Karta, kao pretstava nekog dela zemljine površine je u
stvari crtežom pretstavljena slika toga dela zemljine površine,
kojoj je cilj da nam kombinacijom raznih linija, napisa, zna·
kova i boja pretstavi ne samo što verniju sliku toga dela ze-
mljišta, nego još i da pruži sve potrebne podatke o tome
zemljištu.
U savremenoj borbi svaki pojedinac borac, naročito u jzvi-
đanju, obezbeđenju i održavanju veze, često će se u izvršenju
svoga zadatka naći na malo poznatom ili potpuno nepoznatom
zemljištu.
U takvom slučaju da ne bi lutao, a da bi svoj zadatak
mogao što bolje izvršiti i on treba da se koristi kartom, da
se na njoj najpre snađe, da na njoj pronađe svoje mesto gde
se nalazi, da na toj karti pronađe i ostale objekte, koji ga ne-
posredno okružuju, pa potom da je dalje koristi u cilju izvr-
šenja svog zadatka.
Osim toga savremeni borac naročito u izviđanju i obez.
beđivanju treba svoj pismeni ili usmeni izveštaj često puta da
u potpun i i jednim prostim crtežom, pa prema tome potrebno i
je da zna sam da izradi najprostiju skicu manjeg dela zemljišta. i
Koristiti se jednom kartom u prvom redu znači znati či­
tati tu kartu tj. znati gledati zemljište, poznavati njegov skl9p,
njegove oblike i sve objekte na njemu, pa potom sve to i na
karti pronaći, i obrnuto gledajući kartu moći sebi u mislima
pretstaviti stvarni izgled toga dela zemljišta, koji je na karti
pretstavljen, pa potom sve to na zemljištu pronaći.
Iz svega ovoga izlazi, da je za čitanje karte potrebno na}
pre upoznati se sa sklopom zemljišta, njegovim oblicima i osta·
lim njegovim objektima, a zatim temeljno upoznati načine po·
kojima su svi ti oblici i ostali objekti na karti pretstavljeni.

'.
 Ova knjiga nosi naziv »Ci tanje karat a« i name-
njena je nižim rukovodiocima i borcima naše Armije. Ona će
svakog našeg borca up_oznati sa svima osnovnim i njemu po-
trebnim znanjima iz ove oblasti vojne nauke.
U vezi sa ovom namenom, materijal ove knjige podeljen
je u tri dela. U prvom delu dat je u osnovnim crtama topo-
grafski opis zemljišta. U drugom delu govori se o načinima
na koji su zemljišni oblici i ostali njegovi objekti na karti
pretstavljeni, kako se isti sa nje čitaju kao i svi potrebni po-
daci o našim vojnim kartama i njihovoj upotrebi. U trećem
delu izložen je način izrade skica. Na kraju kao dodatak obra,
đena je izrada reljefa.
.!

I
•
 I. DEO

'
TOPOGRAFSKI OPIS ZEMLJišTA
Pod zemljištem uopšte podrazumevaju se li: e m l j i š n i
o b l i c i (reljef zemljišta) i o b j e k t i n a z e m l j i š t u.
Pod objektima na zemljištu smatramo sve ono što se na ze-
mljištu nalazi nezavisno od toga, da li su oni nastali pri-
rodnim putem (šume. močvare, reke, jezera itd.) ili su
vcštačkim putem na zemljištu izgrađeni (Rutevi, ·kanali, rib
njaci, naseljena mesta, bašte,. parkovi itd.)

ZEMLllšNI OBLICI .!EJ;;J,.,!E.E.1

Delovi zemljine powšine sa svim svojim prirodnim ne-
ravn inama (uzvišenjima i udubljenjima) sačinjavaju reljef
toga dela površine i on izražava visinski odnos svih tačaka
na njoj.
Osnovna površina od koje se mere visine pojedinih ta-
čaka na zemljištu jeste morska površina.
Vertikafoo otstojanje od morske površine do tačke čiju
visinu želimo nazivamo apsolutnom ili nadmorskom visinom
te tačke.
ftazlika nadmorskih visina između dveju tačaka daje
njihovu visinsku razliku koja· se još naziva relativna visina
(nadvišavan.ie). (Sl. 1)
Zemljine oblike možemo uglavnom podeliti na vzvišenja
i .udubljenja,
lJzvišenja
Sva uzv1senja na zemljinoj površini ·mogu se obzirom
na oblik i veličinu podeliti na visove, grebene i kose.
 -------,
500m

mor.sJia,.
poyr;una
Sl. I

'~
Visom se naziva usamljeno uzvišenje više ili manje ku-
pastog oblika na kome se ističu: teme, ivica, strana i pod-
nožje (sl. 2).
1' e me je gornji deo visa, koje može biti ši!jato, oblo-
i ravno.

Sl. 2

Iv i c a _je veza između temena i strana, po kojoj teme

visa prelazi u njegove strane. Sa svake tačke ivice jednoga
visa vidi se jednovremeno i teme i strane toga visa. Kod nekih
visova ova ivica nije jasno izražena.
.§t r a n e visa vezuju ivicu sa njegovim podnožjem, pa
po izgl~ biti ravne, ugnute, ispupčene, stepenaste i
terasaste, a prema njihovom nagibu one su blage., strme, vr-
letne i stenovite.

8
 I'..Q..d n o_ž _je jednoga visa nastaje tamo gde njegove
strane prelaze u ravnicu.
Različite relativne visine pojedinih visova, oblici njiho-
vih temena, izgled i nagib njihovih strana, daju visovima ra-
zličit opšti izgled, pa se prema njihovom opštem izgledu ra-
zličito i nazivaju, Evo nekoliko tipičnih visova:
Hum k ~ ili č o t je vis relativne visine do 10 metara,
sa šiljatimtemenom i strmim stranama. Ivica kod humke nije
uopšte izražena.
G 1 a vica ili ću vi k je vis oblog i ispupčenog t€!!Ilena
sa dosta blagim stranama relativne visine do 10 metara.

_čuka je vis šiljatog teniena strmih i neravnih strana.

Najčešće ih viđamo kao usamljene vrhove po grebenima ili vi-
soravnima.
~ je vis odnosno uzvišenje relativne visine od 10 do
50 metara, duguljastog oblika i nejednako strmih a ravnih
strana.

breg

9
 ~o je uzvišenje preko 50 metara relativne v1sme,
različitog oblika
i različitog nagiba strana. Ovo uzvišenje retko
je kad usamljeno i obično je u sklopu sa drugim uzvišenjima.

sto

Prema obliku temena i nagibu strana, brda imaju i razli-

čit izgled:
~ naziva se brdo sa zaravnjenim temenom.
Ko in je brdo šiljatog temena različitog nagiba njego-
vih strana.
Rt ili š i 1 j a k naziva se brdo šiljatog temena strmih
i jednako nagnutih· strana.

kom
lgebeg,i,
Grebenom se naziva jako izduženo uzvišenje u jednom
pravcu. Bočne padine jednog grebena sastaju se na njegovoj
gornjoj. ivici i čine liniju grebena ili vododelnicu. Ako je gre- ·
ben na svojoj gornjoj ivici dovoljno širok naziva se greda.

10

l
 ~.
Kosa je takođe jedno izduženo uzvišenje, no za razliku od
grebena kosa u pravcu svoga izduženja postepeno se spušta i
prelazi u ravnicu. Prema tome, deo grebena koji se u pravcu
svoga izduženja spušta i prelazi u ravnicu zove se k o s a.
Isto tako blage bočne padine nekog grebena često se u vidu
manjih kosa spuštaju u ravnicu. (Sl. 3).

Sl. 3
Sva ova uzvišenja sem nekih visova (humka, glavica)
retko kad se nalaze u prirodi kao usamljena uzvišenja. Naj- ·
češće se susreću u sklopu· sa ostalim oblicima zemljišta, stva-
rajući razne nove oblike, i čineći tako glavni deo reljefa zemljine
površine. Tako su nastala:
~· Sedla nastaju na mestima gde se dva visa spa-
jaju. Ona su dakle najniži prostor između dva susedna uzvi-
šenja. (Sl. 4). Osim toga sedlo nastaje i na onom delu jednoga
grebena gde se na tom grebenu sastaju dva udolja, koja se
razilaze u suprotnim_ru:avcima~(Sl. 5). U planinskim prede-

Sl. 4

ll
 ti.i· lima sedla sti obično jedina mesta preko kojih prelaze planin-
i]· ski putevi i staze.
i'' ,"k!LILci_ ili~- Kad brda, koja se nalaze u produženju
·1, jedno pored drugoga nisu između sebe rastavljena dolinama ili
većim udoljima, onda čine u takvom sklopu jednu grupu koja
se naziva lanac ili bilo.
',~, P I a n i n e. Pošumljeno bilo ili lanac, čija nadmorska
vlsina prelazi 600 metara zove se planina.
Više planina, međusobno povezanih, čine· p I anin s k i
I a na c.

. Udubljenja
Pored uzv1senja na zemljinoj površini nalaze se i udub-
ljenja, koja su različitog oblika i različitih veličina. Najveći
broj udubljenja na zemljinoj površini. ima oblik obrnutih uz-
višenja i u glavnom se mogu podeliti na:
.TJ dol j a. Ovo su udubljenja, koja se pružaju u jednom
pravcu i imaju oblik i izgled suprotan izgledu jedne kose.
Svako udalje ima svoje dno i svoje strane. Dna udolja
često se pojavljuju kao korita reka1 rečica i potoka.
P a I i 1!._e.,__ · Doline su velika i široka udolja sa blagim
stranama i malim nagibom njihovog dna. Svaka dolina ima
svoj izvorni deo (gornji_ tok), srednji deo\srednji tok) i svr-
šetak (ili donji tok). Dolina·~ završava ušćem, a to je mesto,
gde dolina ulazi u drugu dolinu ili prelazi u ravnicu.
Dna dolina su naročito u njihovim donjim tokovima ši-
roka, ravna, plodna i obrađena.
U planinskim predelima gde ima večitog snega i leda dna
dolina su i u gornjim tokovima široka i ravna, jer su stvorena 1·
od ki izajućih ledenika.
Uzana dolina sa strmim i obraslim stranama naziva se
s u t je f! k_a. Kroz sutjesku obično vodi put. Ako sutjeska
rll!ma puta onda se naziva k I a na c. ·Ako kroz klanac protiče
reka ili rečica onda se taj •kfana-cnaziva te sna c e m.
Proširenje jedne doline između dva .tesnaca naziva se
J>_!;J..l.Uia.
Pro 1oke i j a_.r u ge. U ravničastom ili brežuljkastom
zemljištunapadinama uzvišenja ili stranama dolina viđaju
se kraće, često duboke vododerine, koje su nastale uticajem
vode otopljenih snegova i jakih kiša, i nazivaju se !l r o I o k e,
Strane ovih proloka su vrlo strme, često uspravne. Dna - su
obično znatnijeg pada (nagiba),

12

....
 U toku vremena proloka se proširuje i produžuje strane
postaju nešto blaže, te od proloke postaje~~
µs.e c i su plitka udubljenja sa blagim stranama. To su
ugibi na padinama, po čijem dnu voda od kiša ostavlja trag u
vidu rovića ili oluka .
.JAm e su prirodna ili veštačka zatvorena udubljenja na
zemljištu, čija je širina uvek veća od njihove dubine. Strane
jame mogu biti različitog nagiba.
Y.I.lll e su jame, koje se nalaze isključivo na karsnom
zemljištu. Razrie su veličine, a oblik im je najčešće levkast.

Zemljišni oblici u sklopu

Uzvišenja i udubljenja na zemljinoj površini retko kad se
u prirodi nalaze potpuno usamljena i odeljena jedna od dru-
gih. Najčešće se od glavnog grebena račvaju bočno i naniže
kosEo, koje se opet račvanjem dele u manje kose i kosice sa
postepenim prelaženjem u ravnicu. U prostoru između ovih
kosa nalaze se razne vrste udolja, dolina, jaruga itd.
Obzirom na relativnu i nadmorsku visinu zemljišnih ob-
lika i njihov opšti sklop, ceo jedan deo zemljišne površine
može imati izgled ravničastog. brežuljkastog, brdovitog i pla-
ninskog zemljišta.
R a v n i č a s .t o z e m 1 j i š te. Ovakvo zemljište odlikuje
se jednolikim reljefom bez jasno izraženih neravnina. Uzvi·

Ravničasto zemljište
13
šenj'!- i udubljenja nema, a ako se i nađu na takvom zemljištu,
neznatnih su visinskih razlika, te daju zemljištu ravničast ili
blago talasast izgled. Tu i tamo po koja niska humčica je
jedini reljef ravničastog zemljišta. U koliko ovo zemljište
nije ispresecano vodenim tokovima, kanalima ili sličnim ve-
štačkim preprekama lako je prolazno u svim pravcima i svim
prevoznim. sredstvima. Ako se na ovakvom zemljištu nađu
močvare ili blata onda ga one čine .teško prohodnim.

B.r.e ž u 1 j k a_s to z~m 1 ji š te. Opšti izgled ovog ze-

mlJišta daje utisak rieravnosti, koja se najčešće izražava u
obliku brežuljka i glavica, blagih i dugačkih kosa koje su
međusobom rastavljene blagim uvalama. Od udubljenja na
brežuljkastom zemljištu najčešće se susreću jaruge i proloke.
U koliko se na ovakvom zemljištu nađe i koja dolina onda je
to obično njezin donji tok. Nadmorska visina brežuljkastog
zemljišta ne prelazi 200 metara.

BrežuUkasto ze1nljište

B r d o v i t o z e m 1 j i š t e. To su predeli brda i bregova

raznih oblika i znatnih visinskih razlika. Brdovito zemljište
ne prelazi u srednjem nadmorsku visinu od 500 metara. Izvorni
delovi dolina su vdo uski, ali se brzo šire u široke doline sa
blagim stranama. Ima puteva svih vrsta, . pa je i pored brdo-
vitosti prolazno.

14
 ------------------•l•4:i~:-

--·'"'- ~.;.-„111·'"
zen1ljište

J:' lan i n s ko ze m 1 ji šte. To su veća zemljišna pro-

strastva, čija je nadmorska Visina iznad 500 metara. Planinsko
zemljište sačinjavaju planinski lanci čiji su grebeni rastavljeni
velikim uzdužnim. i d.ubok1m dolinama. Oblici uzvišenja su vrlo
nepravilni čas sa širokim čas sa uskim i oštrim grebenima.
Potoci i jaruge duboko su usečeni i većeg pada. Sedla su
duboka, ·putna mreža ograničena naročito u višim planinskim
predelima. Planinsko je zemljište bogato vodom, a na malim
visokim zaravnima pojavljuju se planinska jezera. Najveći
delovi planinskog zemljišta gusto su pošumljeni.

""' Planinsko zemljište

15
 ~ko planip~luL_z_emlj ište. je zemljište
planine prelaze visinu 2000 metara nad morem. To su ogromna
čije I
uzvišenja sa golim stenovitim i oštrim grebenima i velikim
brojem šiljatih vrhova po njima. Padine grebena su stenovite
i strme te obrazuju strane planinskih dolina čija su dna ši
roka i skoro ravna. Predeli preko 2300 metara nadmorske vi-
sine u visokim planinama su predeli večitog snega. Putevi su
ograničeni na planinske konjske i pešačke staze.

"'-.
·-~~~-?~
. J

KARST (KRš - KRAS)

Karst nIJe karakterističan toliko svojim relativnim ni
nadmorskim visinama, koliko svojim spoljnim oblicima. Glavni
sastav karsnog zemljišta je krečnjak, koga atmosferske i
ostale vode s jedne strane odronjavaju - spiraju, a s druge
strane ga i rastapaju. Zbog ovog dvovrsnog dejstva vode, u
karstu nailazimo na najraznovrsnije oblike, čime se i zemljišni
oblici karsta. znatno .razlikuju od oblika onog zemljišta, koji
nisu krečnjačkog sastava.
Ka r sna uzvišenja: Sve oblike •uzvišenja, koje na·
lazimo na normalnom zemljištu, nalazimo u glavnom i u karstu
samo im spoljni izgled ima tipičan karsni karakter.
šiljati vrhovi, oštri grebeni, vrletne i stenovite najčešće
ogolele padine uzvišenja daju utisak stenovitih pustinja.

16
 ----------.. ,.

Na znatnim nadmorskim visinama nalaze se često vrlo

prostrane karsne visoravni, to su skoro ravne karsne površine
stenovitoga tla sa velikim obiljem jama t.zv. vrtača, koje ove
visoravni čine teško prolaznim.
K a r s n a ud u b l j e n j a: Slično kao uzvišenja čine i
udubljenja u karsnim predeiima jednu osobitu vrstu karsnih
oblika.
Doline su dosta kratke, uske, duboke, vrlo strmih i ste-
novitih strana. Najčešće su zatvorene. Vode koje teku tim do·
linama vrio često poniru u duboke ponore a na mestu gde se
dolina završava odnosno zatvara. To su t.zv. ponornice, koje
se viđaju samo u karsnim predelima. U karsnim dolinama
nailazi se često na njihova velika proširenja t.zv. karsne ko-
tline. Karsne kotline obično su obrađena i naseljena mesta u
karstu. Karsna polja su plodne ravni u karsnom zemljištu a
to su u stvari usamljena velika udubljenja ravnoga dna, koja
su sa svih strana zatvoreni strmim padinama okolnih brda.
)Crtače su najmnogobrojnija udubljenja na karsnom ze.
mljištu, koja se nalaze svuda rasuta kako na zaravnjenim vr-
hovima uzvišenja, tako na njihovim padinama, visoravnima,
poljima itd.
Bezdani su duboke i uske jame na karsnom zemljištu
čija se dna ne mogu videti.

Karsno polje

2 -·- čitanje karata 17

 Zbog ovakvih osobina karsnog zemljišta, karsni predeli
su dosta slabo naseljeni, neobrađeni i bezvodni.
Delovi karsnih površina, koji su obrssli šumama, manje
su stenoviti i znatno su pitomiji.

\i rtače Bezdan
OBJEKTI NA ZEMLJIŠTU
Objekti na zemljištu su sve one prirodne i veštačke tvo-
revine na zemljištu, koje zajedno sa reljefom daju tome zemlji-
štu njegov opšti izgled.
Svi ovi objekti mogu se podeliti u sledeće grupe:
putna ~~~ .im isključivo veštački
objekti u koje spadaju: železničke pruge sa svim njezinim po-
strojima (vijadukti, mostovi, tuneli, potporni zidovi i na·
sipi, postaje, stanice itd.), žičane železnice i njezina postro-
jenja, automobilski putevi, obični putevi i staze sa svim objek-
tima ·na njima (mostovi , brvna, gazovi, putokazi itd.).
Gr a đ e vine __ su veštački objekti na zemljištu, kao:
naseljena mesta (varoši, sela, zaseoci, pojedina imanja i zgra-
de), fabrike, električne i vodovodne instalacije i vodovi, spo-
menici, javne zgrade, crkve, ograde itd.
-\C..o...d~. Mora, jezera, reke i potoci su vode kao prirodni
objekti na zemljištu, Ribnjaci, kanali, jazovi i dr. spadaju u
. vode kao veštačke objekte.
R a s t i n j e. Ovde spadaju sve vrste šuma, šumaraka,
žbunje," usamljeno drveće, drvoredi, parkovi, voćnjaci, bašte,
pašnjaci, livade, njive itd.
Ovako ukratko iznesen topografski opis zemljišta daje
sliku njegovog opšteg izgleda, što će pri čitanju karte, naro-
čito kada se karta čita u sobi, znatno olakšati pretstavu toga
zemljišta.
18
--

II. DEO

O KARTI UOPšTE
Karta je crtežom pretstavljena slika dela zemljišne po-
vršine na kojoj je po utvrđenim pravilima i ustaljenim zna-
cima pretstavljeno zemljište sa svim njegovim prirodnim i
veštačkim objektima. Međusobni odnos tačaka na karti pot-
puno je jednak međusobnom odnosu tih tačaka na zemljištu.
Karta je po svojoj sadržini različita. Na listovima har-
tije iste veličine mogu biti pretstavljeni manji delovi ze.
mljšta, a može i jedna oblast, jedna država, ceo kontinent ili
čak i cela Zemljina površina. Jasno je, da na kartama gde
su pretstavljeni veliki delovi zemljine površine ili cela Zemlja
mogu· biti pokazani samo glavni objekti zemljišta: velika na·
seljena mesta (gradovi), glavni putevi, velike reke, velika je-
zera, mora itd„ a na kartama gde su pretstavljeni mali de-
lovi zemljišta mogu biti pokazani i detalji toga zemljišta:
mala naseljena mesta (varoši, varošice i sela), svi putevi i
staze, reke. rečice i potoci, šumice, pa čak i pojedino veće
drveće
Detalji na kartama zavise od svrhe, kojoj je karta na·
menjena. Za starešine manjih jedinica i borce, potrebna je
detaljna karta, koja pretstavlja manju površinu, a za stare-
šine većih jedinica potrebne su karte sa nešto manje detalja,
koje obuhvataju veću površinu.
Karta nam daje više podataka nego što nam može ze-
mljište dati. Na ka'hi možemo da pročitamo nadmorsku .visinu
pojedinih mesta, međusobno nadvišavanje pojedinih zemlji
šnih oblika, tačna rastojanja između pojedinih objekata. Do
ovih podataka na zemljištu možemo doći samo merenjem.
Sem toga na kartama možemo pročitati i sve nazive:
imena naseljenih mesta, reka, brda itd.

2• 19
 1
OBLIK ZEMLJE. GEOGRAFSKA KOORDINATNA MREZA.
OKVIR KARTE.
Naša zemlja je loptastog oblika. Ona se okreće oko jedne
zamišljene ose, koja prolazi kroz središte zemlje i koja se
naziva zemljina osa. Krajnje tačke zemljine ose, koje se na-
laze na zemljinoj površini zovu se zemljini polovi: severni S
i južni J zemljin pol. (Sl. 7).
Da bi zemlju mogli lakše proučavati, da bi se na njoj
mogli lakše, snaći i orijentisati, uzimamo u pomoć zamišljene
linije na njenoj površini.
Zamišljene linije koje spajaju polove na Zemljinoj lopti
zovu se m e r i d i j a n i ili p o d n e v c i.
Kako meridijani prolazeći kroz zemljine polove opasuju
celu zemljinu loptu, to su oni krugovi - meridijanski kru-
govi. Svako mesto na zemljinoj lopti ima svoj meridijan. Na
sl. 7 meridijan SAJ je meridijan mesta A.
Na istoj slici debelo iscrtana linija EE, koju zamišljamo
da opasuje zemljinu loptu na podjednakom udaljenju od se-
vernog i južnog pola zove se ekvator. Ekvator je dakle
zamišljen krug, koji zemljinu loptu deli na dva dela: na se-
vernu i južnu poluloptu.
Krugovi P1 p, P" .. „ koji su paralelni sa ekvatorom i bi-
vaju sve manji u koliko s·u polu bliži zovu se p a r a l e 1e ili
uporednici.
Kroz svaku tačku na Zemlji možemo povući po jedan me·
ridijan i po jednu paralelu.
-Oa bi znali gde se neko mesto na zemljinoj površini na-
lazi, potrebno je tačno znati, koji je to meridijan i koja je
to paralela, koji kroz to mesto prol'!-ze. Ovo je lako odrediti,
ako znamo odakle i kako treba početi brojati meridijane i pa-
ralele. Drugim rečima potrebno je znati odnosno odrediti jedan
početni meri\).ijan i jednu početnu paralelu.
Meridijan. koji prolazi kroz mesto Grinie ) u Engleskoj
uzet je za početni meridijan i obeleža va se sa 0° (nula stepeni) .
Neke zemlje uzimaju za početni meridijan onaj. koji pro-
lazi kroz Pariz. Fero, Pulkovo i druga mesta.
Za početnu paralelu uzet je ekvator (on je u stvari i naj-
veća paralela na zemljinoj lopti).
Kad je određen početni meridijan i početna paralela treba
sada odrediti i način brojanja ostalih meridijana i paralela.

*) Grinič je velik.a svet~ka zvezdarnica y blizini Londona u En.

gleskoj.

20
 Kako su meridijani i paralele krugovi, to se oni kao kru-
govi mogu podeliti na man~e delove.
podela kruga je sledeca: . ·

360·
o·
A

I
I B
I /
I /
!//

zw t-----c~•·'·~"'-----l 9,.

180•

Sl. 6

C = središte kruga- Svaki krug podeljen je na 360 jedna-

kih delova koji se zovu stepeni. Beleže se malom nulom
iznad broja na pr. 90°. Svaki stepen podeljen je na 60 minuta,
koji se označava crticom ' na pr. 35'. Svaka minuta podeljena
je na 60 sekundi, koje se označavaju sa dve crtice " na
pr. 42".
četvrt kruga ima 90°
Polovina kruga ima 18011
Tri četvrti kruga ima 270°
Ceo krug ima - - 360°
Deo obima kruga zove se luk. Na slici 6 tačke A i B su
krajevi luka l. Veličina luka l meri se stepen ima. Luk l ima 30°
(jer je luk l '/a luka od 900).
Stepenska podela početnog (nultog) meridijana i ekvatora
izvedena je na sledeći način: (Vidi sl. 7).
Podela ekvatora:
Presek početnog (nultog) meridijana sa ekvatorom
označen je sa O•. Od tog mesta ekvator je podeljen istočno
i zapadno na po 1800

21
„. sačinjavati samo delovi odgovarajućih meridijana i paralela.
Slika 9 prestavlja kartu jednog većeg dela zemljine površine.
Krive linije na ovoj karti su luci odgovarajućih meridijana i
paralela.

Sl. 9 Sl. 10

Pošto je prostorija, koja se na nas1m vojnim kartama

pretstavlja i suviše mala i neznatna u odnosu na ogromnu
površinu naše zemlje, to su odgovarajući delovi -- luci merdi-
jana i paralela toliko mali, da se na karti ne pojavljuju kao
krive linije. Zbog toga u našim vojnim kartama meridijani
i paralele prave su linije, i kao takve čine okvir naših
vojnih karata.
Istočna i zapadna ivica okvira naših vojnih karata u
stvari su defovi odgovarajućih meridijana, a južna i severna
ivica defovi odgovarajućih paralela. šrafirani deo na sl. 10
prestavljao bi jedan list naše karte.

O RAZMERI

Izraditi fotografsku sliku nekog ma i najmanjeg dela

zemljišta u njegovoj prirodnoj veličini nemoguće je. Isto tako
nije moguće nacrtati na hartiji čak ni jednu kućicu u njezinoj
prirodnoj veličini. I fotografska ~.lika i crtež prestavljaju pred-
mete umanjene. Prema tome i karta, kao slika (crtež) nekog
dela zemljišta, prestavlja to zemljište umanjena.
Prirodna veličina neke na karti ucrtane šumice biće nam
poznata, ako znamo koliko je puta umanjena celo zemljište.

24
koje je tom kartom prestavljeno. Ako karta prestavlja na pr.
lOOO puta smanjeno zemljište, jasno je, da će i veličina ove
šumice na toj, karti biti 1000 puta manja od njezine stvarne
veličine u nrirodi. Ako uzmemo na pr. da je ova šumica 100
metara dugačka i 10 metara široka, onda će ona na ovoj karti
biti ucrtana sa dužinom 1000 puta manjom od njezine stvarne
dužine u prirodi i širinom isto tako hiljadu puta manjom od
širine u prirodi. Dužina šumice u ovoj karti biće svega 100
milimetara, a širina 10 milimetara.
Prema ovome razumljivo je da će:

1 mm na ovoj karti pretstavljati 1000 mm u prirodi;

1 cm na ovoj karti pretstavljati 1000 cm u prirodi;
1 m na ovoj karti pretstavljati 1000 m u prirodi.
Svaka dužina na ovoj karti pretstavlja 1000 puta veću
(dužu) dužinu u prirodi, drugim rečima taj broj 1000 odre-
đuje nam ovde odnos između dužina na· karti i istih tih du-
i<ina na zemljištu. Taj odnos naziva se r a z me r a. Prema
tome razmera pokazuje koliko je puta neka duž (rastojanje)
na karti manja od iste te duži (rastojanja) na zemljištu. Taj
.. I
odnos označava se brojev1ma 1 : 1000 rlr 1000 pa se naziva još
i brojna razmera.
Prema ovome za kartu koja pretstavlja 1000 puta uma-
njena zemljište kaže se da je izrađena u razmeri jedan prema
hiljadu ili prosto karta je razmere 1 : 1000.
Uzmimo još i ovaj primer. Izmerili smo ili na neki način
doznali, da rastojanje mereno putem između dva sela iznosi
5 km. Da vidimo sada kolika će dužina ovoga rastojanja
(puta) biti na jednoj karti, koja taj deo zemljišta pretstavlja
100.000 puta smanjena. Prema onome što je napred rečeno,
na ovoj će karti rastojanje između ova dva sela biti 100.000
puta manje od njihovog stvarnog rastojanja na zemljištu. To
rastojanje od 5 km. iznosiće na ovoj karti svega 50 mm od-
nosno 5 cm.
Za ovu kartu kažemo da je izrađena u razmeri jedan
prema sto hiljada ili prosto razmera karte je 1 : 100.000.
Naše vojne karte izrađene su u ove četiri razmere:
1 : 25.000. 1 : 50.000, 1: 100.000 i 1 : 200.000 pa je:

25
 - za kartu 1 : 25.000:
1 mm na karti = 25.000 mm ili 25 m na zemljištu,
1 cm na karti = 25.000 cm ili 250 m. na zemljištu,
4 cm na karti ~· 100.000 cm ili 1 km. na zemljištu.
- za kartu 1 : 50.000:
1 mm na karti = 50.000 mm ili 50 m na zemljištu,
1 cm na karti = 50.000 cm ili 500 n:i na zemljištu.
2 cm na karti = 100.000 cm ili 1 km. pa zemljištu.
- za kartu 1: 100.000:
1 mm na karti = 100.000 mm ili 100 m na zemljištu,
1 cin · na karti = 100.000 cm ili 1 km na zemljištu.
- za kartu 1 : 200.000:
1 mm na karti ~ . 200.000 mm ili 200 m na zemljištu,
1 cm na karti •= 200.000 cm ili 2 km. na zemljištu.
Kad je data razmera karte, lako je pomoću te karte do
znati sva rastojanja između pojedinih predmeta na zemljištu
<•ko su ovi predmeti na toj karti ucrtani.
' Primer. Na karti razmere 1 : 50.000 ucr'tan je put, koji
vezuje dva naseljena mesta. Kolika je stvarna dužina ovoga
puta ako njegova dužina na toj karti izmerena lenjirom sa
tačnom santimetarskom i milimetarskom podelom iznosi 7 cm'
Znamo da u ovoj razmeri:
1 cm na karti pretstavlja 500 m na zemljištu pa će i 7 cm
na karti pretstavljati 7X500·~3.500 m na zemljištu. Dužina
dakle pomenutog P':'ta iznosi 3112 km.
Sličnim prostim računom pomoću poznate razmere na
karti, mogu se sračunati sva potrebna rastojanja i po kartama
raznih razmera, koristeći se pri tome samo brojnom razme·
rom tih karata.

U prethodnom primeru rastojanje između ona dva nase-

ljena mesta merili smo lenjirom po karti, pa potom sa karte
dobiveno rastojanje množenjem pretvarali u odgovarajuće
rastojanje na zemljištu. Da bi se ovo množenje i pretvaranje
izbeglo, na svakoj vojnoj karti pored brojne razmere dat je

26
 --------------·""'
još i razmernik, pomoću koga se uzeto rastojanje sa karte
vrlo brzo i prosto pretvara u stvarno rastojanje na zemljištu.
Razmernik je u stvari brojna razmera izražena crtežom
izrađuje se za svaku razmeru posebno i vredi samo· za onu raz~
rneru za koju je izrađen.
Razmernik za razmeru 1 : 25.000.
Znamo da 1 mm na karti razmere
1:25.000 iznosi 25 m na zemljištu i da su
•"'
N
4 cm na karti = 1 km. na zemljištu .
Na jednu pravu liniju proizvoljne
dužine treba od njezinog levog kraja Je.
njirom naneti tri puta po 4 cm, pa te na-
nete podele obeležiti sa O, 1, 2 km. kako
je to na slici 11 označeno.
Deo ove linije !evo od O treba pode.
liti još na milimetre i iste obeležiti tako,
da 10 mm = 250 m, 20 mm = 500 m,
30 mm = 750 m i 40 mm = 4 cm =
= 1000 m. Na ovaj način nanesena i ozna-
čena podela pomenute prave linije pret-
stavlja izrađen razmernik za razmeru
1 :25.000, i zove se linijski. ili pružni ra-
zmernik (Sl. 12).
Upotreba ovog razmernika je vrlo
prosta. Na pr. sa karte razmere 1: 25.000
uzeto je otvorom šestara rastojanje izme-
đu dveju tačaka. Da bi videli koliko iznosi
to sa karte uzeto rastojanje na zemljištu,
o otvor šestara prinosimo razmerniku i to o
tako, da mu se jedan krak stavi tačno na
(l razmernika, a drugi krak neka padne na
~
razmernik desno od O. "
. I
Na sl. 13 vidi se da je desni krak
o
šestata pao na razmernik negde između 1 ~
i 2 km. Znači da je to sa karte uzeto ra-
stojanje veće od 1 km a manje od 2 km. o
Veličinu za koliko je to rastojanje veće "'
od 1 km videćemo na milimetarski izde-
o'
Jjenom delu razmernika. Zbog toga treba ~
sada šetar po razmerniku pomeriti tako,
Sl. 11 da mu se jedan krak stavi tačno na 1 km; Sl. 12

27
 Sl. 13

drugi krak šestara označiće odgovarajući broj metara na mili-

metarskom delu razmernika. (Sl. 14).

Prema sl. 14 uzeto rastojanje sa karte iznosi· 1 km

100 metara.

28
 Isto se tako vrl'? b~zo i prosto pomoću razmernika mogu
razna potrebna rastoJanJa preneti na kartu.
Na pr. od nekog mesta u datom pravcu na karti treba
odmeriti 1550 metara. Ovu dužinu treba najpre uzeti u otvor
šestara. Zbog toga jedan kraj šestara stavlja se na razmernik
tačno na podeok 1 km, pa se zatim njegovi kraci razmiču
tako dugo dok mu drugi krak ne padne na podelu od 550 (ova
.se nalazi !evo od podele O brojanjem mm računajući. svaki
1 mm = 25 m (vidi sl. 15).

Tako dobiveni otvor šestara odgovara dužini od 155tl m

i nanosi se na kartu. '
Razmernik za razmeru 1: 50.000.
Za karte ove razmere znamo da 1 cm na karti pretstavlja
50.000 cm ili 500 m, na zemljištu, pa je 2 cm na karti = 1 km
na zemljištu. Kad podelimo pravu liniju na delove od po 2 cm
i jedan od ovih delova (onaj !evo od Ol još i na milimetre,
dobija se razmernik za razmeru 1 : 50.000. (Sl. 16).

o 1 2 3km

SL 16

Najmanji podeok na ovom razmerniku iznosi 1 mm što

znači 50 metara na zemljištu.

29
 Razmernici za razmere 1 : 100.000 'i 1 : 200.000.
Na sličan način kao i gornja dva razmernika izrađuju
se razmemici i za ove dve razmere, imajući pri tome u vidu
da za razrneru 1:100.000:
11·· 1 mm na karti pretstavlja 100 nt na zemljištu,
1 cm na karti pretstavlja 1 km na zemljištu, - a za.
razmeru 1: 200.000:
1 mm na karti pretstavlji 200 m na zemljištu,
Y2 cm na karti pretstavlja 1 km na zemljištu.
Delenjem pravih linija odgovarajućom podelom ozna-
čavajući te podele odgovarajućim vrednostima dobiće se raz-
mernici za ove dve razmere koji su pokazani na sl. 17.

1: 100.000

1000m 500 .O 2
• Skm

•
1:200.000

u.„ , O 2 4 6 8 10k:m
~·11~11~!r~11wrl._.._~!~.._~!~,__~!__.._~l__.__,1

Sl. 17

Upotreba ovih razmernika potptino je slična upotrebi

razmernika 1 : 25.000 koja je detaljno opisana.
Prema razmerama karte rhogu da budu s i t n i j i e
krupnije r a z me r e. Upoređujući jednu kartu razmere
1 : 50.000 sa kartom razmere 1 : 200.000. kažemo da je karta
razmere 1· : 50.000 krupnije razmere od karte 1 : 200.000. Ovo
je razumljivo, jer naprimer ako pogledamo jedno isto naseljeno
mesto na obema kartama, videćemo da je to mesto na karti
razmere 1 : 50.000 krupnije pretstavljeno.

