Topografija VGI 1954.

SAESKI ODBOR PlAHIHARSKlff DRUšU VA
SaraJevo, ul. JNA br. 79 - Telefon 53-61

�fa��, UUBUH PLA�iUnSKiH DRUST AV /1.
Sarajevo, ul. JNA br. 79 - Telefon 53-61
ICIH DRUS!A-VA
SftES'KI ODBOR PUMIMARS
Telefon 53-61
Saraje-vo, ul. JNA br. 79 -
TOPOGRAFIJA
Instrumenti i Pribor
PretstavZjanje Zemljišta
Grafički Metod Snimanja
A.ero-foto Snimci
Kartometrija
Vrste Vojnih Karata
Matematička Kartografija
Rešenjem Državnog sekretara za poslove narodne
odbrane br. 199 od 30. juna 1954 g. ova knjiga
je usvojena kao udžbenik u vojnim školama JNA.
GEOGRAFSKI INSTITUT JUGOSLOVENSKE NARODNE ARMIJE
TOPOGRAFIJA
1 9 5 5
štampano u Vojno-štamparskom preduzeću - Beograd
SADRŽAJ
Str.
Predgovor
I
OPSTI POJMOVI - - - - 1
1. - Oblik i veličina Zemlje 1
2. - Geografska koordinatna mreža - 3
3. - Zemlja kao lopta - 5
4. - Zemljin magnetizam - - - 6
II
PRIBOR. I INSTRUMENTI ZA GRAFIČKI METOD PR.EMERA-

VANJA ZEMLJIŠTA 9
A) PRIBOR - 9
5. - Visak - 9
6. - Libela - 10
Cevasta libela - 10
Okrugla, centrična libela 12
Ispitivanje i rektifikacija libele 12
7. - Metarske pantljike (pantljične mere) 13
8. - Lanac - - - - 14
Letve za merenje dužina - - - - 14
B) INSTRUMENTI - - - - - - - 15
9. -'- Mernički (geodetski ili topografski) sto - 15
Tabla - - - 15
Glava stativa - - - - - - - - 15
Stativ - - - - - - - - - - 16
10. - Lak mernički sto (stočić) za poluinstrumentalno pre-
mera.vanje i krokiranje 16
11. - Kipregl - - - 16
Durbin - - - 17
Vertikalni limb ' 18
Vertikalni stub (S) 18
Lenjir (A) - - - 18
VIII Sadržaj
Str
12. - Dovođenje topografske table u horizontalan položaj 19
13. - Ispitivanje i rektifikacija (ispravljanje) kipregla 19
Uslovi - - , - - 20
Ispitivanje prvog uslova 20
Ispitivanje drugog uslova 22
Ispitivanje trećeg uslova 23
Ispitivanje četvrtog uslova - 24
a) Ispitivanje kada je na durbinu prosta libela - 24
, b) Ispitivanje kada je na durbinu reverziona libela - 25
Ispitivanje petog uslova - - - - - 26
Proveravanje konstante (K) - - - - 29
14. - Hamer-Fenelov autoredukcioni kipregl - 30
15. - Ispitivanje i rektifikacija kipregla model Hamer
- Fenel - - - - - - - - - - 32
III
MERENJE DUZINA 35
16. - Neposredno merenje dužina na zemljištu 35
Svođenje na horizont neposredno izmerenih dužina - 37
17. - Posredno merenje dužina - Daljinomeri - - 40
a) Daljinomeri sa konstantnim uglom - - - - 40
b) Daljinomeri sa konstantnom osnovicom - telemetri 43
Opis telemetra - - - 44
Postupak pri merenju telemetrom - - - 45
Ispitivanje telemetra - - - - - - 45
a) Ispitivanje dodirivanja likova po visini 45
b) Ispitivanje tačnosti izmerene dužine - 46
Stereoskopski telemetar - - - - - 46
18. - Merenje nagnutih duži daljinomerom, svođenje na
horizont i sračunavanje visinskih razlika - - 47
19. - Opis i upotreba ·tahimetriskog logaritmara - 48
IV
RAZMER KA}lTE I RAZMERNICI - 53

20. - Brojni razmer - - 53
21. - Razmernici - - - - 54
Prost (pružni) razmernik 54
Poprečni (transverzalni) razmernik - 56
Složeni razmernici - - 58
Grafička tačnost razmera - - - 59
Sadržaj IX
Str.
V
PRETSTAVLJANJE ZEMLJIŠTA I OBJEKATA NA KARTAMA 60

22. - Pretstavljanje reljefa pomoću horizontala (izohipsa) 61
Pretstavljanje osnovnih oblika reljefa pomoću horizontala 64
Pretstavljanje stenovitih delova zemljišta - - - 67
23. - Pretstavl.ianje reljefa pomoću senčanica (šrafa) - 69
24. - Pretstavljanje reljefa pomoću senčenja - - 70
25. - Pretstavlianie reliefa bojeniem po slojevima 72
26. - Pretstavljanje objekata na kartama - 72
27. - Nazivi _na kartama - - - - - - - 75
,
VI
GRAFIČKI METOD SNIMANJA ZEMLJIŠTA 78
A) PRIPREMNI RADOVI U BIROU 78
28. - Lepljenje hartije na tablu geodetskog stola - 78
29. - Konstrukcija koordinatne mreže na tabli i nanošenje
tačaka po datim pravouglim koordinatama 80
Koordinatograf - - - - - 84
B) RADOVI NA ZEMLJIŠT,U 8b
30. - Postavljenje geodetskog stola 85
31. - Određivanje tačaka na tabli grafičkim metodama 87
Određivanje tačaka presecanjem 88
a) Presecanje unapred - 88
b) Presecanje sa strane 89
c) Presecanje unazad - 91
Metoda rešavanja trougla greške 92
Konstruktivna metoda - - - 95
32. - Određivanje mesta tačke stajanja pomoću prozračne
hartije - - - - - - - - - - - - - 97
33. - Presecanje unazad za određivanje položaja stajne
tačke kad su date samo dve tačke (A i B) koje su nepristu-
pačne (Hanzenov način) - - - - - - - - 98
34. - Određivanje visinskih razlika - - - - - 100
35. - Grafičko (topografska) premeravanje u određenom
razmeru - - - - - 103
a) Pripremni radovi - - - - 103
b) Radovi na zemljištu - - - - 104
36. - Izvođenje grafičke triangulacije 104
Geometriske tačke i grafička triangulacija - 104
Plan grafičke triangulacije - - - - -- 104
Izviđanje zemljišta (rekognosciranje) 105
Obeležavanje (signalisanje) tačaka na zemljištu - 105
Određivanje položaja geometriskih tačaka - - 107
Određivanje apsolutnih visina geometriskih tačaka - 110
X Sadržaj
Str.
37. - Detaljna grafička triangulacija - 115
38. - Samostalna grafička triangula.cija 116
39. - Snimanje detalja - - - - 117
Stajne tačke - - - - - - 117
a) Određivanje stajne tačke presecan,iem 118
b) Određivanje stajne tačke poligonim načinom 118
- Grafički poligoni vlak - - - 119
- Busolni poligoni vlaci - - - 123
c) Polarni način određivanja stajne tačke 126
40. - Detaljne tačke - - - 127
41. - Snimanje i pretstavljanje detalja 130
a) Snimanje komunikacija - - - 130
b) Snimanje kultura - - - - 130
c) Snimanje vodenih tokova, obala i objekata na njima - 131
d) Snimanje reljefa. - - - - - - - - - 131
C) RADOVI U BIROU PO ZAVRŠNIM RADOVIMA NA ZEM-
LJIŠTU - - - - - - - - - - - - 137
42. - Izrada oleata i topografskog opisa zemljišta 137
a) Olea.ta pravaca 138
b) Oleata visina 138
c) Oleata naziva 139
d) Oleata kultura 139
e) Oleata magnetne deklinacije 139
Topografski opis zemljišta - - 139
VII
KROKIRANJE - - - 141
43. - Krokiranje bez karte (poluinstrumentalno premera-
va.nje) 141
Stočić za krokiranje - - - 142
Gledača obična - - - 142
Gledača (alhidada) za merenje visina 143
Određivanje visinskih razlika pomoću gledače 144
Određivanje daljina pomoću gledače 145
44. - Postupak pri krokiranju bez karte - 147
Postupak pri krokiranju 147
Razvoj grafičke triangulacije 148
Snimanje detalja - - - 151
45. - Krokiranje pomoću karte 154
46. - Skice - - - 157
Izrada skice - - - 158
Skice kao osnovni grafički dokumenti - 159
Skica - izveštaj - - - - - - 159
Sadržaj XI
Str.
Skica rasporeda 161
Skica plana vatre 162
Skica maršrute (itinerer) 163
VIII
AEROFOTOSNIMCI I NJIHOVO .KORISćENJE - 165

47.. - Osnovni pojmovi - - - 166
48. - Snimanje zemljišta. 167
49. - O razmeru aerofotosnimka - 168
50. - Vrste snimanja iz vazduha - 171
1. - Pojedinačno snimanje 171
2. - Aerofotoma.ršruta 173
3. - Aerofotocelina 173
4. - Stereoskopsko aerofotosnimanie 173
51. - Određivanje razmere vertikalnog aerofotosnimka 176
52.. - O stereoskopskom gleda.nju u fotogrametriji 178
53. - Stereoskopi - - - - 179
54. - Gledanje stereograma stereoskopom 181
55. - Grafičko redresiranje - - - - 182
56. - Osnovne radnje - - - - 183
a) Ograničavanje (ubeležavanje) na. karti površine ob�-
hvaćene fotogramom - - - - - 183
b) Utvrđivanje da li je snimak kos ili vertikalan 183
Konstrukcijom trougla - - - - - 184
Konstrukcijom četvorougla - - - - - 186
57. - Iznalaženje mesta glavne tačke na karti 186
58. - Redresiranje vertikalnih fotograma (aerofotosnimaka) 189
A) PRENOS POJEDINIH TAčAKA SA FOTOGRAMA NA
KARTU: - - - - - - - - - - - - 189
a) Interpolacijom izvesne linije između poznatih tačaka 189
b) Pomoću preseka dveju pravih - - - - - 189
c) Pomoću sličnosti trouglova {presecanjem unapred sa
poznatih tačaka) - - - - - - - - - - 192
d) Merenje otstojanja do poznatih tačaka na snimku nji
hovim pretvaranjem u razmer karte i presecanjem lukova 192
e) Pomoću oleate - - - - - 192
f) Pomoću proporcionalnog šestara - - - 195
g) Pomoću dijagrama - - - - - - - --,.. 196
h) Metodom perspektivnog presecanja unapred 196
B) PRENOS VEĆEG BROJA TAČAKA, ODNOSNO LINIJA
ILI OBJEKATA SA SNIMKA NA KARTU POMOĆU MREZE 200
59. - Prenos tačaka sa snimka na kartu korišćenjem radi-
alne triangulacije - - - - 204
60. - Prenos tačaka po Hanzenu - - - - - - 20!l
XII Sadržaj
Str.
IX
MERENJA NA KARTI (KARTOMETRIJA) 212
61. - Merenje linija - - 212
a) Merenje dužina. pravih linija 212
b) Merenje dužina krivih linija 213
62. - Kurvimetar - - - 216
63. - Tačnost izmerenih linija na karti 216
64. - Merenje uglova - - - 217
65. -- Merenje horizontalnih uglova na karti 219
66. - Merenje azimuta na. karti - 220
67. - Merenje vertikalnih uglova 221
a) Merenje mesnih uglova - - 222
b) Merenje uglova nagiba, zemljišta 22-1
Grafički način merenja uglova nagiba zemljišta 224
Grafička konstrukcija na.gibnog merila - - � 226
Konstrukcija nagibnog merila pomoću dobijenih inter-
vala (računski) - - - - - - - - - 227
Računski način određivanja us<lova nagiba zemljišta 231
Izračunavanje pada (uspona) zemljišta u procentima - 234
68. - Određivanje ekvidistancije - - - - - - - 235
69. - Određivanje nadmorske (apsolutne) i relativne visine
tačaka po karti - - - - - - - - - - - 236
70. - Profili zemljišta i njihova izrada - - - - - 238
71. - Trasiranje komunikacija po karti i izrada njihovih
profila - - - - - - - - - - 2 42
72. - Određivanje međusobne vidljivosti tačaka - - - 245
1. - Grafički način - - - - - - - - - 2 45
2. - Računski način - - - - - - - - - 2 49
73. - Određivanje granica vidljivog i maskiranog prostora 252
74. - Određivanje razmera karte kad on nije dat - 259
a) Pomoću neke druge karte - - - - - - - 2 59
b) Merenjem dužine na ka.rti i njoj odgovarajuće dužine
na zemljištu - - - - - - - - 259
c) Po dužinama meridijanskog luka - - - 260
75. - Označavanje i nanošenje tačaka na kartu - 260
a) Pomoću nekog na karti dobro i lako uočljivog objekta 261
b) Pomoću koordinatne mreže - - - - - - 261
X
PODELA KARATA I USLOVI KOJE TREBA DA ZADOVOLJI
KARTA 269
76. - Podela karata - - - 269
A) Po razmeru - - - 270
B) Po sadržaju i nameni 270
Vojne karte - - - - 270
a) Prema nameni 270
b) Prema potrebama vidova i rodova oružanih snaga - 271
-
Sadrža· XIII
Str.
77. - Uslovi karte .....,_ 271
a) Tačnost 272
b) Potpunost 272
c) Citkost i preglednost 272
XI
OSNOVI MATEMATIČKE KARTOGRAFIJE -- - - - 273
78. - Uvod - - - - - 273
79. - Projekcija i razmer karte 277
Glavni razmer - - 277
Delimični razmer - - - 277
80. - Podela projekcija 278
81. - Perspektivne projekcije 279
1. - Ortografske - 281
2. - Stereografske 281
3. - Centralne 282
4. - Spoljne 283
82. - Zenitne projekcije 283
Postelova zenitna ekvatorijalna projekcija 284
83. - Konusne projekcije 285
84. - Cilindrične projekcije - - 287
Prave cilindrične projekcije 288
Kvadratna cilindrična projekcija 289
85. - Merkatorova projekcija 291
Loksdroma - - - - - 292
86. - Poprečne cilindrične projekcije 294
87. - Kasini - Soldnerova projekcija 297
88. - Gaus-Krigerova projekcija - - -r 298
Primena Gaus-Krigerove projekcije 300
89. - Poliedarska projekcija - - 303
90. - Pravougla koordinatna mreža - 306
91. - Nanošenje koordinatne mreže - 307
92. - Međunarodna karta 1 : 1 000 000 311
93. - Podela i oznake listova topografskih karata 313
PRILOZI
Prilog I Pretvaranje stepena u grade - - - 317
Prilog II Pretvaranje stepena u hiljadite (6 000%0) 318
Prilog III Pretvaranje stepena u hiljadite (6 400%0) 319
Prilog IV Pretvaranje gradi u stcpene 320
Prilog V Pretvaranje gradi u hiljadite (6 000%0) - 321
Prilog VI Pretvaranje gradi u hiljadite (6400%0) 322
Prilog VII Pretvaranje hiljaditih (6 000%0) u stepene 323
Prilog VIII Pretvaranje hiljaditih (6 000%0) u grade - 324
Prilog IX Pretvaranje hiljaditih (6 000%0) u hiljadite (6 400%0) 325
Prilog X Pretvaranje hiljaditih (6 400%0) u stepene 326
Prilog XI Pretvaranje hiljaditih (6 400%0) u grade - 327
Prilog XII -Pretvaranje hiljaditih (6 400%0) u hiljadite (6 0000/oo) 328
PREDGOVOR
Karta pretstavlja jedno od onih sredstava bez koga se
vođenje savremenog rata ne može ni zamisliti. Veličina ope
racijskih prostorija, brzi pokreti jedinica, kao i nagle promene
situacije, nameću neminovnu upotrebu karte, bez koje ni naj
bolji rukovodioci ne mogu uspešno voditi svoju jedinicu. Zato
ova knjiga ima za cilj da oficire Jugoslavenske narodne armije
osposobi da vladaju kartom i da je pravilno koriste pri reša
vanju svih operativnih i taktičkih zadataka.
Izloženo gradivo iz »Topografije« upoznaje čitaoca sa
svim potrebnim radnjama iz topografskog prerneravanja i time
ga osposobljava da i sam može da snimi manje delove zemljišta.
Iskustvo je, osim toga, pokazalo da kartu može potpuno razu
meti samo onaj koji je i praktično vršio snimanje zemljišta.
Od topografskih metoda izložena··je samo grafička, pošto
je ona neposredno vezana za snimanje zemljišta, a da bi se
odgovorilo zahtevima modernog rata, u predmetu je obrađen i
uput za korišćenje fotosnimaka.
Ova je knjiga u nrvom redu namenjena našoj Vojnoj
akademiji, a zatim i svima vojnim školama i učilištima, a
rađena je tako da iz nje svaka škola može odabrati one teme
koje su joj potrebne.
Najzad, ova knjiga pretstavlja, s jedne strane, nastavak
ranije izdate knjige ovog Instituta »čitanje karata«. S druge
strane, u ovoj knjizi su proširene neke. najvažnije teme iz
knjige »čitanje karata«.
I
OPŠTI POJMOVI
1. - OBLIK I VELIČINA ZEMLJE

Od pogrešnog sJwatanja da Zemlja ima oblik okrugle
ploče koja pliva po vodi došlo se još u Starom veku do uve
renja da Zemlja ima oblik Lopte, pa su još u to doba vršena
i izvesna merenja da bi se dokazalo da Zemlja ima oblik lopte
i da bi se odredile njene dimenzije. Ovakva su merenja tokom
vekova sporo napredovala i davala nedovoljno tačne rezultate
sve do početka XVII veka. kada je uvedena triangulacija za
određivanje linislwg otstojanja između udaljenih tačaka na
Zemljinoj površini, i durbin sa krstom končića za merenje
uglova.
Pronalazak triangulacije i uvođenje durbina sa končani
com omogućili su da se oblik i dimenzije Zemlje odrede sa
velikom tačnošću. Merenjem pojedinih delova meridijanskog
luka na raznim geografskim širinama, kako to pokazuje slika
1, utvrđeno je da istim uglovima a između vertikala na razli
čitim geografskim širinama odgovaraju različite dužine meri
dijanskih lukova li h h.
To merenje dalo je povoda da se izvede zaključak da
Zemlja nema oblik lopte, već da je na polovima spljoštena, tj.
da ima oblik elipsoida. Zemljin se elipsoid po svom obliku
približava lopti, pa se zbog toga naziva i Zemljin sferoid.
Najnovija merenja lukova meridijana i paralela poka
zala su da oblik Zemlje nije pravilan elipsoid već da postoje
izvesna otstupanja od elipsoida, koja su nastala kao posledicćl
neravnomerne raspodele gustine mase u unutrašnjosti Zemlje.
Takav oblik Zemlje nazvan je g e o i d.
2 Topografija
Geoid pretstavlja vrlo komplikovano telo. Određivanje

položaja pojedinih tačaka na njemu stvaralo bi velike pote
škoće. Da bi se rad uprostio, sva određivanja tačaka vrše se na
elipsoidu.
Postoje različiti podad o dimenzijama Zemljinog elip
soida; do njih su, putem računa, došli razni geodetski stručnjaci.
I.i
SL l
Naša država, kao 1 većina evropskih zemalja, za svoja ra-

čunanja uzima dimenzije Beselovog elips•oida, i to:
veliku poluosu - a= 6377,397 km (poluprečnik ekvatora),
malu poluosu - b = 6356,079 km,
razliku a - b = 21,318 km.
Spljoštenost elipsoida <lobija se kad se razlika poluosa
(a - b) podeli dufom poluosom a. Spljoštenost Zemlje iznosi:·
a-b 1
a 299,15
(oko 1/30'0)
Na međunarodnom kongresu održanom u Madridu

1924 godine Geodetska-geofizička unija usvojila je, kao tačnije,
dimenzije Hajf.ordovog elipsoida, koje iznose:
Oblik i veličina Zemlje 3
a = 6378,388 km,
b = 6356,912 km,
odakle, putem izračunavanja, izlazi da je spljoštenost Zemlje:
a-b l
a 297
2. - GEOGRAFSKA KOORDINATNA MREŽA
Položaj tačaka na Zemlj,inom elipsoidu određuje se u

odnosu na uslovljene ravni, linijre i tačke elipsoida. Zemlja se,
kao nebesko telo oblika elipsoida, okreće oko svoje kraće za
mišljene ose Pn-Ps. Tačke prodora ove obrtne ose na elip
soidu nazivaju se Zemljini polovi: severni geografski pol, Pn,
i južni geografski pol, Ps (vidi sliku 2).
H, -N
Pn
M - ---- -;-
I
-
\ / o
\ I Q
\ I
\ /
C
Ps
Sl. 2
Linija preseka elipsoida sa ravni koja prolazi kroz centar

elipsoida O i koja je upravna na os:u Pn-Ps, nazi'va se
ekv ator (polutar), E1 - E2. Linije preseka elipsoida sa
4 Topografija
ravnima koje su paralelne sa ekvaitorijalnom ravni nazivaju

se p a r a 1 e 1 e (uporedniai). Krug M - A je paralela tačke A.
Linije preseka elipsoida sa ravnima koje pr:olaze kroz obrtnu
Zemljinu osu nazivaju se m e r i d i j a n i (podnevci). Ekvator
i paralele su krugovi, dok su meridtjani el1pse zbog sp1jošte
nosti Zemlje na polovima.
U svakoj tački površine elipsoida onaj pravac koji se
poklapa sa pravcem viska, odnosno sa pravcem sile teže, zove
se normala u toj tački. To je pravac NAC na sl. 2.
R;avan koj.a prolazi kroz neku tačku površine elipsoida,
a upravna je na normalu te tačke, zove se horizont te tačke,
H1 A H2 (sl. 2).
Položaj neke tačke na površini Zemlje, tj. na površini
Zemljinog elipsoida, određen je koordinatama: geografskom
širinom i geografskom dufanom.
Geografska širina (q:i) je ugao koji zaklapa normala date
tačke (NC za tačku A) sa ravni ekvatora. Ona se izražava u ste
p1enima (napr. 25° 30' 45") i meri se od ekvatora do normale
prema Severnom ili Južnom polu. Prema tome razlikujemo
severnu i južnu geografsku širinu. One se kreću od 0° do 90°
prema severu i jugu. Sve tačke koje leže hl:l istoj paraleli imaju
istu geografsku širinu.
Geografska dužina (A) je ugao koji zaklapa ravan meri
dijana neke tačke {napr., tačke A, sl. 2) sa ravni onoga meri
dijana koji je uzet kao početni. Većina drža,v:a usvojila je za
početni meridijan onaj koji prolazi kroz opservatoriju u Gri
niču - predgrađu Londona. Osim ovoga, razne države uzimaju
za početni meridijan i neke druge, kar0 meridijan Fera, Pariza,
Pulkova, Monte Marija, itd.
Geografska dužina se takođe izražava u stepenima i meri
se od početnog meridijana na istok ili na zapad, te razlikujemo
istočnu i zapadnu geografsku dužinu. Sve tačke koje leže na
istom meridijanu imaju iste geografske dužine. Vrednosti tih
dužina kreću se od 0 ° do 180°.
Uzimajući grinički meridijan kao početni, ostali gore na
vedeni meridijani, u odnosu na njega, imaju sledeće geografske
dužine:
Grinič 0° O' 0",00
Fero 17 ° 39' 46",02 zapadno od Griniča
Pariz 2° 20' 13",38 istočno od Griniča
Pulkovo 30° 19' 38",55 istočno od Griniča
Monte Mario 12° 27' 08".40 istočno od Griniča.
Oblik i veličina Zemlje 5
Geografska dužina izražava se i u vremenskim jedini

cama. Svakih 15° geografske dužine odgovara 1 času vremena,
(= 60m) drugim ,rečima, 1 ° odgovaraju četiri vremenska minuta
Geografskim koordinatama ep i A određen je položaj tačke

na matematičkoj sferoidnoj površini Zemlje. Da bi položaj neke
tačke bio potpuno određen na fizičkoj površini Zemlje, po
trebno je znati i njeno vertikalno otstojanje od morske povr
šine, tzv. apsolutnu, nadmorslm visinu u metrima.
Mreža meridijana i paralela naziva se g e o g r a f sk a
k o o r dina n t n a m r e ž�
3. - ZEMLJA KAO LOPTA
Zbog vrlo male razlike između velike i male poluose

Zemljinog sferoida (svega 21 km), često se sferoiidni oblik
Zemlje zamenjuje oblikom lopte. Pri tome se za određivanje
dimenzija Zemljine lopte uzima ona lopta čLja bi površina bila
jednaka powšini Zemljinog sferoida, tj. lopta čiji bi polupre
čnik R iznos�o 6,370.290 m. Pored toga, uzima se i lopta čija bi
zapremina bila jednaka zapremini sferoida, pa bi poluprečnik
(R) takve lopte bio 6,370.283 m. Na Zemlji kao lopti meridijani
i ekvator su veliki krugovi, čiji je centar istovremeno i centar
1opte. Paralele su maili krugovi, čiji poluprečnici (r) opadaju
sa rašćenjem geografske širine (sl. 3).
p
Zemlja se, pretstavljena u izve�
snom razmeru u obliku lopte, sa ucr
tanim kontinentima, okeanima i geo
r
grafskom koordinatnom mrežom, na
ziva g 1 o b u s o m. Koliiko s,e Ze
mljin steroid malo razlikuje od lopte
najbolje se vidi na globusu. Globus
Zemlje u obldku lopte sa poluprečni
kom od 300 mm razlikovao bi se od
sferioida odgovarajućih dimenzija ti- Sl. 3
me što bi mala poluosa sferoida bila manja od poluprečnika
1
lopte svega za oko 1 mm (spljoštenost
300 ).
6 Topografija
Kada bi trebalo na globusu, čiji je poluprečnik 300 mm,

reljefno prikazati fizičku površinu Zemlje, onda najviši pla
ninski vrhovi Zemlje na njemu ne bi bili viši od 0,4 mm.
Veći globusi upotrebljavaju se vrlo retko, jer su glomazni
i nepodesni za rukovanje. Najširu primenu imaju globusi u raz
merima od 1 :80 000 000 (poluprečnik oko 8 cm) do 1 :30 000 000
{poluprečnik oko 21 cm).
G1obus je vrlo pogodno sredstvo za prikazivanje Zemlje,
najpribližnije njenom prirodnom obliku i daje vemu sliku uza
jamnog odnosa pojedinih delova Zemljine površine (kontine
nata, okeana, mora, ostrva). Veliki nedostatak mu je u tome
što na njemu mogu biti pretstavljene samo osnovne karakte
ristike Zemljine površine, pošto se može izrađivati samo u vrlo
sitnim razmerama.
4. - ZEMLJIN MAGNETIZAM
Odavno je poznato da izvesne stene imaju svojstvo da

privlače manje komadiće gvožđa. Pored, ,toga, poznato je da
namagnetisana gv1ozdena pločica ili šipka, koja se oko jedne
vertikalne osovine može slobodno okretati, zauzima, usled dej
stva Zemljinog magnetizma, pravac koji se približno poklapa
sa pravcem sever - jug. Na osnovu ovog svojstva namagneti
sane gvozdene pločice ili šipke izrađen je kompas (busola).
Pravac koji zauzima magnetna igla zove se p r a v a c m a g
n e t n o g m e r i d i j a n a. Magnetni meridijan spaja mag
netne polove Zemlje. Ovaj pravac, u većini slučajeva, otstupa
od pravca geografskog meridijana. To uglovno otstupanje (d)
magnetnog meridijana (Sm) od geografskog" meridijana (S)
z.ove se d e k 1 i n a c i j a (sL 4). Ona može da bude za-·
padna (negativna) ili istočna (pozitivna).
Zapadna polovina naše države ima sada zapadnu dekli
naci}u, tj. vrh magnetne igle koji je okrenut severu otstupa od
geografskog meridijana prema zapadu. U istočnoj polovini naše
države deklinacija je istočna, tj. vrh magnetne igle otstupa
prema istoku. Veličina i znak magnetne deklinacije menja se u
toku vremena. Ona raste od geog:rafskog meridijana prema
istoku, da bi dostigla svoj istočni maksimum, a zatim opada do
geografsk,og meridijana i raste dalje prema �apadu, da bi do
stigla svoj zapadni maksimum. Te promene su v e k o v n e
p r o m e n e d e k 1 i n a c i j e.
Oblik i veličina Zemlje
Ove promene nastupaju usled toga što se magnetni po

lovi Zemlje kreću, a to izaziva pomeranje magnetne igle u od
nosu na geografski meridijan.
U današnje se vreme na teritoriji naše Sm S
države vrednosti zapadne deklinacije sma-
njuju godišnje za oko 8 minuta (u uglovnoj
meri), a vrednosti se istočne deklinacije isto d
toliko povećavaju.
Linije na karti koje spajaju mesta istih
deklinacija nazivaju se iz o g o n e. Ako
na karti izogona, koja važi za 1939 godinu,
pročitamo da je deklinacija za neko mesto
3 ° 30' (zapadna), možemo da izračunamo ko-
lika je ona u 1949 godini. Ako uzmemo da
se vrednost zapadne deklinacije godišnje
1
smanjuje za oko 8 minuta, što· za 10 godina

iznosi 80 minuta, onda će se veličina dekli
nacije za to mesto u 1949 godini dobiti kad
se od apsolutne vrednosti zapadne deklina
cije, 3° 30' (210'), oduzme 80'. Znači, d�klina Sl. 4
cija je u 1949 godini 2 ° 10' (zapadna).
Izog,one se pružaju uglavnom pravcem sever - jug, te se
i deklinacija menja sa pr,omenama geografske dužine.
Poznavanje deklinacije veoma je važno za posredno ga
đanje artiljerije, za određivanje kursa letenja aviona i kursa
plovidbe broda. Pri pog11ešno uzetoj deklinaciji za 3° na da
ljini od 1O km, greška po pravcu iznosiće preko 500 metara.
Osim vekovne pramene, deklinacija se menja više puta i
u toku dana. Amplituda dnevnog kolebanja maksimalna je u
mesecu junu i iznosi od +5' do -5'..
Pored vekovne i dnevne pramene deklinacije, koje imaju
izvestan karakter stalnosti, na magnetnu iglu dejstvuju i lo
kalni uticaji, kao veće mase gvozdenih ruda u unutrašnj,osti
Zemlje, čelični i gvozdeni predmeti na površini Zemlje (gvo
zdeni mostovi i druge gvozdene konstrukcije, železničke šine,
topovi, kare, municija, vodovi električne struje visokog napona
i slično). Sa otstojanjem od nekoliko desetina metara uticaji
ovih objekata na površini Zemlje brzo se smanjuju. Predmeti
lične upotrebe, kao džepni nož, sat, šestar i dr., dejstvuju samo
na daljini manjoj od 1 dm.
Ima mesta na Zemljinoj površini na kojima deklinacija
znatno otstupa od deklinacije koja važi za neposrednu okolinu
8 Topografija
tih mesta. Takvo otstupanje naziva se ma g n e t n a a n o m a-

1 i j a. Napr., u Sovjetskom Savezu, u blizini Kurska, ima, de
lova Zemljine površine na ikojima se deklinacija menja do 170°
na otstojanju od 1 do 2 km. Ovi poremećaji javljaju se u pre
delima k,oji su bogati gvozdenim rudama.
Znatna otstupanja magnetne igle, koja traju kraće vreme,
dovode se u vezu sa jač.im poremećajima Zemljine k0re (zemljo
tresima i vulkanskim erupcijama) i pojavom peric<ličnih Sun
čevih pega. Ovakva otstupanja nazivaju se m a g n e t n e
b u r e.
Pošto magnetna igla stoji na stožeru, oslanjajući se c,
njegov vrh svojom tačkom težišta, trebalo bi da bude para
lelna sa horizontalnom ravni. Međutim, ona u svom slobodnom
položaju nije paralelna sa horizontalnom ravni, već sa njom
zaklapa izvestan ugao koji je, na raznim mestima Zemlje, razne
veličine. Taj ugao zove se m a g n e t n a i n k 1 i n a ci j a.
Idući od pojasa ekvatorra ka magnetnim polovima Zemlje inkli
nacija se povećava, tako da na polovima dostiže veličinu o d 90 °,
tj. magnetna igla stoji upravno na horizontalnoj ravni. Oko
ekvatorijalnog pojasa ima mesta na kojima je inklinacija ravna
0°, tj. magnetna igla je paralelna sa horizontalnom ravni. Linija
na karti koja spaja 1 mesta bez inklinacije zove se m a g n e t ni
e k v a tor. On otstupa od geografskog ekvatora kao što otstu
paju magnetni polovi od geografskih polova. Linije na kart1
koj� spajaju mesta istih inklinacija nazivaju se iz o k 1 i ne
Izokline se približno poklap.aju sa paralelama.
II
PRIBOR I INSTRUMENTI ZA GRAFIČKI METOD

PREMERAVANJA ZEMLJIŠTA
A) PRIBOR
Kao pribor za rad služe viskovi, libele, metarske pantljike

(pantljične mere), lanci, konopci i letve za merenje dužina.
Sl. 5 Sl. 6 Sl. 6a
5. -VISAK
Visak fsl. 5) je teg obešen o konac. Oblik i težina tega za

vise od svrhe kojoj je visak namenjen. Za topografske radove
upotrebljava se teg u obliku kupe ili zašiljenog cilindra. Kada
10 Topografija
slobodno visi, visak zauzima vertikalan položaj, koji se naziva

v e r t i k a 1 o m.
Visak služi za centriranje instrumenta.,
Centriranje se vrši pri postavljanju topografskih instru
menata iznad pojedinih tačaka na zemljištu, i to kada treba
tačno postaviti instrument iznad obeležene tačke.
Slika 6 pokazuje instrument (teodolit) centriran nad tač
kom, a slika 6a mernički sto centriran nad tačkom pomoću
viska i viljuške.
6. - LIBELA
Libela (sl. 7) je stakleni sud čija je gornja unutrašnja

površina sferno brušena; on je napunjen izvesnom tečnošću
tako da jedan mali prostor suda ostane ispunjen samo gasom te
tečnosti. Ga:s, koji, kao specifično lakši, uvek zauzima najviše
mesto u staklenom sudu, z,ove se m e h u r 1 i b e 1 e.
Libele služe za dovođenje ravni u horizontalan položaj,
odnosno za dovođenje -osovine instrumenta u vertikalan položaj.
c:;:;:;::::::::,,
Sl. 7
Prema obliku staklenog suda libele se dele na cevaste i

okrugle ili centrične.
/1111/1111/1111/1111/1111/1111/
a C
b d
Sl. 8 .
Cevasta libela (sl. 8a) sastoji se iz staklene cilindrične

cevi ugrađene u metalni okvir n:izne konstrukcije, prema cilju
kome je namenjena. Jedna strana unutrašnjosti cevi (kod nekih
Pribor za premera,vanje 11
libela dve strane) brušena je po luku AMB kruga (sl. Sa) ma
njeg ili većeg poluprečnikJ, u zavisnosti od osetljivos , ti koju
libela treba da zadovolji. Sto je veći ovaj poluprečnik, libela
će biti osetljivija i obratno.
Spoljna površina brušenog dela staklene cevi podeljena
je na jednake delove (�l. 8 b, c i d), a srednja tačka (M) te
podele je tačka v r h u n j e n j a me hura ili n orm a 1 n a
t a č k a 1 i b e 1 e.
Pod vrhdnjenjem mehura libele razume se onaj položaj
koji mehur zauzima kada su njegovi krajevi podjednako uda
ljeni od tačike M na sredini podele.
Tangenta TT1 u tački vrhunjenja M ili prava koja spaja
krajeve mehura libele kad ovaj vrhuni zove se o s a 1 i b e 1 e.
Kad mehur libele vrhuni, tada je osa libele horizontalna.
Libela čija je unutrašnja površina cevi brušena sa dve
strane, z,o,ve se rever z t · o n a.i 1 i b e 1 a (sl. 9).
T M T,
T'
Sl. 9
Kod ovih su libela brušene dve unutrašnje površine koje

se nalaze jedna prema drugoj; podela je nanesena sa obe
spoljne strane brušenih površina.
Reverzione libele nalaze se na durbinima topografskih
instrumenata i služe za dovođenje optičke ose durbina, odnosno
vizure u horizontalan položaj - u oba položaja durbina.
Libela sa postoljem (sl. 10) je cevasta libela pričvršćena
za lenjir (postolje, osnovicu) pomoću osovine a, i ima rektifi
kacioni zavrtanj b.
M
SL 10
Libela sa postoljem je samostalna sprava koja služi za

dovođenje ravni u horizontalan položaj. Očigledno je da će
ravan 001 biti zaista horizontalna ako je paralelna sa osom
libele kad mehur vrhuni.
12 Topografija
Okrugla, centrična libela (sl. 11) sastoji se iz staklenog

okruglog sud:a čija je gornja unutrašnja površina brušena u
vidu loptine kalote; sud je ugrađen u metalnu kutiju i pričvr�
šćen za postolje.
Sl. 11
Na spnljnoj povrsm1 brušenog dela libele izgravirano je

nekoliko koncentričnih krugova. Centar ovih krugova pret
stavlja srednju tačku (M) podele (tačku vrhunjenja). Pod vrhu
njenjem centrične libele razume se onaj položaj koji mehur
li, bele zauzima kad je njegova (kružna) ivica podjednako uda
ljena od srednje tačke (M) podele.
Tangentna ravan u tački vrhunjenja (M) z,ove se r a v an
1 i b e 1 e.
Kad mehur libele vrhuni, tada je ravan libele horizon
talna.
Okrugle libefo služe najviše za dovođenje letava u ver
tikalan položaj. Njihova osetljivost je mnogo manja od osetlji
vosti cevastih libela.
Ispitivalllje i rektifikacija libele
Ispitivanje i rektifikacija libela kao sastavnih delova geo

detskih instrumenata vrši se na samim instrumentima, a libela
sa postoljem na memičkom (geodetskom) stolu na sledeći način
(sl. 12):
s
Pribor za premeravanje 13
Libela sa postoljem postavi se n:a ravan R. Okretanjem

zavrtnja S menja se nagibni ugao ravni R dotle dok mehur
libele ne whuni (položaj I). Zatim treba libelu okrenuti za 180 °
u horizonta1nom smislu (položaj II), pa ako mehur libele vrhuni
i u tom položaju, onda je libela rektifikovana. 'Ako u drugom
položaju mehur libele otstupi, znači da libela nije rektifiko
vana. Veličina ovog otstupanja, tj. za ikoliko je mehur libele
odstupio od tačke vrhunjenja M, izražena je brojem očitanih
podelaka na skali. Kao što se vidi iz slike, to otstupanje pret
stavlja dvostruku vrednost (2 a) nagibnog ugla a, pa je potrebno
polovinu otstupanja popraviti rektifikacionim zavrtnjem b
{slika 10), a drugu polovinu zavrtnjem S (sl. 12). Ovim je izvr
šena rektifikacija libele. Zatim treba ponoviti isti postupak, pa
ako se opet pojavi neko otstupanje (koie je tada obično malo),
popravku treba vršiti na isti način kao i kod prvog ostupanja.
Na sličan način vrši se ispitivanje i rektifikacija okrugle libele,
pri čemu se ocena otstupanja mehum od kružića u sredini
vrši odoka.
7. - METARSKE PANTL�IKE (PANTLJIČNE MERE)
Metarske pantljike (pantljične mere) za merenje dužina

obično su čelične i imaju 10, 15, 20 i 50 metara dužine i 1-2
santimetra širine. Podeljene su na metre, poJumetre i desi
metre. Metri su brojno obeleženi pomoću naročitih mesinganih
pločica, polumetri manjim mesinganim pfočicama, a desimetri
malim rupicama. Na krajevima pantljilm nalaze se prstenovi P
(sl. 13) na kojima je po
B
prečniku urezana crta
a-a1, koja služi kao poče
tak ili svršetak. pantljike.
Početak pantljike može
biti obeležen i mesinga
nom nultom pločicom na
10-15 santimetara dalje
od prstena, a isto tako i svr
šetak pantljike. Pantljika
se namotava na metalni Sl. 13
trougao ili kotur (AB).
Kroz prstenove na pantljici provlače se štapovi (sl. 14)
koji služe za zatezanje i nošenje pantljike pri merenju.
o
14 Topografija
Pored ovih štapova treba imati još i 11 malih 5v:ozdenih

klinova (K, sl. 14) koji se nose na jednom prstenu :i služe za
obe1ežavanje kraja pantljike pri me
renju, a i za brojanje celih pantljika
nanesenih po merenoj duži.
s 8. -LANAC
Lanac je sastavljen od članaka

napravljenih od gvozdene ili čeličnie
žice debele oko 3 mm. Dužina čla
naka obično je 25-50 cm (sl. 15), i
oni su prstenovima spojeni između
si. 14
sebe, dok je dužina lanaca različita,
obično 10-20 metara. Na krajevima
lanca nalaze. se velikf prstenovi kao kod pantljike. Metri :su
obeleženi prstenovima sa prečnikom na sredini. Merenje je isto
kao i kod pantljike. Lanac se sada ređe upotrebljava za me
renje, pošto mu je tačnost nesigurna zbog istezanja prstenova.
�-·-��
---�====�
� �
si. 1s
Letve za mere.nje dužina

Letve za merenje dužina (sl. 16) prave se od drveta, duge
su 2-5 m i debele nekoliko santimetara, a po poprečnom pre
seku su ili kvadratne ili kružne ili ovalne, ali tako da je presek
arr:rr:i 1 n H 1h11HU■ li\)))))> IVIPUU f i f r u ifl•
w•....,•11.D ! ; r)) mllJIP•, 1111 ! , , r»wnDDID
si. 16
po sredini letve veći no na njenim krajevima. One su n a kra

jevima okovane gvozdenim karikam a da bi se krajevi bolje
Sto i kipregl 15
očuvali. Obojene su masnim bojama, i to obično u dve boje

(bel o i crveno ili belo i crno), tako da neparni metri imaju
jednu, a parni drugu boiu. Letve su podeljene na metre, polu
metre i desimetre, a santimetri se cene odoka.
B) I N S TRU ME NT I
U instrumente spadaju:
- mernički (geodetski ili topografski) sto,
- lak mernički sito (stočić) za poluinstrumentalno preme-
ravanje i krokiTanje sa gledačom i
- kipregl.
9. - MERNičKI (GEODETSKI ILI TOPOGRAFSKI) STO
Mernički se sto sastoji iz table (planšete), glave stativa i

stativa, koji se međusobno SP'ajaju naročitim zavrtnjima.
Tabla (planšeta, sl. 17) je pravougaonog oblika, veličine
40 X 50 cm i napravljena je od komada suvog drveta složenih
u vidu pa:rketa da bi promene u vlazi i temperaturi što manje
uticale na promenu njenih dimenzija i na izvijanje.
si. 11 si. 1s
Glava stativa (sl. 18) izrađena je od metala, a sastoji se

iz dva g1'avna dela: gornjeg i donjeg, ko.ii su međusobno pove
zani jednim zavrtnjem. Gornji deo ima tri kraka (a), koji služe
kao oslonac na koji se pomoću zavrtnjeva (e) pričvršćuje tabla,
a d·onji deo ima tri položajna (podnožna) zavrtnja (S1, 82, 83),
koji naležu na stativ i služe istovremeno i za doterivanje table
u horizontalan položaj.
Konstrukcija �lave tako je izvedena da se gornji deo, u
odnosu na donji, može kružno -okretati, bilo grubo, pošto se
16 Topografija
oslobodi kočnica (C), biilo lagano, pomoću mikrometarskog za

vrtnja (d), kad je kočnica pritegnuta.
Stativ - tronožac (sl. 19) - sa
stoji se iz postolja (a) i nogu (b). Posto
lje je metalnro, a noge drvene. Na po
stolju se nalaze tri liežišta (d) za pod
nožne zavrtnje glave stativa. Kroz sre-
h dinu postolja prolazi centralni zavrtanj
(e), koji služi za spajanje glave stativa
i tronošca. Noge su spojene i rpričvršće
ne za postolje pomoću 3 zavrtnja (c).
Sl. 19 Donji krajevi nogu su okovani.
10. - LAK MERNIČKI STO (STOČIĆ)

ZA POLUINSTRUMENTALNO PREMERAVANJE
I KROKIRANJE
Ovih stočića ima raznih kJonstrukcija. Sasto'.ie se od table

i tronošca, a prema svrsi kojoj su namenjeni oni su aki i usled
1l
tog:a prilično nestabilni. Oni nemaju uređaja za mikrometarsko

kružno pokretanje ni za precizno dov:ođenje u horizontalan po
ložaj. Sve te radnje izvode se odoka. (O ovome će biti reči
docnije u odeljku Krokiranje).
11. - K IPR EGL
Kipregl (sl. 20) je geodet, ski instrument koji služi za:

- viziranje na predmete i pl'O'.iektovanje tih vizura na
geodetski sto, tj. za konstrukciju horizontalnih uglova;
- merenje daljina;
- merenje vertikalnih uglova, i
- merenje visinskih razlika.
Kipregl se sastoji od ovih delova:
durbina Ob - Ok,
vertika1lnog stuba S,
lenjira A,
obrtne (horizontalne) osovine durbina Os,
- libele obrtne osovine durbina L1,
- zavrtnja Z za pomeranje obrtne osovine durbina,
- kočnice durbina K,
Sto i kipregl 17
- zavrtnja M za lagano pokretanje durbina,

- vertikalnog limba L,
- noniusa No,
- visinske libele N,
zavrtnja C za doterivanje mehura vi,sinske libele.
R
b
p
si. 20 si. 21
Durbin se sastoji iz okularne i objektivne cevi sa si

stemom okularnog i objeiktivnog sočiva, kojim se postiže uve
ličavanje posmatranih predmeta (10-30 puta). U .okulamoj
cevi, većinom pred okularnim sočivom (Ok), nalazi se konča
nka sa tri horizontalna i jednim vertikalnim koncem (sl. 21).
Žižim1- daljina objektivnog sočiva i razmak horizontalnih ko
naca tako su izabrani da je konstanta durbina 100 (kod većine
kipregla). Za dovođenje lika predmeta na daljinu jasnog vi-
,đenja ,{fokusiranje) služi zavrtanj (R). Durbin je spojen sa
horizontalnom obrtnom osovinom (Os), a ležište osovine je
spojena sa vertikalnim stubom (S). Na osovini je utvrđena li
beila koja služi za dovođenje osovine u horizontalan položaj.
Na vertikalnom stubu (S) nalazi se zavrtanj (Z) kojim se do
teruje obrtna osovina u hor1zontalan položaj (odnosno mehur
njene libele do vrhunjenja). Većina kipregla ima na durbinu
2 Topografija
18 Topografija
,µtvrđenu nivelacionu libelu (prostu ili reverzionu), što omo

gućava da se kipreglom mogu izvoditi i nivelmanski radovi.
Durbin se može obrtati oko obrtne (horizontalne) osovine do
izvesne mere, a kod nekih kipregla i za pun krug. Zavrtanj
(K) služi za ,kočenje tog obrtanja, a kad se ukoči osovina, onda
se lagano obrtanie durbina vrši pomoću zavrtnja (M).
Vertikalni limb (krug) je čvrsto spojen sa horizontalnom
osovinom durbina. Podela limba je različita kod raznih modela
ktpregfa; ona mož:e da bude od 0° do 360 °, dva puta od 0 ° do
180° ili četiri puta od, o 0 do 90° . Uz limb je priložena alhidada,
na kojoj se mesto jednog indeksa za čitanje limba nalaze je
dan ili dva noniusa, male skale crtica, koje nam omogućavaju
da čitamo manje delo,ve nego što je najmanji podelak limba
(obično 20'). Podatak noniusa je na'jmanja vrednost pode[e
koju pomoću noniusa možemo da očitamo i on kod topograf
skih instrumenata obično iznosi 1'. Pošto su podele na no
niusu i limbu sitne, to se iznad njih, radi lakšeg čitanja,
nalazi lupa.
Vertikalni stub (S), na kome je namešten gornji deo
instrumenta, spojen je za lenjir na razne načine, a obično sa
četiri zavrtnja. Stub je šupalj i u njemu je poluga koja nosi
horizontaI. nu osovinu.
Lenjir (A) služi za nrojektovanje, odnosno povlačenje vi
zura. On može da bude razne dužine, a obično je oko 50 cm.
Na njegovo; gornjoj površini izgravirnni su jeq_an ili dva po
prečna (transverzalna) razmernika. Kipregli novijih modela
imaju uz glavni lenjir (A) i jedan pokretan lenjir (B, sl. 22).
Ovaj lenjir je spojen sa glavnim i može se pomerati para
lelno glavnom lenjiru. Ovim se. dobija u brzini rada, jer se
prilikom viziranja ne mora gubiti vreme oko postavljanja le
njira tačno pored stajne tačke na tabli.
/
I
A Sl. 22
Ispitivanje i rektifikacija kipregla 19
12. - DOVOĐENJE TOPOGRAFSKE TABLE U

HORIZONTALAN POLOŽAJ
Na sl. 23 prikazana je topografska tabla i tri položajna

zavrtnja (S1, S2 i S3) koji se nalaze na glavi stativa. Da bi se
tabla dovela u horizontalan položaj, treba libelu sa postoljem
postaviti na tablu u pravcu dva po„
ložajna zavrtnja - položaj I (napri-
mer, S1 i S2), pa jednovremenim o-
kretanjima ta dva položajna zavrtnja
u sU1Protnim pravcima dovesti mehur
do vrhunjenja. Zatim tr,eba libelu
okrenuti za 180° i opet postaviti u •S,
pravcu ista dva zavrtnja (S1 i S2).
Ako mehur libele vrhuni, to je znak
da je libela reiktifikovaila. U protiv
nom, ako mehur otstupi, to je znak
s,
da libela nije rektifikovana. Ovo ot si. 23
stu:panj1e je dvostruko, a njegovu
veličinu, za koliko je mehur otstupio od srednje tačke (M),
(vidi sl. 9), daje broj podeoka na libeli. Polovinu otstupanja
treba popraviti reiktifikacionim zavrtnjem (b) n a libeli (vidi
sl. 10), a drugu polovinu jednovremenim okretanjem (S1 i S2).
Time je favršena nektifi:kacija libele. Preporučljivo je postupak
ponoviti.
Najzad, libelu treba postaviti u pravcu linije: treći za
vrtanj (S3) sredina duži (S1 i S2), položaj II. Ako mehur vrhuni
time je tabla doviedena u horizontalan položaj. Ako mehur ne
vrhuni, treba okretanjem zavrtnja (S3) dovesti mehur do vr
hunjenja, a time i tablu u horizontalnost.
N a p o m e n a. Pri ovome radu često smetaju neravnine
na samoj tabli (izvitoperena tabla), pa te neravnine treba iz
begavati pri postavljanju libele na tablu.
13. - ISPITIVANJE I REKTIFIKACIJA

KIPREGLA
1. - Kod svake upotrebe kipregla potrebno je da jasno

vidimo končanicu i predmet na koji se vizira.
Da bismo končanicu doveli u položaj da je jasno vidimo,
treba durbin 11:praviti prema nekoj svetil.oj površini, na,pr.
20 , Topografija
nebu, belom zidu, itd., a okularni prsten (Ok), (sl. 20) okre
tati sve dotle dok se končanica ne bude videla sasvim jasno.
Tek posle toga moći će se predmet, ako na njega ,navi
ziramo ktpreglom, jasno videti u durbinu. Ako se predmet u
durbinu ne bude video jasno, onda treba izvlačiti ili uvlačiti
okularnu cev okretanjem zavrtnja (R) (sJ. 20) sve dok se ne
postigne najbolja jasnoća posmatranog predmeta. Da smo ovo
postigli uveravamo se na taj način što pokrećemo oko gore i
dole, pa ako pri tome horizontalni konci pogađaju iste tačke
na predmetu, onda je uostignuta najbolja jasnoća, a aiko ne
pogađaju, kažemo da postoji končanična paralaksa, koja će se
otkloniti ponavljanjem napred opisanog postupka.
Doterivanje durbina da u njemu končanica bude jasno
vidljiva vrši se za j,edno oko samo jedanput, dok se doteri
vanje durbina da bi se jasno video lik vrši za svaki predmet
ponaosob.
Uslovi, koje kipregl mora da zadovolji, jesu ovi:
1. - vizurna osa*) mora da bude upravna na obrtnu (ho-
rizontalnu) osovinu durbina;
2. - horizontalna obrtna osovina durbina treba da bude
zaista horizontalna;
3. - vizura treba da je u istoj vertikalnoj ravni sa zao
štrenom (zakošenom) ivicom lenjira, odnosno da je sa njom
paralelna;
4. - da je osa niveilacione (ako je prosta, odnosno obe
ose ako jre reverziona) libele paralelna sa vizurnom osom;
5. - da je pri horizontalnoj vizuri, a ujedno i pri vrhu
njenju mehura visinske libele, očitanje na vertikalnom limbu
0°, odnosno 90 ° ili 180 °, što zavisi od podele limba;
6. - da je provereno da li je konstanta zaista onolika
kako je naznačena.
Ovo su uslovi koje kipregl mora da zadovolji pri upo
trebi za topografsko premeravanje. Na njih treba obratiti pa
žnju i češće ih tokom rada na terenu proveravati.
Ispitivanje prvog uslova: da li je vizurna osa upravna na
horizontalnu obrtnu osu durbina.
Ovaj se uslov proverava na ovaj način. Najpre treba
tablu dovesti u horizontalan položaj, a potom kipreglom navi
zirati na neki daleki jasno vidljiv predmet (sl. 24) blizu hori-
*) Vizurna osa ili vizura je linija koja spaja centar objektiva sa
krstom končanice.
zonta i povući liniju (h L1) pored ivice lenjira. Zatim treba ki
pregl okrenuti za 180 ° , durbin provesti kroz zenit, ivicu l1enjira
položiti tačno po već povučenoj liniji (h L1) i pogledati kroz
durbin. Ako se predmet pojavi na vertika1nom koncu, uslov je
zadovoljen; ako se predmet ne pojavi na vertikalnom koncu
već samo u polju vida durbina (sl. 24a), uslov nije ispunjen.
Uklanjanje ove greške (kolimacione greške) vrši se obično po
meranjem cele končanice (s1. 21) pomoću njenih bočnih korek
ci:onih zavrtnjeva (a). Ovim pomeranjem treba rastojanje iz
među li:ka predmeta i vertikalnog konca svesti na polovinu.
Pre pomeranja končanice treba, gledajući kroz durbin, u pri
rodi tačno uočiti sredinu između naviziranog predmeta i ver
tikalnog konca, pa tek onda, odvrtanjem jednog i uvrtanjem
drugog korekcionog zavrtnja, vertikalni konac dovesti na
uočenu sredinu onako kako je to isprekidanom linijom prika
zano na sl. 24a. Ovaj postupak treba ponavljati sve dok se
uslov ne ispuni.
U slučaju da se lik predmeta ne pojavi u polju vida dur
bina, treba pomerati ceo kipregl sve d,ok posmatrani predmet
ne dođe na vertikalni konac. Pošto smo pomerali čitav kipregl,
ivica se neće više poklapati sa pravcem (h L1). Ako se sad u z
L2 L'
. H,
H
Sl. 24
ivicu lenjira povuče drugi pravac (h L2), on će sa prvim prav

cem (h L1) obrazovati ugao (2C) koji se zove dvo s t r u k a
ko 1 i m a c i o n a g r e š k a. Ta se greška ispravlja na ovaj
način. Povuče se na tabli simetrafa. ugla (2C) i uz simetralu
22 Topografija
postavi zakošena ivica lenjim, i to što je moguće tačnije. Ako

se sad pogleda kroz durbin, videće se da je p,osmatrani pred
met 'van vertikalnog konca. Da bi se doveo predmet na verti
kalni konac, pomer:a se končanica njenim korekcionim zavrt
njima (a) koji dejstvuju u horizontalnom smislu. To se vrši
sv2 dok vertikalni konac ne padne na posmatrani predmet.
Radi kontrole postupak se ponavlja.
Ispitivanje drugog uslova: da li je horizontalna obrtna osa
durbina zaista horizontalna.
Pri ispitivanju ovog uslova razlikuju se dva slučaja:
a) kad kipregl jma jašuću libelu, i
b) kad kipregl nema jašuću libelu.
a) Najpre treba tablu dovesti u horizontalan položaj (što
se radi i kod slučaja b). Zatim treba postaviti jašuću libelu na
obrtnu osovinu durbina i mikrometarskim zavrtnjem (Z),
(sl. 20), doterati mehur. libele da vrhuni. Pos1, e toga treba okre
nuti libelu za 180° i na:mestiti je na osovinu, pa ako mehur
vrhuni, onda je njena osovina paralelna sa obrtnom osovinom
durbina, te je i libela ispravna i obrtna osovina zaista hori
zontalna. Ako mehur libele ne vrhuni, polovinu otstupanja me
hura treba otstraniti korekcionim zavrtnjem jašuće libele, a
drugu polorvinu mikrnmet11rskim zavrtnjem (Z), {sl. 20). Ceo
postupak treba ponavljati sve dok se ne otkloni otstupanje, a
zatim treba da se mehur libele obrtne osovine durbina pomoću
njenih korekcionih zavrtanja dotera da vrhuni.
b) Na, otstojanju od oko 20 metara treba obesiti vi:sa:k {na
mestu zaklonjenom od vetra) za neki predmet ili drvo i pustiti
da se umiri. Zatim treba durbinom navizirati na gornji kraj
kanapa, a pri tom mehur libele na obrtnoj osovini dovesti da
vrhuni pokretanjem mikrometarskog zavrtnja (Z), (sl. 20).
Prilikom viziiranja na gornji kraj kanapa viska potrebno je da
krst končanice (to je tačka preseka vertikalnog konca i sred
njeg horizontalnog konca končanice) bude doveden na kana:p
viska. Tada treba lagano pokretati durbin oiko osovine i pratiti
da li krst končanice »kliz!i.« po kanapu viska. Ako »klizi«, uslov
je ispunjen. U rpr.otivnom, mikrometarskim zavrtnjem (Z),
(sl. 20), treba podesiti da krst končanice »klizi« po kanapu. Ali,
tada će mehur libele obrtne osovine otstupati od tačke vrhu
njenja, te se zbog toga mora dovesti da vrhuni, što se postiže
pomoću korekcionog zavrtnja same libele. Postupak treba po
noviti.
Ispitivanje i rektifikaclja kipregla 23
N a p o m e n a. Pri svakom viziranju na topografskim ra

dovima, a naročito kod izvođenja graf. triangulacije, potrebno
je da se obrtna osovina dovede u horizontalan položaj pomoću
�avrtnja (Z) i njene libele. Ovo na:roči,tb važi za brdovito i pla
ninsko zemljište, pošto se pri viziranju pod velikim visinskim
uglom, ako obrtna osovina durbina nije u horizontalnom polo
žaju, stvara znatna greška pri konstrukciji horizontalnih uglova.
Ispitivanje trećeg uslova: da li je vizura u istoj verti
kalno.i ravni sa ivicom lenjira, odnosno da li je s njom pa
ralelna.
Ispitivanje ovog uslova vrši se na taj način što se kipre
glom navi!Zira na neku udaljenu tačku (A), (sl. 25) i povuče linija
pored ivice lenjira (LL1 ) na planšeti. Na krajevima te povučene
linije (vizure) zabodu se vertikalno po jedna tanka iglica, pa
ako se, gledajući preko tih igli
ca, navizirana tačk5!Poklapa sa
pravcem igala, onda je ovaj
uslov ispunjen. Ako postoji
kakvo otstupanje, ono se otkla-
nja na razne načine, prema to L'
me kako je vertikalni stub ve
zan za leniir kipregla. Obično
je stub kipregla vezan za lenjir V
kako je to prikazano na sl. 20.
U tom slučaju odstupanje se
otklanja na taj način što se ot-
puste zavrtnji (a), a korekcioni
zavrtnji P i P1 okreću se tako
da se gornji deo 'kipregla po- ------�-------
mera u istu stranu na koju je si. 25
otstupio pravac koji spaja iglice, i to sve dok se uslov ne ispuni.
Zatim se ponovo pritegnu zavrtnji (a).
U praksi se često ovaj slučaj ispituje i bez iglica, gle
danjem pored ivice lenjira. Ako se opažana tačka nalazi u
pravcu ivice lenjira, uslov je ispunjen. U protivnom, popravka
se vrši kao što je napred izloženo.
Eventualno postojanje male greške posle rektifikacije delo
vaće uvek u istu stranu, te neće imati nikakvog uticaja na
tačno konstruisanje uglova, jer će uvek podjednako uticati na
sve pravce (vizure) koji se povlače pri konstrukciji horizon
talnih uglova na planšeti. Razru-rne se, ako je greška za izvesno
vreme stalna a uglovi i njihovi kraci mali.
24 Topografija
Ispitivanje četvrtog uslova: da li je osa nivelacione libele

paralelna sa vizurnom osom.
Ovo ispitivanje vrši se na dva načina, prema tome da li
je na durbinu prosta ili reverziona libela.
a) Ispitivanje kada je na durbinu prosta libela
Kipregl se postavi na približno horizontalnom zemljištu
što tačnije na sredini između tačaka A i B (sl. 26; nivelanje
iz sredine).
si. 26
Na tablu, koja se prethodno dovede u horizontalan po

ložaj, postavi se kipregl i navizira prvo na letvu na tački A.
Potom se mehur proste libele dovede do vrhunjenja, najpre
dizanjem ili spuštanjem durbina rukom, a potom laganim po
roerranjem durbina pomoću zavrtnja M (sl. 20), pa se, dok
mehur vrhuni, čita pomoću srednjeg horizontalnog konca (kon
čanice) otsečak letve (L1}. Zatim se navizira na letvu na
tački B i istim postupkom očita otisečak letve (L2). Visinska
razlika (Ah) tačke A i tačke B jednaka je razlici otsečaka
L1 i L2, tj.
I
B
Sl. 27
Pošto se na ovaj naičin odredi tačna visinska razlika iz

među tača!ka A i B, to da bi se ispitalo da li je osa nivelacione
·•-� libele paralelna sa vizurnom osom treba sto sa kipreglom po-
• �-� •••--..4.,.,,.',,M.....,...
staviti u tačku A, pa horiz•ontalni konac durbina navesti na

podelak l,etve (�h f i) u tački �' tj. hori�ontalni konac treb�
postaviti na o�1: v1smu letve ��Ja s� dob1Ja kad �e određ�no.�
visinskoj razhc1 (�h) doda v1sma mstrumenta (1) u staJnOJ
tački (A), (sl. 27).
Ak,o pri ovakvom položaju durbina mehur durbinske li
bele vrhuni, znači da su vizurna (optička) osa i osa libele para
lelne. U protivnom slučaju, postoji neparalelnost ovih osa, koja
se ispmvlja na taj način što se mehur libele na durbinu po
moću njenih kor�kcionih zavrtnjeva dotera da vrhuni, pri čemu
se srednji konac ne srne pomerati sa označene visine.
Primer: očitanje iz sredine L1 = 1.08
L2 = 1.46
visina instrumenta u A . . i 1.22
llh = L2 - L1 = 1.46-1.08 =+ 0.38
visina vizure biće:

h + i = 0,38 + 1.22 = 1.60
Podelak na koji treba srednji horizontalan konac na letvi
navesti jeste 1.60, a ako tad mehur libele na durbinu ne vrhuni,
treba ga pomoću njenih korekcionih zavrtnjeva dovesti da
vrhuni.
b) Ispitivanje kada je na durbinu reverziona libela (sl. 28)
. Pošto se tabla dovede u horizontalan ·položaj, postavi se
kipregl, pa se mehur libele na durbinu dovede da vrhuni la-
----------- ---
si. 2s
ganim pomeranjem durbina pomoću zavrtnja (M), (sl. 20). Tada
se pročita otsečak (L1) na letvi. Potom se obrne durbin u drugi
26 Topografija
==========================
položaj, pri čemu se i libela obrne za 180° . Posle toga dovede
se mehur libele da vrhuni i srednjim koncem očita se otsečak
1
(L2) na letvi.. Ako je libelina osa paralelna sa vizurom, čitanje

L1 i L2 mora biti jednako; alko vizura i osa libele nisu para
lelne, kao na sl. 28, tada će se u dva polofaja imati razna oči
tanja. Da bi se to otklonilo, potrebno je da čitanje Lo odgovara
onoj vizuri koja će biti paralelna sa osom libele. Na sl. 28 vidi
se da razlika L2 - L1 pretstavlja dvostruko otstupanje usled
neparalelnosti, a aritmetička sredina
pretstiavlja čitanje Lo koje odgovara horizontalnoj vizuri.