30
 pRETSTAVLJANJE OBJEKATA I ZEMLJlšTA
PRETSTA VL.IANJE OBJEKATA
Uneti na jednu kartu sve ono što se na zemljištu vidi
ne.moguće je.. Na zemljišt.u i~a ."1.n~go predm.eta, koj.i su po
svojoj veličini (po SVOJOJ d'!Zl':'l l smn1) . tohk.o mah. da. bi
inoseći ih u kartu prema nJezmo3 razmeri, bih pretstavl3eni
~edva jedn?m t{l.čkom. Na .pr. jedan .~unar, jedna ·česma, mostić,
spomenik 1td su predmeti na zeml31stu, ko3e Je neophodno po-
trebno uneti u jednu kartu. Ako bi želeli takve i slične pred-
mete uneti u kartu tačno po razmeri te karte, onda bi ovi
predmeti na svim yojni_m kartama pa čak i onim najkrupnije
raznlere bili ucrtani samo kao tačke. Jasno je da tako ucrtane
p'redmete ne bi mogli međusobno razlikovati niti bi uopšte
znali šta koja ucrtana tačka znači. Zbog toga se ovakvi i slični
predmeti ria kartama ne ucrtavaju po razrneri, nego su prosto
. ustanovljeni naročiti znaci koji će ove predmete na kartama
označavati. Takvi znaci nazivaju se top o graf s k i znaci.
Prema tome, topografski znaci, kao slova u knjigama,
daju nam moguć.nost da kartu čita mo i da razumemo sve ono
što je na karti nacrtano.
Radi što vernijeg pretstavljanja zemljišnih predmeta. kao
i radi lakšeg pamćenja njihovih znakova, oni su tako izabrani
da imaju izvesne sličnosti ·sa izgledom takvih predmeta u pri-
rodi. Ta sličnost postignuta je ili izgledom tih predmeta gle
dan ih odozgo na pr.. ·

ili izgledom predmeta gledanih sa zemlje na pr.:

·-
31
 Za neke predmete uzet je znak, koji je u celom svetu
uobičajen na pr. : rudnici sa ukrštena dva čekića, šumareva
kuća obično je ukrašena jelenskim rogovima truba kao znak
pošte. bokal kao znak lekovite vode, kada kao znak banje itd.

Da bi ovi znaci činili kartu što preglednijom, iscrtavaju

se još i u raznim bojama na pr. automobilski putevi crveno,
reke i jezera plavo, šume zeleno , izohipse svetlo smeđe itd.
Svi topografski znaci. kojima se razni predmeti -
objekti na zemljištu u kartama označavaju mogu se podeliti
u glavnom u sledeće četiri grupe:
- Putna mreža,
- Naseljen a mesta i građevine,
- Vode i
- Rastinje.

Putna mreža
Za život i rad vojske putevi su od vrlo velikog značaja.
Zbog toga na vojnim kartama treba uneti sve postojeće puteve
od glavnih železničkih pruga pa do poslednjih pešačkih staza.
Prema tome, jedna vojna karta treba da nam pretstavi ne samo
pravce kojim pojedini putevi vode i koja mesta vezuju, nego
još i da nam za svaki pojedini put pokaže nešto o njegovoj
kakvoći tj. za kakav saobraćaj služi, i za kakva je vozila upo-
trebljiv. Prema ovome, sve suvozemne puteve treba podeliti na
nekoliko vrsta, gde je svaka pojedina vrsta puteva na kartama
naročitim topografskim znakom označena.
Vrste puteva u glavnom su sledeće:

2eleznice
Služe samo za železnički saobraćaj. pa se prema širini
koloseka dele na železničke pruge normalnog i uskog koloseka
Pored ovoga ima JOŠ pruga sasvim uskog t .zv. industrijskog
koloseka, koJi ,&luže u industrijske svrhe . .Jasno je da ovakvu

32
pod.elu pruga treba i na kartama označiti, pa za svaku vrstu
ustaliti i poseb~ topografski znak. Ako jedna železnička pruga
ima dva koloseka. pretstavlja posebnu vrstu i zove se pruga
duplog koloseka. I za ovu je također predviđen poseban topo .
grafski znak.
Sem ovoga ima još mnogo objekata, koji se nalaze na
prugama ili duž njih i čine sastavni deo jedne železničke mreže.
Ovde spadaju: železničke stanice, postaje, stražare, mostovi.
vijadukti, tuneli, železnički nasipi, useci it.d. Svi ovi objekti
s u za vojsku od naročitog značaja, pa su u kartama naročitim
znacima ucrtani.
SL 18 pretstavlja jedan deo železničke pruge duplog nor
malog koloseka, koja preko železnog mosta prelazi re-
čicu uz koju vodi jedna pruga normalnog koloseka.

Sl. lS

Deo pruge duplog koloseka do mosta je na nasipu. Jedan

potporni zid sprečava odronjavanje zemlje na prugu ispod mo
sta. Sa druge strane mosta vidi se jedna stražara (za čuvara
pruge).
Kako će ovaj deo izgledati u jednoj karti pretstavljen
topografskim znacima pokazato je na sl. 19.

3 - čitanje karata 33
 Sl. 19

Sl. 20

Ispocl mosta u dolini rečice vidi se jedan industrijski ko-

losek. Sve ovo pretstavljeno topografskim znacima vidi se na
sledećem crtežu. (Sl. 21).

34
 Sl. 21

Napomena: znaci za železnice i objekte na njima iscrtani ~u po sta.-

rom topoR"rafsl<om ključu.

Automobilski putevi
M<>torizacija modernih vojsaka, zahteva najveću upotrebu
celokupne putne mreže, a pojedina naročito teška motorna
vozila traže i naročite puteve. Zbog toga u vojnim kartama pu-
tevi moraju biti tako ucrtani, da se mogu lako razlikovati bolji
od slabijih, dobri od najboljih itd. Zbog toga su automobilski
putevi podeljeni na nekoliko vrsta, i 7,a svaku od ovih vrsta
predviđen je naročiti topografski znak.
D u p l i a u t o m o b i l s k i p u t ili a u t o s t r a d a.
je automobilski put najbolje vrste, naročito izrađen za brzi
saobraćaj svim postojećim motornim vozilima i u dva pravca
odvojeno.
A u tom o b i l s ki p u t I red a obično je asfaltiran
ili izrađen u kocki, širok je 8-11 metara. Upotrebljiv je za sva
pa i najteža motorna vozila u oba pravca.
A u t o m o b i 1 s k i p u t II r e d a obično je asfaltiran
izgrađen u kocki. Njegova širina iznosi 7-8 metara. Upotreb-
ljiv je za sva motorna vozila u svako doba godine.
Na sl. 22 pokaza.na je jedna autostrada koja betonskim
mostom prelazi jedan kanal.

35
 Sl. 2::!

Autostradu preseca jedan automobilski put I. reda izgra·

den u kocki od koga se odvaja jedan automobilski put Il. reda.
Na mestu gde se ova dva puta odvajaju stoji putokaz.
Kako ovaj deo izgleda pretstavljen topografskim znacima
\'idi se iz sledećeg crteža (~1. 23):

Sl. 23

A u t o m o b i 1 s k i p u t Ill. reda. Izgrađen je na ze·

mljištu od tvrdog materijala širine do 5 metara. I ovaj auto-
mobilski put je upotrebljiv za sva motorna vozila, i u oba
pravca no zbog svojih krivina i uspona brzina vožnje Po
ovom putu je ograničena.

36
 Kolski putevl
V Ovi putevi. ~zgrađe~i ~u za kolski zaprežni ~obraćaj pre-
tezno od matenJala koJI Je nađen na mestu. širina ovih pu·
teva obično je oko 3 metra. Ako je kolski put upotrebljiv za.
kolski saobraćaj u toku cele godine onda ga nazivamo obi-
č a n k o l s k i p u t. Ako je upotreba puta ta kolski sao-
braćaj ograničena samo na .suvo vreme, onda ga nazivamo
l ošiji kolski put.
Sem pobrojanih puteva, na zemljištu se nalazi još raznih
putanja i staza, pa sve ovakve puteve svrstavamo u k o"n j·
s k .e ili p e š a č k e s t a z e.
Na sl. 24 pretstavljen je jedan automobilski put III reda
od koga se kod 12 km. odvaja jedan obični kolski, zatim
malo naviše jedna konjska staza, koja pozadi kuće vodi u
šumu. Nešto dalje sa ovog puta silazi k njivi jedan lošiji
kolski put, a prema ruševini vodi jedna pešačka staza.

Sl. 24

. Kako će ovo izgledati pretstavljeno topografskim zna-

eima u jednoj karti vidi se iz sledećeg crte!a (sl. 25).

37
 /
I
L!:i I
..·· I
···~> I
"··...
·, --- /
I
I
I '

Sl. 25

Napomena: znaci za puteve iscrtani su po novim topo-

grafskim znacima.

Naseljena mesta i građevine

Svako naseljeno mesto treba da je na kartama tako

pretstavljeno, da nam sama karta može dati što više podataka
o njemu. Za vojsku je od naročitog značaja raspored ulica
u jednom naseljenom mestu, zatim mesta fabrika, magacina,
bolnica, škola i drugih javnih zgrada. Sem toga u jednom
naseljenom mestu potrebno je brzo i lako pronaći sve one
ulice, koje vode ka izlaznim putevima iz toga mesta. Zbog
toga 'Se pojedine kuće, grupe kuća, ulice, fabrike i ostale
javne zgrade ucrtavaju u kartu svojim topografskim zna.
cima, koji svojim značenjem i rasporedom daju tom naselje·
nom mestu što verniji izgled.
Sledeće slike pokazuju nekoliko vrsta naselja i njihovo
pretstavljanje u kartama pomoću topografskih znakova.
Na sl. 26 vidi se jedan deo uređene varošice sa trgom
ispred železničke stanice.

38
 -- ... -.......__,.-- -~

Sl. 26

Isti taj deo varošice pretstavljen topografskim znacima

pokazat je na sledećoj sl. 27.

Sl. '17

39
 Sl. 28 pretstavlja jedno nasel'je kakvo nailazimo u rav-
nicama naše zemlje naročito u Vojvodini. Kuće su ušorene
sa manje više pravim ulicama.

,..--f ,.-r)) - - ,--Ir-- (~

)
)J - (,.......,
"""'
_____,.? - :
- - =-- __.//)~ •. · - - ./ ~- -= >}:. --·
-
I
_ _. - - - - - - -===---- -
„ - .... - -- "" -
---~~ -------

Sl. 28

Ovakvo jedno naselje pretstavljeno topografskim zna

cima na našim kartama pokazuje sl. 29.

Sl. 29

40
 Sl. 30 pretstavlja.
glavnog puta.
zemlje.

Sl. 30

Ka.ko će ovo selo izgledati pretstavljeno topografskim

znacima vidi se na sl. 31.

SI 31

Pojedine kuće ili manje grupe kuća rasute po većem

prostoru kao zaseoci čine za.jedno jedno selo, koje često na-
lazimo u brdovitim predelima naše 7.emlje.

4t
 Kako će takvo jedno selo izgledati na našim V!>jnim
kartama pretstavlja sl. 33.

Sl 33

42
 Ovih nekoliko vrsta naselja koje su na slikama 26, 28.
30 i 32 pretst:avljene, i čije smo pretstavljanje topograt'skim
znacima na sl. 27, 29, 31 i 33 videli, nećemo na našim kar-
tama raznih razmera· moći pretstavljati sa svim onim poje·
dinostima i detaljima, koji se naJue na samom zemljištu.
Na sledećib nekoliko crteža vidi se kako će pomenuta
naselja biti pretstavljena na našim kartama razmere 1 :25.000
1 : 50.000, 1 : 100.000 i 1 : 200.000.

l.'50000

000001:1

J: 2!JOOO ~ 200000

t:fjQOOO

l'JIOODOO
t:/00000
1:~000

43
 f:50000

f.'100000 1:;>0oooa
1:25000

1 :50000

1:100000 1 :200000
1:25000

Vode
Mora, jezera, .reke i rečice, kanali, jazovi, močvare i dr
jednim imenom nazivamo vode, pa se na svim kartama ozna-
čavaju naročitim znacima obično u plavoj boji.
Veliki vojnički značaj voda uopšte zahteva da one na
vojnim kartama budu pretstavljene sa dosta detalja, kako bi
s3ma karta mogla dati što više potrebnih podataka o njima.
Tako se jezera na kartama pretstavljaju kao oivičene {
tačno po razrneri ucrtane plave površine, čiji oblik i veličina
odgovara njihovom obliku i veličini u prirodi. Površine ze.
mljišta pod močvarima za ražliku od jezera, ucrtane su na
kartama posebnim topografskim znako,m bez jasno određenih
granica, ali sa jasno izraženom razlikom da li je močvara pro-
hodna ili nije.

44
 Iz sledećih crteža vidi se jasna razlika u pretsta vljanju
jezera i močvara.

„ „

Prohodna močvara Neprohodna močvara

bez ševara sa ševarom bez še~·ara sa !levarom

Reke se u svim kartama pret:;tavljaju tankim plavim

linijama, koje pokazuju njihov tok i opšti njihov sliv. Ako
je reka toliko široka, da se njena širina može izraziti u rćl­
.zmeri karte, onda se ona ucrtava sa dve tanke plave linije,
koje označavaju jednu i drugu obalu reke. Prema tome ra-
zmak tih linija pretstavlja širinu reke.
U našim vojnim kartama razmere 1 : 25.000 sve reke
koje su gazne ucrtane su jednostavnom tankom linijom, a koje
nisu gazne ucrtane su sa dve linije.
U kartama razmere 1 : 50.000 i 1 : 100.000 sa dve plave
linije ucrtane su samo one reke čija širina prelazi 10 metara.
Prilazi rekama, prelazi preko njih, kao i svi ostali
objekti na rekama ili duž njihovog toka unose se na karte
njihovim topografskim znacima. Nekoliko takvih t.opograf
skih znakova vide se na sledećim crtežima.
Na sl. 34 pretstavljen je jedan deo toka veće reke sa još
nekim pojedinostima. koji se obično vidaju uz rečne tokove.

45
 ' ~'\. .., '„(
l

46
 BuUnje
šume, !bunje, grupe drveća, baite, voćnjaci, jednom
rfAju rastinje uopšte pokriva zemljište i daje mu u različito
doba godine različitu preglednost i različit izgled. Rastinje
za vojsku ima naročiti značaj. Veće šume pružaju skoro
~uni zaklon od izviđanja iz vazduha, manje iume, žbunje.
v~jaci, vinogradi itd. delimično mogu poslužiti u istu svrhu
Cak i pojedino drveće može kadkad korisno .poslužiti za obe-
Ježa.vanje ciljeva, orijentaciju itd. Zbog ovoga i za rastinje
su predviđeni naročiti topografski znaci, pomoću kojih se ono
u vojnim kartama pretstavlja.
Sume se na kartama pretstavljaju kao oivičene povr-
šine zelene boje, čije su ivice iscrtane debljim linijama iste
boje. Pojedino drveće i žbunje pretstavlja se većim i manjim
relenim kružićima, pojedinačna. naročito velika stabla znakom
koji liči izgledu stabla itd. itd. Oznaka vrste šume (lisnata
ili igličasta) omačava se znakom odgovarajućeg stabla (li-
sna.tog ili igllčastog) .
Na sl. 36 pretstavljen je prirodan izgled jednog, rasti-
njem pokrivenog, dela. zemljišta, a. na sl. 37 sve to izraženo to-
pografskim znacima onako, kako se to na kartama pretstavlja.

Sl. 36

47
 .Q
V

V
(} . ·~.

r. 1· . "
L
J

V
----~-
" L~-

Sl. Yl

*
* *
Iz ovo nekoliko ilustrovanih primera o nacmu pretstav-
ljanja pojedinih objekata topografskim znacima mogli smo
se uveriti, da se pogodno_ izabratim topografskim znacima,
može na kartama sa dovoljnom tačnošću i dosta verno pret-
staviti sve ono što se na zemljištu nalazi - razume se u koliko
razmera karte ovo dozvoljava. Tako n. pr. topografskim zna.
cima za puteve na kartama se moglo pretstaviti ne samo du-
žine tih puteva i pravci kojima oni vode, nego i kakvoća
svakog pojedinog puta, a time i njihova upotrebljivost za
razni saobraćaj. Isto tako za razne kulture (rastinje) topo .
grafskim znacima na kartama pored njihovih međa i povr-
šinskog prostranstva mogla se označiti i vrsta svake pojedine
kulture.
Zbog velikog broja raznih objekata na zemljištu pred-
viđen je za njihovo pretstavljanje na kartama i znatan broj
topografskih zna.kova, koji se za čitanje karata bezuslovno
moraju dobro pozn~vati.

48
 _ __ „_

Sl. 38

Ako zamislimo, da smo se izdigli iznad toga ostrva, i da

tragove dodira morske površine, sada horizontalne linije - ho-
rizontale - posmatramo odozgo videćemo, kako svaka od njih
ostrvce opasuje povijajući se po njemu. Gde god je ostrvce is-
pupčeno vidimo i horizontalu ispupčenu, gde je ono udubljeno
i horizontala se uvlači u to udubljenje i izgleda ugnuta.
Ako sada ove horizontale, onako kako nam one odozgo
izgledaju iscrtamo na jednoj ravni (na jednoj horizontalnoj
tabli, komadu hartije i sl.), dobićemo njihov izgled koji vi·
dimo na sl. 39. Slika 39 dakle prestavlja ovo ostrvce izraženo
horizontalama.

St. 39

50
 Kako je to ostrvo ustvari jedno usamljeno UZVIsenje
Jako je shvatiti, da će sva slična uzvišenja na zemljištu izražena.
pomoću horizontala imati sličan izgled.

Sva veština čitanja crteža na sl. 39 sastoji se u tome, da

posmatranjem horizontala na pomenutom crtežu možemo sebi
u mislima pretstaviti ono ostrvce koga one pretstavljaju,
Posmatrajući horizontalama prestavljeno ostrvce na sl.
39 prvo što svakom pada u oči, jeste njegov opšti oblik. Vi-
dimo da je ostrvo izduženo, na prednjoj njegovoj strani jednom
malom uvalicom usečeno. Ako znamo još i razmeru ovoga cr-
teža možemo po potrebi itmeriti njegovu dužinu, na raznim
me.43tima njegovu širinu i td. Sve ovo dakle možemo videti iz
samog oblika horizontala.

Izražavanje visina pomoću horizontala

Da bi horizontale pored toga, što daju opšti oblik ovog

ostrva ili ma kog drugog zemljišnog oblika mogle izraziti
njegovu nadmorsku visinu, a i nagib njegovih strana, potre-
bno je znati nadmorsku visinu svake horizontale.
Ako uzmemo na našem ostrvu za prvu horizontalu onu po
kojoj ga sada morska površina dodiruje, onda je nad.morska
visina te horizontale O metara. Pretpostavimo li sada da
svaka sledeća horizontala jedna drugu nadvišava za deset me-
tara, jasno je da ćemo prostim brojanjem horizontala doznati
i nadmorsku visinu vrha ovoga ostrva. Prema ovome nad.mor-
ska visina ovoga ostrva je nešto preko 50 metara.

Ekvidist.anclja

Kao što smo u primeru ostrvca kao uzv1senja zamislili,

~a ga je na raznim visinama dodirivala morska površina,
1 na njemu ostavila tragove, na sličan način mozemo zamisliti
da smo ma kakvo uzvišenje isekli horizontalnim ravnima na
raznim visinama, kako je to na sl. 40 pretstavljeno.

51
 I
.i

St. 40

,.
I
I
I
I
I

L
I
I
I

Kako je horizontalna ravan svaka ona ravan koja zau-

zima položaj mirne površine vode, to će linije odnosno tragovi
po kojima ovo uzvišenje seku horizontalne ravni biti iste
one linije po kojima bi to uzvišenje dodirivala niirna po·
vršina mora. Dobivene linije po kojima ·horizontalne ravni
seku uzvišenje jesu dakle horizontale. Sve te horizontale iscr·
tane na jednu ravan onako kako ih vidimo posmatrajući ih
odozgo pokazate su na sL 40a. Slika 40a pretstavlja dakle uz·
višenje izražena u horizontalama onako, kako se ono kao sva
slična uzvišenja na našim kartama pretstavljaju.
Ako sada pretpostavimo, da je prva horizontalna ravan
presekla to uzvišenje u njegovom podnožju i to tačno na
visini od 200 metara nad morem, da ga sledeća ravan seče na
visini od 210 metara, treća na visini 220 mets·ra i poslednja na
visini od 230 metara, nadmorska visina samoga vrha je negde
između 230 i 240 metara. Obično su takvim mestima (izraz'tiIIl
vrhovima) nadmorske visine tačno izmerene i u kartama naro·
čitim zna:koin - tzv. kotom - sa brojem metara visine obele·
žene. na pr.-<>- 272 ili ~ 285.

52
 Da bi se pomoću horizontala što brže i što lakše mogla
odrediti nadmorska visina svake tačke na zemljištu u kartama
su\ date samo one horizontale, koje se između sebe razlikuju
po visini za jednak broj metara. Ova razlika između uzasto-
pnih horizontala po visini zove se e k vid ista n ci ja. U
ovom primeru ekvidistancija je 10 metara.
Na svakoj karti obično je pored razmere data i ekvidi-
stancija te karte i ispisana ispod razmere. Na pr.
Rll.zmera 1 :25.000
Ekv. = 10m
Iz ovoga je jasno, da ako je na karti kotom data nadmor-
ska visina neke tačke, pomoću horizontala i poznate ekvidi-
sta: 1cije može se približno odrediti nadmorska visina svake
drUge tačke na toj karti, a isto tako i nadvišavanje tih tačaka
tj. relativna visina.
Vratimo se još jednom na sl. 40a i pogledajmo međuso­
bni odno.s horizontala. Vidimo da su one na jednom mestu bliže
jedna drugoj, na drugom su mestu jedna od druge više raz-
maknute, što se obično kaže da su horizontale negde gušće, a
negde rede. Upoređujući uzvišenje na sl. 40 sa sl. 40a vidi se da
strmijoj strani uzvišenja odgovaraju gušće horizontale, dok
drugoj blažoj strani toga uzvišenja odgovaraju rede - raz-
maknutije horizontale.
Iz ovoga se vidi koliko je pri čitanju jedne karte važno
obratiti pažnju na gustinu horizontala, jer po razmaku hori-
zontala cenimo nagib zemljišta uopšte. Docnije će se videti, da
se taj nagib može čak i meriti.
Broj horizontala kojim želimo u karti pretstaviti neki
zemljišni oblik zayisiće od uzete veličine ekvidistincije. Ekvi-
distancija jedne karte zavisiće od reljefnosti zemljišta i od ra-
zmere karte.
Ako kartom treba pretstaviti pretežno ravničasto ze-
~mljišfe, na kome se tu i tamo vidi po koja humka ili neka uva-
hca, čije visine odnosno dubine ne prelaze 20 metara, karta
mora imati ekvidistanciju ispod 20 metara. Kartom čija je
ekv!distancija 20 ili više metara, te humke ili uvalice neće se
maci uopšte izraziti. Citajući takvu jednu kartu dobivamo uti-
s~ potpune ravnice. Međutim ako to isto zemljište pretsta-
VJmo kartom iste razmere ali sa ekvidistancijom 2,5 ili 10 me·
tara, ta će karta dati ninogo verniju sliku toga zemljišta.

53
 Isto tako razmera karte ima uticaj na izbor ekvidistan-
Cije, pa se uzima načelno, da ukoliko je karta krupnijt, raz-
mere u toliko je ekvidistancija manja_
Na našim vojnim kartama ekv~distancije su sledeće:
Na kartama 1 : 25.000 ekvidistancija = 10 m
Na kartama 1: 50.000 ekvidistancija = 20 m
Na kartama 1: 100.000 ekvidistancija =20 m
Na kartama 1 : 200.000 ekvidistancija = 100 m
Kako će izgledati ostrvce na sl. 38 čija je nadmorska
visina vrha oko 50 metara na kartama raznih razmera vidi
se iz sledećih crteža:

~I t:.50000
EHV.a20m.

1:20000&

1:25 000 i!kll.•U)O

Elf'Y." !Om.

Iz ovog izlaganja upoznali smo se sa . osnovnim znače- :

njem horizontala, i kako se pomoću njih pretstavlja jedno '
usamljeno uzvišenje (vis). Na sličan način mogu se horizon-
talama pretstaviti svi mogući oblici zemljišta, koji na ze-
mljinoj površini postoje.

Pretstavljaaje kose horizontalama.

Na sličan način kao i kod 'pretstavljanja jednog :tasebnog
visa, zamišlja se da je jedna kosa isečena horizontalnim rav-
nima, i da te ravni jedna drugu nadvišavaju za jednak broj
metara tj. za veličinu ekvidistancije. Uzmimo da te ravni
jedna drugu nadvišavaju 10 metara.

54
 •

Ako bi ove linije posmatrali odozgo i pokušali da ih

nacrtamo na listu hartije onako kako ih odozgo vidimo do-
bili bi njihov izgled pretstavljen na slici 42. Crtež na sl. 42
pretstavlja dakle ovu našu kosu izraženu horizontalama sa
ekvidistancijo:m od 10 metara.

' I
' -

Sl. 42

55
 Iz ovog crteža mof.e se videti:
- da su padine kose znatno strmije od nagiba gornje
ivice (grebena) kose, jer su horizontale na padinama bliže
jedna drugoj (gušće) nego na gornjoj ivici, i
- da nagib gornje ivice kose nije podjednak, nego u
svom spuštanju prema ravnici ima strmije i blaže delove.
Ako pretpostavimo da ravnica. iz koje se ova kosa iz
diže ima nadmorsku visinu na pr. 300 metara onda će, zna-
jući da je ekvidistancija 1.0 metara, najviša tačka na ovoj kosi
imati nešto preko 350 metara, što smo dobili prosto broja-
njem horizontala uzimajući da svaka jedna drugu nadvišava
10 metara.
Na sl. 41 vidimo da deo nagiba između a i c ·nije jedno-
stavan, nego da je od a do b strm, a od b do c skoro ravan.
Da bi se ova pramena nagiba mogla izraziti umetnuli
smo jednu crticama označenu t.zv. pomoćnu horizontalu, jer
glavne horizontale ovu promenu nagiba nisu mogle izraziti.
U ovom slučaju pomoćna horizontala ima ekvidistanciju 5
metara. Ako se i ovom horizontalom, čija je ekvidistancija 5
metara nije mogla dovoljno izraziti promena nagiba na ze-
mljištu, pored ove unosi se još jedna pomoćna horizontala -
tačkasto nacrtana - čija će ekvidistancija biti 2,5 metra.
Iz sledećih nekoliko crteža videćemo da po obliku ho-
rizontala i njihovim međusobnim razmacima' možemo odmah
nešto reći i o obliku kose koju te horizontale pretstavljaju.

Kosa sa oštrom gornjom ivi-

com (grebenom) i stnni·m Kosa sa krivudavom gomjorn
padinama ivicom, (grebenom)

56
Gornja ivica kose ne ide po
sredini kose. Jedrui. padina ug„
nuta i strma. đru_ga ispupče- Kosa sa malim uzvišenjima
na i blaga po gornjoj Me! (grebena)

Kako će kosa (sl. 42) izgledati u našim kartama raznih

razmera pokazuju sledeći crteži:

f:jOOOO
Ekv: 20m.

Ea
/;200000
EO'.f(Jq,,,.

,„ 100000
Ekv.2t)"'
1:25000
EkV.•IOm.

Pretstavlja.nje udolja horizontalama

Na sl. 43 pretstavljen je deo doline jednog potoka koji
teče između dve kose.

57
r1lf
~ ,,~

Sl. 43

Sl.44
58
 Na slici je iscrtano još nešto što se u prirodi nikad ne
može videti, ali onaj koji zna šta su horizontale, taj bi ih
na ovakvom delu zemljišta mogao zamisliti ovako kako su:
one na ovoj slici iscrtane. '
Ako ovako zamišljene horizontale posmatramo odozgo
dobiće se njihov izgled pokazat na crtežu (sl. 44) koji pret'.
stavlja dolinu ovoga potoka izraženu Jiorizontalama.
Upoređujući prirodni izgled ovog dela doline sa njezi-
nom pretstavkom u horizontalama vidimo kako se horizon-
tale uvlače uzvodno uz potok, presecaju ga, pa se opet vraćaju
sa njegove druge strane.
Oblik horizontala, koje pretstavljaju jednu dolinu ili
udolje uopšte različit je i zavisi od opšteg oblika toga udolja.
Evo nekoliko primera pretstavljanja raznih udolja, koje često
srećemo na našim kartama:

Uzano i krivudavo udolje sa Udolje či.ia· je .1edna strana strma

strmim stranama a drug.a blaža

59
 P r ošireno udolje

Slika 45 pretstavlja dolinu rečice, čije je dno

koritom rečiee a strane izrivene vododerinama.

Sl. 45

Izlokano korito rečice kao i ove vododerine iscrtavaju

na kartama nazubljenim linijama u istoj boji u kojoj
iscrtane i horizontale.

60
 Slika 46 pretstavlja horizontalama iscrtanu dolinu ove
rečice.

Sl. -46

Kako će ova dolina izgledati na našim kartama raznih

razmera pokazuju sledeća četiri crteža:

1 . ~0000
l' kV. •20,.,.

1·200000
Ekv ~o~
I 100 000
1:z5_000 fKv-w~

[KV. • 10"

61
 Sedla i njihovo pret&tavljanje horizontalama
Najniži deo između dva uzvišenja na jednom grebenu
sedlo. Takvo jedno sedlo pretstavljeno je na. sl. 47.

Sl. -17

Na slici ucrtane su i horizontale onako, kako bi se on

u stvari videle, kad bi se po zemljištu mogle označiti.
Ako bi ovo sedlo gledali pravo odozgo, onda bi nam
horizontale, gledane odozgo izgledale onako kako su na sl.
nacrtane.

Sl. 48

Ova slika prikazuje horizontalama pretstavljeno jedn

sedlo onako. kako će ono u našim kartama biti pretstavljeno

62
 Pretstavljanje karsnog zemljišta horizontalama
Karsno zemljište odlikuje se neravninama vrlo različi­
tog i nepravilnog oblika. Uzvišenja sa vrlo strmim, katkad
Potpuno otsečenim stranama, strme i duboko usečene doline
daju zemljištu vrletan izgled. Usamljena zatvorena udu-
bljenja t.zv. vrt a č e rasute po skoro ravnim površinama
jesu zemljišni oblici, koji se redovno i u velikom broju viđaju
isključivo u karsnim predelima.

Ove vrtače su često velikih dimenzija tako, da se i ho-

rizontalama mogu pretstaviti. Njihovo pretstavljanje hori-
zontalama ne razlikuje ·se skoro ni u čemu od pretstavljanja
malih zasebnih visova, zbog toga čitanje karte karsnih pre-
dela zemljišta, pretstavlja znatne teškoće.
Ako je vrtača pretstavJjena horizontalama onda je dno
vrtače označeno sa znakom »-« (manje) za razliku od ho-
rizontalama pretstavljenog usamljenog visa, čiji vrh nije ni-
čim obeležen ili je obeležen kotom i brojem nadmorske visine.

Vrta ča Vis

63
 Kako taj deo zemljišta izgleda pretstavljen horizonta-
lama pokazuje sl. 50.

Sl. 50

Isti taj deo zemlji~ta pretstavljen u našim kartama

raznih razmera pokazuju sledeći crteži:

- ....' -- ,
....
,,, _
/ :.50.000

__
~~
' ....... / / <9 ' , ........

~ 1·~0000
f:/00000
/:?,5000 I

* *
*
64
 Pretstavljanjf' stenovitih delova zemljišta
Stenoviti delo\'i zemljišta znatno menjaJu spoljni izgled
zemljišnih oblika uopšte a sem toga utiču na kretanje, često
su skoro neprolazni, pa se zbog toga pri kretanju moraju vr-
šiti velika obilaženja. Na stenovite delove nailazimo u svim
brdovitim i planinskim delovima.
Ovakvi delovi zemljišta na kartama moraju da budu
naročito označeni. Zbog toga pri iscrtavanju stenovitih delova
na kartama primenjuje se naročiti znak za stene, koji će po-
red oznake da je neki deo zemljišta stenovit, dati veštim iscr-
tavanjem i prirodni izgled toga stenovitog dela .zemljišta. Na
mestu stenovitih delov;i horizontale se prekidaju.

;----~'~

Sl. 51 pokazuje jedno uzvišenje sa stenovitim stranama.

a sl. 52 pokazuje to isto uzvišenje pretstavljeno horizonta-
lama. sa označenim stenovitim delovima onako, kako će na.
kartama biti pretstavljeno. "'

( ~~'~
~~-_) ~~"~ \
---~
1,
'

-- J
'------
r
_.., _ _,,,/"...- - _,""-· - ~..',,~
~!J. ·~ ,
r- l
•;I \ \
l I I
'-1

}
~i

t-
--
,.
~ .
""' '\. - '
- '~l}.:;.~);, __:-:,
lt-U<.•.
~:f'~ ·r· ( f:t-~' ~-,
- -~
1
•o„,._.,.~-,,
~"' ·'
. ----rv
. -~~· _,,1

.
::, 5'.!

s
 *
Na kraju ovog
*
izlaganja
*
o pojedinačnom pretstavljan ·
pojedinih Zemljišnih oblika pomoću horizontala, da vidim.
kako će na našim kartama izgledati horizontalama pretsta
ljen jedan deo brdovitog zemljišta, čiji je prirodni izgled pre
stavljen na sl. 53.

Na ovoj slici vide se dva skoro u po redna grebena ra.zd

jena jednom uvalom. Kako će taj deo zemljišta biti na j
našoj karti u razmeri 1 : 50.000 horizontalama pretstavl
pokazuje nam sl. 54.

Sl. 54
 Označene nadmorske visine ( 350, 292, 265, 405,
428, 424) pojedinih glavica na ovim grebenima daju do-
voljno podataka o visinskom odnosu na ovom zemljištu. Ekvi-
distancija je 20 metara, pa je svaka peta horizontala (tj. ona
koja označava punu stotinu metara) deblje iscrtana, što na
kartama znatno olakšava njihovo brojanje, a s tim određi­
vanje visina i svim onim tačkama na tom delu zemljišta.
kojima na karti te visine nisu kotama označene.
Svaki onaj koji želi da savlada čitanje karata, a naro·
čito čitanje reljefa, treba sa kartom u ruci da upoređuje crtež
na karti sa prirodnim izgledom zemljišta, koga ta karta
pretstavlja.

Pretstavljanje zemljišta senčenjem I šra.firanjem

( senča.nlcama)
Za pretstavljanje zemljišnih oblika na kartama sem ho-
rizontala ima i drugih načina od kojih su najpoznatiji senčenje
i šrafiranje.

Sl. 55

Na sl. 55 pretstavljen je prirodni izgled jednog dela

zemljišta, a na sl. 56 isti taj deo zemljišta izražen pomoću
horizontala.
Kako se ovaj deo zemljišta pretstavlja senčenjem od-
nosno šrafiranjem vidiće se iz sledećih crteža.

67
 Senčenjf-
Slika 57 pretstavlJa senčenjem izražen onaj deo zemljiita
koji je slikom 56 horizontalama. izra~Pn.

SI či7

Kako se iz ave slike vidi, zemljište je dosta slikov1

pretatavljeno, pa mu ovaj način pretstavljanja daje skoro p
rodan izgled. Međutim sa ovako izrađenih karata nije mogu

68
odrediti tačnije veličine nagiba, niti tačan visinski odnos ze-
mljišta uopšte. Zbog toga ovaj način izražavanja zemljišta
nije podesan za vojne karte.

šrafiranje
Ovaj način pretstavljanja zemljišta sastoji se u tome,
što se nagibi zemljišta pretstavljaju crticama razne debljine
i razne dužine koje se zovu šrafe ili senčanice. Strmina na-
giba izražava se debljinom i dužinom ovih šrafa, tako da
deblje i kraće šrafe izražavaju strmije, a tanje i duže izra-
žavaju blaže nagibe.
Kako izgleda deo zemljišta sa sl. 55 izražen šrafama
pokazuje sl. 58.

Ovaj nacm pretstavljanja zemljišta na kartama daje

ovima vrlo reljefan izgled, a sem toga nagibi su izraženi tačno
određenom debljinom šrafa, pa se i veličina tih nagiba može
sa karte tačno oceniti.
Postoji naročita skala ovih šrafa t.zv. Lemanova skala.
koja pokazuje tačan odnos debljine i dužine šrafa i veličine
nagiba u stepenima. Jedini nedostatak ,.voga načina sastoji
se u tome, što je na takvim kartama preglednost topografskih
znakova slabija a u planinskim delovima vrlo slaba.
. Isto se u kartama primenjuje kombinacija senčenja ili
srafiranja sa horizonta lama, što se smatra za najbolji način
Pretsta vijanja zemljišta na kartama.

69
 Primer Kombinacije senčenja i horizontala pokazuje
sledećaslika 59. ·

Sl. 59

Primenom ovakve kombinacije postile se najvern1Ja.

pretstavka zemljišta, jet horizontale daju mogućnost odre-
đivanja dovoljno tačno nadmorskih visina i nagiba uopšte, a
senčenje daje zemljištu izvanrednu . reljefnost. Ovaj način
primenjen je pri izradi naše nove karte razmere 1: 200.000.