Primer: očitanje h = 1.38
„ b = 1.26
srednje lo = 1.32
Prema tome, srednji horizontalni konac pomoću za.vrtnja
(M) treba dovesti u takav položaj da na letvi čitamo 1,32, a
mehur reverzione libele do vrhunjenja pomoću njenog koriek
cionog zavrtnja.
Ispitivanje petog uslova: da li je pri horizontalnoj vizuri,
a ujedno i pri vrhunjeniu mehura visinske libele, očitanje na
vertikalnom limbu 0° (90° ili 180° ).
Ako je libela na durbinu (nivelaciona libela) ispitana i
rektifikovana prema prethodnom stavu, onda se vizura dotera
u horizontalan položaj time što se mehur nivelacione libele,
pomoću zavrtnja (M), dovede u pol,ožaj vrhunjenja (sl. 20).
Zavrtnjem (C) za pomeranje visinske libele (N) nonius se do
tera tako da očitanje na vertikalnom krugu bude o0 (90° ili
180°). 'Ako je mehur visinske libele posle toga otstupio, po
trebno ga je uvrhuniti korekcionim zavrtnjem libele. Ovaj
uslov je veoma važan i treba ga pažljivo ispitati.
Kada durbin nema nivelacionu libelu ili rektifikacija te
libele nije izvršena, onda se postupa ovako:
Pri položaju kruga lev,o, kad je vertikalni limb levo od
durbina, navizira se durbinom na neki jasno vidljivi predmet,
uvrhuni mehur visinske libele (N) i dobije na vertikalnom
krugu (limbu) čitanje (L). P,otom, pri položaju kruga desno,
kad je vertikalni limb desno od durbina, ponovo se navizira na
Ispitivanje i rekti,fi,kacija kipregla 27
isti predmet, dovodi mehur vi:sinske libele (N) do vrhunjenja,

pa se na vertikalnom limbu dobije čitanje D ( ).
Ova dva čitanja trebala bi da su ista, odnosno da se do
punjuju do 180 ° ili 360°, što zavisi od podele limba. Ako zbir
L + D nije 180 ° ili 360°, odnosno ako mzlika L-D nije nula,
onda su oba čitanja :pogrešna za istu veličfnu. Prema tome, oba
čitanja treba da dobiju istu popravku.
Primer: Neka je :pri krugu levo pročitano L=1° 26', a pri
krugu desno D=l 78°54'. Sabiranjem se <lobija L+D = 180° 20'.
Vrednost 20' pretstavlj.a dvostruku grešku, tj. svako čitanje
pogrešno je za 10', te ga treba za taj iznos popraviti. Prema
tome, tačna čitanja bila bi L=l 016', a D=l 78° 44', jer njihov
zbir iznosi 180° . Zato, još dok je navizirana tačka pri krugu
desno, treba pomerati nonius pomoću zavrtnja (C) da se dobije
čitanje 178 °44'. Ali, pošto će tada mehur visinske libele otstu
piti, to ga korekcionim zavrtnjem libele treba dovesti do vrhu-·
njenja. Radi kontl'ole treba okrenuti kipregl u položaj kruga
levo i navizirati na predmet. Kad mehur visinske libele vrhun:i,
treba da se dobije čitanje 1°16'. Ako to nije, čitav postupak
mora se ponoviti.
Može se dozvoliti da dvostruka greška bude 2'-3', tj.
otstup.anje mesta nule ne treba da bude veće od 1'-1'30".
Dobijanje vertikalnog ugla a i mesta nule (M) zavisi od
načina na koji je izvršeno numerisanje podele vertikalnog
kruga. Na slikama 29, 30, 31, 32 pokazana je nekoliko naj
češćih načina podele vertikalnog kruga kod raznih modela
kirpregla i jednačine za izvođenje mesta nule.
I položaj II položaj
a= M-L a=D-M
a=D-L M =D+L
2 2
Primer: L = 355°40'
D = 4°10'
a= 364 ° 10' 355 ° 40' = + 40 15,
-;-
M . 354 10't355 4O, = 3590 55'

0 0
Sl. 29
28 Topografija
a=L-M a = M-D
a=L-D M = L+D
2 2 '
Primer: L = 353°30'
D = 6 °40'
°
a= 353 30' - 366040' 6°35'
2
si. 30
a=M-L a=D-M
a=D-L M = D+L
2 2
Primer: L = 175 ° 10'

D = 4°40'
° °
a= 184 40' -__!2'5 10' =+ 40451
2
1340401 175 0 JO' = 1790551
M= t
SL. 31
M=L-D a = L+D
2 2
Primer: L =+ 16 ° 10'
D = 15 ° 50'
15 0 1O'+ 15050'
2 = + 15000'
SI. 32
=29
Ispitivanje i rektifil!;i
�=========,=====c;_"' ciia lu
pr�
gl-r- -�
&I'-_ ra11om
Proveravanje konstante (I{) ,,
,,i)�a]{o: er, d-ets11,to
zemljištu na jednoj tački iznad k01� siino '-7imO g \ ć narri-
t
sa kipreglom i u nekom pravcu Po�·a Dos -t�:a:-ugi ]{O� Jrnčii!O

bližnoj daljini 100 m od stola (sl. 33i11etno -4�j drugtt'�o i rošto
stavimo letvu,_ �oja mora da se dr%i · lira o vertiltl> p- ac »,iče<'.
durbinom nav1z1ramo na letvu ta�0 Potpu:0 °ednii JtO gorn1ig 1
u visini instrumenta, očitavamo 'Clt �a je s-t:' izJ!leđil ćl- o dn1iog
donjeg_ konc_a. P�tom t� J�tu, dr�% Secak cr...,J
jedJ10g. .dob\1enl?
koca, 1zmenmo sto tacrnJe aeli�ll.(AB), od J:jikofll i O forniult:
vrednost D, onda ćemo konstant4°lll pao-i; z;: 7.milti 9
D (R) sl'.'."9-
K =�
l � U1, a
Naprimer: ako smo na letvi ll ,. bsečill< �e biti'
merenjem pantljikom dobili smo 1/0c1tali � ovda. c
• _I00,62""100�6"
K
- l,OT'::::::94 dobj/emo
Prema tome, radeći sa ovi . :rnevtoflJ:v (A) geo-
pravu vrednost duži (AB), na čije ln lti_st:f."V 0m 1sr1Jl ečak letve
detski sto, a na drugom (B) verti�0 Je jed� ako o�e:rije je sa
L pomnožimo sa konstantom K=g lla let-V�� vif1oi };:od upo-
94 nezgodno i zato .se postupa ka 4·,1ieđv 1;:I- .aveder>0
trebe tahimetriskog logaritmara. sto je 11
()
[1.nje kon-
Radi veće sigurnosti obično se ove r91 i 151 m.
r
stante vrši na raznim daljinama, ll. 0vakv0, 'Pna 50_:rO dobijamo
U tom slučaju zbog neizbežnih �/pr. jo� :I- mereril\j_ tmetičku
onda tri vrednosti (K1, K2 i K3)· i� �sa�a '1J. imarrio i,
sredinu "OJih -i.,1.:t: .
K1 +K2+� '
3 �I\
kao definitivnu vredno:st konstante
,
28 Topografija
a = L-M a = M-D
a = L-D M = L+D
2 2 '
I
Primer: L = 353°30'
D = 6°40'
353°30' - 366°40' -_503 1
a= 2
- 5
M=
35.3°30' + 366 40' . =0 5'
°
°
si. 30 2
a = M-L a = D-M
a = D-L M = D+L
2 2
Primer: L = 175°10'
D = 4 °40'
184°40' �5° 10'
a =+40451
2
si. 31
I položaj II položaj·
M = L-D a = L+D
2 2
Primer: L = + 16°10'
D = 15°50'
a:= 16° 10'+15°50'

2
-+
- 16000'
SL 32
Ispitivanje i rektifikadja kipregla 29
Proveravanje konstante (K) vršimo ovako: na ravnom

zemljištu na jednoj tački iznad kočića postavimo geodetski sto
sa kipreglom i u nekom pravcu pobijemo drugi kočić na pri
bližnoj daljini 100 m od stola (sl. 33). Na ovaj drugi kočić po
stavimo letvu, koja mora da se drži potpuno vertikalno i pošto
durbinom naviziramo na letvu tako da je srednji konac »seče«
u visini instrumenta, očitavamo otsečak (L) između gornjeg i
donjeg konca. Potom tu istu duž (AB), od jednog do drugog
koca, izmerimo što tačnije čeličnom pantljikom i dobijemo
vrednost D, onda ćemo konstantu (K) sračunati po formuli:
D
K=7:;
Naprimer: ako smo na letvi pročitali otsečak L = 1,07, a
merenjem pantljikom dobili smo D = 100,62, onda će biti
K = 100,62 _ 9
4
1,07 -
Prema tome, radeći sa ovim instrumentom dobićemo
pravu vrednost duži (AB), na čijem je jednom kraju (A) geo
detski sto, a na drugom (B) vertikalna letva, ako otsečak letve
L pomnožimo sa konstantom K=94. Međutim, množenje je sa
94 nezgodno i zato se postupa kao što je navedeno kod upo
trebe tahimetriskog logaritmara.
Radi veće sigurnosti obično se ovakvo proveravanje kon
stante vrši na raznim daljinama, napr. još i na 50 m i 150 m.
U tom slučaju zbog neizbežnih grešaka u merenju dobijamo
onda tri vrednosti (K1, K2 i Kg) iz kojih uzimamo aritmetičku
sredinu
K1 +K2+Ka_
-K
3
kao definitivnu vrednost konstante.
-- - -
1Dl1 m ___ ____ _ __ ______ .,
Sl. 33
30 Topografija
Da bi se pri ovom proveravanju isključio u.ticaj male

konstante (k) durbina (koja iznosi oko 20-30 cm), rastojanje
(D) se meri od one tačke na zemlji gde približno pada projek
cija analaktičke tačke durbina. Analaktička tačka durbina na
lazi se oko 10 cm ispn,d objektiva (vidi f sl. 33).
Kod instrumenata sa poništenom malom konstantom (sa
analaktičkim durbinom) otstojanje (D) se meri od tačke Ao na
zemlji, koja je uvek projekcija vertikalne ose instrumenta.
14. - HAMER-FENELOV AUTOREDUKCIONI

KIPREGL
Autoredukcioni kipregli jesu oni kod kojih se daljine sve

dene na horizont i visinske razlike menmih fačaka dobijaju
neposredno - očitavanjem otsečaka na letvi i njihovim mno
ženjem odgovarajućim konstantama (za daljinu i za visinske
razlike). Konstrukciju jednog takvog kipregla dao je profesor
Hamer u saradnji sa firmom »Fenel«. Durbin, vertikalni limb,
lenjir i ostali pribor kod autoredukcionog Hamer-Fenelovog
kipriegla isti su kao i kod običnih kipregla. S leve strane dur
bina iznad horizontalne obrtne ose uređen je dijagram - stak
lena pločica (sl. 34) na kojoj su ugravirane krive linije, i to:
nul:;i krivđ
'
/' / '"" za dui1nu
-- - --
Sl. 34
Ispitivanje i rektifikacija kipregla, 31
nulta kriva, kriva za daljine i kriva za visinske razlike. Kon

strukcija ovog dijagrama omogućava neposredno očitavanje
daljina (svedene na horizont) i visinskih razlika na letvi. Di
1
jagram se vidi u levoj polovini polja

vida durbina, dok je desna polovina slo
bodna za viziranje.
Konstante Hamer-Fenelovog kipre
gla jesu: K = 100 za daljine i C1 = ± 20,
odnosno C2 = ± 10 za visinske razlike.
Uz ovaj kipregl napravljena je letva
sa centimetarskom podelom i t.zv. r e p e
r om (sl. 35). Repe_r je markantnije obe
leženo mesto na letvi, na visini od 1,40 m,
jer to je najčešće visina instrument a pri
1 nj egovoj upotrebi. Od repera na gore obe
ležena je podela u crnoj boji, a na dole u
crvenoj - dopunska podela. Letva je
REPER·.. ············· ·· snabdevena i centričnom libelom.
Samo viziranie, odnosno očitavanje
otsečaka na letvi, izvodi se na ovaj način:
nultom krivom, koja u polju vida tangira
horizontalnu pravu, navizira se na reper
letve, i to tako da vertikalna ivica dija
grama dodiruje podelu na letvi (sl. 36,
37 i 38). Pošto se uvrhuni mehur libele
vertikalnog limba (,ovo je naročito važno),
očitavaju se otsečci na letvi u centimetri
ma i množe odgovarajućim konstantama,
i to: otsečak pročitan prema kriv,oj za da
ljine množi sa konstantom K = 100, a
otsečak prema krivoj za visinske razlike
konstantom C1 = 20 odnosno C2 = 10.
Tako očitani otsečci i pomnoženi odgova
rajućom konstantom daju horizontalnu
daljinu i visinsku razliku merene tačke.
Na sl. 36, 37 i 38 vide se tri osnovna
Sl. 35
. (najpovoljnija) slučaja očitavanja otsečaka
l dobijanja daljina i visinskih razlika merenih tačaka:
=
D = 100 X 0.130= 13.00 m D 100 X 0.1250= 12.50 m
h =+0.00
- h 10 X 0.097=-0.97 m =
=
D 100 X 0.1 10 11.0 m =
20 X 0.169=+3.38 m
32 Topografija
Pri premeru na pokrivenom terenu (šuma, kukuruz, nji

vice, itd.) često je nemoguće vizirati nultom krivom na visinu
letvinog repera. Isto tako, nije uvek slučaj da visina instru-
si. 36 Sl. 37 Sl. 38
menta (i) odgovara VJSlm repera. U ovakvim uslovima, pri

određivanju daljine i visinske razlike merene tačke, pored oči
tavanja otsečaka na letvi i množenja odgovarajućim konstan
tama, kao što je to pokazano na sl. 36, 37, 38, uzima se u ra
čun otstupanj e vizurne tačke na letvi u odnosu na reper i ra
1
zlika između stvarne vtsine instrumenta i visine repera (1.40 m).

U svakom slučaju, elementi (D, i, h) se računaju po opštim
f ,Yrmul,ama:
=
D K · (l - 1 0) i
h=+c(l1 -l 0)+(i-f:40)
gde je K = konstanta za daljine:
c = ,, ,, visinske razlike
lo = otsečak na letvi nultom krivom
1 = ,, ,, ,, krivom za dužine
li = " " " " " visinske razlike
i = vi.sina instrumenata.
15. - ISPITIVANJE I REKTIFIKACIJA KIPREGLA MODEL

HAMER-FENEL
Kipregl model Hamer-Fenel mora da zadovolji ove

uslove:
1. - Tangentna ravan centrične libele treba da bude pa
ralelna sa donjom površinom lenjira.
Ispitivanje i rektifikacija ki,pregla, 33
Ovaj se uslov, ako nije zadovoljen, ispunjuje na ovaj

način: Izabere se najravniji deo table, pa se na taj deo postavi
deo lenjira kipregla na kome je montirana libela. Zatim se ki
pregl okreće približno oko centrične libele dok zavrtnji libele
ne zauzmu položaj približan položajnim zavrtnjima. U ova
kvom se položaju, položajnim zavrtnjima, dotera mehur cen
trične libele da vrhuni. Posle vrhunjenja okrene se kipregl
približno oko centrične libele za 180°. Ako mehur libele opet
vrhuni, uslov je ispunjen. U slučaju otstupanja mehura, dote
rivanje se vrši tako, da se uzmu u kombinaciju dva zavrtnja
libele (1, sl. 39) i dva njima paralelna položajna zavrtnja
stola, pa se otsturpanje u pravcu zavrtnja doteruje i to, jedna
polovina zavrtnjem libele, a druga polovina položajnim za
vrtnjem. To se tako ponavlja sve dok mehur libele ne bude
vrhun1o u granicama ucrtanog kruga.
2. - Rastojanje krive za daljine od nulte krive, kada
je durbin u horizontalnom položaju, treba u sredini slike di
jagrama da odgovara konstanti K = 100.
3. - Upravna ivica prizme, koja se nalazi u polju dur
bina, treba da zaklapa prav ugao sa obrtnom osovinom dur
bina.
4. Vizuma :mvan, koja prolazi kr;oz upravnu ivicu
prizme, treba da je upravna na obrtnu osovinu durbina.
5. - Vizurna osa durbina treba da bude paralelna sa
ivicom lenjira.
Uslove pod 2, 3, 4 i 5 doteruje fabrika i, ukoliko oni nisu
zadovoljeni, takav kipregl treba povući iz upotrebe i poslati
ga na opravku.
6. - Osovina nivelacione libele na durbinu treba da
bude paralelna sa vizurnom ravni horizontalnog konca, koji ide
preko celog polja durbina.
Ovaj s1e uslov ispravlja po uputu za durbine sa prostom
nivelaoionom libelom.
7. - Oentar lučne nulte krive dijagrama mora da
leži u centru horizontalne ose da bi pri obrtanju durbina slika
nulte krive pokrivala horizontalni konac uvek na onom rriestu
na kome on preseca vertkalnu ivicu prizme.
Da bi se ispitao ovaj uslov, poo:nera se durbin u verti
kalnom smislu gore i dole pod većim nagibom i pri tome se
opaža da li nulta kriva uvek pmlazi kroz presek ivice prizme
sa horizorntalnim koncem. Može da se desi slučaj da nulta kriva
leži iznad ili ispod horizontalnog konca, ali tada mora pri po-
� a__ToPografija_ ..
34 Topografija
kretanju durbina uvek da zadrži :isti razmak od horizontalnog

konca. U ovakvom slučaju, za merenje dužina i visinskih
razlika treba na podelak letve navoditi nulti konac dijagrama.
a ne horizontalni.
6 2 34
Sl. 39 si. 40
Nulta kriva dovodi se na svoje mesto pomoću naročitog
zavrtnja (3, sl. 39 i 40) do koga se dolazi po otstranjenju za
štitne kapice.
8. - Kada su tangentna ravan centriične libele i vizurna
osa durbina horizontalne, treba središna linija dijagrama sa
malim kružićima (u durbinu stoji upravno) da bude vertikalna.
i da se poklapa sa vizurnom ivicom prizme.
Ispunjenje ovog u1slova postiže se okretanjem desnog
bočnog zavrtnja ( 4, sl. 39 i 40) sve dotle dok se uslov ne za
dovolji. Pre okretanja korekcionog zavrtnja treba skinuti nje
govu zaštitnu kapicu i mali zavrtnjić za kočenje olabaviti.
Po završenoj rektifikaciji zavrtnjić treba pritegnuti i kapicu
nataći.
Kod horizontalnog položaja durbina i pri vrhunjenju me
hura libele dijagrama iviica prizme treba simetrično da polovi
oba kružića dijagrama u durbinu. Ako ovo nije postignuta,
treba dijagram zavrtnjem (7, sl. 39) dotle pokretati dok se gor
nji uslov ne udovolji. Posle toga treba doterati mehur libele
dijagrama zavrtnjem (6, sl. 39) da vrhuni. Treba voditi strogo
računa da pre čitanja vis,iinske rnzlike mehur libele dijagrama
vrhruni.
III
MERENJE DUŽINA
Merenje dužina može se vršiti:

- neposredno: pantljikom, lancem, ili letvama, i
- posredno: optičkim instrumentima.
16. - NEPOSR\EDNO MERENJE DUŽINA NA ZEMLJIŠTU
Za neposredno merenje dužina na zemljištu upotreblja

vaju se: čelične pantljike i lanci dužine većinom od 10 - 50
m, piatnene pantljike ili konopci raznih dužina i drvene letve
od 4-5 m. Da bi se postigla tačnija merenja dužina, svaka od
ovih mera treba da se up•O['edi sa tačnom normalnom merom.
Neposredno merenje dužina vrši se .na ovaj način:
Najpre ,obeleži, mo krajeve duži koju želimo da izmedmo.
Osim toga, a:ko duž na celom svom protezanju nema isti nagib,
obeležavamo i sva mesta na njoj gde se nagib menja t. zv. pre
lome. Obeležavanje se vrši kočićima koji se do kraja pobiju
u zemlju, a u če1o svakog ovog kočića pobije se po jedan ekser.
Pri pobijanju kočići se moraju dovesti u pravac, a ovo dovo
đenje vrši se odoka.
Samo mer, enje vrši se po zemlii zatezanjem i prenoše
njem pantljike. Merenje izvode dva- radnika koji drže pan-
. tljiku za krajeve tako da podela raste u pravcu merenja. Me
renje počinje od jednog kraja i vrši se polaganjem pantljike
po merenoj duži, pri čemu se krajevi pantljike obeležavaju
ekserima, za to spremljenim gvozdenim klinovima, koji spa-
36 Topografija
daju u pribor uz pantljiku. Na kraju duži izmeri se još osta

tak preko cele pantljike.
Ekseri ili klinovi ,sakupljaju se. u toku merenja i služe
kao kontrola broja celih pantljika nanetih na merenu duž.
Dužina merene duži dobiće se ako se zbiru celih mera
doda ostatak.
Ako na duži ima obeleženih preloma, merenje se vrši na
isti način, dakle prenošeniem celih pantljika, samo što još na
svakom prelomu treba očitati podelu pantljike prema ekseru
na kočiću.
Ako želimo da duž izmerimo što tačnije (lokalne osnovi
ce), onda se ona može da podeli tako da kočiće pobijemo na ra
stojanj,ima koja su približno jednaka dužini mere (pantljike).
Te kočiće dovodimo u pravac (aliniramo) pomoću instrume
nata (geodetskog stO:la i kipregla) koji postavljamo na jednoj
od krajnjih tačaka. Merenje se onda vrši zatezanjem pantljike
počev od jednog kraja pa redom između dv:a i dva susedna
koca (raspon po raspon).
Radi kontrole i povećanja tačnosti, duž se meri barem
dva puta, i to jedanput u jednom smeru, a drugi put u drugom
smeru, tj. suprotno onom u kom je vršeno prvo merenje.
Tačnost merenja dužina čeličnom pantljikom zavisi od
raznih uticaja, kao što su: jače ili slabije zatezanje, tačnost
nanesene podele, istezanje usled promene temperature, tačnost
postavljanja, odnosno očitavanja krajeva pantljike, itd.
Da bi sie utvrdilo da li dužina podeoka na pantljici od
govara dužini podeoka na normalnoj meri, potrebno je pre
merenja pantljiku ispitati upoređujući je sa nekom normal
nom merom. Ta radni a zove se k o m p a r i s a n .i e. Ako je,
naprimer komparisanjem dobijeno da je dužina cele pantljike
20.005 m, onda će tSe pri meren_ju jednog raspona tom pan
tljiikom dobiti za 5 mm m a n j a vrednost od stvarne (»gre
ška«), te tu veličinu (5 mm) treba d o d a v a t i izmerenoj du
žini (»popravka«) svakog raspona. Prema opštem uslovu da je
»j e s t e« m a n je »t r e b a« r a v n o »gr e š k a«, imamo da
je »p opr a v k a« r a v n a »g r e š k a s a o b r n u t i m
z n a kom«. U našem primeru biće: »treba ,(20.000)- »jeste«
(20.005), »greška« (-0.005), odnosno »popravka« ( +0.005).
U praksi s� može uzeti da tačnost merenja dužine
1
1.spravnom čeličnom pantljikom iznosi ± 2000 merene duži-
Merenje dužina 37
ne. Ako se rezultati merenja naipred i nazad razlikuju u gra

nicama ove tačnosti, onda se može kao definitivan rezultat
uzeti aritmetička sredina iz oba merenja, a ako je razlika u
rezultatima veća, onda treba merenje ponoviti.
Svođenje na horizont ,neposredno izmerenih dužin:a
U slučaju da merena duž ne leži na horizontalnom zem

ljištu, potrebno je da se ona svede na horizont.
Da bi se merenjem dobijena dužina svela na horizont,
treba da izmerimo visinske razlike između svih međutačaka,
odnosno uglove nagiba merenih duži. Kako se ovo vrsi vec Je
izloženo pod naslovom »Ispitivanje k�pregla« i »Određivanje
visinskih razl1illrn«.
Ako je duž podeljena na delove, onda kod merenja vi
sinskih razlika umesto da instrument postavljamo na sredinu
između dve uzastopne tačke, možemo da ga postavimo i ,'Sa
strane van duži, a prema sredini prvih 100 m, pa da visinske
razlike odredimo između uzastopnih tačaka na prvih 100 m.
Zatim se instrument premesti tako da bude postavljen opet sa
jedne strane, ali prema sredini drugih 100 m. duži itd., sve dok
se ne dođe do druge krajnje tačke.
Pošto su sada poznate dužine pojedinih delova duži i
njihove međusobne visinske razlike, svaka pojedina dužina
svodi se za sebe na horizont na taj način što se od svake njene
izmerene dužine oduzima veličina i'.1d koja se dobija po
formuli:
gde je
�d popravka izmerene dužine,
h visinska razlika dveju uzastopnih međutačaka,
d izmerena dužina duži između dva uzastopna koca.
Primer: ako je h = 1,20 m, i d = 20 m, onda će biti
= 12'.20
20
= 1444- = 0,036 m
2
Ad
0
Istu vrednost dobićemo i iz sledeće tablice.
38 Topografija
Tablica popravaka za svođenje na horizont neposredno izmerenih

20 m dužine, a po poznatoj relativnoj visini
h cm I
mm Ih c
I mm Ih cm I I h cm h cm
I
Ad
I I
M m
M M M
mm mm mm
o 60
-- -- -- -- --
10 9 110 30 160 64 210 110
-- -- -- -- --
20 1 70 12 120 36 170 72 220 121
180 I
-- -- - -- ----- ---�
30 2 80 16 130 42 81 230 132
-- -- --- - --
40 , 4 90 20 140 49 190 90 240 144
- -
50 6 100 25 .150 56 200 100 250 157
Kad imamo izmerene ug1ove nagiba, onda ćemo poprav

ku za svođenje na horizont koso izmerene duži sračunati po
tačnoj formuli:
2
6-d = 2d sin ;-
ili po prostijoj, ali približnoj formuli:
Primer: ako je d = 50 m i a = 5 ° , onda je po prvoj

formuli:
6.d=2 X 50 X sin��= 100 X 0,0436

2
2
= 0.190m
odnosno po drugoj formuli:
Ovo �d možemo da dobijemo i iz sledeće tablice:

Merenje dužina 39
ih duži pomoću ugla nagiba

Tablica popravaka za svođenje koso meren
I .I
M e t r i
4 5 6 7 I 8 I 10
I 9
0 1 I 2 I 3 I I I I
1 o 0.0002 0.0003 0.0004 0.0005 0.0008 0.0009 O.OOll 0.0012 0.0014 0.0015
3 7 10 14 17 20 24 27 31 34
30 43 49. 56 61
2 O 6 12 18 24 31 37
10 19 28 38 48 57 66 76 85 95
30 96 110 123 137
3 o 14 27 41 55 69 82
19 37 56 75 94 112 131 150 168 187
30 174 195 220 244
4 o 23 49 73 98 122 146
31 62 92 123 154 185 216 246 277 308
30 305 343 381
5 o 38 76 114 152 191 229 267 416
30 46 92 138 184 230 276 322 368 414 548
6 o 55 lIO 164 219 274 329 384 439 493
30 64 129 193 257 322 380 450 514 579 643
298 373 447 521 596 670 745
7 o 75 149 223
685 770 850
30 86 171 257 342 428 514 599
8 o 97 195 292 389 487 584 681 778 876 973
30 110 220 329 439 549 659 769 878 988 1098
9 O 123 246 369 492 6J8 739 862 985 1108 1231
137 274 411 548 686 823 960 1097 1234 1371
3C 1063 1315 1367 1519
10 o 152 304 456 608 760 911
1675
p 30
1 o
12 o
167 334 502 670 838 100 5 1172 1340 11507 1837
124 367
219 437 655
551 735 919 1103 1286 1470 653
874 1093 1311 1529 1748 1966 2185
13 o 256 513 769 1025 1282 1538 1794 2050 2307 2563
14 o 297 594 891 1128 1485 1732 2079 2376 2673 2970
15 o 341 681 1022 1363 1704 2044 2383 2726 3066 3407 3874
16 o 387 775 1162 1550 1937 2324 2712 3099 3487 3933 4370
17 o 437 874 1311 1748 2185 2622 3059 3496 4405 4894
18 o 489 979 1468 1959 2447 2936 3426 3915 5448
19 o 545 1090 1634 2179 2724 3269 3814 4358 4903 0.6031
20 o 0.0603 0.1206 0.1809 0.2412 0.3015 0.3619 0.4222 0.4825 0.5428
Kada se po ovim tablicama ili računskim putem dobije

veličina popravke (.1d) za koju treba smanjiti već izmerene
?užine između pojedinih međutačaka, horizontalna dužina
između međutačaka <lobija se po jednačinii:
d = d1 - .1d
u kojoj je:
d - horizontalna dužina između dve međutačke,
. d1 - izmerena dužina neposrednim putem (pantljikom)
između dve međutačke i
11d - popravka, 'koja se nalazi u gornjoj tablici ili se
izračunava.
40 Topografija
Kako je u našim primerima bilo d1 = 20 m a A d = 0,036

m, to je d = 20,000 - 0,036 = 19.964 ili, u drugom primeru,
d1 = 50 i A d = 0,190, to je d = 50,000 - 0,190 = 49.810 m.
Zbir svih pojedinih, na horizont svedenih dužina daje
celokupnu dužinu osnovice svedene na horizont (D = � d).
17. - POSREDNO MERENJE DUZINE - DALJINOMERI

Daljinomerima se zo:vu instrumenti kojima se mere du
zme posrednim putem. Prema konstrukciji i načinu merenja
postoji veliki broj daljinomera, ali se najčešće za topografske
radove koriste daljinomeri sa konstantnim uglom, dok se da
ljinomeri sa konstantnom osnovicom - telemetri - primenju
ju pretežno u jedinicama kopnene vojske i ratne mornarice.
a) Daljinorneri sa konstantnim uglom

Princip merenja dužina daljinomerima sa konstantnim
uglom svodi se na rešavanje •pravouglog trougla pri čemu se
dužina D dobija iz sličnosti trougla Amb i AMB (sl. 41).
M
D
si. 41
D :f=l:a
f
D=�l;
a
ako se stavi _f_ = K, biće:
a
D=K • I
Merenje dužina 4[
Osnovne deLove daljinomera sa konstantnim uglom crne

durbin sa končanicom i tahimetriska letva. Instrument, čiji
je durbin konstrui:san za merenje dužina, postavi se na jednu
krajnju tačku (A), a na drugu krajnju tačku (B), do koje se
želi meriti otstojanje, postavi se tahimetriska letva, koja �ora
stajati vertikalno.
Da bi se dobila konstantna veličina a,
u durbinu g-eodetskog daljinomera na ot
stojanju f (fokusno ili žižino rastojanje,
koje je takođe konstantno) ugrađena je
končanica (sl. 42), koja se sastoji od ver
tikalnog i tri horizontalna končića.
Konstantna veličina a jednaka je
rastojanju krajnjih daljinomernih kon- Sl. 42
čića mi n.
f
Veličina
, -� - (odnos žižine daljine i rastojanja končića)
a
konstantna je za jedan instrument i naziva se k o n s t a n ta
m n o ž e n j a( ! = K) koja je okrugao bl'oj i obično iznosi 100

(ovde je a = m - n, (sl. 42).
Prema tome, ako se u formuli D = K 1 zameni K = 100,
<lobija se D = 100 · l.
Iz ov-oga se vidi da dužina D zavisi samo od otsečka 1
na letvi, pošto je K stalno. Dužina D dobija se prostim mno
ženjem u metrima izraženog otsečka letve (obµhv:aćenog da
ljinomernim končićima) sa množećom k-onstantom.
1 primer: (sl. 43)
K = 100
otsečak 1 = 0.50 m
D = 100 · 0.50 = 50 m.
Sl. 43
2 primer za vežbu: Odrediti daljinu u sledećim prime

riif1a.
42 Topografija
f:
'
:
'
d$
I
I
u I
\
1�e, j
ci:
z
::i
�e$ E
""
><
:::.:: U)
0$
::J o o
� �
li
e E
� )(
o
li �
o 6
o
li
::i E m
X o
"'
o
!,
o o
S: lt
)< ;:
o
�
o
o
C:
� \)�-----f,
::,
� E l
e:
.E.
SL 44 - (Daljine letava na slici ne odgovaraju

razmeru)
Ta hi metri s ka 1 etv a je duga 4 m, široka 10 -

12 cm. a 2-3 cm debela.
Merenje dužina 43
Letva je obično podeljena na decimetre, a

svaki je obojen masnom bojom tako da letva
ima bela i crvena ili crna polja, koja pretstav
ljaju decimetre. Zbog -�oga s:e l?ri čital;- u ots�
v i
čaka letve između dalJmomermh konc1ca dec1-
metri broje, a centimetri cene odoka (sl. 45a).
Upotrebljavaju se i tahimet11iske letve sa
podelom na centimetre (sl. 45b).
b) Daljirnomeri sa kornstantnom osnovicom

telemetri
Telemetar je instrument za merenje da

ljina, sa konstantnom osnovicom u instrumentu.
Princip merenja daljina t1elemetr,om svodi
se na rešavanje pravouglog trougla (sl. 46),
u kome je jedna kateta sama osnovica tele
metra (O O'), a druga kateta je svetlosni zrak,
koji sa predmeta (P) do kojeg se meri daljina
pada na levi kraj osnovice pod pravim uglom.
Hipotenuza je svietlosni zrak koji sa istog pred
meta pada na desni kraj osnovice.
Osnovica telemetra uoznata je sa velikom (U) (b)
tačnošću, a daljina D dobija se po sledećoj si. 45
formuli:
b
D = b cotg p ili D=
---rgp
p Pošto je ugao p vrlo mali, to je približno
b
tg p = p, pa je D = pgde je p lučna vrednost
D ugla kod temena P.

Iz formule se vidi da ie za izračunavanje
daljina D potrebno, pored poznate osno,vice,
znati ugao p. Ugao p je razne veličine, prema
raznim daljinama, te bi bilo potrebno da se taj
b o· ugao uvek meri i da se vrše sračunavanja. Me-
si. 46 đutim, telemetar je tako konstruisan da se re-
šavanje trougla vrši mehaničkim putem, po-
moc, u naročitog uređaja, koji je opisan u narednom odeljku.
44 Topografija
Opis telemetra
Glavni delovi telemetra (sl. 47) smešteni su u dve cevi:

objektivnoj (B1 B2) i okularnoj (0). U objektivnu cev, koja je
različite dužine kod pojedinih telemetara, stavljene su dve
prizme (p i p1) koje pcrimljene zrake sa predmeta kroz objek-
s
\
'
I
'I
o I 01
a-w Sl. 47
tivna sočiva (L i L1) »prenose» na prizmu (A) okularne cevi"

U okularnoj cevi (O) nalazi se staklena pločica (sl. 48) na kojoj
se dobijaju likovi predmeta. Ta staklena pločica ima usku
traku (t) preko koje prelazi crtica (C). Traka je ograničena
dvema Unijama koje se zovu do d i r n e 1 i n i j e, jer se
na njima likovi predmeta dodiruju.
U desnom kraju smeštena je pri
zma - kompenzator. Njenim pomera
njem pomoću valjka dovode se likovi
predmeta do dodirivanja (koincidencije)
C
po dodirnim linijama trake t (sl. 49).
Međutim, pomeranjem toga valjka po
SL. 48
kreće se i skala za daljine, ikoja se na
lazi u oikularnoj cevi pored staklene pločice.
Iznad okulara na telemetru nalazi se nišan za viziranje,
tj. za upravljanje telemetra prema cilju. Do okulara sa leve
strane nalazi se jedno pokretno dugme. Za merenje daljina do
predmeta na zemlji treba dugme postaviti na oznaku »zemlja«,
a za merenje u vazduhu na oznaku »vazduh«. Na desnoj strani
telemetra nalaze se dva valjka, od kojih jedan služi za rektifi
kaciju po visini, a drugi za rekti!fikaciju po daljini.
Merenje dužina 45
Telemetar ima još i svoj stativ,

koji omogućava okretanje telemetra
u razne pravce. t a
Merenje daljine pomoću tele
metra vrši se, dakle, bez postavlja •
nja letve na tačku do koje merimo
otstojanje i bez ikakvog računanja.
Postupak pri merenju telemetrom
Prvo treba instrumentom navi-

zirati na predmet. Zatim treba na si. 49
predmetu naći neku jasnu vertikalnu
liniju ili neku markantnu tačku, pa oba lika (jedan uspravan
drugi obrnut) te linije ili tačke dovesti da koincidiraju sa
crtom c na pločici i da se vrhovi predmeta ili neka tačka dodi
ruju po donjoj liniji trake t (sl. 49). Ov,o važi za predmete na
zemlji, a za predmete u vazduhu treba dodirivanje da bude po
gornjoj liniji trake t. Da bi se oba lika poklopila, pokreće se
prizma - kompenzator njenim valjkom koji se nalazi na de
snom kraju telemetra. Okretanjem valjka (prizme) pokreće se
i skala za daljinu. Kad su likovi predmeta dovedeni do tačne
koincidencije na liniji c i na jednoj od dodirnih linija, onda
prema st, relici čitamo na skali daljinu.
Ispitivanje telemetra
Pre upotrebe telemetra potrebno je izvršiti ispitivanje

njegove ispravnosti.
Ovo ispitivanje :sastoji se iz:
a) ispitivanja dodirivanja likova po visini, i
b) ispitivanja tačnosti izmerene duži.
a) Ispitiv;anje dodirivanja likova po visini (sL 49a)
Telemetrom treba navizirati na neki predmet na zemlji,
zatim posmatrati jednu markantnu tačku · na oba lika pred
meta i videti da li se izabrana tačka oba lika nalazi na istom
0 �tojanju od donje dodirne linije na pločici u okularu. Dru
gun, rečima, pošto se dovedu lilmvi do jasnog viđenja, okreće
se valjak prizme kompenzatora dotle dok se likovi predmeta ne
dovedu jedan blizu drugoga. Tada se ocenjuje da li je izabrana
46 Topografija
markantna tačka na oba lika podjednako udaljena od donje

dodirne linije na pločici. Ako tačka na obrnutom liku pred
meta dodiruje dodirnu l:iniju pre ili docnije od tačke na usprav
nom liku, to znači da telemetar nije ispravan po visini. Po
pravka se vrši naročitim valikom sa oznakom »popravka po
visini«, koji se nalazi ispod pokretnog prstena na desnom kraju
telemetra. Pokretanjem toga valjka dovode se likovi pred
meta do jednovrenienog dodirivanja dodirne linije ili na isto
otstojanje od dodirne linije.
b) Ispitivanje tačnosti izmerene dužine (sl. 49)
Ovo se ispitivanje vrši posle popravke po visini, a po
stupak je ovaj: nekim sredstvom (ne telemetrom) izmeri se što
tačnije daljina od telemetra do nekog predmeta. Potom se te
lemetrnm očita ta ista daljina. Ako razlika između izmerene i'
očitane dužine prelazi dozvoljena otstupanja, to se ispravlja
valjkom sa oznakom »popravka po daljini«, koji se takođe na
lazi pod zaštitnim prstenom na desnom kraju telemetra. Prvo
se pomoću valjka kompenzatora dovede indeks (strelica) na
onu daljinu na skali telemetra koja odgovara tačno izmerenoj
dužini. Pošto sada likovi predmeta neće koincidirati, dovode se
do koincidencije pokretanjem valjka sa oznakom »popravka
po daljini«. Za kontrolu treba isti postupak ponoviti na nekom
drugom predmetu.
Tačnost merenja zavisi od dužine osnovice, od daljine
koja se meri i :od optičke moći telemetra.
Za telemetar sa osnovicom od 0,80 m i sa uveličav:anjem
14 puta srednje greške za tazne daljine su ove:
daljina greška
500 m. ± 2.5 m
800 m. ± 6.5 m
1000 m. ± 10 m
1500 m. ± 20 m
2000 m. ± 40 m
Stereoskopski telemetar
Konstrukcija ovog telemetra zasniva se na urođenoj spo
sobnosti čoveka da gledajući sa oba -Oka vidi predmete pla
stično i razlikuje ih po dubini. Ovo se svojstvo pojačava ve
štačkim povećanjem razmaka očiju pomoću telemetra i uveli
čavanjem slika. Postoje dve vrste stereoskopskih telemetara.
Sračunavanje visinskih razlika 47
Jedni su snabdeveni prostornom skalom, pa se daljine do po

smatranog predmeta neposredno čitaju prema podelama skale.
Druga vrsta snabdevena je jednom pokretnom markicom, koja
se naročitim uređajem navodi na predmet do koga merimo da
ljinu, a na dobošu toga uređaja neposredno se očitava daljina.
18. - MERENJE NAGNUTIH DUŽI DALJINOMEROM,

SVOĐENJE NA HORIZONT I SR:AČUNA VANJE
VISINSKIH RAZLIKA
U odeljku o posrednom merenju dužina objašnjeno je da

se kod daljinomera sa konstantnim uglom daljina dobija po
formuli D = K • 1, odnosno D = 100 • I (ako je konstanta
100). Međutim, ta formula važi samo onda kada je vizura ho
rizontalna.
Ako se uzme da vizura A'B' zaklapa sa horizontom izve
stan ugao a (sl. 50), tada tahimetriska letva, koja stoji verti
kalno u tački B, neće biti upravna na vizuru A'B'. Da bi se u
tom slučaju dobila tačna nagnuta daliina, trebalo bi letvu
nagnuti tako da bude upravna na vizuru, što je praktično teško
ostvariti.
'
., '
'
.... _
- - - - - - - --- - - - - - _ ___ _ _ _ _ _ ____
I
SL. 50
Zbog toga, umesto da se na letvi očita otsečak h, oc1-

�va se veći otsečak 1. Otsečak h može se dobiti iz jednačine
1 = 1 · c-os a i ovome otsečku odgovara zakošena daljina
48 Topografija
D' = KI cos a. Iz slike 50 vidi se da je na horizont sviedena

daljina D = D' cos a, odnosno D = _Kl cos2 a . . . . . I.
Iz slike 50 takođe se vidi da se visinska razlika (h') ta
čaka A' i B' <lobija po formuli:
h' = D tg a= Kl cos a • tg a= KI • cos a -

2
sin a
cosa
2- = Kl cos ct sm a
Pošto je 2 cos a sin a= sin 2a, onda je cosa sin a= ; sin 2a
Kada ovo uvrstimo u gornju formulu dobijamo:
h' = Kl _!__2 sin 2a · · · · · · II
Za izračunavanje defd.nitivinih visinskih razlika potrebno

je uzeti u obzir visinu instrumenta, visinu letve i popravke
za refrakciju i krivinu zemlje. Ovo će biti obiašnjeno_ u odeljku
o određiv:anju aps1olutnih visina gie01metrisk.ih tačaika.
U praksi se, na detaljnom topografskom premeravanju
zemljišta, ne vrše računanja po formulama I i II, nego se ko
riste tahimetriski logaritmari. Oni su konstruisani tako da daju
gotove podatke po formulama I i II, što će se videti iz daljeg
izlaga.nj�.
19. - OPIS I UPOTREBA TAHIMETRISKOG

LOGARITMARA
S obzirom da ugao merimo stepenima ili gradima, to po

stoje dve vrste logaritmara: za sterpene i za grade.
Logaritmar za stepene (a isti princip konstrukcije i način
upotrebe važi i za logaritmar za grade) - sastoji se iz dva le
njira, od kojih je osnovni lenjir ižljebljen po sredini, tako da
po tom žljebu može da kliz( drugi lenjir t.zv. izvlaka - »jezik«
ili »šiber« (sl. 51).
Na osnovnom lenjiru postoje podele A i D, a na izvlaci
B 1 C.
Podela A pretstavlja logaritme prirodnih brojeva od 1
do 400 U• proizvoljnom razmeru (na slici je razmer 1:206.5).
Podela B na izvlaci (»šiberu«) pre-tstavlja logaritme cos2 a
{za uglove a od 0° do 26°). Ta podela naneta je u istom razmeru
Sračunavanje visi
===========��====
nskih razlika
=�
49
kao podela A. Podela B služi za svođenje na horizont tahime

tarskim putem dobijenih rastojanja po formuli:
D = Kl cos2 a
gde je Kl tahimetriskim putem dobijena daljina, a a nagibni
ugao između vizure i horiz.onta.
P,odela B na izvlaci obeležena je sa cos 2 a.
I
Podela C na izvlaci pretstavlja logaritme 100
sin 2a za
2
nagibne uglove od 0 ° do 26°. I ta podela naneta je u istom
razmeru kao i podela A. Ta podela označena je na l-ogaritmaru
1
sa sin 2a.
2
Podela D na lenjiru je ista kao i podela A. Pri tome je,
iz praktičnih razloga, podela C postavljena prema podeli D i
podeli B tako, da prema crti 10 podele D i crti 0° podele B
stoji crta 5°46'06",5 podele C. To se postiže postavljanjem
I
uslovne jednačine 10 = 100 sin 2a odakle se lako nalazi
2
vrednost C = 5 46'06",5. Ostale vrednosti podele C nanete
°
su levo i desno od mesta uslovnog indeksa 5°46'06",5.

OV1de je opisan jedan tip logaritmara za daljine do 400 m
i uglove do 26 °. Međutim, ima l:ogaritmara koji mogu biti
različito konstruisani, za razne daljine i razne uglove.
Upotreba logaritmara. Kao što je rečeno, logaritmar
obično služi za dve vrste računanja:
- za redukovanje daljine po formuli D = 100 1 cos2 a, i
- za računanje visinske razlike po formuli h' = 100 1
sin 2a.
2
1. - Prvi primer: na zemljištu je tahimetrom izmeren
vertikalni ugao a = 4° i daljina D1 = 300 m. Odrediti:
a) horti.zontalnu daljinu D, i
b) visinsku razliku h' obeju tačaka.
R a d. Početna crtica o0 podele B postavi se pomeranjem
izvlake iznad crtice 300 podele A, pa se tada ispod crtice 4°
podele B čita 298.4 na podeli A; dakle, 298.4 je horizontalna
daljina. Iznad crtice 4 ° (u postavljenom položaju izvlake) po
dele C nalazi se crtica 20.90 podele D; dakle, visinska razlika
h' = 20.90 m.
4 ., Toooarafiia
.50
2. - Primer: na zemljištu je izmerena daljina D1 =

18 m pod uglom a= 0° 40'.
Kada su male daljine i mali uglovi te se ne mogu nepo
sredno uzeti na logaritmaru, odnosno kad vrednosti na podeli
C padaju van vrednosti na podeli D, onda se vrednosti daljine
ili ugla množe sa 2, 3 .....10, ali se dobijena visinska razlika
deli sa istim brojem.
R a d. Početna crtica 0° pod.ele B postavi se iznad crtice
18 poaele A.Odmah se vidi da praktično nema šta da se radi
na redukciji daljine na horizont, jer iz same podele B vidi se
da redukcija nema p:m:ktičnog značaja za uglove do 4° .Prema
tome, horizontalna daljina je 18 m.Međutim, da bi se dobila
vtsinska razlika, treba iznad crtice 0°40' rpodele C naći odgo
varnjuću crticu podele D.Ali, nje nema, pošto je crtica 0° 40'
podele C izašla izvan (ulevo) podele D.U tom slučaju ·p01Stupak
je sledeći: pročitana daljina 18 m pomnoži se sa 10 i dobije se
180 m.Iznad crtice 180 podele A postavi se crtica 0° podele B,
pa :se tada iznad crtice 0°40' podele C očita 2.10 m na podeli D.
Dobiveni rezultat 2.10 m treba podel'iti sa 1 0 i dobiće se 0,21 m,
i to je visinska razlika.
3.- Primer: kad je vertikalni ugao a manji od najmanjeg
označenog ugla podele C (na p-odeli C najmanji ugao je 17'),
tada se dobiveni ugao pomnoži sa 2, 3, 4, . .. . . pa se (njemu}
od.govarajuća visinska razlika deli sa 2, 3, 4 ....Naprimer,
vertikalni ugao a = 0° 10' i daljina D1 = 150 m.
R a d. Početna crtica 0° podele B postavi se iznad crtice
150 m podele A.Redukcije nema. Dati ugao pomnoži se sa 2.
Tada se čita da uglu 0°20' p,odele C odgovara crtica 0,88 m
podele D.Visinska razlika biće
h = 0·288 = 0,44 m
Nap o m e n a. Kad kipregl nema konstantu 100, tj.kad
se na rastojanju 100 m od instrumenta do letve pročita ne
100 cm njene podele, već drugi broj, naprimer 78.5 (ili 110), tj.
0.785m 1 (·i·11 110 1
kada je konstantni ugao - 1 60- = 127,4 100 = 90.91 ) •
tada se postupa ov;ako:
Početrfa crtica 0° podele B postavi se nad crtom 100 donje
oodele A, a naspram crte 78.5 (ili 1 10) te skale napravi se olov-
Sračunavanje visinskih razlika
=========�= ��=c=======�
51
kom na izvlaci B crtica i ta se crtica smatra kao početna o0

podele B, �<:jom se sada sl:Užimo za_ name�tanje kao osnoync�m
v
kazaljkom sihera, kako za 1znalazenJe horizontalnog rastoJanJa,
tako i za visinske razlike.
Pr i m e d b a: Na isti način se upotrebljava i logaritmar
sa podelom na grnde (sl.52).
Najzad, oba logaritmara mogu se upotrebiti za svođenje
daljina na horizont i kad se daljine dobiju telemetro, m. Naime,
svođenje na horizont kod kipregla vrši se po formuli:
log D = log D1 + log cos2 a; . . ..........I
dok se kod telemetra svođenje vrši po formuli:
log D = log D* +log D2

; .............II
2
gde j,e D* redukovana daljina koju dobijemo na Iogaritmaru iz
daljine D2 očitane telemet110m i ugla a po formuli I.
logcos2<><.
\..______________lo..c..._,gD
logO,
si. 53
Ova formula ,prenesena na logaritmar znači sledeće: akco

se želi da se logaritmar upotreb:i za redukciju na horizont da
ljina dobijenih telemetrom, potrebno je podeliak 0 ° podele B
namestiti na pročitanu daljinu, pa se ova redukuje na horizont
na isti način kao kod redukcije daljina pročitanih kipreglom.
Stvarna redukavana daljina biće aritmetička sredina između
pročitane daljine telemetrom (D2) i redukovane dalj1ine dobi
.iene logaritmar.om (D*).
. 1.- Primer. Telemetrom je dobivena daljina 250 m, a
kipreglom izmeren vertikalan ugao je a = 12 °. Redukovati
daljinu na horizont pomoću logaritmara.
R a d. Namesti se početna crta 0 ° podele B na crtu 250
k od ele A, pa se ispod crte 12° podele B čita na podeli A redu
ov�a daljina 239 m.Međutim, to bi bila redukovana daljina
da J� daljina 250 m dobijena kipreglom. Za telemetar tre:];>,�
uzeti aritmetičku sredinu iz 250 i 239, ti.
Topografija
52
= 250+239
D '
2
dakle, D = 244.5 m.
2. - Primer. Telemetr-om je izmerena daljina 350 m, a
kipreglom vertikalni ugao a. = 15°.
R a d. Namesti se početna crta 0° p,ode1e B nad crtu 350
podele A, pa se isrpod crte 15° podele B čita na podeli A redu
kovana daljina 326 m; stvarna redukovana daljina biće .
350+326
2
= 338 m.
Kad je da,ljina izmerena telemetrom, visinsku razliku
možemo da dobijemo po formuli:
h' = D2 · sin a ili
h' = Dtga,
gde je:
D2 daljina izmerena telemetmm
a ugao nagiba
D daljina redukovana na horizont,
ili da ih uzmemo na tahimetriskom logatitmaru na sledeći
način: crticu koja odgovara vrednosti ugla a na skali B name
stimo prema crtici na skali A koja odgovara horizontalnoj da
ljini D i onda na skali D pročitamo visinsku razliku prema
crtici na skali C koja odgovara vrednosti ugla nagiba.
Primer: telemetrom je izmerena daljina
D2 = 250 m
koja sa horizontalnom ravni zaklapa ugao nagiba a 12° ;
onda je
h' = 250 · sin 12° = 250 · 0,208 = 52,00 m,
ili po drugoj formuli u koju ulazi redukovana dužina D=244,5:
h' = 244,5 · tg 12° = 244,5 · 0,213 = .52,07 m,
ili pomoću logaritmara ako crticu na skali B koja odgovara
vrednosti ugla a= 12° namestimo nrema crtici na skali A koja
odgovara horizontalnoj daljini D = 244,5, na prema crtici na
skali C koja odgovara vrednosti istoga ugla, čitamo traženu
visinsku razliku.
Kipregli novijih konstrukcija imaju naročiti uređaj za
neposredno očitavanje na horizvnt svedenih daljina i visin
skih razlika i zovu se a u t o r e d u k c i o n i.
IV
RAZMER KARTE I RAZMERNICI
Nemoguće je na karti pretstaviti u prirodnoj veličini ma

i najmanje delove Zemljine površine. Zato se delovi Zemljine
pov ršine ortogonalno projektuju na horizontalnu ravan i sma
njuju, te tako smanjeni prikazuju na karti. Pri tom smanji
vanju postiže se da je odnos svake linije na kart1i i njoj odgo
varajuće nesmanjene horizontalne projekcije praktično stalan.
Taj odnos naziva se razmer karte. Prema tome, razmer poka
zuje koliko je puta neka duž na karti kraća od horizontalne
projekcije te duži u prirodi.
Razmer može biti izražen brojno i grafički.
20. - BROJNI RAZMER
Brojni razmer označava se brojevima, naprimer, 1:25 000

1T1 1
25 OOO • Ovaj rzmer pokazuje da jedan milimetar na karti
a
ptetstavlja 25 000 milimetara (25 metara) u prirodi, tj. da su

sve d�žine na karti 25 000 puta smanjene.
Sto je manji delitelj (imenitelj) brojnog razmera, tim je
razmer krupniji. Tako je razmer 1:25 000 krupniji od razmera
l:50 000, jer je u prvom slučaju prirodna veličina duži sma
_
nJe na na karti 25 000 puta, a u drugom slučaju 50 000 puta. , ·
. Kad se zna brojni razmer karte, može se po rastojanju
?ve3u tačaka na karti sračunati horizontalno rastojanje tih ta
a
�a �a na zemljištu. Neka je raz:n,:ier karte 1:25 000, a rastojanje
caka na karti 5,2 cm. Horizontalno rastojanje tih tačaka na
zemljištu biće 25 000 x 5,2 = 130 000 cm = 1 300 m. ··
54 Topografija
Obrnuto, ako je poznato da je horizontalno rastojanje ta

čaka na zemljištu 3 625 m, onda je pri istom razmeru rastojanje
na karti
3 625 : 25 000 = 0,145 m = 14,5 cm
Treba uočiti da razmer pokazuje koliko
d
su puta smanjene duži rrastojanja), a ne po
vršine. Ako se, naprimer, nacrtani kvadrat
ABCD (sl. 54) pretstavi u razmeru 1:2, dobi
A
__ .J 8 će se kvadrat Abcd. Strane AB, BC, CD i DA ·
smanjene su u razmeru 1:2, ali je povrsma
Sl. 54 time smanjena četiri nuta, dakle 2 2 puta.
21. - RAZMERNICI
Da bi se pri radu sa kartom mogle odmah dobiti dužine,

bez sračunavanja, obično je na kartama pored označenog broj
nog razmel'.a nacrtan razmernik. To je ustvari brojni razmer
izražen crtežom i izrađuje se za svaki razmer posebno.
Postoje prost (pružni) i poprečni (transverzalni) raz
merni!k.
Prost (pružni) razmernik (sl. 55) pretstavljen je pravom
linijom na koju je nekoliko puta nanesena duž, koja je uzeta
za jedinicu merenja linija na karti.
SL 55
Ova jedinica je osnova razmernika. Teži se da se za

osnovu razmernika uzme dužina od 10, 100, 1 000, 10 000 m u
prirodi, tako da se po razmerniku mogu uzimati vrednosti u
dekadnom sistemu. Tatko će se, naprimer, za razmer 1:10 000
uzeti osnova od 1 cm, kojoj u prirodi odgovara 100 m, a za
razmer 1:75 000 uze6e se osnova od 13,3 mm, kojoj odgovara
1 000 m u pril'odi.
Na sl. 55 pretstavljen je liniski razmernik za razmer
1:100 000. U ovom razmeru jednom centimetru odgovara 1 000 rn
u prirodi Na iPravoj liniji nanesena je nekoliko puta osnova,
veličina od 1 cm. Na kraju prvog ,podeoka stavliena je nula
kao početak očitavanja udesno i ulevo. Udesno su podeoci obe
leženi sa 1, 2, 3 ... 10 km, a levo od nule podeljena je osnova
Razmer i razmernici 55
razmernika na deset jednakih delova, ,od kojih svaki pretstav

lja 100 metara u prirodi.
Upotreba ovog razmernika vrlo je jednostavna. Neka je
sa karte razmera 1: 100 000 uzeto otvorom šestara neko rasto
janje između dveju tača:ka. Da bi se videlo koliko ta, sa karte
uzeta dužina pvetstavlja na zemljištu, jedan vrh šestara stavi
se tačno na nulu razmernika tako da drugi padne desno od
nule (sl. 56). Na slici se vidi da je drugi vrh šestara pao izme
đu petog i šestog km. Znači da je rnstoianje uzeto sa karte
veće od 5, a manje od 6 km. Veličina za koju je to rastojanje
veće od 5 km videće se na osnovi razmernika, levo od nule.
Radi toga treba sad šestar pomeriti tako da se drugi njegov
krak stavi tačno na podelak od 5 km (sl. 56), pa će prvi (levi)
krak pokazati na osnovi razmemik:a (levo od nule) broj me
tara. Prema sl. 56 uzeto rastojanje iznosi 5 km i 260 m (60 m
dobiveno je ocenom odoika delova najmanjeg podeoka).
Isto tako, može se pomoću razmernika iz prirode pre
neti na kartu svako rastojanje.
Sl. 56
Da bi se na karh1 razmera 1:100 000 (sl. 57) od raskr

snice puteva nanelo otstojanje od 3750 m duž pmvog puta
koji vodi od r a s k rsni c e prema istoku, staviće se jedan
Vrh šestara na podelak 3 razmernika desno od nule, a drugi
?a vrednost 750 m levo od nule, dakle, na sredinu između 700
1 800 m. Time je otvorom šestara dobivena dužina od 3 750 m.
�t�yivši zatim jedan vrh šestara na raskrsnicu, a drugi na put
OJ1 -yodi ka istoku, dobiće se mesto na putu koje je od ra
skr snice udaljeno za 3 750 m.
56 Topografija
Postoje i dvojni razmernici. Takav je, naprimer, dvojni

razmernik sa podelom na met:t1e i kora:ke (sl. 58) za razmer
1:75000.
Za razmernik u metrima
uzeta je osnova od 13,3 mm, što
pretstavlja 1 000 m na zemlji
štu, a za razmernik u koracima
osnova je 1 cm, što pretstavlja
1 000 koraka (750 m) na zem
ljištu, jer S€ uzima da je nor
malna dužina jednog koraka
75 cm.
T a č n o s t p r o s to g ra
Razmer 1100 000
zmernika je onolika kolika je
Sl. 57 vrednost jednog njegovog po
deoka na osnovi levo od nule.
Poprečni (transverzalni) razmernik. Tačnost merenja ra
stojanja po prostom razmerniku ograničena je nemogućnošću
podele osnove razmernika na još manje delove. Praktično, na
,aoo rn 4 5 6 km
o •++,l,-'rt+,++---,o�o,�-2'00_
10'--'o...,_ -
-, ..L__3or-o ooo--,
o -.+ o -'------60°00--'--
s o-o 0 -o--•-jo
7-,o o ox
Sl. 58
razmerniku se osnova ne deli na više od 10 delova, tako da naj

manji podelak skoro nikada ne iznosi manje od 1 mm. Deseti
delovi od milimetra cene se odoka.
Da bi se izbegla ocena odoka delova najmanjeg podeoka
i da bi se povećala tačnost očitavanja i nanošenja duži na kar
te, nariočito na plan i crteže krupnih razmera, konstruiše se
transverzalni razmernik (sl. 59). Takav razmernik gravira se,
naprimer, na metalni lenjir kipregla. Konstrukcija transv,er-
100m 9 e , " s „ 3 2 1 O 100 2UU ,uo 1;00 m,
1oomLsL.LeJ.., J..•J..s_µ.
3_j_,_j__j_
' O____�,+.coo---------s,ho-
o - -
- -----_,,of-o-o-------c,c;;no m
Sl. 59
zalnog razmernika, naprimer za razmer 1:5 000, vrši se ovako.

Prvo se nacrta prost razmernik sa osnovom od 2 cm = 100 m.
Iz tačaka 100, O, 100, 200, 300 i 400 m itd. prostog raz
rnernika povuku se llpravne. Na jednu od prvih upravnih li
nija nanesu se deset jednakih delova ma koje veličine i kroz
podeoke tih upravnih duži povuku paralelne linije sa prostim
razmernikom. Kada se gornja i donja linija obeleže odgova
rajućim brojevima, spoji se nula gornjeg razmernika sa brojem
1 donjeg razmernika, broj 1 gornjeg razmerni'ka sa brojem 2
donjeg razmernika itd. Delovi na jednoj od upravnih linija
osnove obeleže se brojevima od 1 do 9. Sporedno je da li će se
nula gornjeg razmernika spoiiti sa brojem 1 donjeg razmer
nika ili obrnuto samo u poslednjem slučaju obeležavanje na
jednoj od upravnih linija brojevima od 1 do 9 mora se izvesti
od one nule koja je spojena sa jedinicom.
Iz same konstrukcije vidi se da najmanji podelak osnove
liniskog razmernika pretstavlja veličinu od 10 m, a najmanji
podelak složenog razmernika (podatak razmernika) iznosi
1
10 od 1 O m, a to je 1 m.
Upotreba ovog razmernika je ista kao i prostog, s tom
razlikom što se tada i sitniji delovi najmanjeg podeoka pro
stog razmernika direktno čitaju. Da bi se izmerena dužina od
364 m na zemljištu pretvorila u dužinu po razmeru, uzima se u
otvor šestara po gornjoj liniji razmernika dužina od broja 300
ulevo preko nule do broja 6, tj. 360 m i prenoseći šestar na
niže od četvrte paralelne linije (kod broja 4), postavi se na ho
rizontalnu liniju tako da desni vrh bude na upravnoj od 300
m, a levi na kosoj liniji 6-7. Ta veličina otvora šestara biće
364 m.
Na isti način može se neka duž sa karte pretvoriti u pri
rodnu veličinu.
Tačnost transverzalnog razmernika je najmanja liniska
v�ličina koja može na razmerniku da se pročita, a to je osno
vica najmanjeg pravouglog trougla kod jedinice (1) na prvoj
Paralelnoj liniji. U ovom slučaju to je 1 m.
Jedan razmernik može da posluži za dva i više razmera.
Opisani transverzalni razmernik za razmer 1 :5 000 može se
koristiti za razmer 1:10 000, ako se izmerene vrednosti po
množe sa dva, ili razmer 1:25 000, ako se izmerena vrednost
58 Topografija
si. 60
pomnoži sa pet, ili za razmer 1:50 000,
:,._" ..,
ako se izmerena vrednost pomnoži sa
,.. dreset.
"r-i'-- •'.i Umesto da se pomnoži svaka iz
t--,.._ merena vrednost sa dva, pet ili deset,
'r----� može se sam transverzalni razmernik
r---,.._
" o
prenumerisati, tj. sve njegove brojke
o
N pomnožiti sa dva, pet ili deset.
S 1 o ž re n i r a z m e r n i c i. - Za
karte koje ,obuhvataju veće delove
Zemljine površine, velike oblasti i či
tave kontinente, dakle, za kart,e sitnih.
razmera, ne mogu se koristiti obični
pružni i poprečni razmernici, zato što
razmer na tim kartama nije ist{ na
"r--. svima njihovim delovima. Ukoliko je
t-- veći deo Zemljine površine pretstavljen
"' na karti, utoliko s e razmer više menja.
�
Za karte na kojima je različit raz
mer na raznim mestima koriste se slo
ženi razmernici sastavlj eni od nekoliko
1
prostih razmernika. Kaka:v će biti slo

ženi razmernik za jednu kartu zavisi
od projekcije u kojoj je ta karta
rađena.
Kao primer navešće se složeni
razmernik jedne karte u Merkatorovoj
projekciji razmera 1:2 000 000 (sl. 60).
c.. Kao što se vidi, ovaj razmernik sastav
,. ljen je iz nekoliko pružnih razmernika.
;:: Za svaki steuen geografske širine ucr
tan je po jedan pružni razmernik. Raz
o
�
N
'"o ,___._.
'.1 meru 1 :2 000 000 odgovara pružni raz-
mernik za paralelu od 41°. Razmer je
f----
,__..
,_
-
.,
0
o
krupniji na v·ećim, a sitniji na manjim
\C}
,__..
o
"' fi širinama.
o
<D Upotreba ovog razmernika ista je
,__.. g kao i upotreba prostog razmernika, s
12
;,;: tom razlikom što se ovde mora voditi
"'
,__..
o
"'
� o
.
"'
<.o
.,
•oo
računa o geografskoj širini, prema ko
.i oj i treba razmernik koristiti.
c--"-!
Grafička tačnost razmera
Grafička tačnost razmera je najmanja liniska veličina,

koja se može okom oceniti i pomoću šestara grafički naneti na
ha rtiju. Ona zavisi od umešnosti i uvežbanosti i iznosi oko
2 v
m, sto u razmeru
10 m
1 : 10 000 pretstavlja oko 2 m,
1: 25 000 " " 5 m,
1: 100 000 " " 20 m.
V
PRETSTAVLJANJE ZEMLJIŠTA I OBJEKATA NA
....
KARTAMA
Reljefom zemliišta naziva se Zemljina površina sa.svima

njenim oblicima: uzvišenjima, udubljenjima i ravnicama. Raz
nolikost oblika povlači za sobom raznolik visinski odnos tačaka
na Zemljinoj površini. ·
Da bi se znalo koju visinu ima neka tačka, kao i da bi
se odredilo za koliko je neka tačka viša ili niža od druge, uzima
se jedna određena površina, kojoj dajemo visinu »nula«, a to
je srednji nivo morske površine, koji u ovom slučaju treba da
zamislimo da je produžen :ispod kopna (nulta nivoska površina),
na kojoj sve tačke imaju visinu jednaku nuli. One, pak, tačke
koje nisu na nultoj površini, nalaze se na izvesnom vertikal
1
nom otstojanju od nje. To v e r t i ka 1 no o t s toj a n j e

tačke od nulte nivoske površine naziva se a p s o 1 u t n a i 1 i
n a d m o r s k a v i s i n a te tačke.
Ako je tačka iznad nulte površine, visina joj je pozitivna,
ako je ispod nulte površine, visina joj je negativna.
Razlika apsolutnih visina dveju tačaka naziva se r e 1 a
t i v n a v i s i n a tih tiačaka ili njihova v i s, i n s k a r a z-
1 i ka.
Da bi karta odgovarala svojoj nameni u vojsci, na njoj
mora zemljište biti pretstavljeno u kotiranoj projekciji. Koti
rana projekcija daje situacioni plan zemljišta (tj. raspored
svih prirodnih oblika i ljudskom rukom stvorenih predmeta),
koji omogućava merenje dužina, horizontalnih uglova i po
vršina. Kote pojedinih tačaka daju pojam o visinskom izgledu
reljefa zemljišta. Ovo omogućava da se vidi prostiranje zem
ljišta kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom smislu.
Pretstavljanje reljefa 61
==�==================�
=
Reljef zemljišta ima veliki uticaj na kretanje i rad voj,

s ke, zato se on unosi sa što više detalja.
Postoji nekoliko načina pretstavljanja reljefa zetnljišta
na kartama. Na vojnim topogr,afskim kartama reljef se oba,
vezna pretstavlja horizontalama dopunjenim kotama, a ponekad
i senčenjem ili bojenjem po slojevima (hipsometriska skala),
n o veoma retko u kombinaciji sa senčanicama (šrafama).
22. - PRETSTAVLJANJE RELJEFA POMOĆU HORIZON,

TALA (IZOHIPSA)
Ako zamislimo da se neko uzvišenje preseče jednom ho,
rizontalnom ravni, presek te ravni sa površinom uzvišenja bio
bi jedna nepravilna kriva linija, koja vezuje sve tačke istih
apsolutnih visina.
Pretpostavimo da su kroz neko uzvišenje položene hori�
zontalne ravni na jednakim vertikalnim rastojanjima jedna od
druge (sl. 61). One će površinu tog uzvišenja seći po nepravilnim
;
:
:
'
Sl. 61
linijama. Ako -ove linije projektujiemo na neku osnovnu hori•

zontalnu ravan (sl. 61), ome će nam omogućiti da zamislimn
reljefni oblik tog uzvišenja. Te linije nacrtane na karti zovemn
h o r i z o n t a 1 e ili i z o h i p s e.
62 Topografija
Površine zemljišnih oblika saistoje se iz raznih ispupčenja

i udubljenja, te su i preseci tih površina sa horizontalnim rav
nima krive linije. Jasno je da će horizontale i u horizontalnoj
projekciji zadržati isti oblik koji su imale na površini reljefa
zemljišta.
Pošto svaka ravan ima drugu visinu, to i na karti svaka
horizontala pretstavlja drugu visinu. Ako na sl. 61 spoljna
horizontala pretstavlja apsolutnu visinu od 320 m, i ako
vertikalno rastojanje susednih horizontalnih ravni iznosi
10 metara, onda će ostale horizontale pretstavljati tačke re
ljefa zemljišta na apsolutnim visinama 330, 340 i 350 metara.
To vertikalno rastojanje ravni dveju susednih horizontala zove
se e k v id i s t a n c i j a. Na našim vojnim kartama ona je
ispisana ispod razmera. V1eličina ekvidistancije je različita i za
visi od pada zemljišta i razmera karte.
Horizontale se obično nazivaju prema visini koju pret
stavljaju: 5-ta, 10-ta, 100-ta, itd. Koju visinu pretstavlja' neka
horizrn1tala, vidi se po ispisanim kotama na karti.
One horizontale koje su iscrtane na karti prema usvojenoj
ekvid:istanciji, zovu se o s n o v n e h o r i z o n t a l e. Ako je,
naprimer, ekvidistancija 10 m (kao na sl. 62), onda su osnovne
horizontale O-ta, 10-ta, 20-ta, 30-ta, 40-ta, 50-ta, 60-ta idt. One
se crtaju neprekinutim tankim linijama. Svaka peta osnovna
horizontala (glavna horizontala) crta se debljom neprekidnom
linijom. Tako, naprimer, ako je osnovna horizontala povučena
111a ekvidistanciji od 10 m, onda će O-ta, 50-ta, 100-ta itd ho
rizontala biti debela neprekidna
linija; ako je ekvidistancija na
20 m, onda će svaka peta, dakle:
O-ta, �00-ta, 200-ta, horizontala
itd. biti debela neprekidna linija.
U slučajevima kada se pomo
ću osnovnih horizontala usvo
·......· jene ekvtdistancije ne mogu
potpuno izraziti karakterne oso
bine reljefa, primenjuju se p-o
Sl. 62
red osnovnih horizontala još i
p om o ć n e h oriz o n t a 1 e, koje se crtaju tankim isprekida
nim linijama i koje označavaju polovinu ekvidistancije (ovde
5 m), ili u vidu tačkaste linije kada označavaju četvrtinu
----=========�
ekvidistancije (o\'de 2.5 m), ili u vidu ispvekidane tačkaste li
nije koja označava osminu ekvidistancije (1.25 m).
Iz napred izloženog objašnjenia vidi se da je horizontala
(iz o h ipsa ) linija na karti koja spaja S\ne tačke iste apsolutne
visine.
Kad je na karti označeno da je ekvidistancija 20 m, onda
zn ači da je između horizontalnih ravni dve susedne osnovne
horizontale visinska razlika 20 m.
Evo nekoliko važnih pravila o horiz<ontalama koja treba
zapamtiti:
' I. - Sve tačke jedne iste horizontale imaju istu apso
h1'tnu visinu.
2. - Svaka je horizontala zatvorena linija. Ako nije za
tvorena u okviru lista karte, ona se zatvara van okvira (na
nekom drugom listu).
3. - HmizontaLa koja je zatvorena na malom prostoru,,
pretstavlja uzvišenje ili udubljenje, naprimer, neku glavicu·
ili vrtaču.
4. - Horizontale se na karti nikad ne seku među sobom
(ovo je pooledica tačke 1)
5. - Ukoliko su horizontale bliže jedna drugoj, utoliko
je pad zemljišta veći. Hodzontale raznih visina koje se na
nekom mestu skoro dodiruju označavaju veoma veliki pad.
Ro11izontale čiji je razmak veći pretstavljaju blag pad. Ako
su one veoma udaljene jedna od druge, onda to znači da je
zemljište praktično, horizontalno.
6. - Linija najmanjeg pada na zemljištu zove se vodo
delnica, a najve6eg pada zove se linija glavnog pada zemljišta.
To je linija po kojoj bi se kretala kap vode niz padinu kad na
nju ne bi dejstvovala ni:kakva sila sem zemljine teže.
7. - Horizontale se ne iscrtavaju preko reka, kanala -
pretstavljenih dvema linijama (obala) - us1eka, rovova, nasipa.
duž ulica i drumova, stenjara, kao i opšte gde je pad veliki pa
se zbog gustine ne mogu sve izvući.
. Pretstavljanjem reljefa horizontalama d-obijamo tačne
vis.me svih tačaka koje su na samoj horizontali, a inter
polacijom se dolazi do približnih visina onih tačaka koje su
između horizontala.
Prema obliku i gustini horizontala donosimo zaključak
0 obliku
reljefa i padu zemljišta.
64 Topografija
Pretstavljanje osnovnih oblika r.eljefa pomoću horizontala
Zasebna uzvišenja (brežuljci, bregovi i brda), kao i za

tvorena udubljenja (vrtače, kotline, itd.), pretstavljaju se
zatvorenim horizontalama (sl. 63). Pri tome unutrašnja hori
zontala pretstavlja vrh na uzvišenju, odnosno dno u udubljienju.
Kod udubljenja stavlja se znak minus (-).
I I I I
I I I 'I 1
�
Sl. 63 si. 64
Kose i grebeni pretstavljaju se horizontalama izduženim

u pravcu njihovog pružanja (sl. 64).
Horizontale su ispupčene duž vododelni0e (a-b) u smeru
pada zemljišta {sl. 64).
Na slici 65 nacrtan je šematski profil jedne kose. Tačka
A pretstavlja vrh, a tačke B i C su tačke preloma zemljišta na
A
si. 65
kojima se pad zemljišta menja. Ispod profila (ABCD) ove kose

pretstavljena je njena vododelnica i delovi horizontala oko nje
gde tačka a pretstavlja vrh, a b i c su tačke pl:'eloma.
Udolja i doline rpretstavljaju se horizontalama koje su

izdubljene duž linija glavnog pada zemljišta u smeru pada
zemljišta (sl. 66).
�i!f,�,,-::;;l
Sedlo se pretstavlja horizontalama
kako to pokazuju slike 67-a i b .. , 1/(
Posmatrajući razne, horizontalama � .
pretstavljene, oblilie neravnina primećuje l...__,,--{j '--
se da su uzvišenja i udubljenja pretstav- (_
ljena na skoro isti način. Ali ih, ipak, sa Sl. 66
rnalo pažnj1e nije teško razlikovati jedne
od drugih, zato što se sve horizontale na jednom planu ili karti
nalaze u neprekidnoj međusobnoj vezi. Dovoljno je da na
jednom mestu karte odredimo smer pada zemljišta, da odatl1e
pođemo horizontalom do drugih mesta, pa da nam zemljišni
oblici. budu jasni. Radi lakšeg snalaženja treba imati u vidu
da se smer pada zemljišta može utvrditi:
(a) Sl. 67 (b)
1. - pomoću k o t a (sl. 68); pad ima smer od veće kote

(83) ka manjoj (54);
Sl. 68
2. - pomoću v o d a (reke, potoci i jezera); pad zem

ljišta je u smeru toka vode kod reka i potoka, a kod jezera je
Slner pada zemljišta ka obalama jezera;
66 Topografija
3. - na nekim kartama, naročito planovima, obeležene

su horizontale brojkama koje označavaju njihovu nadmorsku
visinu;
4. - na nekim kartama (naprimer, kartama SSSR-a) na
mestima gde se na prvi pogled ne može odrediti smer pada
zemljišta, a naročito u kraškim predelima, ucrtane su na po
jedinim horizontalama c r tic e p a d a (bergštrihi) koje po
kazuju smer pada zemljišta. Zemljište pada od horizontale
prema vrhu crtice (sl. 69 i 70).
Iz sledećih nekoliko crteža videćemo da po obliku ho
rizontala i po njihovim međusobnim razmacima možemo de
taljnije opisati kakav oblik te horizontale pretstavljaju.
Sl. 69 Sl. 70 si. 11
, Na sl. 71 pretstavljena je kosa sa oštrim vencem (grebe

nom) i strmim stranama.
Na sl. 72 pretstavljena je kosa sa krivudavim vencem
(grebenom).
Sl. 72
Na sl. 73 pretstavljeni greben kose ne ide po njenoj

sredini; jedna stran:a je udubljena i strma, druga ispupčena i
blaga.
Sl. 73
Na sl. 74 pretstavljena je kosa sa manji� uzvišenjima

po vencu.
Sl. 74
Pretstavljanje stenovitih delova zemljišta
Stenoviti delovi zemljišta menjaju spoljni izgled zem

ljišnih oblika uopšte, a :sem toga utiču na kretanje, jer su
često skoro neprolazni, pa se zbog toga pri kretanju mo�aju
vršiti velika obilaženja, a na njih se nailazi u svima planinama.
Za iscrtavanje stena na kartama primenjuje se naročiti
znak, koji veštim 1scrtavanjem daje i pril'odni izgled toga ste
novitog dela zemljišta. Sl. 75 pokazuje stenovite strane u pri
rodi i način n iihovog pretstavljanja na karti.
,
68 Topografija
�...
,,
�:JO·· -�.�
Sl. 75
23. - PRETSTAVLJANJE RELJEFA POMOCU

SENčANICA (ŠRAFA)
Senčanice su crtice razne debljine. Pretstavljanje re
lj ef a senč anicama zasniva se na jačini osvetljenja. Zamišlja se
cia je zemljište osvetljeno odozgo, vertikalnim z:mcima. Tada
su horizontalne površine potpuno osvetljene, a neravnine raz
ličito: strdne sa većim padovima su slabije, a strane sa manjim
padovima jače osvetljene, dok su vertikalne strane (površine)
potpuno neosvetljene.
Zbog različitog osvetljenja razne površine se različito
pretstavljaju senčanicama; horizontalne površine ostaju pot
puno bele (bez senčanica).
1!1pod 'fi 5 „10
1 1 1 1 1 1)1 1
Sl. 76
Za pretstavljanje nagnutog zemljišta, već prema nagiJb

nom uglu, upotrebljavaju se senčanice (šrafe) tako, da su deblje
i kraće ukoliko je nagibni ugao veći, i obrnuto. Razmak nji
hovih simetrala isti je za sve nagibe.
Pored ostalih, postoji Lemanova skala senčanica (sl. 76),
po kojoj se debljina crtica i beli međuprostor, kao i dužina
crtica, menjaju na svakih 5 ° nagibnog ugla. Površine sa na
gibnim uglom preko 45 ° pretstavljaju se kao one od 45 °.
Na sl. 77 pretstavljen je reljief zemljišta pomoću senča
nica (ovaj primer uzet je iz strane karte).
Dobre strane ovakvog pretstavljanja zemljišta jesu ove:
?blici zemljišta su dobro izraženi i jasni su uzajaman položaj
1 v:eza tih oblika, jasno je pretstavljen smer pada, a d. veličina
ugla nagiba može po skali da se približno odredi.
Rđave strane su ove: iscrtavanje šrafa vrlo je teško, spo
ro i veoma skupo; po šrafama je nemoguće određivati visine
��sta na pojedinim oblicima. Topografski znaci teže padaju u
oci, naročito na planinskom zemljištu
Ranije su zemljišni oblici na kartama izražavani pomoću
sen canica. To su bili često umetnički radovi, za čiju je izradu
V
70 Topografija
Sl. 77
ibilo potrebno mnogo vremena, kao i odabran crtački kadar. U

tim kartama davane su i horizontale, ali mnogo ređe, tj. sa veli
kom ekvidistancijom.
24. - PRETSTAVLJANJE RELJEFA POMOĆU SENČENJA
Senčenje, (sl. 78) sie vrši olovkom, tušem, bojom ili kre
dom. Ovaj metod pretstavljanja reljefa zasniva se, kao i metod
senčanica, na principu jačine osvetljenja.
70 Topografija
Sl. 77
bilo potrebno mnogo vremena, kao i odabran crtački kadar. U

tim kartama davane su i horizontale, ali mnogo rede, tj. sa veli
kom ekvidistancijom.
24. - PRETSTAVLJANJE RELJEFA POMOĆU SENčENJA
Senčenjei (sl. 78) se vrši olovkom, tušem, bojom ili kre

dom. Ovaj metod pretstavljanja reljefa zasniva se, kao i metod
senčanica, na principu jačine osvetljenja.
Pretstavljanje reljefa.
Osvetljenje se zamišlja ili sa pravca odozgo (vertikalno)

°
ili običn o pod uglom od 30 ili 45 sa severozapada, u kom je
°
slučaju reljef izrazitiji, jasniji. Jasno je da su strane (povr-
Sl. 78
šine) koje su ·okrenute izvoru svetlosti VIse osvetljene, pa

prema tome biće i svetlije osenčene od drugih. Čim su padovi
veći,· to su i strane tamnije osenčene.
Ovim načinoni ne može se tačno oretstaviti pad zemlji
šta sa raznim njegovim nijansama, pa čak ni potpuni oblik
eemljišta. Zato se senčenje obično kombinuje sa horizontala
ma, te se time, pored jasnoće izraza, dobija i potrebna tačnost
u određivanju visina tačaka.
U kombinaciji sa horizontalama senčenje se primenjuje
kod vojno-topografskih karata sitnijih razmera (1 :200 000 do
1:500 000), a bez horizontala kod ka!rata još sitnijih razmera,
kao što su geografske karte.
72 Topografija
25. - PRETSTAVLJANJE RELJEFA BOJENJEM PO

SLOJEVIMA
Ovaj nacrn pretc;tavljanja reljefa sa.stoji se u tome što

se površine između horizontala pokrivaju različitim tonovima
boja.
Ovo bojenje po slojevima vrši se za brda i pranine
mrkom bojom raznih nijansa, po principu: što je više zemljište
(tj. veće nadmorske visine); to tamnije obojeno. Za ravniča
sto i nisko zemljište koristi se zelena boja, i to u obrnutom po
retku: što je niže zemljište, to je tamnije bojeno.
Ovom dopunom horizontala bojama izražava se vrlo
dobro karakter zemljišta. Po tonu boje jasno se vidi nadviša
vanje pojedinih slojeva. Objašnjenje visine pojedinih slojeva
dato je u vidu skala boja i tonova primenjenih na karti (vi
sinska, hipsiometriska skala sl. 79).
Nedostatak prikazivanja reljefa ovim načinom sastoji se
u tome što se boje skale mešaju sa bojama koje se koriste za
prikazivanje ostalrih elemenata zemljišta, i što one ne daju
mogućnost da se odrede tačnije visinske razlike dveju tačaka.
Ovaj se način koristi samo za karte sitnijih razmera sa većom
ekvidistancijom - (100, 200 i 500 m).
26. - PRETSTAVLJANJE OBJEKATA NA KARTAMA
Razni objekti na zemljištu pretstavljaju se na kartama

topografskim znacima. To su ustaljeni, uslovljeni znaci, koji
su u većini slučajeva kod svih država slični. Ova sličnost zna
kova kod raznih država dolazi otuda što su za označavanje po
jiedinih objekata usvojen� znaci koji su slični objektima u pri-
'---' ••
Sl. 80
rodi koje pretstavljaju, ili koji pokazuju njihova svojstva, nji

hove osobine. Sličnost je postignuta izgledom objekata gledanih
odozgo, kao što je, naprimer, kod znakova za .put, most, zgra-
č
Sl. 81
g
-
8
C'I
g
N
g
-
o "
>)
;
�\� :) /
-.
(
) �;.---...,��
�
. ·r
-:;;�
- ---
◄ __;0! •,.
<::�
-ft
I
�
·� ·� ,t,
� u ,,
,,.,...
o
Objekti i nazivi 73
de (sl. 80), ili izgledom objekata gledanih sa strane, kao, na

primer, kod znakova za putokaz, đeram i vetrenjaču (sl. 81), a
dok svojstva ili osobine pokazuju, naprimer, znaci za rudnik,
za poštansku stanicu i za banju (sl. 82).
si. s2
Nemoguće je pretstaviti u razmeru na karti sve ono što

vidimo na zemlji:štu. Neki objekti su isuviše mali da bi mogli
da budu pretstavljeni u razmeru. A važno je da se u vojne to
pografske karte unese sve ono što je od interesa za vojsku. Zato
je potrebno da se i manji objekti ucrtaju u kartu, pa se stoga,
uglavnom, razlikuju ovi slučajevi:
1) Kad. se na karti pretstavljaju objekti male površine kao,
naprimer, bunar, zgrada, usamljeno drvo, oni se u kartu ne
mogu ucrtati u razmeru, već se označavaju uslovljenim topo�
g1>afskim znacima, koji ne daju pretstavu o veličini predmeta,
ali pokazuju tačno mesto gde se ti predmeti nalaze.
a) Kod znakova koji su pretstavljeni kružićima, kao što
su na primer (sl. 83a-83b):
o crkva
• rezervoar vode u vidu kule
• tulbe
(i)
•
bunar
betonski ili kameni granični

mlin sa vodenim pogonom stub
si. 83a si. 83b
centar kružića pokazuje tačno mesto gde se nalazi objekat na

zemljištu.
b) Kod znakova koji su pretstavljeni kvadratićem ili pra
vougaonikom, kao što su naprimer (sl. 84a - 84b):
� manastir • zgrada
1:t cisterna '? česma
Sl. 84a S!. 84b

74 Topografija
tačka preseka dijagonafa pokazuje tačno mesto gde se nalazi

objekat na zemljištu.
c) Kod znakova koji su pretstavljeni izgledom predmeta
sa strane i senkom (horiizontalnom crtom na donjem delu zna
ka), kao što su naprimer (sl. 85a - 85b):
t putokaz Q usamljeno lako uočljivo drvo
1: bunar. sa đermom fi zamak

si. ssa SL 85b
tačka preseka vertikalne linije, odnosno simetrale znaka sa

donjom horizontalnom crtom pokazuje tačno mesto gde se na
lazi objekat na zemljištu.
2) Kad se na karti pretstavljaju linije komunikacija {že
leznice, putevi, kanali, reke), linije veze (telegrafske i telefon-
. ske linije, električni vodovi) i ograde, one se crtaju u prav
cima njihovog protezanja sa jednom linijom ili sa dve para
lelne linije. Ako su pretstavljene sa dve paralelne linije, onda
simetrala (sredina između obe linije) označava sredinu komu
nikacije pa zemljištu.
širina ovakvih puteva ne može sie izmeriti po razmeru
karte zato što se ona i ne može ucrtati po razmeru. Pošto je
10 m u razmeru 1:100 000 samo 1/10 mm, to se, naprimer, auto,..
mobilski putevi u ovom razmeru crtaju omo 10 puta šire nego
što bi to po I'.azmeru trebalo.
Reke se u svima kartama pretstavljaju plavim linijama,
koje pokazuju njihov t,ok i sliv. Kadia je širina reke tolika da
ona može u razmeru karte da se pretstavi, tada se pretstavlja
svaka njena obala pri srednjem vodostanju. Reke čija je ši
rina u prkodi manja, a dubina vode takva da se ne mogu da
pregaze pri srednjem vodostanju crtaju se dvema linijama pre-
ma 'U.slovnom znaku. Sve ostale reke i potoci crtaju
se jednom linijom.
3) Kada se na karti pretstavljaju veće povr
šine, naprimer,'livade, šume itd., onda se granice
St. 86 tih površina ucrtavaju u razmeru karte. Da bi se
znalo šta koja površina pretstavlja, stavlja se unutar granice
znak uslovlj1en za dotičnu kulturu (sl. 86).
Kod označavanja šume (kružićima ili zelenom boj<om)
stavlja se unutar kontura i znak lisnatog drveća ili četinara,
što pokazuje vrstu šume.
Objekti i nazivi
75
4) Za stalne tačke i visine koriste se sledeći uslovljeni

znaci (sl. 87 a i b):
Q b a) na originalu
V 3 5 5 astronomska tačka ◊120 • 12.0 kota
b) na karti
/). 570 trigonometriska tačka 0 137 nivelmanska tačka
si. 81a SL 87b
Astronomske i trigonometriske tačke tačn•o su određene

po položaju i visini, a nivelmanske imaju tačno određenu samo
visinu. To su polazne tačke za snimanje zemljd.šta i za svaku
vrstu me1renja, pa su kao takve i na zemljištu obeležene. Kote
su visine onih tačaka koje su na zemljištu određene po položaju
i visini, ali nisu uvek posebno obeležene.
Karta može biti izrađena u jednoj m više boja. Većinom
su objekti pretstavljeni u crnoj boji, vode u plavoj, šume u
zelenoj, a reljef horizontalama mrkocrvene boje.
Ako na kartu treba ucrtati neki objekat za koji topo
grafski znak nije ustaljen, uzima se za njegovo pretst�vljanje
nov uslovni znak o čemu se daje objašnjenje van okvira karte.
27. - NAZIVI NA KARTAMA
Pored topografskih znakova primenjuju se i naz1v1 za

označavanje naseljenih me1sta, pojedinih važnih objekata, reka
i planina, kao i brojevi za označavanje apsolutnih i relativnih
visina i rednih brojeva kilometarskih stuhova, stražara, itd.
Sve naše karte s t a r i j e g i z d a n j a is p i s a ne s u s a
P e t v r s t a s 1 o v a, i to:
g l a v n im (r i m s k im) s l o v im a nazivi varoši i
varošica:
ZEMUN TRŽIČ
nag n u t i m g 1 a v ni m (rim sk im) s 1 ov im a
nazivi morskih površina, velikih jezera i kanala:
OHRIDSKO JEZERO
76 Topografija
k ur s i v om - nazivi sela, zaselaka, objekata, potoka,

manjili vodenih površina, kao i svi brojevi:
Ljig
r on d om - orografski nazivi:
S,u,oa 9',,C.
b 1 o k om - nazivi države, oblasti, predela, kultura i
ostrva:
POSAVINA Popovo Polje
Neke naše karte novijih izdanja ispisane su sa tri vrste

slova, i to:
·us p r a v n im b 1 okam - nazivi naselja, ostrva, pre
dela, kultura i predmeta na zemljištu:
o RAB POSAVINA
k ur s i v om - hidrografski nazivi:
DUNAV
r o n d om - orografski nazivi :
B r o j e v i su ispisani zbijeno blokom, i to:

a) nagnutim blokom ispisani su brojevi koji označavaju
apsolutnu visinu:
· 524
b) uspravnim blokom ispisani su svi ostali b11ojevi (rela

tivne viisine, redni brojevi stražara, kilometarskih stubova, itd):
25
Objekti i nazivi 77
Nazivi na kartama najnovijeg izdanja ispisuju se na sličan

na čin sa ii.zvesnim izmenama u vrsti slova.
Nazivi naseljenih mesta ispisani su obično sa istočne
stran e naselja ili predmeta, i to paralelno sa severnim i južnim
okvirom karte. Nazivi reka, kanala i potoka ispisani su duž
njih na najpodesnijem mestu. Nazivi planina i planinskih ve
naca, kosa i udolja ispis1ani su u prnvcu njihovog protezanja
duž prostorije na koju se odnose. Kada dva ili više naselja ili
objekta, koji su blizu jedan drugog, imaju zajednički naziv, a
razne pvideve, tada je zajednički naziv ispisan na najpogodni
jem mestu u sredini, a pridevi svaki kod svog objekta.
Naprimer:
Oornji
Srednji- -Čiflik
T>onji-
Za detaljnije objašnjenje nekih topografskih znakova
industriskih preduzeća, rudnika i drugih objekata, kao i za
skraćenice ostalih naziva koji se često ponavljaju, upotreblja
vaju se skraćenice , naprimer:
= Cg.(Obična ciglana) Pl.(Plantna)
R.(Reka)
� R. bakra (rudnik bakra)
Šk.(škola) V.(Velikr. -a, -o,)
Za naše vojne karte zaključno s.a razmerom 1:200 000 po
stoje određeni topografski znaci, štampani i izdati u posebnoj
knjižici, u kojoj su ucrta:J:11:i svi znaci koji se upotrebljavaju pri
izradi tih karata.
Pri merenju po karti, rastojanja i horizontalni uglovi
među predmetima određuju se koristeći tačke i lmije koje
pretstavljaju stvarni položaj ovih tačaka i linija na karti. Po
sto, naprimer, položaj simetrale puta na karti odgovara sime
trali puta na zemljištu, to pri merenju rastojanja neke tačke
Van puta od samog puta treba izmeriti rastojanje od te tačke
do simetrale puta.
Kada je mzmer karte sitniji, karta sadrži manje detalja.
Sa smanjivanjem razmera, naseljena se mesta pretstavljaju sa
manje detalj:a, redovi ili grupe zgrada .spajaju se u blokove, a
ra kartama sitnih razmera naseljena mesta mogu biti pretstav
Jena samo kružićima. Manje važni objekti se ne ucrtavaju.
V1
GRAFIČKI METOD SNIMANJA

ZEMLJIŠTA
Ovaj metod snimanja zemljišta obuhvata radove u koje

spadaju:
- pripremni radovi u birou (pre odlaska na teren)
- r:adovi na zemljištu
- završni radovi (po povratku sa terena).
A) PRIPREMNI RADOVI U BIROU
Pripremni I'.adovi obuhvataju:

- lepljenje hartije na tablu geodetskog stol:a;
- konstrukciju koordinatne mreže i nanošenje tačaka po
da.tim pravouglim koordinatama.
28. - LEPLJENJE HARTIJE NA TABLU GEODETSKOG

STOLA
Za izvođenje grafickih radova sa geodetskim stolom po

trebno je prethodno nalepiti crtaću hartiju na tablu. Ova se
lepi ili neposredno na gornju površinu table ili na platno za�
tegnuto preko table ili na tanku metal, nu ploču od cinka ili alu
minijuma, koja se posle lepljenja hartije pričvršćuje na tablu.
Koji će se od ovih načina upotrebiti zaviisi od vrste i tač
nosti grafičkih radov:a koji se izvode, kao i od raspoloživog ma
terijala. Za izradu skica, krokija i sl. koristi se hartUa zalep-
Priprema za premer 79
ljena neposredno na tablu. Za radove veće tačnosti, karo što je

poluinstrumentalno premerav:anje (fooje će kasnije biti izlo
žen-o), upotrebljava se hartija nalepljena na pLat, nio. Za naj
tačnije grafičke radove instrumentalnog premeravanja upo
trebljav:a se hartijar nalepljena na tanku ploču od cinka !iJi
aluminiju ma.
Lepljenje crtaće hartije neposredno na tablu vrši se
ovako: prvo se hartija dobro nakvasi i ocedi da bu1e potpuno
vlažna, zatim se gornja površ:ina table dobro očisti i premaže
gustom penom belanceta, pa se preko nje položi vlažna crtaća
hia,rtija. Posle toga se zatezanjem hartije i uritiskivanjem preko
nje u pravcu ivica table istiskuju zaostali mehuri6i vazduha sve
dok se hartija ne priljubi potpuno i ravnomerno na celu povr
šinu table. Najzad se krajevi previju preko ivice table li. zalepe
za donju površinu pomoću jačeg lepka (gumiarabike, štirka,
kuvanog brašna, itd.). Ovako nalepljena tabla stavlja se radi
sušenja u suvu prostoriju, ali ne blizu vatre niti neposredno na
sunce.
Sličan je postupak i prilikom lepljenja hartije na platno.
P1atno se prethodno dobro zategne preko gornje površine table
i pričvrsti mesingan.im ekserčiićima. Navlažena hartija se pre
maže gustim rastvorom skuvanog štirka {skroba) i -opisanim
postupkom nalepi preko platrna, a zatim suši. Ovako nalepljena
hartija vrlo je otporna prema vlazi li. pri promeni temperature
malo se menja, a osim toga je zaštićena za trtajnije čuvanje:
Na tanku nloču od cinka i11 aluminijuma lepi se crtaća
hartijra isto kao i na platno. Ona strana nloče na kojoj se lepi
hartija prethodno se izgrebe u raznim pravcima pomoću grubog
šmirgl papira da bi se lepak bolje prihvatto za metal. Zatim se
izbrazdaI11a površina ravnomerno premaže slojem kuva:nog
štirka i na opisani način zalepi vlažna crtaća hartija. Pretekli
krajevi hartije otsecaju se pored ivica ploče. Kad se ovako na
lepljena hartija dobro osuši, p1oča se pričvršćuje na gornju
Površinu table geodetskog stola lepljenjem kuvarnim štirkom.
Ploča se može pričvrstiti za tablu i pomoću mesinganih šrafova
tako da se u uglovima i na sredinama oko ivica ploče, a na uda
ljenju 1 cm od ivice, izbuše ležišta za šrafove. U sva tri slu
čaja treba korristiti crtaću hartiju najboljeg kvaliteta (Hamer).
Ovaj način lepljenja hartije dosta je skup, ali je ziato pro
rnena dimenzije minimalna, a plan može trajno da se čuva.
80 Topografija
29. - KONSTRUKCIJA KOORDINATNE MREŽE NA TABLI

I NANOŠENJE TAČAKA PO DATIM PRAVOUGLIM
KOORDINATAMA
Pre nego što se k•onstruiše koordinatnia, mreža, treba u

centimetrima izmeriti dimenzije table, njenu dužinu i širinu,
i sračunati, prema razmeru u kom će se raditi, koliko kilome
tara može da stane po dužini i koldko po širini. · Ako pretpo
stavimo da je tabla veličine 50 X 45 cm i da će se raditi u
razmeru 1 :25 000, onda treba tu dužinu i širinu u centimetrima
podeliti sa 4 da bi se dobio broj kilometar, a po širini i dužini
1
table, pa će, po našoj pretpostavci, I11a tabli moći da stane po

dužini 12 km, a po širini 11 km. Okvir treba da bude u izvesnoj
meri manji od table.
Kiad imamo pružni šestar (št,angencirkl) na raspoloženju,
onda prvo treba sračunati dijagonale okvira po formuli:
d= va 2 + b 2
gde su a i b strane okvira. Dužine ovih strana treba uzimati u
celim kilometrima. Posle toga se povuče prava koja spaja dva
suprotna ugl1a table i na tu praivu prenese dužina dijagonale d,
(sl. 88), tako da njene krajnje tačke (01) i (03) budu jednako
udaljene od sredine table. Da bismo dobili tačku 02 opisujemo
iz tačke 01 luk sa poluprečnikom a i iz tačke Q3 luk sa polupreč
nikom b. Presek ova dva luka je tačka 02. Na isti nač, in dobi
jamo tačku Q4. R1aJdi kontrole treba proveriti dužinu dijagonale
(02-04), tj. dia li je konstrukcijom dobijena dužina ravna sra
čunatoj. Po završenoj kontmli podele se strane (a i b) na kilo
metre. Ova se podela vrši na taj način što se pružnim šesfarom
od tačke 01 i Os, odnosno 02 i Q4, nanese prvo duž od 1 km na
strane (a i b). Z1atim se iz .istih tačaka nanose duži od 2, 3,
4 . . . . km, dok se ne izvrši podela celih strana. Odgovarajuće
tačke celih kilometara na suprotnim stranama spoje se pravim
Hnijama i dobija se koordinatna (ki,lometarska) mreža.
Ali, ako imamo samo običan šestar na raspoloženju, onda
ćemo pomoću ispravnog 1 ) lenjirn s1a ta,čnom p,odelom naneti na
planšetu jednu stranu (a) okvira. Zatim ćemo na krajnjim tač
kama (01 i 02) te strane konstruisati priave uglove i naneti
1
) Ispravnost ivice lenjira ispituje se tako što se pored nje povuče
fino zaoštrenom olovkom tanka linija, a zatim se lenjir okrene za 180'
i položi pored povučene linije. Ako se ivica ovako postavljenog lenjira
poklapa po celoj dužini sa linijom, znači da je lenjir isprav,an.
Priprema za premer
81
drugu stranu (b). Time se <lobija ceo okvir (01, 02, 03 i 04). Pravi
ugao dobiće se na taj način što se prvo konstruiše ugao od 500,
, zatim se isti prepo1ovi i jedna polovina prenese na onaj od 500
°
tako da se dobije ugao od 90 tsl. 89).
o,�----------71 □ ,
Sl. 88 Sl. 89
Ali ima još jedan tačniji i bolii način za konstruisanje

pravog ugla. Sa proizvoljne tačke (P) u unutrašnjosti okvira
(sl. 90) opiše se krug sa poluprečnikom (P0 1 ). U preseku toga
kruga sa stranom 0 1 i 0 2 dobija se tačka m. Spajanjem tačke m
sa centrom kruga (P) i prodllžavanjem te prave do preseka sa
krugom dobija se tačka n. Ako se ta tačka (n) spoji sa tačkom
0 1 , dobiće se upravna na stranu 0 1 0 2 • (Ovaj način konstrukcije
pravog ugla osniva se na tome da su svi oeriferiski uglovi nad
prečnikom kruga pravi uglovi).
I -----
Sl. 90
Kad se konstruiše okvir, treba pr-overiti dužinu obe dija

go:iale (d) i 'druge strane (a). Ova se provera vrši lenjirom sa
tacnom podelom.
82 Topografija
Po završenoj kontroli podele se strane a i b na kilometre.

Podela se vrši pomoću lenjira prislonjenog duž strane koju de
limo tako da prema podeli lenjira obeležiimo tačke celih kilo
metara.
K o n s t r u i s a n ,a k o o r d i n a t na m r e ž a pružnim
ili običnim šestarom kontroliše se na ovaj način:
1. - Otvorom šestaira kontmlišu se strane pojedinih kva
drata na raznim mestima mreže. Ovde se može dozvoliti otstu
panje koje odgovara zadatku i sredstvima kojima je vršena
konstrukcija.
2. - Polaganjem ispravnog lenjira po dijagonalama kva
drata koordinatne mreže kontroliše se da li temena pojedinih
kvadrata leže na ivici lenjira.
Kada se utvrdi da je koordinatna mreža pravilno kon
struisana, pristupa se nanošenju tačaika sa poznatim koor-
1
dina,tama.
Pretpostvimo da su poznate koordinate tri trigonometri
ske tačke, i to:
I
I I
Tačke y X
A 6 478 600 5 132 464

B 6 484 545 5 128 180
C 6 482 322 5 124 066
koje treba naneti na konstruisanu koordinatnu mrežu na tabli.

Način nanošenja tačaka (A) po datim koordinatama pokazan
je na sl. 91.
�f ------·r---l•M
6 478 �
I
I
I
I
I
I
132
�
Sl. 91
Priprema za premer
83
Nanošenje se vrši pomoću šestara i transverzalnog ,raz-

rne:rn .
ika
Na slici 92 vidi se konstruisana koordin;atna mreža sa
nanesenim tačkama (A, B, C).
77 78 79 80 81 82 83 84 85
33
32
31
30
29
28
27
26
25
\
24
23
Sl. 92
Tačke se obelefavaju odgovarajućim topografskim zna

cima, a samo mesto malim ubodom iglice ili šestara. Po nano
šenju poznatih ta,čaka treba rnjihov položaj kontrolisati duži
nama strana između njih. Iz razlika apscisa !lx i razlika o:ridi
nata Lly nanesenih tačaka možemo sračunati strane (D) između
njih po formuli:
.1 ..
84 Topografija
Zatim se sračunata strana (D) uzima pružnim šestarom sa pre

ciznog poprečnog razmernika i nanosi između odgovarajućih
tačaka, i ako se složi s,a ub,odom znači da su tačke dobro na
nete; u pmtivnom treba kontroli,sati računske radnje i date
koordiJ;11ate.
Koordinatograf
Najsavršenije sredstvo za konstrukciju koordinatne mreže
i nanošenje trigonometriskih i poligonih tačaka na tablu mer
ničkog stola jeste koordinatograf (sl. 93) pomoću koga se tačke
nanose sa tačnošću do 1/100 mm.
si. 93
Koordinatograf je izrađen u vidu stola sa drvenom pločom

za pričvršćivanje hartije, iznad koje su dva precizno podeljena
lenjina koji stoje međusobno pod uglom od 90". Jedan se lenjir
pomera po drugom na većim kolicima, a no nj�mu se opet na
manjim kolicima pomera igla za nanošenje tačaka ubodom
(pikirka). Jedan lenjir pretstavlja X a drugi Y osu. Na kolicima
se nalazi po jedan nonius i doboš koji omogućavaju čitanje
Topografski premer na terenu 85
do l/100 mm. Mesto drvene ploče može da se namesti tabla

geodetskog stola sa nalepljenom hartijom. Uz svaki koordina
tograf postoji uput za njegovu upotrebu.
B) RADOVI NA ZEMLJIŠTU
Radovi na zemljištu obuhvataju: osnovne radnje i gra-

fičko (topografska) premerav;a,nje u određenom razmeru.
Osnovne radnje na zemljištu
Osnovne radnje na zemljištu saistoje se iz:
1
- postavljanja stola,
određivanja tačakia na tabli grafičkim metodama,
1
- određivanja visinskih razlika.
30. - POSTAVLJANJE GEODETSKOG STOLA
Radu sa geodetskim stolom prethodi grubo postavljanje

stola nad tačkom sa koje ćemo da radimo. Zatim se tabla pri
bližno orri.jentiše, horizontira i tek posle toga pristupa se tačnom
postavljanju stola.
Pootavljanje -geodetskog stola obuhvata:
- centrir:anje,
- horizontiranje,
- orijentisanje.
Pod centriranjem se razume postavljanje date tačke na
taibli tačno nad onom tačkom na zemliištu koju ona pretstavlja,
tako da tačka ma tabli i belega na zemljištu budu na istod ver
tikialnoj liniji. Centriranje se može vršiti grubo, odoka, pro
stim postavl, janjem celog stola nad datom tačkom, i tačno, po
moću visika sa viljuškom.
Za tačno centriranje viljuška se postavi na tablu stola
tako da vrh jednog gornjeg kraka bude na tački a na tabli, a
Protom se tabla sama ili zajedno sa glavom stativ:a, što zavisi od
konstrukcije, pomer:a dok vtsak koji je obešen o donji krak
Viljuške ne bude fačno iznad tačke A na zemljištu. Ka:d je to
Postignuto, čvrsto se stegnu zavrtnji koji vezuju tablu za glavu
�tativa, odnosno centralni zavrtanj ako se vrši pomeranje za
Jedno sa glavom stativa.
86 Topografija
Viljuška pomoću koje se vrši centriranje treba da ispu-

njava uslov da joj vrh gornjeg kraka i tačkia gde se vezuje
visak na donjem kraku budu na
istoj vertikalnoj liniji kad jevi
ljuška postavlj1ena na horizontira
nu tablu geodetskog stola. Kako
se proveravanje vrši, vidi se sa
slike 94.
Pod horizontiranjem table
razume se njeno dovođenje u ta
kav položaj da joj gornja ravna
površina bude upravna na verti
kalnu liniju u datoj tački, odno
sno da dva pravca na njoj, koji su
�:.... " međusobno upravni, budu uprav
ni na vertikalnu liniju u datoj
Sl. 94 tački. Horizontiranje vršimo prvo
grubo, odoka, postavljanjem gla-
ve stativa u približno horizontalan položaj i pobadanjem poje
dinih nogu stativa u zemlju, a zatim tačno, pomoću libele.
Libela se stavlja na tablu u pravcu dva položajna zavrtnja
(I) (sl. 95) i pokretanjem tih dvaju zavrtnjeva dovodi se
mehur na sredinu. Zatim se libela postavlja upravno
na prethodni pol·ožaj, tj. u pravcu trećeg zavrtnja, i mehur
pomoću trećeg položajnog zavrtnja
dovede na sredinu. Kad su na ovaj
način dva pravca na tabli dovedena
u horizontalan položaj, onda je i cela
tabla horizontalna. Ovu je radnju
uvek dobro ponoviti, jer prvi pravac
može da se horizontiranjem po dru
gom pravcu izvede iz horizontalnog
položaja, što se ponavljanjem isprav
lja. K<od svakog horizontiranja treba
vroditi računa o tome da je libela
prethodno rektificirana, tj. da ispu
njava uslov da joj je donja površina
lenjira paralelna sa njenom osom.
Pod orijentisanjem razumemo
Sl. 95
dovođenje table po horizontu u ta
kav položaj da se svi pravci koji vode od tačke na koj,oj stojimo
na okolne date tačke, na tabli i zemljištu poklapaju, a svi ostali
Topografski premer' na terenu 87
pravci na tabli da su paralelni sa pravcima na zemljištu koji

njima odgovaraju. Ovo se vrši postavljanjem iv:ice lenjira vi
zirnog instrumenta na pravac po ,- -i�
kom se sto orijentiše, tj. preko __ ,,. ��',
uboda tačke (a) na kojoj stoji
a - A�,---
--i
sto i tačke (b) po kojoj se sto
orijentiše. Posle toga otkočienu i...__.��c_,------
tablu okrenemo rukom dok se
u durbinu ne D•ojavi lik tačke B
(sl. 96) na zemljištu; sada uko
čimo tablu, dovedemo na sre
dinu mehur libele na horizon
talnoj obrtnoj osovini durbina
i malim pokretom table pomoću
mikrometarskog zavrtnja dovo
dimo vertikalni konac do pokla
panja sa likom tačke B gleda
--'"
� �
jući kroz durbin kipriegla (od - ---:- -�---- � --........� ;...�
nosno kroz proreze gledače). si. 96
Kad to postignemo, tabla je
orijentisana. Orijentacija treba još da se proveri po pravcu na
neke druge tačke koje sa pravcem na prethodnu tačku zakla-
paju ugao što bliže 90° .
Kod postavljanja ge-odetskog stola najviš e pažnje treba
1
obratiti na ,orijentisanje table, a da bi ono bilo što tačnije, po

trebno je da se vrši po najdužim pravcima. Isto tako, potrebno
je voditi računa o tome da mehur libele, koja se nalazi na ho
rizontalnoj obrtnoj osi durbina, prilikom -orijentisanja vrhu
ni. Greška u centriranju za razmer 1:25 000, i sitni�e, imaće
manjeg uticaja na određivanje položaja novih tačaka na tabli
geodetskog stola i zato se ono većinom vrši odoka, čime se
obezbeđuje tačnost od 15 do 20 cm.
31. - ODREĐIVANJE TAČAKA NA TABLI GRAFIČKIM

METODAMA
Određivanje tačaika na tabli geodetskog stola može se

Vršiti: ,,
A) presecaniem,
B) poligonskom metodom i
C) polarnom metodom.
88 Topografija
Određivanje tacaka presecanjem

Presecanje može biti: a) unapred,
b) sa strane, i
c) unazad.
a) Presecanje unapred
Presecanje unapred - je najtačniji način određivanja
položaja taoaka grafičk!im putem. Da bi se odredio po�ožaj
neke nove tačke putem presecanja unapred, potrebno je da su
na tabli geodetskog stOtla date najmanje dve tačke. Postupak
je ovaj:
Poznate su koordinate tačakia A i B, odnosno njihova
mesta (a i b) na planšeti. Traže se na toj planšeti mesta nepo
znatih tačaka 1 C i D (sl. 97).
Rad na tački A (sl. 97)
Geodetski sto se postavi nad tačkom 'A, na zemljištu, tj.
centrira, dovede u horizontalan položaj i orijentiše po liniji
a-b na taj način što se ivica lenjira vizirnog instrumenta
(kipregla ili gledače) postavi na date tačke a i b tako da objeik
tiv '(kod gledače pro,rez sa koncem) bude u pravcu tačke b, pa
se zatim, pokrećući tablu geodetskog stola najpre grubo, a
zatim lagano, mikrometarskim zavrtnjem navizim na tačku
B u prirodi. Time je tabla orijentisana.
Zatim se postavi ivica lenjira vizirnog instrumenta na
tačku a i okrećući oko te tačke navizira na tačke C i D u
prirodi, povlačeći odmah i vizure od tačke a prema n:avizi
ranoj tački C, odnosno D, tj. a-c i a-d.
C
,,,,
✓ 1t
-,
si. 97 B
Topografski premer na terenu
89
Povlačenje vizura vrši se tvrdom, jako oštrom ol-ovkom

od tačke a u pravcu tačaka c i d, pa se ista vizura povlači i na
ivic ama planšete i obeležava sa a-c, odnosno a-d. Znak obu
hvaćen lukom označava da je vizura povučena sa tačke a •u
pravcu tačke c. Povlačenjem vizu:m i na krajevima planšete
dobijaju se dugačke orijentacione linije kako na tačkama a i
c, tako i na tačkama a i d. Ovakav način povlačenja i označa
vanja vizura pruža, osim toga, i mogućnost da se razne vizure
mogu jednia od druge lako razlikovati, št•o je veoma važno ako
se presecanjem određuje veći broj tačaka.
Rad na tački B (sl. 97)
Geodetski sto se postavi nad tačkom B, centrira, dovede
u horizontalan položaj i orijentiše po liniji b-a na taj način
što se postavi ivica lenjira vizirnog instrumenta na date tačke
b i a tako da objektiv bude u pravcu tačke a. Zatim se po
kreće cela tabla i navizira na tačku A na zemljištu. Time je
tabla orijentisana. Ivica Lenjira vizirnog instrumenta postavi
se sada na tačku b, vizira na tačke Ci D na zemljištu i povlače
se odgovarajuće vizure (b-c i b-d). Povlačenje ovih vizura
vrši se do preseka sa odgovarajućim vizurama povučenim sa
tačke a kao i na krajevima planšete. U preseku vizura (ac, bc,
ad, bd) dobijaju se na tabli tačke c i d, koje pretstavljaju mesta
tačaka C i D.
Tačke c i d biće utoliko tačnije određene ukoliko je
ugao preseka bliži uglu od 90 °. Ako je taj ugao ispod 30 ° ili
prreko 150 °, položaj tačke je nesigurno određen i zato ovakve
slučajeve treba izbegavati.
Horizontalni uglovi konstruisani na tačkama a i b jed
naki su uglovima na zemljištu ]11a tačkama A i B, pa su. stoga
trouglovi abc i abd slični horizontalnoj projekciji trouglova
ABć i ABD, te je i položaj tača�a (c i d) na tabli tačan prema
osnovici (a.b).
Ako je poznat položaj još i neke treće tačke, onda se pre
secanje vrši i sa te tačke, tako da je položaj svake nove tačke
određen presekom tri vizure, čime se ujedno vrši i kontrola
tačnosti rada.
b) Presecanje sa strane
Ako se iz ma kog razloga ne može da ide na obe tačke