Naziv na kartama
Iz dosadanjeg izlaganja videli smo da se izloženim na-
činom pretstavljanja objekata i zemljišta na kartama može
postići dQ.voljil.o verna slika svakog dela zemljine površine.
Dopunjujuci ovakvu jednu pretstavku zemljišta još i sa ~j­
potrebnl,iim nazivima dobija se karta, koja će potpuno odgo-
voriti· svrsi, kojoj je namenjena.
. Svaka karta ima naziv, koji je ispisan van okvira u sre-
dini gornjeg -:- severnog dela. Svaka ima svoj naziv po naj-
vecem naseljenom mestu koje se na njoj nalazi.
... Radi lakšeg snalaženja i orijentisanja s kartom, n
njoj su ispisana imena varoši i sela, jezera i reka, brda i d
lina i uopšte većine ucrtanih .objekata {pr~eta). Nazi
raznih" objekata i naseljenih mesta ispisani su u pravcu pa
ralelnom sa južnom i severnom ivicom okvira, a nazivi reka
kanala; kosa ispisani su u pravcu njihovog protezanja, a
tako, da se mogu čitati ne okrećući kartu.
Imena predela i površina uopšte ispisana au tako,
idu preko sredine oblasti od jednog kraja do drugog. Ra

7Q
još lakšeg snalaženja upotrebljavaju se za razne nazive i razne
veličine slova. Tako su gradovi, varoši i varošice ispisani t.zv.
glavnim rimskim slovima n.pr.:

BEOGRAD RIJEKA SPLIT Kotor Bovec

Mora, jezera i velike reke napisane su nagnutim rimskim
slovima.

JADRAN SAVA VARDAR soć·,1

Države, zemlje, oblasti, ostrva, kulture i šume ispisuju
se t.zv. blok. slovi.ma, veličine prema veličini njihovog pro-
tezanja n.pr.:

GRČ KA S REM O. KRK o. LOKRUI V.Polje M. šuma

Planine, vrhovi i uopšte sva uzvišenja ispisuju se okrug-

lim (rond) slovima:

~ ,.f a,,n i na ćJ{'t-a.) g"i~ ra u .~Kri.'lnrn Đlt.6).';,

Sela, zaseoci, železničke stanice, kanali, potoci i izvori
ispisuju se kurziv slovima kao:

Bać. Topola Bazo vica ž.st. Svet11a Ves. Kan. Brzava Beli P. v oanja.k

Primena razne vrste i razne veličine slova za ispisivanje

naziva znatno olakšava i samo čitanje karte, jer se po vrsti
i veličini slova odmah zna našto se koji naziv odnosi.
Uz topografski znak nekog objekta stavlja se često radi
d~taljnijeg opisa skraćenica. kao n. pr.: Opš. za opštinu,
šk. za školu. Ksr. za kasarnu itd .. Sve ove skraćenice predvi
đene su u topografskim znacima.
Ako ispod naziva naseljenog mesta stoji znak za po-
štansku ili telegrafsku stanicu, onda to znači da u tom mestu
postoji poštanska odnosno telegrafska stanica.
Znak za okružno ili sresk.!l-mesto ispod naziva naselje-
nog mesta označava, da je to naseljeno mesto sedište okružne

71
ili sreske narodne vlasti. Znak za lekovitu banju označava da
je to mesto javno - banjsko lečilište itd ..
Osim naziva, na kartama su ispisani i brojevi. Ako bro1
stoji uz znak trigonometriske tačke ili kote, onda on označav
apsolutnu (nadmorsku) visinu te tačke n.pr.

A 256 -<>- 248

Ako broj stoji iznad znaka useka, ili nasipa, onda ozna
čava dubinu useka ili visinu nasipa.
a ako stoji pored znak
graničnog stuba ili· kilometarskogkamena, onda označav
redni broj toga graničnog stuba odnosno kilometarsko
kamena:
8
...•....•..•....
"'
e:::rnc::::::: 17

Ako broj stoji u zagradi ispod naziva naseljenog mest

onda označ<wa apsolutnu (nadmorsku) visinu toga mesta. T
se visina odnosi na neku od najznačajnijih javnih zgrada ( •
ljezničku stanicu. crkvu, školu, opštinsku zgradu).

Vapomena:
~vi ovi nazivi i oznake uopšte na našim sadanjim ka
tama ispisani su prema starim topografskim znacima, odn
sno starom topografskom ključu. Za karte. koje će se u b
duće izrađivati biće primenjeni znaci i oznake prema novi
topografskim znacima, koji su izdati u zasebnoj knjižici.
Na kraju knjige dati su neki od važnijih novih ~p
grafskih znakova i stari znaci za komunikacije.

MERENJA NA KARTI
Za izvršenje raznih vojničkih zadata.ka na zemljištu •
sto su potrebni podaci kao: rastojanje između pojedinih
čaka po nekoj određenoj liniji po nekom putu, međi
slično, neki horizontalni ili visinski (mesni) ugao izm
datih tačaka. veličina nagiba zemljišta (strmine ili uspo
itd. 8vi se ovi podaci sa zadovoljavajućom tačnošću mo
dobiti merenjem na karti.
Na koji se način sve ovo može na jeanoj karti rzmer
videć<> :;e iz sledećih izlaganja.

72
 Merenje linija na karti
Cilj ovakvih rnerenja može biti da se dozna dužina ne-
kog puta, železničke pruge ili reke, dužina neke kose ili gre-
bena, daljina nekog cilja za gađanje, određivanje na karti
granice dometa i uspešnog dejstva nekog oruđa itd.

Merenje pravih linija.

Rastojanje na karti po pravim linijama može se meriti
šestarom, lenjirom sa milimetarskom podelom, parčetom har-
tije prave ivice i sl.
Merenje šestarom.
Treba izmeriti rastojanje po pravoj liniJi između crkve
u s. Vraniće i škole u s. Luka na karti razmere 1·100.000
(si 60).

RazMera 1: 100 ooo

Sl. 60

Vrh jednog kraka šestara zabode se u .;;redinu znaka

crkve, a vrh drugog kraka u sredinu znaka škole· Tako dobi-
veni otvor šestara prinosi se razmerniku karte kao što se to
Vidi na sl. 61.

73
 Sl. 61

K~ko se na sl. 61 vidi desni je krak šestara na ovome

razmerniku na 4, a levi tačno na sredini između trećeg i četvr­
tog milimetarskog podeoka razmernika, što znači da rasto-
janje između pomenute crkve i škole iznosi 4 km. i 350 metara.
(Vidi upotrebu razmernika na str. 27) .
Merenje lenjirom.
Isto rastojanje izmeriće se lenjirom na taj način što će
se nulta crtica podele lenjira staviti na sredinu znaka crkve
(kao što se to vidi na sl. 62.), a ivicu lenjira prisloniti uz znak

RazHerd u uu.uuv
Sl. 62

74
škole u s. Luke. Na lenjiru vidimo da od sredine znaka crkve
do sredine znaka škole ima 43 1/2 mm. Pošto u ovoj razmeri
jednom milimetru na karti odgovara 100 metara u prirodi,
to će 43Y2 mm na karti iznositi 43 1/!!"X 100=4350 metara od·
nosna 4 km. i 350 m.
Merenje parčetom hartije.
Slično kao i lenjir postavlja se parče hartije tako da
svojom pravom ivicom leži duž linije koju merimo. Oštro za.
rezanom olovkom obeleži se na hartiji crticama sredina znaka
crkve i sredina znaka škole. Rastojanje tih crtica na hartiji
je traženo ·rastojanje između crkve i škole, koje prinosimo
razmerniku i sa njega pročitamo vrednost tog rastojanja u
metrima.
Za grublja merenja. a u nedostatku nabrojanih sred-
stava, možemo se poslužiti slamčicom, šibicom ili sL
predmetom.
Nije redak slučaj, da se jedna od krajnjih tačaka iz.
među kojih treba izmeriti rastojanje, nalazi na jednoj a druga
na drugoj susednoj karti. U tom slučaju jednu od karata
treba presaviti tačno po liniji njezinog rama, pa potom obe
karte sastaviti tako, da zemljište i sve ostale linije (putevi,
ograde itd.) jedne karte budu tačno produženje druge karte.
Dalji postupak u merenju je. isti kao i kad se obe tačke
nalaze na istoj karti.
Rastojanje dveju tačaka dobiveno merenjem na karti
biće tačnije ako se obe tačke nalaze u ravnici ili uopšte na
istoj nadmorskoj visini.
N(\ sl. 63 rastojanje po vazdušnoj liniji između tačaka
A- i B (crkve) pretstavljeno je linijom D. Međutim ·ako ovo
rastojanje rnerimo po karti, to mi u stvari merimo dužinu

Sl. 63

75
linije Di tj. rastojanje od A do Bi. U koliko je visinska ra-
zlika h između tačaka veća, tj. ukoliko je mesni ugao a veći
u toliko je veća i razlika između dužina vazdušne linije D i
odgovarajuće linije na karti Di, pa je vazdušno rastojanje
uvek veće od dobivenog rastojanja sa karte. Za male mesne
uglove ova razlika je neznatna.
Nanošenje poznatih dužina na kartu.
Da bi na karti od neke određene tačke i u nekom odre-
đenom pravcu mogli naneti poznatu daljinu (domet nekog
oruđa, daljinu osiguranja prilaza ili sl.) treba-tu datu daljinu
po razmerniku uzeti u otvor šestara, ili je pretvoriti u ra-
zmeru pa pomoćU' lenjira sa milimetarskom podelom naneti
na kartu.

Merenje krivih linija

Ako je zadatak da se izmeri daljina putem od crkve u
s. Vraniće do škole u s. Luka, tada treba na karti izmerit; du-
žinu toga puta kao dužinu jedne krive linije. U ovakvim slu-
čajevima kriva linija puta može se izdeliti na više manjih
pravih linija, tj. pretvara se u izlomljenu liniju. U našem slu-
čaju krivu liniju puta na sl. 64 izdelićemo na delove i to: od

Razmera /."100.000
Si. 64
76
crkve do krivine 1, zatim od krivine 1 do krivine 2 i najzad
od krivine 2 do škole u s. Luka.
Deonice puta uzeli smo na krivinama. tako da se svaka
za sebe može smatrati kao prava linija, pa ih ka" takve i me-
rimo. Kada saberemo sve te delove dobićemo dužinu puta od
s. Vraniće do s. Luka.
Da nebi morali dužinu svake deonice očitaYati na ra-
zmerniku, može se vršiti sabiranje šestarom odmah pri me-
renju na ovaj način: U otvor šestara uzme se dužina, crkva
-- tačka 1; desni kraj šestara zadrži se u tačk1 1. :i le\·j zano~i
dok ne dođe u pravac 1-2. Sada se levi krak šestara namesti
u tačku a. a desni razvuče do. tačke 2. Zatim se desni krak
šestara zadrži u tački 2 a levi zanosi dok ne dođe u pravac
2 - škola; potom se levi krak nasloni u tačku b, a desni
razvuče do sredine znaka škole. Na taj način imamo u otvoru
šestara zbir svih triju deonica puta. Otvor šestara prinosi se
konačno razmerniku i očita dužina toga puta.

SI 65

77
 Isti taj put može se izmeriti šestarom i na drugi način:
Uzme se u otvor šestara n.pr. 1 cm. što za razmeru karte
1 : 100.000 znači 1 km. Ovaj otvor šestara od 1 cm. prenosim<>
duž puta na karti, brojeći pri tome broj tih prenosa, što
označava broj izmerenih kilometara. U našem slučaju biće
4 cela prenosa, tj. 4 kilometra, ostatak od četvrtog kilometra
do škole uzima se u otvor šestara, prinosi razmerniku i oči.
tava daljina. lzbrojanom broju celih kilometara dodaje se
ovaj izmereni ostatak i dobiva dužina celoga puta.
Dužina ovoga puta može se izmeriti i hartijom. Ravna
ivica hartije položi se na liniju crkve s. Vraniće - tačka l
(položaj hartije I sl. 65) i na hartiji obeleži tanka crtica i
broj 1. Okrene se hartija oko tačke 1 tako da njena ivica dođe
na liniju 1-2 (II položaj hartije), pa tankom crticom na har-
tiji obeleži tačka 2. Zatim se hartija okreće oko tačke 2 dok
njena ivica ne dođe na pravac: tačka 2 - škola (Ili položaj
hartijel. Na hartiji se tankom crticom obeleži sredina znak;
škole i obeleži sa 3. Na ovaj način dobivena je na ivici hartije
cela dužina ovoga puta od crkve do škole. Hartija se potom
prinosi razmerniku i očitava daljina kako je to na istoj slici
pokazana.

Kurvimetar.
Za merenje krivih linija po karti postoji i naročita spra-
vica t.zv. kurvi metar. Kurvimetara ima raznih konstruk-
cija, ali u glavnom svaki ima: mali točkić T (sl. 66), kazaljku
i krugove sa podelom za razne razmere. Mali točkić se kreće
po liniji na karti, i u vezi je sa kazaljkom koja se kreće i na
podeli pokazuje predeni put malog točkića. Obično kurvime·
tri imaju više krugova sa podelom, što znači da je upotreb-
ljiv za više razmera. Na našoj slici ima dva kruga podele:
spoljni i veći za razmeru 1 : 100.000 i unutrašnji manji za ra·
zmeru 1 : 50.000.
Na istoj slici vidi se da kazaljka pokazuje na krugu po-
dele razmere 1 : 100.000 16 km. i 500 m„ što znači da je manji
I, točkić T po karti razmere 1 : 100.000 prešao put te dužine.
'I·'I
' Kazaljka na malom krugu podele razmere 1 : 50.000 pokazuje
8 km. i 250 m.
R..d sa kurvimetrom:
Pre upotrebe kurvimetra treba okretanjem njegovog
malog točkića dovesti kazaljku na O podele onoga kruga, koji
oogovara razmeri karte na kojoj će se meriti. Točkić se po-

78
 Sl. 66

stavlja tačno na ono mesto na karti odakle će se meriti da·

ljina a potom vodi polako i tačno po liniji koju merimo.
Na krajnjoj tački .te linije kurvimetar se digne, a na krugu
podele te razmere pročita predeni put. Pri ovome treba obra·
liti pažnju:
- da kazaljka ide u pravcu u kome rastu brojevi podele
krugova i
- prilikom postavljanja kurvimetra na početnu tačku
njegova drška mora biti vertikalna i u takvom položaju kur·
vimetar voditi po svim vijugama krive linije do završne tačke.
Tačnost izn1erenih linija na karti.
Ma kako pažljivo i brižljivo merili rastojanja na karti
ma u kojoj razmeri ipak ona neće tačno odgovarati stvarnim
rastojanjima na zemljištu, a evo razloga:
1) Izrada same karte nije apsolutno tačna.
2) Uzimanje rastojanja sa karte ili nanošenje ovih na
kartu nije moguće izvršiti a da se pri tome ne učini greška,
koja se i kod najpažljivijeg rada ne može izbeći. Iskustvom je
utvrđeno, da ova greška iznosi 0,1 do 0,2 mm. pa se smatra
da je svaka daljina uzeta sa ma kakve karte za 0,1 do 0,2 mm

79
pogrešna. Tako je n- pr. samo zbog ove greške ma koja daljina
uzeta sa karte:
-- razmere 1 : 25.000 kraća ili duža za 2.5 do 5 m.
1 : 50.000 5 do 10 m.
.. 1: 100.000 " 10 do 20 m.
1: 200.000 20 do 40 m.
3) Istezanje i skupljanje hartije na kojoj je karta izra-
đena znatno utiče na tačnost merenja sa karte, pa se za jedno
te isto rastojanje na istoj karti mereno pri različitom vremenu
dobijaju znatno različite vrednosti.
Uzimajući sve ove uzroke u obzir, tačnost merenih ra-
stojanja, koju možemo očekivati od karata raznih razmera je
sledeća:
- sa karte 1 : 25.000 tačnost rastojanja je oko 10- 25 m.
1 : 50.000 25- 50m.
" "
1: 100.000 50-lOOm.
"
1: 200.000 100-200m.
"
Praktično ovo znači: ako na karti razmere 1 : 100.000
izmereno rastojanje iznosi n.pr. 4500 m., to se njegova stvarna
vrednost na zemljištu kreće u granicama od 4450 do 4550 me-
tara. Ako se sa ovakvom greškom zadovoljavamo. znači da
je razmera te karte povoljna, u protivnom slučaju treba uzeti
kartu krupnije razmere ( 1 : 50.000 i 1 : 25.000) pa sa njom
raditi, jer su greške merenih rastojanja na ovim karta-
ma manje.

Iznalaženje razmere karte.

Desiće se slučaj da nam iz ma kojih razloga nije poznata
razmera karte (otcepljena ili se služimo samo jednim koma-
dićem karte i sl.). Da bi takvu kartu mogli koristiti treba
prethodno odrediti njezinu razmeru. Razmera se može odrediti
na više načina:
Na ivicama svake vojne ka.rte označeni su geografski
minuti i to na severnoj i južnoj ivici karte minuti geografske
dužine, a n• '.stočnoj i zapadnoj ivici minuti geografske širine.
Pozn"'° je da linijske duž.ne ovih geografskih minuta
na našim geografskim širinama iznose:
1 minut geografske širine oko 1850 m.
1 minut geografske dužine oko 1350 m.

80
 Kad se znaju ove linijske dužine geografskih minuta
onda se prostim merenjem njihovih dužina sa karte može
Iako ustanoviti razmera te karte.
N.pr. Na istočnoj ili zapadnoj ivici neke karte čija je
razmera nepoznata nađeno je da dužina jedne minute iznosi
18,5 mm., kako znamo da linijska dužina te minute iznosi oko
1850 m., to je razmera 1 : 100.000 jedina u kojoj će ova dužina
od 1850 m. iznositi 18,5 milimetara. Prema tome ova karta je
u razmeri 1 : 100.000.
Nađe li se merenjem na karti da dužina iste minute iz-
nosi 37 mm, t. j. 2 X 18,5 mm, znači da je karta dva puta krup-
nije razmere t. j. razmera te karte je 1 : 50.UOO. Ako na karti
1 5
dužina minute iznosi samo 9,25 mm, tj. {· karta je dva puta
sitnije razmere tj. karta je u razmeri 1 : 200.000. Na sličan
način može se ovakvim upoređ.ivanjem ustanoviti razmera ma
kakve karte. '
Razmeru karte možemo odrediti i upoređivanjem neke
poznate dužine sa istom tom dužinom izmerenom na karti
čiju razmeru treba odrediti. N.pr. na neki način smo doznali,
da rastojanje između dva mosta na nekom drumu iznosi oko
5 km. Na karti smo pronašli ta dva mosta pa našli da rasto-
janje između njih na karti mereno iznosi 50 mm odnosno 5
cm. Kako 1 cm. na karti razmere 1 : 100.000 iznosi 1 km.,
a izmerenih 5 cm. odgovaraju poznatoj stvarnoj dužini od.
5 km. to znači da je ova karta u razmeri 1 : 100.000.
Razmeru karte najzad možemo odred ti vrlo prosto i
pomoću neke druge karte, koja pretstavlja isto zemljište a
čija je razmera poznata.
Na pr. na karti razmere 1 : 25.000 izmereno rastojanje
između dva objekta iznosi 80 mm. Rastojanje između ista dva
objekta na karti nepoznate razmere iznosi 20 mm. Kako je
rastojanje na ovoj karti 4 puta manje od rastojanja izmere-
nog na karti poznat"'- razmere, to znači da je i razmera ove
karte 4 puta sitnija od razmere poznate karte. Prema tome
razmera naše karte je 1 : 100.000.
MERENJE UGLOVA NA KARTI.
Izmeriti ugao u tački A (sl. 67) između pravaca ria tačku
B i tačku C znači na neki način, odnosno nekom merom,
izraziti razmak tih pravaca. Taj razmak meri se uglavnom
merom u stepenima odnosno nj hovim delovima minutima, i
sekundama. (Vidi str. 21). Pored ove stepenske mere veli·

6 _ čitanje karata 81
 8

G
Sl. 67

čina nekog ugla može se izraziti u t.zv. hiljaditima, koji. se

označavaju sa dve manje nule iznad broja n.pr. 2300 • Ova
uglovna mera u hiljaditima u vojsci se mnogo češće prime-
njuje. Sta je to jedan hiljaditi (lOO) i kolika je to uglovna ve-
ličina videće se iz sledećeg prakti~nog objašnjenja, koga
svaki pojedinac može lako da izvede.
Na jednom većem komadu papira ili na školskoj tabli
za.bode se jedan ekser, za isti se priveže komad konca dužine
tačno l ~ m. (1000 mm.) i sa ovom dužinom konca opiše krug
oko eksera, koji je sada središte ovoga kruga. Zatim na ma
kom delu obima toga kruga odmerimo i obeleži.mo dužinu od
1 milimetra, pa krajeve toga milimetra, nekim dugačkim le-
njirom spojimo sa središtem toga kruga. Taj sasvim mali
ugao između te dve dobivene linije je ugao od 1 hiljaditog
(100 ) , drugim rečima to je ugao pod kojim se dužina 1 mi-
limetra vidi na odstojanju od 1000 milimetara, a to je isto
što i dužina od 1 metra na odstojanju od 1000 metara.
Ako bi sada po obimu istog kruga nanosili jedan po je-
dan milimetar, videli bi da ih možemo naneti 6283. Kako
svaki taj nanešeni milimetar odgovara uglu od 1 hiljaditog,
to je jasno da jedan pun krug ima 628300 (hiljadita). Radi
lakšeg računanja i upotrebe ove uglovne mere uopšte, uzeto
je da pun krug ima 6000 hiljaditih pa su prema ovoj podeli
i podešeni svi uglomeri, 'nišanske sprave i •ostali uglomerni
instrumenti. Ova podela primenjena je prvi put u SSSR i po-
kazala se kao vrlo praktična. (Danas se u mnogim zemljama
upotrebljava još ranija podela, kod koje je uzeto, da pun krug
ima 6400 hiljaditih) .

82
 Upoređujući ovakvu podelu kruga sa stepenskom pode-
lom imamo da:
- pun krug ima 360o odnosno 6000"
- pola kruga ima 1800 " 300009
- četvrt kruga ima 90° 1500°0
10 "
ima 162 /s°'
3' 36" 100
"
Na zemljištu i na karti merimo dve vrste uglova: hori-
zontalne i visinske uglove.

Merenje horiwntalnih uglova na karti

Ako sa kote 261 (sl. 68) povučemo pravac na kotu 323
i pravac na most M, onda ta dva pravca čine horizontalni
ugao koga izražavamo u stepenima ili hiljaditima. Izmeriti
ga možemo pomoću uglometa (transportera). Uglomer je

Sl. 68

83
metalni. celuloidni ili papirni polukrug podeljen na stepene
ili hiljadite. Ima ih raznih konstrukcija i razne veličine.
Središte (centar} uglomera postavi se na teme ugla u ovom
sučaju na <> 261 tako da se podeok O uglomera poklopi tačno
sa pravcem na<>- 323. Drugi krak ovoga ugla tj. pravac na
most. pokazaće na podeli uglomera vrednost ovoga ugla. U
našem slučaju ovaj horizontalni ugao ima 5711 •
Ako su kraci ugla, koji treba da se meri kraći, nego što
1

je poluprečnik uglomera, onda ih na karti treba toliko produ-

žiti da se po uglomeru može pročitati vrednost toga ugla.
Za merenje horizontalnih u'gtova može se koristiti i bu-
sola o čemu će biti govora docnije u odeljku o čitanju karata
na zemljištu.
Merenje azimuta na karti
Horizontalni ugao na jednoj stajnoj tački, čiji je jedan
krak pravac severa. u toj tački, a drugi njegov krak pravac

84
na drugu izabranu tačku na zemljištu naziva so azimut sa te
stajne tačke Tako na sl. 69 azimut sa -0- 261 na -Q- 323 je
ugao <t1, a azimut sa mosta M na 4 261 ugao a~. Ovi uglovi a1
i ut zovu se još i geografski azimuti, jer se računaju ondosno
mere od pravca geografskog severa.
Ovi se uglovi na karti mere kao i svi ostali horizontalm
uglovi, no s tim što se uglomer postavlja uvek tako da se
O odnosno 360 uglomera poklopi sa pravcem severa, a ugao
računa od pravca se\'era u desno odnosno u pravcu kretanja
kazaljke na satu.
Na sl. 69 azimut a1 iznosi 21 1130, a azimut a1 = 260".

Merenje visinskih uglova

Kod merenja visinskih uglova razlikujemo merenje me-
snog ugla i merenje nagiba zemljišta.
Merenje mesnog ugla.
Mesni ugao ~ sa tačke A na tačku B (sl. 70 i 71) je vi-
sinski ugao koga čine vazdušna linija AB sa horizontalnom
/J

~I 70

~1. 71

~apomen ;:i: Ako :,c .1 w nut meri od prnH·a 111 a a.::11 t'l11og ~c \' e ra , 011da
jt• to ma~nctni azimu t.

85
 (vodoravnom) linijom AB1. Veličinu ovoga ugla možemo
odrediti sa karte crtežom {grafički) ili računskim putem. Ako
se radi crtežom (grafički) postupak je sledeći:
Sa mosta M (sl. 72) Čija je nadmorska visina 270 m.
treba izmeriti po karti visinski ugao na tačku -9- 355. ·Uzme se

Sl. 72

M &55
Si 73

u otvor šestara · rastojanje sa karte M -9- 355 i nanese na

parče hartije označivši krajnje tačke nanešenog rastojanja
sa M i 355 {sl. 73). Na ovu liniju a u tački sa većom nad-
morskom visinom (u ovom slučaju to je 355) podići upravna
i na ovu upravu naneti visinsku razliku tačaka M i 355 u
razmeri karte. Kako je razmera ove karte 1 : 25.000, a visin ·
ska razlika tih tačaka 85 m, to 85 metara u ovoj razmeri čine
3,4 mm. Kad se na upravnu -nanese veHčiaa od 3,4 mm. do-
bije se tačka C koju spojimo sa tačkom M. Na taj način do-
biven je ugao u tački M, a to je u stvari traženi mesni ugao
sa mosta na -9- 355. Njegovu vrednost u stepenima ili hilja-
ditima dobićemo, ako ga sa ovako dobivenog crteža izmerimo
uglomerom.

86
 Na ovaj nacm merenje mesnih uglova pomoću crteža
može se izvesti sa potrebnom tačnošću samo onda, ako je
razmera karte dovoljno krupna a visinska razlika između ta,.
čaka dosta velika.
Kod sitnijih razmera karata i pri malim visinskim ra-
zlikama tačaka, crtež bi bio i suviše sitan, pa prema tome i
rad manje tačan. U takvim slučajevima uzima se horizontalna
udaljenost između tačaka dva, tri, pet, deset pa i više puta
veća, pa se na ovu nanosi isto toliko puta uvećana i visinska
razlika. Pri tome uglovna vrednost mesnog ugla ostaje ne·
promenjena, ali je crtež krupniji pa prema tome i rad tačniji.
Određivanje mesnog ugla sa karte računskim putem
pretstavlja vrlo prost račun~ki zadatak ako taj ugao treba
izraziti u hiljaditima, jer se mesni ugao u hiljaditima <lobija
ako visinsku razliku tačaka izraženu u metrima podelimo sa
rastojanjem tih tačaka u kilometrima.
U primeru na sl. 72 visinska razlika između mosta i
-\>- 355 je 85 m. Rastojanje tih tačaka je 0.975 km., prema
tome mesni ugao o. je:
85 m
_ km = 85 : 0.975 = 8700
0 975
Isti taj ugao dobiće se u stepenskoj podeli, ako se dobi-
veni broj hiljaditih pretvori u stepene.
Merenje nagiba zemljišta na karti
Nagib zemljišta je ugao pod kojim je zemljište nagnuto
prema horizontalnoj ravni odnosno površini. Kako je zemlji-

160 f-------,.f"'-+-_L_+'lr-----1
1;0

Si. 74
šte na kartama izraženo horizontalama, to se nagib zemljišta ·
ceni a i meri prema gustini horizontala odnosno prema među­
sobnoj udaljenosti jedne borizontale od druge. U koliko su
horizontale bliže jedna drugoj (sl. 74) nagib zemljišta je
strmiji i obrnuto, razmakiiutije horizontale pretstavljaju blaži
nagib zemljišta.
Najveći nagib zemljišta je po t.zv. liniji najvećeg pada
(liniji po kojoj bi voda niz taj nagib oticala). Ova linija na
karti je linija najkraćeg rastojanja između dve uzastopne
hori201rtale.
Tako n. pr. na sl. 74 deo puta od 1-2 ide po najvećem
nagibu zemljišta. Deo puta od 2--3 seče horizontale koso te
ima nagib znatno manji nego što je nagib zemljišta na tom
delu. Od tačke 3 pa dalje put ide skoro paralelno horizontali,
put je dakle horizontalan.
Određivanje nagiba zemljišta može se izvršiti najprostije
pomoću naročitog razmernika za nagibe.
Po jedan takav razmernik za razmeru 1 : 25.000 i
1 : 50.000 izrađeni za odgovarajuće ekvidistancije pokazani su
na sl. 75. '

-.
"· '· "'. „.
1:25000 (:50000
EHv=IOrn. [kv = 20m
Sl. 75

Upotreba ovog razmernika je prosta. Treba uzeti u otvor

šestara, ili preneti na parče hartije upravno rastojanje između
dveju horizontala na mestu za koje želimo izmeriti nagib.
Ovo rastojanje prineti razmernlku i upoređivati na raznim
mestima razmernika i tražiti na njemu onu dužinu, koja od·
govara dužini uzetog rastojanja između horizontala. Broj
stepeni koji je na razmerniku pored te dužine označen, pri-
bližan je nagib tog dela zemljišta u stepenima.
Ako nemamo razmernik za nagibe, ugao nagiba ze-
mljišta određuje se grafički na sličan način kao i određivanje
veličine mesnog ugla između dveju tačaka. Uzme se sa karte
rastojanje između dveju uzastopnih horizontala nanese se na
parče hartije, zatim se na jednom kraju toga rastojanja po-
digne upravna i na nju nanese veličina ekvividistancije u ra
zmeri te karte. Dobivenu tačku na toj upravnoj spojićemo sa

88
drugim krajem nanetog rastojanja, i time dobiti ugao nagiba
zemljišta između tih horizontala. Veličinu toga ugla merimo
uglomerom. Obično se pri konstrukciji· ovoga ugla rastojanje
između horizontala i veličina ekvidistancije povećava pet,
deset a često i više puta, čime se crtež povećava, a time i rad
biva tačniji. Ugao nagiba pri ovom povećavanju ostaje ne-
promenjen.
U toku rešavanja zadataka na karti vrlo često je po-
trebno odrediti na karti veličinu nagiba duž određenih linija:
puteva, međa i t. d. Ovi nagibi se obično izražavaju u hiljadi-
tima (promilima O/oo) ili u procentima (O/o). Računanje ovih
nagiba vrlo je prosto. N. pr. na karti je izmereno da se neki
put na dužini od 4 km. uspeo za 120 m. Uspon u hiljaditima
(promilima) .dobiće se ako visinsku razliku u metrima (120)
podelimo sa dužinom puta u km. 't.j.
120 : 4=30•/oo ili 30/o
IZRADA PROFILA
Kao god što smo po karti mogli grafički pretstaviti na-
gibe pojedinih delova zemljišta, tako isto možemo jednim cr-
težom, a pomoću· karte pretstaviti potpuni izgled zemljišta
onako, kako bi ga videli kada bi ga sa strane gledali, drugim
rečima može se po karti izraditi izgled profila toga zemljišta.
Kako se zamišlja izrada profila nekog zemljišta poka-
zuje sl. 76.

S. 76

Na ovoj slici pretstavljen je prirodni izgled nekog zemlji-

šta koje je uzdužno po liniji AB. presečeno jednom vertikalnom

89
 ravnL Linija preseka površine -ovoga zemljišta ocrtava se na
ovoj vertikalnoj ravni i na njoj pretstavlja uzdužni presek iH
profil toga zemljišti\. ·
Na sL· 77 pretstavljeno je to isto zemljište u horizon-
lama onako, kako ga na kartama pretstavljamo. Linija AB je
linija, po kojoj treba izraditi profil toga zemljišta. Ako pret·
postavimo još da je ovaj crtež u razmeri 1 :50.000 i da je ekvi-
distancija 20 m, to se na osnovu ovog crteža, poznate razmere
i ekvidistancije, može izraditi profil toga dela zemljišta, pri
čemu je postupak sledeći: \

I 260
120
/{ A'

Sl. 77

Na parčetu hartije (sl. 77) povuče se prava linija i na nju

sa karte nanese rastojanje AB i obeleži ·slovima A' B'. Levo od
tačke A' a na liniji A'B' povuče se upravna KL. Na neki način,
a najbolje i najbrže pomoću parčeta hartije, prenesu se sa kar-
te na liniju A' B' rastojanja A-1, 1-2, 2-3, 3-4, 4-5, ...... itd.
tj. međusobna mstojanja između uzastopnih horizontala na
k":rti, i ista na ovoj liniji obeleže sa 1·, 2· .. 3', 4', i t. d. Iz ovih
ta caka povlače se upravne (isprekidane linije) na koje bi tre-
balo po razmeri karte naneti visinske razlike uzastopnih hori-

90
zontala. Kako su ove visinske razlike između uzastopnih hori-
zonatala međusobno jednake, i jednake ekvidistanciji karte, to se
one nanose na upravnu KL. Prema tome na upravnu KL treba
naneti ekvidistanciju u razmeri karte ·onoliko puta koliko pri
izradi ovoga profila ima horizontala razne visine, pa svaku
nan.etu ekvidistanciju označiti odgovarajućim brojem nadmor-
ske visine.
Kako u razmeri 1 :50.000 ekvidistancija od 20 m odgo-
vara dužini od 0,4 mm, to ćemo tu dužinu od 0,4 mm naneti
na upravnu KL (u ovom primeru 8 puta) i pored tih podeoka
staviti oznake nadmorske visine (120, ...... 260). Iz ovih po-
deoka na upravnoj KL povuče se 8 linija paralelnih liniji A'
B'. Presek ovih paralelnih linija sa već ucrtanim (isprekidanim
upravnim 1', 2·, 3', 4 ·.. određuje mesto tačaka 1, 2, 3, 4 .....
na liniji profila. Po izvlačenju ovih paralelnih izvlači se linija
profila jednostavnim spajanjem pomenutih tačaka preseka po-
lazeći od tačke A' i završujući na tački B'. Mesto kota 263 i
221 na liniji profila određuje se na njihovim upravnim, a prema
njihovim visinama.
Na ovaj način dobije se prirodni profil dela zemljišta sa
karte. Zbog toga što je ekvidlstancija karte u odnosu na njenu
razmeru i suviše mala, profil zemljišta dobiven na sl. 77 nije
izrazit. Da bi se ~ naročito kod sitnorazmernih karata -
dobio izrazitiji profil treba ekvidistanciju karte nekoliko puta
povećati. Time se profil u suštini niukoliko neće promeniti, ali
će biti znatno izrazitiji i moći će se bolje iskoristiti za ono
radi čega je izrađen.
Sl. 78 pretstavlja profil istog dela zemljišta, ali je
ekvidistancija 5 puta povećana, pa je mesto 20 m uzeto 100 m
što u razmeri 1:50.000 čini 2 mm. Na upravnu KL nanete su
ovako povećane ekvidistancije od po 2 mm, prema njima povu:

L
I I
I I
I
I I
I
I I
I
I
I ! I I
I
I
'
! I I I I '
I ' I I
I I
260 I '
;o
20
200
.' '
ao ' '
'°>o
120
'
„ ' ' :0-221
K A " 2' 3' ~203
B

1: 5
Sl. 78

91
 čene paralel.ne linije, a na osnovu upravnih (koje su ostale iste
kao na sl. 77) izvučena je linija profila.
Ovakve profile nazivamo neprirodnim, ne daju verne na-
gibe, ali međusobni odnos tačaka u pogledu nadvišavanja i me-
đusobne vidljivosti potpuno je tačan. Kod ovakvih neprirodnih
profila treba uvek označiti i razmeru u kojoj je ekvidistancija
povećana na pr. 1:2, 1:5, 1:10 itd., što znači da je ekvidistancija
uzeta 2, 5, 10 puta veća od njezine stvarne vrednosti.
Izrada profila .ubrzaće se, ako na karti sa koje želimo pro-
fil, povučemo olovkom pravu. Preko karte stavimo providnu \
hartiju i po njoj beležimo međusobna rastojanja uzastopnih
horizontala po pravoj koja je olovkom na hartiji obeležena.
Ako hartija nije dovoljno providna onda se kopiranje vrši na
staklu prozora. Kada se nemaju gore navedena sredstva, onda
tabak obične hartije presaviti i po presavijenoj ivici obeležiti
međusobna rastojanja uzastopnih horizontala.

ODREDIVANJE MEĐUSOBNE VIDLJIVOSTI TAčAKA PO KARTI

Sa jedne ·izabrate tačke na zemljištu može se videti druga
izabrata tačka, ako na pravcu između njih nema nikakvih
zemljišnih prepreka. Mogućnost međusobnog viđenja između
pojedinih tačaka može se uvek po karti tačno ustanoviti.
Na sl. 79 pretstavljen je jedan deo zemljišta na kome tre-
ba. odrediti: da li se sa kote 212 može sa zemlje videti trigono-
metriska tačka &. 254.
Tankom linijom na karti treba ove dve tačke spojiti, pa
pažljivim čitanjem zemljišta u pravcu ove linije proveriti, da
li linija ne nailazi na neku zemljišnu prepreku, koja bi svojom
visinom mogla sprečiti međusobnu vidljivost ovih tačaka. Kako
se na sl. 79 vidi, zemljište se od -Q- 212 spušta u jednu plitku
jarugu, zatim se penje i u tački a linija prelazi uski greben
~l,
'
jedne kose, posle toga zemljište opet pada u usku dolinu nekog
li'"
~ ' potočića, preseca ga pa se odatle stalno penje ka 8 254. Prema
ovome vidi se da bi jedino uski greben kose u tački a mogao
sprečiti međusobnu vidljivost ovih tačaka, jer je -- ceneći po
horizontalama ~ visina tačke a na. ovome grebenu preko koje
prelazi linija viđenja oko 225 m. t. j. ona nadvišava kotu 212.
Prema tome, samo ovakvim očitavanjem zemljišta ne bi se mo-
glo sa sigurnošću tvrditi, da su -Q- 212 i A 254 međusobno
vidljive Da bi se u ovakvom slučaju mogla tačno ustanoviti
vidljivost između ovih tačaka, treba po povučenoj liniji izraditi
profil zemljišta.