(A i B) da bi se tačka c odredila preseoanjem unapred, onda
se tačka c može odrediti presecanjem sa strane.
90 Topografija
I kod ov•og nacma određivanja tačaka potrebno je da su

na tabli date najmanje dve tačke (a i bJ i njima odgovarajuće
tačke A i B u prirodi.
Postupak
Instrument se postavi nad tačku A nra zemljištu i cen
trira (a iznad A), horizontira i orijentiše po liniji a-b vtzi
rajući na tačku B u prirodi (sl. 98). Zatim se ivica lenjira vi
zirnog instrumenta postiavi na tačku a, navizira na tačku C
na zemljištu i povuče vizura (a-c) približno na mestu gde
treba da bude presek i na krajevima table i on se obeleži krao i
kod presecanja unapred. Potom se sa instrumentom odlazi na
tačku C na zemljištu.
''
'
\
SL. 98
Geodetski sto se postavi nad tačku C, centrira, dovede

u horizontalnost, orijenhše po vizuri (c-a) vizirajući na tačku
A u prirodi. Zatim se prisloni ivica lenjira na tačku b na tabli,
navizira na tačku B u prirodi i povuče vizura (b-c).
U preseku povučenih vizura (a-c i b-c) dobija ;e
tačka c na tabli. Za kontrolu tačnosti rada mora se uzeti presek
pravca sa neke treće date tačke (D).
U praksi se katkad dešava slučaj da se tražena tačka na
lazi na pravcu datih tačaka (A i B), i to između njih ili u nji
hovom produženju (sl. 99). Naprimer, date su tačke (A, B i C)
na zemljištu i njihova mesta (a, b i c) na planšetL Traži se

rnesto tačke (ii), odnosno (i2) na tabli.
Postupak
Ako se tražena tačka . (i1) nalazi između tačaka A i B
(sl. 99), geodetski sto se postavi nad stajnom tačkom na zem
ljištu, horizontira, a potom orijentiše na ovaj način: ivica
lenjira vizirnog instrumenta postavi se na tačke a i b, tako
da objektiv bude okrenut onoj tački na zemljištu, koja je na
većem udaljenju od tačke ii, pa se okrećući celu tablu navi
zira na odgovarajuću tačku u pridođi (u ovom slučaju na tač
ku B.). Time je tabla orijentiJsana. Sada uostavimo ivicu lenji
ra vizirnog instrumenta na tačku c na tabli i, ok!"ećući instru
ment oko te tačke, naviziramo na tačku C u pridodi. Zatim se
povuče vizura (c-i1). U preseku vizure (c-i1) sa pravom
(a-b) dobija se na planšeti mesto tačke stajanja (ii).
C
/G:,,
I ',
I '-
�i- /
/ '- '-
I - '-
I ''-
I '-
_J��l
t ',
i�
4 a 1•
¾ ��--- _L
B
si. 99
Ako se tačka stajanja i2 nalazi u produženju prave

(a-b), postupak je sličan.
c) Presecanje unazad (grafičko rešenje Potenotovog zadatka)
Pod presecanjem unazad podrazumeva se određivanje

Pol•ožaja tačiaka kad su date tri tačke na tabli, njima odgova
rajućie tačke na zemljištu i kad geodetski sto iz ma kojih
razloga ne postavljamo ni na jednoj od datih tačaka.
Ovaj se zadatak može rešiti na više načina, a mi ćemo
navesti one koji su najviše u upotrebi:
92 Topografija
- metoda rešavanja trougla greške uri orijentaciji table

pomoću busole, i
- konstruktivna metoda.
si. 100
Metoda rešavanja trougla greške
Pretpostavimo da se sa geodetskim stolom stoji u tro

uglu između datih tačaka (ABC) na zemljištu. Iste te tačke su
date i na tabli a, b, c; sL 100) koja je orijentisana busolom.
Pod pretpostavkom da je orijentacija table izvedena tačno,
viziranjem preko datih tačaka (a, b, c) na tabli na odgovarajuće
tačke (A, B, C) na zemljištu i povlačenjem vizura (i-a, i-b,
i-c) dobija se presek sve tri vizure u jednoj tački koja pret
stavlja mesto tražene tačke na tabli.
S obzirom na činjenicu da orijentacija table nije pot
puno tačna, pošto je izvršena busolom, u većini slučajeva pri
određivanju tačaka presecanjem unazad neće se sve tri vi:zure
seći u jednoj tački, već će obrazovati iedan mali trougao -
trougao greške. Za otklanjanje ovoga trougla treba odrediti
položaj traž1ene tačke u odnosu na ovaj trougao, tj. odrediti
mesto na kome se stvarno nalazi tačka na tabli.
Za rešenje ovoga pitanja treba znati da tačka stajanja (i)
na planšeti otstupa najmanje od vizure povučene na najbližu
t��ku (c; sl. 101), a najviše od vizure povučene na najudalje
nI]u tačku (b ), pa se tačka može u trouglu greške približno
odrediti ako se zna odnos ra:stojanj1a od tražene tačke do tri
poznate tačke (A, B i C), koji može da se dobije sa pLanšete

ocenom rastojanja tri poznate tačke (a, b i c) od trougla gre
ške. Ako uzmemo da je odnos :rastojanja od trougla greške do
datih tačaka (c, a, b) jednak odnosu 1:2:3 (sl. 101), tada ćemo
traženu tačku dobiti ako na vizuru (i-c) sa unutarnje strane
trougla nanesemo upravnu od jednog dela, na vizuru i-a dva
takva dela, a na vizuru i-b tri takva dela, i u preseku tih
upravnih dobićemo traženu tačku (i). Sada treba ivicu lenjira
prisloniti .na ubod (b) i na tačku (i) pa izvršiti orijentaciju ta
ble po najdaljoj tački (B) u prirodi. Zatim treba vizirati preko
tačke a na tačku A u prirodi preko tačke c na tačku C u pri
rodi i povući vizure, koje treba da se seku u dobivenoj tački
(i). U slučaju da se ove vizure opet ne bi sekle u jednoj tački,
dobio bi se manji trougiaio greške u kom slučaju treba ponav
ljati gornji postupak sve dok se ne dobije presek vizura u
jednoj tački.
b
· a
. C
Sl. 101
Pronalaženje tačke (i) pomoću trougla greške vrsi se

uvek proporcijalno rastojanju poznatih tačaka od tražene tačke.
Ovde treba napomenuti da se tražena tačka (i) nalazi u
trouglu greške samo onda ako se sto u prirodi nalazi u n u t a r
t r o u g 1 a <latih tačaka (ABC).
Međutim, ako se sto pri presecanju nalazi iz v a n t r o
u g 1 a datih tačaka (ABC), ali u o p i s a n o m k r u g u, tada
se tražena tačka 2 nalazi na onoj strani trougla greške kako
se to vidi na sl. 102.
94 Topografija
Ako se sto nalazi i z v a n t r o u g 1 a 1 1 z v a n o p i

s a no g k r u g a, tada tačku 3 treba tražiti na onoj strani
trougla greške kako to pokazuj e sl. 102. 1
Ako se nalazimo izvan
.)// trougla i izvan opisanog kru

ga, ali prema jednom temenu
__ __,../
// I
,,,...-; I
I trougla, tada nam tačka 4
(sl. 102) pokazuje mesto gde
treba tražiti tačku stajanja.
Postupak kada se na
A�--
/
lazimo na jednoj strani tro
1 ', ugla (tačka 5) objašnjen je
na slici 99.
\ ' 5
·1 ''
Za slučaj kada se nala
I
I
',, / 8
y .,,.
\ ; ', I • 2 ,,,..,.'i zimo n a p e r i f e r i j i o
p i s a n o g kr u g a (tačka
>
6 fo�;
/!,
I
I
/
6) nema rešenja, jer ćie se , ,
svi povučeni pravci, ma kak-
vu orijentaciju imala tabla, "-.jV_
uvek seći u jednoj tački.
Sl. 102
, ,')@�-''
, I O
Napred navedeni slu-

,, I
,- I
,,
, I
čajevi nisu sigurni za pre

,✓ I
cizno odr đivanje tačke sta

janja na tabli, njima se mo
gu služiti samo dobro izve
žbani topografi.
Kao dovoljno siguran
može se uzeti samo još slu
čaj kad se tražena tačka na- A \
lazi van trougla (ABC), ali
prema jednom njegovom te
menu (sl. 103).
Tada, ako se pri odre-
đivanju tačke i dobije tro-
ugao greške, tačku treba �
tražiti van t:vougla, a na- Sl. l03
spram pravca povučenog sa srednje tačke (C). U odnosu na
pravac sa srednje tačke trougao greške je na jednoj, ,a tražena
tačka uvek na suprotnoj strani.
95
Navedena dva slučaja (1 i 4 sl. 102) određivanja tra

žene tačke kad se dobije trougao greške jedino su preporuč
ljivi zia praksu, jer su dovoljno tačni. Da bismo se sa njima
služili u praksi, tj. da bismo izbegli ostale nesigurne slučajeve,
treba na zemljištu birati tačku tako da ona bude u pokazanom
odnosu (navedena dva slučaja) prema. datim tačkam (A, B, C}
na zemljištu.
Konstruktivna metoda
Ova metoda sastoji se u tome da se konstruktivnim pu

tem dođe do potrebne linije za orijentisanje table, a potom
presecanjem unazad odredi tačka staianja.
Neka su date tačke (ABC) na terenu kojima odgovaraju
tačke (abc) na planu, a da se sa stolom nalazimo nad tačkom
(D) koju želimo da odredimo.
Da bi smo izvršili zadatak, zamislimo da sa stolom sto
jimo na tački A. Sad treba da orijentiš'emo tablu prislanjajući
ivicu lenjira na tačke a i b prema tački B u prirodi; posle toga
prislanjajući lenjir na tačku a viziramo na tačku C u prirodj_
i povučemo vizuru a-C, odnosno a-p (sl. 104).
,,. /
,p
/
Sl. 104
Zatim zamislimo da stojimo u tački B. Sad prislonimo

lenjir na tačke b-a i orijentišemo tablu po ta,čki A u prirodi,
Potom viziramo preko tačke b na tačku C u prirodi i povučemo
96 Topografija
vizuru b-q. U preseku pravaca a-p i b-q dobili sma tačku

n. Ako sastavimo ovu tačku sa ta,čkom c, dobićemo liniju cn
za orijentisanje table, a na toj liniji nalazi se i tražena tačka d
(sl. 105 i 106).
('
,O
/ .,'
/ I
/ I \
/ I \
I
I \
\
I
\
\
I
\
I
\
I
I
I
I
--- -----eI
Sl. 105
I
I
I
'
\
\
!!�\'f''---J--__::� \
,,,"'
',,,,
.,.,,.. I
si. 106
Sada se orijentiše tabla po liniji n--c, vizirajući u pri

rodi na tačku C. Zatim ćemo viziranjem Illa tačke A i B u pri
rodi preko tačaka a i b na tabli i povlačenjem vizura dobiti
na liniji za orijentisanje presek u jednoj tački, a to je tražena
tačka · d (sl. 106). U slučaju da presek nije jedna tačka, sve po
vučene vizure treba izbrisati i postup3.k ponoviti.
32. - ODREĐIVANJE MESTA TAČKE STAJANJA POMOĆU

PROZRAČNE HARTIJE
Zadatak da odredimo na tabli tačku na kojoj je postav

ljen geodetski sto može da se reši i mehanički pomoću pro
zra�ne hartije.
a, b,
c,
Sl. 107
Ovakvo određivanje mesta tačke na tabli vrši se (sl. 107)

na ovaj način:
Ma gde na tabli geodetskog stola položi se i pričvrsti
Priozračna hartija, na kojoj se obeleži jedna proizvoljno izar
_brana tačka (T). Stavljanjem ivice lenjira vizirnog instru
:11enta na tačku (T) vizira se na date tačke A, B, C na zemlji
s�u i povlače vizure (T---a1, T-b1, T-c1). Ti, me su,. na pro
VJ.dnoj hartiji konstruisani uglovi AT:a i BTC ikoji su jednaki
odgovarajućim uglovima na zemljištu.
Topografija
98
Pošto se pravci povuku, prozračna; hartija se oslobodi i

pomera u svima pravcima sve dotle dok se tri povučene vi
zure (T----a1, T-b1 i T-c1) ne poklope sa odgovarajućim tač
kama na tabli (a, b, c). Kad je ovo postignuto, onda se ubodom
igle prenese tačka T na tlabJu i time je njen položaj određen.
Potom se orijentacija table izvrši po najudaljenijoj tački
u · prirodi i kontroliiše po ostalim tačkama.
Ovaj je niačin prost i praktičan, 1ali i manje tačan.
33. - PRESECANJE UNAZAD' ZA ODREĐIVANJE POLO

ZAJA STAJNE TAČKE, KAD SU DATE SAMO DVE TAČKE
(A I B) KOJE SU NEPRISTUPAČNE (HANZENOV NAČIN)
Neka su na zemljištu date tačke A i B i na tabli nji

hova mesta (a i b), da se odredi me:sto tačke stajanja (C).
Da bismo rešili ovaj
A
B zadatak, potrebno je da u
prir-odi obeležimo još jednu
pomoćnu tačku (D; sl. 108).
Duž između tačaka C-D
u prirodi treba da je najma
l!:t. nje ¼ duži A-B i da
a
je približno paralelna sa
njom.
Đ C Tačke c' i d' obeleža
d C
vaju se na planšeti odoka,
približno, no tako da se sa
si. 10s
njih IJ)ovučene vizure na A
i B još na planšeti seku. Za
tim se sto postavlja nad tačkom D, orijentiše po pravcu d'-<e'
vizirajući na tačku C i povuku :se vizure od d' na A i B neza
visno od označenih tačaka (Ba i Bb) na tabli (sl. 109).
Sad idemo na tačku C, centriramo sto po c' i orij�' ntišemo
po liniji c'-d' vizirajući na D preko d'.
Zatim viziramo, nezavisno od Ba i Bb preko c' na A j, :&
u, prirodi i povučemo vizure, lwje će seći vizure povučene iz
d na A i B i u njihovim presedma dobićemo tačke a' i b' (sl.
· !10). Time s:rno dobili četvorougaonik a' b' c' d', koji je sličan
cetvorouglu ABCD u prirodi, ali je u proizvoljnom razmeru i
tabla nije orijentisana.
Da bi pak tablu orijentis,ali i polotžaj tačke c dobili u

razrneru u korne su i nanete tačke Aa i 8b, treba uz dobijene
tačke (a' i b'), prisloniti ivicu lenjira vizirnog instrumenta,
A B
8.I A
/
I /
I /
I /
I /
I /
I /
r- +--------../
-
Sl. 109
pa vizirajući kroz durbin (gledaču) preko· b' u prirodi na što

većem otstojlanju (najmanje 200 m) obeležiti tačku Pi. Isto
tako iz ta,čke a' preko d' treba obeležiti tačku P2 u prirodi.
A Li,--- --�------� B
I
I
I
I
I
D ·- - --
I
I
I
I
'P,
Sl. 110
Zatim se ivica lenjiria prislanja na ta, čke /1 a i A b sa

objektivom u pravcu tačke b, pa se tabla dotle okreće dok se
na vertikalnom lmncu ne pojavi oznaka u tački P1. Time �e
7*
Topografija
100
tabla orijentisana, tj. linija a-b na ta:bli paralelna je liniji

A-B u prirodi.
Da bismo sad odredili tačku c, povučemo vizure unazad
viziirajući preko La na A i preko Bb na B. U preseku tih vi
zura nalazi se tačka c.
Ako želimo da odredimo i tačku d, to naviziramo od c na
D i povučemo vizuru. Presek te vizure a-P2 jeste tačka d
(sl. 111).
e,.B
I
I
' 1�b__
-- -/
b '
:
'
:
,.'
/) ·- - - - --rsJ C' /
\ d:
si. 111
34. - ODREĐIVANJE VISINSKIH RAZLIKA
Opšta formula za sračunavanje visinske razlike }este

h = D tanga + (i + r) - 1. ......I
gde je D horizontalnla daljina od tačke stiaijanja do posma1trane
tačke, što se uz.ima sa topografske table; a je nagibu.i ugao
meren sa tačke stajanja ma, tačku posmatranjia (ugao a meri
se kipreglom), i je visina instrumenta od belege tačke sta
}anja do horizontalne osovine durbina; l je visina signala tačke
posmatranja ili, preciznije, 1 je visina sigrnala računata od b'e
lege do tačke posmatranja na signalu, na koji se merio na
gibni u�ao a; r je popravka zbog krivine Zemlje i refrakcije,
koja se uzima kao gotova veličina iz ,priložene tablice. For
mula I izvodi se uz pomoć sl. 112 i upotrebljava se onda kad
1
je rastojanje tačaka veće od 1250 m (D > ·1250 m).

Topografsli:i premer na terenu
101
13'
,-T---
1 i,il( I
12if"I
B"I I
\
\
si. 112
Međutim, kad j.e D < 1250 m, upotrebljava se formula

(sl. 113):
Ah=Dtanga+i-1. . II
'
- :B -n--
11. I
I I
I - - D•tg.,i I
I I I
I ,}.h I
, .• - Ih
------r
:_1l_ r i
I• I I
1' I
i"' I
------�-L
o B, _J-------�-
D 1B,
si. 113 si. 11-4
Najzad, za sl. 114 v:aži formula:

Ah = D·tanga III
U praksi se redovno vrše obostrnna merenja nagibnih
uglova, a sračunavanje visinske razlike vrši se po formuli
(sl. 115):
Topografija
102
Llh = D tg a:1-;- a:2 + i1; i2 + 11 2·12 ••••... IV

Formula IV važi za D� 1250 m.
'
·,'
I
I I
:�h :
I '
---� /::'._ '::, ______ ___ --------·--- _t ____:
---------0---- - ---------- __.__ -

ff,� /·'' . : I
,r.-- - -- - - _J
Sl. 115
Tablica popravki za refrakciju i krivinu zemlje
c"'
dJ
"' c"'
dJ
"' c
dJ
"' dJ
·2 "'
.!:<:
"'>
.!:<:
"'>... "' .!:<:
"'...
> "' .!:<:
>
B"' E :§
"' 2"' ...
o.
o
o.
"'
"'
Q:' o.
o.
o "'
Q:'
o.
o
o. "'
Q:'
o.
o.
met. met. met. met. met. met. met. met.
100 0,00 1400 I 0,13 I 2700 0,48 4000 1,09
200
-- 0,00 1500
-- 0,15 2800 0,52 4100 1,15
300
-- 0,01 -
1600- 0,17 2900 0,55 4200 1,20
400
-- 0,01 1700 0,19 3000 0,59 4300 1,26
500
-- 0,02 1800
-- 0,21 3100 0.64 4400 1,32
600
-- 0,02 - 1900 - 0,24 3200 0,68 4500 1,38
700 0,03 2000 0,26 3300 0,73 4600 1,44
800 0,04 2100 0,29 3400 0,77 4700 __!.S�
900 0,05 2200 0,32 3500 0,82 4800 1,56
1000 om 2300 0,35 3600 0,87 4900 1,63
1100 0,08 2400 0,38 3700 0,93 5000 1,70
1200 0,09 2500 0,41 3800 0,98 6000 2,45
1300 0,11 I 2500 0,45 I 3900 1,03 7000 3,34
Tek posle sračunawmja visinskih razlika računaju se

apsolutne visine tačaka.
To sračun1avanje aps· olutnih visina izneće se detaljno
docnije.
35. - GRAFIČKO (TOPOGRAFSKO) PREMERAVANJE

U ODREĐENOM RAZMERU
U ovom odeljku biće objaišnjeno topografska premerava

nje za izradu karte 1:25 000. Premeravanje u krupnijem raz
meru 1:5 000, 1:10 000 ili sitnijem 1:50 000 vrši se načelno
slično kao i za ra,zmer 1:25 000 no sa izmenama koje nužno
zahtevaju odgovarajući razmeri, a namčito s obzirom na gra
fičku taJčnost i namenu plana ili karte ikoii se u tom razmeru
radi.
Topogmfsko premeravanje obuhvata:
a) pripremne raidove,
b) radove na zemljištu (terenske radove), i
c) radove u biro-u po završenim radovima na zemljištu.
a) Pripremni radovi
U pripremne radove spadaju:

a) lepljenje crtaće hairtije na tablu,
b) prikupljanje oodataka: o geodetskim tačkama (trigono
metriskim, poliigonometriskim :i, mvelmanSkim) za zemljište
na kome će se vršiti premer, k:ao i o postojećim planovima -
obično krupnijeg razmera - koji se mogu koristiti. Ovi podaci
se nalaze u arhivi GIJNA i kod raznih civilnih geodetskih
ustanova;
c) nanošenje koordinatne mreže i geodetskih tačaka na
tablu i prenošenje podatakia sa, postojećih planova krupnijeg
razmera na tablu pomoću m:mčitog instrumenta - pantografa;
. d) formiranje radne ekipe, kompletiranje sa instrumen-
tuna i potrebnim priborom. Imo i zaoisnicima i priručnicima
(tablice, uputi i dr.).
Radovi pod a, b i c su ranije objašnjeni, a ostali su or
ganizaciske prirode i obaVlljaju se prema raspoloživim moguć
nostima.
104 Topografija
b) Radovi na zemljištu
Ovi radovi obuhvataju dve · grune radova, i to:

- izvođenje grafičke triangulacije, i
- snimam.W detalja.
36. - IZVOĐENJE GRAFIČKE TRIANGULACIJE
Geometriske tačke i grafička triangulacija

Geodetsk1e tačke, koje su nanete na tablu, čine kostur i
osnovu za izvođenje griafičkih radova. Ukoliko ovih ilačaka ima
više, utoliko je tačnost grafičkog rada veća, i obratno. Pokri
venost kulturama i reljefni sklop zemljišta ima odlučujući
uticaj na njihovu gustinu i raspored. Ako je teren pregledni.ii,
dovoljno je imati na tabli i manje tačaka, i obratno. To prak
tično znači da raspored i gustina geodetskih tačaka treba da
budu takvi da se skoro :na svakom mestu na zemljištu u
okviru rasporeda tih tafaka mogu odrediti presecanjem stajne
tačke, sa kojih se neposredno vrši snimanje zemljišta. Među
tim, često se ne može ostvariti ovakav raspored i @stina geo
detskih tačaka, pa je potrebno izvršiti dopunjavianje drugim
naknadno određenim fačkama. Položaj i visina ovih tačaka
određuju se najtačnijim grafičkim metodama rada sa pozna
tih trigonometriskih tačaka, i one se zovu g e o m e t r i s k e
t a č k e. Rad na određivanju položaja geometriskih tačaka na
tabli nazivia s e grafička triangulacija.
Plan grafičke triang:ulacije

Pred polazak na terenske radove izrađuje se na, nekoj
postojećoj karti plan po kome će se određivati položaj geo
metriskih tačtaka (u horizontalnom i visinskom pQ,gledu) i taj
plan naziva se »Plan grafičke traingulacije«.
Prvo se na karti jasno obel1eže sve geodetske tačke,
koje su po svojim koordinatama nanete na tab�u (planšetu).
Zatim se studijom karte obeležavaju ona mesta na njoj na
kojima želimo da na zemljištu postavimo geometriske tačke.
Raspored i broj geometriskih tačaka zavisan je od gustine i
rasporeda geodetskih tačaka i od preglednosti zemljišta, pri
čemu treba voditi računa da se syaka geometriska tačka može
odrediti u horizontalnom i visinskom smislu sa obližnjih tri

gonometriskih tačaka. Izabrane tačke numerišu se na karti
tekućim brojevima od 1 pa nadalje. Umesto dia se crta na kar
ti, može se na kartu postaviti providna hartija i na nju ucrtati
sve napred rečeno. Takva skica pretstavlja plan grafičke
triangulacije.
Izviđanje zemljišta (rekognosciranje)
Po dolasku na prostoriju rada pristupa se Lwiđanju zem

ljišta. Sa kairtom i planom grafičke triangulacije obilaze se i
iznalaze na zemljištu mesta geodetških i planiranih geometri
skih tačaka, a zatim se vrši signalisanje. U toku izvođenja rada
kontroliše se realnost
1 plana grafičke tri:angulacije i unose po-
trebne popravke.
Mesta geometriskih tačaka biraju se tako da budu daleko
vidljive i da se mogu koristiti kao stajne tačke. To su obično
visovi, prelomi pada zemljišta." doline i :rnzni pogodni objekti.
U šumama i ravnicama obično se bira za geometriske tačke i
s:ignališe visoko i markan tno drveće.
Mesta tačaka pored šume treba da budu tako izabrana da
te tačke mogu pored ostaloga da dobro posluže i za vezivanje
na njih poligonih vlakova koji će ići kroz šumu.
Radi orijentacije moglo bi se uzeti kao srednja gustina,
ako na svakih 16 do 25 cm2 plana dođe po jedna tačka.
Obeležavanje (signalisanje) tacaka na zemljištu
Trigonometriske tačke su obeležene podzemnim belega

ma (kamenom pločom ili ciglom) i nadzemnom kamenom be
legom sa urezanim krstom, a da bi bile vidljive iz daljine,
signalis1ane su privremenim nadzemnim •signalom.
Geometriske tačke signališu se privremenim nadzem
nim signalima koji se po završenom topografskom premeru
Zemljišta uklanjaju. Za njih se ne postavljaju podzemne i
nadzemne kamene belege. Svaka geometrisk1a tačka nosi broj
da ne bi naistala pometnja prilikom njihovog korišćenja. Oblik
i dimenzije nadzemnog signala (piramide) za trigonometriske
tačke vidi na sl. 116.
Topografija
l 06
Oblik i dimenzije sign1ala geometriskih tačaka, kao i

dubina ukopavanja u zemji, vide se na sl. 117.
Cesto puta takvi se signali positavljaju i na drvo da bi
se bolje videli, no tada treba, pomoću viska, o:Oeležiti na zem-
----------.
'
> '
'
I
E "E
"'
I
: ?i
I
- I
c;--1-
--.� .;
Sl. 116 Sl. 117
lji proj ekciju toga siignal"' i na tom mestu zabiti kolac u zemlju
1
(sl. 118).
Po završenom postavljanju signala, treba izmeriti nje
govu visinu nad zemljom i upisati u zapisnik visina. U Dnev
rnik treba zabeležiti koje se sve trigonometriske i geometriske
------- A-""
I
I
I
I
I
I
,� '
I
I
I
�'
I
(
I
c>
(
I
,:JiY
(� -
'.:,";'./Vj��..,,, ��!A- " - .,,
.
'
- �- ,.,); ·� ••
-�;.:- =-
,' ��
-<, - _.//' ,.:--' - •
., '� ( f
/4'� /( <y��'t-;:,-
'
si. 11s
107
tačke vide sa dotične geometriske tačke. Ovo je potrebno

radi izrade definitivnog pliana za određivanje položaja i vLsina
svih· geometriskih tačaka.
Pri sa1stavljanju definitivnog plana grafičke triangula
cij e treba se pridržavati ovoga:
· - Sv1aka geoa:netriska tačka treba da bude određena
presecanjem unapred sa tri trigonometrLske tačke ili najmanje
sa jedne trigonometrLske i dve geometriske tačke, koje su
ranije određene sa trigonometriskih tačaka. Ponekad se treći
pravac može ostvariti presec:anjem sa strane.
- Veličina ugla preseka pravaca ne srne biti manja od
30° ni veća od 150° , a treba težiiti da bude oko 90° (,sl. 119).
Apsolutne visine geometriskih tačaka određuju se visin
skim poligonim vlacima, koji treba da odgovore ovim uslovima:
- visinski poligon počinje na jednoj i završava se na su
sednoj ili istoj trigonometrLskoj tački, ve
zujući izvestan broj geometriskih tačaka;
- rastojanja između tačaka u poli
gonu treba da budu što kraća - najduža
do 1.500 met. - a visinski uglovi ma
nji od 8 ° ;
- na svakoj tački visinskog poli
gona obavezno se mere vertjkalni uglovi
na obe susiedne tačke u tom poligonu.
Visine geometrLskih tačaka, koje ni
su uključene u visinske poligone, mogu
se odrediti sa tri najbliže tačke čije su si. 119
visine nod opLsanim uslovima određene.
Visinski poligoni se obeležravaju brojevima. Na sl. 121
prikazan je jedan plan određivanja visina geometrLskih tačaka.
Određivanje položaja geometriskih tačaka
Određivanje položiaja geometriskih tačaka vrši se gra

fičkim presecanjem orijentisanih pravaca unapred. Polazeći
od jedne trigonometriske tačke qbilaze se sve ostale tačke
Predviđene u planu grafičke triangulacije i ostvaruju predvi
đeni pr:avci i mere vertikalni uglovi.
Postupak pri radu na svakoj trigonometriskoj tački je
ovaj:
1) geodetski sfo se postavi nad trigonometrisku tačku,
centrira se i tabla dovede u horizontalnost;
108 Topografija
2) tabla se pomoću kipregla orijentiše po orijentacionoj

liniji koju na tabli čini linija koja spaja ubode trigonometri
ske tačke na kojoj se stoji i one koja se izabere. Za orijenta
ciju se uzima jedna od najudaljenijih tačaka na zemljištu, čiji se
signal jasno vtdi durbinom sa stajne tačke.
Pri orijentisanju table postavlja se ivica lenjira kipregla
preko sredine uboda obeju tačiaka orijentacione linije. Zatim
se okretanjem table navede vertikalan konac končanice na
signal ili piramidu tačke po kojoj se vrši orijerntacija i tabla
ukoči zavrtnjem za kočenje. Pomoću zavrtnja za lagano-fino
pomeranje table navodi se vertikalni konac tačno na simetralu
signaJa. Ovim je izvršena orijentacija table. Posle toga se na ori
jentisanoj tabli kipreglom vrši terenska kontrola tačnosti nano
šenja svih trigonometriskih tačaka koje se vide sa stajne
tačke. Ivica lenjira se postavlja preko sredine uboda stajne
tačke, a srednji se konac končanice viziranjem navodi na signal
tačke koja se kontroliše. Kad se to izvrši, onda se povlačenjem
oštro zašiljenog vrha tvrde olovke pored ivice l1enjira utvrđuje
da li ovaj prelazi preko sredine uboda druge tačke. Položaj
ruke i olovke podešava se tako da njen vrh prolazi kroz sre
dinu uboda stajne tačke, a zatim, zadržavajući isti položaj ruke
i olovke u odnosu na lenjir, kontroliše kako vrh olovke prelazi
prekio uboda druge tačke.• Ako vrh olovke prelazi preko sre
dine uboda ili ga očigledno dodiruje, znači da je ta tačka dobro
i tačno nanesena. Ovakvin1 postupkom kontrolišu se i sve ostale
tačke. Ako prilikom kontrole vrh oliovke ne dodiruje ubod
tačke, znači da ova nije tačno naneta na tablu i tu tačku treba
ponovo naneti ako za to ima mogućnosti ili je u radu ne kori
stiti. Ako je to slučaj sa više tačaka, znači da stajna tačka
venovatno nije dobro naneta, pef treba nju ponovo naneti ili ići
sa instrumentom na drugu stajnu tačku. 1
Po završenom kontrolisanju trigonometriskih tačaka pre-

lazi se na rad za određivanje položaja i visina geometriskih
tačaka.
Ivica lenjira kipregla postavlja se pl'eko sredine uboda
stajne tačke, a zatim vertikalni konac navodi na simetralu
signala geometriske tačke koja se određuie. Kad je to posiig
nuto, oštrim vrhom tvrde olovke povlači se pored ivioe lenjira
tanka fina linija kroz sredinu uboda stajne tačke ka mestu gde
približno treba da se na tabli nalazi tražena tačka a zatim se
linija produžava i van okvira na oba kraja table (si. 120, tačke
2 i 5). Pri ovom povlačenju olovke pored lenjira (iscrtavanju
ravca) tr1eba se pridržavati iznetog o položaju ruke i olovke

� o dnosu na lenjir. Na delovima pravca iscrtanim van okvira
ispisuju se brojevi geometriskih tačaka čiji je taj pravac.
Kad je završeno iscrtavanje pravca na jednu geometrisku
tačku i ovaj obeležen, istim uostupkom iscrtavaju se pravci i
na sve ostale, priema planu grafičke triangulacije.
U toku iscrtavania ovih pravaca treba obavezno na kraju
a i povremeno kontrolisati da li je orijentacija table dobra, tj.
da nije slučajno u toku rada tabla pokrenuta.
Pravci koji su iscrtani pri poremećenoj 1odjentaciji table
brišu se kao netačni. Tabla se ponovo orij1entiše i ponavlja iscr
tavanje
· brisanih pravaca.
Da bi se na tabli dobila verna slika -horizontalnog raspo
reda geometriskih tačaka na zemljištu, smanjena u razmeru
1
rada, nužno je da tabla bude uvek tačno orij,entisana kada se

iscrtavaju pravci na te tačke.
Po završenom iscrtavanju svih pravaca na poč etnoj tri
1
gonometriskoj tački i proverenoj tačnosti orijentacije table

povlači se linija ma�etnog meridijana, koja će se u kasnijem
radu koristiti za orijentisanje table. U tom cilju busola se po
stavlja na jedan kraj table i okreće tako da se severni vrh
1
magnetne igle poklopi tačno sa nultom podelom skale busole.

Zatim se pored ivice kutije busole povuče linija i označi stre-
Sl. 120
Topografija
110
licom. Tai linija pretstavlja pravac magnetnog severa. Kad se

ta radnja završi, onda s1e kipreglom izmere vertikalni uglovi
na sve one .geometriske tačke koje su predviđene planom gra
fičke triangulacije. Najzad se meri visina instrumenta od belege
na zemlji do horiziontalne osovine durbina i taj podatak unosi
u topog:rafski zapisnik. Po završenom radu na jednoj trigono
metir�skoj tački prelazi sie sa stolom na drugu, gde se slično
postupa, potom na treću itd.
Po završenom iscrtavanju pravaca na tabli se dobijaju
pmseci koji pretstavljaju mesta geometriskih tačaka na tabli.
Svaki dobijeni presek treba označiti ubodom igle, zaokružiti
malim krugom i obeležiti I"ednim bmjem one geometriske tačke
na koju se presek odnosi (sl. 120, tačka 9).
Smatra se da j e geometriska tačka sigurno određena ako
1
se tri orijentisana pravca, koji je određuju, seku u jednoj

tački. Često se dešava da se neka geometriska tačka predviđa
po planu grafičke triangulacije kao tačka sa koje će s>e vršiti
presecanje-određivanje ostalih geometriskih tačaka. U takvom
slučaju postupak pri radu sa ove tačke ni u čemu se ne razli
kuje od rada na trigonometriskim tačkama.
Određivanje apsolutnih visina geometriskih tacaka
U toku izvođenja g:rafičke triangulacije, po završenom

ucrtavanju pravaca, vrše se na svima tačkama merenja onih
vertikalnih uglova koji su predviđeni planom grafičke trian
gulacije radi povezivanja tačaka u visinske poligone (sl. 121).
Merenje vertikalnih uglova vrši se pri dva položaja
kruga (limba): pri »krugu levo« i pri »krugu desno«. Pri tome
se prvo sa jedne tačke mere vertikalni uglovi na predviđene
tačke sa »krugom levo«, a potom sa »krugom desno«.
Očitavanj,e vertikalnog kruga vrši se sa tačnošću podatka
noniusa, pri čemu mehur visinske libele treba da vrhuni. Pro
čitana vrednost odmah se 1.misuje u zapisnik. Po završenom me
renju svih vertikalnih uglova treba odmah· na dotičnoj tacki
izvesti mesto nule na vertikalnom krugu i vrednost tih uglova,
kako je to već bilo objašnjeno. Međusobna razlika izvedenih
1
vrednosti mesta nule (kolebanja mesta nule) služi kao kontrola

izvršenog merenja, pa ne treba da je veća od 1,5 minuta. Izve
deni vertikalni ugao uvek je u zapisniiku označen s,•ojim pred-
111
Sl. 121
znakom ( + ili -). Vođenje zap:i:snika i sračunavanje visin

skih razlika vrši se po obrascu na str. 112.
Da bi se pri sračunavanju visinskih poligona imao bolji
uvid, odnosno bolji pregled kontrole dvostrano merenih vi
sinskih razlika, potrebno je pre merenja vertikalnih uglova u
topografski zapisnik upisati sve planom predviđene visinske
poligone. Podaci pravog i obratnog merenja treba da budu u
zapisniku jedni ispod drugih. Poligone strane svakog poligona
upisuju se po njihovom redu u pravcu hoda poligona. Početak
svakog novog poligon a označava se na zaglavlju formulara
riednim brojem toga poligona.
Sva osta�a merenja vertikalnih uglova van poligona upi
suju rse u topografsiki zapisnik, u iste obrasce no odvojeno od
poligona.
Sračunavanje visinskih ,razlika vrši rn, kao što je ranije
rečeno, po trigonometr�om 1obrascu:
h = D tang a + (i + r) - 1
gde je D horizontalna daljina između tačaka; u vertikalni
ugao; i visina instrumenta; r popravka visinske razlike zbog
Topografija
112
refrakcije i krivine zemlje ·i 1 visina signala na koji je meren

vertikalni ugao. Sračunavanje visinskih razlika vrši se po de
finitivnom određivanju položaja geometriskih tačaka na tabli.
f>ol1gon /Jr 1
TačKa stq1'a!Jja, e. Bar H, = 54/l.32 / = 1-32
lačka opaia5a: L J· 27' 00" D...,... ... fj,,,. =a+ 2764
no1,,
2.683.5
◊f t= �, 8.7834 :::-27.75
D T76 30 00 li•. ,,,, .. f 4-669 llsc. = -1'27,70
li. = + 29.Jt
l ;ci J.oo M 119 58 30 (l�r) = .,. f. .3.3
t =482·5
#.,=576.0Z
�
I= -
+ JO. 64
J.oo
H= oC +.J 28 30 n= +27.61;.
,
·••
1
Tačka sf.ya'!fa: =-<> f ffo= :576.10 i= f.29

Tačl<a opažal!Ja I.. 176" 08' 00 1 „ D ... -.,� 2.6835 fipr, =
A Bor [(],,( n 8.7406 hob, =
D 3 00 li. ...;;.. n f.4241 /J,,., =
50
fio - -
26 ..55
l = 2. .so M 179 59 00 (i +r)'ć + 1,.JO
0=482.6
H.=' .548.40 r=
� - 25-25
- 2.:;o
li= oC -3 09 00 h= - 27. 75
Horizontalna daljina D između dveju tačaka uzima se sa plan

šiete merenjem rastoja[lj.a između uboda tih tačaka. Ovo ra
stojanje meri se šestarom od sredine uboda jedne do sredine
uboda druge tačke. Otv•or šestara prinosi se razmerniku (koji
je ugrađen na lenjiru kipregla), na njemu se očita daljina koja
1
odgovara šestaru, ,pa se upisuje u zapi:snik.

Veličina r uzima se iz tablice na strani 102 po datoj da
ljini sa tačnošću od 1 cm; pri sračunavanju uzima se zajedno
sa visinom instrumenta kao zbir (i + r). Ov:aj zbir ima uvek
predznak plus ( +); visina signala (1) ulazi u računanje sa pred
znakom minus (-).
Maksimalna dozvoljena razlika između dobijienih visin
skih razlika pravog (h pr.) i obratnog (h ob.) merenja je 5 cm
na svakih 100 metara horizontalnog rastojanja D.
· Srednja visinska razlika (h sr.) <lobija se kao aritmetička
sredina:
=========================��
h = h pr h ob. sr. +
2
t
Primer: h pr.=+27.64; h ob.=-27.75
h sr.=+ 27,64 27.75 =+ 27_70

Ako s:računamo razliku apsolutnih visina (H2-H1) <latih
kra jnjih tačaka poligona dobijamo stvarnu visinsku razliku.
AlP-ebarski zbi:r svih visinskih razlika ( L h sr.) u jednom
poligonu daje računatu, odnosno rnerenu razliku između kraj
njih tačaka toga poligona. Usled grešaka u rnerenju visinskih
ugl'ova i grešaka u određivanju rastojanja D između tačaka
obično se ne postiže potpuna jednakost ovih dveju visinskih
razlika; već se pojavljuje izvesno otstupanje V koje se naziva
greška viSiinskog poligona. Veličina i predznak ove greške do
bijaju se po obrascu:
V =L h sr. - (H2 - H1)
Primer: Akio su H1 = 572.34 i H2 = 492.84 date visine,
a sračunata visinska razlika �h sr. = - 79.23, onda je: V =
- 79.23 - (492.84 - 572.34) = - 79.23 + 79.50 = + 0,27.
Najveća dozvoljena greška poligona V računa se po for
muli: 0.50 m · V� a rezultat se dobija u metrima, gde je n
broj strana dotičnog poligona.
Akio greška prelazi dozvo,ljenu granicu, treba proveriti
podat ke u poligonu ili uzeti drugi hod poligona.
Ako je greška poligona u dozvoljenim granicama, pristu
pa se izravnavanju poligona i sračunavanju apsolutnih visina
geometriskih tačaka. Izravnavanje poligona znači iznalaženje
odgovarajućih popravaka, kojie treba sa svojim predznak-om
dodati sračunatim visinskim razlikama. Veličina popravke
svake visinske razlike proporcionalna je dužini te poligone
stran e. Izravnavanje visinskog poligona vrši se na niže izloženi
način, po obrascu na str. 114.
Pri izračunavanju treba postupiti ovaJro:
1. ·- sračunati grešku poligona . (V);
2. - sračunati popravku visinske razlike za 100 metara
dužine poligoria = ( V i dobijena popravka
·
D u sto t1nama metara)
Uvek je suprotnog znaika od greške (V);
TopografiJa
114
3. - za svaiku poligonu stranu sračunati poprnvku visin

ske razlike množeći dlobijenu popravku sa brojem stotina me
tara svake poligone strane i ovu popravku uneti u stubac (4);
pOltqon 6r1 DaJ.o H,', �92.B4 H,-H,•- 19.,0

Poligone Honzonl f1erene Vl:>. PopraV/(E Popra.vyene Ap::>olutne
jtrane ra::,to;an;a razltJ.elfi::>r! VL) razL/J.e vL:Jlne
1 .
4 Borak -
2
-3
-
4
-5 6
572.34
a Bor -1 483 • 21. 10 - 0.05 • 2 7. 65 599.99
đ- � 498 • 18.40 - 0.05 - 18. 45 581. 54

J-7 392 • 24 62 - 0.04 - 24.66 55&.88
7-11 406 • 34. 2 2 - O 04 - 54.2 6 52.2.62
11-9 457 - 0.05 - 18.26 504 36
-
• 13.2f
�-59 388 - 11. 48 - 0.04 11.!>2 '9 2.84
D = 26Z6 i li � • 19.23 - O 27 - 79. 50
H,-H, ,= • 79 50 Poprav a na 10am 6��7 =_o 01m

-
V � ♦ 0.21
suma ovih popravaka :mora da bude jednaka greški poligona

(V), ali suprotnog znaka;
4. - svaiku visinsku razliku popraviti odgovarajućom
popravkom visinske razlike i upisivati u sledeći stubac (5).
Algebarska suma popravljenih visinskih razlika treba da bude
jednaka visinskoj razlici <latih ta6mrn poligona.
Dodavanjem popravlienih visinskih razlika uzastopnim
tačkama u poligonu - počinjući od prve tačke - dobijaju se
definitivne vrednosti apsolutnih visina geometriskih tačaka
(stubac 6). Na kraju će se dobiti sračunata visina krajnje ,dat e 1
tačke poligona. Ova sračunata visina krajnje tačke mora biti

jednaka datoj visini te tačke.
Apsolutne visine onih geometriskih tača:ka koje nisu
ušle u visinske poHgone određuju se j1ednostranim merenj erri
visinskih uglova sa najmanje tri najbliže susedne trigonome�
triske ili izravnate geometriske tačke. Ako se ovako dobijene

visine ne razlikuju međusobno više od 1,20 m, onda se za de
finitivnu visinu uzima aritmetička sredina ovih visina.
Primer:
Određuje se visina o N, koja je već određena po polo
žaju. Sa trigon. tačke A čija je Ha = 240,32 izračunata je
visin. razlika - 19,80; sa trigon. tačke B čija je H b =_217,54
izračunata je visin. razlika + 3,04; sa trigon. tačke C čija je
Hc = 176.58 izračunata je vis. razlika + 44,84,
odakle dobijamo o N sa A = 240,32 - 19,80 = 220,52
sa B = 217,54 + 3,04 = 220,58
sa C = 176,58 + 44,84 = 221,42
Pošto je 221,42 - 220,52 = 0,90, dakle manj1e od 1,20 m,
to se za visinu 6 1'_J" uzima aritmetička sredina dobivenih
visina:
220,52 + 220,58 + 221,42 = 220,84 m.
3
37. - DETALJNA GRAFIČKA TRIANGULACIJA
Sem geometriskih tačaika postoji na zemljištu još mnogo

markantnih prirodnih i veštačkih objekata, koje, s obzirom na
njihov pofožaj i značaj, treba na taibli odrediti sa što većom
tačnošću. Na vojnim kartama ovakvi objekti, kao markantni i
lako uočljivi, s luže za opštu orijentaciju.
Odrieđivanje ovakvih tačaka obuhvatiće se t. zv. detalj
nom grafičkom triangulacijom, koja se sastoji u viziranju na
njih i povlačenju pravaca sa trigonometriskih i geometriskih
tačaka u toku izvođenja grafičke triangulacije. Sem toga, i do
:nije, za vreme snimanja detalja, sa geometriskih tačaka povla
ce se vizure na pojedine markantne tačk1e. Svi ovakvi objekti,
koji budu određeni sa najmanje tri preseka unapred tako ·da
Preseci čine jednu tačku, označavaju se na tabli ubodom, pa se
Potom iscrtavaju svojim uslovnim topografskim znakom.
A
k aio 1. psolutne visine ovih tačaka određuju sie istim načinom
apsolutne visine geometriskih tačaka van poligona.
Topografija
�
38. - SAMOSTALNA GRAFIČKA TRIANGULACIJA
Kao što je izneto, osnovu grafičkog premeravanja pri
Hkom izrade karte čine geodetske tačke nanete na tablu po
svojim pravouglim koordinatima.
Ako treba premeravati izV1esnu zemljišnu prostoriju na
kojoj nema određenih geodetskih tačaka, ili treba snimati
manju prostoriju samo radi vežbe u topografskom premera
vanju, onda se izvodi samostalna grafička triangulacija.
Na ra,vnom zemljištu izaberu se, po mogućstvu što bliže
.sredini prostorije koja treba da sie premerava, dve tačke i obe
leže kočićima, a zatim se njihovo međusobno udaljenje izmeri
pantljikom. Ovako izmerena duž na zemljištu naziva se osno�
vica (bazis). Dužina osnovice treba da bude 500 - 1000 metara.
Kad je pantljikom izmerena osnovica, naprimer, 750 me
tara, što znači da će njena dužina u razmeru 1 :25000 biti 30 mm
(1sl. 122), onda se ona nanosi na tablu. Nanošenje osnovice na
tablu vrši se pomoću lenjira i šestara, i to tako da prostorija
koja će se snimati bude na sredini table.
i meritiOsnovicu na zemljištu treba iz
u oba pravca od a ka b i od
b ka a.
Kad se gore navedeni rad završi,
onda se na z,emljištu odrede tačke 1, 2,
3, 4, 5 i 6 (prema topografskom stvoru
zemljišta), koje će služiti kao geome
triske tačke. U tim tačkama postavlja
ju se signali (kao što je ranije nave
deno u grafičkoj triangulaciji).
Geodetski sto se postavlja na
si. 122 j1 e dnu od krajnjih tačaka osnovice.
Ivica lenjira kipregla stavlja se preko
uboda obeju tačaka osnovice i izvrši orijentacija table vizira
njem na drugu krajnju tačku osnovice. Kad je tabla ovako ori
jentisana, povuče se pomoću busole na poznati način linija
magnetnog meridijana.
Navedene tačke 1, 2 ;itd. određuju se presecanjem unapr�d
sa tačaka a i b. Pri tom j1e postupak u svemu isti kao i u gra
fičkoj triangulaciji. Za početnu visinu uzima se sa karte pribli
žna visina jedne tačke osnovice (a), a visine tačaka 1, 2 itd.
određuju se istim postupkom kao visine geometriskih tačaka.
Na osnovu iz}oženog izlazi da ovakav rad neće imati odre�
đenu orijentaciju. Drugim rečima, sav rad ima lokalnu orijen-
taciju, tj. onu koju ima naneta osnovica (a-b) na planšeti. A

za snimanje zemljišta samo radi vežbe nije ni potrebno na
planšetu nanositi geografski meridijan.
Određene tačke (a, b, 1, 2, 3, 4, 5 i 6) služiće kao stajne
tačke za snimanje detalja.
39. - SNIMANJE DETALJA
Karta mora sadržavati sve reljefnie oblike, prirodne i

veštačke objekte na zemljištu, koji se mogu naneti na tablu u
razmeru karte.
Pod snimanjem detalja podrazumeva se određivanje na
tabli horizontalnog i vertikalnog položaja izvesnog broja ta
čaka potrebnih za pravilnu pretstavku zemljišta sa predme
tima koji se na njemu nalaze.
Snimanje detalja iobuhvata ove radove:
· - izbor i određivanje potrebnog brnja stajnih tačaka za
neposredno izvršenje premeravanja;
- izbor i određivanje potrebnog bmja detaljnih tačaka
za pretstavljanje reljefnih oblika i prirodnih, odnosno veštačkih
objekata na zemljištu;
. - prikupljanje naziva i podataka za topografski opis
zernJjišta.
S t a j n e ta č k e s u on e na koje se pri radu po
stavlja instrument i sa kojih se određuju detaljne tačke.
D e t a 1 j n e t a čke pretstavljaju izvesne karakteri
stične tačke na zemljištu pomoću kojih se vrši prretstavljanje
reljefnih oiblika i objekata.
Stajne tačke
Kao stajne tačke za snimanje detalja mogu da siluže sve

nanesene trigonometriske i određene geometriske tačke. Delovi
Prostorije koji se ne mogu snimati sa ovih tačaka, snimaju se
sa stajnih_ tačaka koje se određuju naknadno u toku preme
ravanja.
Pri izboru mesta stajne tačke treba paziti na to:
- da se mesto stajne tačke može sigurno odrediti,
• """- da ,je sa mesta stajne tačke dobra preglednost zemlji
sne prostorije koja se snima,
118 Topografija
- da premerena prostorija sa jedne stajne tačke treba

da ima vezu sa rejonima premera susednih stajnih tačaka.
Stajne tačke se određuju:
a) presecanjem,
b) poligonim načinom, i
c) polarnim metodom.
a) Određivanje stajne tačke presecanjem
Za određivanje mesta stajne tačke na tabli koriste se sva
tri načina presecanja, tj unapred, sa strane i unazad, a pn
stupak i rad su isti kao što je ranije izloženo.
Obično se za određivanje stajnih tačaka koristi p:riese
canje unazad radi uštede u vremenu i trudu, jer pri tom po
1
stupilm nije potrebno odla,ziti na tačke sa kojih se određuje

stajna tačka.
b) Određivanje stajne tačke poligonim načinom
Za određivanje stajnih tačaika na pokrivenom terenu, gde
se ne mogu kioristiti dosada opisani načini presecanja, prime
njuju se poligoni vlaci.
Poligoni vlak polazi od jedne poznate tačke, određene po
položaju i visini (trigonometriska, geometriska i dr.), a zavr
šava se na isto tako određenoj susednoj (s'l. 123) ili na početnoj
tački (sl. 124).
Ako poligoni vlak polazi od trigonometriske, geometriske
ili presecanjem određene tačke .i završava se na jednoj od
ovakvih tačaika, nnda se naziva glavni poligoni vlak.
Pored glavnih poligonih vlakova ponekad se izvode i spo
redni poligoni vlaci. Oni vezuju poligone tačke susednih glav
nih poligonih vlailwva, a primenjuju se onda kada između glav-
, Sl. 123
nih poligonih vlakova ima velikih praznina koje se sa njih ne

mogu snimati.
Za pravce poligonih vlakova koriste se prvenstveno ko
munikacije u šumi, proseke, venci, doline, padine i sl.
Tačke koje se -određuju polrigoriim vlakom nazivaju se
po 1 i g o n e t a č k e. One se koriste za snimanje detalja kao
stajne tačke i obeležavaju se na zemljištu kočićem.
Prema načinu izvođenja poligoni vlaci mogu biti gra
fički i busolni.
si. 124
Gr a fi č k i p o l i g o ni v l ak
Prilikom izvođenja grafičkog poligono,g vlaika potrebno je:
a) što pažljivije nanositi na tablu izmerene poligone stra-
ne pomoću ra,zmernika i šestara;
. b) poligone strane treba da budu, po mogućstvu, približno
Jednakih du�ina, ne kraće od 150 m a ni duže od 300 m;
v) ukupna dužina jednog poligonog vlaka (zbir dužina
svih poligonih strana) ne treba da bude veća od 2000 m;
g) geodetski sto treba da bude što tačnije centriran na
svakoj tački u_ poligonu ..
Mesto svake poligone tačke treba obeležiti pobijenim
1
drvenim kočićem u zemlji. Prilikom izvođenja poligona figu

rant stavlja letvu na zemlju pored ovog kočića.
120 Topografija
Pre povlačenja poligona treba izvršiti izviđanje celog

pravca i izvršiti izbor i obeležavanje poligonih tačaka.
Postupak pri izvođenju grafičkog poligonog vlaka je ovaj:
1. - Postavi se geodetski sto i izvrši orijentacija table na
početnoj tački 8 A, a potom se na:vizira na letvu na prvoj po
ligonoj tački i na tabli iscrta pravac te vizure pored ivice le
njira kipregla. Na krajevima table ucrtaju se produžne linije
te vizure radi orijentaaije na tački 1 (sl. 125).
fr
Sl. 125
2. - Očita se daljina ,i v�rtikal, ni ugao u oba položaja

durbina na tačku 1 i oba podatka unesu u zapisnik. Pri mere
nju vertikalnog ugla srednjim horizontalnim koncem konča
nice vizira se na otsečak let\ne koji je jednak visini instrumen
ta, ako se tako može; u protivnom, v12ira se na neki drugi
otsečak letve. U oba slučaja otsečak letve odmah se unosi u
zapisnik.
3. - Izmeri se visina instrumenta i unese u zapisnik.
4. - Zatim se sa topografskim stolom prelazi na po
ligonu tačku br. 1 gde se izvrši horizontiranje, pa potom ori
jentisanj1e po ucrtanom pravcu 1 - 8 A, (ivicu lenjira prisloniti
uz produžne linije pravca 1 - 8 A, 1s tim da je objektiv dur
bina okrenut ka ta,čki A na tabli). Posle toga opet se pročita
daljina i vertikafan ugao u oba položaja kruga, a potom izmeri
visina instrumenta; sve ovo treba uraditi na izneti način kao
na tački A.
Topografski pre,;ner na terenu 121
=====�===========--------=
= -�·
5. - Srednja vrednost iz obe pročitane daljine, po raz
rneru, nanosi se na ucrtani pravac i ubodom šestara označava
rnesto poligone tačke 1 na tabli. Pri ovom, ako je ver tikalni
ugao veći od 4 , treba prethodno obe prnčitane daljine redu
°
kovati na horizont upotrebom logaritmara.