92
 L

260
40
-1
20
A 200
ao
60
40 -~
M
K <l-212

1: 10
Sl. 80

93 •
 Izrada ovoga profila vrši se na ranije objašnjen način
pri čemu se redovno izrađuje neprirodan profil sa jako uveća­
nom ekvidistancijom.
Na sl. 80 pokazan je profil zemljišta po liniji -9- 212 - 1
8 254,gde je za osnovu profila uzeta najniža tačka na zem-
ljištu preko koje pomenuta linija prolazi (tačka b u potoku
sa nadmorskom visinom oko 120 m.) a ekviđistancija povećana
10 puta tj. 200 m. što u razmeri 1 : 50.000 čini 4 mm.
Na izrađenom profilu linijom AB spoje se tačke -9- 212 i \
8 254. Pošto ova linija AB nađvišava onaj uski greben, koji
se između ovih tačaka nalazi, to. znači da taj greben ne spre-
čava njihovu međusobnu vidljivost.
Da se nebi izradivao ceo profil zemljišta, proveravanje
međusobne vidiljivosti pomenutih tačaka može se izvršiti i sle-
dećim prostim crtežom.
Na parčetu hartije povuče se linija MN (sl. 81) i na nju
neposredno sa karte nanesu rastojanja -9- 212 - tačka a -
A 254, pa na ovim rastojanjima upravno i u jednoj dovoljno
krupnoj razmeri nanesu relativne visine tačaka -9- 212, tačke
a i A 254. (Pri ovome uzimati u toliko krupniju riw:neru u
koliko su razlike između ovih relativnih visina manje).

Sl. 81

9'1
 U ovom primeru za sve tri tačke uzete su kao relativne
visine njihovo nadvišavanje nad 20-0 m. nadmorske visine, pa
su tako uzete relativne visine nanete na odgovarajuće upravne.
linije u razmeri 1: 1000. Tako <> 212 ima relativnu visinu 12
m, tačka a 25 m, i trigonometriska tačka 54 m, što u razmeri
1 :1000 čini 12,25 i 54 mm. Kad su ove upravne nanešene, li-
nijom AB spoje se tačke -0- 212 i 8 254. Kako se visina up-
ravne za tačku a nalazi ispod linije AB, znači da ova tačka na
zemljištu ne sprečava međusobnu vidljivost tačaka <> 212
i A 254. .
Na sličan način se postupa, ako u međuprostoru vidlji-
vosti ima veći broj tačaka, koje bi po oceni sa karte mogle
da sprečavaju vidljivost.
Ako su međutačke, koje bi mogle sprečavati vidljivost,
pokrivene šumom, to se pri proveravanju vidljivosti mora
uzeti u obzir i visina šume, jer se nadmorske visine tačaka
date na kartama odnose .na gornju površinu zemljišta. :U ovim
slučajevima treba nadmorskim visinama međutačaka uvek do-
dati još i visinu šume ( 10-30 m.) prema vrsti šume).

ODREfllVANJE NADMORSKE VISINE PO KARTI.

Na svakoj karti dat je jedan veliki broj ko ta, a to su sve
one tačke na zemljištu, čija je nadmorska visina merenjem tač­
no određena i na karti znakom tačno označena. Pored svakog
takvog znaka ispisan je i broj nadmorske visine. Obično se
takva mesta na kartama označavaju naročitim znacima (-9-)
Ako je nekom predmetu na zemljištu (most, spomenik,
toranj i t. d.) tačno izmerena nadmorska visina, onda se taj
predmet sa svojim topografskim zn~.kom unosi u kartu i pored
njega ispiše broj metara nadmorske visine. Svi ovakvi pred-
meti na jednoj karti smatraju se kao kote te karte. Evo ne-
koliko primera označavanja kotiranih mesta na karti.

[ JSl '2 358 O_ Jđ8 8 J37

Sve ove ispisane visine pored objekata kao kota odnose

se na ono mesto na zemljištu, na kome ovi objekti leže. Pogre-
šno je shvatanje da su kote samo one tačke koje označavaju
vrhove uzvišenja.
Ako se tačka čiju nadmorsku visinu tražimo slučajno
nalazi na nekoj horizontali, onda treba samo pažljivo odredi-
ti koja je to horizontala.

95
 Na sl. 82 tačka A nalazi se na samoj horizontali. Da bi
odredili nadm.ol'Sku visinu te horizontale, najpre treba .znati

1.

•
SL 82

ekvidistanciju karte. U ovom slučaju ona je 20 m_ Zatim se

traže najbliže kote i vidimo da su to 4 212 niža i 4 326 viša
od tačke A. Od 4 212 prva horizontala je 220, druga 240,
treća 260 i četvrta na kojoj je tačka A je 280. Prema tome
nadmorska visina. tačke A je 280 m. Radi kontrole produži
se brojanje horizontala do sledeće kote. Ako se tačka kojoj
želimo odrediti nadmorsku visinu nalazi n.egde između hori-
zontala I što je najčešći sluč.aj), onda se njena visina određuje
ovako: Brojanjem kao u prethodnom primeru treba naći koje
su to horizontale između kojih se nalazi tražena tačka. Kad
smo to odredili spojimo najkraćom linijom obe te horizontale
tako da ta linija prolazi kroz tačku koju tražimo. Na sl. 82
tačka B se nalazi između 220 i 240-te horizontale. Ocenom
od oka vidimo da ta tacka B ima nadmorsku visinu 227 m.
(Da Je na polovini rastojanja izrrieđu horizontala imala bi vi-
sinu 230 m.).

96
ODREDIV ANJE RELATIVNE VISINE (VISINSKE RAZLIKE) PO KARTI.
Da bi odredili za koliko je neka tačka viša od druge po-
trebno je prethodno znati nadmorske visine obeju tačaka.
Iz razlike njihovih nadmorskih visina dobije se njihovo među­
sobno nadvišavanje.
U nekiir prilikama često je potrebno znati relativne vi-
sine pojedinih tačaka. N. pr. na jednoj prostranoj i skoro
ravnoj visoravni izdiže se nekoliko usamljenih uzvišenja čije
su nadmorske visine znatne i kreću se između 1500 i 1600 m.
Ako je sama visoravan na nadmorskoj visini od 1000 m.
onda se relativne visine ovih visova koji se iz te visoravni •iz-
dižu kreću između 500 i i;OO m.

IZNALAžEN.IE EKVIDISTANCIJE KARTE.

Ako nam iz ma kojih razloga ekvidistancija karte Il!Je
poznata. nju je lako odrediti na svakoj karti. Treba prosto
visinsku razliku između dveju kota podeliti sa brojem hori-
zontala, koje se između njih nalaze_ Dobiveni broj zaokružen
na najbližu deseticu biće ekvidistancija te karte.
Na primer na slici 82 visinska razlika između kote 212
i 326 jeste 1.14 m. Između ovih kata ima 6 horizontala pa je
ekvidistancija: 114 : 6 =-19 m. što zaokružen o na najbližu dese-
ticu iznosi 20 m.
OZNAČAVANJE POLOŽAJA TAčAKA NA KARTI:
Položaj tačaka na karti označava se. radi pokazivanja
tačnog mesta ciljeva i radi pokazivanja mesta raznih objekata
pri izdavanju zapovesti ili sastavljanju izveštaja.
Položaj neke tačke na karti može se označiti:
1. - Pomoću nekog na karti dobro i lako uočljivog ob-
jekta, označavajući koliko je tačka udaljena od ovog objekta
i u kome pravcu. Pravac se određuje prema stranama sveta.
Na sl. 83 iz tačke A označeni su (debelo iscrtani i stre-
licom označeni) glavni prave! s1raha sveta: sever (S), jug
(J), istok (I)i zapad (Z). Na istoj slici (tanko) iscrtani su
pomoćni pravci: severoistok (SI), jugoistok (JI), jugozapad
(JZ) i severozapad (SZ). Kako su leva i desna ivica okvira
karte u stvari delovi meridijana, to je na svakoj karti pravac
odozdo na više pravac severa, odozgo na niže pravac juga, s
leva u desno pravac istoka i s desna u levo pravac zapada.
'I'ako je na jednom delu karte razmere 1 : 50.000 (sl. 84,) lako
Mčljivo selo Grocka, pa prema njemu možemo lako da ozna-

7 -- čitanje karata 97
 \

Sl. 83

čimo tačke, koje se u njegovoj blizini nalaze kao na pr.: »most

na l'/2 km. jugo-zapadno od sela Grocke«, ili »krst na putu
1 km. istočno od sela Grocka«.

•
Sl. 84

98
 2. - Pomoću kvadratne mreže. Na savremenim vojnim
kartama krupnijih razmera ucrtana je kvadratna mreža. Sl.
85 pretstavlja jedan ugao karte razmere 1 : 25.000 sa ucrta-
nom kvadratnom mrežom. ·

7408 7467 . 7488

~
~
tt~6
I
. :
''
''
1 >750m,

....
.,,
~ ..___.,__. ~

275m.
(

"'
~
'<)
~\
L/' - i.---..___ I.--

·~
. Sl. 85

Svaka od linija ove mreže obeležena je brojem na ivici

okvira karte. Na kartama razmere 1 : 25.000 strane kvadrata
ove mreže su 4 cm. što u ovoj razmeri iznosi 1 km. Zbog
ovoga se ova mreža naziva i kilometarska mreža. Brojevi na
ivicama okvira karte znače dakle kilometre.
Na kartama razmere 1 : 50.000 mreža je ucrtana na
svaka·2 km„ a na nekim kartama razmere 1: 100.000 na sva-
kih 5 km. .

99
 Da bi približno označili mesto neke tačke na karti do-
voljno je označiti kvadrat u ·kome se ta tačka nalazi. Kvadrat
se označava brojevima onih horizontalnih i vertikalnih linija
kvadratne mreže, koje u preseku čine donji levi - odnosnol
jugozapadni ugao toga kvadrata. Pri tome označavanju prvo
se čita broj horizontalne a potom broj vertikalne linije. Broj
horizontalne i broj vertikalne linije pišu se ujedno kao jedan
broj, a uzimaju se obično samo dve poslednje cifre. Na pr. sta-
rešina, koji po karti orijentiše svoje potčinjene o situaciji i želi
da im obrati pažnju na kotu 126 (sl. 85) reći će: »Kotal
126 - osamdeset i jedan - šesdeset sedam«. U pismenim
izveštajima ili zapovestima, ova tačka označava se ovako:
»Kota 126 (8167) « -· čime je kvadrat u kome je kata 126
tačno označen.
Ako je potrebno, da se položaj te kote u kvadr'ltu tač­
nije označionda se postupa ovako:
1. - Napiše se broj, kojim je na ivici okvira karte ozna-
čena ona horizontalna kilometarsko. linija mreže, koja čini
donju stranu kvadrata u kome se kota 126 nalazi. Prema sL
85 taj broj je 5081.
2. - Izmeri se na karti i prema razmeri karte izrazi u
metrima otstojanje od donje strane tog kvadrata do kote 126
(u ovom slučaju to iznosi 750 m ) i dopiše ranije napisanom
broju pa se dobije 5081750. Tako je dobivena t.zv. a p s ci s a
kote 126 pa je uobičajeno da ~9 obe'.ežava sa slovom X. Prema
tome apscisa kote 126 je X= 5081750.
3. ·-· Napiše se broj kojim je označena ona vertikalna
Jmija mreže koja čini lEvu stranu kvadrata tj. broj 7467.
4. - Izmeri se na karti i po razmeri izrazi u metrima
otstojanje od leve strane toga kvadrata do kote 126, (to
otstojanje iznosi 275 m.) i dopiše već napisanom broju i do-
bije se 7 467 275. Ovim je dobivena t.zv. o r d inat a· kote
126 koja se obeležava sa .V. Prema tome je Y ='l 467 275.
Apscisa i ordinata neke tačke jednim imenom zovu se
njene p r a v o ugle k o o r din ate, pa prema tome i cela
mreža naziva se pravougla koordinatna mreža, pored njenih
ranije pomenutih uobičajenih naziva kvadratne, odnosno ki-
lometarske !lll'CŽe.
Prema ovome pravougle koordinate kote 126 jesu:
X= 5,081. 750
Y~7.467.275

tOO
 RruH lakšeg i jednostavnijeg označavanja tačaka mogu
se od brojeva kilometarske mreže na okvirµ karte uzimati po
tri ili po dve poslednje cifre:
X=081 750 ili X=81 750
Y=467 275 ili Y=67 275.
Napomena. Ove pravougle koordinate X i Y poznate su
su pod imenom t· zv. Gaus-Krigerovih Koordinata, i označa­
vaju mesta tačaka na zemljinoj površini; tako X-apscisa neke
tačke označava udaljenje te tačke od ekvatora, a ordina ta -Y
udaljenje iste tačke od nekog srednjeg i:neridiana. Tačke se po
ovim koordinatama vrlo prosto nanose na karte, ako je na.tim
kartama pored geografske izvučena i Gaus-Krigerova mreža.
Kvadratna mreža na našim kartama je dakle ta Gaus-Krigero-
va mreža. ·
Za merenje otsečaka (u ovom slučaju otstojanja 750 m.
i 275 m.) mogu se koristiti naročiti koordinatomeri.
Koordinatomer je pravougli isečak od metala, celuloida,
kartona ili obične hartije, sa nanešenim međusobno upravnim
podelama. Dužina svake podele jednaka je dužini strane kva-
drata te mreže na karti. Takav jedan koordinatomer za kartu
razmere 1 : 25.000 pokazat je na sl. 86. Najmanji podeok na
ovom koordinatomeru je 0.8 mm„ što za ovu razmeru čini
20 m. Manja otstojanja od ovoga cene se od oka.
~"

I.
I
i--
SL Bfi

Na savremenim kartama koordinatomer je otštampan

pri jednom ugln karte van njenog okvira, pa se bez štete po
kartu ovaj može izrezati i koristiti za merenje.

101
 Da se koordinatomerom· sa karte pročitaju koordinate
tačke A (si· 86) postupak je sleaeći:
1. - Jednu podelu koordinatomera treba poravnati sa
donjom stranom kvadrata u kome se nalazi tačka i podesit~
tako da vertikalna podela prođe tačno kroz tačku A.
2. - Pročitati za tačku A odgovarajuću vrednost na
vertikalnoj podeli koordinatomera (u ovom primeru ta vred-
nost vertikalne pooele je 750 m.). Ovu vređnost treba dopisati
broju 5081 (broju kojim je na ivici okvira označena horizoJ:\-
talna linija mreže), pa je time dobivena apscisa X tačke A
tj. 5,081. 750.
3. - Pročitati na horizontalnoj podeli koordinatomera
vređnost koju otseca leva strana kvadrata, pri čemu .delove
najmanjeg podeoka ceniti od oka (u ovom slučaju to je 275)
pa ovaj dobiveni broj dodati broju 7467 tj. broju koji ()(!go-

HHH~-b

"475 74

Sl. 87

102
 l
vara levoj strani kvadrata. Na taj način dobivena je ordinata
Y tačke A i ima vrednost 7,467.275.
često će se desiti slučaj, da se tačka koju treba ozna-
čiti, odnosno čije koordinate treba na karti odrediti nalazi
negde u blizini južnog i zapadnog okvira karte, kao što je
slučaj na sl. 87 gde se tačka A nalazi blizu jugoistočnog
ugla ·karte.
Na ovoj slici se vidi, da se na karti nalazi samo jedan
deo kvadrata, u kome je tačka A, a ostali deo njezinog kva-
drata pada van okvira karte (na slici tačkasto iscrtan).
Da bi se izbeglo konstruisanje celoga kvadrata van
okvira karte, a da bi ipak tačno izmerili koordinate tačke A
treba postupiti na slooeći način: ·
1. - Kroz tačku A olovkom povući liniju ab paralelnu
najbližoj horizontalnoj liniji kvadratne mreže.
2. - Koordinatomer postaviti tako, da se tačka A tačno
poklopi sa početkom obe njegove podele, a pri tome, da hori-
zontalna podela bude tačno poravnata sa povučenom lini-
jom ab.
3. - Na vertikalnoj podeli koordinatomera pročitati
podeok 246, kroz koji prolazi horizontalna linija mrere tj. Ji.
nija gornje strane kvadrata. Kako je za apscisu X ove tačke
potrebno otstojanje ove tačke od donje strane njezinog kva-
drata (a ove na karti nema) to je jasno' da će dopuna proči­
tanog broja metara do 1000 (jer je cela strana 1000 m.) biti
traženo otstojanje. Prema tome ovo otstojanje od donje strane
kvadrata biće: 1000-246 = 754 m. Ovaj dobiveni broj me-
tara treba dodati broju 5071, tj. broju koji bi odgovarao
donjoj strani toga kvadrata. Kako te strane na karti nema,
pa prema tome ni njenoga broja, to se za taj broj uzima uvek
sledeći za jedinicu manji od poslednjeg na karti označenog
broja. Prema ovome apscisa tačke A je: 'X=5.071.754.
4. - Na koordinatomeru pročitati podeok kroz koji pro-
lazi leva strana toga kvadrata (400) pa ovaj broj metara
dodati broju 7476 (tj. broju kojim je na ivici karte označena
ova strana kvadrata). Tako dobiveni broj je ordinata tačke A
tj. y = 7,4 76.400. "'
. Na sličan način postupa se ako se tačka nalazi u blizini
JUgozapadnog ugla karte kao što se vidi na sl. 88, no s tom
razlikom što se i za apscisu i za ordinatu uzimaju dopune pro·
čitanih vrednosti do 1000.

103
 I .
'---'--

(
~
I

~ ~ _J_
'JI ~
a_ _,_l_ww 6

T46T

I !
§!__ ---- __ 9'/;66
_j

SL 88

Tako prema sl. 88 koordinate tačke B jesu:

X =5,071.760.
Y~7.465.640.
Napomena: Radi bolje jasnoće može uvek mesto X da se
stavi »Gore«. a mesto Y .Desno«. Tako napr. u ovom slučaju
može da se kaže:
Gore: 5,071.760
Desno: 7,465,640.
U nedostatku koordinatomera koordinate tačaka mogu
se izmeriti šestarom i Ienjirom sa milimetarskom podelom.
Ako neka tačka, čije su nam koordinate poznate, nije na
.karti označena, onda je po njezinim koordinatama možemo na:
kartu uneti na sledeći način:

104
 Pretpostavimo, da su nam poznate koordinate tačke A
i neka su one:
X =5,081.750.
Y=7,467.275.
Najpre ćemo od ovih koordinata uzeti samo cele kilo·
metre tj. za Y=7467 i X=5081.i prema ovima na karti po-
tražiti onaj kvadrat (vidi sl. 85) čija je donja strana na
ivici rama karte označena sa 5081, a leva strana sa 7467.
Kad je na taj način određen kvadrat u koji treba tačku na-
neti, uzima se koordinatomer i. pomoću njega određuje tačno
mesto tačke A u tome kvadratu. Koordinatomer se postavlja
tako, da se jedna njegova podela poravna tačno donjom stra-
nom kvadrata (nula koordinatomera da bude desno) pa tako
postavljen koordinatomer treba pomerati duž donje strane
kvadrata, sve dotle dok linija leve strane kvadrata ne dođe
do podeoka 275. Pri tako postavljenom koordinatomeru na
karti prema podeoku 750 njegove vertikalne podele obeleži
se mesto tačke A na karti. (Sl. 86)

OPIS LISTA KARTE. PODELA VOJNIH KARATA. PREGLEDNI

LIST. SASTAVLJANJE KARAT A

OPIS LISTA KARTE

Svaka karta obuhvata izvesnu prostoriju zemljišta 01v1-
čenu meridijanima i paralelama, koje obrazuju okvir karte.
Slika 89 pretstavlja okvir ·karte ,K:cagujevac« razmere
1 : 200.000. Meridijan koji čini levu ivicu okvira obeležen je
sa 18 stepeni i 30 geografskih minuta, a meridijan desne ivice
okvira obeležen je sa 19 stepeni i 30 minuta istočno od Pariza.
Razlika njihova po geografskoj dužini je jedan stepen. Pa-
ralele koje obrazuju gornju i donju ivicu okvira podeljene
su na 30 jednakih delova. Pošto je dužina paralele od leve do
desne ivice okvira karte 1 stepen, odnosno 60 minuta. to jedan
podeok ima vrednost 2 minuta, tako da na pr. srednji meri·
dijan karte, koji je na slici ucrtan ima geografsku dužinu
19" o· istočno od Pariza.
Osim ove podele na gornjoj i donjoj paraleli nacrtana
je još pp jedna spoljna podela koja se računa od Grinvič­
skog meridijana kao početnog na kojoj je jednom crticom
označen i plavom bojom obeleŽen meridijan 21" 10 istočno
od Grinviča.

105
 .' ~·
V
"'
c
. ''

I
1 2.

K f(AGUJE VAC !--PETROVAC

3 4

N
~
~ 1 :50.000 '-'
,;;" m
n
~ ll:

1 2

,
~r~ŠEVAC
PARA CIN

~3- 1t
c d

~
1>21>.000

........ ,,,....
_

-..- '
"' „ v . ./ .„.
Ro.zm4:r 1:200.000
1: 100.000

1'...-lto-4940
'
~.· -ilt\1-f"O~•o•lll"IO

Sl. 89

Paralele donje i gornje ivice okvira karte obe!ežene su

sa 43" 30' i sa 44• 30'. Razlika njihova po geografskoj širini
je jedan stepen. Meridijani na ivicama okvira podeljeni su na
po 30 jednakih delova. Pošto je dužina meridijana od donje

106
•
do gornje ivice okvira 1 stepen, odnosno 60 minuta, to jedan
podeok ima vrednost 2 minute, tako da na pr. srednja paralela
karte, kaja je na slici ucrtana ima geografsku širinu 44° O'.
Van okvira, a prema sredini gornjeg dela ispisan je
naziv karte. Ovaj se uzima po najvećem naseljenom mestu,
koje se na toj karti nalazi.
Na svakoj karti, prema sredini spoljne ivice njezinog
okvira, ispisani su sitnim slovima nazivi, koji označavaju na-
zive su~ednih karata iste .razmere, koje se na ovu kartu na-
slanjaju. Tako su Vršac, Zaječar, Niš i Užice susedne karte
za kartu Kragujevac razmere 1 : 200.00.
U donjem desnom uglu označena je godina kada je karta
izdata. Ovaj podatak na karti je vrlo važan, jer po godini
izdanja karte sudimo o stepenu njezine potpunosti i tačno­
sti uopšte.
·U sredini donjeg dela ispisana je razmera karte, nacr-
tan je liniski razmernik i označena ekvidistancija.
Na mnogim kartama označena je i ·godina premeravanja
ili godina obnavljanj.a (reambulacije) karte, da bi se znalo
do koje su godine unešene .promene u kartu, kao na pr. novi
putevi, železnice, promena toka reke i t. sl.
Savremena vojna karta pored .navedenih i va.n okvira
ispisanih podataka ima još i ove:
- nacrtanu oznaku geografskog, pravouglog i magnet-
nog pravca severa, kao i godišnju promenu magnetne deklina-
cije,
- u jednom slobodnom prostoru ugla karte otštampan
je koordinatomer, koji se može lako iseći i upotrebiti,
- pri dnu karte otštampan razmernik za nagib,-
- pojedini topografski znaci koji su za označavanje ob-
jekata na toj karti primenjeni.
PODELA VOJNIH KARATA.
Vojne karte spadaju u red topografskih karata, tj. onih
karata, koje su sa svim svojim pojedinostima izrađene na os-
novu direktno snimljenih topografskih planova a u cilju da se
zemljište i svi objekti na njemu prestave što vernije i potpu-
nije. Sa koliko će se detalja moći pretstaviti to zemljište zavi-
siće od razmere te karte. a izbor razmere u kojoj će se karta
izraditi zavisi od svrhe kojoj će karta biti namenjena.
Naše vojne karte možemo podeliti u tri grupe i to:
1. - Specijalne karte razmere 1:25.000, 1:50.000
i 1 :100.000, izrađene su na osnovu topografskih planova razme-

107
re 1 :25.000 i 1 :50.000. Karte su izrađene u 5 boja. Objekti su
pretstavljeni u crnoj boji, vode u plavoj, šume i drveća u zele-
noj, izohipse u svetio smeđoj, a _glavni automobilski -putevi
pokriveni su crvenom bojom.
Specijalna karta razmere 1:25.000 je najdetaljnija i naj-
tačnija naša vojna karta. Izrađena je u listpvima,') koji obu-
hvataju površinu od 7' 30" po geografskoj dužmi i isto to-
liko po geografskoj širini.
Specijalna karta razmera 1 :50.000, izrađena u listovima
od po 15' po geografskoj dužini i 15' po geografskoj širini.
Prema tome svaki 1ist ove karte sadrži 4 lista karte razmere
1:25.000.
Specijalna karta razmere 1: 100.000 izrađena u listovima
od po 30' po geografskoj dužini i isto toliko minuta po geograf-
skoj širini, prema tome jedan list ove karte sadrži 4 lista karte
1 :50.000 odnosno 16 listova karte 1:25.000.
Sve ove tri vrste specijalnih karata namenjene su za
upotrebu kod manjih jedinica, ali se njima koriste i više vojne
starešine za detaljne studije.
2. - G e n e r a 1 n e k a rte izrađuju se na osnovu spe-
cijalnih karata smanjivanjem i redukcijom i pri tome veći broj
detalja otpada. a pregledanost se karte znatno povećava_
One su namenjene za upotrebu kod većih vojnih jedinica,
motorizovanih odreda i višim' vojnim starešinama_ Najpogod-
nija razmera ovih karata je 1 :200.000.
Naša generalna karta izrađuje- se u razmcri 1 :_200.000
čiji jedan list obuhv:i.ta površinu od 1' po geografskoj dužini
i 1" po geografskoj širini. Prema tome jedan list ove karte
sadrži 4 ·Jista karte 1 :100.000, 16 listova karte 1:50.000 ili 64
lista karte 1 :25.000. I one se izi:ađuju u pet boja i to: objekti
u crnoj boji, vode u plavoj, šum'e u zelenoj, izohipse u svetlo-
smeđoj i glavni automobilski putevi u crvenoj boji. Radi što
boljeg izražavanja reljefa a time i bolje preglednosti, zemljište
je izraženo horizontalama sa senčenjem u mrkoj boji.
3. - Pregledne karte obično su razmere 1:500.000,
1:750.000 a i 1:1,000.000. Izrađene su na osnovu generalnih
karata smanjivanjem i redukcijom, tako, da samo u glavnim
crtama prestavljaju objekte i reljef zemljišta. One su l,l:ao voj-
ne topografske karte namenjene samo višim vojnim rukovo-
diocima.
1
) Uobičajeno
je da se, list jedne karte naziva prosto kartom. Sn1i·
·sao značenja neće se promeniti, akc se pri tome uvek ima u vidu da je
1 1običaje_i.ni naziv »karta« samo jedan deo cele državne karte te razmere.

108
 Na sl. 89, koja pretstavlja okvir jednog lista generalne
karte razmere 1 : 200.000 ucrtan je srednji meridijan· i sred·.
llja paralela, k6ji prostoriju ovog lista dele na 4 dela. Svaka
od ovih četvrtina označena sa: Kragujevac, Petrovac, Kruše-
vac i Paraćin. zauzima prostoriju koju obuhvataju navedeni
listovi karte 1 : 100.000. Ako sada svaki ovaj list karte ra.
zmcre 1 : 100.000 srednjim meridijanom i sred11jom paralelom
podelimo na . 4 jednaka dela dobiće se prostorije označene sa
1, 2, 3 i 4 frnje obuhvataju pojedini listovi karte 1 : 50.000.
Na sličan način deleći dalje prostor koji zahvata jedan list
karte 1 : 50.000 dobiće se 4 lista a, b, c, d karte razmere
1 : 25.000. Ovakom podelom i oznakama lako je pronaći na
karti razmere 1 : 200.000 svaki onaj deo koji pokriva list karte
neke krupnije razmere. Na pr. list Petrovac 2 razmere
1 : 50.000 na karti Kragujevac 1 : 200.000 nalazi se u njenom
severoistočnom uglu, ili list Kruševac 3 c razmere 1 : 25.000
nalazi na istoj karti na njenom jugozapadnom uglu itd.

PREGLEDNI LIST.

Svi listovi jedne karte sastavljPnj svojim 1v1cama jedan

uz drugi čine jednu celinu, tj. kartu cele državne teJ!itorije u
toj razmeri.
Da bi se imao jedan pregled svih listova jedne karte,
tj. da bi se video međusobni odnos njihov izrađuje se pregledni
list. Ov.aj se obično izrađuje u sitnim (milionskim) razme-
rama. Pregledni list naših karata razmere 1 : 200.000,
1 : 100.000 i 1 : 50.000 izrađen je u razmeri 1 : 3,000,000,
čiji se jedan smanjeni primerak nalazi u prilogu ove knjige.
Na tom preglednom listu ucrtana je državna granica, a ceo
prostor izdeljen malim i većim pravougaonicima, koji pret.
stavljaju listove karata. Tako, debelo izvučeni pravougaonici
označavaju listove karte 1 : 200.000, pravougaonici izvučeni
tankim linijama su listovi karte 1 : 100.000, a tačkasto
označeni pravougaonici su listovi karte 1 : 50.000. Na donjoj
i gornjoj ivici preglednog lista označeni su stepeni geografske
dužine, a na levoj i desnoj ivici stepeni geografske širine.
Pored ovoga na preglednom listu date su i dužine luko.va za
pojedine stepene po paraleli i po meridijanu u kilometri -
ina.
Listovi karte 1 : 200.000 nose nazive po najvećem mestu
koje se na tom listu nalazi, a isto tako i listovi karte

109
 1 : 100.000. Listovi karte 1 : 50.000 označeni su u preglednom
. listu arapskim brojevima 1, 2, 3, 4. Ovako označavanje li-
stova jedne karte uz korišćenje preglednog lista je potpuno
i određeno. Na pr. zaJist .Zenica 1« karte 1 : 50.000 vidi se
tačno po preglednom listu da se nalazi u severozapadnom uglu
lista· Sarajevo karte 1 : 200.000,' odnosno da obrazuje severo-
zapadnu četvrtinu lista Zenica karte 1 : 100.000. .
Po preglednom listu može se odmah videti na kojim će se
listovima naći izvesna prostorija državne teritorije. Na pri-
mer ako nam je potreban jedan uži pojas oko austrijske gra.
hice, to se na preglednom listu vidi, da će se taj pojas državne
granice naći na sledećim listovima karte 1: 100.. 000: Bled,
Celovec, Ljubljana, Velikovec, Slovenji Gradec, Maribor i
Murska Sobota.
Radi još boljeg snalaženja na preglednom listu uneti su
i tokovi glavnih reka, a na listovima karte 1 : lC~.000 malim
kružićima označena su i tačna mesta onih varoši po kojima:
su ti listovi dobili svoje nazive.
SASTAVLJANJE KARATA
često će biti potrebno da koristimo dve susedne karte.
U takvom slučaju treba na jednoj od ove dve karte presaviti
onaj dee koji je van okvira, a nalazi se na prostoru između
ovih dveju karata, pa staviti jednu uz drugu tako da se
ivica okvira jedne karte poklopi sa ivicom okvira druge karte
i da zemljište jedne karte bude produženje zemljišta druge.
Prema potrebi možemo ovako sastavljene dve ili više karata
i da slepimo. Radi slepljivanja odrežu se oštrim nožem na
jednom listu duž ivica okvira delovi van okvira. Obično se
odrežu s;;.verni i istočni krajevi karte. List na kome su krajevi·
odrezani, nalepi se na susedni list tako da se na jednom i•dru-
gom ivica okvira poklopi i da zemljište jedne karte b!:lde
produženje druge. Pri slepljivanju više listova u pravcima
sever - jug i istok - zapad, prvo lepiti listove u pravcu se-
ver - jug, pa zatim istok - zapad.
Može se desiti da zbog raznog istezanja hartije okvir
kod jednog lista bude duži ili kraći nego kod drugog. Radi
izjednačavanja okvira treba onaj list koji je kraći premazati
lepkom, pa će _se on istegnuti, jer se od vlage hartija po
dužini isteže. .
KOPffiA,.'l'JE I UVELlčAVANJE KARTE
Pri sastavljanju izveštaja i ucrtavanju rasporeda trupa
često će biti potrebno da se jedan deo karte kopira ili uveliča.

110
\Isto tako ovo kopiranje ili uveličavanje biće potrebno radi
ga, da se taj kopirani• ili uveličani crtež dopuni na samom

i mljištu nekim lietaljima, kojih na karti nije bilo, a u datom

omentu potrebno ih je imati na kopiranom ili uveličanom
CI1težu.
Kopirati deo karte tJ. iscrtati taj deo u istoj razmeri može
se '.izvršiti najlakše na providnoj hartiji (paus-papiru). Po·
staV'i se providni papir preko onog dela karte koga želimo ko-
pirati, i na ovome iscrtavaju ljVe linije i objekti sa karte. Da
se ova hartija ne· bi u toku rada pomerala, treba je duž jedne
strane ekserčićima pričvrstiti ili prilepiti za kartu. Ovako pri-
čvršćena providna hartija može se po potrebi i izdizati, a
u slučaju da se neki deo na karti kroz nju ne može jasno videti.
U nedostatku tanke providne hartije (paus-papira) može
se kopiranje izvršiti i na običnoj hartiji, u kom slučaju treba
se koristiti staklom (obično onim na prozorskom oknu). U
ovom slučaju treba kartu postaviti na prozorsko staklo a po
ovoj čistu hartiju na kojoj će se kopirati. Kako je prozorsko
staklo potpuno providno, a pri tome još i svetlu okrenuto, to
i karta i hartija postaju toliko providne, da. se more izvršiti
kopiranje. Postupak je dakle isti kao i pri kopiranju na pro-
vidnu hartiju. Ako se kopira veći deo karte, papir na kome se
vrši kopiranje treba po jednoj ivici na k:µ-tu zalepiti.
Uveličati jedan deo karte znači izraditi veran crtež toga
dela karte, uveličan onoliko puta, koliko to potreba nalaže.
Ovo uveličavanje vrši se najlakše pomoću iscrtane mreže kva-
dratića kao pomoćne mreže, a na način kako će se to u sle-
dećem ,primeru objasniti:
Na si: 90 oivičeni deo karte razmere 1 : 100.000 treba
uveličati 4 puta, drugim rečima treba izraditi crtež toga dela
karte u razmeri 1 : 25.000. Na tom delu karte zaoštrenom

Sl. 90

olovkom tanko se ·iscrta mreža kvadratića, pa ista uvećana

4 puta iscrta na listu -čiste hartije, na kome će se uveličani
deo karte crtati. Kad je ova pomoćna mreža kvadrata iscrtana

I li
počinje se sa precrtavanjem karte. Precrtava se kvadrat po
kvadrat. crtajući najpre linije (puteve, reke, razne ivice
kulture i horizontale) a potom ostale objekte. (Sl. 91).
J

i
I

Sl. 91
Po završenom iscrtavanju ispiše se odmah razmera do-
bivenog crteža, a pomoćne mreže i na karti i na crtežu izbrišu.
Tačnost ovoga precrtavanja. a i brzina rada zavisiće
svakako od gustine pomoćne kvadratne mreže. Kvadratna
1nreža treba da bude gušća 'u koliko je deo karte koji se uve-
ličava sa više detalja i u koliko je uveličavanje veće. U gor-
njem primeru strane kvadrata mreže na karti su '/2 cm, a
.strane kvadrata 4 puta uvećane mreže su 2 cm.
Na sličan način može se jedan deo karte i smanjiti, u
kom slučaju se pomoćna mreža smanjuje za onoliki broj puta
koliko je potrebno. Smanjivanje karte u praksi je ređi slučaj,

člTANJE KARATA VAN ZEMLJlšTA

Iz dosadašnjeg izlaganja upoznali smo sve pojedinosti
potrebne da posmatrajući jednu kartu ili jedan njezin deo

112
stvorimo sebi potpunu pretstavu zemljišta koga ta karta pret-
stavlja. Tako ne odlazeći na zemljište nego služeći se samo
~rtom možemo izvršiti izbor najpodesnijih puteva i pravaca
za, kretanje, izabrati mesta položaja za odbranu, najpogodnija
rn<\sta za odmor ili stanovanje itd. Drugim rečima po samoj
ka~ti može se izvršiti veliki deo pripreme za sve voj-
ničke radnje.
Tako pri izboru položaja sa karte možemo dobiti skoro
sve podatke koji su nam potrebni kao: mesto na kome se po-
ložaj nalazi, pravac protezanja nagiba zemljišta, njegovo nad-
višavanje nad ostalim okolnim zemljištem (relativna visina),
pokrivenost i preglednost, komunikacije itd.
Za naseljena mesta sa karte možemo pročitati sledeće
podatke: veličina mesta, i;.aspored ulica, prilazi i izlazi iz njega,
raspored i mesta javnih zgrada (crkve, škole, fabrike), nepo·
sredna okolina naseljenog mesta, veza naseljenog mesta sa
susednim naseljima itd. '
Pri . rasmatrli.nju putne mreže na karti možemo videti
koliko i kakvih puteva ima na tom delu zemljišta koji je na
karti pretstavljen, a sem toga z.a svaki pojedini put na kart.1
pročitati pravac njegovog pružanja, njegovu dužinu, upotreb-
ljivost za razna vozila tj. kakvoću toga puta, krivine na putu,
nagibe, raskrsnice, mostove, propuste, useke, nasipe itd.
Pri čitanju tokova reka sa karte možemo videti: pravac
toka reke, njezinu približnu širinu, plovnost, vrstu obala
(stenoviU.. strma ili blaga), prilaze i gazove, mostove, pritoke,
naselja pore;l reka i ostale rečne objekte, najzad i oblik rečne
doline (klisura, uska, široka itd.). '
često je potrebno čitati kartu po jednom obeleženom
pravcu. Na karti se povuče u željenom pravcu prava linija \z.
među dva na karti obeležena objekta, i prateći po karti obe-
leženi pravac čitamo sve ono što se na toj liniji ili u njenoj
neposrednoj blizini nalazi: nagibe zemljišta, zemljišne oblike
koje linija preseca, razne objekte na koje linija nailazi i koje
preseca itd.
Evo nekoliko podataka, koje. možemo dobiti neposredno
čitajući deo karte razmere 1 : 25.000 pretstavljen na sl. 92.
Izlazeći iz sela Dupjak automobilskim putem II reda pro-
lazi se pored crkve kao poslednje građevine na izlazu iz sela,
čija je nadmorska visina 88 m. Sa toga mesta puta, koji je u
ravnici i koji nas vodi na je!fan drveni most, vidi se uzvišenje
Graba, čiji je vrh ujedno i trigonometriska tačka nadmorske
visine 143 m. Cela strana toga uzvišenja koje se spušta rečici
Vrbi je pod lisnatom šumom. šuma ima jednu proseku, pa

8 ·~ čitanje karata 113

 1:25000
EKV ~ JO„

Sl. 92

stojeći na putu kod crkve upravo smo u pravcu te proseke.

Suprotna obala Vrbe na celom svom delu strma je. Po prelazu
preko drvenog mosta, koji je od crkve oko 350 m. udaljen,
od automobilskog puta odvaja se jedan običan kolski put,
koji neposredno niz rečicu vodi ka jednoj vodenici i dalje.
Ovaj put malim drvenim mostom kod vodenice prelazi poto·
čić koji ispod ove utiče u Vrbu,
Automobilski put odmah po prelazu mosta pravi veliku
krivinu, na kraju koje se u blizini petog kilometra odvaja jedna
konjska staza i vodi uzvodno neposredno uz korito potoka.

114
Od ovoga mesta automobilski put počinje postepeno da se
~nje, vodi jednom uvalom i na šestom kilometru izvodi na
sedlo između trigondbietriske tačke Graba i visa na čijem se
vrbu nalazi vetrenjača sa nadmorskom visinom 163 m. Naj-
veći uspon ovoga puta je oko 50/o, i to na onom njegovom
delu u uvali, kojim ~ s desne strane graniči ivica šume. Ovaj
deo puta dugačak je oko 400 m., a visinska razl!ka iznosi
oko 20 m.
U samom sedlu od automobilskog puta odvaja se jedan
običan kolski put, koji izvodi ka vetrenjači.
Sa sedla put se ponovo blago spušta do raskršća sa pu·
tokazom, odakle put povija u desno, a na ovom mestu odvaja
se od njega jedan automobilski put m reda, koji u suprotnom
pravcu produžuje stranom jedne uvale. Slični podaci mogu
se sa svih karata pročitati i u toliko detaljnije u koliko su
karte krupnijih razmera. ·
U koliko su ovi podaci nedovoljni, izlazi se na zemljište,
i vrši prema potrebi dopunjavanje sa samog zemljišta.
čITANJE KARTE NA ZEMLJI~TU
Citati kartu na zemljištu znači pronaći u prirodi sve one
zemljišne oblike i objekte, koji su na toj karti pretstavljeni,
i obrnuto, sve ono što se na zemljištu u prirodu vidi i na
karti pronaći. Drugim rečima čitati kartu na zemljištu znači
sravnjivati tu kartu sa zemljištem koga ta karta pretstavlja.
Da bi ovo sravnjivanje mogli vršiti tj. da bi se uopštc
kartom na zemljištu mogu 1'odstiti potrebno je: prvo sebe
na zemljištu orijentisati, zatim kartu orijentisati, potom, na
karti tačno odrediti ono mesto na kome stojimo tj. odrediti na
karti svoju t. zv. stajnu tačku. pa tek posle ovog početi sa da-
ljim radom: pronalaziti objekte na zemljištu, istP. sa zemljišta
na kartu unositi, po karti se kretati itd.
~tacija na- ·~u
Najprirodnija orijentacija na zemjištu je orijentacija
prema stranama sveta. Poznato. je da su glavne strane sveta:
sever, jug, istok i zapad. Ako nam je poznat jedan od ovih
pravaca, lako je odrediti ostala tri, jer okrenuti na pr. severu
pozadi imamo jug, desno istok a levo zapad.
' Određivanje strane sveta
Strane sveta, ~osno pravce prema tim stranama mo-
žemo odrediti na više načina, koristeći u raznim prilikama
razna sreds<.vn za ovo određivanje.

115
 Odredivanje pravca sev~ra pomoću busole
Bu.sola ili kompas (sl. 93) je četvrtasta iii okrugla kJt-
tija izrađena od mesinga, alum.inijuma, drveta ili sličnog ma-
terijala, u čijoj je sredini na vertikalnom šiljku (stožeru) po-
stavljena magnetna igla, tako da se može lako i slobodno
okretati u jednoj horizontalnoj ravni. Ova igla uvek jednim
svojim krakom pokazuje pravac severa, pa se ovaj krak i
naziva severni krak magnetne igle. Ovaj krak je obično
tamno·plave boje, za razliku od drugog njezinog kraka, koji
je boje prirodnog metala. Ako su oba kraka iste boje, severni
kraj je uvek na neki način obeležen.

Sl. 93

Kutija je odozgo zatvorena staklom. Po obi~u jednog

kruga (kružnog prstena) u čijem se centru nalazi vertikalni
šiljak {stožer) igle, nanešena je podela na stepene i ispisana
slova S, J, I, Z, koja označavaju glavne strane sveta S --
sever, J - jug, I - istok i Z - zapad. (Na busolama izra.
đenim u Sovjetskom Savezu oznake strana sveta su: C -
sever, lO - jug, B - istok i 3 zapad. Busole nemačke
izrade nose oznake: N - sever, S --- "jug, O - istok i W
- zapad).
Magnetna igla može se pomoću naročite poluge »UkO·
čiti«. Za vreme u kome se busola ne koristi igla treba uvek
da je ukočena. ·
Orijentacija busolom, odnosno određivanje pravca severa
vrši se na sledeći način:
Magnetnu iglu busole treba osloboditi (otkočiti) i bu·
solu držati u desnoj ruci u visini prsiju mirno i p11ibližno VC<·
doravno. Potom jedan trenutak sačekati dok se igla umiri.
Umirena igla pokazuje pravac sever-jug, pri čemu severni
(obeleženi) krak igle pokazuje pravac severa. Ako ovaj pra·
vac želimo na: zemljištu označiti, treba se okretanjem u mestu

116
okrenuti k pravcu kciji pokazuje severni krak magnetne igle
i u daljini naći neki vidljiv predmet, koji pada u prave~
koji igla pokazuj('. .
Pri ovome · treba vodti računa da u neposrednoj blizini
nema gvozdenih objekata (gvozdeni mostovi, železničke šine)
a isto tako da u blizini samog mesta gde stojimo nema nekih
železnih predmeta (oružja, oruđa i drugih gvozdenih stva.
ri), jer prisustvo gvožđa utiče na tačnost pokazivanja ma-
gnetne igle. ,,.,
Određivanje pravca severa po Polarnoj zvezdi (Severnjači)
.,..., _" :____...:.-------·--~-·-----·---- ·-·--·--- ··--·------~--- -- -- --
Za vreme vedre noći pravac severa može se-1ako· odre-
diti po Polarnoj zvezdi (Severnjači). Ova se zvezda uvek
nalazi na severu i u sazvežđu je Malog Medveda (Mala kola).
Najlakše će se na nebu pronaći pomoću sazvežđa Veliki Med-
ved (Velika kola). Ovo sazvežđe nije teško na nebeskom svodu
uočiti jer se sastoji od 7 dosta jasnih zvezda raspoređenih u
obliku kola ( 4 točka i ruda) kako se to vidi na sl. 94 .
•

. Na/la xona flo/lapH a 3Bf!3tJ&

~..o--..:>

I
I
I
.,
I

Sl. 94

Kad se to sazvežđe na nebu pronađe, onda se rasto-

janje dveju poslednjih zvezda a b toga sazvežđa produži oko

117
pet puta. U tom produženju naići će se na jednu najjasniju
zvezdu, to je Polarna zvezda. Ona je ujedno i najjasnija zvezda
Malog Medveda. Pravac od mesta stajanja ka Polarnoj zvezdi
je pravac severa.
Određivanje pravca Juga pomoču sunca i vremena po časovniku
Sunce se u toku dana pomera po nebeskom svodu, ujutru
izlazi, u podne dostiže svoju najveću visinu i uveče zalazi.
Praktično se može uzeti da se ono oko 6 časova izjutra nalazi
na istoku, u 12 časova na najvećoj visini ali u pravcu juga
i oko 18 časova na zapadu. Pošto sunce u toku tih .12 časova
od jutra do večeri opisuje po nebeskom svodu jedan polukrug
tj. 180 stepeni, to u toku 1 časa ono pređe ugao od 150 (jer je
180": 12=15•). Prema tome znajući da se sunce u 12 časova
nalazi u pravcu juga i da se za svaki jedan čas od ovoga
pravca za 150 pomerilo, lako je odrediti pravac juga, ako nam
je u momentu kada ovo određujemo poznato za koliko je ste-
peni i u koju je stranu sunce od ovoga pravca odmaklo- Ovo
će nam biti poznato ako nam je u tom momentu poznato tačnp
vreme, tj. ako pri ruci imamo tačan časovnik. Razumljivo je,
da će, ako se ovo određivanje vrši u jutru pravac juga biti
u desno od pravca u kome se u tom momentu sunce nalazi, a
da će posle podne ovaj pravac biti u !evo od pravca u kome
se sunce nalazi.
Primer: Odrediti pravac juga, ako vren\e na časovniku
pokazuje 9 časova (pre podne). Surice će u 12 časova tj. kroz
tri časa biti tačno u pravcu juga. Prema onome što je gore
rečeno ono se u ovom momentu nalazi 3X15• tj. 45" od
toga pravca.
Nacrtaćemo na hartiji ugao Od 450, pa levi krak toga
ugla upraviti u pravcu u kome se il tom momentu sunce nalazi.
Desni krak ovoga ugla pokazuje pravac u kome će sunce posle
3 časa biti tj. ovaj krak pokazuje pravac juga. U tom pravcu
na horizontu treba izabrati jedan uočljivi predmet (vidi sl. 95).
Ako u momentu određivanja pravca juga časovnik po·
kazuje 3 časa po podne, znači da je sunce pre 3 časa bilo ta·
čno u pravcu juga i da se od ovoga pomer.ifo za 3X15'=45•· Pra-
vac juga sada se nalazi za 45• !evo od pravca u kome se u
ovom mo)llentu sunce nalazi.

Odredivarue___u.r.avca severa pomQ.ču senke p-redmeta

Svaki·p,..;funet obasjan iz jednog pravca, baca· svoju
senku u suprotnom pravcu. Suncem obasjana drvo, telegrafski

118
 Sl. 95

stub ili drugi sličan predmet 'Oko 6 časova u jutru, dakle iz

pravca istoka baca senku u pravcu zapada. U 12 časova kada
se sunce nalazi na jugu obasjani predmeti bacaju svoje senke
u pravcu severa. Oko 6 sati uveče predmeti su o~asjani iz
pravca zapada, a njihove senke su u pravcu isto.ka.
Prema ovome, pomoću pravca senke nekog visokog pred- .
meta i tačno poznatog vremena po časovlliku možemo lako
odrediti pravac severa.
Na primer: Odrediti pravac severa pomocu senke drveta
(sl. 96), ako časovnik pokazuje 4 sata po podne, drugim re-
čima treba odrediti onaj pravac senke ovoga drveta, koga je
ta senka zauzimala pre 4 sata tj. u podne. Kako je posle toga
vremena prošlo 4 sata to je i senka promenila svoj pravac za
4X15° tj. za 60' (isto onoliko za koliko se i sunce za ta 4
časa pomerilo) _ Ovaj ugao od 60" treba nacrtati na hartiji, pa
desni krak njegov okrunuti u pravcu sen\te drveta. Levi krak
toga ugla pokazuje tačno pravac koji je senka zauzimala u
podne tj. pravac severa (vidi sl. 96). Ako se ovo određivanje
vrši pre podne, jasno je da će se pravac severa nalaziti desno
od pravca senke drveta.

119
 Sl. 96

Određivanje pravca Juga pomoću sunca i sata

(' --- --- - - ---.....
Obični· džepni sat, koji je proveren kao tačan, drži se
vodoravno u ruci i okreće tako da mu mala kazaljka bude
upravljena u pravcu sunca (sl. 97). Zbog toga što je ova ka-

SL 97

120
zaljka kratka teško ju je upraviti u pravcu sunca, pa se zato
obično sat okreće tako da lik sunca padne na staklo sata.
Kada je lik sunca na staklu sata, sat se okreće tako da mala
kazaljka .padne na taj lik, pa je time ona i upravljena u pravcu
sunca. Ugao što ga čini mala kazaljka sa brojkom »12« na
satu treba prepoloviti, pa linija koja taj ugao polovi pri ta-
kvom položaju sata produžena p6kazuje pravac juga.
(Vidi sl. 97).
Odredi\'anja pravca severa pomoću sunca. sata i senke
........ ' --- --
Iglu, Šibicu ili tanku slamčicu treba vertikalno postaviti ·
na osovinu satnih kazaljki, pri čemu sat leži vodoravno. Verti·
kalno postavljeni predmet (šibica, igla.. „) bacaće svoju senku
suprotno od sunca. Horizontalno ležeći sat treba okretati dok
u senku ne dođe mala kazaljka sata. Pri takvom položaju sata

Sl. 91'

treba ugao između pravca male kazaljke (a to je ujedno sada

i pravac senke) i brojke »12« prepoloviti. Linija koj:' taj
ugao polovi produžena pokazuje pravac se vera. Jasno Je da

121
 će ovaj pravac pre podne biti desno od pravca male kazaljke
odnosno senke, a. p()sle podne !evo od njih. (Vidi sl. 98).
OdrediVanje strane sveta po mesecu
Kod meseca razlikujemo njegove četiri mene :
Mlad mesec vidi se na nebu u obliku srpa' na zapadnoj
strani odmah po zalasku sunca.
Prva četvrt u obliku je svetle polukružne ploče (sa
ispupčenom stranom kao slovo D) izlazi oko podne i vidi se
oko 18 časova na jugu.

prvd če1vr1 pun poslednja čelvr!

Pun mesec na nebu vidi se kao puna kružna ploča i na

lazi se nasuprot suncu. Izlazi na istoku odmah po zalaske.
sunca, oko pola noći je na jugu, a u jutru na zapadu. Preml'
tome jasno je, da približno određivanje strana sveta pomofr
punog meseca i časovnika možemo vršiti slično kao i pomoću
sunca i časovnika. '
Poslednja četyrt izlazi u ponoć na istoku, oko 6 ćasova
ujutru je na jugu, a u podne na zapadu. Na nebu se vidi u
obliku svetle polukružne ploče kao i· prva četvrt, s time što je
ispupčeni deo meseca na suprotnoj strani od ispupčenja kod
prve četyrti (obrnuto slovo D tj. a ).
Određivanje' strane sveta po predmetima i· zna{o\'1ma na zetnljištu
Oltari pravoslavnih crkava okrenuti su obično istoku, a
katoličkih prema zapadu. Ulazi su na suprotnim stranama
oltara. Kod džamija minaret (toranj) nalazi se obično na
jugu, a ulaz na severu.
. Hrišćanski grobovi obično, su položeni u pravcu zapad-
1stok, tako da se krst odnosno spomenik nalazi na zapadnoj
strani groba. Kod muslimanskih grobova spomenik se nalazi
na južnoj strani groba.

I 122
 Kora drveća, koja je okrenuta ka severu izložena je ve-
ćoj hladnoći, pa je zato hrJpavija i obrasla bujnijom maho-
vinom. Na,ročito jasno se to widi na brezi. Za određivanje
severa treba posmatrati ne jedno, već nekoliko drveća.
_Na P8:nj~ posečenog ?-rve_t!l ~ojedini 1prstenovi, koji po-
kazUJU god1šnJe naslage pri rascenJu drveta, už1 su na. sever-
noj, a širi na južnoj strani panja. (Sl. 99). Ovaj način je do-

Sl. 99

sta nesiguran, zato što širina prstenovll zavisi ne samo od

jačine sunčevog osvetlenja već i od jačine i pravca vetrova.
Premda ovi navedeni podaci daju sasvim približne pravce
strana sveta, ipak mogu. biti često od koristi, naročito ako su
to i jedina sredstva za opštu orijentaciju.

Orijentacija karte
Orijentisati kartu na zemljištu znači postaviti kartu tako,
da pravac severa na karti bude tačno u pravcu severa na zem·
ljištu. Kad se ovo postigne onda su i sve linije· na karti (putevi,
međe, rečni tokovi) paralelne odgovarajućim linijama na zem-
ljištu, i svi pravci između pojedinih objekata na karti paralelni
pravcima između tih objekata -na zemljištu.
' može se izvršiti:
Prem_a ovome orijentacij8: karte
- po pravcu severa,
-~ po raznim linijama na karti,
po pravcima objekata na liarti.
•
Orijentacija karte po pravcu severa.
Ova orijentacija najčešće se vrši pomoću busole. ~nam~
da je pravac severa na karti određen prav_cem 1stocne 111
zapadne ivice karte, a da umirena magnetna igla busole zau-

.123
zima pravac sever-jug tj. da je jedan njezin obeležen l<;rak
upravljen u pravcu severa.
Prema tome postavlja se busola na kartu tako, da joj se
linija sever-jug poravna (poklopi) sa istočnom ili zapadnom
ivicom karte. Ako je busola okrugla onda je linija sever-jug
kod ove busole linija koja spaja oznake N i S na njenoj kružnoj
podeli (sl. 100). Ako je busola četvrtasta, onda je ivica kutije

<1 •

Sl. 100

busole, koja je paralelna sa oznakama N i S, linija sever-iug

te busole.
Kad je busola tako postavljena, karta se zajedno sa buso-
lom polako okreće sve dotle, dok označeni severni krak mag-
netne igle ne padne na oznaku N na busoli. Pravac magnetne
igle pokazuje tada pravac sever-jug, istočna i zapadna ivica
karte upravljene su u pravcu sever-jug, i time je izvršena ori-
jentacija karte.
Ako nemamo busolu, to ćemo kartu po pravcu severa
orijentisati na jedan od poznatih načina (pomoću sunca, sunca

124
i sata i t. d.)· i jednim dal!lkim i dobro uočljivim objektom
(crkva, dimnjak, visoko drvo) na zemljištu obeležiti. Kad je
pravac severa na zemljištu obeležen onda se karta okreće tako,
da meridijan karte tj. istočna i zapadna ivica njezinog rama
dođe u pravcu obeleženog objekta tj. u pravac ~evera.

Orijentacija karte po raznim linijania.

U ovu svrhu najbolje će poslužiti komunikacije kao linije
za orijentaciju karte.
Ako se na pr. nalazimo n• automobilskom putu koji u
pravoj liniji vodi od .sela Grabova ka sel'a Dren, (sl. lQl) qnda
ćemo po ovoj liniji puta kartu orijentisati n" sledeći način: .

Sl. !OJ

Postaviti se sa kartom na taj put pa držeći kartu pri-

bližno vodoravno ok1·etati je sve dotle dok se pravac puta na
karti ne podudari sa pravcem toga puta na zemljištu.
Pri tome voditi računa, da svi objekti koji se nalaze
!evo od puta (na pr. vetrenjača) budu i na karti !evo od n)ega,
a 8Ve ono što se nalazi na zemljištu desno od puta da i na karti
bude desno od njega.
U koliko su ove linije po kojima se karta orijentiše duže
i orijentacija karte biće tačnija.

125
 Orijentacija karie po pravcima objekata.
Kao najtačniji način orijentacije jedne karte smatra se
orijentacija izvršena po pravcima na razne objekte. U ovom
slučaju potrebno je na karti imati tačno označenu tačku sta-
janja. U koliko je tačka stajanja na karti tačnije određena, i
u koliko su objekti po ltojima će se orijentacija izvršiti dalji
od mesta stajanja, u toliko će i orijentacija karte biti tačnija.
Način or~jentisanja karte je sledeći:
Stojimo na glavici, čiji je vrh po karti označen sa -<r 230
(sl. 102).. Pogledom u naokolo potražimo na zemljištu neke
predmete; koji su i na karti ucrtani. Sa ove glavice vidi se na
pr. crkva u selu Rači, sem nje našli smo i kuću pored puta,
zatim onaj putokaz na raskrsnici i t. d. Sve su to predmeti po
kojima se može karta orijentisati. Kako je u ovom slučaju
crkva u selu Rači najdalja, to će se orijentisanje karte po
. njoj izvršiti.
Karta se postavi u približno vodoravan položaj. Pored
stajne tačke na karti, tj. pored -<?-230 i znaka za crkvu u selu
Rači postavlja se lenjir, olovka, slamčica ili sličan predmet, pa
u ovakvom položaju i gledajući preko obeleženog pravca,
karta se okreće sve dotle, dok se u pravcu postavljenog lenjira,
olovke ili slamčice ne ugleda crkva u selu Rači. Time je karta
orijentisana, jer se pravac -Q- 230 - Rača na karti sada pot-
puno podudario sa istim pravcem na zemljištu. Da bi ovu
orijentaciju proverili, nedirajući već orijentisanu kartu, posta-
vimo lenjir ili olovku pored stajne tačke -9- 230 i znaka usam-
ljene kuće na putu; u produženju ove linije treba da se vidi ta
kuća na zemljištu. Na sličan način orijentaciju možemo prove-
riti i po drugim predmetima na pr. po putokazu i sličnim
objektima kao što je to na sl. 102 pokazana.
Ako pri ovoj proveri kuću ili putokaz ne vidimo tačno u
njihovim pravcima nego nešto malo !evo ili desno, orijentacija
se ne popravlja. jer je orijentacija, koja je izvršena po crkvi u
selu Rači tačnija, pošto je ova crkva znatno udaljenija od po-
menute kuće ili putokaza. ·
Ovo proveravanje orijentacije karte po većem broju obje-
kata služi samo zato, da se nebi pri orijentisanju karte učinila
gruba greška. U ovom slučaju gruba bi greška bila da smo
mesto crkve u Rači pogrešno nanišanili na neku obližnju drugu
crkvu u tom pravcu. Proveravanje po prvom sledećem predmetu
ovu će grešku otkriti.
Kada je karta na ovaj način orijentisana, strane sveta
je lako odrediti. jer istočna i zapadna ivica okvira svake karte

126
 I

Jf,L
/
/
I
/
I
/
I
I
/
/

Sl. 102

pokazuju pravac sever-jug. Ako 1z m&. kojih razloga ovih ivica

na nekom delu karte nema, onda natpisi na kartama o?rio;đu~u
ove pravce, jer se zna da se nazivi naseljenih mesta 1sp1suJu
uvek u pravcu zapad-istok.

127
 Napomena.
Radi što tačnije i pogodnije orijentacije karte uopšte,
treba nastojati da se karta položi na neki čvrst oslonac, panj,
kilometarski kamen ili sličan predmet.
Određi\'anje stajnih tačaka na karti
Određivanje stajne tačke na karti je jedan od prvih zada-
taka za <}itanje-kart.e i njezinu upotrebu uopšte. .
Ako se sa kartom nađemo na potpuno nepoznatom zem-
ljištu, onda je prvo što trepa učiniti, doznati na kome je delu.
karte to zemljište na kojem se nalazimo, t. j. na karti naći pri-
bližno mesto na kome stojimo. Za ovo neće biti nikakvih po-
teškoća ako ima prilike, da se od prolaznika ili meštana mogu
dobiti prvi podaci. N. pr. našli smo se na nekom putu; dovoljno
je raspitivanjem doznati kuda vodi taj put, pa da ga odmah
po nazivu mesta i na karti pronađemo, i time na karti pri-
bližno odredimo mesto gde se nalazimo. Ako nema prilike da
ove prve podatke od meštana ili prolaznika doznamo, moramo
se u cilju orijentacije poslužiti isključivo okolnim zemljištem
i objektima na njemu. Na. jedan od poznatih načina (busoia,
sat i sunce ili slično) karta se- približno orijentiše. Posmatra-
njem glavnih grebena, vrhova, rečnih dolina, glavnih komuni-
kacija u široj okolini, pokušavamo da iste i na karti prona-
đemo, pa kad smo u tome uspeli, onda na tom užem delu karte
stalnim uporedivanjem karte i zemljišta postepeno se pribli-
žujući možemo na karti naći mesto na kome se nalazimo.
odnosno na njoj pronaći našu stajnu tačku.
Evo nekoliko·primera određivanja (pronalaženja) stajnih
tačaka na karti.
1. - Stojimo na jednom drvenom mostu, pa ga kao
stajnu tačku treba i na karti pronaći. Osmatranjem zemljišta
u neposrednoj blizini toga mosta vidimo da se levo i desno od
mosta spušta po jedna razrivena jaruga, da je most na putu iz
nekog sela i da je u neposrednoj blizini toga sela. Kad pogle- ,
damo na kartu (sl. 103> stvarno vidimo da na putu iz sela Ras
a nedaleko od ovoga postoji drveni most, od koga se Jevo i
desno, kako se na karti vidi, nalaze sa svake strane po jedna
jaruga. Pošto se ovo što smo na karti pročitali podudara sa
onim što i na zemlji~tu vidimo, to možemo sa sigurnošću tvrditi
da je drveni most, označen na karti sa 1, stvarno taj most na
kome stojimo.
2. - Pretpostavimo da stojimo negde na putu koji vodi
grebenom 1 vezuje selo Ras sa selom Velić (sl. 103). Posmatra-

128
 -„„___ _
~--·-
Srb

1:25000
::>!. 103
jući okolinu na zemljištu, cenimo da se nalazimo negde na sre-
dini putd između pomenutih sela. Prema ovoj oceni mogli bi
našu stajnu tačku na putu samo približno odrediti. Da bi se
ona na karti dovoljno tačno odredila iskoristićemo onu kapelu.
koja se vidi na suprotnoj strani rečice, i čije je mesto na karti
znakom tačno označeno.
Na jedan od poznatih nam načina treba orijentisati
kartu. U ovom slučaju orijentisaćemo je po liniji puta, t.j.
kartu ćemo okretati sve dotle dok se linija puta od tačke na
kojoj stojimo do sela Velića na karti tačno ne podudari sa
istom tom linijom na zemljištu. Na ovako. orijentisanu kartu
postavi se lenjir (olovka, slamka ili sličan predmet) i prisloni
tačno po sredini zna.ka kapele na karti. Pomeranjem lenjira
oko sredine znaka kapele, ovaj se dovodi u takav položaj, da
nišaneći duž njegove ivice znak kapele na karti i kapela na
zemljištu budu u jt>dnom pravcu tj. u pravcu ivice lenjira. Kad
je ovo postignuto povuče se tanka linija od znaka kapele duž
ivice ljenira. Mesto. na karti gde ova linija preseče put je
tražena stajna tačka na tome putu (tač. 2 na sl. 103). Ovako
određivanje stajne tačke na karti zove se određivanje stajne
tačke presecanjem sa strane. Stajna tačka je određena sa do-

čitanje karata 129

 voljnom tačnošću i u toliko tačnije u koliko je orijentacija
karte tačnije izvršena.
3. - Stajna tačka 3 (na sl. 103), koja se nalazi u strani
između puta i potoka može se sa dovoljnom tačnošću odrediti
pomoću oko nih objekata jedino na ovaj način:
Izaberemo tri objekta na zemljištu koji se vide sa mesta
na kome stojimo pa te iste objekte pronađemo na karti. U na.
šem primeru to je kapela na suprotnoj strani potoka, A 406 na
glavici iznad puta i crkva u selu Veliću.
Postavi se karta na približno vodoravnu podlogu i ori.
jentiše pomoću busole. Po izvršenoj orijentaciji postavlja se
ivica lenjira po sredini znaka kapele na karti i vizirajući
(nišaneći) duž ivice lenjira, ovaj se oko znaka kapele pomera
sve dQtle, dok pravac ivice lenjira ne dođe u pravac kapele na
zemljištu. Kad je ovo urađeno povuče se po karti od sredine znaka
kapele duž ivice lenjira tanka linija u nazad. Na isti način
postavlja se sada ivica lenjira preko sredine znaka A 406
na karti, .i pomeranjem lenjira oko ovoga znaka dovodi se
sredina piramide A 406 u pravac lenjira, a pofom se
kao i ranije povuče po karti tanka linija od sredine znaka A
406 u nazad. Tačka preseka ovih dveju· linija (tač· 3 na sl· 103)
je naša stajna · tačka na karti. Ovaj način određivanja stajne
tačke na karti zove se način presecanja u nazad. Obično se radi
kontrole pored ove dve tačke (kapele i A 406) uzima još i
treća tačka. U ovom primeru ta treća tačka je crkva u selu
Veliću. Na isti način kao i sa prve dve tačke povlači se linija·
i sa ove crkve.
Ako je orijentacija karte bila tačna i ako smo pažljivo
radili, ova treća linija mora proći tačno kroz presek prvih
dveju linija tj. kroz stajnu tačku 3. češći je slučaj da ova
poslednja t. zv. kontrolna vizura neće proći tačno kroz presek
prvih dveju, nego će kao što se vidi na sl. 104 obrazovati mali
trougao t. iv. trougao greške. Ako ovaj trougao nije veliki, to
će naša stajna tačka biti dovoljno tačno određena ako je
uzmemo u sredini toga trougla.')
Dobije li se pri ovome· veliki trougao greške, rad treba u
svemu ponoviti. .
Određivanje stajne tačke presecanjem u nazad može se
izvršiti i pomoću prozračne hartije (paus-papira). Ovaj način
se primenjuje, ako nemamo mogućnosti da dovoljno tačno
izvršimo prethodnu orijentaciju, karte, jer kako će se vide1ii za
1) Medutim postoji tačnijL način za rešavanje ovo~ trougla grešl\,e,

koji način izlazi iz obima ovog predmeta.

130
 d\\
\

Sl. 104

ovaj način određivanja stajne tačke prethodna orijentacija

karte nije uopšte potrebna.
Jedno parče prozračne hartije postavi s" na jednu pri-
bližno vodoravnu podlogu i na njemu olovkom označi jedna
proizvoljna tačka A (sl. 105). Uz ovl.f tačku prisloni se ivica
lenjira, i duž ove ivice pomerajući Jenjir oko .tačke A vizi-
ramo - nišanimo postupno na sve one tačke (objekte) na zem-
ljištu, pomoću kojih ho.ćemo da odredimo našu stajnu tačku na
karti. Kako na koju tačku naviziramo, tako odmah duž ivice
lenjira na prozračnoj hartiji povlačimo tu vizuru. (Na sl. 105
iz tačke A povučene su vizure na kapelu, vodenicu i crkvu u
selu Veliću.) Posle ovoga prozračna se hartija stavlja na kartu,
Pa laganim pomerarljem i okretanjem ove po karti ista se po- .
dešava tako, da· svaka nacrtana vizirna linija padne tačno po
sredini odgovarajućeg znaka na· karti. Kad smo konačno pro-
zračnu hartiju na karti podesili tako, da vizirna linija kapele

131
 ~
~\
\
\
--~'
' '
'
'-, b
-: Ili
Sl. 105
tačno prolazi po sredini znaka te kapele na karti, a da istovre-
meno i one dve vizirne linije (vodenice i crkve) prolaze tačno
po sredini njihovih znakova na karti, tada ubodom olovke ili
igle kroz tačku A istu označimo na karti. Ubod olovke ili igle
na karti je tražena stajna tačka. Kad je stajna tačka odre-
đena, onda se po njoj i okolnim objektima karta orijeritiše na
poznati način.
Pri izboru pogodnih tačaka za presecanje u nazad treba
obratiti naročitu pažnju na raspored tih tačaka. Pri tome birati
tačke tako, da uglovi pod kojima seku vizirn.e linije u nazad
budu što bliži uglovima od 90'. Ako su ovi uglovi suviše tupi
ili suviše oštri, stajna tačka neće biti dovoljno tačno određena.
Na crtežima (sl. 106) tačka A je određena dobrim pre-
sekom, a tačke B i C nisu određene dobrim presecima.
.Kada je karta orijentisana i stajna tačka na. njoj odre- ·
dena,. nije teško na zemljištu pronaći i sve potrebne objekte i
132
;
d ''' _ Jt~~
___,:__. / / ''
IA "1„.l
~~·- .•it_
Sl. 106
zemljišne oblike, koji ·~u na toj karti ucrtani i koji se u užoj
ili široj okolini te stajne tačke n;iJaze. Za svaki objekt koji je
na karti ucrtan možemo sa nje pročitati odnosno videti u kome
se on pravcu od stajne tačke nalazi i na kojoj je daljini od nje.
Kad nam je ovo poznato upravimo u tom pravcu pogled na
zemljište. Sa karte pročitanu daljinu, ocenom od oka prene-
semo u tom pravcu i na zemljištu ćemo uočiti taj traženi
objekt.
Kad smo na ovaj način na zemljištu pronašli nekoliko
objekata, onda sve ostalo što nam je potrebno nalazimo na
zemljištu prosto sravnjivanjem karte i zemljišta.
Slično se postupa, ako neki objekt koji se vidi na zemlji-
štu treba na karti pronaći.
Pored stajne tačke na karti postavi se lenjir, olovka,
slamčica ili slični predmet i upravi u pravcu toga objekta na
zemljištu. Daljinu do njega cenimo od oka, pa ovako ocenjenu
daljinu treba po razmeri karte naneti od stajne tačke duž
ivice lenjira„ Na tom mestu karte naćićemo znak toga objekta,
u koliko je u opšte taj objekat na karti ucrtan.
Kretanje pomoću karte
'Kretanje pomoću karte po nepoznatom zemljištu ne pret-
stavlja nikakve poteškoće, ako se karta zna čitati i pravilno
iskoristiti. Način korišćenja karte za kretanje po zemljištu
zavisiće od okolnosti i prilika pod kojima se kretanje vrši.
Kretanje po pravcima ucrtanim na karti
Pod ovim pravcima smatraju se sve vrste na karti ucr-
tanih puteva, ucrtane ivice kultura, ucrtane linije električnih
133
 vodova, izražene linije reljefa kao grebeni, kose, udolja itd.
·Pre početka kretanja po ovakvim pravcima treba po karti
izvršiti izbor tih pravaca. Na primer za kretanje po putevima
pre polaska treba izvršiti izbor ovih puteva obzirom na način
kretanja, potom obratiti pažnju na veličinu i mesta uspona
na putevima, zatim vrstu objekata pored kojih i preko kojih
vode putevi (sela, zasebne kuće, mostovi, raskršća, ivice šuma
i dr.) kao i oblike reljefa preko kojih putevi vode (sedla, vi-
sovi, grebeni).
Da bi sa raskršća A stigli najkraćim putevima do sela B
koristeći kartu razmere 1 : 50.000 (sl. 107) kretaćemo se sle-
. dećim na karti ucrtanim putevima.

:ii. 107

Sa raskrsnice A boljim kolskim putem prema istoku do-

lazi se na lošiji kolski put: kretanje produžiti ovim lošijim
kolskim putem, koji u jednom blagom luku vodi u pravcu se-
veroistoka do ulaska u prvu šumu na koju se naiđe. Na ovom
mestu treba sa ovoga puta skrenuti u desno i držati se ivice
šume, gde će se nakon predenih 500 m, naići na jednu konjsku
stazu. Kretanje produžiti ovom konjskom stazom, koja će nas
kroz šumu uz stranu jedne kose dosta velikim usponom do-
vesti do ispod glavice -Q- 324. Odavde staza povija pored gla-
vice i izvodi na jedno selo u kome preseca lošiji kolski put koji
vodi po grebenu kose. Produžujući kretanje konjskom stazom
. spuštamo se jednom uvalom niz suprotnu stranu kose, i odmah
po izlasku iz šume naćićemo se u ravnici, odakle se već vide
kuće sela B u koje treba da stignemo.