6. - Zatim se prisloni :ivica lenjira uz ubod označene
tačke 1 i navizira na letvu u sledećoj poligonoj tački 2. Ucrta
vanje pravca 1-2, merenje daljine i vertikalnog ugla vrši se
na potpuno isti, napred izlo�eni način. Prelazeći ovako sa jedne
na drugu poltg,onu tačku, poligon će se završiti (zatvoriti) na
datoj tački ( B B) na tabli i na zemljištu.
Tada krajnju poligonu tačku (B1), bez obzira što je ona
data i na:nesena na tablu, treba odrediti kao i svaku drugu po
ligonu tačku i naneti je na tablu.
7. - Zbog grešaka, koje su posledica nedovoljno tačne
orijentacije table na uzastopnim poltgonim tačkama, kao i zbog
nedovoljne tačnosti merenja i nanošenja poligonih strana, po
ligoni vlak neće biti tačno »zatvoren« na krajnjoj datoj tački
(/.:\ B), nego će se dobiti izvesno otstupanje. Liniska vrednoot
ovog otstupanja izražava veličinu greške poligona po pravcu i
po dužini. Na sl 126 rastojanje tačaka B1 i B pvetstavlja grešku
poligona (B A - A B).
l
Ta greška može iznosi�i najviše 50 deo dužine celog
poligona. Dobije li se veća greška od ove, tveba poligon
ponoviti.
Ako je greška u granicama gornjeg, dozvoljenog :maksi
muma, definitivan položaj poligonih tačaka na tabli dobiće se
'grafičkim izravnanjem poligonog vlaka.
Pri izravnanju ,se ovako postupa:
. Uzmimo poligon na sl. 126 (slika je uveličana radi bolje
ilustracije).
Sl. 126
Sračunajmo dužinu cielog vlaka, sabirajući sve strane,

Čije su dužine·, uzete na razmerniku, ove:
122 Topografija
A-1 128 m
1 - 2 106 m
2 - 3 128 m
3 - 4 111 m
4 - 5 108 m
5-B 112 m
Dužina poligonog vlaka 693 m

1
Sračunajmo dozvoljenu grešku SO° dužine poligonog
vlaka. Dozvoljena greška biće 13,9 metara, okruglo 14 metara.
Ka/ko je tačka B1 otstupila od tačke B za veličinu koja
pretvoriena u razmeru iznosi 13 metara, to je učinjena greška
manja od dozvoljene i poligon treba izravnati.
Ravnanje se iizvodi ovim redom:
Pravom linijom spoje se tačke D B i B 1 na tabli, i ova
linija podeli na onoliko jednakih delov a koliko ima strana u
poligonu (u ovom slučaju 6). Iz svake poligone tačke povuče
se kraća linija paralelna sa linijom D B-B 1 , pa se po ovim
linijama: nanose popravke u pravcu strelica. Na liniju iz poli
gone tačke 1 nanosi se jedan podelak Jinije B-B 1 , na liniju iz
poligona tačke 2 nanose se dva podeoka, na lintju tačke 3 tri
podeoka, itd. tako da će tačka B 1 biti pomerana za oelu du
žinu greške. Na taj način tačka B 1 pašće u tačku DB, a ostale
tačke poligona dobiće se kao na sl. 126.
Po izvršenom izravnanju označava se položaj poligonih
tačaka na tabli ubodom šestara, a zatim se ubod označi kru
žićem i rednim brojem poligone tačke.
Poligone tačke čije popravke iznose manje od 0,3 mm ne
popravljaju se, te njihov polofaj na tabli ostaje nepromenjen.
Na taj način poligon je izravnat.
Poligone tačke ovih poligonih vlakova služiće u toku de
taljnog premera kao stajne tačke.
Pri izvođenju poligonog vlaka vodi se zapisnik u koji se
unos1e svi mereni podaci i vrše potrebna sračunavanja po istorn
obrascu kao na str. 112.
Visinske razlike poligionih tačaka u grafičkom poligonom
vlaku sračunavaju se po -obrascu:
Prvi član ove formule · KL sin 2a iznalazi se pomoću

2
Iogaritm ara, na osnovu
, merene i sračunate daljine i . izmerenog
vertikalnog ugla, a zatim se upisuje u zapisnik kao ho. Visina
instrumenta i visina otsečka svednjeg konca na letvi (1) meri se
na s vakoj tački i upisuje na odgovaraiuća mesta u zapisnik
visina (primer: obrazac na strani 112).
Sračunate visiinske razlike pravog (h pr.) i obratno� (h ob.)
111erenja ne treba da se razlikuju između sebe više od 10 cm na
100 m poligone strane. Sračunavanje se vrši na svakoj poli
gonoj tački odmah po izvršenom merenju.
Vrednost sr1ednje visinske razlike (h sr.) između tačaka
jedne poligone strane sračunava se kao aritmetička sredina iz
h pr. i h ob. i zapisuje u zapisnik u stubac (3; str. 114).
Primer: h pr. = + 10.90
h ob. =� 11.00
h sr. = + 10.90 + 11.00

+ 10.95
2
Algebarska suma sračunatih visinskih razlika (� h sr.)
u poligonom vlaku treba da bude jednaka vis1inskoj razlici
(H2-H1) datih krajnjih tačaka poligonog vlaka.
Zbog grešaka u merenju poligon:ih strana i vertikalnih
uglova neće se uvek postići potpuna jednakost sračunate
(� h sr.) i date (H2-H1) visinske razlike već će se pojaviti gre
ška (V), koja se zove greška poligona po visini.
Veličina i predznak ove greške dobija se po obrascu:
V = 22 h sr - (H2-H1).
Greška (V) ne treba da bude veća od 0,3 V�
gde je n broj
poligonih strana.
. Iz r a v n a n j e grafičkog poUgonog vlaka po v i s ini
1 određivanje definitivne vrednosti apsorutnih visina poHgonih
tačaka vrši se na potpuno isti način kao i izravnavanje visin
skog poligona pri određivanju apsolutnih visina geometrisikih
tača:ka (obrazac na strani 114).
B u s o l n i po ligo n i v l a c i
Busolni poligoni vlaci izvode se, u onim šumskim prede
lirna i naseljima gde nema magnetnih anomalija (gvozdenih
Topografija
124
ruda, veštačkih gvozdenih objekata), a zbog kratkoće strana ne

mogu da se primene grafički poligoni vlaci. Kod kratkih poli
gonih strana orijentacija geodetskog stola tačnija je sa busolom
nego po orijentacion.im pravcima.
Izbor poligonih tača'.k,a i nj1hovo obeležavanje izvodi s,e
kao i kod grafičkih poligonih vlakova. Dužine poligonih strana
ne treba da ·budu veće od 120 metara, a dužina celog poligona
da ne bude veća od 2 km.
Izvođenje busolnog poligonog vlaka vrši se na ovaj način:
1. - Na početnoj tački 6 A (sl. 127) izvrši se orijentacija
ta;bl,e, zatim se postavi busola i provE;ri ranije povučeni pravac
magnetnog meridijana.
Ako na početnoj tački nema mogućnosti za orijentadju
table po datiru. tačkama (kada se početna tačka nalazi u šumi),
orijentacija table vrši se po ranije određenom pravcu magnet
nog meridijana.
2. - Po izvršenoj orijentaciji tabl,e treba navizirati na
letvu u prvoj poligonoj tački 1 (sl. 127), pa duž ivice lenjira
ucrtati pravac te vizure, -očitati daljinu i vertikalni ugao pri
jednom položaju kruga i to uneti u zapisnik. Potom treba po
razmeru na ucrtani pravac naneti redukov_anu daljinu na tablu
i vrhom šestara označiti tačku. Visinska razlika se izračunava
logaritmarom na osnovu :uzmerene daljine i vertikalnog ugla,
po istoj formuli kao i za grafičke poligone tačke, a upisuje se
u zapisnik busolnih poligona (obrazac na str. 125).
SL. 127
3. - Zatim treba sa geodetskim stolom preći na poligonu

tačku 2 na terenu i izvršiti orijentaciju table po busoli. Pošto
se to izvrši, treba prislioniti ivicu lenjira uz ubod poligone tačke
1 navizirati na letvu, na tački 1, i ucrtati pravac te vizure od

�čke 1 ka tački 2. Posle toga izmeri se daljina i vertikalni ugao
na tačku 1 � po redukovanoj daljini na ucrtani pravac nanosi
dr Uga polLgona tačka (na isti način kao i kod tačke A). Posle
toga prisJoni se lenjir uz tačku 2, navizira na letvu u sledećoj
poligonoj tački 3, ucrta pravac te vizure, mere daljina i ver
ttkalni ugao, a zatim se na izloženi način nanosi treća poligona
tačka i izračunava visinska razlika. Time je rad na tački 2
završen. Prelazeći postepeno na svaku drugu poligonu tačku,
poligon se završava na krajnjoj (datoj) tački, koju na tabli treba
odrediti kao i svaku drugu poligonu tačku.
Svi mereni podaci pri izvođenju busolnog poligonog vlaka
upisuju se u ni�e priložen formular.
Poligon br: 4 H l = 492.30

Dato: H 2 = 467.92 t,. H = (H 2 - H 1) = - 24.38
Poprav- c; o�
•..!.. C,j
"'c:: Visinske c:: O.><; "'
d)
P opravke Ijene vis. -; c; .!! .!!
.'<:
razlike
>U .o
ra zlike - c:: r::•
-o
d)
... o
"'
d) �
C::·-
-�- ----�--,--� - -
- o..·- o
� ·oo a
·;:
- o.
rJl D +I� +I h �h +I +I
h <i: ;> b/) CI..
l------1- _ _ _ _ �- -
-- --�-- --c-----l-49_- 2_.3_0 ◊ 14 O. tač.
• i
◊ 14-1 124
1 -2 80 -
+ 3 12 + 6.93
1 42' - 2.37
-=-
-
0.02 _±_ -� 499.21 _ _
0.02 - 2.39 496.22
l __
2
2-3 92 - 4 40 - 7.51 - 0.02 - 7.53 489.29 3
1- -
-----1 - �-- -- -- - -- -- - --- -- --
3-4 148 - 6 30 - 16.86 - 0.02 - 16.88 472.41 4

4-5112 - 5 10 - 10.13 - 0.02 - 10.15 462.26 5
- -----
- - - ----- - - - - - - -
- 5-6 104 -=- 1 �

1
2.48 0.02 =- � 459.76 6
- -
Gl. po-
6-02 122 + 3 50 + 8.18 0.02 + 8.16 467.92 0 2 Ugoni
1 vl. br. 3
= �h= 24.24 0.14 -124.38 --�-� -, -
�H =_ 24.38 Popravka �h = = n
- -0.14
- - = -7- = - 0.02
ih - AH=Y= + 0.14
Pri zatvaranju poligonog vlaka zadnja tačka (B1) poli

gona može otstupiti od tačke ◊ B za veličinu koja je jednaka
l
5Q delu dužine polig:onog vlaka. Po visini zadnja tačka B1
126 Topografija
poligona mož� otstupiti od visine tačke ◊ B za veličinu koja

iznosi 0,3 . V n u metrima, gde je n broj poligonih strana.
Izravnanje busolnih poligon.ih vlakova i po položaju i po
visini vrši se na isti način kao i kod grafičkih poligonih vlakova,
što se vtdi iz datog formulara.
U slučajevima kada se ne mogu primeniti navedeni načini
poligon.ih vlakova za određivanje stajnih tačaka, izuzetno se
mogu sa pojedinih poligon.ih tačaka povlačiti kraći poligoni
vlaci (do 4 tačke) koji se ne zatvaraju na nekoj poznatoj (dafoj)
tački. Ovakvi vlaci ostaju bez !kontrole i nazivaju se obično
o t v o r e n i p o l i g oni v l a c i.
Snimanje detalja sa jedne poligone tačke vrši se na isti
način kao i snimanje sa stajne tačke na otkrivenom zemljištu.
Železničke pruge, izrađeni putevi i pwseke u šumskim
kompleksima snimaju se grafičkim poHgonim vlakom. Ostali
putevi i staze u šumi obično se snimaju busolnim poligonim
vlacima.
c) Polarni metod određivanja stajne tačke
Ovaj metod primeniće se onda kad se izabrana stajna tačka
nalazi u neposrednoj blizini neke trigonometriske tačke ili, naj
zad, u blizini neke presecanjem određene stajne tačke.
Sa jedne trigonometriske ili geometriske tačke može se
neposredno u raznim pravcima odrediti nekoliko stajnih tačaka.
Postupak pri određivanju jedne stajne tačkie je ovaj:
1. - Po izvršenom horizontiranju i orijentaciji table na
poznatoj tački treba navizirati na letvu postavljenu na tačku
koja se određuje, pa duž ivice lenjira ucrtati pravac i označiti
ga produžnim linijama van okvira.
2. - Očitati da�jinu i vertikalni ugao u oba položaja kruga
i ove podatke uneti u zapisnik visina.
1
3. - Preći sa geodetskim sto�om i postaviti ga na tačku

koja se određuje za stajnu tačku, horizontirati i orijentisati
tablu po povučenom orijentacionom pravcu, a zatim meriti
daljinu i vertikalni ugao u oba pofožaja kruga i ove podatke
upisati u zaptsnik visina.
4. - Srednju vrednost iz obe pročitane daljine naneti po
razmeru na ucrtani pravac i ubodom označiti stajnu tačku. Ako
je vertikalni ugao preko 4°, onda treba u oba slučaja prethodno
naći redukovanu daljmu.
Upisivanje merenih podataka i sračunavanje visinskih
razlika vrši se u istom obrascu koji je predviđen za visinske
poligone �eo��tris�ih tačak_a (vidi str_. 1!2)._ Ako ima �da!jenih

i dobro v1dl]1v1h signala tr1gonometnsklh ili geometnsklh ta
čaka, potrebno je pomoću njih proveriti i popraviti orijenta
ciju table.
Visina stajne tačke sračunava se po dvostrano dobijenoj
visinskoj razlici, pri čemu pravo i obratno sračunate visinske
razlike ne treba da se razlikuju više od 30 cm. Daljine do kojih
se ovim načinom mogu određivati stajne tačke ne treba da budu
veće od 300 metara.
Ako u neposrednoj blizini ovako određiene stajne tačke ima
pogodno mesto za sledeću silajnu tačku koju, međutim, nije
moguće odrediti presecanjem, to i ova može biti izuzetno odre
đena: sa prethodne tačke na potpuno isti način kao što je ta
predhodno određena sa ranije stajne tačke.
Na slici 128 pretstavljena je jedna stajna tačka sa postav
ljenim geodetskim stolom koj.a je određena o:riesecanjem unazad
sa piramide (A) i signala (1 i 2).
40. - DETALJNE TAČKE
Izbor detalinih tačaka je slobodan i individuaktn. Za pret

stavljanje zemljišta treba uzimati sve tačke koje su karakte
ristične za t1eljef, kao tačke na vrhovima, grebenima, udoljima,
sedlima i promenama pada zemlj1išta. Na sl. 128 je pokazano
koje su tačke izabrane za snimanje reljefa. Naprimer, tačke 3,
4, 6, 11, 12, 13, 15 i 16 označavaju pravac vododelnice, tačke 7 .i
1
9 označavaju pravac udolja, tačke 11 i 23 rečicu, itd.

Isto tako pokaizanie su detaljne tačke koje treba uzeti da
bi se na karti dobili svi prirodni i veštački objekti. Tačke 1 i 2
označavaju ivicu šume, tačka 3 kuću, tačke 5, 9 i 10 put, tačka
22 most, itd.
Radi ekonomije u vremenu i radnoj snazi potrebno je
odrediti red snimanja detaljnih tača!ka. Na sl. 128 detaljne tačke
numerisane su onim redom kako ih treba određivati.
Kiad su detaljne tačke izabrane i određen red snimanja,
Upućuju se figuranti sa letvama tako da svaki od njih ide sa
tačke na tačku, udaljujući se od stajne tačke, a zatim vraćajući
se, dok opet ne stigne do instrumenta. Pri tom se vrši određi
vanje mesta detaljnih tačaka na tabli. Određivanje mesta vrši
se p o 1 a r n o m m e t o d o m, koja se sastoji u ovome:
"'- - "�- � -�-" �- i
128 Topografija
·--) --~-tt·
�---------------
:-
� >!
\
("'-'�
- --- - -- ------ ' �
i,�iii�\'
�
' ' -,_
=
�
.%'- -- --- - ---

.!
--
��_:-=�:_::-�=-
----• N _____ ---
II
"'...,
\:
11
;!------- I
oO
\�
V '
I \ FiJ
I /I ,
< � .
E__ - ------ --
f <>
i
i
Q.. T<---- ---�- /;
.. --------
0) ---- '}
, l... ,
-� ,-- -.::� \ I
, o=po=g=r=af=sk=i=pr=e=m=e=r=n=a=t=e=re=n=u========-'129
====Tc=
ccc,<=
l. - Lenjir kipregla se postavlja na ubod stajne tačke i
d u rb ino m navizira na letvu na detaljnoj tački, zatim se čita da
ljina i rneri vertikalni ugao pri jednom poliožaju kruga.
2. - Po .pročitanoj daljini, otvorom šestara, a u razmeru
plana, nanesie se detaljna tačka pored lenjira od uboda sitajne
tačke u pravcu letve i lakim ubodom vrha šestara označi se
na tabli.
3. - Pošto se pročita daljina i viertrkalni ugaio, onda se
pom oću logaritmara iznalazi visinska razlika koju treba dodati
sa njenim predznakom \711sini stajne tačke i označenu detaljnu
tačku obeležiti dobijenom visinom.
Napominje se da pri premeravanjru u .mzmeru 1:25 000
det aljne tačke mogu biti udalj1ene od stajne tačke najviše do
300 metara. Sve daljine meriene pod nagibom većim od 4 ° treba,
pre nanošenja na tablu, redukovati na horizont pomoću loga-
·
ritmara.
Vertikalni ugao na detaljne tačke meri se pri jednom po
ložaju kruga, zbog čega mesto nule na limbu na svakoj stajnoj
tački mora da bude kontrolisano. Otstupanje mesta nule na
vertikalnom krugu ne srne da bude vieće ;od 2 minuta. Pri me
renju vertikalnog ugla srednji konac končanice navodi se na
podelak letve, koji odgovara visini instrumenta na stajnoj
tački. Ako se vertikalni ugao meri na vrh letve ili na neki
drugi podelak letv,e, koji obično ,označava cele metre, onda
dobijenu visinu detaljne tačke treba popraviti za ,odgovarajuću
razliku otsečka �etve i visine instrumenta. Pri tome treba vi
sinu detaljne tačke sračunati po izmerenom vertikdlnom uglu,
pa od dobijene visine - bez obzira da li je detaljna tačka viša
ili niža od tačke stajanja - ,oduzeti odgovarajuću razliku
otsečka let�e, ako je vizirano · iznad visine instrumenta, odno
sno dodati razliku otsečka letve, ako je vizirano na letvu ispod
podeoka visine instrumenta.
Broj detaljnih tačiakai zavisi od steoena pokrivenosti ze 1
rnljišta, njegove konfiguracije i izvežbanosti tooografa.

Detaljne tačke prirodnih i veštačkih objekata i reljefa sni
maju se jednovremeno.
Pos1e svake nanete tačke odmah se izmereni objekt ucr
tava topografskim znakom; tačke koje označ, avaju konture
(nekog prirodnog ili veštačkog objekta) odmah sie spajaju tako
1
da odgovaraju konturama u prirodi.

Ako se snimanje na jednoj stajnoj tački neposredno ve
zuje za prostoriju snimljenu sa prethodne ili drugih ranijih staj-
Topografija
130
nih tačaka, onda se kontrnliše nekoliko detaljnih tačaka snim

1
ljeniog terena. Ako se kontrolisane tačke po svom položaju i

visini na tabli u dozvoljenim granicama otstuoanja slažu, znači
· da je rad dobar; ako je otstupanje veće, treba ispitati uzroke
greške.
Detaljne tačke k,oje su udaliene od stajne tačk e do 1 mm
1
na tabli, cene se i ucrtavaju odoka.

Smatra se da je rad na jednoj stajnoi. tački završen ako
je snimljeni deo zemljišta na tabli potpuno iscrtan olovkom.
41. - SNIMANJE I PRETSTAVLJANJE DETALJA
a) Snimanje komunikacija
Komunikacije se snimaju određivanjem detaljnih tačaka
na simetrali komunikacija. Nasipi, useci i svi ostali objekti k,oji
se nalaze na komunikacijama ili njihovoj neposrednoj blizini
snimaju se i pretstavljaju u razmeru ili uslovljenim topograf
skim znakom.
Na besputnom i planinskom zemljištu snimaju se sve
stazie.
„■
Snimanje naseljenog mesta počinje uvek snimanjem peri
fernih kontura. Treba. tačno odrediti sve ulaze puteva u mesto,
odakle će se vući poligoni vlaci kroz samo mesto radi snimanja
ulica, zgrada i drugih objekata. Naseljena mesta se inače nor
malno precrtavaju pantografom sa planova krupnih razmera.
Izolovane zgrade i kolibe snimaju se instrumentalno.
- Ako.fabrike i slični veći objekti imaju veće
_j dimenzije, snima se njihova osnova i unose u plan
prema razmeru i označavaju odgovarajućim uslov
ljenim znakom (sl. 129).
Sl. 129 · Majdani i rudnici sa svima postrojenjima
linijama otkopa snimaju se takođe instrumentalna.
b) Snimanje kultura
Pod kulturom podrazumevaju se
njive, voćnjaci, vinogradi, šume, žbunje,
livade, pašnjaci, ševari, itd. Sl. 130
Površina pod kulturom pretstavlja
se snimanjem njenih vidljivih ivica, a unutar njih ucrtava se
odgovarajući uslovljeni znak.
��·========
Na sl. 130 pretstavljen je voćnjak sa tačkama 1-8 koje
tre� meriti.
c) Snimanje vodenih tokova, obala i objekata na njim.a

Morsk1e i jezerske obale snimaju se instrumentalna i pret
stavljaju pri nivou srednjeg vodostaja. Ade i ostrva, kao i svi
objekti na zemljištu duž obale, snimaju s•e instrumentalno.
Tokovi čija širina iznosi manje od 5 m ucrtavaju se jed
nom linijom, a ostali sa dve linije.
Svi izvori, česme, bunari i cisterne van naseljenih mesta
snimaju se i pretstavljaju uslovljenim topografskim znakom.
d) Snimanje reljefa
Snimanje reljefa vrši se određivanjem tačaka duž karak

terističnih linija, koj1e izražavaju prelome na reljefu kako u
/:50
' (J
o
?O
Sl. 132
-;>s
So
3h ""
- - - - - linijo vrx/()delnice /'''

20
Sl. 131 Sl. 133
vertikalnom, tako i u horizontalnom smislu. To su najviše tačke

�a uzvišenjima, u sedlima, dolinama i uvalama, visinski mar
antne tačke na padinama, zaravnima itd.
Topografija
132
Ispisivanje visina detaljnih tačaka reliefa vrši se samo sa

dve poslednje cifre celih metara nadmorske visine (naprimer,
mesto 398 upisuje se 98 ili mesto 208 upisuje se 08).
,'fačke snimljenih prirodnih i veštačkih objekata koje isto
vremeno služe za povlačenje horizontala treba privremeno ko
tirati.
Iscrtavanj,e hori1zontala vrši se na osnovu:
dovoljnog brnja snimljenih karakterističnih tačaka
reljefa;
većeg broja interpolovanjem dobivenih tačaka;
- stalnog posmatranja stvarnog izgleda reljefa.
Kao izrazite linije zemljišnog skeleta smatraju se linije
vododelnica i linije slivova. Pored ovih, na izvesnim mestima
snimaće se i druge linije i tačke potrebne za pravilnu pret
stavku zemljišta (sl. 131).
Tačke umetnute između dveju visinski određenih tačaka
nazivaju se i n t e r po 1 o v a n i m. Interpofovanjem se izna
laze tačke kroz koje treba provući tražiene horizontale. Inter
vale za intel'polaciju određuju uvek dve snimljene i kotkane
tačke na liniji stalnog pada.
Primeri za interpolaciju:
1. - Interpolovati duž između tačaka čije su visine 20 m

i 50 m (sl. 132) ako je ekvidistancija 10 m. Iz prednjeg izlazi
da treba umetnuti horizontale za 30 i 40 m. Radi toga interval
treba pode�iti na tri (3) jednaka dela. Pošto je dužina intervala
16 mm, to jedan deo iznosi 5,3 mm; nanoseći dva takva dela
dobijamo tačke 30 i 40 kroz koje će prnlaziti horizontale 30 i 40.
1
2. - Interpolovati duž između tačaka čije su visine 20 m

i 55 m (sl. 133) ako je ekvidistancija 10 m.
Prema tome, treba umetnuti horizontale 30, 40 i 50. Naj
pre će se prepolorviti duž između datih tačaka čija je dužina
19 mm i dobiće se tačka čija je visina 37,5 m. Tačka sa visinom
40 nalazi se u blizini tačke 37,5, kao na sl. 133. Tačka sa visi
nom 50 nalazi se između tačaka 40 i 55, i to na 2/3 njihovog
rastojanja od tačke 40 koju naneti odoka kao na sl. 133. Tačka
sa visinom 30, nalazi se na sredini između tačaka 20 i 40 i nju
naneti takođe odoka.
--- ----
Zemljišni oblkbkoji ne mogu da se pretstave osnovnim ho-

1�� 1 1
rizo ntalama i-zražava:ju se pomoćnim, čija j1e vrednost 2 i 4
osnovne ekvidistanciie. Takvi su oblici vrhovi, sedla, ·terase,
prelomi pada itd. (sl. 134).
Na ravničastom i brežuljkastom zemljištu pomoćnim hori
zontalama će se pretežno izraziti karakter reljefnosti .;;:;emljišta.
Sl. 134
Linijie skladova - linije vertikalnog spuštanja ili kliženja

terena snimaju se po tačkama duž njihovih ivičnih linija
(sl. 135).
SL. 135
Svaka snimljena tačka na !liniji sklada ima dve visine, i

to: visinu na gornjoj ivici i visinu u podnožju sklada.
134 Topografija
Iscrtavanje horizontala vrši se na osnovu dvostruko inter-

· ·
polovane ivične linije sklada (sl. 135). .·:
si. 136 si. 137
Snimanje stena vrši se na sličan nacm kao i snimanje

skladova: snima se viša i niža ivica stenjaka i zemljišta sa pri
rodnim padom (sl. 136).
si. 138
Jaruge, vododerine (proloke) snimaju se potrebnim brojern d

tačaka duž njihovih ivica i dna (sl. 137). Njihove se dubine, ako
su veće od 1 m, obeležavaju i cifrom.
====135
JIVrtače se snimaju kao i ostali !'eljefni oblici, a ako po svo
jim dimenzijama ne mogu da se pretstave u razmeru, onda se
ucrtavaju po uslovnom znaku (sl. 138).
n h h
'
Sl. 139
Snimanje reljefa u šumama vrši se sa poligonih tačaka pri

čemu treba prvenstveno koristiti karakteristične linije reljefa
za pravce poligonih vlakova, osim puteva i proseka.
P r i i s c r t a v a n j u h o r i z o n t a 1 a treba imati
na umu:
1. - Doline reka i rečica i žljebovi već formiranih potoka
i potočića normalno imaju profil kao na sl. 139. To znači, u
početku (gornji tok) strmiji, a dalje sve blaži i blaži, tako da će
horizontale u gornjem delu biti na manjem međusobnom rasto�
janju nego u donjem toku. Naprimer, a' - a' manje je od
11'-E'.
2. - Na glavl).im grebenima i uopšte na vododelnicama
padovi su na početku grebena blaži i naglo se povećavaju ka
rekama, rečicama i potocima.
Kad se izvrši interpolaoija, pristupa se iscrtavanju hori
zontala. Za ovaj rad treba imati u vidu ovo:
3. - horizontala na vododelnici ima ispupčenu krivinu u
�meru spuštanja vododelnice, dok u udoljima - dolinama ima
ispupčenu krivinu u smeru penjanja udo ja - doline;
1l
4. --'- horizontala treba da poveže sve. tačke sa istom nad

�orskom visinom, što će se postići postepeno, od jednog zemlji
snog oblika do drugog.
. Slika 140 pretstavlja jedan deo zemljišta a slika 141 isti
taJ deo na tabli u izvesnom razmeru.
136
J?AZMER 1:25000
EKVIDISTANCIJA 10 M.
Sl. 141
Rad u birou 137
C) RADOVI· U BIRO-U PO ZAVRŠENIM RADOVIMA

NA ZEMLJIŠTU
Po završenom radu na z emljištu prelazi se na definitivnu

1
obradu plana koja se vrši u birou.

Ako je vršeno premeravanje veće prostorije i ako je uče
stvovalo više topografa, onda se prethodno vrši vezivanje ra
dova po zajedničkim ivicama susiednih prostorija (okviru sek
cije). Pri tome se upoređuje dužina susednih linija okvira, a
potom svi preseci ovih linija sa istovetnim komunikacijama,
konturama, vodenim tokovima i horiz,ontalama.
Kad se izvrši vezivanje, prelazi se na definitivno iscrta
vanje. Ono sie vrši po topografskom ključu, u jednoj ili više
b-oja. Iscrtavanje počinje sa trigonometriskim tačkama posle
čega se prelazi na objekte, naseljena mesta, linije komunika
cija i kultura, zatim na vode i horizontale i na unošenj e zna
1
kova za kulture unutar iscrtanih kontura.

Ako crtež ostaje u oliovci, u birou se još jednom detaljno
pregleda ceo sadržaj, pri čemu se popravljaju ona mesta koja
su otrta za vreme rada tako da svi znaci budu pravilno i čisto
iscrtani a sve linij,e čiste na celoj svojoj dužini, istog inten
ziteta i debljine.
Kad je završeno sa radom unutar okvira, izvlači se sam
okvir, a potom se unose podaci koji dolaze van okvira, kao:
nomenklatura, podaci u vezi sa razmerom, ekvidistancijom,
deklinacijom, itd., ka.o i vreme snimanja i potpis onoga koji
je izvršio snimanje.
Kad je sve ovo gotovo, crtež se skida sa table geodetskog
stola i predaje na dalju obradu u vezi sa pripremom za re
produkciju.
42. - IZRADA OLEATA I TOPOGRAFSKOG OPISA

ZEMLJIŠTA
Svi oni podaci koje topograf prikuplja na zemljištu, a

koji bi pretrpaH plan, ne unose .sie u plan, nego se iscrtavaju
na providnoj hartiji (pauspapiru). Tako iscrtane providne har
tij,e sa raznim potrebnim podacima nazivaju se o 1 e a t e.
Topografija
138
Oleate su sastavni deo terenskog elaborata, a prema sadr-

žaju zovu se:
a) olteata pravaca,
b) oleata visina,
c) oleata kulture,
<l) oleata naziva,
e) oleata magnetnih dekHnacija.
a) Oleata pravaca
Da bi se imao pregled kako je koja geometriska tačka

odiieđena, izrađuje se oleata pravaca. U nju se ucrtavaju sve
trigonometriske i geometriske tačke sa njihovim brojevima i
nazivima. Trigonometriske tačke koje se dogledaju povezuju se
duplim crnim linijama. Geometriske tačke koje su određene
sa tri trigonometriske tačke povezuju se crvenim linijama sa
trigonometriskim tačkama sa kojih su određene. Geometriske
tačkie koje su određene sa dve trigonometriske i jedne geome
triske tačke povezuju se sa tim tačkama plavim linijama. One
pak, geometriske tačke koje su određene sa dve geometriske i
jedne trigonometriske tačke poviezuju se sa odgovarajućim
tačkama zelenim linijama.
b) Oleata visina
Da bi se dobio pregled gde sie nalaze na planu pojedine

tačke čija je visina određena, izrađuje se oleata visina. U ovu
oleatu unose se sve trigonometriske, goometriske, stajne i sve
ostale za kotiranje potrebne tačke sa nj,ihovim brojevima i
visinama. Broj tačke piše se crveno u vidu brojitelja, a visina
crno u vidu imenitelja razlomka. Sve navedene tačke ucrta
vaju se svojim uslovnim znakom. Geometriske tačke istog
poligona povezuju se linijama onim redom kako su u visin
skom poligonom vlaku upisane u zapisniku. Linije pojedinih
visinskih vlakova koji se dodiruju iscrtavaju sie drugom bo
jom, a sem toga, svaki vlak dobija broj prema redu kako je i
u visinskom zapisniku ubeležen. U ovu oleatu unose se i važnije
tačke grafičkih i busolnih poligona; one se povezuju linijama
raznih boja. Svaki poligon se numeriš1e prema svom broju u
visinskom zapisniku.
Rad u birou 139
(' .
•i c) Oleata naziva
U oleatu naziva ucrtavaju se crnim tušem sve trigonome

triske i geometriske tačke sa svojim nazivima i visinama, kao i
sve one tačke koje su predviđenie za kotiranje karte sa svojim
visinama. Nazivi naselja i objekata upisuju se crvenom bojom,
i to propisanom vrstom i veličinom slova. Nazivi kultura, pre
dela, zemljišnih oblika, itd. ispisuju se crnom bojom. Nazivi
voda ispisuju se plavom bojom. Nazivi se ispisuju tako da se
nedvosmisleno zna na koje se mesto, objekt, predeo, reku, izvor,
itd. odnose. Da bi još jasnije bilo, ispod svakog naziva povlači
se linija (prava ili kriva) koja pokazuje tačno mesto naziva. ,
Na sredini ove linije obeležava se crtica sa brojiem, a ovaj broj
označava vrstu i veličinu slova prema ključu (uslovnim
znacima).
d) Oleata kulture
·(p
U ovu oleatu ucrtavaju se crnim tušem sve granice raznih
kultura sa njihovim uslovnim znakom, a zatim se plavim tušem
ucrtavaju sve morskie i rečne obaJ.e, bunari, izvori i sve što se
na originalu crta plavom bojom. Površine šuma oboje se ze
leno, a u sredini površine stavlja se karakterističan znak za
šume, a sem toga upisuje se visina i debljina drveća. u vidu
razlomka, tako da visina drveta bude brnjitielj a debljina
imenitelj.
e) Oleata mag,netne deklinacije
U ovu oleatu ucrtavaju se sve trigonometriske i geome

triske ta,čkie crnim tušem, a uz svaku od njih upisuje se crve
nim tušem magnetna deklinacija, koja je dobijena na dotičnoj
tački na zemljištu.
Topografski opis zemljišta
. Topografski opis zemljišta sadrži sve one podatke o snim-

lJenom kraju, koji se na karti i u oleatama ne mogu videti,
a važni su za život i· rad vojske.
140 Topografija
Ovaj opis trieba da sadrži podatke:

- o put e v i ma i nji ho v oj k 1 a s i fi k aci ji:
podloga, kolovoz, stalni objekti (mostovi, tuneli, galerije, pot
porni i zaštitni zidovi), izdržljivost u razna godišnja doba, kako
se održava;
- o n a s e 1 j e n i m mes t i m a: broj zgrada, njihov
kva�itet, broj stanovnika, bogatstvo i zdravstveno stanje mesta
i okoline;
- o fa b r i k a m a, v ode n i c a m a·, s a 1 a š i m a:
njihov kapacitet, šta proizvode, pogodnost za smeštaj vojskie i
koliko se vojske može smestiti u njih;
- o z e m 1 j i š tu: prolaznost van puteva, plodnost,
geološki sastav;
- o r e k a m a: širina, dubina, brzina, obale i dno ko
rita, prilazi i prelazi (mostovi, gazovi, skele), plovnost;
- o i z v o r i m a, b u n a rima i c ist e r na m a: ka
pacitet i kvaHtet vode u razno godišnje doba;
- o m o č v a r a m a i r i t o v i m a: dubina i prolaznost
za pojedine rodove oružja u razno godišnje doba;
- o p e ć i na m a,: prilazi, veličina, mogućnost iskori
šćavanja za skloništa i zaklone.
Svi opisi moraju biti kratki i jasni i opisivati samo ono
što se na karti ili na oleatama n€ može dati.
VII
KROKIRANJE
Kroki je crtež zemljišta, izrađen pI'ostijim spravama (gle

dačom, regl1etom, busolom ili čak i odoka), u kratkom vremenu,
obično u krupnijem razmeru. On je zato manje tačan nego
karta, ali ima više detalja i radi se za određenu svrhu i za izve
stan momenat situacije u vezi sa određenim zadatkom. U kroki
se unose i podaci koji nisu stalnog karaktera i koji normalno
1
ne čine sadržaj karte, ali koji mogu uticati na rad vojske (kre
tanje, borbu i odmaranje). Zato je kroki samo bd privremene
važnosti.
I z r a d a k r o l: i j a podešava se prema uslovima koje
svaki kroki treba da zadovolji. Ti su uslovi:
a) da je brzo izrađ1en,
b) da te verno nacrtan opšti karakter zemljišta sa onim
detaljima koji u datoj situaciji imaju važnost,
c) da je jasan i pregledan. .
Prema datoj situaciii kroki se može raditi na dva načina:
1) bez karte, i
2) pomoću karte.
43. - KROKIRANJE BEZ KARTE

(POLUINSTRUMENTALNO PREMERAVANJE)
Kroki može da se izradi sa većiom ili manjom taičnošću,

što zavisi od njegove namene, od pribora koji stoji na raspo-
loženju i od vremena za koje kroki treba da se izradi.
Ovde će biti opisana krokiranje koje se vrši sa većom
tačnošću, pomoću gledače, i kad iima dovoljno vremena na
Topografija
raspoloženju, kao i način po kome bi se mogao izvršiti premer

za dopunu planova i karata manje tačnosti, što je ustvarkti.sto
vetno sa poluinstrumentalnim premeravanjem.
Pri takvom radu upotrebliava se ovai pribor:
- stočić za krokiranje,
- gledača (obična) ili gledača (alhidada) za merenje
visina,
- busola, i
- crtaći pribor (lenjir dužine 20-30 cm, milimretarska
ili obična hairtija, rnzne olovke i gume).
Stočić za krokiranje
Stočić se sastoji iz table i stativa. Tabla je oblika pra

vougaonika, a njene dimenzije su najmanje 40 X 40 cm (sl. 143).
I I I I I I I I
@ C
I I I I i I I i
Sl. 142 Sl. 143
Stativ ima tri noge od drveta, koje se pobijaju u z,emlju

(sl. 142). Noge se spajaju zavrtnjima (D) za metalnu glavu
stativa. Kroz glavu stativa prolazi centralni zavrtanj (B) kojim
se utvrđuje tabla za glavu stativa. Radi toga se na tabli nalazi
ležište (C; sl. 143) u koje se stavlja vrh centralnog zavr1mja.
'
Gledača (obična)
Gledača (sl. 144) j e najstariji vizirni instrument koji je

1
upotrebljavan pre pronailaska durbina. Sastoji se iz jednog

lenjira sa dva dioptera na krajevima, od kojih je jedan oku-
Krokiranje terena 143
larni sa uskim prorezom, a drug i objektivni sa širokim pro

rezom i zategn.utom strunom.
Sl. 144
Gledača (alhidada) za merenje visina
Gledača služi za viziranje, povlačenje pravaca, iznala

1
ženje visinskih razlika i za očitavanje daljina. Sastoji S'e iz:

lenjira (A), dve gletke (dioptera, a i b) i libele (L). Lenjir je
od drveta ili metala, sa milimetarskom podelom. Na krajevima
l1enjira su gletke, okularna (a), koja ima tri rupice za viziranje
i objektivna (b), koja ima prorez sa zategnutom strunom (mn)
po sredini (sl. 145).
Libela (L) služi za doterivanje gledače u horiz-ontalan po
ložaj, što se postiže pomoću dve polužice (B). Objektivna gletka
j,e podeljena sa obe strane pored proreza na jednake delove i
o
fJ
o a o
L
o
li i1
Sl. 145
�odeoci su označeni brojevima od O do 40. S jedne strane bro

Jevi rastu odozdo naviše, a s druge strane odozgo naniže. Naj
rnanji podelak na objektivnoj gletki (b) obično je stoti deo
144 Topografija
dužine lenjira između dve gletkie. Dakle, ako se dužina lenjira

obeleži sa K, a najmanji podela:k na objektivnoj gletki sa p,
to je
p: K = 1: 100
Kad je gledača dOl\ledena u horizontalan položaj, rupice na
okularnoj gletki stoje u horizontalnim ravnima sa odgovara
jućim podelama na objektivnoj g1etki: donja rupica sa po
deokom O, srednja rupica sa podeokom 20 i gornja sa podeokom
40 desne skale, ili obratno, sa podeocima leve skale.
Donja rupica služi za viziranje na predmete koji su vi
soko iznad horizonta, srednja rupica za predmete oko hori
zonta i gornja za predmete ispod horizonta stajne tačke.
Određivanje visinskih razlika pomoću gledace
Iz sličnosti trouglova ABC i AFE (sl. 146) postoji odnos:

AB : BC = AF: FE
7,
E
C
p•n
SL. 146
Ovde j,e AB = K, BC = np (gde je n brnj podelaka a p

dužina najmanjeg podeoka na objekt. gletki), AF = D (dalji
na do posmatranog predmeta) i FE = h (visinska razlika koja
se traži)t Pr,ema tome, gornji odnos može se ovako napisati:
K: np = D : h, odakle je
h=D • n • �; kako je{=� � , to je

1 0
n•D
h= 7oo
Dakle, za dobijanje visinskih razlika treba horizontalnu
daljinu (od stajne tačke do posmatranog predmeta) pomnožiti
brojem (n) pročitanih podelaka na objektivnoj gletki pa pro·
izvod podeliti sa 100. Na ovaj način dobiće se visinska razlika

u metrima ako je daljina (D) merena u metrima.
Pre očitavanja broja (n) podelaka (p) treba dovesti me
h ur lib ele da vrhuni.
Određivanje daljina pomoću gledače
Princip je ovaj (sl. 147):

Iz sld.čnosti troruglova ABC i AFE sledi odnos:
Sl. 147
AB: AF = BC: FE, odakle je

B . FE
Af- � ili D=�=_!5_. __l__
- BC np p n
K 100 · l
Kakoje--=100, to je D=---
p n
U ovoj formuli D je tražena daljina u metrima, 1 je
dužina letve u metrima, a n je broj pročitanih podelaka na
objektivnoj gletki. Kako je letva (1) stalne dužine, to izlazi
da je proizvod 100 · 1 stalan i da se daljina <lobija prostom de
obom proizvoda 100 · 1 sa brojem (n) pročitanih podelaka na
objektivnoj gletki.
Međutim za praksu se stvar može još uprostiti na taj
način, što se može unapred napraviti tablica iz koje se odmtlh
doba.jaju daljine koje odgovaraju broju pročitanih podelaka
na gletki.
100 · 1
Ako u formuli D =��broju n podelaka (n) unapred
damo razne vrednosti, možemo sračuniti odgovarajuću dalji
nu (D) a za izvesnu konstantnu dužinu letve (1). Tim putem
sastavljena je niže izložena tablica, uzimajući da je dužina
146 Topografija
letve 1 = 3 m. Jasno je da sastavljena tablica važi samo za

letvu od 3 m, pa ako se menja duŽiina letve, to se mora sasta
viti i nova tablica.
Podeoci
I Daljine Podeoci
l Daljine
1,0 - 300 2,8 - 105

1, 1. - 275 3,0 - 100
1,2 - 250 3,5 - 85
1,3 - 230 4,0 - 75
1,4
1,5
-
-
215
200
I 4,5
5,0
-
-
65
60
1,6 - 190 6,0 - 50
1,7 - 175 7,0 - 45
1,8 - 165 8,0 - 40
1,9 - 160 9,0 - 35
2,0 - 150 10,0 - 30
2,2 - 135 15,0 - 20
2,4 - 125 20,0 - 15
2,6 - 115 30,0 10
Iz tablice se vidi da za njeno korišćenje treba što pre

ciznije čitati podeoke i njihove delove na objektivnoj gletki,
a to zahteva pl'ethodno vežbanje. Na većim daljinama ne vi
dimo jasno krajeve letve i oko se zamara, pa i manja greška
u ocenjivanju delova podeoka može izazvati dosta veliku gre
šku u dobijanju daljine. Naprimer, ako na 300 m daljine po
grešimo za 0,2 podeoka, gl'eška u daljini iznosi oko 40 m.
Nap om e n a. Treba imati u vidu da je prednja tablica
dobijena za gledaču kod koje ie najmanji podela:k (p) na objek
tivnoj · gletki jednak jednom stotom delu rastojanja između
gletki. Zbog toga, treba kod svake gledače, pre nego što se
pristupi izradi pokazane tablice, prethodno ispitati odnos ra
stojanja između gletki ,i podeoka (p):
K
p
pa nađenu vrednost zameniti u formuli
D=- K •-1
p I1
Za određivanje daljine umesto letve može se koriStiti

i obična motka odr,eđene dužine, naprimer 2 ili 3 metra, st1im
da joj krajeve treba obeležiti vidnim oznakama.
44. - POSTUPAK PRI KROKIRANJU BEZ KARTE
Pre no što se pređe na krokiranje, potrebno je ov1adati

�
pojmovima o postavljanju stola, viziranju, određivanju tac::f„
ka presecanjem, što je za sve d;zneseno u glavi VI »Topogra�
ski primer« (stim što se ovde horizontiranje table vrši pr:
bližno), pa se sad neće porn,avljati. Iznalaženje daljina i V:
sinskih razlika tačaka vrši se načinom opisanim u ovom odelJ
ku. Pri tom je merenje daljina najbolje vršiti telemetrom ako
Je ovaj pri ruci, jer je tako merenje i brže i tačnije.
U nedostatku pogodnijih sredstava daljina se merii �0
"'"
racima. Koraci se mogu pretvoriti u metre množeći broj i z-

3
merenih koraka sa 4, pošto se smatra da dužina jednog ko-
raka iznosi 0,75 m. Na:primer: ako je izbrojano 250 koraka,
onda će broj metara biti:
250 · 3
4
= 187,5 ili okruglo 188 metara.
·Merenje daljina vrši se prema potrebi i ocen om odoka.

· Zbog toga treba vežbati ocenu otstojanja odoka, i to za razne
daljine i od raznih predmeta.
Postupak pri krokiranju
Ovde razlikujemo dva slučaja:

a) kada ima dovoljno vremena i želi se tačniji kroki,
b) kada nema dov oljno vremena ili se ne traži naročita
tačnost kr okija.
a) Kada ima dovoljno vremena i želi se tačniji kf'.,,0ki
(p oluinstrumentalan premer), onda se vrši razvoj graficke
triangulacije, i to naročito onda kad treba krokirati veću pro
storiju.
Topografija
148
Razvoj grafičke tria.ngulacije (pri krokiranju)
Za razvoj grafičke tviangulacije treba najpre izviđati

z,emljište, izabrati mesto za osnovicu i tačke koje treba gra
fičkom tringulacijom odrediti.
Mesto za osnovicu treba da bude što bliže sredini pro
storije koja se krokira, da je zemljište na tom mestu ravno
i neispresecano, da: se krajnje tačke osnovicie dogledaju i da
je sa njih dobra vidljivost. Za osnovicu se može uzeti deo ne
kog pravog puta, deo železničke pruge, ili uopšte neka prava
linija na ravnom zemljištu. Krajnje tačke osnovice treba v1d
nim znacima obeležiti {signalisati).
Dužina osnovice zavisi od veličine nrostorije koja ii.ma
da se premeri i od razrriera u kome se radi. Kada je prostorija
veća, osnovica je duža, i obrnuto. Razmer utiče na dužinu osno
vice uto1iko što za krupniji razmer osnovica može biti kraća,
a za sitniji osnovica mora biti duža. Obično se uzima da je
dužina osnovice 250-1000 metara.
Osnovica se meri pantljikom, lancem ili užetom od jed
ne d o druge krajnje tačke. Merenje se obavezno vrš:i dvaput,
i to jedanput napred, a drugi put nazad, a kao konačna du
žina osnovice uzima se aritmetička sredina iz oba merenja.
Kad se osnovica izmeri, postavi sie stočić na jednu od
njenih krajnjih tačaka i na tablu (na kojoj je učvršćena har
tija na kojoj će se crtati) nanese dužina osnovice u unapred
izabranom razmeru krokija, napr. u razmeru 1: 10 000. Ako
je osnovica na zemljištu 500 metara, onda će ona na tabli za
ovaj razmer biti 5 cm. Krajnje tačke osnovice obeležavaju se
na tabli pažljiv!im ubodom igle, a oko uboda se opiše kružić,
(vidi sl. 148).
Kad je osnovica naneta, tabla se orijentiše na ovaj način:
Pošto se prethodno tabla dovede u horizontalan položaj,
postavi se lenjir gledače ta.čno duž ucrtane ,osnovice tako da
okularna gletka bude uz stajnu tačku, a objektiva uz onu na
koju se vizira. Zatim se tabla okreće oko vertikalne osovine,
gledajući kroz okularnu gletku sve dotle dok konac zategn ut
u objektivnoj gletki ne pokrije tačku na drugom kraju osno
vice. Posle toga se tabla utvrdi centralnim zavrtnjem i ponovo
proveri orijentacija gledajući kroz gledaču da li konac objek
tiva pokriva tačku na drugom kraju osnovice, i ako otstupa,
t:rieba popraviti orijentaciju table sličnim postupkom.
Krokiranje terena
149
-=============�=
Kad je tabla orijentisana, treba na jedan njen kraj po
staviti busolu, osloboditi magnetnu iglu i okreta ti busolu dok
,.,
se igla ne poklopii sa oznakom sever-jug na busoli. Tada tre
ba pored dužie ivice kutije bu
sole povući tanku liniju koja na
tabli označava pravac magnet
skog severa (sl. 148) i taj će
pravac docnije, prilikom izvo
đenja krokiranja, služiti za ori-
--- "
/
\
/
. jentisanje table pomoću busole. I \
Posle toga pristupa se od / l
ređivanju odabranih tačaka pre \ - - -- I
-
secanjem unapred vizirajući na \ a baza b/
sve te tačk1e (fabrike, crkve, /
usamljene kuće, usamljeno ili
markantno drveće, signalisane
tačke, itd. Viziranje i preseca
Sl. 148
nje treba vršiti sa obe tačke
osnovice. Postupak pri viziranju i presecanju isti je kao i onaj
koji je opisan u VI glavi. Na takav nacm određene su
tačke 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 (sl. 149) i one mogu služiti
kao stajne tačke.
Sa ovih već određenih tačaka određivaće se druge
tačke (9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16), i to ne samo presecanjiem
unapred, nego i presecanjem sa strane i unazad.
Ujedno sa razv,ojem grafičke triangulacije određuju se
i visme svih stajnih tačaka. Visine stajnih (geometriskih) tačaka
određuju se poligonim načinom, slično kao i kod topografskog
premeravanja, samo se ovde visinske razlike određuju pomo
ću podelaka na objektivnoj gletki gledače. Radi pravilnog
sklapanja visinsk,ih poligona potrebno je, zbog sračunavanja
visinskih razlika, prethodno stvoriti plan kojim riedom treba
čitati podeoke. Očitavanje podelaka i sračunavanje visinskih
razlika vrši se onalw kako je to napreci, pri opisu gledače,
objašnjeno.
Po završenoj grafičkoj triangulaciji pristupa se detalj
nom snimanju, koje sie vrši na isti način kao i ono ranije opri
sano na topografskom premeravanju, sa tom razlikom što se
0vde većina -:Ietaljnih tačaka ucrtava odoka.
Ak o n e m a d o v oljno v r e m en a ili s e n e
traži n a r o č i t a ta č n o s t, onda se određivanje stajnih
150 Topografija
tačaka izvodi poligonim načinom, koji je objašnjen u

odeljku VI.
110
č57-------i512
' .
10
SL. 149
Poligoni počinju od jedne poznate i završavaju se na dru

goj poznatoj tački, a ako poznatih tačaka nema, završavaju se
na početnoj tački koja je proizvoljno izabrana.
Polazna tačka se bini. tako da se sa nje ima što bolji
pregled i da je po mogućstvu u sredini prostorije koja se
kroikira.
Na tabli se mesto polazne tačke bira tako da bude u sre 1
dini crteža i obelež,ava se ubodom igle. Zatim se na jedan kraj

table postavi busola čija se igla potom oslobodi i okretanjem
cele tablie dovodi na pravac sever-jug busoline podele. Po
tom se pored duže strane kutije buso�e povuče linija ikoja
pretstavlja pravac magnetskog severa, koji će docnije poslu
žiti za orijentaciju table na svakoj stajnoj tački. Sa izabrane
početne tačke, poligonim načinom, određuju se stajne
tačke sa kojih se istovremeno vrši i snimanje detalja; i to po

larnim načinom.
Od polazne tačke može se povući više poligona u raznim
1
pravcima, ali se pri tom teži da se svaki poligon zaključi na

početnoj tački. U protivnom, ne6e se imati kriterijum o tač
nosti poligona.
Najzad, ako treba krokirati neku manju prostoriju,
onda treba izabrati tačku (1) približno na sriedini ppostorije i
sa nj1e odrediti nekoliko tačaka (2, 3, 4, 5 i 6) polarnom meto
dom, koja se sastoji u ovome (sl. 150):
Za svaku tačku treba povući pravac, izmeriti daljinu i
visinsku razliku, ubodom je oznaoiti na tabli i ispisati njenu
visinu. Sve ove tačke (1-6) služiće kao stajne tačke sa kojih
će se krokirati zadana prostorija. I kod ovoga načina rada tre
ba na tabli odrediti pravac magnetnog severa. Od ovako do
bijeDlih stajnih tačaka (2, 3, 4, 5, 6) mogu se bez opasnosti po
tačnost istim postupkom odrediti no-
ve stajne tačke za dopunu detalja �
primenjujući metod otvorenih po- c2
ligona. �
Kod sva tri izložena načina od
ređivanja stajnih tačaka, s obzirom
da nemamo karte dotične prostorije,
visina početne tačke uzima se pro- •
izvoljno, i to obično zaokrugljen, i �
veći broj, tako da se za najniže tačke si. 150
zemljišta ne dob�jaju negativne vi-
sine. Ali, tada sve tačke cele prostorije na krokiju neće imati
stvarne nadmorske (apsolutne) visine, već relativne, koje će se
od stvarnih razlikovati za onoliko, za koliko se pr-oizvoljno
uzeta visina početne tačke razlikuje od njene tačne apsolutne
visine. Razume se, te relativne visinske razlike biće dobre i
kroki će moći da se koristi na t,oj prostoriji.
Snimanje detalja
Tačke određene grafičkom triangulacijom i drugim iz

netim metodama koriste se kao stajne tačke za snimanj,e de
talja. Detaljne tačke određuju se po polarnom metodu. Za
detaljne tačke biraju se prvenstveno svie karakteristične tačke
situacije i reljefa. Za najveći broj detaljnih tačaka, daljine i
visine cenc se odoka, ali za najvažnije, potrebne za tačno
152 Topografija
pretstavljanje situacije i reljefa, kao i za one koje najv1se

interesuju vojne jediniee, određuju se po mogućstvu pomoću
gledače.
Gledačom izmerene daljine pri većim nagibnim uglovima
treba svesti na horizont prema priloženoj tablici.
Nagibni ugao u stepenima
20°
II Dobijenu daljinu , množiti sa
0,94
----
30° 0,87
---
40° 0,77
4 50 0,71
Posle nanošenja detaljnih tačaka na tablu, treba im od

rediti visine. Za karakteristične tačke reljefa treba gledačom
izmeriti i izračunati visinske razlike, odnosno visine, pomoću
kojih se pretstavlja relj1ef, a za ostale detaljne tačke ceni se
visinska razlika u odnosu na tačke sa već određenim visinama.
Na sl. 151 iznet je primer krokiranja sa jedne stajne
tačke. Izabrana je stajna tačka (T) sa koje treba krokirati
okolno zemljištie i uočene su karakteristične tačke za dobijanje
situacije. To su tačke od 1 do 51. Položaj ovih detaljnih tačaka
na tabli određuje se pomoću gledače merenjem ili. ocenom
odoka, daljina i visinskih razlika. Najvažnije detaljne tačke
među njima (2, 4, 5, 8, 10, 12, 14, 16, 17, 19, 20, 22, 23, 24, 26,
29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 38, 41, 42, 43, 44, 46, 47, 49, 50, 51)
odredi6e se merenjem daljina i visinskih razlika pomoću gle
dače, jer su na zemljištu jasno vidljive i mogu služiti za si
gurnu orijentaciju i dobro pretstavlianje situacije. Određene
visine ovih tačaka služiće za interpolaciju i iscrtavanje hori
zontala. Za ostale tačke odl'ediće se daljine i visine odoka,
stim što će se za svaku tačku odrediti pravac gledačom. Napo
redo sa dobijanjem detaljnih tačaka na tabli iscrtavaju se
olovkom granice kulture, putevi, vode, objekti, kuće, mosto
vi, itd. Svi se objekti unos,e u kroki :::.vojim uslovnim topo
grafskim znacima.
Krokiranje terena
153
-======== =====================��
Kroki Velikog Dola
a b C d
2l
12 decembra 1951 god. Krokirao:

poručnik N. N.
Razmer 1 : 5000
Legenda:
I) U Veliki Dol može se smestiti na stanovanje do 300 vojnika, ali na
vrlo širokoj prostoriji.
2) Svi putevi su upotrebljivi za sve rodove službe u svako doba
godine.
3) Stočne hrane ima u izobilju.
4) Reka nije gazna. Za. prelaz motornih vozila preko reke, sem poka
zanog kamenog mosta (nosivost 20 tona), potrebno je dosta mate
rijala i vremena za improvizaciju ·prelaza. Rečna voda. uuotrebljiva
za pojenje stoke.
5) Kretanje motornih vozila van puteva dosta la.ko i za vrem_e kiša.
6) Duž svih drumova stalna telegrafska mreža.
Sl. 151
154 Topografija
Na istoj slici date su karakteristične tačke reljefa: (a, b,

c, d, e, f, g, h). Ove tačke, zajedno sa ostalim tačkama situa
cije, omogućiće da se izvrši interpolacija horizontala. One se
određuju pomoću gledače na isti način i naporedo sa tačkama
situacije.
Kad su sve ove tačke na: tabli određene, pristupa se
interpolaciji radi izvlačenja horizontala. Interpolacija se vrši
odoka, posmatrajući zemljište. Preporučljivo je za početnike
da vrše interp,olaciju n& nač, in koji je iznet u odeljku »Topo
1
grafski premer«, pa kad steknu izvesnu rutinu, da tada vrše

interpolaciju odoka.
· Izvlačenj,e horizontala vrši se posmatrajući neprestano
zemljište, pri čemu treba nastojati da se što vernije prikažu
zemljišni oblici.
Na taj način završen je rad na prvoj tački. Zatim se
odlazi na ostale stajne tačke dok se opisanim postupkom ne
i:sikrokira sva prostorija ..
Iz ovako datog krokija ne može se videti sve što je po
trebno za život i rad vojnih jedinica: kakvoća i upotrieblji
vost puta u razno doba godine, dubina i širina reka, obale i
gazovi, podaci o naseljenim mestima i prostorijama za smeštaj
ljudstva, stoke i vozila, o pijaćim vodama, o kulturi, itd. Ovi
podaci ispisuju se na krokiju u vidu legende (objašnjenja).
Na takav način urađen je kroki na sl. 151.
45. - KROKIRANJE POMOĆU KARTE
Izrada krokija pomoću karte vrši se onda kada imamo

kartu dotičnog zemljišta u sitnom razmeru, napr. 1:100 000, a
kroki treba raditi u krupnijem razmeru. Postupak se uglav
nom sastoji u tome, što se sa karte prenese u željenom ra
zmeru sve ono što je prema postojećem zadabku potrebno, i sa
ovakvom osnovom izlazi se na teren i izvode dalji radovi oko
popunjavanja krokija svima potrebnim detaljima koji nisu
dati na karti.
Opisaćemo detaljnije sam način rada.
Na karti treba tačno uokviriti prostoriju koja će se kro
kirati. Stmne okvira trieba podeliti tako da: određena prosto-
Krokiranje terena
155
rija bude pokrivena mre.om kvadrata (sl. 152). Zati� treba

ž
n� hartiji, najbolje milimetarskoj, nacrtati odgovarajuću mre

žu kvadrata, čije strane treba da budu dva, ili više puta veće
od strana na karti (prema tome
koliko se puta želi uvećati pro
storija). Naprimer, ako se želi
uvećati prostorija sa karte raz
mera 1:50 000 na razmeru
1:25 000, onda ,strane kvadrata
na hartiji treba da su dvaputa
veće od strana kvadrata na
karti (sl. 153).
Kad je ova pomoćna mre
ža kvadrata iscrtana, unose se
sa karte svi oni podaci koji su
po postavljenom zadatku po
tr1ebni i oni koji će olakšati iz Razmer 1°50000
H, 2Dm
radu krokija, kao što su: komu
0
nikacij1e, vode, objekti, horizon si. 1s2

tale, kulture, itd. Ovi se po
daci unose precrtav:anjem ali uveličavajući delovie karte po
kvadratima.
Na tako uveličanu osnovu krokija mogu se uneti svi
potrebni detalji koji se na kartu, prilikom njene izrade, nisu
mogli uneti zbog sitnog razmera. Sem toga, unećie se i oni de
talji koji na zemljištu nisu !)ostajali u vreme kad je karta
rađena.
Pored toga, unose se i svi oni sitniji oblici zemljišta, koji
se nisu mogli uneti na kartu zbog sitnog razmera, odnosno ve
likie ekvidistancije. Za stajne tačke koriste se pogodne tačke
prenete sa karte (raskrsnice, mostovi, itd.), a pored ovih mogu
se naknadno odrediti i nove.
Na sl. 153 data je uveličana prostorija koju treba kro
kirati.
Za prvu stajnu tačku uzeće se zapadni most na drumu i
na toj tački treba prvo orijentisati kroki po ◊ 287 i orijenta
ciju kontrolisati po ◊ 283. Na njoj posle završene orijenta
cije treba izvući pravac magnetnog severa. Zatim treba izvr
Šiti snimanje detalja kako je napred opisana, s tim što će se
Pretežno koristiti polarni način sa određivanjem daljine i vi-
156 ----L-----
Topografija
sinske razlike odoka koristeći pri tome sa karte prenete de

taljne tačke.
Posle toga treba preći na drugu stainu tačku - istočni
most na drumu (sl. 154). Na ovoj i ostalim stajnim tačkama
ponavlja se isti postupak sve dok se ne završi c,ela -prostorija.
šumama pokrivena prostorija na severnom delu krokija
dopunjena je poligonim načinom. Poligoni se povlače po pu
tevima, a detalj koji se vidi sa stajnih tačaka ucrtava se
odoka.
Razmer 1:25000
Ekv., 20m
Sl. 153
Na ovom krokiju treba (kao i na prethodnom, sl. 151)

dodati objašnjenje u vidu legende i dat:i opisne podatke za sve
detalje, koji se ne mogu na krokiju pretstaviti a važni su u
vezi postavljenog zadatka.
Izrada skica
157
Kroki Velikog Sela
. 6
20 decembra !951 god Razmer i 2 �.000 J(.,okirao porucni/,

E = 10m NN
Sl. 154
46. - SKICE
Slika zemljišta prikazana sa nekoliko linija i topograf

skih znak-ova, a rađena sa jedne ili dve do tri stajne 1Ja,čke u
približnoj razmeri, naziva se skica.
Kod izrade skice ne mere se rastojanja niti uglovi, pa
Prema tome nema tačnog razmera, već se sve radi u pribli
žnom razmeru, ocenom ,odoka. Približan razmer se postiže na
�a.i način što se, ceneći odoka, zadržava međusobni odnos rasto
Janja. Objekti se crtaju kombinujući topografske znake sa
stvarnim izgledom objekta. Uglavnom, ova kombinacija tl'eba
158 Topografija
da nam omogući da crtež bude što razumljiviji, jasniji. Zem

ljišni oblici prikazuju se sa nekoliko horizontala, koje imaju
za cilj samo da prikažu izgled oblika a ne njegovu relativnu
visinu.
Za izradu skice potrebno je imati samo olovku, gumu,
hartiju i,· eventualno, busolu. Skicu ne treba raditi u boji, ali
za prikazivanje sopstvenih i neprijateljskih trupa potrebne su
crvena i plava olovka. Neprijateljske trune crtaju se plavom,
a s,opstvene crvenom bojom.
Izrada skicie treba da zadovolji ove uslove: da je jedno
stavna - da nije pretrpana nepotrebnim detaljima, da je
jasna - svaki ucrtani detalj mora biti prikazan tako da ga
svako na prvi pogled može identifikorvati, da je istinita - sve
što se ucrta mora biti provereno, i da je na vreme dostavljena
kome treba.
Izrada skice
Skica se obično radi sa jedne stajne tačke, a ako je po

trebno i sa dve ili više stajnih tačaka. Sa ikoliko ć emo stajnih
1
„ tačaka izraditi skicu zavirsi od zemljišta i objekata koje želimo

da prikažemo na skici, kao i od vremena koje :imamo na ra
spolaganju za izradu skice. Tako, naprimer, izviđač za izveštaj
o mestima neprijateljskih oruđ:a može izraditi skicu sa jiedne
stajne tačke za svega nekoliko minuta, bez detalja, samo sa
orijentirima po ikojima će se lako na krarti kasnije da nanesu
mesta neprijateljskih oruđa. Međutim, ako želimo da izradimo
skicu nekog pravca - puta ili borbenog poretka čete, mora
ćemo, da bismo sve potrebno ucrtali, skicu riaditi sa dve, tri
i viš,e stajnih tačaka.
Moramo birati takvu stajnu tačku sa koje ćemo, po mo
gućstvu, vid€ti sav deo zemljišta i sve detalje na njemu koje
želimo da prikažemo.
Stajna tačka ucrtava se na pripremljenu osnovu. Osnova
skice može da se pripremi unapred, ure nego što se izađe na
zemljište, na taj način što se sa karte kopira zemljište čiju
skicu želimo da izradimo, ali se· ne kopiraju svi detalji, nego
samo najvažniji i najpotrebniji.
Ako nemamo vremena da kopiramo ili da sa karte uzme�
mo potrebne podatke, anda ćemo morati na zemljtištu da pri�
premimo osnovu, ucrtavajući zemljišne oblike i objekte na
ovaj način:
Izrada skica 159
.-=c=====
- = ======= =============
Na pripremljenu hartiju za crtanje ucrtamo stajnu tačku
i u j,edan od uglova stavimo busolu i povučemo pravac se
vera. Sada se pristupa ucrtavanju poiedinih zemljišnih obje
kata. Pre nego što počnemo sa ucrtavanjem objekata, treba
da proverimo odoka da li će na list da stane sve zemljište koje
prikiazujemo. Zbog toga je preporučljivo da se prvo ucrtavaju
najdalji objekti pa potom bliži.
Prvo se navizira na objekat pomoću lenjira ili olovke, i to
okrećući ga oko stajne tačke, pa se vuče vizura, oceni odoka
otstojanje i ucrta objekat ima vizuri. Ocenjena otsto,janja treba
zapisivati duž povučenih vizura.
Na sve obi_ekte, naročito manje važne, nije potrebno ni
vizirati. Pravce na njih možemo ucrtati onako odoka, ne vi
zi�ajući, 1a neke još manje važne objekte-deta]j,e ucrtaćemo i
ne povlačeći vizure, prosto prema rasporedu već ucrtanih pra
vaca i objekata.
Na ovaj način ucrtaćemo sve objekte sa jedne stajne
tačke. Zemljišne oblike ucrtaćemo na taj način što ćemo vi
zirnnjem i ocenom otstojanja naneti vrh ili dno oblika i što
ćemo ga naznačiti jednom do dvema horizontalama.
Posle ovako pripremljene osnove unosi se, onako kako
su ucrtavani objekti ili oblici, taktička situacija, odnosno ra
spored neprijateljskih ili sopstvenih trupa. Na kraju se vrši
oformljenje - daje se spoljna forma - skice, tj. i:spisuju se
potrebna obaveštenja (legenda) ili podaci.
Skice kao osnovni grafički dokumenti
Prema zadatku za koji se rade ima skica veoma ·raznih

vrsta. Tako imamo skicu - izveštaj, skicu rasporeda, skicu
plana vatre, kao i razne skice za artiljeriske i inžinjeriske
potrebe
Skica - izveštaj
Skica � izyeštai radi se kao dopuna izveštaja o izvi

đanju. Ova skica treba da omogući da se komandant pomoću
Poređenja sa kartom, i pored nesavrš,enog crteža, obavesti o
taktičkoj situaciji na koju se odnosi skica i da lako prenese
na kartu dobijena obaveštenja.
160 Topografija
Osnova skice, normalno, treba da se pripremi sa karte

pre ,polaska. Izuzetno, ako se nema karta ili nema vr,emena
da se pripremi osnova sa karte, osnova skice se radi na samom
zemljištu.
Izrada skice sastoji se iz tri faze: iz pripreme osnove, na
nošenja taktičke situacije i oformljenja.
a) Pripriema osnove na zemljištu vrši se na ovaj način:
Uočavamo na zemljištu upadljive predmete, orijentire, u
čijoj je blizini primećen neprijatelj, pa na osnovu toga biramo
Odakle: Kome: komandiru

severna ivica 1 čete I
gradske šume 5 marta 1950 u 13 č.
Zadržana patrola mitraljeskom

I
vatrom sa ivice šume {vidi skicu}.
U bi'1z1m
' 'k uce
. pnmeceno
' . I
nepriJateljska patrola (vidi skicu) I
Osmatranje produžavam
Vođa patrole
Rakić
I Legenda: - pravac krytan/a patrole

sr. 155
stajnu tačku tako da sa jedne stajne tačke možemo sve ucrtati.