134
 Ako u toku samog kretanja nećemo imati kartu, onda
sve ove podatke o ovom putu, koje smo sa karte pročitali
treba zabeležiti, pa se u toku kretanja po ovim zabeleškama
upravljati.
Kretanje po dalim pravcima koji nisu na kar,tl ucrtani.
Ako nam je dat pravac kretanja, pa zemljište i prilike
dozvoljavaju kretanje po datom pravcu, koristeći kartu, mi
smo u mogućnosti, da se pri kretanju stalno držimo toga
pravca. Ovakva kretanja uvek su moguća na otvorenom, pre-
glednom i prolaznom zemljištu.
Održavanje datog pravca kretanja na ovakvom zemljištu
vrlo je lako. Dati pravac kretanja treba na karti jednom lini-
jom obeležiti i isti na z,•mljište preneti tj. na polaznoj tački
kartu orijentisati, pa i:ia karti po datom pravcu upraviti po-
gled na zemljište i u tom pravcu uočiti i zapamtiti neki mar-
kantan predmet na karti, koji će nam sada poslužiti kao prvi
cilj kretanja. Kad smo stigli na ovaj prvi cilj, kartu ponovo
orijentišemo, i u datom pravcu na karti izaberemo opet neki
markantan predmet kao sledeći cilj kretanja. Ovakv:m po-
stupnim izborom pojedinih markantnijih objekata, sigurni
smo, da smo se u toku celog kretanja pridržavali pravca, koji
je za ovo kretanje bio određen.
Ako iz ma kojih razloga nije moguće održavati pravac
kretanja po izabranim markantnim predmetima, onda ćemo
ovaj pravac približno moći održavati pomoću sopstvene senke
ili senke okolnih predmeta. Pri ovome treba voditi računa o
promeni pravca senke usled kretanja sunca po nebeskom svo-
du. Na sl. 108 pokazat je pravac senke u odnosu na pravac
kretanja u razmaku od jednog časa kretanja. Ako smo sa po-
lazne tačke krenuli u 8 časova, to smo primetili, da je ugao

Pravac kralanja
Sl. 108

135
 ~
---------,~

između pravca u kome se krećemo i pravca sopstvene senke

izno;(J" veličinu a. Kako se za svaki jedan čas kretanja ovaj
ugao zbog pomeranja pravca senke promeni za 15° (vidi od-
ređivanje strana sveta po suncu i časovniku str. 118), to pri
ll:retanju treba ovu pramenu uzeti u obzir. Tako u primeru na
sl. 108 se vidi da je na početku kretanja u 8 časova ovaj ugao
a, da u ·9 časova pravac senke sa pravcem kretanja odgovara
uglu f), da će oko 10 časova pravac senke biti pravac kre-
f
tanja itd.
Na ovaj način održavajući pravac kretanja po pravcu Ili:
senke možemo reći, da ćemo u toku kretanja biti uvek pri-
bližno u određenom nam pravcu.
Za kretanje po nepreglednom ili šumom pokrivenom ze-
mljištu, zatim za noćna kretanja ili za kretanja po maglovitom
vremenu, karta će biti potpuno iskorišćena, ako je koristimo
zajedno sa busolom.
U izvesnim prHikama, a naročito noću, karta i busola
su jedina i neophodna sredstva za pravilnu orijentaciju za
vreme kretanja na nepoznatom zemljištu. .
U ovu svrhu treba imati što detaljnije i tačnije karte
(karte krupnijih razmera), a busole da budu po mogućstvu
snabdevene sa priborom za nišanjenje.
Da bi se mogao detaljno izložiti način izvršenja jednog
kretanja pod gore navedenim prilikama, potrebno je pret-
hodno--- upoznati se sa izvesnim pojmovima, a u vezi sa zajed·
ničkom upotrebom karte i busole uopšte, tj. potrebno je u naj-
opštijim crtama upoznati se sa pravcima seVera i sa azimutima
i načfnom njihovog prenošenja sa karte na zemljište i najzad, SI, 109
upoznati se sa busolom i njezinom načelnom upotrebom.
da prolazi magnetni meridijan. Ovaj pravac magnetnog se-
vera ucrtan je na mnogim savremenim kartama negde van
O pravcin1a severa. okvira lista te karte.
S.koto na svima savremenim vojnim kartama a naročito Pravac magnetnog severa ne poklapa se sa pravcem ge-
na kartama krupnijih razmera nalazimo ucrtanu tri razna ografskog severa već od njega otstupa za izvesan mali ugao
pravca severa i to: koji se zove magnetna deklinacija. Prema tome magnetna de-
- g e o graf s k i s e v e r S, to je onaj pravac koji je klinacija nekog mesta na zemljinoj površini je ugao koga me-
upravljen na severni geografski pol zemlje. Pri orijentisanoj đusobno čine geografski i magnetni meridijan toga mesta
karti pravac meridijana, odnosno pravac istočne ili zapadne (sl. 110). Veličina magnetne deklinacije nije za svako mesto
ivice okvira karte pokazuje pravac geografskog severa ista a pored toga i za jedno te isto mesto ona se u toku vre-
. (sl. 109). mena menja. Za neko mesto kaže se da ima istočnu magnetnu
- magnetni se v e r Sn1 je pravac u·pravljen se- deklinaciju, ako magnetni meridijan toga mesta otstupa_ od
vernbm magnetnom polu Zemlje. Ovaj pravac pokazuje severni njegovog geografskog meridijana u istočnu stranu. Mesto ima
krak umirene magnetne igle, kroz čiju se uzdužnu osu zamišlja zapadnu deklinaciju, ako magnetni meridijan toga mesta
odstupa od njegovog geografskog meridijana u zapadnu stra-
136
137
 Sl. 110

nu. (Na sl. 110 stajna tačka ima zapadnu deklinaciju). Naša
država ima za sada zapadnu deklinaciju koja iznosi od 0" do
30 odnosno O do 54 hiljadUih.
- Pravougli sever s. (sl. 111) je pravac koji
pri orijentisanoj karti pokazuju vertikalne linije pravougle
(odnosno kvadratne ili kilometarske) koordinatne mreže.
Ovaj pravac odstupa od pravca severa u desno kad je
kvadratna mreža zakošena u desno (sl. 111) ili u !evo ako
je ova mreža zakošena u !evo. Pravougli sever poklapa se sa
geografskim severom samo na meridijanima 15", 18" i 21" ge·
ografske dužine od Griniča.
Uglovna vrednost za koliko odstupa pravougli sever od
geografskog može se sa karte izmeriti.
O busolama I njihornj upotrebi
Bez a r d ova bu.s o! a spada u tipove onih busola.
koje, snabdevene potrebnim priborima i raznim oznakama, daju
vrlo praktičan i prost isfrumenat za orijentaciju uopšte i ul

138
 S Sp.

I I
„
. --;
I
'· I_.
I

V
/

Si. 111

vezi sa kartom služe kao univerzalno pomoćno sredstvo za

najracionalnije iskorišćavanje karata.
Busola se sastoj i iz metalne kutije sa poklopcem. U telu·
same kutije u kružnom udubljenju (sl. 112) smešten je glavni
deo busole tj.magnetna igla i pokretni reckasti prsten za-
jedno sa staklenom pločom kao poklopcem i podelama. Jedno
preklapajuće metalno ogledalo služi da. se prilikom rada sa
busolom može u njemu ogledati cela podela busole zajedno sa
iglom. Na mestu gde je ovo ogledalo vezano sa telom kutije
nalazi se nepokretna značka (indeks) u vidu metalnog šiljka.
Svaki podeok busoline kružne podele može se okretanjem rec-
kastog prstena dovesti do tačnog poklapanja sa ovom značkom
(indeksom).
U vezi sa reckastim prstenom, a ispod staklenog. po-
klopca nalaze se jedna ispod druge dve podele na celuloidu.
Gornja podela je kružna podela busole u st~penima ili hilj8:-
ditima sa ozna.kama strana sveta (N S O Wl 1 trakom sa natp1-

139
 Prorez za

Ogled" Iz

~frortJZ Z8
n1šsnjenje
Značlia (indeks}-
tfagnelne iq/s- -

Reckasli
pokrelm prs-len
_.-
'
!1etafne liulija
Sl. 112

som »Original Bezard«. Donja celuloidna ploča nosi na sebi sa-

mo dve oznake i to jednu deblju crtncu, a na suprotnoj strani
od ove, oznaku u vidu debelo izvučenog kružića. Obe ove oznake
u mraku svetle {sl. 113). Deblja crtica označava pravac mag-

Sl. 113

netnog severa, kružić pravac magnetnog juga. Ova ploča

služi za otklanjanje magnetne deklinacije, pa se po potrebi

140
može u odnosu na kružnu podelu gornje celuloidne ploče po-
merati. Ovo pomeranje vrši se na taj način, što se iz tela bu-
soline kutije izvadi ceo nareckani prsten, a s njim i obe celu-
loidne ploče. Kad su one izvađene, jedna se prema drugoj pr-
stima pomeraju i na taj način podešava položaj svetleće crtice
i nulte podele. Njihov međusobni položaj zavisi od veličine
magnetne deklinacije, o čemu će biti govora docnije.
Magnetna igla ima na severnom svom kraku trouglast
vrh, a na južnom kraku kružić. Trouglast vrh i kružić na
magnetnoj igli premazani su mater;Jom, koja u mraku svetli,
te omogućava upotrebu busole i po noći.
Poklopac busole ima proreze za nišanjenje i služi kao
gledača za nišanjenje - viziranje. Sa unutrašnje strane po-
klopca pričvršćena je jedna strelica, a sa spoljnje strane ugra-
virana je takođe strelica sa natpisom »DIREKTION «- Donja
ivica poklopca služi kao lenjirić za povlačenje vizura, para-
lelna je sa nišanskom --- vizirnom linijom i ima ugraviranu
milimetarsku i santimetarsku podelu, te se može upotrebiti
kao razmernik.
Iz ovog kratkog opisa vidi se sva praktičnost ovakve
busole koja pruža mogućnost tačnije orijentacije u cilju odr"
žavanja određenog pravca kretanja. ·
Da bi se ovakvom busolom za vreme kretanja mogli slu-
žiti treba se najpre upoznati sa načinom izvršenja nekih
osnovnih radnji tj. treba znati kako se otklanja tj. uzima u
obzir magnetna dekl\nacija, zatim kako se vrši opšta orien-
tacija, kako se mere azimuti, kako se isti prenose na kartu,
ili sa karte na zemljište itd. Sve su ovo radnje koje treba
prethodno upoznati.
Otklanjanje n1agnetne deklinacije.
Otkoloniti magnetnu deklinaciju na ovoj busoli znači na
neki način vidno obeležiti magnetni meridijan na kružnoj po-
deli busole. Zbog toga ova busola i ima onu ranije pomenutu
celuloidnu ploču sa ucrtanom debljom crticom i kruži_ćem.
Kad nam je poznata vrednost magnetne deklinacije, onda se
skidanjem reckastog prstena'). _ podešava kružna podela bu-
sole i deblja crtica tako, da ova crtica na kružnoj podeli za-
uzima vrednost magnetne deklinacije. (Na sl. 114 busola je
podešena za rad na zemljištu gde je deklinacija zapadna i iz-
nosi 3"). Na taj način dovodeći za vreme rada magnetnu iglu
t) Nareckani prsten se može izvaditi iz kutije bu~ole-, ako se od-
viju tri n1ala zavrtnja, ko,ia se nalaze na telu busole l\utije.

141
 H
s
""
"

Sl. 114

do poklapanja sa ovom debelom crticom, pravac 0" odnosno

N kružne podele pokazuje pravac geografskog severa. Ako
je pri tome 0" odnosno N kružne podele bila dovedena · ( okre-
tanjem reckastog prstena) tačno do poklapanja sa nepomič·
nom značkom (indeksom) na kutiji busole, onda i nišanska
linija kroz proreze na poklopcu kutije u pravcu strelice
»DIREKTION« pokazuje pravac geografskog severa.
Ovo podešavanje debele crtice i kružne podele busole
vTši se jedanput za duže vreme, ili uvek onda, ako promena
magnetne deklinacije obzirom na pramenu mesta rada iznosi
više od 111
Određivanje pra\·ca se\'era.
Poklopac busole otvoriti do kraja, a zatim pom1cno me-
talno ogledalo izdignuti toliko, da se držeći busolu u visini očiju
može na njemu ogledati cela podela busole. Potom se busola
uzima u desnu ruku tako, da pravac strelice na poklopcu kutije
bude upravljen od nas unapred. Busola se pri tome obuhvati
onako kako se to na sl. 115 vidi.
Sada treba levom rukom nareckani. prsten okretati tako,
da se O• odnosno oznaka N. kružne podele tačno poklopi sa
stalnom značkom (indeksom) na telu kutije. Kad je ovo ura-
đeno, okrećemo se u mestu sve dotle dok trouglasti vrh ma-
gnetne igle ne dođe na svetleću debelu crticu, koja se nalazi
u blizini 0° odnosno oznake N. (Istovremeno se i suprotni krak
igle označen. kružićem poklopio sa svetlećom kružnom ozna·
kom na podeli busole). Sada se busola izdiže u visinu očiju,

14.2
 ~~---...! ~
':-.JL -~--·· :':
4'<.l........~-~-~~~ , ~I

-- ~__:::; , zc=--:-=-. =
~- , - ~~·--·~

)._ .
~--- / ~ - --~_;:__:._
1IJ '- ·- ~~-
--- I~~~--'
--'..---~~

7 _,.,,,.iT'-,_..,._

1111, 0....."- '- ,...,~

Sl. 115

Sl. 116

143
„ '~wum.o """"'i m'""'""' ;,,, '""";,,; ~ ' ,. , , ~I·..
klopljenom metalnom ogledalu nišanimo kroz prorez na po- .
klopcu kutije. Kad smo se uverili da se magnetna igla umi-
rila i zauzela gore opisani položaj, kroz proreze na poklopcu
kutije uočavamo neki markantan predmet na zemljištu. Pravac
na taj uočeni predmet je pravac geografskog severa. Na sl. 115
i 116 vidi se usamljeno drvo koje se nalazi od naše stajne
tačke tačno u pravcu geografskog severa.

Orijentacija karte Bezardovom busolom.

Pravu ivicu busole prislonimo pored istočne ili zapadne
ivice okvira karte tako, da strelica na poklopcu busole bude
upravljena u pravcu severa· na karti. Okretanjem reckastog
prstena busole dovodi se nulti podeok busoline podele prema

tN
I
I
I
I
I

Sl. I li

144
 .~------"'4'1

fl
stalnoj znački (indeksu). Isto će se ovo uraditi (samo lakše
i brže), ako se okretanjem reckastog prstena dovede traka
sa natpisom »PATENT BEZARD« u paralelan položaj_ sa
natpisom .naseljenih mesta, jer su ovi na karti uvek ispisani
u pravcu zapad - istok, isto kao $to je i pomenuta traka
na podeli busole podešena u ovom pravcu. Kad je ovo ura·
đeno karta se zajedno sa busolom lag9,no okreće sve dotle,
dok se magnetna igla svojim krajevima· ne poklopi sa svetle·
ćim oznakama (debela crtica i kružić), čime je orijentacija
karte za vrše na. SI. 117.
Merenje azimuta nekog objekta pon1otu Bezardove busole na zemljištu.
U odeljku »Merenje azimuta« na str. 84 videli smo da je
azimut nekog zemnog predmeta sa jedne stajne tačke onaj
horizontalni ugao, čiji je jedan krak upravljen na sever, a
drugi na taj predmet. Kako se taj azimut na zemljištu pomoću
Bezardove busole može izmeriti videće se iz ovog primera:
Sa tačke na kojoj stojimo treba izmeriti azimut na fa.
brički dimnjak (sl. 118).

.
SmS
\
'\
'.
\
\
\ .___ 60"
~
,.r·
I I ....._
' ,,. ,,,.,,,. ,,,.
\
"'

Sl. 118

Busola se uzme u desnu ruku i okrene tako, pa joj pra-

vac strelice na poklopcu bude upravljen u pravcu pomenutog
dimnjaka. Levom rukom okrećući nareckani pr•ten o!ereće se
cela podela busole dotle dok se svetleća oznaka (debela cr-
tica) približno ne poklopi sa vrhom severn<;>~ krak~. _u~irene
magnetne igle. Busola se potom digne u v1s~nu ociJ_U 1 kroz
zareze na poklopcu busole nanišani na dimilJ~k fabrike, Je-
dnovremeno sa nišanjenjem laganim pomeran3em nareckanog

10 - čitanje karata 145

prstena poII!oću palca desne ruke, dovodi se svetleća oznaka
(deblja crtica na podeli) konačno do potpunog poklapanja sa
vrbom magnetne 'igle. (Magnetna igla i .i;ela podela ogleda se
u polupreklopljenom metalnom ogledalu): Jasno je da je ovim
podešavanjem podeok 0° na busoli sada u pravcu geografskog
severa. Onaj broj stepeni kružne podele koji sada bude na-
spram stalne značke (indeksa) busole označava veličinu azi-
muta dimnjaka u stepenima. Na sl. 118 azimut dimnjaka je 60".
Ovo je slučaj, ako podela na busoli raste u pravcu satne
kazaljke. Jeli podela na busoli izvedena tako, da raste u obr-
nutom pravcu satne ka'zaljke, onda se za veličinu azimuta
uzima dopuna pročitanog broja stepeni do 360°. Sličan je
postupak ako je podela izvedena u hiljaditima.
Prenošenje izmerenog azimuta na kartu.
Izmereni azimut na fabrički dimnjak, koji iznosi 60° pre.
nosi se istom busolom na kartu na sledeći način:
Ne dirajući nareckani prsten busole, istu postavimo na
kartu tako, da joj prava ivica bude tačno prislonjena uz
oznaku stajne tačke na karti. Busola se zatim po karti okreće
oko stajne tačke dotle, dok traka sa natpisom »PATENT
BEZARD< ne dođe u paralelan položaj sa ispisanim nazivima
naseljenih mesta; time je ujedno i linija 0"-180" podele bu-
sole dovedena u pravac sever-jug na karti. Kako na busoli
naspram stalne značke (indeksa) stoji još podeok 60" tj.
broj stepeni izmerenog azimuta na dimnjak, to od stajne tačke,
po karti izvučena linija duž prave ivice busole, označava
pravac koji od pravca severa na karti stoji pod uglom od
fiO". Na tom pravcu na karti treba da se nalazi znak kojim
je pomenuta fabrika na karti označena.
Merenje azhnuta nekoA' objekta po karti pomoću Bezardove busole.
Način merenja azimuta po karti običnim uglomerom ob-
jašnjen je u odeljku pod istim naslovom na str. 84.
Kako će se azimut nekog objekta na karti izmeriti po-
moću Bezardove busole pokazaćemo na sledećem primeru:
Sa raskršća puteva k. 252 iniamo zadatak da najkraćim
putem, krnćući se kroz šumu, stignemo do stražare na žele-
zničkoj pruzi (sl. 119). Ova stražara sa pomenutog raskršća
ne može se videti. Linija koja po karti spaja raskršće sa stra-
žarom na pruzi označiće pravac najkraćeg puta kretanja. Ova
linija sa pravcem severa u polaznoj tački obrazuje ugao '"
tj. azimut na pomenutu stražaru, čiju veličinu na karti treba

146
 I
I
I /
I I /
I /
I /
I /
I /
/

Sl. 119

izmeriti Bezardovom busolom. Način merenja je sledeći:

pravu ivicu busole postaviti duž pomenute linije k. 252 -
stražara, tako da strelica na poklopcu busole bude upravljena
u pravcu stražare. Okretanjem nareckanog .prstena busole
dovodi se traka sa natpisom »PATENT BEZARD« u paralelan
položaj sa ispisanim nazivima naseljenih mesta na karti. (Ako
ovih natpisa nll tom delu karte nema, traka se dovede u pa-
ralelan položaj sa \Severnom ili južnom ivicom okvira karte)_
Na taj način ujedno je i linija 0"--180" podele busole dove-
dene u pravac sever-jug na karti. Broj stepeni koji na kruž-
noj podeli bude naspram stalne značke (indeksa) busole ozna-
či će veličinu merenog azimuta.

Prenošenje po karti izmerenog azin1ut'a na zemljište.

Da bi se po zadatom i na karti određenom pravcu mogli
kretati potrebno je izmereni azimut toga pravca preneti na

I * 147
zemljište, te taj pravac kretanja na neki način i na zemljištu
obeležiti,.
Busolu sa kojom smo po karti izmerili azimut dignimo
sa karte i nedirajući nareckani prsten okrećemo se u mestu
zajedno sa njom sve dotle dok vrh severnog kraka magnetne
igle ne dođe tačno pod svetleću oznaku (deblju crticu) na po·
deli busole. Potom se busola izdigne u visinu oka, pa jednovre-
meno kontrolišući položaj magnetne igle (gledajući je u po
lupreklopljenom metalnom ogledalu) nišanimo kroz zareze na
poklopcu busole. Pravac ove nišanske linije označavaće na
zemljištu pravac ka stražari.
- Adrianova, busola je jedna od savremenih bu-
sola u opremi Crvene armije, koja je snabdevena nišanima i
svetlećim oznakama. Obzirom na njenu konstrukciju i način
nošenja (nosi se· na ruci kao ručni sat) vrlo je praktična za
upotrebu.
Busola se sastoji u glavnom iz dva dela i to: iz kutije
sa kružnom podelom i magnetnom iglom (sL 120) i iz po-
kretnog prstena, koji sa staklenom pločom čini pokretni po-
klopac busole (sl. 121). Igla se slobodlio okreće na vertikal-
nom šiljku, koja se mesinganom opružicom može izdići iz
svoga ležišta, priljubiti uz staklenu ploču poklopca i na taj
način ukočiti. Severni krak igle je trouglast i prevučen ma-
som, koja u mraku svetli.

SL 120 Sl. 121

Kružna podela (limb) izvedena je tako da se mogu očita­

vati i stepeni i hiljaditi. Podeoci su označeni sa brojevima 15,

148
30,45,60 - - što označava stepensku podelu 15°,30°,45'60'
- -,prema tome svaki podeok ove kružne podele ima vred-
nost od 3•. Nadalje, iznad svakog tridesetog podeoka stepeni,
označen je odgovarajući broj hiljaditih. Brđjevi 'liiljaditih rastu
u suprotnom pravcu stepenske podele; označeni su sa 50, 100,
150, 200 ..... što u stvari označava 500, 1000, 1500, 2000 ...
hiljaditib>. {Vidi sl. 120). Prema tome; svaki podeok kružne
podele ima vrednost 50 hiljaditih.
Nulti podeok, koji označava sever na podeli busole ozna-
čen je debljom žuto-belom crtom, koja u mraku svetli. Istočni,
južni i zapadni pravac na podeli pored oznake u slovima ozna-
čeni su još i malom tačkom, koja također u mraku svetli.
Pokretni poklopac (sl. 121) ima na sebi nišane (zarez i
mušicu), ispod kojih se nalazi po jedna trouglasta značka
(indeks) prema kojima se očitava kružna podela busole. I ove
značke su premazane masom, koja u mraku svetli. Ove značke
(indeksi) kao i nišani, sastavni su delovi poklopca, pa se zaje-
dno s njim i oni okreću. Linija zarez - mušica označava pravac
nišanske linije - vizure, pa je pri radu uvek zarez okrenut k
sebi a mušica ka objektu na koji se nišani.
Rad sa ovom busolom sličan je ranije opisanom radu sa
Bezardovom busolom; razlika je u tome, što je kod Bezardove
busole kružna podela pokretna, dok kod Adrianove busole za
vreme rada pokretna je nišanska linija.
Primeri upotrebe:
1. Izmeriti sa stajne tačke azimut na neki predmet na
zemljištu. Postupak je sledeći:
a) Okrenuti se licem ka predmetu, čiji azimut želimo
izmeriti, pa okretanjem busole u ruci (pri tome se ista drži u
približno vodoravnom položaju) dovodi se vrh severnog kraka
magnetne igle do poklapanja sa nultim podeokom busole.
b) Kad se igla u tom položaju umiri, okreće se pokretni
poklopac kutije dotle dok predmet čiji azimut merimo ne dođe
na nišansku liniju zarez - mušica. Značka (indeks) koja se
nalazi ispod mušice nišana pokazaće na kružnoj podeli broj
stepeni odnosno hiljaditih, i to je uglovna vrednost merenog
azimuta.
2. - Krenuti noću u pravcu objekta čiji azimut sa po-
lazne tačke iznosi 300•. Pri ovome je postupak sledeći:
a) Na polaznoj tački, zauzme se dati izimut. na busoli!
tj. postavi se svetleća značka (indeks) i to ona kop se nalazi
kod mušice nišana na podelu 300•. (Vidi sl. 122).

149
 S!. 122

b) Busolu uzeti ·u ruku tako, da zarez bude k sebi okre·

nut i okretati se sa busolom u mestu sve dok svetleći vrh mag·
netne igle ne dođe tačno naspram svetlećeg nultog podeoka
busole. Kad se igla u tom položaju umiri, nišanskalinija zarez-
mušica pokazuje pravac kretanja prema onom određenom
objektu pod azimutom od 300".
Napomena: U oba primera rađena je sa pravcem severa,
koga je pokazivala magnetna igla, tj. sa magnetnim severom,
pa je u prvom primeru izmereni magnetni azimut, a u drugom
primeru određen pravac kretanja prema magnetnom azimutu.
Ako vrednost magnetne deklinacije na mestu rada ne prelazi
3° (tj. veličinu jednog podeoka busole) nema potrebe unositi
nikakve popravke. pravaca zbog magnetne deklinacije jer se u
takvim slučajevima pravac geografskog i magnetnog severa,
između sebe tako malo razlikuje, da praktično pri izvođenju
ovakvih i sličnih zadataka ta razlika ne dolazi do izražaja.

150
 U nedostatku busola, koje su naročitim napravama pode-
šene za što pogodniju praktičnu upotrebu, kao što je Bezar-
dova, Adrianova ili druge, sve opisane radnje mogu se izvršiti
i sa najobičnijim busolama, koje pored magnetne igle i kružne
podele nemaju nikakvih pomoćnih pribora. Jasno je da će rad
sa ovakvim busola.ma biti nešto· grublji, ali još uvek zadovo-
ljavajući. Ovde ćemo navesti samo jedar! primer upotrebe jedne
obične busole pri merenju azimuta nekog predmeta na
zemlj iš.tu.
Okrenuti licem ka predmetu čiji azimut želimo izmeriti
držimo busolu približno vodoravno (sl. 123) i okrećemo je

Sl. 12:3

dotle, dok pod vrh severnog kraka magnetne igle ne dođe nulti
podeok njezine kružne podele odnosno podMk sa oznakom N -
(sever). Držeći sada buBolu u ovom položaju, drugom rukom
stavljamo već pripremljenu slamčicu, šibicu ili sličan predmet
na stakleni poklopac preko sredine busole, ali tako da ova
slamčica dođe tačno u pravac onog· predmeta na zemljištu čiji
azimut merimo. Kad smo preko ove slamčice na pomenuti pred-
met nanišanili, a u isto vreme se uverili da vrh magnetne igle
stoji na podeoku O, onda na kružnoj podeli busole gledajući
pravo odozgo, pročitamo onaj podeok koji se nalazi ispod slam-
čice. Pročitani broj stepeni biće vrednost izmerenog azimuta.
Ovaj azimut je stvarno magnetni azimut, jer nije meren od
pravca geografskog, nego od pravca magnetnog sever": (od
pravca koji pokazuje vrh severnog kraka n_iagnet.n~ 1gJ:).
Obzirom na to, da će ovaj izmereni azimut služ1t1 u cI!Ju opst.e
orijentacije pri kretanju, to mala razlika zbog magnetne dekl1-

I 151
nacije (kod nas oo - 30) kao što je to već ranije rečeno neće
imati naročitog uticaja.
Primer kretanja kroz šumu upotrebom karte I Bezardove busole.
Prema priloženoj karti razmere 1 :25.000 (sl. 124) treba
izvršiti kretanje kroz šumu. Polazna tačka je verski spomenik
na putu severo-istočno od sela Sušice, a krajnji cilj je šuma-
reva kuća u proplanku. Pravac kretanja izabrati tako da se
svakako naiđe na proplanak sa đermom, a potok preći kod vo-
denice, jer je na tom mestu ·jedino pogodan i moguć prelaz. Po
ovako dobivenom zadatku treba izvršiti pripreme koje se
sastoje u sledećem:
1. - Određene pravce kretanja na karti obeležiti, tj.
pravim linijama spojiti polaznu tačku sa đermom, zatim ovaj
sa vodenicom, a potom vodenicu sa šumarevom kućom. Na
svakoj od ovih tačaka na karti povući liniju pravca severa (u
ovom primeru to su linije paralelne sa zapadnom ivicom
okvira karte) .
2. - Na svakoj od tih tačaka na karti izmeriti azimute
ucrtanih pravaca, i to sa pol~""Ile tačke izmeriti azimut pravca
na đeram, zatim sa đerma azimut na vodenicu i sa vodenice
azimut pravca na šumarevu kuću.
Za merenje azimuta prvog pravca tj. pravca polazna
tačka-đeram, pravu liniju Bezardove busole postaviti tačno
duž pomenute linije po karti tako, da pravac strelice na po·
klopcu busole bude upravljen u pravcu đerma. Okretanjem
nareckanog prstena busole, podesiti da traka sa natpisom
>PATENT BEZARD« dođe u paralelan položaj sa ispisanim
nazivima naseljenih mesta. Broj stepeni na podeli busole. koji
pri takvom položaju trake budu naspram stalne značke·indeksa
busole, označava veličinu ovoga azimuta. Na ovaj· način izme-
ren azimut ovoga pravca iznosi 326°.
Na isti način postavljanjem prave ivice busole duž linija
đeram-vodenica i vodenica-šumareva kuća izmeriće se i ovi azi-
muti. Tako izmeren azimut pravca sa đerma na vodenicu iznosi
340, a azimut sa vodenice na šumarevu kuću 344a_
Napomena: Ako imamo pri ruci uglomer, onda merenje
pomenutih azimuta prvenstveno, meriti uglomerom, jer je pro-
stije i tačnije- ·(Način merenja uglomerom vidi na str. 83>.
3. - Azimute kao i podatke o dužini pojedinih pravaca,
koje ćemo takođe na karti izmeriti, treba zabeležiti na jednoj,
na brzu ruku nacrtanoj skici. Pored. veličine azimuta i dužine
pravaca u metrima, na toj skici ubeleže se i dužine izražene u

152
 1:25000
Sl. 124 Sl. 125

koracima, kao i potrebno vreme da se pređu ove daljine

(sl. 125).
Koristeći
se podacima ove skice, a pomoću busole moći
ćemo da se kroz ovu šumu krećemo, a da se pri tome uvek
držimo određenih pravaca.
Pri tome treba :
Na polaznoj tački na zemljištu odrediti prvi pravac našega
puta. a to je pravac polazna tačka-đeram u proplanku. Sa
skice pročitamo da je azimut toga pravca 3260. Okretanjem
nareckanog prstena na Bezardovoj busoli okrećemo podelu, i

153
istu podesimo takO' da podeok 326° dođe naspram stalne značke
- indeksa busole. Potom se busola izdigne u visinu očiju
(strelica· na poklopcu busole upravljena je od sebe, a metalno
ogledalo polupreklopljeno). Okrećemo se zajedno sa busolom
u mestu sve dotle dok se vrh severnog kraka magnetne; igle ne
poklopi sa svetlećom oznakom - debljom crticom, koja je u
blizini nulte podele busole. Kad je magnetna igla zauzela ovaj
položaj, onda je nišanska linija kroz proreze na poklopcu bu-
sole upravljena tačno u pravcu našeg prvog cilja tj. u pravcu
đerma na onom proplanku. U tom pravcu zapamtimo neki pred-
met i krenemo k njemu. Krećući se tako od predmeta do pred-
meta i tako održavajući pravac zauzet na polaznoj tački stići­
ćemo do prvog našeg cilja. Brojeći pri tome korake" ili vodeći
računa o proteklom vremenu, znaćemo uvek i koliko smo u
svakom momentu udaljeni od našeg prvog cilja.
Kad stignemo na proplanak sa đermom, vidimo po skici
da treba uzeti novi pravac kretanja. Kako azimut novog pravca
iznosi 34°, to ćemo sada taj ugao zauzeti na busoli tj. pod stalni
indeks btisole okretanjem nareckanog prstena staviti podeok
34'. Ovaj novi pravac označićemo na zemljištu na isti način
kao i raniji pravac kad smo krenuli sa polazne tačke.
Kod vodenice menja se ponovo pravac kretanja, pa se
sada na 'busoli zauzima ugao od 344', tj. azimut ovog poslednjeg
pravca. Održavajući pri kretanju ovaj pravac stićićemo ko-
načno našem krajnjem cilju tj. šumarevoj kući na proplanku
Na sličan način vrši se i orijentacija za vreme noćnih
kretanja, pri čemu se za posmatranje busole koriste njezine
svetleće oznake. Za obeležavanje pravca kretanja na zemljištu
izaberu se bliski predmeti koji se još vide ili naziru.
Za vreme potpuno tamnih noći, obeležavanje pravca kre·
tanja vrši se osvetlenjem, u koliko ovo ne otkriva tajnost kre-
tanja. U tu svrhu upućuje se borac sa džepnom električnom
lampom, fenjerom, zapaljenom cigaretom ili sličnim svetlećim
predmetom u pravcu koji pokazuje nišanska linija kroz proreze
na poklopcu busole, a na daljinu da ga možemo doviknuti i u
pravac nišanske linije dovesti. Kad je svetleći predmet doveden
u pravac uputimo se tim pravcem tj. ka svetlu. Stigavši na
mesto svetiljke istu upućujemo dalje, dovodimo u pravac i
ponavljamo sve -dotle dok ne stignemo do određenog cilja.
Sva ova kretanja možemo izvršiti i pomoću svih ostalih
busola, koristeći naprave za nišanjenje odnosno nišanske linije
kao linije pravca kretanja. U koliko busole nemaju naročitih
naprava kao što imaju Bezardova, Adrianova ili slične busole,
treba se pomagati sa raznim pomoćnim sretstvinia, kao što je

154
to slučaj sa upotrebom najobičnije busole sa slamčicom, šibi-
com ili sličnim vizirnim premetom.

\
šTA •MOžEMO DA TRAŽIMO OD KARATA RAZNIH
RAZ~ERA I U KOJE ·SVRHE MOžEMO DA IH KORISTIMO

U ovoj knjizi obrađeni su pojmovi, koji objašnjavaju po-

jedine elemente iz kojih je sastavljena svaka karta. Ovi ele-
menti jesu: zemljišni oblici, prirodni (vode, šume i t.sl.) i ve-
štački objekti (naselja, komunikacije svih vrsta i t. sl.). Oni su
povezani u karti u jednu čvrstu celinu na osnovu matematske
izgradnje karte (projekcija, triangulacija, visinski odnosi), a
svemu tome dat je jedan jasan i harmoničan vid, da bi karta
postala čitka i razumljiva. Na njoj je dakle po utvrđenim pra-
vilima i ustaljenim znacima, pretstavljeno zemljište sa zemlji-
šnim oblicima, prirodnim i veštačkim objektima, čiji međusobni
odnos položaja odgovara u određenoj razmeri tačno onom na
zemljištu. Na taj način karta pretstavlja smanjenu vernu sliku
zemljišta na hartiji stvorenu radom mnogih stručnjaka: geo-
deta, topografa, kartografa, geografa i štampara.
Karte služe raznim naučnim, privrednim i vojnim svrha-
ma, čije su potrebe u pogledu onog št a karta treba da pokaže
raznovrsne· i mnogobrojr.e. Praktična. kartografija morala bi
dakle da izrađuje veliki broj raznovrsnih karata, ako bi htela
da zadovolj.i ·želje svih zainteresovanih. Ali izrada karte je ne
samo dugotrajan već i skup rad. O ekonomiji vremena i mate-
rijala mora se pri izradi karte voditi najvećeg računa. Zato
praktična kartografija teži d.a smanji što je moguće više broj
raznovrsnih posebnih karata. Ona to postiže veštim i umešnim
sastavom i povezivanjem gradiva u što manji broj jednorod-
nih grupa, kojim će se zadovoljiti što veći broj zahteva i po-
treba, kojima karta treba da odgovori.
Prvi uslov na tom teškom poslu, koji treba ispuniti, jeste
pravilan izbor razmere karte.
K:tko karta nije .ništa drugo nego grafički prikaz ze-
mljišta obuhvatajući one elemente koji odgovaraju nameni do-
tične karte, to se njom postiže približno isti cilj kao i geograf-
skim opisom odgovarajućeg zemljišta.
No, ipak rečju opisan geografski prikaz ima ogromna
preimućstva nad onim samo crtežom izloženim, kako ga karta
pretstavlja. Pri geografskim opisima rečju pruža se moguć­
nost da se gradivo metodički ·podeli, rasporedi i obradi tako da

155
se prilagodi shvatljivosti i obrazovanosti onih kojima su name-
njeni i da se ovi načelno i postepeno upoznaju sa cetinom.
I pored nastojanja praktične kartografije, da umesnim grupi-
sanjem karata po sro.dnosti gradiva uprosti i ujednači njihov
sadržaj, on će uvek biti vrlo složen sa mnogobrojnim pojedino-
stima, čije poznavanje i pravilno tumačenje pretpostavlja iz-
vesnu prethodnu spremu i obrazovanost.
No, na najveću teškoću nailazi se pri upotrebi karte zbog
toga što karta zahteva od čitaoca da je odmah obuhvati u ce-
lini. tako reći jednim pogledom da primi razne fizičke utiske,
koje ona pruža 1 ujedno da ih pretvori u stvarnosti odgovara-
juće pretstave. Samo takvim temeljnim osmatranjem i .saživ-
ljavanjem sa sadržajem karte, dobiva se puna, pravilna i za
vojne potrebe neophodna korist od karte, tako iskorišćena
karta stvara pouzdanu osnovu za taktičke i operativne radnje,
koji se na nju oslanjaju; oživljava prednosti i teškoće koje
zemljište takvim radovima pruža; ustaljuje pravilan odnos
između prostora i vremena kod čitaoca i postaje vrlo važno
sredstvo svakom vojnom rukovodiocu i borcu pri odbrani
otadžbine.
Da se takva upotreba karte postigne, neophodno je, po-
red osnovnog teoretsko.g znanja, dugo i dugo praktično čita­
nje karte, njena stalno upoređivanje sa stvarnim zemljištem
i vežbanja da se iz grafičkih prikaza stvore pravilne, žive
pretstave prirode. Takav rad, biće ne samo celishodan u po-
gledu čitanja karata, nego će imati pozitivan uticaj na opšte
intelektualno vaspitanje čitalaca, jer će ih navikavati kako se
treba uživljavati i saživljavati sa teoretskim saznanjem.
Imajući dakle u vidu prosečan nivo svojih čitalaca, kao
i raznovrsnost potreba po raznoj nameni, vojna kartografija
izdaje karte u nekoliko razmera. Načelno ove karte su saobra-
žene vojnim potrebama, ali ekonomija u izradi karata uopšte,
zahteva da karte vojnog izdanja posluže i za poslove građan­
skog sektora, koliko god to vojni karakter izdanja dozvoljava.
Karte našeg vojnog izdanja izrađene su u razmerama 1 :25.000,
1:50.000, 1:100.000, 1:200000. 1:500.000 i 1.750.000 {privre-
meno izdanje). Za sva ova izdanja služio je kao osnova topo-
grafski premer naše zemlJe u razmeri 1 :50.000. Pred drugi
svetski rat zapocelo je, a i sada se nastavlja, snimanje u ra-
zmeri 1 :25.000, te se tako dobijaju t.zv. topografski planovi,
na osnovu kojih će se izrađivati karte svih sitnijih razmera.
Rasm0trimo sada, koju tačnost možemo da očekujemo
od karata raznih razmera.
•
156
 Pri ovom rasmatranju treba imati u vidu dve vrste karata
i to: topografski original, koji izrađuje topograf snimanjem -
preslikavanjem zemljišta i kartu koja nastaje iz toga originala
(bilo u istoj bilo u smanjenoj razmeri), putem kartografske
reprodukcije u štampi.
U vezi sa našom moći uočavanja, kao granična vrednost
grafičke tačnosti crtanja, mogu se smatrati .veličine od 0,1 do
0,2 mm koje u stvari pretstavljaju tačkice u kojoj god bilo
razmeri. Sa tom tačnošću mogu se uzimati dužine sa crteža
ili nanositi na njega. Kao što je već izneto u odeljku „Mere-
nja na karti", samo usled ove netačnosti ili bolje rečeno gra-
nice grafičke tačnosti bila bi na pr. ma koja dužina uzeta sa
karte razmere:
1: 25.000 - kraća ili duža za 2.5 do 5 metara
1: 50.000 - " „ 5 do 10 „
1:100.000 - " " " „ 10 do 20 „
1 :200.000 - " " " „ 20 do 40 „
" "
od prve dužine u prirodi.
Ali neizbežne greške pri samom premeru tj. pri izradi
topograskog originala, kao i pramena dimenzija hartije pri
raznim postupcima kod štampanja povećavaju netačnost go-
tove karte do veličina, koje se kreću u granicama od 0,5 do
1,0 mm, pa će usled toga dužina uzeta sa gotove .karte u
razmeri:
1: 25.000 - biti kraća ili duža za 10 do 25 m.
1: 50.000 - „ „ 25 do 50 m.
1:100.000 - " " " „ 50 do 100 m.
1:200.000 - " " " „ 100 do 200 m.
" " " "
od prave dužine u prirodi.
Pri izradi topografskog originala vodi se računa o gra-
fičkoj tačnosti crteža, a upotrebljavaju se takve metode rada,
da se nagomilavanje neizbežnih grešaka premera svede na
najmanje moguću meru. Grafička tačnost crteža. je rukovo-
deći uslov pri crtanju topografskog originala.
Ako uzmemo da je topografski original rađen u razmeri
1 :25.000 gde grafička tačnost crteža daje veličinu od 2,5 do 5
metara u prirodi, onda je jasno da se u crtež ne mogu uneti
oni objekti, čija je veličina u prirodi manja od 2,5 do 5 metara.
Ako je međutim važnost takvih objekata obzirom na nan;ienu
karte velika, onda se oni ipak unose u crtež ali uvećani tj.

157

·. 111
van razmere. Tako na pr. neki kri'anik, čija širina iznosi 5 me
tara -- ne može se nacrtati linijom debljine od 0,2 mm (kak
bi to odgovaralo razmeli), već se. crta debljom linijom, da b
bio upadljiviji. Jedan potok na pr. čija širina u prirodi iznos
1 metar, ne bi se uopšte mogao nacrtati, jer bi ta linija moral
da bude 0,04 mm, što je nemoguće prikazati. On se s toga crt
kao linija debljine oko 0,2 mm, imajući u vidu da će u buduća
karti biti prikazan plavom bojom i tako čitaocu pasti u oči
Vidimo dakle, da ucrtavanje objekata u original zahteva po
jačavanje (podebljavanje odnosno proširivanje) crt;eža izvesni
objekata, da bi se oni na taj način istakli. Ovo pojačavanj
dimenzija izvesnih objekata, saobraćajne i hidrografske mreže
uopšte, naročito u tesnacima ide samo na uštrb zemljišnih
oblika tj. nasilnim proširivanjem uskih dolina - premešta-
njem horizontala u desno i u !evo od tih linija u crtežu. Topo-
graf je dakle već pri samom radu primoran da reducira ( sma-
njuje) sadržaj i da generališe (uopštava) sliku zemljišta, jer
mu razmera u kojoj snima teren ne podnosi unošenje svega
onoga š1S vidi; ali ipak mora da uerta ono što je od važnosti
za sadrzaj karte. Ovo t._ zv. topografska reduciranje i gene-
ralisanje, u najjužoj je vezi sa razmerom u kojoj se snima to-
pografski original.
Karte sitnijih razmera imaju još manje podataka. Ma
da kao osnov za njihovu izradu služi razmera topografskog
originala, ipak se usled neophodne t. zv. kartografske redukcije
sadržaja i t. zv. kartograskog genera!isanja objekata, vernost
u odnosu na pravu sliku zemljišta smanuje. Razlog ovome ·
videće se iz sledećeg primera. Na karti sitnije razmere izo- ·
stavlja se izve.stan broj detalja, koji se u toj razmeri ne mogu
pretstaviti, jer ih razmera ne podnosi. Oni bi svojim postaja- ·
njem u toj razmeri išli i na uštrb jasnoće karte, jer bi karta
bila „preopterećena". Sem toga generalisanjem se izvesni de- ·
talji uopštavaju - .na pr. neki put, koji je na karti krupnije
razmere pokazan sa nekoliko većih serpentina (krivina), u kar-
ti sitnije razmere biće pokazan sa manjim brojem serpentina
i sa slabije izraženim krivinama.
Na takav način postepenim prelazem, od karata krupnije
na karte sitnije razmere, vrši se sve veća redukcija i sve veće
generalisanje. Na posletku od topografskog originala, postepe-
nim smanjivanjem dobijamo geografske karte._ na kojima su
izčezle mnoge pojedinosti iz originala: konture naselja pretvo-
rile su se u kružiće, a zemljišni oblici prikazani su samo u
glavnim potezima bez ikakvih detalja.

158
 Ovim opštim raz!a~anjima treba dodati još sledeća:
1) Na kartama svih razmera, trigonom.etriske tačke su
po svom položaju nanete sa najvećom mogućom tačnošću pa
s toga treba - kad je god to mogu~.e· - samo ove tačke' ko-
ristiti u kartometriske svrhe (odmeranja sa karte) da bi se
tako dobili što bolji podatci. Pri tome ne treba nikada gubiti
iz vida razmeru karte. .
2) Topografski znacj za puteve, koji se crtaju sa dve 1.· 1

paralelne linije uvek su znatno širi, te u datoj razmeri imaju

veće dimenzije na karti, nego što su im stvarne dimenzije na
terenu. Ali osa takvog puta tj. linija koja ide sredinom između
tih paralelnih , linija, odgovara stvarnom položaju puta u
prirodi.
3) Karte zastarevaju brzo naročito kod naglog privred-
nog razvoja zemlje, jer veštački objekti nastaju mnogo većom
brzinom, nego što ih reprodukciona kartografija (iz čistog raz-
loga ekonomije u izradi karata J može da zabeleži. Ali reljef
nije podložan brzim promenama, pa s tdga njegova slika na
karti može i kod starih izdanja vrlo korisno da posluži za ori.
jentaciju.
što se tiče karata specijalno našeg vojnog izdanja, po-
trebno je ukazati na sledeće:
1) Na kartama izdanja bivšeg Vojnog geografskog in-
stituta, automobilski putevi klasificirani su po njihovom zna-
čaju; oni su deljeni na državne, okružne, sreske.
Na našim novim kartama, automobilski putevi klasifici-
raju se po kakvoći puta; oni se dele na autostrade, automo-
bilske puteve I, II i III reda.
2) Naša karta razmere 1:100.000 (izdanje bivšeg Voj-
nog geografskog instituta) , do bijena je fotografskim smanji-
vanjem topografskog originala razmere 1.50.000. Pri tome
nije izvršena prethodna kartografska redukcija niti kartograf-
ska generalisanje, usled čega je karta po svome sadržaju ispa-
la „preopterećena". Prema tome u sadržaju karata razmere
1:50.000 i razmere 1:100.000 nema nikakve razlike.
3) Neke naše veće reke kao Morava, Drina, Drava itd„
često u svome donjem toku menjaju korito, usled čega njegov
položaj u prirodi može u mnogome da se razlikuje od onog
na karti.
Posle svega gore izloženog da vidimo sada, šta nam karte
naših vojni!) izdanja u raznim razmerama, mogu da pruže u
pogledu rada sa njima.

159
 1. Karta razmere 1 :25.000
Ona je najtačnija i najpotpunija naša vojna karta. Izradu.
je se na osnovu topografskih planova, dobijenih. neposrednim
premerom zemljišta u istoj razmeri. Na njoj možemo da meri-
mo dužine i rastojanja sa tačnošću od 10 do 25 metara, da me-
rimo uglove u granicama tačnosti upotrebljenog uglomera (tran-
sportera), da izrađujemo profile zemljišta i da određujemo
međusobnu vidljivost tačaka. S toga ova karta može veoma
korisno da posluži za najlakšu i najtačniju orijentaciju na ma-
njim prostorijama, za detaljno proučavanje kretanja i kao VO-
dić pri kretanju na manja otstojanja. za kretanje po zemljištu,
za određivanje topografskih elemenata za gađanje artilerije
i minobacača, za izvršenje detalnih taktičkih radnji, za izradu
plana utvrđivanja, napada i odbrane, za nanošenje detaljnog
rasporeda sopstvenih i neprijateljskih snaga, za izradu plana ~
raznih inžinjeriskih radova, za uspostavljanje veze, za koman-
dovanje i kao osnova za izradu karata sitnijih razmera.
No usled svoje krupne razmere ova k;irta zauzima velike
količine hartije za prikaz većih prostorija (napr. neka prosto-
rija prikazana na karti 1:100.000 obuhvata u karti 1:25.000
šesnajst puta veću količinu hartije). Prema tome, ova karta,·
već iz praktičnih razloga, nije podesna za normalnu upotrebu
kod trupe ni u ratu, pa ni u miru. Sem toga, ona nije dovoljno
pregledna ni za orijentaciju, ni za taktički rad koji se odnosi
na iole veću prostoriju i veće sastave. Naročito u pokretnoj
vojni ove bi se nezgode vrlo osetile.
Zato će se ova karta moći koristiti za praktičnu taktičku
upotrebu samo u ograničenom obimu i za specijalne zadatke.
kao što su napred navedeni.

2) Karta razmere 1 :50.000

Ona je kod nas izrađena na osnovu topografskog or1g1-
nala u razmeri 1 :50.000. Njena je tačnost manja od karte u
razmeri 1 :25.000, jer se dužine uzimaju sa nje sa greškom od
25 do 50 metara. U pogledu sadržaja ona ima manje detalja
ali se ipak može upotrebiti u nedostatku karte u razmeri
1 :25.000 za sve radnje koje se predviđaju za ovu samo sa ma-
njom tačnošću.
U pogledu taktičke upotrebljivosti ova karta pruža dobru
preglednost i ima dosta zemljišnih elemenata za izučavanje i
procenu zemljišnog reljefa za taktičke pa i borbene radnje i
manjih taktičkih jedinica.

160
 Ipak i razmera ovjh karata suviše je velika i zahteva
vel_ike količ~ne hartije, da bi.se "Iva karta mogla upotrebiti kae
opsta takbcka karta, naroc1to ft pokretnoJ vojni. Njena ko-
rišćenje svodiće se uglavnom za specijalne zadatke, slične ka-
kvi su navedeni i za kartu 1.25.000.

3) Ka.rta razmere 1:100.000

·Izrađena je kod nas na osnovu fotografskog smanjivanja
našeg topografskog originala razmere 1 : 50.000. Greška u od-
meranju dužina sa nje, kreće se u granicama od 50 do 100
metara. ,
Ova karta je redovna i glavna taktička karta, podesna
za oJl>štu upotrebu kod sviju jedinica, kako po svom sadržaju,
tako i u pogledu celishodnog snabdevanja trupa s njom.
Ona pruža dovoljne podatke za orijentaciju na terenu,
za upoznavanje i procenu zemljišnog uticaja na sve operativne
i taktičke radnje, a dobre oslonce i za korišćenje za borbene
potrebe većih jedinica. Dopunjena podacima terenskog izvi-
đanja, kartama krupnijih razmera, ličnim osmatranjem i t. sl.
ona može poslužiti po potrebi i za ocene terena i za uprav-
ljanje borbom i u detaljnijim situacijama.
Korist ove karte zavisi uveliko od sposobnosti i spr~
onog, ko se njom koristi. Potrebno je da se poznaju načela,
prema kojim su se u njoj sprovodila uopštavanja i redukcije;
da se znaju razlikovati podaci u njoj na čiju se tačnost i ver-
nost položaja i prikaza može osloniti u većoj ili manjoj meri.
Vežbanja u čitanju karata treba na ovoj karti najčešće
izvoditi, pošto je ono po njoj najteže, a njena je upotreba u
ratu i u miru redovna u svim prilikama.

4) Ka.rta razmere 1:200.000

Izrađena je na osnovu karte razmere 1 : 100.000, bez te-
renskih detalja j jako uopštenog i smanjenog sadržaja. Pri
merenju dužina sa nje, može se očekivati greška od 100, 200
pa i više metara.
No i u ovoj karti su uneti, ukoliko to samo razmera i pre·
glednost dozvoljavaju, i svi zemljišni elementi i objekti, koji
su od iole veće vojne važnosti, a naročito oni operativnog i
strategiskog značaja. Reljef je dat u sažetom, ali geografski i
topografski u karakterističnom vidu, ističući pri tome njegove
naročite vojne odlike i vojni značaj.

11 - čitanje karata 161

. I ako ·je ova karta prvenstveno namenjena za kabinetsk:e'
ra\love. ona može prema potrebi poslužiti u dovoljnoj .meri i za
orijentaciju na zemljištu. Ona služi prvenstveno za operativn~
potrebe višem rukovodstvu i pruh brz i jasan pregled rada
velikih jedinica na velikoj prostoriji. Podesna je i za detaljne
strategiske studije. No. u nedostatk•1 drugih karata, ona može
u dovoljnoj meri da posll)Ži i kao opšta osnova za upravljanje
i prikazivanje taktičkog delanja, pa i onog manjih jedinica.

5) Karta razmPrP J :500.000

Ona je izrađena na osnovu karata krupnije razmere, pri
čemu je obraćena naročita pažnja na saobraćajnu mrežu -
suvozemnih i vodenih glavnih komunikacija. Reljef je prika-
zan tako, da bi se izrazio samo po,iam o njegovoj geološka_
morfološkoj celini. Naselja su prikazana kružićima razne ve.
Jičine, dok su šume potpuno otpale.
Ova karta služi višem vojnom vodstvu za strategiske po-
trebe i studije, a zadovoljava svojim sadržajem i potrebe opš
državne prirode.
Sv.e što je rečeno za ovu kartu,
1 : 750.000 - privremenog izdanja.

162
 \

III DEO
IZRADA SKICA
O' SKICAMA UOPš TE.
Karta, ma koliko da je tačna i detaljna, u mnogim sluča­
jevima ne može da zadovolji sve potrebe, naročito manjih jedi-
nica, jer razmera karte nemože da obuhvati sve one detalje
zemljišta i objekte na njemu, koji su od uticaja na rad i dejstvo
manjih jedinica.
Ako uzmemo kartu razmere 1 :25.000, koja· je od s.vih
naših vojnih karata najtačnija i najdetaljnija. ne možemo iz
nje saznati stanje puta kojim je neprijatelj odstupao.
Može se. desiti da je put na karti ucrtan kao prvoklasan,
a u međuvremenu od izrade karte do dana upotrebe postao
slab ili čak sasvim neupotrebljiv. Sem toga u karti nisu ucrtani
svi detalji zemljišta. Tako na primer, zbog sitne razmere; u
karti nisu ucrtane jaružice, rovovi duž puteva, manji nasipi
pored puta, telegrafske i telefonske linije i dr. Međutim, svi ovi
objekti često mogu biti od značaja pri radu i dejstvu manjih
jedinica. Zato se podaci o zemljištu, dobiveni sa karte, često
moraju dopunjavati neposrednim izviđanjem i osmatranjem
na samom zemljištu. Za tu svrhu izrađuju se zasebni crteži
zemljišta u kojima se unose svi potrebni detalji. i objekti na
njemu, koji su od uticaja na rad i dejstvo manjih jedinica.
Postoje tri Yrste takvih crteža: kroki, skica i panoramski
snimak.
Kroki je crtež zemljišta, obično u krupnoj razmeri, izra-
đen raznim pomoćnim sretstvima Igledača. regleta, busola) i
sa određenim taktičkim zadatkom.
Panoramski snimak je perspektivna slika nekog dela
zemljišta, onako kako ga naše oko vidi. Crta se sa jedne odre-
đene stajne tačke. Služi uglavnom za označavanje ciljeva, za
prenos i podelu vatre i za dopunu izveštaja.

163
 Skica je crtež zemljišta izrađen bez pomoćnih sprava, na
brzu ruku, ocenom od oka. Ona se radi sa jedne, a ako je
potrebno i sa više stajnih tačaka. Ona treba da je jednostavna,
jasna, istinita i na vreme dostavljena. Dockan dostavljena
gubi svaki značaj i vrednost. Crta se samo to što je neophodno
za objašnjenje taktičke situacije; otstojanja se određuju od
oka, rede, ako vreme i mogućnosti dozvoljavaju - odmerava-
njem. Skica se crta u približnoj razmeri. Približnost razmere
postiže se time što se od oka zadržava međusobni odnos otsto-
janja. Pojedina važnija otstojanja, na pr. otstojanja do orijen-
tira ispisuju se duž nacrtanog pravca ka orijentiru. Objekti se
_:etstavljaju topografskim znacima, a orijentiri često svojim
perspektivnim izgledom \1 cilju da se slikovitije i očiglednije
prikažu. Oko stajne tačke obavezno se vrši premer od oka, da
bi njeno pronalaženje na zemljištu i na karti, pri upotrebi i
iskorišćavanju skice, bilo olakšano.
Na skici moie biti ucrtan i front trupa, raspored raznih
delova pozadine, veze itd. Trupe se ucrtavaju po mogućstvu
u boji po ustaljenim znacima, označavaju strelicom pravac
kretanja ako se nalaze u kretanju. Neprijateljske trupe crtaju
se plavom a sopstvene trupe ~rvenom bojom. Ako nemamo
olovaka u boji, onda borbenu situaciju i raspored trupa cr-
tamo običnom olovkom, debelim linijama. Pravac dejstva (pe-
šadiskog, mitraljeskog i artileriskog) označava se punim li-
nijama do ciljeva i orijentira. Pri ucrtavanju situacije i ra-
sporeda trupa u skicu pridržavati se odgovarajućih odredaba
Ratne službe štabova, koji govore o radnoj karti.
Skica ne samo da dopunjuje izveštaj, već ga pravi jasni-
jim i shvatljivijim. Treba uopšte pridavati veći značaj gra-
fičkom izražavanju misli. često je dovoljno nekoliko poteza
olovkom, da zamene dugačke opise. Zato se u poslednje vreme
u svim vojskama obraća velika pažnja na izradu skica, kao
dodatka raznim izveštajima. Pomoću skice bolje se zapamte
glavni objekti i reljef zemljišta i raspored neprijateljskih i
svojih trupa.
Da bi mogli da crtamo i da čitamo neku skicu, moramo
pre svega da znamo topografske znake za objekte, koji su isti
kao. oni na kartama. Zemljišni oblici (reljef) pretstavljaju se
horizontalama, ali bez određene ekvidistancije. Povuku se
nekoliko horizontala, da bi se u glavnom pokazao oblik
zemljišta
Rad.i slikovitije, a i očiglednije pretstavke šume se crtaju
prema nJihovom obliku. Iscrta se ivica šume i izgledom jednog

164
drveta označi se da. li je lisnata
hi igličasta (sl. 126). Na istoj
slici nacrtano je i džbunje sa nekoliko uzdužnih kružića.

I
Sl. 126

Naseljeno mesto crta se šematički, obllhvatajući ivicu

mesta linijom i šrafirajući ga (sl. 127).

Sl. 127

Znaci za razne vojne jedinice i formacije kao i za poje-

dina oruđa propisani su ustaljenim taktičkim znacima.
Pravac severa treba na skici označiti strelicom. Potrebne
nazive treba ispisati čitko i tačno uvek u istom pravcu - pa-
ralelno sa ivicom hartije ili u pravcu zapad-·-istok. Oni ne
smeju da zauzimaju mnogo mesta.
Kolika će se skica po veličini crtati, zavisi od veličine
zemljišta koja treba pretstaviti i od veličine hartije sa kojom
raspolažem(>.
Sve ono što se ne može crtežom pretstaviti, ko na pr. .;·1
ij'.
opis pojedinih objekata ili neka namera neprijatelja i sl., daje !I
se pored samog crteža u vidu pismenog objašnjenja, koje se
naziva »legenda«.
'~
)i!'I

i''
1liS
 Izrada skica.

Kao što je već rečeno, skica se radi sa jedne, a ako je

potrebno sa dve ili više stajnih tačaka, što zavisi od pregled-
nosti zemljišta, od vremena koje nam stoji na raspoloženju i
dobijenog zadatka. Izviđač će na primer radi izveštavanja o
mestima neprijateljskih oruđa moći izraditi crtež za nekoliko
minuta sa jedne stajne tačke, bez detalja, samo sa potrebnim
orijentirima, po kojima će se docnije moći sa skice na kartu
naneti mesta neprijateljskih oruđa. Ali ako je potrebno izra-
diti skicu borbenog poretka čete u odbrani na ispre!!ecanom
i nepreglednom zemljištu, moraćemo obići ceo rejon odbrane
i izraditi skicu sa svima potrebnim detaljima. Ili ako je naš
zadatak da izradimo skicu nekog puta, moraćemo se kretati
tim putem i sa pojedinih stajnih tačaka na putu snimati kako
sam put, tako i neposrednu okolinu s jedne i s druge stra-
ne puta.
Ako imamo kartu toga dela zemljišta za koje želimo da
izradimo· skicu, precrtaćemo sa nje na list hartije, ili ako je
potrebna veća tačnost, kopiraćemo sa nje po kvadratima, uve-
!ičavajući kartu, glavne objekte i orijentire (reke, mrežu pu-
teva, konture naseljenih mesta i šuma i karakteristične oblike
reljefa). Pravac severa označićemo u jednom uglu strelicom
i obeležiti ga sa slovom S. Zatim ćemo na ovakvoj osnovi
ispisati nazive naseljenih mesta i reka, pravce puteva (od i
za ..... ) , brojeve kilometarskih stubova i ako je potrebno vi-
sinu neke tačke (kote). Ako je na karti postojala kilometar-
ska mreža ucrtaćemo je i na skici radi docnijeg lakšeg snala-
ženja na ltarti pri korišćenju skice. Radi veze sa kartom, na
skici se obeleže brojevima njihovih koorđinata, strane onog
kvadrata kilometarske mreže na karti, u kom se nalazi ze-
mljište koje je na skici pretstavljeno.
Ako ćemo skicu da radimo sa jedne stajne tačk„, iza-
braćemo na zemljištu tako mesto, sa kog se po mogućstvu vidi
sav deo zemljišta koji treba da snimimo. Tu stajnu tačku ucr-
taćemo na pripremljenu osnovu.

Pripremljenu osnovu na bloku ili na ma kom drugom

listu hartije, koji se obično stavlja na neku tvrdu podlo!fu
(karton ili knjigu), orijentišemo po stranama sveta pomocu
busole ili po zemljišnim objektima i oblicima. Potom pristu-
pamo ucrtavanju onih predmeta koji nisu uneti u naš crtež,
a na zemljištu postoje i od važnosti su za zadatak zbog kojeg
se skica radi. To mogu biti orijentiri, putevi za prikri·

166
 veno kretanje, borbeni položaji kao i karakteristični oblici
reljefa.
} Ovde ćemo izneti .iedan prii;q,er tehničke izrade skice
kad ne raspolažemo kartom. Pretpostavimo da imamo da izra-
dimo skicu zemljišta koje je pretstavljeno na sl. 128. Za
stajnu tačku sa koje ćemo skicu da radimo, uzećemo isto me-
sto na kosi iznad potoka, sa kog je rađen i ovaj panoramski

/ \ ,,--
~
. /
/

I
/
""

Sl. 12E

snimak. Na izrađenoj skici (sl. 130) ova stajna tačka ozna·

čena je kružićem i kako vidimo nalazi se na kosi zapadno od
sela Korita. Sa nje se dobro vidi onaj deo zemljišta. koji se
pretstavlja na skici. Okrenućemo se licem ka tom delu ze.
mljišta. Blok ili list hartije postavićemo u horizontalan polo-
žaj i namestićemo ga prema protezanju tog zemljišta tako,
da nam zemljište može po dužini i širini da ·stane na lrnrtiju.
Dužu stranu lista namestićemo u pravcu protezanja zemljišta_
po dužini, a kraću po širini. U našem primeru držaćemo hartiju
tako, da nam duža strana lista bude u pravcu s leva u desno,
a kraća strana unapred. Zatim ne menjajući položaj lista, u
jednom njegovom uglu, ucrtaćemo strelicom pravac severa i
obeležićemo ga slovom S. Ako imamo busolu, namestićemo je
u tom uglu tako, da se slovima označeni pravac sever-.. jug
busole poklopi sa pravcem magnetne igle. Ako nemamo busole
pronaćićemo pravac severa na jedan od poznatih načina i ucr-
taćemo strelicu u tom pravcu.
Prema položaju naše sta]ne t;•čke u odnosu na zemljište
ucrtaćemo je na skicu kao prvu od svih tačaka.

167
 Sada se pristupa ucrtavanju pojedinih zemljašnih predme-
ta. Na vodoravno položen list hartije, prislanjajući lenjirić, o-
lovku ili slamku uz stajnu tačku i nišaneći preko ovih na poje-
dine izrazite predmete povlače se u pravcu njih linije - Vizure.
(Sl. 129). Prethodno smo od oka izvršili približan raspored po-
jedinih predmeta, a naročito omh najudaljenijih i tako se uve-
rili da će svo zemljište koje skiciramo moći biti pretstavljeno
na našem listu hartije.

Sl. 129

U ovoj skici se vidi, da će njom biti obuhvaćeno celo ze-

mljište alw na pr. za otstojanje od stajne tačke do
vodenice - koje cemmo oko 150 m - uzmemo onu
dužinu koja je u skici na Sl. 129 naneta. Ceneći od oka sva
odstojanja od stajne tačke do tih pojedinih predmeta i upoređu
jući ih sa uzetom daljinom do vodenice možemo svakom tom
odstojanju približno oceniti njegovu dužinu. Ovako ocenjena
odstojanja nanose se na već ucrtane pravce pojedinih predmeta.
Dužine odstojanja ka važnijim predmetima treba i brojkama
ispisati duž njihovih pravaca· Na ovaj način na skicu (Sl. 129)
ucrtana su približna mesta mostova, vrhova onih glavica i ras-
kršća ispred sela Korita.
Prvo na skici nanešeno odstojanje {u ovom primeru do
vodenice) uzeto je dakle kao merilo za ostala odstojanja.

!68
Ako je na pr. odstojanje do raskrsnice na izlazu iz sela Korita
dva puta veće od onog do vodenice, onda ćemo na ucrtani
pravac za tu raskrsnicu naneti dva puta veću dužinu od one
do vodenice .. Dužine se nanosi' od oka bez upotrebe šestara
ili lenjira. ·
Ako imamo i suviše malo vremena na raspoloženju, U'Cr-
taćemo pravce od oka bez nišanjenja (viziranja) ili možemo,
stavivši olovku upravno na list hartije, tako da vrh olovke

,.,>;.9enc/<?: O,,_,.,J'.c>nio6i/,,A'./.pc.//' ,,f;,r//o - 8r<''j'<7V(7

Š/r/n~ ć' ""· A;,,.,,,„„,· mos~ ""' n/ernC/ /spn,,,,,.„p.11. ,y.,,,PC/.le/ z-:1 Jfvdn o 7._,,k uspon

d.::r;;;vr'ne 04'<7 IO(Jm. LJ,,.-„,,.~?/ -770.5'~ '?d pc--h„ ~"' Ji',,.,u'no .:;;šl,-c~r>f a// po/o,4-

1'7<>' ,ton? n?l!'.S/o r)<i! pr,,./JJ.;-P:'/o- n/k<>'kJ'C/ ;or,,.,Preke/ ru ct<>' k<Pkr4 Vt:t.i:;//o-.

Sl. 130

bude na stajnoj tački skice, nanišaniti preko olovke na

predmet i povući u pravcu predmeta liniju, starajući se da
olovka za sve vreme povlačenja ostane upravna i da pokriva
predmet.
Sve ostalo ucrtaćemo o(! oka na osnovu ovih šest tačaka
(sl. 130). Tako možemo, posmatrajući zemljište vrlo lako da
ucrtamo potok, jer imamo već ucrtana dva mosta i vodenicu.
Možemo da ucrtamo automobilski put na osnovu ucrtanog ka-
menog mosta i raskrsnice kod sela Korita itd. Karakteristične

169
detalje reljefa iscrtaćemo horizontalama bez određene ekvi-
1
distancije ili i nepove~nim horizontalama. Od naziva ispisuju
se najpotrebniji, u nasem pr1meru selo Korito, a za put0ve
stavlja se naziv mesta kuda vode.
Uz svaku skicu ide obično i legenda. U legendi daju se
podaci prema zadataku. U glavnom mogu to biti podaci o ka-
kvoći puteva, njihovoj podlozi, širini i usponima 0 stanju
mostova, širini i dubini reka, o komunikacijama za' prikriveno
kretanje o položajima . za odb~anu, o tačkama pogodnim. za
osmatračnice, o pogodmn:„mest1ma za logorovanje, o kakvoći
tla (o neprolaznom zemlJISt!:), o količini turaži, vode, hrane,
prevoznih sredstava, o P.oht1c:kom raspolozenju meštana i dr.
Svi potrebni podaci, koJ~ ~e daJU u .legendi, moraju biti
provereni, a ako nisu mogli bih proverem, mora se u legendi
naročito naznačiti od koga su dobijeni (na pr. od meštana) i
da nisu provereni. ·
Skice kao osnovni grafičiki dokumenti.
Pošto smo se upoznali sa tehničkom izradom skica uop-
šte, to će nam biti Jako da prema prirodi zadatka izradimo
skicu i da u nju unesemo one podatke koji se prema zadatku
traže, kao na pr. neprijateljsku kolonu u nastupanju, borbeni
poredak naše jedinice, raspored oruđa, pravce gađanja i dr.
Takvih skica, koje služe kao osnovni grafički dokumenti ima
raznih kao na pr.: skica - izveštaj; skica rasporeda. skica
plana vatre, skica -- zapovest, kao i razne skice za artileriske
i inžinjeriske potrebe, za veze, za pozadinu itd.
Skica - izveštaj.
Skica - izveštaj radi ~e kao dopuna pismenom izveštaju
pri izviđanju. Ona treba da Iznese tačne podatke, gde se nalazi
neprijatelj, šta radi, kao i !fd~ se. nalazi i šta radi odeljenje,
borac - izviđač koji pod";os1 .1zvesta~._ •
Red izrade ovakve skice Je sledec1:
1) Na zemljištu izaberemo. mesto, stajnu tačku sa koje
vidimo raspored ili položaj nepr11atelja, a koja je zaklonjena
od oka neprijateljskog (ivic::i:.šume, džbunje, zid itd.).
2) Uočavamo na zemlJ1stu markantne predmete, orijen·
tire, u čijoj blizini je neprijati;lj primećen (crkva, most, usam-
ljeno drvo, ivica šume 11! sela 1 t. si·)
3) Ratni blok ili list hartije držimo vodoravno i name-
stimo ga tako, da duža ivica hude paralelna sa protezanjen
zemlj šta koje treba da ucrtamo.

170
 4) U blizini donje ivice lista, a prema sredini te ivice
obeležimo tačkom (ili takt.ički ustaljenim znakom) stajnu
tačku sa koje vršimo osmat!'anje i izradu skice.
5) Odredimo pravac severa, ucrtamo ga u jednom uglu
buduće skice, označimo ga strelicom i obeležimo slovom S.
6) Povlačimo pravce na sve markantne predmete u čijoj
je blizini primećen neprijatelj.
7) Ocenom od oka određujemo odstojanja do tih pred·
meta i ucrtavamo .ih njihovim topografskim znakom ili prema
njihovom izgledu.
8) Ocenjena odstojanja do tih predmeta ispisujemo duž
povučenih pravaca.
9) Poredak naših i neprijateljskih trupa ucrtavamo usta·
ljenim taktičkim ·znacima.
10) U blizini s tajne tačke unesu se u skicu 2-3 mar-
kantna predmeta", koji su i na karti ucrtani, da bi pretpostav-
ljeni kome se izveštaj šalje, mogao na zemljištu i po karti
lako' da nađe mesto sa koga je skica rađena.

K"1JN... ..-........"",... 1&«

„....;t., 1#$„~ "'~~. ·-:..
Odltlll«: 8.w,,,,, i,.-1(# ,,...,,.• • , . . . .
Jn'l'o1'#Z.t,

z„~~"·
'~ '·

Sl. 131

171
 11) Sve ostalo što se ne može crtežom izraziti (brojno
stanje neprijatelja, gubici u borbi, broj zarobljenika, podaci
dobiveni od zarobljenika i td.) daje se u legendi. \
12) Kad je skica dovršena stavlja se iznad nje kome se l
šalje, vreme kad je izrađena, mesto sa kog je rađena, a ispod ,
nje s desne strane čin i ime onog koji je skicu izradio. (
Primer: Vođa naše patrole primetio je na zapadnoj ivici i
Petrove šume tri neprijateljska konjanika i otvorio na njib
vatru, što je izazvalo mitraljesku vatru neprijatelja kako od
t
.~
zaseoko. Petrovo, tako i sa zapadne ivice Manastirske šume.
Pošto je time pokušaj naše patrole da produži nastupanje
sprečen, to vođa patrole šalje svom komandiru čete skicu --
izveštaj, koja daje jasan pojam o situaciji (sl. 131).
Napo1nena: Skica-izveštaj je i skica koja,se radi po zadatku izvi-
danja zemUi.šta, prelaza preko reka i t. sl.

Skica rasporeda.
Sk:ca rasporeda je skica rejona (taktičlfog) dejstva ma-
njih borbenih jedinica kao ode!jenja, voda i čete sa ucrtanim
položajem naših i neprijateljskih delova i zonom dejstva jedi-
nice koja podnosi skicu.
Tako na pr. komandir čete u odbrani izrađuje skicu re·
jona svoje čete u koju ucrtava· položaj pojedinih delova čete,
zone dejstva, potrebne orijentire po 11jihovom perspektivnom
izgledu ili po topografskom ključu, odstojanja od osmatrač­
nice do važnijih orijentira, uglovna rastojanja između poje-
dinih orijentira, pojedine neprijateljske položaje, ~tojanja
do njih i uglovna rastojanja između njih. Ako je ova skica
namenjena artileriskom komandantu u cilju infonnacije o
rejonu čete i zoni njenog dejstva, treba u skicu un.etl i liniju
zaprečne vatre mitraljeza, što artileriskom k0mandantu ola)<:.
šava izradu, pl;l.na vatre. ,.
Na sl. 132 dat je primer skice rasporeda voda u odbrani.
Skicu izrađuje komandir voda i šalje je komandiru čete. Na
njoj su ucrtani orijentiri, određeni rejon voda, zone dejstva
i osmatračnica O. Orijentiri i mesni predmeti, koji su za od-
branu važni, ucrtani su, i ispisani su njihovi nazivi, ili su
stavljeni oni nazivi koje je ustalio komandir čete. Spoljnom
debljom linijom obuhvaćen je ceo rejon voda.