Zatim, blok sa hartijom za crtanje držimo horizontalno i name
stimo ga talw da ivica bude paralelna sa protezanjem zemlji
šta koje treba da ucrtamo. U jednom uglu ucrtamo pravac se
vera, a na donjem delu hartije stajnu tačku. Posle- ovih rad
nji pristupamo ucrtavanju objekata i oblika onako kako je
ranij,e izloženo, tj. povlačenjem vizura, ucrtavanjem objekata
na vizuri i zapisivanjem otstojanja.
Osnova se uvek crta crnom bojom - olovkom.
Izrada skica 161
b) na pripremljenoj osnovi ucrtava se plavom olovkom

neprijateljev raspored (mesta oruđa, prepreka, itd.), a crve
n-om olovkom raspored sopstvenih jedinica.
Crtanje znakova taktičke situaciie treba da bude prema
»Privremenom pešadiskom borbenom pravilu«.
c) Kad se nanese taktička situacija, treba izvršiti ofor
mljenje skice, tj. ispisati sve ono što se na skici crtežom ne
može da prikaže.
U donjem desnom uglu treba · 'ispisati objašnjenje (le
gendu), a u gornjem levom uglu treba napisati kome se skica
šalje, kratak izveštaj i potpis lica koje skicu šalje. Ako je ovo
objašnjenje duže, onda je preporučljivo da se osnova skice
pripremi na desnoj polovini lista hartije, a levu polovinu osta
viti za objašnjenje, kako je to na sl. 155 prikazano.
Skića rasporeda
Skica rasporeda je skica rejona dejstava manjih borbe

nih jedinica, kao odelienja,· voda i čete, sa ucrtanim položa,..
jem sopstvenih i neprijateljskih delova i zonom dejstva jedi
nice koja podnosi skicu.
Kome: komond,ru 3 čete
10 marta 1950 u 12 čas
Odakle: uzvisenje 400 m.
od r Bistre
Legendo r. Bistra
smno 5 m. dubina t m.
Komandir voda
.Pecrroy,c..._
si. 1.s6 ?��;o,.,,

;�L e •,:.,, ;i,'-
�- �, \t
./
r'f'l' .,,. ,.... ............. .c·· ..... L.\.s .... ·- r.:::, �: _
162 Topografija
Izrada ove skice, kao i svih skica, treba da ima tri fazie:
:a) P r i p r e m a o s n o v e s k i c e. - Osnova skice se
priprema ili pomoću karte ili brzim crtanjem važnijih i potreb- ·
nih objekata i oblika na zemljištu, da bi se na osnovu njih
mogla izvršiti identifikacija rasporeda. Rad na pripremi osnove·
isti je kao i za ostale skice, kako je već ranije rečeno.
b) Ta k t ičk a s i t u a c i j a nanosi se na već priprem
ljenu osnovu olovkama u boji.
c) Najzad treba izvršiti o f o r m l j e n j e s k i c e: ispi
sati nazive na skici, napisati objašnjenja, napisati kome se šalje,
datum i čas, i na kraju potpisati.
Na sl. 156 vidi se skica rasporeda voda u odbrani, koju
komandir voda šalje komandiru čete.
Skica plallla vatre
Skica plana v:atre izrađuje se u odbrani ili napadu i služi

za lakš1e označavanje ciljeva i upravljanja vatrom. Ona je neop
hodno potrebna komandirima streljačkih, minobacačkih ri. mi
traljeskih odeljenja, jer se u nju unose podaci koji su važni
za vatreno dejstvo oruđa. Naprimer: skica plana vatre stre
ljačkog odeljenja u napadu sadržavala bi skicu samog zemlji
šta na kome odeljenje vrši napad, sa ucrtanim linijama koje
pretstavljaju polazni položaj za naipad, vatrene pofožaje, pra-
Kome: komandiru 3 vodo
7 morta 1950 11 8 čas.
Odakle: Uzvišenje
južryo od r. Roče
\
i.,....,
Orijentir 5 (šuma),
>� eusedno
adefJen/a vdafjenj9
Komandir
Perlć
Sl. 157
v:ac kretanja odeljenja u napadu, vatrene položaje puškormitra

ljeza, orijentire na neprijateljskom položaju itd. Komandir
1
mitraljeskog odeljenja u odbrnni uneo bi u svoju skicu mesto

svog oruđa, odgovornu zonu osmatranja i vatrenog dejstva, k ao
Izrada skica )63
i dopunske pravce za vatrenu vezu sa susedima, orijentire sa

ocenjenim ili izmerenim otstojanjem i svoje rezervne položaje.
Na sl. 157 vidi se primer jedne skice plana vatre. Na sl.
1 53 p rikazana je jedna skica plana vatre za vođu mitraljeskog,
xninobacačkog, itd odeljenja - u vidu panoramskog snimka.
stajna tačka · se vezuje za kartu označavanjem pravca severa
i naznačavanjem koordinata u zagradi.
Ori1entir 4 { kućo J
g
A:11mut 168 _ On1ent1r 2 ( žbun)
Otslojsnje r200 m. Azimut 200 °
I Ori ·enl!r 3 (potok). ?wo1an1e ,100 m

Azimut 174° ·,
I
I
g__ .� /,,,
''�'-·
-�..::�·-
Karta Sk.opje , 500(/0
I 7 decembar T 950 Vođa ot1el1en1a Bratić
Sl. 158
Skica maršrute (itinerer)
Pri izviđanju kakvog puta ili reke (uopšte nekog pravca)

često se izrađuju skice maršrute (itinereri).
Rad pri izradi ovakV1ih skica sastoj\ se iz određivanja
stajnih tačaka duž puta ili rekie i u određivanju detaljnih ta
čaka. Za ovu skicu, kao i za druge skice, može topografska
osnova da se pripremi sa karte ili na zemljištu.
Kad se izrađuje topografska osnova na zemljištu, onda se
stajne tačke određuju poligon-om, a detaljne viziranjem i oce 1
noin otstojanja.
Rad bi, uglavnom, bio: pri kriaju planšete zabeleži se
Prva stajna tačka (1), a u jednom uglu planšete obeleži se pra
vac sievera. Zatim se viziranjem i ocenom otstojanja odokia sa
te stajne tačke ucrtaju okolni objekti i oblici. Ponekad se za
0
dređivanje detaljnih tačaka mogu koristiti i ostali načini (pre
secanja itd.).
164 Topografija
Kad se završi rad na prvoj stajnoj tački, određuje se

druga u pravcu puta: navizira se, povuče vizura i otkoračava
njem odredi rastojanje. Druga stajna tačka unosi se duž po
vučene vizure u razme,ru skice. Rad na drugoj i sledećim staj
nim tačkama isti je kao i na prvoj.
Pri radu na stajnim tačkama, a n.aročito pri određivanju
sledeće stajne tačke, treba proveriti orijentaciju planšete.
$k,co puta· Dračevo-LisJe 3.5 km
Legenda:
Strini! p1.dt1 J.!jm; nasuf ns 1.waJ11J/"/•
brzina kretanfa sredni11; Z/J popravktJ
materijala nema, most porušen;
I 7 decembNI 19�0 god
1<orrto fe pfltlr.o t mog1Jć prelaz
Uspona većih nema
Poručnik Niko/16
Sl. 159
Od jedne do druge stajne tačke treba zapisivati rastojanje.

Oformljenje - pisanje naziva i ostalih primedaba - tre
ba vršiti odmah, na svakoj stajnoj tački. Jer, ako se to radi
po završenom radu, može da se zaboravi i da se pojedini važni
podaci ispuste.
Kako izgleda }edna skica maršrute (itinerera) prikazano
je na sl. 159.
VIII
AEROFOTOSNIMCI I NJIHOVO KORišCENJE
Snimanje iz vazduha u uslovima savriemenog rata zauzima

vidno mesto, te se vojne akcije savremenih armija ne mogu ni
zamisliti bez korišćenja aerofotosnimaka.
Lično izviđanje iz aviona u t,oku operacija jako je ote
žano zbog velike brzine aviona, velike visine leta, kao i dej
stva neprijateljske avijacije i protivavionske artiljerije. Za
izvršenje fotografskog snimanja potrebno je, međutim, svega
nekoliko delova sekunde, a obrada i dešifrovanje aerofotosni-
Sl. 160
maka, na kojima su registrovani svi detalji snimljene prosto

rije, pa i pojave prolaznog karaktera, mogu se vršiti u dubokoj
Pozadini, van domašaja neprijateljskih akcija, u potpunom miru.
166 Topografija
To su razlozi koji impe,rativno nalažu korišćenje fotosnimaka u

ratu. Da bi se aerofotosnimak mogao iskoristiti, pot!'ebno je ta
kav snimak i pravilno čitati, tj. na osnovu aerosnimka treba
umeti stvoriti odgovarajuću pretstavu o snimljenom zemljištu
i o svima prirodnim i vešta,čkim objektima, koji se na snimku
vide, slično kao što stvaramo pretstavu zemljišta kada čitamo
topografsku kartu.
Snimak je projekcija zemljine površine na ravan.
Dok karta pretstavlja ortogonalnu projekciju delova
Zemljine površine, dotle aerofotosnimak pretstavlja centralnu
projekciju snimljene površine (sl. 160).
47. - OSNOVNI POJMOVI
Kao osnova za fotogrametriske radove služi fotosnimak

na kome se mere rastojanja,, i uglovi. Da bi se fotosnimak. mogao
• 1
o·'.
----r-----
1
I
Sl. 162
koristiti za topografsku obradu, moraju biti poznati elementi

t.zv. unutrašnje orijentacije, a to m glavna tačl,rn fotosnimkll
Korišćenje aerofotosnimaka 167
(O') i f.okusno (žižino) rastojanje (f) fotokomore (otstojanje cen

tra projekcije od ravni ploče).
Glavna tačka (O') fotosnimka je tačka prodora optičke ose
objektiva kroz ravan ploče (sl. 161).
Mesto glavne tačke na fotosnimku određeno je presekom
linija ko�e vezuju markice 1, 2, 3 i 4 (sl. 162). OV'e se markice
obično nalaze prema sredinama stranica ili u uglovima tako da
ve zne linije između markica obrazuju fotogrametriski krst,
odnosno ko•ordinatni sistem snimka sa glavnom tačkom (O') kao
koordinatnim početkom. Prava koja prolazi kroz centar pro
j,ekcije (O) i glavnu tačku (O'.) zove se op t i č k a o s a foto�
komore. Pravac optičke ose je pravac snimanja. Snimak,
snimljen fotokomorom sa poznatim elementima unutrašnje
orijentacije, zove se f o t o g ram.
48. - SNIMANJE ZEMLJIŠTA
Prema položaju koji optička osa fotokomore zauzima za

vreme snimanja u odnosu na zenit razlikuju se:
a
l'f/J//11/)//lli11111//ll/!!IJJ/Ji!il!ll!11/i/l//f�
SL. 163
a) F·otogrametriska snimanja sa horizontalnom osom fo

tokomore. Na ovaj način vrše se snimanja fototeodolitom sa
zemlje. Pravac snimanja pretstavlja na sl. 163 strelica (a), a
fotosnimak sl. 165.
b) Fotogrametriska snimanja sa kosom (nagnutom) optič
kom osom fotokomore (kos snimak) prikazuje sl. 163 (stre-
lice b) i snimak sl. 167.
168 Topografija
c) Fotogrametriska snimanja sa vertikalnom optičkom

osom fotokomore ili nagnut•om do 5 ° (vertikalan snimak) pri
kazuje sl. 163 (stl"elica c), a snimak sl. 166.
Dok se snimanja pod b) mogu vršiti sa zemlje i iz vazdu
ha, dotle se snimanja pod c) mogu vršiti samo iz vazduha
49. - O RAZMERU AEROFOTOSNIMKA
Ukoliko se pravac snimanja bliži vertikalnom položaju,

utoliko je snimljena oovršina manja, a snimak sličniji karti;
Vertikalan snimak horizontalnog zemliišta ima isti razmer na
celoj površini, ali taj razmer, tj. delitelj razmera nije uobičajen
broj, napr. 20 000, već od ovoga broja otstupa za izvesnu veli
činu, t� iznosi, naprimer, 19 950 ili 20 030, jer je razmer snim
ka zavisan od vi:sine leta aviona, a ovu je praktično nemoguće
stalno održavati na istoj visini. Razmer vertikalnog snimka
lako je odrediti kao što će se videti iz kasnijeg izlaganja.
:.),.
'
'....:!i.\ �
:o. _,
I
;;,10=0'
01 ,
oi-
--·- f.
o, .::ii
01 O'
f.0-oii___ '-I
l\l
01 o o, (J>
I I O
'
a b C
Sl. 164
Na vertikalnom snimku horizontalnog zemljišta mogu se

vršiti meren;a slično kao i na karti.
Kosi snimci obuhvataju veću površinu, i to utoliko veću

ukoliko optička osa fotokomore više otstupa od vertikalnog
pravca (sl. 164 a, b, c).
Razmer kosog snimka menia se sa tačke na tačku u nrav
cu snimanja, dok u pravcu upravnom na pravac snimanja ostaje
isti. Objekti u daljini manji su i teže uočljivi od onih koji su
bliži, p a je i dešifrovanje otežana, utoliko pre što jedni objekti
često zaklanjaju druge. Čitanje kosog snimka mnogo je lakše
od čitanja vertikalnog snimka, pošto kosi snimak pfletstavlja
perspektivnu sliku na koju }e naše oko naviknuta (sl. 165,
166 i 167).
Sl. 165 - Snimak dobijen fototeodolitom pri horizontalnoj osi

fotokomore.
170 Topografija
--=-:::..:....
si. 166 - Aerofotosnimak dobijen fotokomorom pri vertikalnoj osi

(vertikalan ;Snimak).
Korišćenje aerofotosnimaka
171
St. 167 - Aerofotosnimak dobijen fotokomorom pri nagnutoj osi (kos

snimak). Ograničena površina označava prostoriju obuhvaćenu na snim
ku slike 166, koja pretstavlja vertikalan snimak iz aviona.
50. - VRSTE SNIMANJA IZ VAZDUHA
Prema svrsi snimanja može biti:_

1. - Pojedinačno snimanje izvesnog objekta ili manjeg
rejona koji može biti ,obuhvaćen jednim snimkom, naprimer,
železnička stanica, vejon grada, vatreni položaj, otporna tačka,
mostobran, itd (sl. 168 i sl. 169).
172 Topografija
I
Sl. 168
Sl. 169
Korišćenj e aerofotosnimaka 173
2. Aerofotomaršruta - uzan i dugačak deo zemljišta obu

hvaćen nizom pojedinačnih snimaka koji se nadovezuju jedan
na drugi i tako obrazuju celinu. Da se u nizu snimaka ne bi
pojavili prazni međuprostori, preklapanj,e snimaka u pravcu
nadletanja (uzdužno preklapanje) treba da iznosi' 15-30%.
Ova snimanja vrše se duž puteva, većih rečn'ih tokova, duž
frontova, itd.
si. 170 - šema snimanja u svrhu dobijanja

aerofotomaršrute.
Na sl. 170 pokazana je šema snimanja, na slici 171 primer

snimanja rečnog toka, a na slici 172 površina obuhvać'ena
snimcima ucrtana na kartu razmera 1:50 000.
3. - Aerofotocelina je slika zemljišta koja se dobija kada

se više paralelnih aerofotomaršruta međusobno povežu u ce
linu (gradovi, područja fronta, itd.); tada preklapanje u pravcu
nadletanja i upravnom na taj pravac (poprečno preklapanje)
treba da iznosi 15-30% (sl. 173).
Kako uzdužna tako i poprečna preklapanja vrše se ovde

u cilju izbegavanja praznina, pa je za to i procenat prek1a
panja manji.
4. - Stereoskopsko aerofotosnimanje vrši se u cilju do

bijanja stereomodela snimljene prostorije. Uzdužno prekla
panje treba da iznosi oko 60%, a poprečno 15-30%. Da bi se
SL. 171 - Primer snimLjenog rečnog toka, aerofotomaršrute.
. \�--:
·•, __
Sl. 172 - Površina obuhvaćena aerofotomaršrutom (sl. 171) ucrtana na kartu razmera 1: 50 000
176 Topografija
SI. 173 - Sematičan prikaz uzdužnog i poprečnog pre

klapanja snimka za dobijanje aerofotoceline.
postiglo automatsko uzdužno preklapanje,

aerofotokomore su snabdevene specijalnim
priborima za regulisanje preklapanja (kako
izgleda preklapanje snimaka 60% vidi se
na sl. 174).
51. - ODREĐIVANJE RAZMERA

VERTIKALNOG AEROFOTOSNIMKA
Razmer (R8) vertikalnog aerofotosnim

si. 174
ka horizontalnog zemljišta određen je odno
som izvesne duži na snimku (S')
prema •odgovarajućoj duži (S)
na zemljištu, čija se dužina mo
že odrediti i po karti (sl. 175).
Prema tome, za određiva
nje razmera aerofotosnimka po
,, trebno je na karti odrediti
1'
./ (identifikovati) položaj dve tač
1, ke, koje odgovaraju izabranim
li
I I tačkama na aerofotosnimku.
. I
I I Prema slici, trougao ABO',
I I
. I koji sadrži i stranicu S, čini
I I
I I I \ osnovu piramide ABO'O sa
I. II h I vrhom u tački snimanja O. Po
I It---+-
·1 \ što su trouglovi ABO' i abo'
.
I/ slični, to je i piramida ABO'O �
\
I ·\
I.
\ slična Piramidi abo'O. Iz ovoga
/
� proizilazi da je razmer aerofo
/A�B
tosnimaka određen i odnosom
Sl. 175 visina navednih piramida, tj.
f
Rs-h
Na osnovu izloženog izlazi da je
S' f
= =
Rs s -h
Veličina (f) je data za svaku fotokomoru, a registruje se
�prilikom snimanja na samom snimku. Visina (h) leta aviona
takođe se registr:uje prilikom snimanja.
Primer 1: Izmereno rastojanje između tačaka (a i b), tj.
S' na snimku iznosi 26,04 cm. Odgoviarajuće rastojanje između
tačaka (A i B), tj S na karti razmere 1 :50 000 iznosi 24,43 cm,
što odgovara stvarnoj dužini od 24,43 · 50 000 = 12 215 m, pa je
S' 0,2604 l
=
Rs s=-12215-= 46900
Primer 2: Dato je fokusno rastojanje fotokomore, f = 21

cm i visina leta, h = 3300 m. Tada je
Primer 3: Dato je: f = 21 cm, h = 4200 m. Tada je

f 0,21 1
= = =
Rs h 4 200 20 ooo
Primer 4: Dato je S' = 0,1007 m, S = 2010 m, f = 0.21
m, h = 4.190 m. Tada j,e
S' 0,1007
1 T
11
s-=2010
= =
Rs 19950-·
f 0,210 1
Rs =h = 4190 = 19 952
Preporučljivo je da se razmer aerofotosnimka uvek sra

čuna pomoću odnosa fokusnog rastojanja (f) i visine (h) i po
moću strana S' i S. Kod računanja razmera aerofotosnimaka iz
raznih dužina dobijaju se obično izvesna neslaganja (ova ne-
178 Topografija
slaganja pojavljuju se kao posledica nevertikalnosti os1e komore

pri snimanju i visinskih razlika tog zemljišta). Za definitivnu
razmeru ae:mfotosnimka uzima se aritmetička sredina iz svih
rezultata.
52. - O STEREOSKOPSKOM GLEDANJU U

FOTOGRAMETRIJI
Poznato je da se utisak dubine (plastičnost, reljefnost)

pri posmatranju predmeta u prirodi dqbija usled toga što se
predmet posmatra istovremeno sa oba oika, ti istovremeno sa
dva razna mesta i što likovi posmatranog predmeta u geomet
riskom smislu nfau potpuno istovetni za oba oka, jer svako oko
zauzima poseban položaj prema posmatranom predmetu.
Stereoskopska gledap.je pretstavlja ustvari geodetska pre
secanje unapred (sl. 176). Ukoliko je predmet bliže posmatraču,
utoliko je ugao preseka (y) zrakova veći, te je, prema tome, i
ocena udaljenja predmeta t,ačnija. S obzirom na dužinu baze
(razmak očiju), koja prosečno iznosi oko 65 mm, mogućnost
stereosikopsk,og ocenjivanja otstojanja iznosi do 450 m. Oce-
' .....
...... .....
Sl. 176 Sl. 177
njivanje otstojanja na većim dužinama svodi se na međusobno

upoređivanje veličina poznatih predmeta zasnovana na nesve
sno stečenom iskustvu gledanja (sl. 176 i 177).
Korišćenj e aerofotosnimaka
Da bi se pomoću fotosnim_ka mogao dobiti stereomodel,

sni manje predmeta mora se izvršiti tako da pri snimanju budu
zastupljeni isti principi koji su zastupljeni i kod gledanja-po
smatranja predmeta u prirodi. Snimanje predmeta treba, dakle,
izvršiti sa dva mesta, tj. sa krajnjih tačaka jedne baze (sl. 177).
Na taj način dobiće se dva snimka koji u geometriskom smislu
nisu potpuno istovetni. Umesto posmatranja predmeta u pri
rodi posmatraćie se, dakle, dva fotosnimka pod onim istim uslo
vima pod kojima se posmatranje vrši u prirodi, pri čemu svako
oko mora da posmatra po jedan određeni snimak, levo levi,
a desno desni, i to oba posmatrani u pravcu leta aviona, što se
utvrđuje prema registarskom broju snimaka. (Registarski
brnj aerofotosnimka rasite u pravcu leta aviona). Pri posma
tranju snimci moraju zau:zJimati onai isti međusobni po1ožaj
koji su imali u trenutku snimanja, s tim što se baza snimanja
svede na bazu posma:tranja. Ako je, naprimer, baza snimanja
iznosila 500 m, posmatranje snimaka vrši se sa 65 mm razmaka
- udaljenosti očiju, odnosno, kod prizmatičkog stereoskopa sa
ogledalima, sa razmakom 260 mm.
Posmatranjem dva fotograma (aerotofosnimka), koji za
jedno čine stereogmm (aerofotostereopar), dobija se prostorni
utisak - stereomodel - snimljenog predmeta. Dobijanje ste
reomodiela može se postići i dužom vežbom slobodnim - »ne
na:oružanim« očima, ali se u praksi obično koriste naročite
sprave (instrumenti), stereoskopi, koji olakšav:::iju dobijanje
i posmat:rianje modela.
53. - STEREOSKOPI
Džepni stereoskop je prosta sprava koja se sastoji iz dva

sabirna sočiva montirana na 65 mm međusobnog rastojanja
optičkih centara sočiva, koltko iznosi i rastojanje očiju (sl. 178).
Da bi se dobio stereomodel, snimci se moraju pod stereo
skopom tako postaviti, da se očni zraci (vizure), upućeni ka
zaj,edničkim tačkama na snimcima, seku u prostoru, tj. da se
dobije plastična slika. Nedostatak džepnog stel"e,oskopa leži u
tome, što se njime mogu posmatrnti samo male površine, tj
Pojedini delovi stereomodela. U težnji da se omogući posmatra
nje celre površine stere:ograma konstruisane su razne vrste ve
ćih stereoskopa sa ogledalima i prizmama, od kojih je najsa
vršeniji Cajsov stereoskop sa ogledalima (sl. 179).
180 Topografija
Sl. 178
Sl. 179
54. - GLEDANJE STEREOGRAMA STEREOSKOPOM

Da bismo mogli snimke da gledamo stereoskopski, potre
bno je da ih stavimo pod stereoskop u takav međusobni po
ložaj kakav su imali za vreme snimanja. To se postiže na sle
deći način. Na snimcima se odrede glavne tačke spajanjem ta
čaka unutrašnje orijentacije. Tačke unutrašnje orijentacije
pretstavljene su na slici 180 zupcima označenim sa a, a glavna
tačka sa b.
Ako na snirpku nemamo �
podatke unutrašnje orijentacije, '- a /
'- /
glavnu tačku možemo dobiti
'
/
'- /
s pajanjem temena uglova na
snimku, kako je to učinjeno na
' /
slici 180 isprekidanim linijama.
Posle toga se sa levog snimka '- /
'
/
/
prenese glavna tačka na desni a /

1'-b
'\
a
snimak, a sa desnog na levi sni /
/
'-
'-
mak pomoću obližnjih objekata, /
/
'\
kako se to vidi na slici 181. Spa / '-
/ '\
janj1em glavnih tačaka na jed /
nom i na drugom snimku dobi a

'\
'\
jamo dve duži b koje pretstav-
ljaju vazdušnu bazu. Koriste- si. 180
ći se jednim lenjirom, vršimo
orijentaciju snimaka tako da s,e baze na snimcima postave po
ivici lenjira. Pri tome će glavne tačke kod džepnog stereoskopa
biti međusobno udaljene oko 6,5 cm, a kod stereoskopa sa ogle
dalima ,oko 26 cm. Stereoskop treba tako postaviti da osa koja
si. 1s1
Topografija
182
spaja optičke centre sočiva bude paralelna sa 1v10om lenjira.

Kako se vrši to doterivanje vidi se na. slici 181. Potpuna ori
jentacija će se dobiti posle pokretanja snimaka u pravcu stre
lica i za . veličinu strelica.
55. - GRAFIČKO R'EDRESIRANJE
Postupak kojim se vrši prenos pojedinih tačaka ili li

nija sa snimka na kartu ili obratno (koristeći pri tome samo
običan crtaći pribor, olovku, šestar, hartiju) naziva se gr a
f i č k o r e d r e s i r a n j e a e r o s ni m a k a, a zasniva se na
geometriskoj srodnosti slika, vertikalnog aerosnimka i horizon
talnJog zemljišta, odnosno topografske karte.
Perspektivna deformacija slike utoliko je veća ukoliko je
veći nagib optičke ose fotokamere i ukoliko su ve6e visinske
razlike između pojedinih tačaka snimljenog zemljišta. Pored
toga, na vernost preslikavanja utiče još i format slike i fo½:u
sno rastojanje fotokamere sa kojom se snimanja izvode.
Otstupanje po položaju ma koje prenete tačke ne treba
da pređie 1/1000 deo delitelja razmera karte, koji se ko-
1
risti za grafičko redresiranje. Ako je razmer R
1 = m
, onda je
m delitelj razmera; 1/1000 deo od m iznosi u razmeru karte
uveik 1 mm. Naprimer: u radu sa kartom razmera 1:50 000
greška ne treba da p:rieđe 1/1000 delitelja razmera, tj. broja
50 000, što iznosi 50 metara, odnosno 1 mm.
Ova tačnos,t može se postići u mdu sa snimcima praktično
horizontalnog zemljišta. Kao praktično horizontalnim zemlji
štem smatra se ono zemljište (obuhvaćeno jednim snimkom
fotogramom) na kome visinske razlike ne prelaze 1/500 deo
delitelja razmera {što iznosi 20 metara za kartu 1:10 000), odno
sno 1 % visine leta {što opet iznosi 20 metara, jer visina leta za
snimak razmera 1:10 000 iznosi 2000 metara).
Gornji podaci odnose se na fotokomoru formata 18 x 18
cm sa fo kusnim rastojanjem f = 210 mm, koja je najčešće u
upotrebi, pošto su otstupanja, pored izfož,enog, u zavisnosti i od
fokusnog rastojanja i formata fotokomore, odnosno ploče.
183
56. - OSNOVNE RADNJE
a) Ograničavanje (ubeležava.nje) na karti površine obuhvaćene

fotogramom
Ovo se vrši upoređivanjem snimka i karte i povlačenJem
linija pI"ema objektima na srnimku i karti, odnosno pomoću
perspektivne mreže, o čemu će docnije biti reči.
b) Utvrđivanje da li je snimak kos ili vertikalan
Ako je u kartu ucrtana figura fotogramom obuhvaćene

površine, lako je po obliku te figure saznati da li je snimak kos
ili vertikalan.
Sl. 182
184 Topografija
Poznato je da je slika horizontalnog zemljišta na verti

kalnom snimku slična karti. �o, prema tome, na karti ograni
čimo prostoriju koja je obuhvaćena jednim snimkom, morala
bi tako dobivena figura na karti odgovarati obliku fotoploče,
tj. kvadratu, aiko je oblik ploče kvadratnog oblika, odnosno pra
vougaoika ako je oblik ploče pravougaonog oblika. Ako ra
zlika u stranama ovako koni:;truisane figure ne prelazi 3 % , sni
mak se može smatrati vertikalnim.
Primer: Na slici 183 ograničena jie na karti površina obu
hvaćena fotogramom (sl. 182). Po ·obliku dobijene figure može
se zaključ iti da snimak nij;e potpuno vertikalan. S obzirom da
razlike u stranama ne prelaze mnogo granicu dozvoljenog ot
stupanja od 3%, to se snimak ipak može koristiti za izvođenje
grafičkog redresi:ranja, utoliko pre št•o je snimljena zemljište
gotovo potpuno horizontalno.
U slučaju da površina obuhva6ena Jednim snimkom nije
ograničena na ka11ti ili je nemoguće izvršiti tačno ograničenje
te površine, onda se utvrđivanje da li je snimak kos ili verti
kalan može vršiti konstrukcijom odgovaraiućeg trougla ili čet
vorougla na snimku i karti, i to na sledeće načine:
Konstrukcijom trougla
Na snimku se prvo odaberu tri tačke, a, b, i c, čiji je po
ložaj poznat i na karti, A, B, C (sl. 184 i sl. 185).
Duž c-a prenese se sa: snimka na kartu u smanjenom
proizvoljnom razmeru (ovde 1:2) na odgovarajući pravac C--A
;i tako dobijena taoka (a') na karti obelieži se ubodom igle. Za
tim se prenese i duž c-b u istom razmeru smanjena na odgo
varajući pravac C-B i ubodom obeleži na karti tačka (b'). No
vodobijene tačke a' i b' spoje se, a zatim se proverava da li
j1e linija a'-b' paralelna sa linijom A-B. A:ko su te dve linije
međusobno parailelne, onda je snimak vertikalan. Ukoliko po
stoji vieća neparalelnost tih linija, utoliko je snimak manje
vertikalan.
Poznato je da se pairalelne linije u centralnioj projekciji
pojavljuju ponovo kao paralelne ako je snimanje vršeno
upravno na te linije. P:riema tome, ispitivanje da li je snimak
vertikalan treba izvršiti još u jednom pravcu, tj. u pravcu
upravnom na prethodni.
�========-c=
Korišćenje
============185
aerofotosnimaka
=
Sl. 184
� .
�- ...
• •I
.i,
Sl. 185
186 Topogr,afija
Konstrukcijom četvorougla
Na fotogramu se prvo odaberu četiri taoke koje treba da

obrazuju što veći četvorougao, čiji je položaj poznat i na karti.
Neka su na slici 186 izabrane tačk1e a, b, c i d, koje odgovaraju
tačkama A, B, C i D na karti (sl. 187). Zatim se na strane
većeg četvorougla (obično je četvorougao veći na snimku, po
što je razmera snimka normalno veća od razmere karte) nanesu
odgovarajuće strane manj1eg četvorougla, tj. na stranu c-d na
snimku nanese se strana C-D sa karte i ubode tačka D'. Isto
se tako na stranu c-a nanese strana C-A sa karte i tako od
redi položaj tačke A'. Pošto je prethodno povučena dijagonala
c-b, to se kroz novodobijene tačk1e (A' i D') povlače linije pa
ralelne sa stranama a�b i d-b.
Ako je snimak vertikalan, presek paralelnih, povučenih
kroz tačke A' i D', pašće sasvim ili prib1ižno u jednu tačku na
aijagionaJi c-b. Snimak se možie smaitrati vertikalnim i onda
kada preseci povučenih pravih ne p,aidnu u jednu te istu tačku
na dijagonali c-b, ako razlika između tačaka preseka (m-n)
ne prelazi 2 % dužine dijagonale. Prema slici 186 može se za
ključiti da snill)ak nij1e vert�kaLan, pošto otstupanje između ta
čaka m-n iznosi ako 3,5 mm, a prema postavlj�nom uslovu
otstupanje ne bi trebalo da bude veće od 2, 7 mm.
57. - IZNALA.ZENJE MESTA GLAVNE TAČKE NA KARTI
Prenos glavne tačke (O' sl. 188) sa snimka na kartu

vrši se:
a) odoka, upoređivanjem snrmka i karte i obeležavanjem
položaja glavne tačke na karti prema poznatim okolnim objek
tima, ili
b) prostim pov-lačenjem dijagonala u figuri koja je do
bijena prilikom ucrtavanja granice snimljene površine, te je
u tom slučaju položaj glavne tačke određen presekom dijago
nala (sl. 189).
Kori!ićenje aerofotosnlrnaka 187
si. 186
si. 187
Topografija
Sl. 188
Sl. 189
189
58. - REDRESIRANJE VERTIKALNIH FOTO GRAMA

(AEROFOTOSNIMAKA)
A) PRENOS POJEDINIH TAČAKA SA FOTOGRAMA NA KARTU

M02E SE VRŠITI:
· a) Interpolacijom izves,ne linije između poznatih tačaka
'Ako postoji mogućnost da se na snimku i kar{i (sl. 190 i

sl. 191) spoje dve poznate tačke pravom na kojoj se nalazi tačka
koju sa snimka treba preneti na kartu, onda j,e položaj tačke
na karti određen odnosom:
AB
n: ab = N : AB, odakle je N =n·�
Primer:
ab = 37 mm (na snimku)
AB = 34 mm (na ka:rti)
n = at = 13 mm (na snimku)
N=?
AB 34 . 13
N . /lb• n= =11,9mm.
37
b) Pomoću preseka dveju pravih

Da bi se na ovaj način mogla preneti tačka sa snimka
na kartu, potrebno jie na snimku pronaći četiri tačke koje stoje
u takvom međusobnom odnosu da se tačka koja se želi preneti
nailazi u preseku dijagonala četviorougla koji obrazuju te če
tiri tačke. Pored toga, mora biti zastupljen i uslov da se utvrdi
istovetnost izabranih tačaka na fotogramu sa onima na karti
(sl. 192 i 193).
Postupak je ovaj:
1
Na snimku se pronađu četiri tačke (a, b, c i d) koje zau

zimaju takav međusobni položaj da se dijagonale seku u tački
(t) koju treba preneti na kartu (sl. 192).
Na karti treba identifikovati odgovarajuće tačke A, B, C
i D. Spajanjem tih tačaka po dijagonalama dobija s:e u preseku
položaj tražene tačke (T) na karti.
T O p O graf I j_� ==�--
190
Sl. 190
Sl. 191
Sl. 192
Sl. 193
192 Topografija
c) Pomoću sličnosti trouglova (presecanjem unapred sa

poz.natih tačaka
Tačka (t) čiji položaj treba odredliti na karti, obrazuje sa

poznatim tačkama (a i b) trougao, kome usled sličnosti slika
na snimku t karti, kod vertikalnih aerofotosnimaka, odgovara
trougao na ikarti.
Pomoću oleate ili šestara prenesu se sa snimka na ikartu
1
uglovi a. i �- U preseku pravih, koje se dobijaju spajanjem ta

čaka A-ta i B-tb, nalazi se na karti tražena tačka (T; sl. 194
i 195).
d) Merenjem otstojanja do poznatih tačaka na snimku,

njihovim. pretvaranjem u razmer karte i presecanjem lukova
Od poznatih tačaka a, bi c (sl. 196 i 197) na snimku treba

izmeriti otstojanja do tražene tačke t, tj. a-t, b-t i c-t. Sve
ove dužine treba preračunati po razmeru ,karte i preneti šesta
rom na kartu. U preseku lukova nalazi se tražena tačka (T).
Primer: Na snimku su uočene tačke a, b i c koje p,ostoje
i na karti kao A, B i C i tačka (t) koju treba preneti na kartu,
odnosno odrediti njen položaj na karti. Pošto je određena ra
zmera snimaka, koja u ovom slučaju iznosi oko 1 :45 000, našio
se da rastojanje
a-t iznosi 1 690 metara
b-t „ 1 640 „
c-t " 730 "
Ako se ova rastojanja prenesu šestarom na kartu po razme
ru kart1e, dobiće se u preseku lukova položaj tražene tačke (T).
e) Pomoću oleate
Određivanje položaja tražene tačke (T) na karti može se

izvršiti i pomoću oleate povlačenjem pravaca iz tražene tačke
(t) na snimku na poznate tačke (najmanje tri) i upasivanjem
ovako povučenih pravaca na date tačke na karti,_ što ustvari
pretstavlja presecanje unazad.
193
St. 194
SL 195
13 Topografija
Topografija
194
si. 196
/ Sl. 197
f) P.omoću proporcionalnog šestara
Proporcionalni šestar, koji ustvari pretstavlja dvostruki

šestar, vrlo je pogodan za prenos tačaka, jer, odgovarajućim
nameštanjem, jedan par nj egiovih krakova sadrži razmer snim
1
ka, a drugi razmer karte (sl. 198).
00
.....
o,
ri5
196 Topografija
g) Pomoću dijagrama
U slučaju potrebe da se sa snimka prenese na kartu veći

broj tačaka, korisno je izvršiti prenos tačaka pomoću jednog
dijagrama koji se može konstruisati na ovaj način (sl. 199):
Na jednom kraku (ON) oštrog ugla (približno 30°-40° )
konstruiše se pružni razmernik za razmer koji je najbliži ra
zmeru snimka. Ako je, naprimer, razmer snimka 1:9 500, onda
treba konstrwisati razmernik 1:10 000; za razmer snimka
1:13 900 odgovara razmernik 1:14 000 itd (sl. 199).
Na drugi krak (OM) oštrog ugla iz tačke O nanese se
direktno sa snimka neka duž lwd koje je poznata stvarna du
žina njene horizontalne projekcije. Naprimer, ako dužina (Ot)
na snimku iznooi u prirodi 1 160 metara, to ćemo na krak OM
naneti dužinu uzetu sa snimka i dobićemo tačku t, a iatim
ćemo tačku t spojiti sa podeokom na ipružnom razmerniku, koji
odgovara dužini 1 160 m (tačka T). Povlačenjem paralelnih li
nija sa linijom Tt kroz sve podeoke liniskog razmemika ON
dobijaju se na kraku OM odgovarajući podeoci za razmer
snimka. Način upotrebe ovog razmemika proizilazi iz same
konstrukcije.
h) Metodom perspektivnog presecanja unapred
Prenos tačaka sa snimka na kartu može se vršiti kod rav

ničastog zemljišta i u slučaju kada snimak nije vertikalan.
P o s t u p a k. Na snimku i karti treba pronaći (identifi
kovati) četiri uočljivie tačke, koje međusobno obrazuju što veći
četvorougao.
Nekim tačkama a, b, c i d na snimku ,odgovaraju tačke
A, B, Ci Dna karti (sl. 200 i 201). Sve tačke, kako na snimku,
tako i na karti, treba međusobno povezati linijama, a istovre
meno treba na snimku povući i pravce na tačku t, čiji polo
žaj (T) treba odrediti na karti, tj. pravce a-t, b-t, c-t i d-t.
U svakom temenu četvorougla nalazi se centar snopova
zrakova koji idu sa susedne tačke (tri pravca na poznate tačke,
a četvrti na tačk:u čiji je položaj na karti nepoznat).
Određivanje po1ožaja tačke T na karti vrši se na ovaj

način:
Na jednom od snopova zrakova na snimku, naprimer, u
temenu a postavi se parče hartije tako da spoljni zraci snopa
rn.
o 0.1 , 0.2 o.J o.4 o.s o.6 0. 7 o.a o.9 to 1.1 11.'2. 1.3 k
M
1160 m. 1.5 km.

"- N
si. 199
obrazuju sa ivicom hartije približno ravnokraki trougao. Zatim

se na hartiji 1obeleže. svi preseci zrakova sa ivicom hartije, tj.
pravci na tačke b, c i d i pravac na tačku t, čiji položaj treba
odrediti na karti. Hartija se zatim prenosi na kartu, namešta
naspram temena (A) i pomera sve dotle dok se obeležene crtice
na hartiji ne poklope sa 'odgovaraju6im pravcima, tj. crtica b
sa pravcem A-B, crtica c sa pravcem 'A-C i crtica d sa prav
cem A-D. Istovremeno se u kartu ucrtava i pravac na tra
ženu tačku (T), tj. pravac a-t'. Spajanjem tiačaka A t'- na
karti određuje se pravac na kome se nalazi tražena tačka (T).
Ako se isti postupak ponovi i na ostalim temenima, tj. na
tačkama (B, C i D), u preseku novokonstruisanih pravaca do
biće se položaj tražene tačke (T).
Da bismo snimak i kartu očuvali, svie ove radove treba
izvoditi na providnoj hartiji, koja se položi na snimak ili kartu,
a ,objekat se ucrta u kartu tek kada je definitivno određen.
Na sl. 202 i sl. 203 pokazan ie primer prenosa glavne tačke
sa snimka na kartu napred izlože.nam metodom.
====
��=======-=== =----== - =====-�
Topografija ,
Sl. 200
si. 201
-=======�
199
si. 202
Sl. 203
200 T_opografija
. .
B) PRENOS VEĆEG BROJA TAČAKA, ODNOSNO LINIJA lf,I OBJE

KATA SA SNIMKA NA KARTU POMOCU MREZE
Dosada izloženi metodi pogodni su samo za prenos poje

dinili ili manjeg broja tačaka sa snimka na kartu. Ako je, me
đutim, u pitanju prenos većeg b11oja tačaka, Unija ili objekata,
onda je mnogo celishodnije da se sa karte prenese· na snimak
pravougla 'koordinatna mreža, koja se zatim koristi za prenos
tačaka, odnosno linija ili objekata, sa snimka na kartu.
Prenos pravougle koordinatne mreže sa karte na snimak
vrši se metodom perspektivnog presecanja unapred (prema
uputstvu izloženom u glav1 A pod tač. 8) na taj način, što se
pomoću poznatih tačaka a, b, c i d na snimku i odgovarajućih
tačaka A, B, C i D na karti odredi položaj tačaka preseka li
nija pravougle koordinatne mreže. Tako tačke k, l, m i n na
snimku (sl. 204) odgovaraju tačkama preseka koordinatne mre
že K, L, M i N na karti (sl. 205). Međusobnim povezivanjem
ovako određenih tačaka dobijena je na snimku figura koja od
govara pravougloj koordinatnoj mreži na karti.
U preseku dijagonala na karti dobija se položaj tačke S,
a na snimku položaj tačke s (sl. 206 i 207). Povlačenjem para
lelnih I-II sa KL, odnosno MN, :i, III-IV sa KM, odnosno LN,
kroz tačku S na karti figura je podeljena na manje delove
(sl. 206 i 207).
Pod uslovom da je snimak vertikalan a zemljište hori
zontalno mogu se i na snimku povući paralelne sa stranicama kl,
odnosno ln kroz tačku s (u kom slučaju je i na snimku oblik
figure kvadrat). U tom slučaju novopovučene linije u potpu
nosti bi odgovaraile linijama I-II i III-IV na karti.
Ako, međutim, snimak horizontalnog zemljišt;a nije pot
puno vertikalan,. onda neće ni dobijena ffgura na snimku biti
kvadrat, te se prema tome nt podela te figure ne može vršiti
prostim povlačenj,em paralelnih sa stranama figure kroz tačku
s, pošto stranice, koje na snimku pretstavljaju koordinatnu
mrežu prenetu sa karte, nisu međusobno paralelne (sl. 206 i 207).
Da bi se na snimku dobi-o pravac linije pravougle koordi
natne mreže, koja prolazi kroz tačku s, postupa se na ovaj
način (sl. 206).
Na snimku se povlači linija paralelna sa linijom kl tako
da seče apscise u tačkama m i l'. Povlačenjem paralelnih linija
kroz te tačke (m i l') sa odgovarajućtm dijagonalama (kn i ml)
Sl. 204
Sl. 205
Topografija.
202
SL 206
SL 207
si. 20s
si. 209
204 Topografija
<lobija se u njihovom preseku tačka s', koja označava pravac

tražene apscise pravougle mreže, koja prolazi krnz tačku s.
Na isti način postupa se i pri određivanju položaja tačke
s", koja određuje pravac oroinate koordinatne mreže koja pro
lazi kroz tačku s na snimku.
Napred izloženim postuplwm dobijene su na snimku
osnovne tačke (s, s' i s"), čime je daljim povlačenjem dijago
nala omogućeno zgušnjavanje mreže do one mere koja je po
, trebna za nanošenje većeg broja tačaka, odnosno linija ili obje
kata, sa tačnošću do 1 mm razmera karte. Na sl. 208 i 209 pri
kazano je kako se vrši pogušćavanje mreže.
Dosada 'izlozeni metodi prenosa tačaka sa snimka na
kartu zadovoljavaju sve potrebe. Ako nam je, međutim, na
karti i snimku poznat položaj najmanje 5 tačaka (a, b, c, d i e),
onda se prenos detalja tj. dopuna karte može vršiti na mnogo
prostiji i jednostavniji način, koji je po postupku mnogo brži.
Sve date tačkie treba međusobno povezati linijama kako na
snimku, tako i na karti (sl. 210 i 211). Na taj način konstruisane
su dve mreže koje su slične.
Tačke preseka dijagonala, 1, 2, 3, 4 i 5, mogu se koristiti
za povlačenje daljih linija: a-3, b-4, c-5', d-1 i d-2, pa
zatim spajati i tačke 6, 7, 8, 9 i 10 sve dotle dok se na snimku
, i karti nie dobije mreža dovoljne gustine kako'bi se prenos obje
kata mogao vršiti neposredno odoka ili nekim pomoćnim pribo
rom radi obezbeđenja tražene tačnosti.
59. - PRENOS TAČAKA SA SNIMKA NA KARTU

KORIŠĆENJEM RADIJALNE TRIANGULACIJE
Grafičko redresiranje iznetim načinima može se izvoditi

sa vertikalnim i kosim snimcima, ali pod uslovom da je zemlji
šte horizontalno, odnosno da visinske razlike ne prelaze 1 %
visine leta za fotokomoru sa fokusnim rastojanjem 210 mm.
Grafičko redresiranje nagnutih snimaka brdovitog zemlji
šta lieizvodljivo je ako se želi održati tacnost u granicama 1 mm
razmera karte.
Prenos tačaka, linija ili objekata sa snimka brdovitog
zemljišta na kartu grafički je izvodljivo samo ako se raspolaže
Korišćenje aerofotosnimaka 21'i
si. 210
si. 211
206 Topografija
stereogramima. To se redresiranje vrši radijalnom triangula

cijom pod uslovom da su snimci vertikalni i da sadrže zajed
ničku površinu od oko 60 % .
Poznato je da su uglovi koje obrazuju pravci iz glavne
tačke ka pojedinim tačkama na snimku jednaki odgovarajućim
uglovima na zemljištu, odnosno karti. Promena položaja ta
čaka na snimku kao posliedica nejednakosti visina pojedinih ta
čaka ispoljava se samo u pravcu radijalnih zrakova iz glavne
tačke aerqfotosnimaka.
Sl. 212
Postupak pri određivanju položaja tačaka

putem radijalne triangulacije je ovaj (sl. 212 i 213).
Na levom i desnom snimku treba prethodno odrediti po
1
ložaj glavnih tačaka (O' i O") i izabrati još četiri uočljive tačke
;Korišćenje aerofotosnimaka
===============-.e=�= = - = 207
od kojih se po dve odgovarajuće moraju nalaziti na zajedničkoj

površini.
Neka su na slici 212 i 213 ovako izabrane tačke: a' b' c'
i d' na levom, a c", d", e" i f" na desnom snimku. Izabra� im
tačkama a, b, c, d, e i f na snimcima odgovaraju tačke A B c
D, E i F na karti (sl. 214). Zatim se na oba snimka položi ;ro�
vidna hartija na kojoj se ubodom igle obeleže tačke a', b', c' i d'
na levom (sl. 215), a c", d", e" i /" na desnom snimku (sl.
Sl. 213
216). Istovriemeno se obeleže i položaji glavnih tačaka O' i O"

i položaj tačke (t) koju treba preneti na kartu. Prenos položaja
glavne tačke sa snimka na kartu vrši se prema uputstvu iz VI
odeljka ove knjige ( «Određivanje položaja tačke stajanja pre-
208 To pograflja
tJJ�
: /i� .
..
I ,
� • �u� >, / � ffl �

'--,_'--,.
C) 0
w�
W":.8:\1\\'=' o
"'
.IIC,Jt(""""''
l_i
Sl. 214
·
,a "
\c
,.........
c'. /
t_,,,,,,.,........./d,,
l
i
- e"
f
I
d� - ,,,,,,. .,,
r\
I
b//t'
Sl. 215 Sl. 216
Korišćenj e aerofotosnimaka
209
secanjem unazad pomoću prozračne hartije«). Pošto je tako na

karti određen položaj glavnih tačaka Jevog i desnog snimka,
obeleži se ubodom ugle i pravac na traženu tačku (T), tj pravac
O'-t' i pravac O" -t". Zatim se ti pravci produže do njihovog
preseka i to je tražena tačka (T).
60. - PRENOS TAČAKA PO HANZENU
'Ako na stereogramu sa zajedničkom površinom od oko

60% nema dovoljno poznatih tačaka, onda se prenos tačaka
može vršiti rešavanjem Hanzenovog zadatka (sl. 217 i 218).
si. 217-
1A 'T'nnnO'y,,....of1�..o
210 Topografija
Prethodno se na snimci.ma odrede polofaji glavnih tačaka,

pa se zatim glavna tačka sa levog snimka prenese na desni, a
glavna tačka sa desnog na levi snimak.
Prenos glavnih tačaka s jednog snimka na drugi vrši se
bilo odoka bilo nekim napred iznetim načinom. Linija koja
na snimcima spaja glavne tačke O' i O" pretstavlja bazu modela
i pravac leta aviona prilikom snimanja iz vazduha.
Da bi se odredio položaj neke nove tačke na karti (T),
treba na snimci.ma izabrati dve tačke (a i b) koje leže na zajed
ničk-oj površini, koje se mogu identifikovati i na karti. Tačka
(T) čiji sie položaj želi da odredi na karti, mora se, takođe, na
laziti na zajedničkoj površini.
si. 21s
Na prozračne hartije, (sl. I 1 II) koje se polažu jedna na

levi (I), a druga (II) na desni snimak (sl. 217 i 218) pikiraju se
položaji glavnih tačaka O' i O", kao i obe izabrane tačke (a i b)
i tražena taoka (t).
Posle toga se i na jednoj i na drugoj oleati izvuku pravci
od glavnih tačaka prema odgovarajućim tačkama a, b i t, pa
se zatim oleate polože jedna na drugu tako da se bazisne li
nije (0'-0") poklope, a pravci na tačke A i B seku u tačkama
A i B na karti. Time je položaj tražene tačke (T) na karti od
ređen (sl. 219).
U l]Jreseku linija O'-t' i O"-t" nalazi se tačka (T) na
karti (sl. 219).
�r > �V;-'
. 'LJ �11r0"'-""=&tJrS..'-"
J =--·"3..)--'
'- """"'n'
�J'
� -� 0�1-··::,i
�d � o
1 �-
J��;-.
"-� (a
�6l�
,., :-<271
0
-7��
Sl. 219
Prozračna hartija I Prozračna hartija II

IX
MERENJA NA KARTI (KARTOMETRIJA)
Karta, kao slika zemljišta, daje horizontalan i vertikalan

položaj i odnos svih tačaka na zemljištu.
Podaci o odnosu tača:ka, tj. rastojanja,, horizontalni i
vertikalni uglovi, kao i visinske razlike, mogu se dobiti sa
karte. Iz daljeg izlil,ganja videće se kako se ovi podaci mogu
uzeti sa karte i iskoristiti za razne potrebe.
61. - MERENJE LINIJA
Pod merenjem linija na karti podrazumeva se merenje

ograničenih delmra linije, naprimer, puta, železničke pruge,
grebena, itd. Te linije mogu biti prave ili krive.
a) Merenje dužina pravih linija
Dužina prave linije može da se dobije sa karte pomoću

lenjira i brojnog razmera, šestara ili lista hartije i razmernika,
kao i pomoću kurvimetra.
Naprimer: treba da se izmeri dužina pravie linije (rasto
janje) između b, 399 i◊ 334 (sl. 220). Ovo rastojanje, izmereno
1,enjirnm sa milimetarskom podelom, na karti razmera 1:50 000
iznosi 37 · milimetara. Pošto u ovom razmeru 1 mm na karti
pretstavlja 50 m na zemljištu, to će dužina od 37 mm na karti
odgovarati dužini od 1850 m u prirodi.
Ako istu duž hoćemo da merimo pomoću šestara i razmer
nika, uzimamo je u otvor šestara koji prinooimo razmerniku
Merenja na karti 213
Razmer1:50 ooo
E= 20m.
Sl. 220
kako je to na sl. 220 pokazano, i čitamo dužinu linije, tj.

1500 + 350 = 1850 lll.
Za d a t a k z a v e ž b u: izmeriti dužinu Ripanjskog tu
nela (sl. 220).
b) Merenje dužina krivih linija
Sredstva za merenje dužina krivih linija na karti ista su

kao i za merenje dužina pravih linija.
214 Topografija
Dužina krive linije može se izmeriti pomoću šestara i

1
razmerni:ka na taj način što se· kriva linija deli na deilove to
likih dužina da se ti delovi mogu smatrati kao približno prave
linije. Ukoliko je ikrivina (zakrivljenost) linije veća, utoliko će
ovakvi, približno pravi delovi, biti kraći, i obratno.
Pretpostavimo da je potr ebno izmeriti dužinu puta od
1
crkve u selu Vraniće do škole u selu Luka (sl. 221). U ovom

slučaju krivu liniju puta izdelićemo na deLove, i to: od crkve
db krivine 1, zatim od krivine 1 do krivine 2 i, najzad, od kri
vine 2 do škole. u s. Luka.
Delovi puta uzieti su između krivina tako da se svaki za
sebe može smatrati kao prava linija pa ih kao takve treba i
meriti. Kada se saberu svi ti delovi dobiće se dužina puta od
crkve s. Vraniće do škole s. Luka.
SL. 221
Da se ne bi morale dužine svakog dela očitavati na raz

rnerniku, može se vršiti njihovo sabiranje šestarom na ovaj
način: u otvor šestara uzme se dužina: crkva - tačka 1; zatim
se desni kraj šestara zadrži u tački 1, a levi zanosi dok ne dođe
u pravac 1-2. Sada se 1evi krak šestara namesti u tačku a, a
desni razvuče do tačke 2. Zatim se desni krak šestara zadrži u
tački 2, a levi zanosi dok ne dođe u pravac 2 - škola, tj. u

tačku b. Najzad, desni krak se razvuče i postavi na sredinu
znaka škole. Na taj način dobija se u otvoru šrestara zbir sva
tri d2la puta. 0tv•oT šestara prinosi se konačno razmerniku i
očita dužina toga puta.
Dužina ovog puta može se izmeriti i hartijom (sl. 222).
Ravna ivica hartije položi se na liniju: crkva s. Vraniće - tač
ka 1 (I p oložaj hartije) i na hartiji obeleži tanka crtica i broj 1.
Okrene sre hartija oko tačke 1 tako da njena ivica dođe na li
niju 1-2 (II položaj hartije), pa se tankom crticom na hq.rtiji
obeleži tačka 2. Zatim se hartija okreće oko tačke 2 dok njena
ivica ne dođe na pravac: tačka 2 - škola (III položaj hartije),
si. 222
pa se na hartiji tankom crticom obeleži SI"edina znaka škiole i

označi sa 3. Na ovaj način dobijena je na ivici hartije cela
dužina ovoga puta od crkve do škole.
Hartija se potom prinosi razmerniku i čita dužina kako
je na slici pokazana.
216 Topografija
62. - KURVIMETAR
Za merenje krivih i pravih linija po karti postoji i na
ročita sprava. takozvani kurvimetar. Svaki kurvimetar (sl. 223)
uglavnom ima točkić, unutarnji prenosni
mehanizam, kazaljku i skale za razne raz
mere. Točkić se kreće po liniji na karti, a
pošto je on u vezi sa kazaljkom, to se i ona
pokreće i na podeli pokazuje pređ1eni put
točkića. Kurvimetar obično ima više skala,
što znači da je upotrebljiv za više razmera.
Na našoj slici ima dve skale: spoljna, za
razmer 1:100 000, i unutrašnja, za razmer
1:50 000. Na istoj slici vidi se da na krugu
skale za razmer 1:100 000 kazaljka pokazuje
16 km i 500 .m, što znači da je točkić po karti
razmera 1:100 000 prešao put te dužine. Na
unutrašnjoj skali razmera 1:50 000 kazaljka
si. 223 pokazuje 8 km i 250 m.
Rad sa kurvimetrom
Pre upotriebe kurvimetra, treba okretanjem njegovog
točkića dovesti kazaljku na indeks O one skale koja odgovara
razmeru karte na kojoj će se meriti. Držeći kurvimetar upravno
na karti, točkić se postavlja tačno na ono mesto odakle će se
meriti dužina, a potom s,e vodi polakoi tačno po liniji koju me
rimo. Na krajnjoj tački te linije kurvimetar se digne, a na
skali odgovarajućeg razmera pročita se predeni put. Pri ovome
treba obratiti pažnju:
- da prilikom vođenja kurvimetra kazaljka ide u pravcu
u kom rastu brojevi skale, i
- da prilikom postavljanja kurvimetra na početnu tačku
njegova drška bude vertikalna i da u takvom položaju kurvi
metar bude vođen po svim krivinama linije do završne tačke.
63. - TACNOST IZMERENIH LINIJA NA KARTI
Ma kako pažljivo i briž,ljivo merili dužine liniji,l na karti,

ipak, one neće tačno (posle prieračunavanja) odgovarati stvar
nim dužinama na zemljištu, a evo zašto:
Merenja na karti
217
1. - Izrada same karte nije apsolutno tačna.