Skica plana vatre.

Izrađuje se na položaju u odbrani ili u napadu. Služi za
lakše označavanje ciljeva i upravljanje vatrom. Ona je neop

172
 L''j-"°'-·
"'-'/._rv..,.h„i:' I"""'"'"~ „„,_,/'fl„'1-
~lt•9 """~'-'ptrn.1• ,..,,,.,,.,.,..., .r„/„„,_

g,:_s/,-~ .;,·~„„ ~,..,. w„,„„

•
,,.... p,.,,,,.,..,„„,+,,,.,,,,,1,,,._
Hornc.no'„ ~"°"
B..,.NAn~·

'·"',/
SI. 132

hodno potrebna komandirima streljačkih, minobacačkih i mi.-

traljeskih odelenja, jer se u nju unose podaci koji su važni. za
vatreno dejstvo oruđa. Na primer, skica plana vatre streljač­
kog odeljenja u napadu, sadržavala bi skicu samog zemljišta
na kome streljačko odeljenje vrši napad, sa ucrtanim linijama
koje predstavljaju polazni položaj za napad, vatrene položaje,
pravac kretanja odeljenja u napadu, vatrene položaje piiško-
mitraljeza, orijentire na neprijatejskom položaju, jurišni po-
ložaj odelenja i pravac kretanja odelenja po zauzeću nepri-
jate!jskog položaja. Komandir mitraljeskog odeljenja u od-

173
brani uneo bi u svoju skicu mesto svoga oruđa, odgovornu
zonu osmatranja i vatrenog dejstva, kao i dopunske pravce za
vatrenu vezu sa susedima, orijentire sa ocenjenim ili izme-
renim odstojanjima i svoje rezervne položaje.
Na skicama plana vatre mogu se po potrebi sa mesta
oruđa opisati polukrugovi koji na pr. na sledećoj sl. 133 ozna-
čavaju: prvi -- granicu puščane vatre pojedinog borca, drugi
--· granicu efikasnog dejstva puškomitraljeza i treći - kraj-
nju granicu dejstva puškomitraljeza i puščane vatre od stre-
ljačkih odelenja.
Jedan primer ovakve skice dat je na sl. 133.

,;,„ . .,,_ . .,, '"4"y .:/<'·,,,.•-_ .1v„,;„

()d„,k4, //„„„., ...... ~„~fL_!?S:

lfomencftF
lJ Sh'/;~ltu9 Offr!J'"JD
,)o'Y/{

Sl. 1:1:t

Skiea-zapovest
Skica ponekad može da zameni zapovest. Naročito je ko·
risna izrada skice-zapovesti, kada na karti i na zemljištu ima
malo objekata za orijentaciju.
. Svi podaci koji se inače daju u zapovesti unose se, u ko-
hko _je moguće, u skic.u-zapovest. Oni podaci koji se ne mogu
grafički pretstaviti na skici iznose se u legendi.

174
 DODATAK

IZRADA RELJEFA

Pretstavka manjeg ili većeg dela zemljine povrsme na

kojoj su sve zemljišne neravnine plastično izražene naziva se
r e 1 j e f. Reljef nekog dela zemljišta je ustvari model toga
zemljišta, pa je kao takav najvernija pretstava njegova, jer
mu daje skoro prirodan izgled. Izrađuje se od peska, ilovače,
cementa, gipsa, plastelina, kartona, tankih drvenih ploča itd.
Način izrade reljefa, kako ćemo videti vrlo je jednostavan i
prost, izrađuje se kao ručni rad sa najobičnijim alatom. Osno.
va za izradu reljefa nekog dela zemljišta je karta toga ze-
mljišta, pa se na osnovu nje reljef izrađuje u željenoj razmeri.
Pored ove jednostavne i ručne izrade reljefa postoji i mašinska
izrada t.zv. reljefnih karata, koje se izrađuju od smese drvene
strugotine i ugljene smole. Rel3ef izrađen od ove smese oblep-
ljuje se odozgo kartom, koja je za ovu svrhu otštampana na
naročitoj vrsti rastegljive hartije.
Reljefi i reljefne karte imaju prednost nad običnim kar-
tama zbog toga, što se na njima može izraziti i ona treća
dimenzija a to je visina, koja se na običnim kartama, može
samo pomoćnim sredstvima (kotama i horizontalama) pret-
staviti.
Reljefi i reljefne karte služe za obuku u čitanju karata
van zemljišta, na njima se izvode ratne igre i r:ešavaju tak-
tički zadatci. Zato je od velike koristi, da sve jedinice imaju
reljef okoline svog.a garnizona. U daljem izlaganju izneće se
praktičan uput za izradu reljefa od peska, pošto obzirom na
vrstu materijala i način izrade, ne zahteva naročitu stručnost
onih koji će ga izrađivati. Isto tako opisaće se i način izrade

175
reljefa od kartona odnosno tankih drvenih ploča (šperploča),
pošto ovaj način izrade spada u red izrade tačnih reljefa od-
nosno reljefnih karata.

IZRADA RELJEFA OD PESKA.

Reljef od peska radi se obično u jednom sanduku bez po·
klopca, čija veličina odgovara veličini željenog reljefa. Dubina
sanduka je oko 20-30 cm, što zavisi od relativne visine ze.
mljišta. Sanduk se postavlja na 70-80 sm. visoko postolje
(sl. 3) i čini zajedno sa njim t.zv. plastični sto, čija visina iz·
nosi oko 1 metra .. Ova je visina zato pogodna, da se sedeći
pokraj izrađenog reljefa ima dobra preglednost.
Veličina površine reljefa izabira se tako, da se sa ma
kog mesta stola može dohvatiti rukom do sredine reljefa.
Prema tome njegova dužina i širina ne treba da budu veće od
2 metra. Najčešće se rade reljefi pravouglog oblika dužine
2 i širine 1 Y2 metra, zbog čega treba pripremiti i sanduk
ovih dimenzija.
Pre nego što se pristupi samoj izradi reljefa treba
prvo rešiti pitanje njegove razmere. Veličina razmere u kojoj
će se jedan reljef raditi zavisi prvenstveno od svrhe kojoj je
reljef namenjen. No ma kakvu razmeru izabrali, u sv11.kom
slučaju reljef treba da pruži ono što je najglavnije, a to je
prirodan izgled zemljišta. Da bi se reljefom od peska uopšte
mogla postići ova prirodnost izgleda, njegova razmera ne treba
da bude sitnija od 1 : 5.000. Zemljišni oblici, izraženi u. raz.
meri, koja bi bila sitnija od ove, toliko će biti maleni i sitni,
da im, obzirom na rastresitost peska, pa ma kako on bio
ovlažen, nećemo moći dati ni približno prirodan oblik.
Nadalje na izbor razmere utiče i veličina prostorije, čiji
će se reljef od peska izrađivati. U koliko je ova prostorija
po površini veća, u toliko će razmera re\jefa biti sitnija pri
čemu uvek treba voditi računa, da ova razmera ne pređe gore
navedenu granicu ( 1 : 5.000).
Razmera reljefa, veličina njegove površine, kao i veli-
čina odgovarajuće površine karte sa koje će se reljef raditi,
u međusobnoj su zavisnosti, pa pri određivanju ma koje od
ovih veličina stojimo uvek pred rešenjem jednog posebnog
zadatka. Rešavanje ovakvih zadataka vidi se iz sledećih ne-
koliko primera:
1. - Izraditi reljef okoline garnizona u razmeri 1 : 2.500
tako,. da se obuhvati prostorija 2 km. oko garnizona. Reljef
izraditi na osnovu karte razmere 1 : 50.000. Zadatak se svodi

176
r
na ob~lefavanje zadate p~ostorije. na karti i određivanju di-
menz1Je sanduka u kome ce se relJef raditi.
Kako 2 km. u razmeri 1 : 50.000 iznose 4 cm, to se iz
tačke koja se nalazi približno u sredini mesta garnizona
na karti opiše krug s&. poluprečnikom od 4 cm. Oko obeleže-
nog kruga opisati kvadrat (sl. 1) čija je strana 8 cm. koji će
na karti označiti prost9riju za koju treba izraditi reljef. Sada
treba odrediti veličinu sanduka, koji će kako vidimo biti kva-
dratnog oblika, a sa stranom koja u prirodi iznosi 4 km.

,„ 50 000
Sl. I

Kako reljef treba izraditi u razmeri 1 : 2.500, to će se

dužina strane sanduka dobiti po sledećoj proporciji:
1 m. dužine sanduka iznosi 2,5 km. u prirodi
x m. dužine sanduka iznosi 4 km. u prirodi.

12 - čitanje karata l 77
 x: I =4: 2,5

4
X = 2,5 = l.60 m

Za ovaj reljef potrebno je dakle izraditi sandukkvadra~og

oblika sa stranom od 1.60 metara. /
2. - Izraditi na osnovu karte razmere 1 :25.000 reljef duž
toka jedne reke, u već pripremljenom sanduku čije su dimen-
zije: dužina 2 m. i širina 1 112 m. Razmera reljefa neka bude
i:2000. I
Prema 0vom zadatku treba obeležiti na karti odgovara·
jući pravougaonik duž toka te reke, koji će u zadatoj razmeri
(1 :2000) odgovarati dimenzijama sanduka 2 m X 1,5 m.
Kako 1 metar sanduka u razmeri 1 :2000 odgovara dužini
od 2 km u prirodi. to će se u našem sanduku čija je dužina 2 m
a širinal 1/2 m.i u ovoj razmeri moći izraditi reljef zemljišta, ko-
ji u prirodi obuhvata površinu od 4 km po dužini i 3 km po
širini. Prema tome na karti treba duž toka ove reke označiti
pravougaonik sa dimenzijama 4 km x 3 km.
Kako na karti razmere 1 :25.000 dužina od 4 cm. odgovara
dužini od 1 km. u prirodi, to će prema ovome dužina pra.vou-
gaonika od 4 km. na karti iznositi 16 cm., a njegova širina
koja u prirodi iznosi 3 km. na karti će biti 12 cm. Pravougao-
nik sa. dužinom 16cm. i širinom 12 cm. označiće na karti raz·
mere 1 : 25.000 onu prostoriju, čiji će reljef u razmeri 1 : 2000
tačno odgovarati dimenzijama sanduka.
3. - U praksi su najčešći ovakvi slučajevi: data je pri-
bližna veličina prostorije na nekoj karti, a postoji već izrađen
sanduk određenih dimenzija. Treba prema dimenzijama san-
duka izraditi reljef date prostorije i pri tome odrediti razmeru
izrađenog reljefa.

Primer: U sanduku dimenzija 2 m. x 1 1/2 m. treba izraditi

reljef zemljišta, koji je na karti razmere 1 :50.000 oivičen pra.-
vougaonikom dužine 9 a širine 7 cm. Ove dimenzije obeležene
prostorije na karti su približne, pa pri izradi reljefa iste mogu
biti nešto manje ili veće. Pri izradi ovoga reljefa treba dakle
tačno odrediti veličinu prostorije a potom razmeru toga
reljefa.

178
I
I

\ Ako za dužu stranu pravougaonika sa karte uzmemo duž

o~ 9 cm„ onda kraća njegova strana tj. njegova širina ne može
da bude ma kolika, nego će imati jednu tačnu određenu vred-
nost, jer odnos dužine i širine pravougaonika na karti treba da
bude potpuno jednak odnosu dužine i širine pravougaonika
sanduka, drugim rečima ova dva pravougaonika moraju biti
potpuno slični. Prema tome <>.vi odnos-i mogu se napisati da su:
dužina sanduka dužina pravougaonika karte
--širina sanduka = širina pravougaonika karte
Prema ovoj propordji širina pravougaonika na karti biće:
dužina pravougaonika karte x širina sanduka
---đužinasan<luka _______________ _
Stavimo li u gornji odnos poznate nam dimenzije dobi-
ćemo da je širina pravougaonika karte jednaka:
••· 9 cm. X 150 cm. = b.75 cm.
----200-c-rr.-:--
Kad imamo podatke o dimenzijama ovih sličnih pravou-
gaonika lako je odrediti razmeru reljefa iz proporcije:

200 cm. : '10.000 = g cm. : x

X = ~Q:{l__OQ~_9 = 450 000 = '.l 250 •

200 200 .

Prema ovome ako bi prostoriji na karti razmere 1 :50.000

označenoj
pravougaonikom dimenzije 9 cm X 6.75 cm. izradili
reljef u sanduku sa dimenzijama 2 m X 1.5 m, razmera toga
reljefa bila bi 1 :2250. Nije potrebno napominjati koliko su
ovakve razmere nezgodne. Za upotrebu toga reljefa mnogo je
zgodnije, ako je njegova razmera zaokružena na broj ce1 ih bilja·
da ili bar na polovine hiljada (1 :2000 ili 1 :2500).
Da bi dobivenu razmeru sveli na razmeru 1 :2000 ili
1 :2500, potrebno je promeniti dimenzije pravougaonika na
karti, tj. za razmeru 1 :2000 dimenzije toga pravougaonika
smanjiti a za razmeru 1 :2500 iste povećati.
Ako se odlučimo za razmeru reljefa 1 : 2000 onda ćemo
dužinu pravougaonika na karti dobiti prosto iz proporcije:

200 cm. : 50.000 = x cm. : 2.000

200 X 2.000
x cm. ~ SO.OOO- = 8 cm.

179
 a isto tako iz slične proporcije i širinu toga pravougaonika:
150 cm. : 50.000 : x cm. : 2.000
150 X 2.000
x cm. = 50.000 6 cm.

Ako želimo da razmera reljefa bude 1 :2500 onda će se za

dužinu i širinu sanduka dobiti po sličnim proporcijama sledeće
vrednosti:
za dužinu: 200 cm.:.50.000 = x cm. : 2.500
200 X 2.500
x cm. = . = 10 cm.
50 000

za širinu: 150 : .50.000 = x : 2.500

150 X 2.500 _
x cm= 50.000 - 7 ·5 cm

Prema tome, ako se želi sa karte razmere 1 :50.000 da

• izradi reljef u sanduku čije su dimenzije 2 m. X 1 Y2 m. i u
razmeri 1 :2000, onda će to biti reljef one prostorije, koju na
toj karti obuhvata pravougaonik od 9 cm. dužine i 6 cm. širine
Ako se u istom sanduku radi reljef sa iste karte ali u razmeri
1 :2500, onda je ta prostorija na toj karti nešto veća i obuhva-
ćena je pravougaonikom dimenzija 10 cm X 7.5 cm.
Kad je na izloženi način rešeno pitanje veličine i razmere
reljefa, pre početka njegove izrade treba rešiti i pitanje visine
zemijišnih oblika, koji će se u pesku izrađivati. Kako reljef
treba da pruži što prirodniji izgled zemljišta, to bi za visine
pojedinih zemljišnih oblika trebalo načelno uzimati njihove
stvarne relativne visine, a u razmeri reljefa. Međutim na ovaj
način radeći reljefe, dobiće se veran izgled samo onoga zem-
ljišta, gde su visinske razlike znatne. Reljef. brežuljkastog
zemljišta izrađen na osnovu stvarnih visinskih razlika, koje
iznose najviše do nekoliko desetina metara neće dati veran
izgled takvog zemljišta, jer će tako izrađen reljef brežuljkastog
zemljišta imati izgled potpune ravnice. Zbog toga se kod
?vakvih reljefa relativne visine uzimaju 2,3,4 pa i 5 puta pove-
cane. Reljef planipskog zemljišta izrađen sa uvećanim visinskim
razlikama bio bi neprirodan, pa prema tome i nedovoljno verna
pretstavka toga zemljišta.

180
 Pretpostavimo da smo rešili raditi reljef sa karte r~zmere
1:50.000 u već pripremljenom sanduku dimenzija 2 m. X 1.50
m. Videli smo iz poslednjeg primera da taj reljef u razmeri
1 :2000 obuhvata na toj karti onu površinu zemljišta koju može
·obuhvatiti jedan pravougaonik sa 8 cm. dužine i 6 cm. širine
Kad smo dobili ove tačne podatke o dimenzijama reljefa i pro-
storiji na karti, pristupa se izradi reljefa na sledeći način:
Na karti označimo pravougaonikom 8 cm· X 6 cm onaj
deo zemljišta čiji reljef želimo izradi'i. Na sl. 2 ovim pravou-
gaonikom označen je na karti deo zemljišta duž toka reke
Bistrice koji po dužini obuhvata njenu dolinu od mosta sa
visinom 260 do vodenic~ sa visinom 251 m. a po širini obližnje
kose sa jedne i druge strane njene doline.

SI. 2

Kad je ovaj pravougaonik na karti označen, izdele 'se nje-

gove strane na santimetre i prema ovoj podeli iscrta santime
tarska kvadratna mreža (sl. 2). Na isti toliki broj delova
izdele se i strane sanduka (sl. 3). Podele na sanduku biće 25
puta veće od podele na karti, tj, svaki podeok iznosiće 25 cm,
jer je i razmera reljefa (1 :2000) 25 puta manja od razmere
karte (1 :50.000). Podeoci se na sanduku urežu na gornjim ivi-
cama njegovih strana i obeleže istim brojevima, kojim su i po·
deoci pravougaonika na karti obeleženi. Zamišljajući među-

181

L
sobno spojene odgovarajuće podeoke na sanduku dobija se pot-
puno slična mreža onoj mreži na karti, ·samo što je ova mreža
na sanduku 25 puta uvećana. Za tačno prenošenje tačaka sa
karte na reljef poslužiće dva unakrsno prebačena kanapa i to
jedan preko obeju dužih, a drugi preko obeju kraćih strana
sanduka. Da bi kanapi bili uvek dobro zategnuti, slobodni nji-
hovi krajevi, koji vise na spoljnim stranama sanduka optere-
ćeni su malim tegovima. Dno sanduka pokriveno je potpuno
uravnatim i 3--4 cm. debelim slojem ovlaženoga peska, koji će
služiti kao osnovna horizontalna ravan za izradu reljefa.
Posle ovoga vrši se prenošenje tačaka sa karte na reljef.
Prva tačka, koja se nanosi na reljef je najniža tačka reljefa, a
to je ona tačka, koja na tom delu karte ima najmanju nadmor-
sku visinu U ovom primeru to je vodenica sa visinom 251. Ova
tačka biće na reljefu u nivou uravnate površine nasutog sloja
peska. Njezin položaj na reljefu određuje se na sledeći nafr,:
kroz znak vodenice na karti povuku se dve međusobno upra"' te)
tanke linije paralelne linijama kvadratne mreže i na strana,,,., •,
. .
pravougaonika pročitaju· vrednosti. Prema sl. 2 na dužoj ·
strani pravougaonika pročitana vrednost iznosi 0,25, a na kra-
ćoj strani 3,60. Po ovim vrednostima tačka se prenosi na reljef:
preko podeoka 0,25 na dužim stranama sanduka zategne se
jedan kanap, a preko podeoka 3,60 na kraćim stranama zateže
se drugi kanap (sl. 3). Mesto nad reljefom gde se ova dva

Sl. 3
182
~ategnuta kanapa ukrštaju prenosi se jednim malim viskom na
površinu peska na kome visak označi mesto ove vodenice kao
najniže tačke na reljefu. Ista se obeleži jednim štapićem tako
da jednim krajem zaboden u pesak dopire do dna sanduka
drugi kraj štapića poravnat je tačno sa gornjom površinom
zaravnatog sloja peska. ·
Druga tačka koja se na reljef nanosi, jeste ona tačka koja
ima najveću apsolutnu visinu, pa će ta tačka ujedno biti i naj-
viša tačka reljefa. U ovom primeru to je 8 421.. Po položaju ona
se nanosi na isti način kao i prva tačka, od:nosno kao i sve
tačke koje će se na reljef nanositi. Za izradu ovog reljefa važno
je pri nanošenju ove najviše tačke odlučiti u kojem.će se odno ·
su nanositi relativne visine svih tačaka, da li da se. njihove
relativne visine nanose onolike kolike su ili ih pri izradi ovog
reljefa treba uvećavati. Kako je apsolutna visina vodenice kao
najniže tačke 251 m. a apsolutna visina najviše tačke iznosi
421 to je relativna visina ove najviše tačke 421-251=170 m.
Ako ovu visinu od 170 m. izrazimo u razmeri 1:2000 tj. u raz-
meri reljefa, onda će ona iznositi svega 8.5 cm. Reljef dimen-
zija 2 m X 1.50 m. na kome je najviša tačka pretstavljena
visinom od 8.5 cm. neće biti dovoljno plastičan, pa prema tome
neće dati ni dovoljno veran izgled toga zemljišta. Zbog toga
ćemo pri izradi ovoga reljefa sve relativne visine pojedinih'
tačaka uzimati dva puta veće, pa ih ovako povećane unositi
ria reljef po njihovoj razmeri.
Prema ovome najvišu tačku reljefa prenećemo sa karte
najpre po položaju pomoću kvadratne mreže, a potom njenu
visinu označiti visinom jednog drvenog štapića, koji će se na
mestu te tačke zabosti u pesak do samoga dna sanduka. Dužina
ovoga štapića koji će svojom visinom označavati visinu ove
tačke na reljefu dobiće se na sledeći način:
Relativna visina ove najviše tačke reljefa-je 170 metara,
odnosno 2 puta uvećana iznosi 340 metara, što tf razmeri 1 :2000
(u kojoj 1 mm. = 2 m.) iznosi 17 cm. Kako štapić treba da
ima ovu dužinu nad osnovnom površinom zaravnjenoga peska,
to mu moramo dodati još i debljinu sloja ovoga peska. Ako
uzmemo da je ova 4 cm. onda štapić dužine 17 cm. + 4 cm. =
21 cm. zaboden u pesak do dna sanduka, gornjim svojim kra-
jem označava visinu svoje tačke na reljefu (sl. 3).
Na ovaj način označićemo po položaju i visini sve one
tačke, koje će doći u -obzir za izradu ovoga reljefa.
Ove tačke biraju se tako, da se prema njhna može što
lakše reljef izraditi.

183
 Na primer: da se izradi onaj deo reljefa koji se nalazi na
karti u severozapadnom uglu pravougaonika (sl. 2) potrebno
je kako·po· položaju tak<> i po visini na reljefu označiti sledeće
tačke: most na rečici, raskrsnicu 5everoistočno od mosta, vrh ·
glavice na kojoj se nalaze tri kuće, sedlo, -<:> 382, krajnju tačku
puta gde on izlazi iz pravougaonika, severozapadni ugao pra-
vougaonika, krajnju tačku automobilskog puta III reda, i
tačku u udolju, koja se spušta od sedla, i to onu koja se u tom
udolju nalazi na 280-oj horizontali.
Sa ovim brojem tačaka, može se pomenuti deo reljefa
dovoljno tačno izraditi.
Kad je na ovaj način sa karte prenešen dovoljan broj
tačaka na reljef počinje se sa izradom zemljišnih oblika. Pri-
premljeni pesak nasipa se na ona mesta gde su na reljefu šta-
pićima označena uzvišenja, grebeni, kose iz koga se n.ajpre ovi
oblici grubo modeliraju, a potom se stalno gledajući u kartu
isti doteruju, sve dok se ne dobije njihov približan izgled. šta-
pići pri te>me ostaju u pesku, tako da im se sada vrhovi nalaze
na površini reljefa. Ispočetka se ovo radi prosto rukama, i
prstima pomažući se pri tome nekom drvenom ili gvozden<>m
palicom, lopaticom ili sličnim predmetom. Za vreme rada
potrebno je pesak s vrt:mena na vreme ovlažiti, jer se suv
pesak osipa i teško se isteruju potrebni nagibi. Ovako izrađeni
oblici tapkaju se malim okruglim vrećicama napunjenim pes.
kom, čime se sa peska uklanjaju otisci prstiju ruke i time do-
biva njegova prirodnija površina.
Kad je rad na modeliranju oblika dovršen, a pesak se
osušio, pristupa se izradi objekata na zemljištu.
Putevi, železnice, reke i t.d. urežu se zašiljenim štapićem,
i taj urezani trag popuni odgovarajućom bojom u prahu. Boja
se pri tome sipa iz jednog okruglog fišeka čiji je vrh odrezan,
tako da se suva boja prosipa kroz mali otvor ovog fišeka. Boja
se često pomeša sa suvim sitnim peskom pa se ovako pome-
šana lakše osipa. Pri tome se belom ili crvenom bojom obele-
žavaju putevi, crnom železnice, plavom reke, jezera i vode
uopšte, zelenom šume i t.d.
Komunikacije se mogu obeležiti i pantljikom ili pređom
u raznim bojama.
Naseljena mesta označavaju se malim drvenim kućicama
ili kockama, groblja krstićima, mostovi i slični objekti malim
od drveta izrađenim modelima. U koliko za pojedine objekte
ne. možem~ izraditi njihove modele, isti se na reljefu označa­
VaJu pomocu topografskih znakova nacrtanim na karton u.

184
 Izrađen reljef ovog zemljišta vidi se na sl. 4.
Za svaki izrađen reljef potreban je razmernik, koji se na-
crta na kartonu ili daščici. Ako reljef treba da posluži za ratnu
igru ili za obuku u ratnoj službi, onda se na komadićima kar-
tona ili daščice iscrtaju ustaljeni znaci za označavanje štabova
jedinica i dr.

Sl. 4

IZRADA RELJEFA OD KARTONA. I

Poznato nam je da zemljište pretstavljeno horizontalama '
na jednoj karti daje njegovu pretstavku u ravni te karte, a /li.
plastičnost odnosno reljefnost toga zemljišta možemo sebi
samo u mislima pretstaviti, ili u najboljem slučaju pomoću 1
veštog senčenja ovu plastičnost donekle i slikovito na karti I

izraziti. Međutim ako svaku horizontalu zamislimo kao jednu I

ravan izrezanu od kartona, drveta ili sličnog materijala
izvesne debljine, pa tako izrezane ploče slažemo jednu na
drugu, dobićemo reljef toga zemljišta. Kako se zamišlja sla
ganje ovih izrezanih ploča pri izradi ovoga reljefa pokazano je
na sledećim slikama.

185
186
 Na ovaj način dobiveni reljefi su mnogo tačniji od reljefa
koji se izrađuje na način izrade reljefa od peska, trajniji su i
mogu se raditi u svim pa i najsitnijim razmerama.
Reljefi se izrađuju na osnovu karata, na kojima je zem-
ljište pretstavljeno horizontalama. Na karton ili drvene tanke
ploče .(šper ploče) horizontale se kopiraju neposredno sa karte,
režu i jedna na drugu slažu onim redom kako su ucrtane na
karti. U ovom slučaju karta služi kao neposredna osnova za
izradu reljefa, pa je razmera dobivenog reljefa potpuli.o jednaka
razmeri karte. "
Ako se želi dobiti reljef sitnije ili krupnije razmere, nego
što je razmera karte, onda ka.rtu treba smanjiti ili uveličati, pa
će kopije služiti kao neposredna osnova za !zradu reljefa.
Za visinski odnos tačaka na reljefu, služiće ekvidistan-
cija karte, po kojoj će se određivati debljina kartonskih ili
drvenih ploča. Ekvindinstancija i relativna visina uzima se di-
rektno sa karte ili se ona uvećava kao pri izradi reljefa na
pesku, što zavisi od zemljišta čiji se reljef izrađuje.
Da bi se od kartona izradio reljef pretežno brežuljkastog
zemljišta u razmeri 1 : 25.000 sa karte razmere 1 : 50.000 i
ekvidistancije 20 metara, postupak je sledeći:
Prvo treba tačno obeležiti deo karte razmere 1 : 50.000,
zatim je dva puta uvećati na jedan od poznatih načina da
bi se dobila kopija razmere 1 : 25.000. ·
Debljina kartona od koga će se reljef raditi, izražava
međusobno visinska rastojanje uzastopnih horizontala. Pre
početka rada treba ovu debljinu kartona odrediti. Ekvidistan-
cija karte je 20 metara što u razmeri 1 : 25.000 iznosi 0.8 mm.
(1 mm. u ovoj razmeri = 25 m.). te bi ova debljina od 0.8 mm.
trebala da bude debljina kartona. Ako bi sa ovako tankim
kartonom radili reljef, ne bi dobili željenu plastiku zemjišta,
niti njegovu vernu pretstavku. Zbog toga ćemo uzeti 5 puta
uvećanu ekvidistanciju pa će se dobiti: 0.8X5=4 mm., što
znači, da će ekvidistanciju od 20 m. pretstavljati debjina
kartona od 4 mm.
Kada je utvrđena i debljina kartona stavlja se karta na
karton i kopira najniža horizontala i sledeća viša pomoću
indigo-papira.
Potom se karton tačno po liniji prve kopirane horizontale
izreže oštrim nožem ili makazama, a ako je karton deblji
rezbarijskom testericom. Ovako izrezana ploča lepi se ili za·
kiva malim ekserčićima na već spremljenu drvenu podlogu -

187
 tablu, CIJI oblik i veličina odgovara tačno obliku i veličini
kopirane karte.
· Na isti način kaa prethodno, kopira se preko karte na
novom kartonu druga horizontala i sledeća - treća. Kopirana
druga horizontala iseca se kao što je to rečeno za prvu, lepi
ili zakiva po tragu druge obeležene horizontale na prvom
kartonu.
Na treći komad kartona kopira se treća i četvrta hori-
zontala, dalje peta i šesta i tako produži redom dok se rad ne
završi. Pri tome se ove izrezane ploče slažu jedna na drugu,
upasuju i !epe i tako reljef dobiva postepeno svoj oblik.
Ako su horizontale guste ne kopiramo niti izrezujemo
svaku horizontalu već svaku drugu. U tom sučaju ekvidistan-
cija je dva puta po 20 metara, tj. 40 metara, što će u razmeri
1 : 25.000 iznositi 1.6 mm„ a 5 puta povećana biće 8 mm. Prema
tome za svaku ovakvu ploču uzimaćemo dvostruki karton
odnosno karton koji je dva puta deblji od onoga od koga izrađu­
jemo reljef.
Kad je ovo slaganje i lepljenje horizontala završeno do-
bije se reljef koga treba još doterati. Strane reljefa su ste-
penaste i treba ih izravnati do prirodnog nagiba, a vrhove
treba prirodno zaobliti. Ovo se postiže štukom (kitom) ili
plastelinom, gde se pored popunjavan ja stepenastih delova
izvode i oni sitni detalji, koji su pri kopiranju horizontala ili
pri sečenju kartona izostali. Kada je štuk odnosno plastelin
osušen ceo se reljef premazuje obično sivom ili belom bojom.
pa kaci se i ova osuši, onda se na reljefu prvo olovkom a po-
tom tušem ucrtavaju svi objekti prema topografskom ključu.
Da se reljef ne bi prilikom dodira razmazivao, treba ga po
završenom iscrtavanju premazati lakom. U jednom zaravnje-
nom uglu reljefa ispisuje se naziv, razmera i ostali potrebni
podatci.
Na isti način kao od kartona izrađuje se reljef od tankih
drvenih ploča (šperploča). Da bi od stepenastih -- terasastih
strana dobili prirodnu zaobljenost reljefa, naročitim dubore-
začkim dletom strane se izravnjavaju. Isto tako sa dletom
se u drvetu doteruju i najsitniji detalji. Posle ovoga površina
reljefa se izglača hrapavom hartijom (l;mirgl-papirom).

188
 \

SADRžAJ - Strana
Uvod -------------- 3

!. DEO

Topografski opis zemUišta 7

Zeml,iišni oblici (reljef) 7
Uzvišenja 7
Udub!Jenja - - -- - - - - - - 12
Zemljišni oblici· u sklopu - - - - - 18
Karst (krš-kras) - - - - - - 16
Objekti na zemljištu - - - - - - - 18

li. DEO

O karti uopšte [9
Oblili: ·zemlje Geografska koordinatna mreža. ()kvir karte - 20
() razmeri 24
Razn1ernik 26

Pretstavljan!e objekata na zemljištu :n

Pretstavljan.ie objekata :H
Putna mreža :i2
2eleznice :l2
Automobilski putevi 35
Kolski putevi :37
Naseljena mesta i gradevil1e :l8
Vode 44
Rastin.ie 47

PretstavljanJe zeml.iišta 119

Pretstavljan.ie zeml.iišta horizontalama ili izohip~an1a 49
·Izražavanje visina pomoću horizontala 51
Ekvidistancija - - - - - 5!
Pretstavljanje kose horizontalama 54
Pretstavli<Jnje udol.ia horizontalama 57
Sedla -i njihovo pretstavljan.ie horizontalania -- 62
Pretstavljanje karsnog zenilji;til horizontala1na n:J
 Strana
Pretstavljanje zemljišta senčenjem i šrafiran.iem (senčanicama) 67
Senčenje 68
šrafiranje - ~ - - 69

Naziv.i na kartama 70

Merenja na karti -·- - - - 72

Merenje linija na karti 73
Merenje pravih linija: 73
Merenje krivih linija - 76
Kurvimetar - - - 78
Tačnost izmerenih linija na karti - 79
Iznalaženje razmere karte 80

Meren.ie uglova na karti - - - 81

Merenje horizontalnih Uglova na karti 83
t\\erenje azimuta na karti 84
Merenje visinskih ugJova - - - 85
Izrada profila - -- - - - - 89
Odredivanje meduwbne vidljivosti tačaka po karti 92
Određivanje nad1norske visine po karti - - - 95
Odrediv·anje relativne visine (visinske razlike) po karti 97
Iznalaženje ekvidistanci.ie karte 97
Označavan.ie položaja na karti - - - - - -- 97

Opis lista karte. Podela vojnih karata. Pregledni list. Sastavljanje

karata 105
Opis lista karte 105
Podela vojnih karata 107
Pregledni list 109
Sa~tavljanje karata - - - 110
Kopiranje j uveličavan.ie karata 110
Čitanje karata van zemljišta 112

čitanje 1,arte na zemlHštu llfi

Orijentacija na zemljištu 115
(Jctređivanje strane sveta 115
()dredivanje pravca severa pomoću bu~ole 116
Odredivanje pravca severa po Polarnoj lVe.zdi (Se-
vernjači) - - - -- - - - --- 1li
()cfredivan.ie pravca juga pomoću :-:unca i vren1ena
rio časovniku - - - - - - - - -· 118
Određivanje pravca severa pomoću senke predineta 118
()Jredivanje
C)dretlivan.ie
pravca juga pon1oću ~unca i :-ata
pravca se1;era pon1oću :-:unca. :-:ata 1 ~enke
120
121
C)dredivanje ~trane sveta DO rnesecu - - - - 1n
()dredi\'anje strane sveta po predmetirna i z11ako1·in1a nu
zernlji;tu -- - - - -- -- - - -
 Strana
Orjentacija karte - - - - - - 123
Orjentacija karte po pravcu severa 123
Orjentaci.ia karte po raznim linijama 125
Orjentacija k_arte po pravci1na objekata 126

Određivanje stajnih tačaka na karU - - 128

Kretan.ie pomoću karte 133
Kretanje po pravcin1a ucrtanim na karti 133
t Kretanje po dati111 pravcima koji nisu na karti ucrtani 135
O pravcima severa 136
O busoJama i njihovoj upotrebi 138
Bezardova busola - - - T - - -. - -138
Otklanjanje magn~tue deklinacije \---- - - - - 141
Određivanje pravca severa - - -- - 142
Orjentacija karte Bezardovom busolon1 --- - -- - 144
N\erenje azin1uta nekog ob.iekta pomoću Bezardove bu-
sole na zen11.iištu - - - -- - -- -- - 145
Prenošenje izmerenog aziinuta na kartu - ..../__ - - 146
Merenje azim.uta nekog objekta na karti pon1oćll Bezar-
dove busole - -- -- - - - 14fi
Prenošenje po karti izn1erenog azhnuta na zen1\.\ište 147
Adrianova busola 148
Pri1ner kretanja kroz šun1u upotrebo1n karte i Bez~rN
doYe busole - - -- 152
šta n1ožen10 da tražinto od karata raznih ·razntera i u koje svrhe mo-
žemo ih koristiti - - -- 155
Karta razmere 1 : 25.000 160
K.:Jrta r<1zmere 1 : 50.000 160
Kttrta razrnere I : 100.000 161
Karta raz1nere 1 : 200.000 161
Karta razmere I : 500.000 162

III DEO
Izrada skka - - -· 16:l
() skican1a uoµšte 163
Izrada skica 160
Skice kao osnovni grafički doku111enti 170
Skica - izveštaj ~- 170
Skica rasporeda 172
Skica plana vatre 172
Skica zapovest --- 174

DODATAK

Izrada reljefa Ji?1

Izrada reljefa od peska 176

L
lzr<ida reljefa od karton<J 185