2. - Merenje dužina linija na karti, ili nanošenje ovih
na kartu, nije moguće izvršiti a da se pri tome ne učini greška
koja se i kod najpažljivijeg rada ne može izbeći. Iskustvom je
utvrđeno da ova greška iznosi 0,2 - 0,4 mm, pa se smatra da
je svaka dužina uzeta sa ma kakve karte za 0,2 - 0,4 mm
pogrešna. Tako je, naprimer, samo zbog ovie greške ma koja
dužina uzeta sa 'karte:
razmera 1: 25 000 kraća ili duža za 5-10 m,
- razmera 1: 50 000 kraća ili duža za 10-20 m,
- razmera 1:100 000 kraća ili duža za 20-40 m,
- razmera 1:200 000 kraća ili duža za 40-80 m.
3. - Istezanje i skupljanje hartije, na kojoj je karta izra
đena, znatno utiče na tačnost merenja na karti, pa se za
jednu �stu liniju na istoj karti merenu pri različitom vremenu
dobijaju različite v:riednosti.
Uzimajući u obzir sve uzroke, greška merenih linija, koja
se može očekivati od karata raznih razmera, jeste sledeća:
- sa karte 1: 25 000 tačnost je oko 10- 25 m,
- sa karte 1: 50 000 tačnost je oko 25- 50 m,
- sa karte 1:100 000 tačnost je oko 50-:-100 m,
- sa karte 1:200 000 tačnost je oko 100-200 m.
Prilikom merenja linija na karti treba imati uvek u vidu
da su one smanjene horizontalne projekcije odgovarajućih
linija u prirodi. Ako je 'bilo iz kojih razloga potrebna njihova
stvarna dužina na zemljištu, naprimer dužina puta, onda se za
njihovo dobijanje sa karte uzima u proračun i pad zemljišta
na kome se nalaze objekti pretstavlj,eni tim linijama.
64. - MERENJE UGLOVA
Kao što je poznato, jedinice merenja uglova jesu: stepen,

grad, hiljaditi i radijan.
S t ep e n je tristašezdeseti deo punog ugila. Manja jedi
nica od stepena je minut, koji je šezdeseti deo stepena. Najma
nja jedinica je sekund, koji je šezdeseti deo minuta. To je po
dela u t.zv. seksagezimalnom sistemu.
Gr a d je četiristoti deo punog ugla. Stoti deo grada je
manja jedinica i zove se gradusni minut. a još manja jedinica
je gradusni sekund, koji je stoti deo gradusnog minuta. To je
podela u t. zv. centezimalnom sistemu.
Topografija
H i 1 jad i t i je centralni ugao kojem odgovara luk jed

nak hiljaditom delu poluprečnika kruga (sl. 224). Prostije re
čeno, Mljaditi je onaj ugao 'pod kojim se iz centra jednog kruga,
poluprečnika 1 km, vidi luk toga kruga veličine 1 m. To znači
da ugao od jednog hiljadit-og dobijamo ako na periferiju kruga
poluprečnika 1 km nanesemo veličinu od 1 m i dobijene krajnje
tačke spojimo sa centrom kruga. Aiko bi po periferiji kruga
poluprečnika 1 km i dalje nan01Sili veličine od po 1 m, to bismo
se uverili da na periferiju ,kruga možemo naneti 6283 veličine
od 1 m, što znači da pun u'gao ima 6283 hiljadita, tj. 360 ° =
= 6283 hiljadita.
Za praktično računanje
nije nam zgodno da pun ugao
ima 6283 hiljadita ,nego se uzi
ma neki okrugao broj, blizak
ovome (6000 ili 6400), pa se
shodno ovome menja i defini
r cija hiljaditog te će biti'.
1) Hiljaditi je centralni u
gao čiji odgovarajući luk ima
vrednost 1/6000 kružnie peri
ferije. Na osnovu ovoga posto
SL. 224 ji veza između stepena i hiljadi
tog 360° = 6000 hiljaditih; ili
2) Hiljaditi je centralni ugao čiji odgovarajući luk ima
vrednost 1/6400 kružne periferije, pa ćemo imati odnos:
360 ° = 6400 hiljaditih.
Hiljaditi definisan na način pod 1) i 2) naziva se u arti
ljeriji podelak uglomera, jer su uglomerni instrumenti p,odelje
ni na 6000 i 6400 podelaka. Prva podela na 6000 hiljaditih upo
trebljava se kod instrumenta ruskog porekla, dok se druga po�
dela upotrebljava kod instrumenta nemačkog porekla.
Na osnovu definicije hiljaditog lako je razumeti praktične
formule koje se najčešće upotrebljavaju u artiljeriji:
rastojanje lm . o _-� lm
Horizontalni ugao a u hiljaditima = �· --
dalj-ina D km ' a: ;oo
- D km
vis. razl. hm
Vertikalni ugao a u hiljaditima
daljina D km ;
o
C( ;00 = hm
Dk m
Merenja na karti
219
hm
Daljina Dkm =
a u hiljaditima a u hiljaditima
l
Rastojanje m a u hiljaditima · Dkm; l m= a °loo · D km ; Visin
=
ska razlika hm = a; u hiljaditima · D 1@; hm= a °loo · Dkm •
Treba imati u vidu da su gornje formule približne i da su
utoliko tačnije ukoliko je ugao a manji.
Zadaci za vežbu
1) Visina nekog drveta je 12 metara, a udaljenost drveta
od tačke posmatranja iznosi 6 000 m. Naći ugao u hiljaditim
pod kojim se drvo vidi sa tačke posmatranja?
2) Toranj jedne crkve vidi se sa jedne tačke pod uglom od
5 hiljaditih. Ako je crkva visoka 30 m, koliko je udaljena od
stajne tačke?
3) Sa jedne tačke u podnožju brda vidi se vrh jednog brda
1
pod uglom od 10 hiljaditih. Ako horizontalna udaljenost vrha

brda od tačke stajanja iznosi 2 000 metara, treba iznaći visin
sku razliku između vrha brda i staine tačke?
Ra d i j a n je lučna jedinica za merenje uglova. To je
ugao čiji je odgovarajući luk jednak poluprečniku kruga i
ima 57 °,3.
65. - M ERENJE HORIZONTALN IH UGLOVA NA KART I
Ako se sa ◊ 261 povuče prava na ◊ 323 i prava na

most (M), onda te dve prave čine horizontalni ugao (sl. 225).
Ugao se može izmeriti nomoću uglomera (transportera). Uglo
mer je metalni, celuloidni ili papirni polukrug podeljen na ste
pene, graduse ili hiljadite. Ima ih različnih konstrukcija i raznih
veličina. Središte (centar) uglomera postavi se na teme ugla, a
u ovom slučaju na ◊ 261 tako da se podelak O ugl•omera po
klopi tačno sa pravcem na ◊ 323. Drugi krak ovog ugla, tj.
pravac na most, pokpzaće na podeli uglomera vriednost ovog
ugla. U ovom slučaju horizontalni ugao je 58 ° ,5.
Ako su kraci ugla koji treba da se meri kraći nego što j,e
poluprečnik ugl-omera, onda ih na karti treba toliko produ
žiti da se na uglomeru može pročitati vrednost toga ugla.
220 , � Topografija
si. 22s
66_. - MERENJE AZIMUTA NA KARTI
Horizontalni ugao na stajnoj tački, čiji je jedan krak pra

vac se\Tera u toj tački, a drugi krak prav, ac na neku izabranu
tačku na zemljištu, naziva se azimut pravca na tu izabranu
tačku. Talw na sl. 226 azimut pra\Tca ◊ 261 - ◊ 323 na
tački ◊ 261 je ugao a1, a azimut pravca most M - ◊ 261 na
tački M je ugao a2. Ovi uglo\Ti a1 i a2 zovu :se još i geografski
azimuti, je:r; se mere od pravca geografsikog sievera.
Pmvac geografskog severa kroz tačku ◊ 261 (odnosno M)
dobija se povlačenjem linije paralelno meridijanu, odnosno
istočnoj ili zapadnoj iV'ici karte, prema tome ;kojoj je tačka
◊ 261 (ili M) bliža.
Ovi se uglovi mere na karti kao i svi ostali uglovi, no
stim što se uglomer postavlja uvek tako da se podelak O (sl.
226a), odnosno 360 ° (sl. 226b) uglomera poklopi sa pravcem se
vera, a ugao ,meri od pravca severa u desno, odnosno u "prav
cu kretanja kazaljke na satu.
Merenja na karti
221
Na sl. 226 azimut a1 iznosi 21 ° 30', a azimut a2 = 2530_

U ovom slučaju a1 je pravi azimut pravca ◊261-◊323,
a a2 pravi azimut pravca M -◊ 261 odnosno ,obratni azimut
pravca ◊261-M.
I
d.2
(l
Sl. 226
Z ad atak z a v e ž b u (sl. 226)

Izmeriti pravi i obratni azimut pravca ◊ 323 - M (most).
Ovakav način rada često puta nije praktičan, jer ako su
tačke bliske, onda kraci ugla (azimuta) neće padati na skalu
uglomera. Zbog toga je preporučljivo da se kraci produže, što
neće uticati na veličinu ugla - azimuta - jer je iz geometrije
poznato da ugao ostaje nepromenjen kad mu se kraci produ
žuju po volji.
67. - MERENJE VERTIKALNIH UGLOVA

Merenje vertikalnih uglova obuhvata merenje mesnih
uglova i uglova nagiba zemljišta.
222 Topografija
a) Merenje mesnih uglova
Mesni ugao a sa tačke (A) na tačku (B) jeste ugao koji

čini prava linija kroz tačke A i B sa horizontalnom ravni polo
ženom kroz tačku (A). Na sl. 227 horizontalna ravan je pri
kazana pravom (AC).
Sl. 227
Mesni ugao može sie odrediti pomoću • karte na dva načina:

grafički (crtežom) ili računski.
Kod grafičkog načina određivanja postupak je ovaj:
Sa mosta (M; sl. 228) čija je nadmorska visina 270 m treba
odrediti po karti mesni ugao na
tačku ◊ 355. Sa karte s1e uzme
u otvor šestara rastojanje M -
◊ 355 i nanese na parče har
tije, a pri tom se označe krajnje
tačke nanesenog rastojanja (M
i 355; sl. 229).
Razmer 1, 25000
[ = 10m
Sl. 228 Sl. 229
Na ovu liniju, a u tački sa većom nadmorskom v1Smom

(u ovom slučaju to je ◊ 355), treba podići upravnu i na nju
naneti visinsku razliku tačaka M i ◊ 355 u razmeru karte.
Kako je razmer ove karte 1 :25 000, a visinska razlika tih ta
čaka 85 m, to 85 m u ovom razmeru iznosi 3,4 mm. Kad se na
upravnu nanese veličina od 3,4 mm <lobija se tačka (C), koju
spojimo sa tačkom M. Na taj način dobijen je ugao a u tačkj
M, a to j,e traženi mesni ugao sa mosta (M) na ◊ 355.
Njegova vrednost u stepenima ili hiljaditima dobiće se
ako se na ovako dobijenom crtežu ugao izmeri uglomerom.
Na ovaj način merenje mesnih uglova pomoću crteža može
se izvesti sa potrebnom tačnošću samo onda ako je razmer
karte dovoljno krupan, a visinska razlika između tačaka dosta
\Te�ika.
Kod sitnih razmera karata i pri malim visinskim razli
kama tačaka crtež bi bio isuviše sitan, pa prema tome i rad
manje tačan. U takvim slučajevtma horizontalna udaljenost
između tača:ka uzima se 2, 3, 5 i 10, a i više puta veća, pa se na
upravnu nanosi isto toliko puta uvećana i visinska razlika. Pri
torne uglovna vrednost merenog ugla ostaje nepromenjena, ali
je crtež krupniji, pa priema tome i rad tačniji.
Računski postupak. Ugao a može se odrediti računski u
hiljaditim ili u stepenima.
Za dobijanje ugla a u hiljaditim koristimo formulu
(.sl. 229):
tj. a=
85m
= 115¾0
0,738km
.
Ugao a u stepenima <lobija se po formuli:
85
a0 - h m 570 3 -
-738 · 57° '3- 6° 6
-�· m ' - '
ili po formuli:
85m
tg a= h m
Dm = 738m
, odakle je
log tg a= log 85 - Iog 738 = 1 . 92942 - 2 . 86806 = 9. 05136

- 10, •odakle izlazi da je a 0 = 6° ,5 ili u hiljaditim a = 1130/oo
hm
Formula tg a = � daJe tačnie vrednosti mesnog ugla.
=22=4==�-�-��·===T===o=p=o=g=r=a=f=i= a =�
=j =
ali su za rad po njoj potrebne logaritmanske tablice. Zato je

h
praktičnije koristiti formulu a0 =---yf- · 57 ° ,3 ,gde se računske
m
radnje svode na množenje i deljenje, ali sa napomenom da je
mesni ugao računat po toj formuli manje tačan. Za a = 20 <1
greška je 1 °, a za a = 10° greška je 6', tj. ukoliko je ugao a
manji utoliko je i greška manja.
Z a d a t a k z a v e ž b u: izmeri mesni ugao (sl. 228J sa
tačke ◊ 306 na most (M) ◊ 270 na oba načina.
b) Merenje uglova nagiba zemljišta
Ugao nagiba zemljišta je vertikalni ugao koji čini tan

genta u nekoj tački linije glavnog pada zemljišta sa horizon
talnom ravni u istoj tački.
Na zemljištu se ugao nagiba menja od tačke do tačke, i to
menjanje zavisi od topografskog sklopa zemljišta. O promeni
ugla nagiba zemljišta može se zaključivati na karti po horizon
talama. Rastojanja horizontala na kartama su različita, zavisno
od ugla nagiba zemljišta. Većem rastojanju horizontala odgo
vara na zemljištu manji nagibni ugao, i obrnuto. Ta rastojanja
horizontala zovu se· intervali. Prema tome, u koliko su inter
vali manji u toliko zemljište ima veći ugao nagiba. Važno je
upamtiti da se smatra da je ugao na�iba zemlji5ta između dve
susedne horizontale stalan.
Ugao nagiba zemljišta može se ,qdrediti po karti grafičkim
i računskim načinom.
Grafički način merenja uglova nagib� zemljišta
Ug:ao nagiba zemljišta može se dobiti konstruisanjem

pravouglog trougla i pomoću nagibnog merila.
1) Da bi se ugao nagiba zemljišta između dve susedne ,
horizontale odredto konstruisanjem pravouglog trougla po da
tom intervalu i ekvidistanciji kao katetama (sl. 230), postupa 1
se •ovako.
Uzme se u otvor šestara interval horizontala i nanese na
proizvoljnu pravu. Potom se u krajnjoj tački (B) nanetog inter
vala podigne upravna i na nju nanese veličina ekvidistancije
Merenja na karti
225
(E) u razmeru karte. Spa�anjem taičke C sa tačkom A dobija se

trougao (ABC), u kome Je ugao a ugao nagiba. Vrednost toga
ugla dobijamo merenjem ugla a transporterom.
o(.
A 8
Sl. 230
Konstrukciju pravouglog trougla i merenje ugla a može

mo izvršiti i na samoj karti - kao na sL 231.
Ako se traži ugao nagiba pravca kroz tačke 1 i 2 (sl. 231),
treba u tački 2 podići upravnu i na nju naneti grafičku vred
nost ekvidistancije, tj. 1 cm. Spajanjem tačaka 1 i 3 dobija se
ugao a koji merimo pomoću transrportera.
Razmer 1- 1000
E = 10m
Sl. 231
Ovaj način je nepraktičan kada se radi o manjim inter-'

valima. U takvim slučajevimai itzmereni interval i nanetu gra
fičku ekvidistanciju treba povećati. Naprimer, treba od:riediti
ugao nagiba zemljišta između tačaka 1 i 2 (sl. 232).
Vidimo da interval 1-2 iznosi 2 mm, a da je grafička
vrednost ekvidi:stancije jednaka ½ mm. Ako obe ove vrednosti
povećamo 10 puta, biće interval 20 mm, a E = 5 mm. Sada
konstruišemo praV!ougli trouga:o čija je jedna kateta (osnova)
226 Topografija
20 mm, a druga kateta (visina) 5 mm (sl. 233). Hipotenuza u

tom trouglu pretstavilja zemljišnu površinu, a a je ugao nagiba
zemljišta (a = 15 °)·
Za d a t a k z a v e ž b u: od
rediti ugao nagiba zemljišta između
tačaka 3 i 4, 5 i 6 (sl. 232).
2) Da bi se odredio ugao na
giba z1emljišta pomoću nagibnog me
rila za dati razmer, potrebno je ima
ti nagibno merilo za taj razmer.
Razmer f:20000 1 � LI} O s cm
E = 10m .______2
2cm
Sl. 232 Sl. 233
Nagibno merilo može se konstruisati:

- grafički,
- pomoću intervala dobijenih računskim putem.
Grafička konstrukcija nagibnog merila, naprimer, za
razmer 1 :25 000 i E = 20 m (sl. 234) vrši se na ovaj nač'in:
Na pravu AB podigne se upravna AC u tački A. Ugao
(BAC) od 90 ° prepolovi se i dobije se ugao BAD (45 °), zatim
C
Razmer 1:25.000
E = 20m.
si. 234
se pomoću transportera na luku obeleže uglovi od 5 °, 100, 150,

°, 30°
20 i 45° i spoje sa tačkom A. Potom se na upravnu AC
nanese grafička vrednost ekvidistancije AJ koja treba da iz
nosi 0.8 m, no radi bolje jasnoće crteža oma je na sl. 234 tri
puta uveličana. Iz tačke J povučena je pra:va JK, paralelno sa
AB, a iz tačaka preseka prave JK sa kracima ugla od 5 °, 10° ,
15 °, 20 ° itd. spuštene su upravne na pravu AB i obeležene
na kraju 09-govarajućim brojem i stepenom. Na ovaj način do
biće se na pravoj AB dužine koje odgovaraju trostruko uveli-.
čanim intervalima horizontala, i to za razne uglove nagiba od
5o· do 45 °. Zatim se na jednoj pravoj uzme jedna tačka, napr;i
mer A (sl. 235), pa se počev od ove tačke nanesu intervali sa
nagibnog merila (u ovom slučaju tri puta
smanjeni) koji odgovaraju raznim uglovima AffH+--f pu·1 s�
I 1 �
nagiba. (Na sl. 235 daje se primer gotovog
°
,0 4� 3"'
m5• 1,25000
nagibnog meril:a za razmer 1:25 000, E=20 m, E 20 m
0
koje je nacrtano napred opisanim načinom).

Upotreba nagibnog merila. Uzme se sa si. 235
karte interval u otvor šetsara (ili se nanese
na parče hartije) i jedan krak šestara zabode u tačku A, a drugi
se krak postavi udesno, na liniju AB i gleda gde pada. Na
primer, ako je desni kraik pao između crtice sa oznakom 5 ° i
10° , onda je nagibni ugao zemljišta veći od 5° a manji od 10° .
Koliko je veći od 5°, ceni se odoka.
Za d a t a k z a v e ž bu: konstruisati nagibno merilo za
razmeru 1: 1 O 000 i ekvidistanciju E = 10 m i na istom odrediti
uglove nagiba zemljišta a1 i a2 ako su intervali ii = 27 mm i
b = 12 milimetara.
Konstrukcija nagibnog merila pomoću dobijenih inter
vala (računski) za pojedine uglove vrši se na ovaj način: dajući
uglu a vrednosti 1°, 2° , 3°, 4° itd. i deljenjem'date ekvidistancije
1
prirodnim vred11Jostima tangensa tih uglova iznalaze se prirodne

vrednosti intervala za mzne uglove nagiba zemljišta po for
muli:
. E
1= tga:
Vrednosti intervala mogu se dobiti i logaritmarskim
putem.
Najzad se sračunavaju vrednosti intervala u razmeru
karte. Naprimer: za razmer 1:50 000, E =
20 i 1:25 000, .E = 10
m pomoću prirodnih vrednosti tangens:a uglova dobija sie ova
tablica:
1. Uglovi
I 10 20
I I I I I I I I I I I
30 40 50 10° 1
5° 20 ° 25° 30 ° 35° 400 450
tv
I
tv
ex,
2. Prirodne vredno- 0,0175 0,0349 0,0524 0,0699 0,0875 0,1763 0,2679 0,3640 0,4663 0,5774 0,7002 0,8391 1,0000
sti tangensa
- �� -- -- --- --
3. Prirodne vred. 1143 573 382 286 229
-- --
113 75
-- -- --
55 43 35 29 24 20
- ---
interv'. u metrima
za ekv. = 20 m. >-3
o
'tl
o
OQ
"'
....
i,,
-- ---- --- --
4. Prirodne vredn.
---
572 287 143 115 57
-- --
38 28 22 15 12 10
interv. u metrima 1
191
za ekv. 10 m
i,,
18
=
---- - -- -- --
5. Vredn. interv.
- - -- -- ---
22,9 11,5 7,6
- ---
5,7 4,6 2,3 1,5 l,1 0,9 0,7 0,6 0,5 0,4
-
u mm za obe
razmere
Grafičlm vrednost intervala (duži) za 1 ° , 2° ,

nanosimo po proizvoljnoj pravoj kao na sl. 235 ili
jednu do druge i tako konstru:išemo nagibno me
ril,o (sl. 236). t
i
r 2'
1:25000
E.=10m ii
SI. 236
li
Upotreba. Uzeti u šestar interval sa karte
i videti sa kojom se duži slaže na nagibnom me
rilu. Naprimer, interval horizontala na karti iz ii
nosi 6 mm, odrediti ugao nagiba. Uzeće sre u otvor
šestara 6 mm (ili obeležiti taj interval na ivici
hartije) i upoređujući, videti koji je interval na
gibnog merila jednak intervalu šestara ili pri
bližno jednak. Vidi se da je to približno interval
sa oznakom· 4 °, te. je ugao nagiba zemljišta oko
4 ° {sl. 236).
Najčešće se dešava da se dužine ne poduda
raju, te je i upotreba ovakvog nagibnog merila
nepraktična i ograničena.
Za daci:
1) Odrediti nagibne uglove zemljišta za in
tervale ii = 4 mm i b = 1,5 mm.
2) Konstruisati razmernik za nagibnre uglove
zemljišta u razmeri 1:10 000, E = 5 m. Potom.
pomoću njega odrediti nagibne uglove zemljišta
ako su intervali ii = 6 rnm i b = 2 mm.
Pored izloženog nagibno merilo može da se
konstruiše i po sl. 237. Konstruisanje ovog na
gibnog merila izvodi se pomoću grafički dobijenih
intervala ili sračunatih kao i pre pomoću
E
formulre i = -t-gcc- = E • ctg a. Iz sl. 230
vidi se da je tg a - Iz formule
SI. 237
230 Topografija
i = E cotg a vidi se da je interval (i) funkcija ugla nagiba

zemljišta a !Pri stalnoj ekvidistanciji (E). To geometriski znači
da se može u jednom pravouglom koordinatnom sistemu kon
struisati linija čija je jednačina i= E cotg a ako se po apscisnoj
osi nanesu lučne vrednosti uglova nagiba, a po ordinatnod osi
sračunate vriednosti intervala (i).
Po X-osi nanesu se lučne vriednosti uglova 1° , 2 ° , 3°, 40,
5 6 , 7 ° , 8 ° , 9 ° , 10° , 15° , 20° , 25° , 30° , 35°, 40° i 45° u proizvolj
°, °
nom :nazmeru, a po Y-osi sračunate vrednosti intervala (i) po

formuli i = E cotg u: za napred navedene uglove.
Na sl. 237 pokazano je nagibno merifo gs}e su lučne vred
nosti pojedinih uglova od 1° do 10° proizvoljno uzete na svakih
7 mm, a z:a uglove od 10° do 45° za svaki ugao po 2 mm.
U tačkama 1° , 2° , 3° ... 10°, 15°, 20° ... itd. podignute su
upmvne i na njih su prenete sračunate vrednosti intervala (i)
u datom razmeru i ekvidistanciji za 1.25 m, 2.5 m, 5 m, 7.5 m,
10 m, 20 m, 30 m, 40 m, 50 m.
Naprimer: za razmer 1 :25 000 ,i E = 10 imamo ove vred
nosti intervala:
Uglovi l I IIIIIIl
1° 2° 3° 4° 5° 6° 7° 8° 9° )10° )15° 120° j256 130° /35o \4oo :45o
Vrednost
interv. u
mm ura- 22,9 11,5 7,6 5,7 4,6 3,6 3,2 2,8 2,5 2,3 1,5 1,10 0,9 0,7 0,6 0,5 o 41
zmeri '
I : 25 000
iE=lOm
I
Da bi se dobili intervaH za ekvidistanciju od 20, 30, 40 i
50 m, treba dobijene vrednosti interval.Ja za E = 10 m pomno,
žiti sa 2, 3, 4 i 5.
Na ovaj način konstruisano je nagibno merilo za odre
đivanje uglova nagiba zemljišta na nasun vojnim kartama
razmera 1:25 000 ,i E =
10 m (sl. 237).
Upotreba grafikona. Uzme se sa karte interval horizon
tala u šestar (ili nianese na parče hartije) pa se jedan krak še
stara vuče po horizontalnoj liniji grafikona dotle, dok drugi
Merenja na, karti 231
krak ne bude presecao krivu odgovarajuće ekvidistancije. Pri

tome postupku vrhovi šestara moraju zauzimati paralelan po
ložaj sa upravnim linijama grafikona. Zatim se na horizontal
noj liniji, a prema položaju š1e1stara, pročita nagibni ugao u
stepenima i njihovim de1ovima. Pri tome treba voditi računa
da li se određuje ugao nagiba između dve susedne glavne izo
hips1e ili između glavne i pomoćne, ili između više glavnih hori
zontala, pa prema njihovim visinskim rnzlikama tražiti odgo
varajuću iekvidtstanciju, :a p:rema njoj nagibni ugao.
Primeri (s:l. 238).
1) Odrediti ugao nagiba između tačaka 1 d 2. Na nag:ibniom
merilu (pomoću šestara) čita se: a = 1,6° = 1° 36'.
2) Odrediti ugao nagiba između tačaika 9 i 10. Na razmer
niku čita se: a = 3,3° = 3° 18'; pošto je njihova visinska raz
lika 7.5 m, to se za ekvidistanciju 7.5 m traži ugao nagiba.
3) Odrediti ugao nagiba između tačaka 11 i 12. Na rae:
merniku čita se: a = 10,5° = 10°30'. ,Visinska razlika između
<latih tačaka je četrdeset metara, pa se u ovom slučaju traži
nagibni ugao za ,ekvidistanciju 40 m.
4) Odrediti uglove nagiba između tačaka 3--4, 5-6, 7-8.
Računski način određivanja uglova nagiba zemljišta
Za određivanje ugla nagiba zemljišta računskim načinom

koriste se ove formule (koje se dobiju iz sl. 230:
Em- 1·11· tga=-.Emm

1) tga=-. -;
lm lmni
_ Em
3) a o;oo----.
1km
N ap o m e n a. U formuli pod 2) broj 57,3 ° ipretstavlja

lučnu jedinicu za merenje uglova, t.zv. »radijan«.
Primeri za rad po izloženim formulama:
232 Topografija
I
(
\
\\
\ \
Sl. 238
Izračunati ugao nagiba zemlišta ako je interval horizon

_ tala (i)= 15 mm i ekvidistancija E = 10 m. Razmer karte neka
je 1:25 000.
Ugao nagiba zemljišta upotrebom svih navedenih formula:
1) po prvoj formuli biće:
Pošto je interval horizontala na karti 15 mm, to je njegova pri-

10
rodna vrednost 375 m, pa je: tga = 75
3
Odavde se može dobiti ugao a u stepenima na dv:a načina:
a) pomoću tablice prirodnih vrednosti tangensa; iz gornje
fmmule izlazli da je tga = 0,0267, pa iz tablice nalazimo da je
a = 1°32' = 1,5° ;
b) logaritmanskim putem nalazi se iz formul1e tga =
10
da je: 1og tga = log 10 - log 375 = 1,00000 - 2,57403
3 75
= 8,4260 - 10, odakle izlazi da je a = 1° 32' = 1,5° .
Dakle, na oba načina rezultati se poklapaju.
2) Po drugoj formuli biće:
- IO 57
57 30 - 3 - 1 50
a - 375 · ' - 375� - '
Rezultat se poklapa sa oba rezultata pod 1).

3) Po trećoj formuli biće:
10
a hiljaditih = - -3-75_ _ = 26,60/oo.
0,
Ako .se ova vrednost 26,6 hiljaditih pretvori u stepene
priema ranije navedenom odnosu 1° = 17,1 hiljaditih, dobiće se
a=· 1,5° .
Vidimo da se rezultati slažu upotrebom svih formula, pod
u.slovom da se uzmu sa jednom decimalom.
Za d a ci z a vežb u:
1) U prethodnom zadatku uzeti vrednost ekvidistancije
u milimetrima, pa upotrebom prve i druge formule sračunati
ugao nagiba ziemljišta.
234 Topografija
2) Upotrebom svih formula sračunati ugao nagiba zemlji

šta ako je interval horizontala d.= 7 mm, E = 5 m, razmer
karte 1:10 000.
3) Sračunati ugao nagiba zemljišta između dve tačke:
◊ 153 i ◊ 187 (sl. 239).
�/4t��{\
��'-,,�
◊
{32
Pa3Mep 1: 25000
E= 10 M
) si. 239
šta se morra pretpostaviti za ugao nagiba zemljišta između
tačaka ◊ 153 i ◊ 187? - (d:a je stalan).
4) Može li se sračunatii uga,o nagiba zemljiišta između �
1
čatka ◊ 132 i◊ 187 upotrebom istih formula? (dobiveni ugao

pretstavljaće mesni ugao zemljišta).
Izračunavanje pada (uspona) zemljišta u procentima

Kako smo već vide1i, ugao nagiba zemljišta smatra se da
je istalan između dve susedne horizontale. Prema tome, pad
z emljišta smatra se da je stalan između dve susedne hori
1
zontale.
E
Iz slike 235 sleduje da je ,tg a =�. Pa kako je pad (p)
,, lm
zemljilia jednak tangensu
. nagibnog ugla (a) zemljišta, tj.
E
p = tg a, to na iz1oženog izlazi da je p =� . Sem
lm
OSIJ'.liOVU
toga, lako se može videti d:a se pad zemljišt� između dve ma

koje tačke na zemljištu čija je visinsika razlika h m i horizon
h 11
talno rastojanje Dm, može sraČIUnati po formuli p = • No
0
tada se, očigledno, ne <lobija stvarni nego prosečni pad zemljišta
Merenja na karti
235
Primer: potrebno je iznaći pad zemljišta na pravcu

između tačaka 18 7 - 153 (sl. 239). Rastojanje datih tačaka
iznosi 24 mm, pa je njegova prirodna vrednost 600 m; visinska
razlika datih tačaka iznosi 34 m. Otuda se nalazi pad zemljišta
34
P= =0,06
600
6
Ovaj rezultat može se napisati na razne načine: ili 6%,
100
· 60
ili 60%0, što se čita šest stotih, šest od sto (šest proce-
1OOO
nata ), šezdeset hiljaditih, šezdeset promila.
Ovaj rezultat pokazuje da se na svakih 100 metara ho
rizontalne dužine zemljište »penje« 6 metara.
Z a d a c i z a v e ž b u:
1) U prethodnom primeru sračunati ugao nagiba zemljišta
u hiljaditim ., pa rezultat uporediti sa padom zemljišta u promi
lima. Zašto se rezultati slažu?
2) STačunati pad zemljišta između tača:ka I i II (sl. 239)
i dati rezultate u svim oblicima u kojima se izražava veličina
pada..
68. - ODREĐIVANJE EKVIDISTANCIJE
Ako na karti nema podataka o ekvidistanciji, ona se može

na sledeći način odrediti:
Za dve kotiirane tačke na karrti sračunamo visinsku raz
liku. Dohijena visinska razlika podeli \S1e brojem osnovnih ho
rizontala koje leže između datih tačaka i dobijeni rezultat zao
krugli na najbližu desetiicu metara. Ovako dohijeni rezultat
pretstavljaće ekvidistanciju.
Naprimer: date su tačke: 318 i 374 (sl. 240). Njihova vi
sinska razlika, 56 m, podeli se brojem horizontala - ima ih 6
- između <latih kota. Dakle: 56: 6 = 9,3, okruglo 10 m, tj.
ekvidistancija je 1O metara. Pri ovom radu treba paziti da se
jedna ista horizontala ne računa dvaput ako se desi slučaj kao
na sl 240 između ◊ 337 i ◊ 338.
Topografija
236
Ekvidistancija za snimanje z1emlj!išta određuje se prema

razmeru. Taiko naprimei: za razmer 1:10 000 uzima se ekvi
distancija 5 m, za razmer 1:25 000 uzima ise ekvid.istancija 10
metara, za razmer 1:50 000 uzima se E = 20 m, itd.
337
Razmer 1, 25000
E = 10 m
Sl. 240
Prema tome, po ovim podacima se može odrediti ekvidi

stancija neke karte, kad ona nije poznata, kor!isteći se poznatim
razmerom karte.
Za d a c i z a v e ž b u (sl. 240):
1) Odrediti ekvidistanciju pomoću ◊ 338 i ◊ 374.
2) Odrediti rekvid!istanciju pomoću◊ 318 i ◊ 338.
69. - ODREĐIVANJE NADMORSKE (APSOLUTNE) I RE

LATIVNE VISINE TAČAKA PO KARTI
Apsolutnom visinom (kotom) neke tačke na zemljištu na

ziva se vertikalno otstojanje te tačke od morske površine.
Relativna visina ili visinska razlika dveju tačaka jeste raz
Lika njihovih apsolutnih visina.
Na svakoj karti dat je veliki broj kota uz sve one tačlke
čija je nadmorska viisina merenjem tačno određena i koje su
na karti znakom obeležene. Pored svakog takvog znaka i:sptsan
je broj nadmorske visine. Obično se takve tačke na kartama
obeležavaju naročitim znacima (G &. ili ◊).
Ako je niekom objektu na zemljištu (most, spomeniik, to

ranj, itd.) tačno izmerena nadmorska visina, onda se taj objekt
sa svojim topografskim znakom unosi u kartu i pored njega se
ispiše u metrima nadmorslka visina (kota). Evo nekol:i!ko pri
mera označavanja kotiranih objekata na karti .starijeg izdanja
(sl. 241).
r as; 1r 358 ti 568 1m11 347 Jt 257 8 sa,

sr. 241
Sve ove ispisane visdne pored objekata odnose se na ono
mesto na zemljištu na kome ovi objekti leže. Pogrešno je shva
tanje da su kote one tačke koje označavaju najviše tačke uzvi
šenja.
Ako se tačka, čija se nadmorska visina traži, slučajno na
lazi na nekoj horizontali, onda .treba samo pažljivo odrediti
koja je to horizontala.
Na sl. 242 tačka A nalazi se na samoj horizontali. Da . bi
se odredi.ila nadmorska visina te horizontale, najpre treba znati
ekvidistanciju ka:rte. U ovom slučaju ona je 20 m. Zatim se
traže naibliže kote, i to su ◊ 212 niža i ◊ 326 viša od tačke
A. Od ◊ 212 prva horizontala je 220, druga 240, treća 260, a
četvrta, na kojoj je tačka A, 280 m. Prema tome, nadmorska vi-
sr. 242
sina tačke A je 280 m. Radi kontrole tl'eba produžiti brojanje
horizontala do sledeće kote.
Ako se tačka, čiju na:dmorsku visinu treba odrediti, nalazi
negde između horizontala (što je najčešći slučaj), onda se njena
1
Topografija
238
visina određuje ovako: brojanjem, kao u prethodnom primeru;

treba naći horizontale između kojih se nalazi tražena tačka.
Kad se to odredi, spoje se najkraćom linijom obe te ho
rizontale tako da l:inija pr,olazi kroz tačku koja se traži. Na s1.
242 tačka B nailazi se između 220 i 240-te horizontale.
Ako se postupi kao što je to rađena kod određivanja ugla
nagiba, tj. ako se na jednom kraju intervala podigne upravna
i na nju nanese ekvid:istancija u razmeru, pa ako se podigne
upravna u tački B, d·ohiće se dva trougla kao na sl. 243 (koja
je data šematski), odakle se vidi da su visinske razlike tačaka
propordonalne horizontalnim rastojaniđ.ma.
[) Naime, iz sličnih trouglova
AB1 B i ACD izlazi:
B t AB1 : AC = B1 B : CD ili
ABl: i= B 1 B: E, odakle je
A 4------4----"' E · AB 1 20 · 2C0
81 C BlB = -i� 575
Sl. 243
=7m
Ako se B'B, koje iznosi ako 7 m dod:a na nadmorsku visinu 220
niže horiz.ontal1e, dobilo bi se da je nadmorska visina tačke
B =
227 metara.
Na osnovi gornje proporcije, nadmorsku vlisinu tačke B
dobićemo deobom intervala 'AC. Praktično to se izvodi
ovako: ceo interval (AC) deli se na pola; odgovarajuća polovina
opet se deli na pola (odnosno četvrtinu intervala), itd, dok se
ne dobije podelak koji pada u tačku B' ili u njenu neposrednu
blizinu. Potom se odbroje rpodeoci do tačke B' i dobijeni broj
podelaka doda horizontali 220 m, te se dobije nadmorska vi
sina tačke B.
Za d aci za v e ž b u (sl. 242)
1) Odrediti nadmorsku visinu tačke C.
2) Odrediti odoka nadmorsku visin11 tačke D.
3) Odrediti relativnu vi:sinu tačaka ◊ 326 i B.
4) Odrediti relativnu visinu tačaka: ◊ C i ◊ D.
70. - PROFILI ZEMLJIŠTA I NJIHOVA IZRADA
Pod profilom z,emljšta razume se slika preseka zemljišne

površine sa vertikalnom ravni {sl. 244) ili sa nekom krivom
vertikalnom površinom. Profili na krivim vertikalnim površi

nama prave se pTi izradi profila komunikaclja.
Na sl.245 data je horizontalna projekcija jednog uzvi
šenja koje se sastoji iz više vrhova. kosa i udolja.
Sl. 244
Isprekidanom lmijom C, D, E, F, G, H, I, K, L, M, N, O,
P, Q pretstavljena ,j1e linija ,glavnog grebena. Od nje se ,odva
jaju isprekidane linije koje pretstavljaju pravce protezanja ma
njih, bočnih kosa. Pravci protezanja udolja obeleženi su tankim
neprekidnim linijama.
Neka je zadatak da se izradi profil zetnJ.jišta duž linije
WW1 (sl. 245). 'Do ćemo uraditi ovako. Prvo ćemo na zasebnoj
hartiji iscrtati pravu WW1 i na nju upravnu WA (sl. 246).Potom
ćemo pogledati kolika je visinska razlika između najviše i naj
niže tačke duž linije WW1 (sl. 245), odnosno koliko hori�ontala
ima između naj\:iše i najniže tačke duž linije WW1. Najniža
tačka (W1) nalazi se na horizontali 330, i tu ćemo visinu uzeti
kao osnovu za konstrukciju profila, a najviša u blizini 348.
Dakle, između najviše i najniže tačke su 3 horizontale. Po uprav
noj WA (sl. 246) treba naneti 4 paralelne prave na razmaku
od 5 mm (jer je 5 mm grafička vrednost ekvidistancije od 5 m
u razmeru 1:1 000). Zatim se, počev od tačke W nanose popra
voj WW1 dužine: W-1, 1-2, 2-3 itd., te se dobiju tačke 1, 2,
3 , . .., 12 - W, koje pretstavljaju pmjekcije preseka hori
zontala sa profilnom linijom. U dobijenim tačkama podignu
240 Topografija
si. 24s
si. 246
�\____-
B
A
"'..,
�
o �-
'":,
i
"o
B
Razmer 1 10000
E =10
"'
m
Sl. 247
....""'
tv
242 Topografija
se upravne. Potom treba' uočiti tačke preseka tih upravnih sa

odgovarajućim horizontalnim pravim linijama. To će biti tačke
1, 2, 3, . . . . . . 12. Spajanjem ovih tačaka dobija se kriva
linija WW1 koja pretstavlja profil zemljišta duž te linije.
Pri izradi profila treba obratiti pažnju na pretstavljanje
delov:a koji se na:laize između horizontala, kao vrhova između
3-4, 7-8, 11-12 i s,edala između tačaka 5-6, i 10-11.
Zad a.t a k z a v e ž b u: Izraditi profil zemljišta duž
linije AB (sl. 245).
č esto puta rade se profili kod kodih se ekvidistancija uve
1
ćava nekoliko puta da bi se što izrazitije prikazao reljef

zemljišta. Takve profile zoviemo neprirodni profili. Naprimer,
treba izrnditi profil duž linije AB (sl. 247), :a razmer karte je
1:10 000 i E = 10 m. Grafička vrednost ekvidistancije je 1 mm.
Uzeće se da je ona 3 mm, tj. tri puta veća. Dalji tok rada
isti je kao što je iz1oženo.
Zadat a k za v e ž b u: iz'.I'aditi profil duž linije CD
na slici 247. Ekvidisrtanciju uzeti deset puta veću.
71. - TRASIRANJE KOMUNIKACIJA PO KARTI

I IZRADA NJIHOVIH PROFILA
Izrada profila nalazi obavezno primenu pri projektovanju

trasa l,{omunikacija po karti. Projektovanje tih komunikacija
vrši se uvelk sa 1.mapved određenim malksimaln:im padom
1
(usponom), a veličina maksimalnog pada zavisi od toga za

kakav se .saobraćaj gradi !komunikacija.
Naprimer, na karti razmera 1:10 000, E = 5 m, treba pro
jektov:arti put od Velikog Sela do Malog Sela preko Brda. Put
mofo imati najveći pad 5 % . Po izvršenom ,projektovanju na
karti izraditi
. profil zemljišta duž trasiranog puta (sl. 248 i 249).
E
Iz formul,e za izračunavanje pada p = T imamo
. E
1 =p. U ovu formulu stavimo date vrednosti, pa 6e biti
.
1 = O,5OS = 100 m, što u razmeru iznosi 10 mm.
Prema tome, najvećem padu odgovaraće interval od 100
metara, koji u razmeru 1:10 000 iznosi 10 mm.
Razm 110000
E = sm
Sl. 248
-----
SL. 249
Da bismo izvršili ovaj z.adat, ak, treba pravom linijom

spojiti Veliko Selo (istočni izlaz sela koji leži na horizontali 210
m) i Malo Selo (južni izlaz koji leži na hor,izorntali 215).
Sad, ako se gledaju intervarlLhorizontala duž '0V8 prave,
vidi se da ima intervala koji su veći od 10 mm, ali ih ima koji
su i manji od 10 mm. Zna se da intervalima manjim od 10 mm
odgovara veći pad od dozvoljenog najvećeg pada 5%. Odatle
izlazi da prava linija, koja spaja naznačena mesta, ne bi smela
244 Topografija
da posluži za trasu uuta, jer na njoj ima nadova većih od dozvo

ljenog, što uslovljava grndnju serpent,ina. Zbog toga treba iza
brati trasu puta tako da na njoj intervali horizontala budu naj
manje 10 mm i pri tome težiti da se što manje udaljuje od
pravca (AB) i da se izbegne izgradnja serpentina.
Kad pođemo od tačke A duž datog pravca, vidi se da in
terval A-1 i 1-2 zadovoljavaju, jer je na tim deonicama
uspon manji od dozvoljenog. Deonice 2-3, 5-6, 6-7, 7-8 itd.
kraće su ,od 10 mm, što znači da je uspon veći od dozvoljenog.
Na tim deonicama trebalo bi projektovati serpentine, Nme bi
se put znatno produžio. Sličnih teškoća ima ,i neposredno južno
od dato� pravca. Zato ćemo put projektovati preko sedla, iz
među {;}238 i ◊243, jer su na tom pravcu usponi blaži.
Samo projektovanje izvodi se ovako.
Uzme se u šestar sračunat interval i = 10 mm, pa se
jedan krak zabode u početnu tačku 'A (sl. 248), a drugim se
traži presek sa prvom slede6om horizontalom (u našem slu
čaju to je tačka a). Znači, kad se spoji A sa a dobije se na
karti trasa puta sa padom 5 % . Zatim se zabode je, dan vrh
šestara u a, a s, a drugim se dobije presek sa sledećom hori
zontalom u tački b !i tako se produži sve do kraja. U našem
primeru su sledeći intervali između horizontala i oblik reljefa
takvi da sledeće tačke (c, d, e, f) možemo odoka ,odriediti a da
dozvO:ljen pad puta od 5 % ne pređemo. U ovakvom slučaju
trasu puta treba prilagoditi terenu, težeći pri tome da put bude
što kraći.
Projektovana trasa na sl. 248 nije jedina koja se može
povući, već ih ima više.
Za izradu profila trasiranog puta (sl. 248) uzećemo ekvi
distanciju 5 mm, tj. 10 puta uvećanu, jer je grafička vrednost
I
date ekvidistancije svega 2 mm u razmeru 1:10 000.
Postupa se kao što je izložen'o uz sl. 246. Delovi lukova
(A-a), (a-b), (b-c) ... i (f-B') uzimaju se otvorom še
stara ili na komadu hartije, kao što je pokazana na sl. 221, i
nanos,e se postepeno na pravu liniju (sl. 249). Sada se u svakoj
nanetoj tački (A', a', b' c') itd. podiže upravna do one horizon
talne linije koja odgovara visini tačke, tj. iz a' do linije 215
iz b' do linije 220, itd. Iz tačke d' podiže se upravna do 2/2 pro
stora između horizontalnih linija 225 i 230, jer cenimo da je
visina tačke d ,oko 227 m. Iz tačke e' podiže se upravna do ho-
rizontalne linije 225. Ovako se postupa dalje, sve dok se ne za

vrši sa tačkom B'.
Spajanje -ovako dobijenih tačaka (A, a, b itd.) daje pro
fil projektovane trase puta od V. Sela do M. Sela.
Z a d a t a k z a v e ž b u: na istoj karti (sl. 248) projek
t0vati put između istih sela sa najvećim padom do 3%. Potom
izraditi profil trasiranog puta.
72. - ODREĐIVANJE MEĐUSOBNE VIDLJIVOSTI TAČAKA
Za izvršenje raznih zadataka potrebno je često puta utvr

diti na karti međusobnu vidljivost tačaka.
Pre određivanja međusobne vidljivosti tačaka potrebno je
razmatrati šta se na dotičnom pravcu pokazuje kao prepreka.
Naprimer, da bi se sa ◊ 370 (na sl. 250) videla neka tačka na
vencu ◊410 - &. 460, mogao bi pretstavljati prepreku greben
na kome se nalazi◊ 360. Da li će taj greben biti prepreka
zavisi od njegove visine, udaljenosti i raznih objekata koji se
na njemu nalaze.
Isto tako mora se voditi računa o uticaju krivine Zemlje
i riefrakcije na međusobnu vidljivost tačaka. Tabela,rni r regled,
kao i detaljnije upoznavanje sa uticajem krivine Zemlje i ref- .
rakcije dati su ranije;
Međusobna vidljivost tačaka može se utvrditi: 1) grafički
i 2) računski.
1) Grafički način
Određivanje vidljivosti tačaka grafičkim putem može se

izvršiti: a) izradom orofila zemljišta, b) konstruktivnim putem,
c) pomoću grafikona.
· a) Određivanje vidljivosti pomoću izrađenog profila zem-
ljišta. Na sl 250 t:rieba ispitati da li se sa ◊ 370 vidi &. 460.
Prvo se izradi na ranije pokazani način profil zemljišta po
liniji: ◊ 370 - &. 460 (sl. 251).
Odmah se vidi da linija ◊ 370 - A »pogađa« teren u
tački A1, koja je niža od &. 460. Prema tome, sa ◊ 370 preko
tačke A vidi sie &. 460. Ovde nije uzeta u obzir visina even
tualnih objekata i kultura na tački A, jer ih na karti nema, niti
246 Topografija
Razmer 1: 25 000
E•50m
Sl. 250
je uzeta u obzir refrakcija i kri

vina· Zemlje, jer su te popravke
.. neznatne s obzirom na malu da
ljinu između <latih tačaka.
b) Kao što se vidi navedeni
fĆ
način pod a) zahteva duži rad.
Zbog toga se isti zadatak može
konstruktivnim putem brže rešiti
na ova.i način (sl. 252).
I
Po zadatom pravcu čitajući
kartu obeležiti sve one tačke koje
bi mogle svojom visinom sprečiti
vidljivost između tačaka ◊ 370,
- b. 460; kod nas je to tačka A
na grebenu ◊ 360. Zatim na
pravu liniju M-N treba naneti u
razmeru karte sve obeležene tačke;
:;:; u našem primeru ◊ 370, tačku A
"' i b. 460 (sl. 252), u tim tačkama
� podignuti upravne i na njih u do-
voljno krupnom razmeru naneti
relativne visine dotičnih tačaka.
� Apsolutna visina osnovne linije na
- koju se nanose date tačke uzima
se proizvoljno, no tako da ne bude
negativnih vrednosti. U našem
slučaju uzeli smo da je apsolutna
visina osnovne linije 100 m.
Na taj način dobili smo tačke
370', A' i 460'. Ako tačku 370' spo-
jimo pravom linijom sa tačkom
460', videćemo da se tačka A' na
lazi ispod vizure, tj. da se b. 460
vidi sa ◊ 370.
o Ako su međutačke, koj•e bi
mogle sprečavati vidljivost pokri
vene šumom, tada njihovoj apso�
lutnoj visini treba dodati procenjenu visinu šume i korekturu
za refrakciju i krivinu Zemlje.
c) Najprostiji i najbrži način z,a utvrđivanje vidljivosti
tačaka hio bi ovaj: napraviti grafikon sa dosta paralelnih linija
na podjednakom rastojanju proizvoljne veličine (sl. 253).
248 Topografija
Sl. 253
Ovaj grafikon treba da posluži za utvrđivanj,e vidljivosti

tačaka na jednom širem prostoru. Na tako izabranoj prostoriji
treba utvrditi koja tačka ima najmanju a koja najveću nad
morsku visinu. Nek su to tačke, naprimer, ◊ 210 i ◊ 970.
Njihova visinska razlika iznosi 760 m. Ako je ekvidistancija
karte 20 metara, onda visinsku razliku treba podeliti sa E =
= 20 m da bi se dobi9 broj horizontalnih linija grafikona. Ali
takav grafikon bi imao mnogo linija i gubio bi u preglednosti,
pa se zbog toga visinska razlika može deliti na 40, 60, 80 i 100.
1
Uzeće se delitelj 100 da bi grafikon bio najprostiji. Dakle, biće

760:100 = 7,6 = 8. Prema tome, treba povući 8 + 1 paralelnih
linija.
Vertikalna linija podeliće se na delove tako da s e razmak
1
od 100 metara podeli na pet delova tako da najmanja podela

odgovara ekvidistanciji 20 m. Sa ovakvim grafikonom lako se
utvrđuje vidljivost tačaka. Na ovaj će se način ispitati vidlji
vost ◊ 372 sa ◊ 347 preko ◊ 362 (sl. 254).
Postaviti ivicu hartije po liniji ◊347 - ◊362 - ◊ 372
i naneti kote na hartiju. Zatim, postaviti tu hartiju na gra
fikon (kao na sl. 253) da se ◊ 347 poklopi sa visinom 347 na
vertikalnoj liniji, a. drugi kraj hairtije se pomera tako da se
◊ 362 poklopi sa visinom 362 na grafikonu. Zatim se upore
đuje <la li ◊ 372 odgovara na grafikonu visina 372 m. Ako
grafikon daje za◊ 372 manju visinu, onda se sa ◊ 347 vidi
◊ 372 preko ◊ 362; ako on daje veću visinu, onda se tačka
ne vidi.
Pri m e r z a v e ž b u. Ispitati pokazanim načinom da
li se sa ◊ 347 vidi ◊ 343 preko kose zapadno od ◊ 362
(sl. 254).
2) Računski način
Računskim putem može se vidljivost tačaka proveriti: iz
računavanjem mesnih uglova i izračunavanjem i upoređiva
njem visinskih razlika.
a) Iz r a č u n a v a n j e p o m o ć u m e s n i h u g 1 o v a.
Ovaj način sastoji se u ovome: ako treba ispitati da li se sa
◊ 370 vidi 6 460 preko tačke A, treba sa ◊ 370 odl'editi mesne
uglove na tačku A i na 6 460. Ako mesni ugao na 6 460 bude
veći od mesnog ugla na A, tada će se kod pozitivnih uglova
6 460 videti sa ◊ 370 preko A (sl. 250).
250 Topografija
Ako je mesni ugao na bližu tačku negativan, a na dalju

pozitivan, tada će se dalja tačka, ako nema drugih prepreka,
videti i nisu potrebna nikakva računanja.
Ako su oba mesna ugla negativna, dalja tačka će se vi
deti samo onda ako je mesni ugao na bližu tačku veći.
Sračunavanje mesnih uglova vrši se po napred ,objašnje
nim formulama, a ovde ćemo pokazati još jedan primer. Uda
ljenost tačke A od ◊ 370 iznosi 82 mm, odnosno 2.05 km u
projekciji u prirndi, a visinska razlika iznosi - 40 m, pa je
mesni ugao na tačku A negativan i iznosi:
- 40
S=
2,,05
- =- 20 hiljaditih.
Uda.ljenost b,460 od ◊370 iznosi 190 mm, odnosno 4,75

km, a visinska razlika tih tačaka je + 90 m, pa je mesni ugao
t:i = +
na b 460 pozitivan i iznosi
S= 19 hiljai ditih.
'
Kako je mesni ugao na b. 460 pozitivan, a na A negativan to
se b 460 vidi sa ◊ 370 preko tačke A, i nije bilo potrebno
računati vrednost tih uglova, no to je učinjeno radi primera.
Do istog rezultata može se doći izračunavanjem mesnih
uglova izraženih u stepenima,
Za dat a k z a v e ž b u. Na izloženi način rispitati da li
se ◊ 260 vidi sa ◊ 370 (sL 250).
b) Iz r a č u nav a nie u p o r eđi v a n j e m v is i n
s k i h r a z 1 i k a. Ovaj način zasniva se na ovom razmatranju.
G
si. 255
Neka je dat profil nekog dela zemljišta kao na sl. 255.

Treba ispitati da li se sa tačke A preko B vidi tačka C. Linija
AC1 pretstavlja liniju horizonta tačke A, duž BB 1 visinsku
ll1erenja na karti 251
razliku tačaka A i B, duž CC 1 visinsku razliku tačaka A i C.

Iz slikie .vidimo da visinska razlika CC 1 treba da bude veća
od duži DC 1 , pa da se tačka C vidi sa tačke A preko tačke B.
Duž DC 1 možemo lako sračunati iz proporcije homolognih
strana sličnih pmvouglih trouglova ABB 1 i ADC 1 , gde je:
AB 1 : AC 1 = BB 1 : DC 1 i odavde
l I
OC1 -- AC . BB b �
AB1 . ' a
elementi AC 1, BB 1 i AB 1 dobijaju se sa karte.
Kad tačke B i C leže ispod horizonta tačke 'A,
tada visinska razlika CC' treba da bude manja od
dužine C'D (sl. 255).
Za ovaj drugi slučaj, kao slož1eniji, daje se sle
deći primer. Na sl. 250 treba ispitati da li se sa
◊ 370 preko tačke C vtdi ◊ 260. Radi lakšeg razu
mevanja samog ispitivanja vidljivosti nacrtaćemo.
približno profil zemljišta duž linije ◊ 370 - C
◊ 260 (sl 256). Uzeće se da tiačka C ima visinu 275
metara.
Da bi se sa ◊ 370 preko tačke C videla ◊260,
trebalo bi da duž ◊260 - D 1 bude manja od
duži DD 1 .
Iz sličnih trouglova ACC 1 i ADD 1 , po pro
porciji homolognih strana, sleduje:
00 1
Ao 1 . cc1
= AC1 ' a
sa karte se dobija da je ◊ 370 - D 1 = 4655 m,
CC 1 = 95 m, 370 - AC 1 = 2650 m, pa je
DD1 = 167 metara, dok duž 260 - D 1 iznosi 110 me
tara, a to znači da se sa ◊ '370 preko tačke C vidi
◊ 260.
Svi navedeni načini za određivanje međusobne
vidljivosti tačaka primenjuju se, onako kako su izlo
ženi, samo na kraćim rastojanjima. Naime, već na
10 km rastojanja utiču refrakcija (prelamanje sve
tlosnih zrakova) i krivina Zemlje na vidljivost ta
čaka. Na tom rastojanju uticaj refrakcije i krivine ""�
Zemlje iznosi oko 7 m. sz. 256
Veličina ovog uticaja može se približno sračunati po
formuli:
252=-==========T=o=p�o�g=r=a=f=�
i j=
=a == ========
K = 7 cm • D 2 km
gde je D rastojanje tačaka u kilometrima. Tako se dobija:
za 10 km. K = 7 m
. za 20 km. K = 28 m, itd.
za koju vrednost treba umanjiti apsolutnu visinu posmatrane
tačke zbog uticaja krivine Zemlje i refrakcije. Tablica uticaja
refrakcije i krivine Zemlje nalazi se na str. 102.
P r ime r određivanja međusobne vidljivosti upoređi
vanjem visinskih razlik1a:
t
Sl. 257
Neka su date nadmorske visine tačaka:

HA=450m, H 8 =620m, Hc=896m (s1.257).
Po poznatoj proporciji kod navedene metode biće:
AB 1 : AC 1 = BB 1 : DC1 , i odavde
43km • 170
Dc 1_ _292m.
- 25km -
Uticaj r efrakcije' i krivine Zemlje na daljini 43 km iz
1
nosi 129 m.
Prema tome, tačka C trebala bi da ima nadmorsku visinu
veću od 871 m pa da se može videti sa tačke A, što je slučaj
sa tačkom C, jer je HC = 896 m.
73. - ODREĐIVANJE GRANICA VIDLJIVOG

I MASKIRANOG PROSTORA
Često puta treba po karti odrediti granice vidljivog i ne

vidljivog (maskiranog) prostora. Za taj rad postoje razni na
čini. Ovde 6e se pokazati određivanje granica vidljivog i ne-
vidljivog prostora izradom profil,a i pomoću kotiranih

projekcija.
1) Kod određivanja granica vidljivog prostora izradom
profila najpre treba uočiti i obe ežiti grebene, prepreke, odno
1l
sno vododelnice po grebenima koji lež:e ispred stajne tačke.

Na sl. 250 neka ◊ 370 pretstavlja stajnu tačku.
Neka je zadatak da se odredi vidljivi prostor na vencu.
◊ 260 -◊410 - b 460. Ispred ◊ 370 nalazi se greben čija
se vododelnica pruža sa tačkie C preko tačaka A, ◊ 360 i dalje
na jugoistok. Uočiti i obeležiti na toj vododelnici sve tačke pre
loma zemljišta, tj. tačke u kojima se menja pad zemljišta.
To su tačke 1, 2, A, 3, ◊ 360. Visine navedenih tačaka nisu
date na karti, siem ◊ 360. Te visine mogu se na karti približno
odrediti pom0ću horizontala. Na karti se mogu tačno odrediti
visine tačaka: C, a, b, c, d, e i f. Spojiti pravim iinijama stajnu
tačku ◊ 370 sa tim tačkama i te ilinije rpmdužiti do grebena
◊260 - ◊ 410 - b 460. Sad treba po naznačenim linijama
izraditi profile terena od prvog grebena (tačkie C - ◊ 360) do
drugog grebena ◊ 260,◊410, b 460)
Slike br. 258 i 259, I, II, III, IV, V, VI, VII i VIII pret
stavljaju profile zemljišta po naznačenim pravcima. Na tako
dobijenim profilima povuku se pra\ne od stajne tačke ( ◊ 370,
preko tačaka C, a, b, c, d, e, f,i 3. Prava preko tačke f ne
1
prodire u teren, već prelazi preko njega. Prodorne tačke

C1, a1, b1, c1, d1, e1 i 31 prenose se na osnovne linije profila, a
.sa tih linija prenose sie na kartu odgovarajuće prave po svojim
hodzontalnim rastojanjima. Tako su na karti dohijene tačke
C1, a1, b1, d1, e1 i 31 .
.A:ko se tačke C1, a1, b1, c1, d1, A1, e1, i 31 spoje ispreki
danom linijom, dobiće se na karti granica između vidljivog i
maskiranog zemljišta gledanog sa ◊ 370. Povezivanje tačaka
prodora vrši sie posmatrajući:
a) tok povijanja v,ododelnice koja spaja tačke grebena
(prepreke); i
b) prednju padinu grebena koji ide od◊ 410 do b 460 i
dalje na jugoicstok.
Na pokazani način približno je dobijena prostorija koja
se vidi na sledećem grebenu. Ona je oivičena vododelnicom
preko ◊ 410 i b 460 i isprekidanom linijom, tj. granicom vid
ljivog i nevidljivog prostora.
Topografija
254 -�======== =
==
"'
rI Tl
u
....
o
.l
I
J
I
o
o
�
,.
U')
'i,{
..."' C\J
uj
�
..
"'
:E
...,
o• "'
! I
"
o
Merenja na k�rti 255
�t---+-++++--l-W
H-+-H�c±J-0
11 ,r.,
...
c:"I
a:
H-++--H=-+-lr-H > > >
"' o,
...."':i; "'
"'
..
a: �
I- "'·
256 Topografija
..
i
\
Merenja na, karti 257
Najzad, treba primetiti da se pri ovakvom radu mora

uzeti u obzir još i k11Jtura na grebenu - maski, koja bi granicu
vidljivog i nevidljivog prostora, tj. isprekidanu liniju a1J b 1 , c 1,
d1, e1 još približila vododelnici ◊ 410- b. 460, a time i celu
vidljivu prostoriju nešto smanjila. Na sl. 260 prikazan je pano
ramski snimak izrađen pomoću karte na sl. 250 gde je šra:firan
nevidljiv deo zemljišta.
Z a d a t a k z a v e ž b u: odrediti granicu nevidljivog i
vidljivog prostora na zemljištu oko◊ 370, ako se ista posmatra
sa b. 460 preko grebena koji vezuje tačke C, A i ◊ 360
(sl. 250).
2) Odrieđivanje granice vidnog i maskiranog prostora vrši
se i metodom kotirane projekcije, tj. pomoću intervala.
Za rad po kotiranim projekcijama treba znati osnovne
elemente kotirane projekcij,e: interval i graduiranje prave.
Prilikom ortogonalnog projektovanja prave na horizon
talnu ravan <lobija se horizontalna projekcija prave. Na toj
projekciji prave nalaze se projekcije svih tačaka prave, pa,
dakle, i tačaka prave čije su visinsk,e razlike jednake ekvidi
stanciji, koja može biti 1, 5, 10, 20 m itd. Deo projekcije prave
između dveju tačaka čija je visinska razlika jednaka iz,abranoj
ekvidistanciji zove se interval. Graduirati projekciju neke
prave znači odrediti na njoj nek,oliko tačaka tako da je između
susednih tačaka visinska razlika jednaka ekvidistanciji (obično
se određuju tačke sa celim kotama).
Interval projekcije prave može se odrediti kada su p-oznate
visine dveju njenih tačaka, odnosno njihova visinska razlika.
Naime, ako je visinska razlika dveju tačaka na projekciji prave
hm ,a njihovo rastojanje Dm, onda je interval i = h: · Em =
Drnm
=-h� - • E mm•
mn1
Napr. (sl. 261), sa ◊94 treba preko sedla između ◊154 i
◊ 124 ispitati vidljivu prostoriju ispod grebena· na kome je
◊ 186. Radićemo najpre na pravoj: ◊ 94 - a - ◊186. Na
karti je izmereno ra:stojanj,e: ◊94-a iznosi 30 mm, visinska
mzlika istih tačaka je 26 m = 1,04 mm, dok j.e E = 20 m =
30mm
=0,8 mm; prema tome, i = • 0,8 mm= 23 mm.
1 ' 04 mm
Polazeći od tačke a nanosimo ka ◊ 186 interval,e i do-
bijamo tačku 1 sa visinom 140, tačku 2 sa visinom 160, itd. Upo
ređivanjem visine tačke 1 na zraku sa horizontalama na karti
Topografija
258
vidimo da je tačka na zraku na visini 140 m, a na karti tačka 1

ima visinu oko 45 m, jer se projektuje na četvrtini intervala
između 40 i 60 horizontale što znači da jie zra:k u tač. 1 iznad
zemljišta te se zemljište ne vidi.
Tačka 2 na zraku ima visinu 160 m, a na ka:rti oko 90 m,
što znači da se zemljište ni ovde ne vidi. Od tač. 2 ka ◊ 186
tačka oko pola intervala ima visinu 170 m, a prema horizon-
RazM. 1:25000
E = 20M
Sl. 261
talama i odnosna tačka na zemljištu ima visinu oko 170 m te se

prema tome ◊ 186 vidi. Da bismo odredili granicu vidljivosti po
ovom zraku, potrebno je naći njegov tačan prodor u zemljište.
Za određivanje prodora potrebno je podeliti poslednji interval
na manje delove i pomoću tih delova naći tačku na zraku čija
je visina· ista kao i na zemljištu. Na slici je interval podeljen
na 10 delova; prema tome i ekvtdistancija je podeljena na
10 delova po 2 m. Posmatrajući podeoke i horizontale, vidimo
da tačka visine 172 na zraku ima istu visinu :kao odnosna
tačka na karti - znači to je tačka gde zrak prodire u ze
mljište, a to je istovremeno i granica vidljivosti zemljišta na
pravcu zraka. Zemljište od tačke prodora ka ◊ 186 se vidi, a
bliže od tačke prodora se ne vidi.
Na isti način izračunavanj em i prenošeniem intervala na

1
pravcim a◊ 94 - b., ◊ 94- c, ◊ 94 - ◊ 124 iznalazimo

njihove prodore. Spajanjem tačaka prodora konstruiše se gra
nica vidljivog zemljišta na grebenu ◊ 186.
74. ODREĐIVANJE RAZMERA KARTE KAD ON NIJE DAT
Ako iz ma kojih razloga nije poznat razmer karte, on se

može odrediti na više načina.
a) Pomoću neke druge karte. - Ovaj način se može upo
trebiti kad je poznat razmer te druge karte i kad ona ima de
lova zemljišta koji se nalaze i na karti nepoznatog razmera.
U takvom slučaju izmeri se neka duž na karti poznatog
razmera i njoj odgovarajuća duž na karti nepoznatog razmera.
Iz upoređivanja tih rezultata merenja može se odrediti nepo
znati razmer.
Primer: na karti razmera 1:50 000 jedan deo puta iznosi
19,5 mm; taj isti deo puta na karti nepoznatog razmera iznosi
39,7 mm. Naći nepoznati razmer karte. Pomoću ,izmerenih duži
i razmera tih dveju karata postavlja se proporcija:
19,5:39,7 = X:50 000, odakle sleduje
- 19,5 · 50 000
X- --
39' 7 = 24 559 = 25 000.
Dakle, razmer je 1:25 000. Međutim, zbog raznih uzroka, kao
naprimer, deformisanje hartije karte i netačnog merenja dveju
dužina, računom je dobijen razmer 1:24 559.
Za d a t ak z a v e ž b u. Na karti razmera 1:100 000 deo
železničke pruge iznosi 19,7 mm, a na karti sa nepoznatim
razmerom taj deo prug:e iznosi 79,2 mm. Odrediti razmer
te karte.
b) Merenjem dužine na karti i njoj odgovarajuće dužine
na zemljištu. - Na zemljištu treba izmeriti neku dužinu (ra
stojanje dveju tačaka) i njoj odgovarajuću dužinu na karti. Iz
upoređivanja iih dveju dužina dobija se rnzmer karte.
Primer: neka dužina izmerena na karti iznosi 18 mm, a
njoj odgovarajuća dužina u prirodi 456 metara. Naći razmer
karte.
Topografija
Pretvorimo prirodnu dužinu 456 metara u milimetre, biće

456 000 mm, i uporiedimo te dve dužine, tj. izvršimo deobu:
456 000 : 18 = 25 333.
Dobij1eni broj 25 333 pokazuje dužinu u prirodi koja odgovara
1 mm na karti. Prema tome, stvarni razmer karte je 25 000.
Z a d a t a k z a v e ž b u. Na karti izmerena duž iznosi
9 mm, a njoj odgovarajuća dužina u prirodi 439 metara. Naći
razmer karte.
c) Po dužinama meridijanskog luka. - Ovaj način sastoji
se u ovome: ako su na karti obeleženi meridijani, onda treba
izmeriti izvestan deo meridijana, tj. meridijanskog luka, tako
da taj deo odgovara ugiu bilo od 1°, bilo od 30', 15' ili 6'. Ta
dužina luka može se meriti bilo u santimetrima bilo u mili
metrima.
Poznato je da liniska dužina meridijanskog luka koji od
govara uglu od 1° iznosi 111 111 metara za geografske širine
oko 45 °, što za 30 minuta iznosi 55 555 metara, ili za 15 minuta
27 778 metara, ili za 6 minuta 11 111 metara. Iz upoređivanja
meridijanskog luka na karti sa njegovom dužinom u prirodi na
lazi se razmer karte.
Primer: na karti nepoznatog razmera dužina luka meri
dijana (koji odgovara uglu od 30 minuta) iznosi 54,4 cm, a du
žina tog meridijanskog luka u prirodi nek je oko 55 555 metara.
Prirodna dužina meridijanskog luka izražena centimetrima jestie
5 555 500 cm. Ako se podeli ovai rezultat na 54,5 centimetra,
dobiće se 101 936. Prema tome, razmer karte je 1:100 000 (uzeto
je okruglo 100 000 mesto 101 936).
Z a d a t a k z a v e ž b u. Na karti nepoznatog razmera
dužina dela meridijana od 15 minuta iznosi 27.7 cm. Naći raz
mer karte.
75. - OZNAČAVANJE I NANOŠENJE TAČAKA NA KARTU
Da bismo na karti označili mesto nekog cilja ili mesto

nekog objekta, koristimo dva načina:
-,-- odabiranjem na karti nekog dob:vo i lako uočljivog
objekta i odmeravanjem koliko je tačka (cilj) udaljena od toga
objekta i u kojem pravcu;
- pomoću koordinatne mreže.
a) Pomoću nekog na karti dobro i lako uocljivog objekta

označavajući koliko j,e tačka udaljena od ovog objekta.
Na sl. 262 iz tačke A označeni su (debelo iscrtani i stre
licom označeni) glavni pravci strana sveta: sever (S), jug (J),
istok (I) i zapad (Z). Na istoj slici tanko su iscrtani pomoćni
pravci: severoistok (SI), jugoistok (JI), jugozapad (JZ) i seve-
s rozapad (SZ). Kako su leva i
� -------------- desna ivica okvira karte ustvari
.,...,/ �� delovi meridijana, to je na sva-
koj karti prav� odozdo �av�e
( � /\
'\/·•�)' ,�
V��)'
SL. 262
Razmer 1:50 000
si. 263
!
pravac severa, odozgo naniže pravac juga, s leva udesno pravac
istoka i s desna ulevo pravac zapada. Tako je na jednom delu
karte razmera 1:50 000 (sl. 263) lako uočliiva varošica Grocka,
pa prema njoj mogu lako da se označe tačke koje se nalaze u
njenoj blizini, kao naprimer, »most na 1,3 kilometra jugoza;
padno od Grocke« ili »krst na putu, 1,1 km istočno od
Grocke«, itd.
b) Pomoću koordinatne m_reže. Na savremenim voJmm
kartama krupnih razmera ucrtana je koordinatna mreža. Slika
264 pretstavlja jedan deo karte razmera 1:25 000 sa ucrtanom
kvadratnom (koordinatnom) mrežom.
Svaka od linija ove mreže obeležena je brojem km na
okviru karte. Na kartama 1:25 000 strane kvadrata ove mreže
su 4 cm, što u ovom razmeru iznosi 1 km. Zbog ovoga se ova
mreža naziva i kilometarska mreža. Brojevi na okviru karte
znače, dakle, kilometre.
Na kartama razmera 1:50 000 mreža je ucrtana na svaka
2 km, a na nekim kartama razmera 1:100 000 na svakih 5 km.
262 Topografija
Da bi se približno označilo mesto neke tačke na karti, do

voljno je označiti kvadrat mreže u kome se ta tačka nalazi.
Kvadrat se označava brojevima onih horizontalnih i vertikal-
7466 7467 7468
� )
I;)
I()
I
◊, 126 )
)
I
I
750rn
275m
Razmer J:25000
Sl. 264
nih linija koordinatne mreže, koje u preseku čine donje levo,

odnosno jugozapadno teme toga kvadrata. Pri tome ,označavanju
prvo se čita broj kilometarske oznak,e horizontalne, a potom ·
broj vertikalne linije. Broj horizontalne i broj vertikalne linije
piše se ujedno, kao Jedan broj, a uzimaju se obično samo dve
poslednje cifre. Naprimer, starešina koji po karti orijentiše
svoje potčinjene o situaciji i želi da im obrati pažnju na kotu

126 (sl. 264) reći će: »kota 126 - osamdeset jedan - šezdeset
1
sedam«. U pismenim izveštajima ili zapovestima ova tačka

označava se ovako: »Kota 126 (8167)« - čime je kvadrat, u
kome je kota 126, tačno označen.
Ako je potrebno da sie položaj te kote u kvadratu tačnije
označi, onda se postupa ovako:
- Napiše se broj kojim je na okviru karte označena ona
horizontalna linija kilometarske mreže koja čini donju stranu
kvadrata u kome se nalazi kota 126. Prema sl. 264 taj broj
je 5081.
- Izmeri se na karti i prema razmeru karte izrazi u
metrima otstojanje od donje strane tog kvadrata do kote 126
(u ovom slučaju to iznosi 750 m), dopiše se ranije napisanom
brnju, pa se dobije 5081750. Tako je dobijena t.zv. apscisa kote1
126, pa je uobičajeno da se obeležava s1ovom X. Prema tome,
- apscisa kote 126 je X = 5081750.
- Napiše se broj kojim je označena ona vertikalna linija
mrieže koja čini levu stranu kvadrata, tj. broj 7467.
- Izmeri se na karti i po razmeru izrazi u metrima otsto
janje od leve strane toga kvadrata do kote 126 (to otstojanje
iznosi 275 m), dopiše se već napisanom broju i dobije se
7467275. Ovim je dobijena t.zv. ordinata kote 126 koja s1e obe
ležava sa Y. Prema tome je Y = 7467275.
Apscisa i ordinata neke tačke jednim imenom zovu se
njene p r a v o u g 1 e k o o r d i n at e, pa se priema tome i
cela mreža naziva p r av o u g 1 a k o o r din a t n a m r e ž a,
pored njenih ranije pomenutih uobičajenih naziva kvadratna,
odnosno kilometarska mreža.
Prema m,,:ome, pravougle koordinate kote 126 jesu:
X= 5081750
Y = 7467275
Radi lakšeg i jednootavnijeg označavanja tačaka mogu se
od brojeva kilometarske mreže na okviru karte uzimati po tri
ild. po dve poslednje cifre:
X= 081750 ili X= 81750
Y = 467275 ili Y = 67275
N a p o m e n a. Oyie pravougle koordinate X i Y poznate
S'U pod imenom Gaus-Krigerove koordinate i označavaju mesta
tačaka na Zemljinoj površini. Tako X - aipscisa - neke tačke
označava udaljenje te tačke od ekvatora, a ordinata Y udaljenje
Topografija
264
iste tačkie od nekog (srednjeg) meridijana zone.*) Tačke se po

tim koordinatama vrlo prosto nanose na karte ako je na tim
kartama, pored geografske, izvučena i Gaus-Krigerova mreža.
Kvadratna mreža na našim kartama je, dakle, ta Gaus-Krige
rova mreža.
Za merenje otsiečaka (u ovom sJ.učaju otstojanja 750 m i
275 m) mogu se koristiti naročiti ko o r d i n a tom e r i i le
njiri sa podelom.
Koordinatomer je pravougli isečak od metala, celuloida,
kartona ili obične hartije, sa nanesenim međusobno upravnim
skalama. Dužina svake skale jednaka je dužini strane kva
drata te mreže na karti. Takav jedan koordinatomer za kartu
razmera 1:25 000 pokazan je na sl. 265. Najmanja podela na
ovom koordinatomeru je 0,8 mm, što za ovaj razmer čini 20 m.
Mapja otstojanja od ovoga cene se odoka.
7468
"'
..,
�----------+------,-----�-------+-
Sl. 265
Na savremenim kartama koordinatomer jie otštampan pri

jednom uglu karte van njenog- okvira, pa se bez štete po kartu
ovaj može izrezati i koristiti za merenje.
Da se koordinatomerom sa karte pročitaju koordinate
tačke 'A (sl. 265) postupak je ovaj:
� Jednu skalu koordinatomera treba poravnati sa do
njom stranom kvadrata u kome se nalazi tačka A i podesiti
tako da tačno kroz tačku A prođe vertikalna skala.
*) Pojmovi o zonama dati su u odeljku »Osnovi matematičke
kartografije«.
Merenja na karti 265,
- Pročitati za tačku A odgovarajući otsečak na verti

kalnoj skali koordinatomera (u ovom primeru otsečak na ver
tikalnoj skali je 750 m). Ovu vrednost treba dopisati broju
5081 (broju kojim je na okviru označena horizontalna linija
mrežie), pa je time dobijena apscisa X tačke A, tj. 5081750.
-� �
o -7c,
"'
lt) :
I
f---+--+---+'-b
7476
I
I I
L _____________________ J§
]475 ")
Sl. 266
- Pročitati na horizontalnoj skali koordinatomera vred

nost koju otseca J.eva strana kvadrata, pri čemu· delove naj
manjeg podeoka ceniti odoka (u ovom slučaju to je 283), pa.
ovaj dobijeni broj dodati broju 7467, tj. broju koji odgovara
levoj strani kvadrate\. Na taj način dobijena je ordinata Y
tačke A i ima vriednost 7467283.
često će se desiti slučaj da se tačka koju treba označiti,
odnosno čije koordinate treba na karti odrediti, nalazi negde
u blizini južnog ili zapadnog okvira karte, kao što je slučaj
na sl. 266 gde se tačka A nalazi blizu jugoistočnog temena.
Topografija
266
Na ovoj slici se vidi da se na karti nalazi samo iedan deo

kvadrata u kome je tačka A, a ostali deo njenog kvadrata pada
van okvira karte (na slici tačkasto iscrtan).
Da bi se izbeglo konstruisanje celog kvadrata van okvira
karte, a da bi ipak tačno izmerili koordinate tačke A, treba
postupiti na ovaj način:
- Kroz tačku A olovkom povući liniju (ab) paralelnu
najbližoj horizontalnoj liniji koordinatne mreže.
- Koordinatomer postaviti tako da se tačka A tačno po
klopi sa početkom obe njegove podele, a da pri tome horizon
talna p,odela bude tačno poravnata sa povučenom linijom (ab).
- Na vertikalnoj skali koordinatomera pročitati podelu
246 kroz koju prolazi horizontalna linija mreže, tj. linija gor
nje strane kvadrata. Kako j,e za apscisu X ove tačke potrebno
otstojanje ove tačke od donje strane njenog kvadrata (a ove na
karti nema), to je jasno da će dopuna pročitanog broja do 1000
(jer je cela strana kvadrata 1000 metara) biti traženo otstojanje.
Priema tome, ovo otstojanje od donje strane kvadrata biće:
1000 - 246 = 754 m. Ovaj dobiieni broj treba dodati broju
5071, tj. broju koji bi odgovarao donjoj strani toga kvadrata.
Kako te strane na karti nema, pa prema tome n:i njenog broja,
to se za taj uzima uvek sledeći, za jedinicu manji od posled
njeg na karti označenog brnja. Prema ovome apscisa tačk1e A
je: X = 5071754.
- Na koordinatomeru pročitati podelu kroz koju prolazi
leva strana toga kvadrata (400), pa ovaj broj metara dodati
broju 7476 (tj. broju kojim je na ,okviru karte označena ova
strana kvadrata). Tako dobijeni broj je ordinata tačke 'A, tj.
Y = 7476400.
Na sličan način postupa se i ako se tačka nalazi u blizini
jugozapadnog dela karte, kao što se vidi na sl. 267, no s tom
razlikom' što se i za ap,scisu i za ordinatu uzimaju dopune pro
čitanih vrednosti do 1000.
Tako, prema sl. 267 koordinate tačke B jesu:
X= 5071760
Y = 7465650
N apome n a. Radi bolje jasnoće može uvek mesto X
da se stavi »gore« a umesto Y »desno«. Tako, naprimer, u ovom
slučaju može da se kaže:
Gore: 5071760
Desno: 7465650
Mer.enja na karti 267
U nedostatku koordinatomera koordinate tačaka mogu se

izmeriti šestarom i lenjirom sa milimetarskom podelom.
Ako nieka tačka, čije su koordinate poznate, nije označena
na karti, onda se p o s v o, j i m k o o r d i n a t a m a m o ž e
n a k a r t u n a n e t i na ovaj način:
�r-------+---------_j____\
�
�,--
"'1
�
�
<l)
I
I
a -'--+--+--1
7467
I
I
'
I
,..I
� L-,------- ------ -- -- - - _ J
� un
Sl. 267
Pretpostavlja se da su poznate koordinate tačke A i neka

su one:
X = 5081750
Y = 7467275
N ajpre će se od ovih koordinata uzeti samo celi kilometri,
tj. za X= 5081 i za Y = 7467 i. prema ovima na karti potražiti
onaj kvadrat (vidi sl. 264) čija je donja strana na ivici rama
karte označena sa 5081, a leva strana sa 7467. Kad je na taj
način određen kvadrat u koji treba tačku uneti, uzima se koor
dinafomer i pomoću njega određuje tačno mesto tačke A u
tome kvadratu.
268 Topografija
Koordinatomer se postavlja tako da se jedna njegova

skala poravna tačno sa donjom stranom kvadrata (O koordina
tomera da bude desno), pa tako postavljen koordinatomer treba
pomerati duž donje strane kvadrata sve dotle dok linija leve
strane kvadrata ne dođe do podeoka 275.
Pri tako postavljenom koordinatomeru na karti prema
podeoku 750 njegove vertikalne skale obeleži se mesto tačke
A na karti (sl. 265).
Zad a t a k za v e ž b u. Pretpostavlja se da su koordi
nate neke tačke (A) date:
X= 5081630
Y = 7467132
Potrebno je istu tačku naneti na kartu.
X
PODELA KARATA I USLOVI KOJE TREBA

DA ZADOVOLJI KARTA
76. - PODELA KARATA
Zadatak karte u širem smislu je da prika�e Zemljinu

površinu, oblike i objekte bilo da su oni rezultat prirodne ili
ljudske delatnosti.
Danas su karte neophodne za odbranu zemlje, za saobra
ćaj, za opšte izučavanje Zemljine površine, za plansko vođenje
državnih poslova, plansko rukovođenje privredom i kao osnova
za sastavljanje raznih drugih specijalnih karata.
Raznovrsni zadaci i potrebe iziskuju mnogo karata razli
čitog sadržaja. Nemoguće je da se sve ili veći deo ra,zličitih
potreba zadovolji samo jednom »univerzalnom kartom«, bez
obzira na njen sadržaj i razmer.
Ako uporedimo izvestan broj savremenih karata, vide
ćemo da se one po svom sadržaju primetno razlikuju. Razlika
se ne sastoji samo u raz1ličitom stepenu tačnosti, detaljisanju i
sadržaju karte kao celine, nego u različitim pogledima na
1
važnost i nužnost pojedinih elemenata karte.

Razmer karte uslovljava tačnost, stepen detaljisanja i sa
držaj karte; što je krupniji razmer, tim je detaljnije prikazi
vanje Zemljine po\�ršine, dok se smanjivanjem razmera gube
detalji tako da se na takvim kartama prikazuju samo glavne
karakteristike zemljišta.
Razmeri karte su veoma različiti. Tako su kod nas usvo
jene karte razmera: 1:25 000, 1:50 000, 1:100 000, 1:200 000,
1:300 000, 1:500 000, 1:750 000 i 1:1 000 000. Svaka od ovih ka
rata služi za rešavanje određenog broja zadataka.
702 Topografija
Karte se dele:
a) po razmeru i
b) po sadržaju i nameni.
Pored ovih, posebnu grupu čine stereo karte i reljefne
karte.
A) Po razmeru karte se mogu podeliti na: karte krupnog,
srednjeg i sitnog razmera.
Kao karte krupnog razmera obično se smatraju one koje
se dobijaju neposl'ednom reprodukcijom originala merenih na
zemljištu. U ove karte ubrajaju se obično sve karte do razmera
1:100 000 zaključno.
Karte srednjeg razmera izrađuju se na osnovu karata
krupnog razmera, ponekad sa dopunama podataka iz specijal
nih karata. U karte sl'ednje razmere ubraj?ju se karte razmera
od 1 :200 000 do 1 :500 000 zaključno.
Karte sitnog razmera su one, koje nisu izrađene samo na
osnovu karata krupnog i srednjeg razmera, nego su i rezultat
široko iskorišćene stručne literature i statističkih podataka,. U
karte sitnog razmera spadaju sve karte sitnije od razmera
1:500.000.
B) Po sadržaju i nameni imamo veoma mnogo različitih
karata, kao: orografske, hidrografske, saobraćajne, pomorske,
političke, etnografske, istori!ske, statističke, geološke, meteoro-
loške, vojne karte, itd.
Vojne karte
V o j n e k a r t e se obično dele: a) prema njihovoj na
meni i b) prema potrebama vidova i rodova oružanih snaga.
a) Prema nameni karte se dele na taktičke, operativne i
strategiske, pa se prema nameni i podešava izrada karata.
T a k t i č k e k a r t e su topografske karte krupnog raz
mera, a namenjene su za potrebe organizacije i izvođenja bor
benih (taktičkih) dejstava jedinica. Sadržaj je kod njih bogat
kako u detaljima situacije, tako i u detaljima reljefa.
O p e r a t i v n e k a r t ,e su topografske karte srednjeg
ra:zmera i sitnijeg, a namenjene su za potrebe organizacije i iz
vođenja operacija. Na ovim kartama generalisani su objekti
situacije i oblici reljefa.
S t r a t e g i s k e k a r t e su karte sitnog razmera i služe
1
najvišem vojnom komandovanju. Na ovim kartama su svi oblici

i objekti najšire generalisani.
Vrste i procena karata '1.1.
b) Prema potrebama vidova i rodova oružanih snaga izra

đuju se specijalne karte, kao:
A r t i 1 j e r i s k e s u kar t e krupnog razmera. Trigo
nometriske tačke i objekti lako uočljivi na zemljištu zaokru
ženi su crvenom bojom i numerisani. Uz takvu kartu priložen
je spisak pravouglih koordinata napred označenih tačaka. Na
tim kartama označene su i deklinacione stanice i reperi vazdu
šnih snimanja.
T ,e n k o v s k e k a r t e su običr;io srednjeg razmera. Na
njima su posebno istaknuti predeli koji nisu pogodni za upo
trebu tenkova. Stenoviti teren je pojačan zupcima, tesnaci stre
licama; pored mostova naznačena je njihova nosivost; delovi
drumova, koji su podložni zavejavanju snegom označeni su za
sebnim znakom. Crvenom bojom o�načeni su svi autoputevi i
njihovi prolazi kroz naseljena mesta.
V a z d u h o p 1 o v n e s u k a r t e srednjeg razmera sa
jače obe,leženim ae!'odromima, uzletištima, šumama, jezerima i
morima zbog lakše orijentacii e iz vazduha. Označeni su upad
1
ljivo svetionici i pravci leta, kao i zabranjene zone. Visine naj

viših vrhova planina ispisane su većim ciframa. Označena je
magnetska deklinacija. Uočljivo su zeleno obojene ravnice
na karti.
P o m o r s k e k a r t e izrađene su u raznim razmerama
za potrebe mornarice.
Pored ovih karata izrađuju se i pomoćne karte, kao:
S t e r e o - k a r t e, specijalne karte, od kojih se stereo
skopskim gledanjem kroz zeleno-crvene ili plavo-crvene nao
čare vidi plastika na specijalnoj, topografskim znacima iscrtanoj
karti. Bez naočara u odgovarajućoj boji ove su karte ne
upotrebljive.
R e 1 j e f n ie k a r t e, na kojima je zemljište prikazano
plastično, služe vrlo dobro pri izvođenju obuke u čitanju ka
rata i rešavanju taktičkih zadataka. Ove karte se izrađuju na
razne načine i od raznog materijala. Izrađuju se mašinskim
putem od smese strugotine i ugljene smole, preko koje se na
ročitim presama prilepljuje' karta otštampana na specijalnoj
hartiji, a osim toga one se izrađuju i od gipsa, šperploče, kar
tona, peska, itd.
77. - USLOVI KARTE

Svaka od ovih karata treba da ispuni ove usfove: da je
tačna, potpuna, čitljiva (pregledna i jasna).
272 Topografija
a) Tačnost. Pri određivanju tačnosti treba imati u vidu

izvor (postanak) karte, tj. da li je dobij,ena neposredno sa to
pografskog originala (bilo u istom ili smanjenom razmeru) ili
posredno (od karata dobijenih od originala).
Pri izradi originala upotrebljavaju se takve metode rada
pomoću kojih se grešk,e, koje je nemoguće izbeći, svode pri pre
meru na najmanju moguću meru. Veličina do koje je dozvo
ljeno da se greši pri topografskom prem,eru kreće se od dva do
pet desetih od milimetra. Kad nam je poznato sa kolikom je
tačnošću izrađen original, možemo onda da pretpostavimo ko
liku tačnost očekujemo od karata dobijenih od originala. Ona
će u svakom slučaju biti manja nego što je tačnost terensk,og,
originala, a još manja kod onih karata koje su dobijene po
srednim putem, dakle, od već postojećih karata.
Tačnost koja se od karte očekuje zavisna je d. od njenog
razmera, pa se stoga pri izradi karte prema željenoj tačnosti
određuje razmer, uzevši u obzir grafičku tačnost.
Pod grafičkom tačnošću podrazumeva se ona najmanja
liniska veličina koja se može sa karte uzeti ili na kartu pre
neti, a to je oko 0.2 mm.
Osim napred navedenog uticaja na tačnost karte treba
imati u vidu i greške koje se stvaraju usled promene dimenzija
hartije u toku štampanja.
Ako ovo imamo u vidu, onda duži uzete sa karte mogu
biti:
u razmeru 1:25 000 kraće ili duže za 10 - 25 metara,
" 1:50 000 " " ,, ,, 25 50 "
" " 1:100 000 " " ,, ,, 50 - 100 "
" " 1:200 000 " " ,, ,, 100 - 200 "
od prave dužine u prirodi.
b) Potpunost. U kartu mora biti unieto sve što razmer
karte dozvoljava da se unese. Prema tome, ukoliko je karta
izrađena u krupnijem razmeru utoliko će njen sadržaj biti
bogatiji.
c) Čitkost i preglednost. Ovo se postiže pravilnim izbo
rom detalja pri izradi karte, što zavisi od sposobnosti karto-
grafa koji izrađuje kartografski original.
Preglednost karte se postiže i štampanjem u više boja,
kao i ispisivanjem naziva raznim vrstama slova.
XI
OSNOVI MATEMATIČKE KARTOGRAFIJE
78. - UVOD
Zemlja je sfemog (loptastog) ,oblika, i svaki deo njene

površine je deo sferne ili, uopšte rečeno, krive površine. Izraditi
kartu cele Zemlje ili pojedinih delova njene površine znači
sfernu površinu pretstaviti na 11istu ravne hartije - drugim
rečima deo krive površine razviti u ravan.
Nikakva se kriva površina ne može razviti u r avnu povr
šinu a da pri tome neminovno ne nastupe rascepi, mestimična
istezanja ili nabiranja te krive površine. Zbog ovoga će i sve
konture, koje sie nalaze na ovoj krivoj površini, prilikom nje
nog razvijanja na ravan biti izobličene (deformisane), tj. pro
meniće svoj oblik i svoju površinu.
Verna pretstava Zemljine površine postiže se jedino po
moću globusa, jer je globusom Zemlja pretstavljena svojim
sopstvenim oblikom (sfera pret<,tavljena umanjenom sferom),
što znači bez ikakvih deformacija. Ali globusom pretstaviti
Zemljinu površinu sa onim detaljima sa kojima je ona pret
stavljena na listovima karte u razmeru 1:1 000 000 značilo bi
izgraditi j1ednu sfernu građevinu čiji bi prečnik bio oko
13 metara.
Isto tako, delovi Zemljine površine biće ootpuno verno
pretstavljeni samo onda ako se pretstave na krivim površi
nama iste krivine. Nije potrebno objašnjavati koliko bi ovakve
karte bilie nepraktične za upotrebu.
Izraditi kartu cele Zemlje ili jednog dela njene površine,
tj. sve to pretstaviti na listu ravne hartije, na prvom mestu
274 Topografija
znaci celu sferu ili jedan dieo njene površine razviti, preneti,
odnosno preslikati na ravan. Da pri tome nije moguće postići
u jednoj neprekidnoj celini potpunu vernost pretstavke na toj
karti uverićemo se iz slediećeg izlaganja.
Zbog ogromnosti Zemljinih dimenzija, relativno mali, od
nosno uski pojasevi njene površine, mogu :s,e smatrati praktično
ravnim, i svaki bi za sebe na karti pretstavljao nedeformisani
pojas Zemljine površine. Ako bi, dakle, površinu globusa isekli
po meridijanima na tako uske meridijanske pojaseve, to bismo,
spajanjem ovih pojaseva na način kako je to na sl. 268 pret
stavljeno, dobili na jednoj ravni nedeformisanu površinu celog
globusa.
Mada je ovakvom pretstavkom ciela Zemljina površina
verno i tačno na jednoj ravni pretstavljena, ipak za sl. 268 ne
bismo mogli reći da na ovom listu pretstavilja kartu Zemljine
Sl. 268
površine, jer ne pretsitavlja Zemljinu površinu u jednoj neprie

ktdnoj celini. Rasce,pi duž meridijana narušavaju neprekidnost
kontura, a time i osnovno svojstvo karte kao neprekidne ce
line. Popuniti mscepe na karti, tj. postići neprekidnost karte,
znači postepeno razvlačiti (istezati) površinu svakog pojasa,
drugim rečima izobličavati (deformisati) te površine, a time i
sve konture na tim površinama. Karta sveta, koja bi pretstav
ljala neprekidnu celinu, a bila izrađena na osnovu ovakve pret
postavke, imala bi izgled pokazan na sl. 269.
Da ova karta zaista pretstavlja izobličenu (deformisanu)
sliku Zemljine površine, uverićemo se ako uočimo meridijan
sku mrežu, koja na karti pretstavlja mrežu međusobno para
lelnih linija. Zbog ovoga se deformacije površina, a time i svih
Kartografske projekcije 275
kontura, naglo povećavaju, ukoliko su višie udaljene od

ekvatora.
Sličan primer deformacije dobiće se ako se globus izreže
po uskim pojas1evima duž paralela. Razvijanjem ovih pojaseva
dobiće se na ravni razvijena i nedeformisana površina celog
globusa, koja je pokazana na sl. 270.
Rascepi, u ovom slučaju nastali duž paralela, narušavaju
princip karte kao neprekidne celine, pa se popunjavanje ovih
rascepa vrši postepenim prošira:vanjem površina uskih para
lelnih pojaseva. Kako bi izgledala karta celog sveta sastavljena·
na osnovu ovakve pretstavke pokazuje sl. 271.
K!olike .su i kakve deformadje nastale pri pretstavljanju
Zemljine površine na ravnom listu jedne ovakve karte naj-
si. 269
ubedljivije pokazuje površinski odnos dveju (sl. 271) šrafiranih

figura, jer obe ove figure na globusu pretstavljaju dva jednaika
sferna trapeza.
Oba ova primera jasno pokazuju da :su deformacije pri
izradi karata neminovne, a por1ed toga još i to, da su ove de
formacije različite u raznim pravcima i na raznim mestima
karte.
Iz ovog kratkog izlaganja vidi se da u procesu izrade
svake karte kartografij.a na prvom mestu treba da reši pitanje
načina pretstavljanja sferne Z1emljine površine na ravan. Ovaj
zadatak u kartografiji rešava t.zv. mat e m a t i č k a k a rto
g r a f i j a poznata još i pod imenom t e ,ori j e k a r t o g r a f
s k i h p roj ekc i j a. Matematička kartografija ima, zadatak
Topografija
276
si. 270
Sl. 271
da pri postavljenom uslovu, a u vezi sa namenom karte, resi

pitanje: na koji način na ravni lista karte konstruisati mrežu
meddijana i paralela. Konstruisana mreža meridijana i para
lela čini t.zv. kar t o g r a f s k u m r e ž u, koja pretstavlja
matematičku osnovu svake karte. Popunjavanje ove mreže
raspoloživim topografskim, odnosno kartografskim materijalom
i dalji rad na izradi karte do njenog umnožavanja spada u ra
dove koje izučava p r a k t i č n a _k a r t o g r a f i j a.
79. - PROJEKCIJA I RAZMER KARTE
Karta kao ravna slika sferne Zemljin1e površine pret

stavlja, kao što smo v�deli, u izvesnoj meri izobličenu - defor
misanu sliku ove površine. Ako se uzme u obzir da nastale de
formacije nisu jednake na svima mestima karte, razumljivo je
da ni karta neće na svim mestima imati podjednaku vernost
pretstavljanja te površine. Kako je karta uvek u izvesnom raz
meru smanjena slika Zemljine površine, jasno je da se zbog
nejednakosti deformacije neće moći na celoj površini karte
održati jedan isti razmer. Ovde se misli na karte sitnog raz
mera, kao što su, naprimer, 1:2 000 000, 1:20 000 000, itd. Zbog
toga, kada se govori o razmeru karte kao projekcije sferne po
vršine, treba imati u vidu dve vrste razmera, i to:
- Glav.ni razmer, koji pokazuje u kome je odnosu uopšte
smanjena cela Zemljina sfera ili onaj deo njezine površine
koji će se kartom prietstaviti. Ovaj ie razmer - u vidu brojnog
razmera ili razmernika - uvek označen na vidnom mestu karte.
- Delimični razmer, koji pokazuje stvarni odnos na jed
nom mestu karte; drugim rečima, delimični razmer izražava
odnos deformisane (skraćene ili izdužene) duži na karti prema
stvarnoj dužini te duži na sferi. Ukoliko su deformacije na
jednoj karti veće, utoliko je veća i razlika između glavnog
razmera karte i delimičnih razmera. Pored glavnog razmera,
poznavanje delimičnih razmera dblazi u obzir samo pri upo
trebi karata sitnih razmera, tj. takvih karata koje jednim listom
pretstavljaju ve,like delove Zemljine površine. Na ovakvim kar
tama delimični razmeri dati su naročito konstruisanim kom:.
binovanim razmernikom, pomoću koga se merena rastojanja
sa karte dobijaju u njihovim stvarnim veličinama.
Međutim, ako se uzme u obzir da se relativno mali de
lovi Zemljine površine mogu smatrati praktično ravnim povr-
278 Topografija
srnama, i kao takvi na karti pretstaviti bez deformacija, to se

verno i tačno pretstavljanje većih delova Zemljine površine
ne može postići na jednom listu nego izradom karte na odvoje
nim listovima. Svaki takav list pretstavlja vernu, tačnu i ne
deformisanu sliiku odgovarajućeg malog dela Zemljine povr
šine u jednom određenom - glavnom razmeru. Prema tome,
na listovima topografskih karata, bez obzira na njihove raz
mere, delimični razmer na svakom mestu pojedinog lista kart1e
jednak je glavnom razmeru karte, tj. razmeru koji je na tom
listu karte označen.
80. - PODELA PROJEKCIJA
Pri izučavanju projekcija matematička kartografija re

šava dva osnovna pitanja, i to:
- pitanje metoda i načina konstrukcije kartografske
m11eže, tj. mreže meridijana i 'paralela;
- pitanje deformacija, tj. izučavanje osobina pojedinih
projekcija.
Prema načinu konstrukcije kartografskih mreža projek-
cije se mogu podeliti na:
- perspektivne,
- zenitne,
- konusne,
- cilindrične, i
- pr-::J.izvoljne (us�ovne).
Po prirodi deformacija, tj. prema osobinama dobijenih
slika projekcije mogu biti:
- konformne,
· - ekvivalentne, i
- proizvoljne.
Pod k o n f o r m n i m projekcijama podrazumevaju se
sve ·one vrste projekcija kod kojih se, pri pretstavljanju sferne
površine na ravni, oblik beskonačno malih figura ne menja;
drugim rečima, deformacije su jednake u svima pravcima oko
jedne tačke na projekciji. Svaki mali krug n_a sferi biće na
karti pretstavljen takođe krugom; svaki ugao u ma kojoj tački
.karte jednak je od.govarajućem uglu u istoj tački na sferi.
E k v i v a 1 e n t n e projekcije su takve projekcije kod
kojih se pri preitstavljanju sferne površine na ravni zadržava
jednakost površina. Jedan mali krug na s.feri napr. biće na karti

pretstavljen elipsom, ali će površina ove elipse biti potpuno
jednaka površini odgovarajućeg joj kruga na s.feri.
Najveći broj projekcija u pogiledu osobina pripada
p r o i z v o 1 j n i m projekcijama, koje nisu ni konformne ni
ekvivalentne, ali oba ova svojstva imaju u granicama posto
jećih mogućnosti, a prema postavljenim uslovima u vezi sa na
menom karte.
81. - PERSPEKTIVNE PROJEKCIJE
Prenošenje ml"eže meridijana i paralela sa s.fere na ravan

kod ove grupe kartogra.fskih projekcija vrši se metodom per
spektivnog projektovanja iz jedne pl"oizvoljno izabrane tačke
(O) neposredno na projekcionu ravan (S, sl. 272). Pri ovome je
prnjekciona ravan (S) uvek upravna na glavni projekcioni
zrak (OC), tj. onaj zrak koji, polazeći iz tačke O, prolazi kroz
središte lopte. Snop pravih linija i koncentrični krugovi u
proj1ekcionoj ravni na sl. 272 .pretstavljaju, dakile, pernpektivnu
projekciju meridijana i paralela jednog dela severne Zemljine
polulopte. Zemlja se ovdie smatra kao lopta.
Na sl. 272 pokazan je slučaj kada glavni projekcioni zrak
profazi kroz tačku Zemljinog pola, tj. projekcija pola se nalazi u
središtu projekcije. Projekciona ravan u ovom si!.učaju upravna
1
je na obrtnu Zemljinu o:su. Pri ovakvom položaju projekc1one

ravni dobijena slika pretstavlja p o 1 a r n u vrstu perspektivne
projekcije.
U drugom 1silučaju, ako se za ,središte projekcije uzme ma,
koja tačka na ekvatoru Zemljine lopte, tada je glavni projek
doni zrak upravan na obrtnu Zemljinu osu; dobijena slika
pretstavlja e k v a t o r i j a 1 n u vrstu perspektivne projekcij1e.
I, najzad, ako se za središte prnjekcije .izabere ma koja tačka
između ekvatora i pola, u kom slučaju glavni projekcioni zrak
sa Zemljinom os-om zatvara izvestan ugao, slika 6e pretstavljati
ho r i z o n a t n u (kosu) perspektivnu projekciju. Položaji pro
jekcione ravni u sva tri navedena slučaja pokazani su na sl. 273.
Koji će se od ova tri navedena položaja projekcione ravni
uzeti zavisiće od toga koji deo Zemljine lopte u ovoj projekciji
1
treba pretstaviti. Pri tome, po.fo.žaj projekcione ravni nema

nikakvog uticaja na osobine dobijenih slika.
280 Topografija
(J
Sl. 272
Međutim, ako tačka iz koje se vrši projektova:nje menja

svoj položaj u odnosu na sr,edište lopte, slike u prnjekcionoj
ravni menjl:\ju svoje osobine. Svakom položaju ove tačke odgo
vara posebna vrsta projekcija, koje se međusobno razlikuju i
po prirodi i po veličini deformacije. Zbog ovoga, a u zavisnosti
od položaja tačke (O) u odnosu na središte Zemljine lopte,
perspektivne projekcije podeljene su u četiri osnovne grupe, i to:
u'
EKVATORIJALNA HORIZONATNA
POLARNA
Sl. 273
- ortografsku,
- stereografsku,
- centralnu,
- spoljnu.
1. - Ortografske perspektivne projekciie su projekcije
kod kojih se tačka iz koje se vrši projektovanje nalazi na besko
načnom rastojanju od središta lopte. Projekcioni zraci među
sobno su paralelni - projektovanje je ortogonalno. Za projek-
o
Sl. 274 ortografska SL 275 stereografska
si. 276 centraina
cionu ravan uzima se ravan koja prolazi kroz središte zemljine

lopte (sl. 274).
2. - Stereografske perspektivne projekcije su projekcije
kod kojih se tačka iz koje se vrši projektovanj1e nalazi ma gde
282 Topografija
na površini lopte (sl. 275). Po prirodi deformacija ove projek

cije spadaju u grupu konformn:ih projekcija.
3. - Centralne perspektivne projekcije su ,onie projekcije
kod kojih se tačka sa koje se vrši projektovanje nalazi u sre-
ORTOGRAFSKA
EKVATORIJALNA HORIZONATNA
STEREOGRAFSKA
POLARNA EKVATORIJALNA HORIZONATNA

CENTRALNA
OBL
,;:,�\ os,
& š::--l--+- � �
C
� �
.Jo �t:i
o
POLARNA EKVATORIJALNA HORIZONATNA
Sl. 277
dištu Zemljine lopte. Projekciona ravan je dodirna ravan u ma

kojoj tački Z1emliine površine (sl. 276). Zbog velikih deforma
cija u ovim projekcijama mogu se pretstavljati sa.mo manji de
lovi Zemljine površine oko dodirne (srednje) tačke projekcije.
4. - Spoljne perspektivne 'projekcij1e su one projeRcije
kod kojih se tačka iz koje se wši projektovanje nalazi negde
na konačnom otstojanju van lopte (sl. 272), te one po svo
jim osobinama činre neku sredinu između ortografskih i ste
reogrnfskih projekcija. Spoljnih perspektivnih projekcija ima
nekoliko vrsta, a međusobno se ra2llikuju samo po izboru mesta
tačke sa koje se vrši pmjektovanje.
Izgled geografskih koordinatnih mreža kod pojedinih vrsta
perspektivnih projekcija pokazan je na crtežima (sl. 277).
Perspektivne projekcije se najčešće primenjuju pri izradi
karata sitnih razme!'.a i velikih delova Zemljine površine (za
karte kontinenata ili celog sveta), a isto tako i za izradu zve
zdanih ka:rata, u koju svrhu dolazi u obzir samo ortografska
i centralna projekcija.
82. - ZENITNE PROJEKCIJE
I kod ovih projekcija Zemlja se smatra kao lopta. Pre

nošenje kontura vrši se neposredno na jednu ravan, koja je u
izabranoj tački Zemljine površine dodirna (tangentna) ravan.
Time su ove projekcije donekle slične grupi perspektivnih
projekcija, ali je bitna razlika u načinu orenbšenja tačaka i
1
kontura na projekcionu ravan. Dok se kod perspektivnih pro

jekcija prenošenje tačaka na prrojekcionu ravan vrši perspek
tivnim projektovanjem iz jedne izabrane tačke, dotlie je kod
zen_itnih projekcija ,ovo pr1enošenje uslovljeno ovim zahtevom:
sve tačke koje su na Zemljinoj površini podjednako uda
lj1ene od srednje (dodirne) tačke moraiu i u orojekcionoj ravni
biti podjednako udaljene od središta projekcije. U kome će
odnosu ova udaljenja biti prenošena zavisiće od toga čemu je
namenjena karta koja se radi. I ove projekcije, kao i' perspek
tivne, mogu biti, s obzirom na položaj proiekcione ravni, po
larne, ekvatorijalne i hori2lonatne.
Topografija
284
Sl. 278 pretstavlja jednu ekvatorijalnu zenitnu projek

ciju frtncuskog matematičara Postela.
Sl. 278
Postelova zenitna ekvatorijalna projekcija
Naročito p;z-eimućstvo (Postelove) projekcije sastoji se u

tome što sa središtem karte pravim linijama spojena razna
mesta označavaju. i stvarne pravce i stvarna rastojanja tih
mesta od središta karte u glavnom razmeru. Zbog ovie osobine
projekcija je p,ogodna za izradu avionskih, seizmičkih i sličnih
karata.
Zbog izvesnih sličnih osobina i perspektivne i zenitne
projekcije čine jednu grupu projekcija t.zv. a zim ut a l n i h
projiekcija.
83. - KONUSNE PROJEKCIJE
Kod ove grupe proje,kcija vrši se posredstvom konusa

prenošenje kontura sa sfere na ravan karte. Na Zemljinu loptu
zamišlja se navučen konus. Na navučen konus prenese se mreža
meridijana i paralela, a potom se· ovaj - isečen po jednoj nje
govoj izvodnici - razvije na ravan. Za sliku geografske koor
dinatne mreže u ravni tako razvijenog konusa kaže se da je
pretstavljena u konusnoj projekciji. Položaj navučenog konusa,
tj. položaj njegove ose prema obrtnoj Zemljinoj osi može biti
različit. Ako se osa navučenog konusa poklapa sa Zemljinom
o.som, dobijene projekcije nazivamo pr a v i m konusnim pro
jekcijama. Osa konusa može biti i upravna na Zemljinu osu, u
kom slučaju dobijamo p o p r e č n e konusne projekcije i, naj
zad, ako osa konusa sa obrtnom Zemljinom osom gradi izvestan
ugao, projekcije nazivamo k o s i m konusnim projekcijama.
Sva tri navedena položaja navučenog konusa pokazana su
na sl. 279.
\P
prava poprečna Kosa
SL. 279
U kartografiji se na,1cesce primen.1u.1e grupa pr a v ih

konusnih projekcija. U tom slučaju navučeni konus ili do d i
r u j e Zemljinu loptu po jednoj izabranoi paraleli ili s e č e
loptu po dvema paralelama. Prve su prni,ekcije na dod i r
n om, a druge na s e k u ć e m konusu.
Na sledećem crtežu (sl. 280) pretstavljen je konus koji
dodiruje Zemljinu loptu po paraleli (cpo), a pored toga i izgled
j,ednog dela geografske koordinatne mreže u razvijenoj ravni
toga konusa.
Iz ovog crteža, koji pretstavlja uopšteni oblik projekcija
na p r a v o m d o d irn o m konusu, nije teško uočiti: da su
meridijani prave linije, koje se stiču {zbližuju) u jednoj tački
286 Topografija
_ u vrhu konusa Q i da su paralele luci koncentričnih kru

gova sa zajedničkim središtem Q u vrhu konusa.
U zavisnosti od toga koliki 6e biti poluprečnici (K) poje
dinih paralela, pravih konusnih projekcija ima više vrsta.
Izgled karte jednog dela Evropskog kontinenta u t.zv.
pro s t o j k o n u s n oj projekciji pokazan je na sl. 281. Ovde
je za paralelu dodira uzeta paralela (!Jo = 50 °. Rlastojanje iz
među paralela u ovoj proj1ekciji odgovara stvarnom rastojanju
Sl. 280
tih paralela na sferi - što znači da duž meridijana ne postoje

deformacije. Paralela cpo = 50 ° kao dodirna pa:rnlela takođe
je nedeformisana iltnija na karti. Deformacije duž ostalih para
lela su vieće ukoliko su ove više udaljene od dodirne paralele.
U ovoj projekciji deformacije duž paralela biće smanjene
ako se prenošenjie mreže mertdijana i paralela izvrši na sekući
mesto na dodirni konus. U ovom primeru mesto dodirne
paralele cpo = 50 ° uzele bi se paralele cp1 = 40 ° i cp2 = 60 ° kao
paralele sečenja, čime bi na celoj površini karte deformacija
uopšte bila smanjena.
Kod svih konusnih projekcija karakteristično je da su
povoljne deformacije ograničene na relativno u.ski pojas duž
Kartografske projekcije
==== 287
=====
=
Sl. 281
dodirnih, odnosno sekućih linija. Zbog ovoga se prave konusne

projekcije primenjuju pri izradi karata onih del•ova Zemljine
površine čije je prostiranje više po geografskoj dužini.
84. - CILINDRIČNE PROJEKCIJE
Konstrukcija cilindričnih projekcija zasniva se na istom

principu na kome je zamišljena i konstruktcija konusnih pro
jekcija. Kod ovih projekdja zamišlja se na Zemljinu loptu na
vučen dodirni ili sekući cilindar. Na površinu ovog cilindra
prenosi se na izvestan način mreža 'meridijana i paralela sa
površine lopte, a potom se ova površina razvije na ravan.
I ove projekcije, prema položaju ose navučenog cilindra
u odnosu na obrtnu Zemljinu osu, dele se u tri grupe, i to:
p r a v e cil:indrične projekcije, kod kojih se osa cilindra po
klapa sa Zemljinom osom; p o pre č n e cilindrične projekcije,
kod kojih je osa cilindra upravna na Zemljinu osu, i k ose
'288 ToJ)ografija
cilindrične projekcije, kod kojih osa cilindra sa obrtnom Zemlji

nom osom gradi jedan oštar ugao. Sva tri navedena položaja
cilindra pokazana su na crtežu (sl. 282).
I
--�---
.p
prava poprečna KOSa
Sl. 282
Kartografija najčešće primenjuje grupu pravih i popreč

nih cilindričnih projekcija, pa ćemo se sa nekim projekcijama
iz ovih grupa ma�o detaljnije upoznati.
Prave cilindrične projekcije
Navučeni cilindar kod ove grupe projekcija dodiruje

Zemljinu loptu po liniji ekvatora ili je seče po dvema, u od
nosu na ekvator, simetričnim paralelama. Prenošenje mreže
meridijana i paralela na ovako zamišljen cilindar, vrši se ne
posredno i dosta jie prosto. Sledeći crtež (sl.•283) pokazuje naj-
[ l E r---t---i----,--+--+---+--+---1
si. 283
opštiji primer jedne prave cilindrične projekcije na dodirnom

cilindru.
Kako se iz same slike vidi, e k v a t o r je u ravni raz
vij1enog cilindra prava linija, čija dužina odgovara stvarnoj
dužini razvijenog ekvatora Zemljine lopte„ Mer i d i j a n i su
takođe prave, međusobno paralielne i na liniju ekvatora upravne
linije. Rastojanje između uzastopnih meridijana jednako je li
niskoj dužini odgovarajućeg luka ekvatora. P a r a 1 e 1 e su
prave· i ekvatoru paralelne linije, ali je rastojanje između uara
lela razHčito. Razne vrste, odnosno razne osobine ovih projek
cija upravo i zavise jedino od načina nanošenja paralela. Opi
saćemo ukratko jednu od najprostijih u ovoj grupi projekcije,
t. zv. kv a d r a t n u cilindričnu projekciju i jednu najviše
primenjenu, t.zv. Me rk a t o r o v u projekciju.
Kvadratna cilindrična projekcija
Ova projekcija spada u grupu najprostijih projekcija

uopšte.
Kao u svima pravim cilindričnim projekcijama, mrežu
meridijana •čine prave, međusobno paralelne linije, na rasto
janjima jednakim odgovarajućim lukovima ekvatora.
Nanošenje paralela vrši se tako da njihova rastojanja na
projekciji - karti odgovaraju stvarnim rastojanjima na povr
šini lopte. Prema tome, dužina meridijanskog luka između
dveju paralela na karti odgovara stvar, noj dužini luka na
lopti.
Zbog ovoga je geografska koordinantna mreža u ovoj pro
jekciji pretstavljena mrežom jednakih kvadrata po čemu se
projekcija i naziva kvadratnom. Izgled karte jednog dela Zem
ljine površine u ovoj projekciji pokazuje sl. 284.
Kako je svaki meridijanski luk na karti, kao što je to pri
konstrukciji projekcije uslovljeno, pretstavljen u svojoj stvar
noj - u razmeru smanj1enoj - dužini, to znači da deformacije
duž meridijana ne postoje. Isto tako i ekvator, kao dodirni
krug cilindra i lopte, na karti pretstavl ia nedeformisanu li
niju. Da deformacije duž paralela postoje, vidi se po tome što
su luci svih paralela između uzastopnih meridijana na karti
međusobno jednaki i pretstavljeni dužinom odgovarajućeg
luka ekvatora, dok su ti isti luci na Zemljinoj lopti sve manji
(sl. 285) ukoliko su paralele udaljenije od ekvatora. Prema to-
Topografija
290
rne, luci paralela na projekciji (karti) izduženi su, i utoliko

više ukoliko su paralele bliže polu.
=�=�=:,,;;,:.,;.,,.,,----120
�0#.'lm��&.il\2.?.1 ,o
(
30 20 10 o 10 10 30 40
si. 2s4
Iz ovoga se vidi da će se glavni razmer karte održati

samo duž meridijana i duž linije ekvatora, dok će rnzmer duž
paralela biti različit od glavnog razmera.
S obzirom na ovakvu osobinu -
deformacija, projekcija se može ko�
ristiti za izra:du karata sitnog razme-
P ra relativno uskih pojaseva duž
ekvatora. Ukoliko bi �a istim defor
macijama trebalo pretstaviti širi po�
jas Zemljine površine, to bi se do
dirni cilindar zamenio sekućim ci
lindrom. U ovom slučaju sekuće pa-
ralele na karti biće linije bez defor
macija, zbog čega se severno, odnosno
južno od njih, pojas Z emljine povr-
I
1
sz. 285 šine može proširiti.

Kartografske projekcije
-- ·- ··-
291
85. - MERKATOROVA PROJEKCIJA
Izloženim načinom konstrukcije meridijana i paralela u

kv:adratnoj urojekciji dobila se mreža, u kojoj duž meridijana
nije bilo nikakvih deformacija, dok su deformacije duž para
lela postojale i biv:a.Je sve veće ukoliko su paralele bile uda
ljenije od ekvatora. Dok je luk meridijana na ma kom mestu
projekcije pretstavljao stvarnu njegovu dužinu (umanj1enu u
razmeru karte), dotle je luk uaralele uvek bio duži u odnosu
na njegovu stvarnu dužinu. Zbog toga ni razmer na jednom
mestu projekcije (kart1e) duž meridijana nije bio jednak raz
meru duž paralele.
Ako bi pri izradi karte, odnosno pri konstrukciji geograf
ske koovdinatne ml'eže, postavili uslov da na svakom mestu
takve lmrte razmer duž meridijana bude jednak razmeru duž
paralele, tj. da deformacije po ova dva pravca u svakoj tački
karte budu jednake, očigledno je da bi i meridijanski luci tre
bali u istoj meri da budu izduženi (deformisani) u lwjoj su
izduženi i luci paralela na tom mestu karte. Veličina deforma
cije bila bi u tom slučaju na raznim mestima karte različita
i odgovarala bi veličini deforrhacije paralela, ali bi u svakoj
tački karte ova deformacija bila u svima pravcima jednaka.
Na taj način ovakvom kartom dobila bi se k o n f o r m n a
pretstavka Zemjine površine.
Ovaj princip konstrukcije geografske koordinatn€ mreže
za izradu jedne konforrnne karte Zemljine površine predlo
žio je u XVI veku holandski kartograf M e r k a t o r (Gerhart
Kremer), po kome je projekcija i dobila svoje ime.
Način konstruikcijie geografske koordinatne mreže u
Merkatorovoj projekciji razlikuje se od konstrukcije mreže u
prethodnoj kvadratnoj projekciji jedino po načinu nanošenja
paralela. Kako se meridijanski luci na ovoj projekciji moraju
postepeno izdužavati shodno izdužavanju paralela, jasno je da
će i rastojanja između uzastopnih paralela bivati sve veća
ukoliko su one dalje od ekvatora. Zbog toga je u ovoj projek
ciji mreža meridijana i paralela pretstavljiena na karti mrežom
nejednakih pravoug:aonika. Zbog veHkih deformacija, koje pre
ma polovima naglo rastu, izrada karata u ovoj projekciji
obično se ograničava do 80° geografske širine. Izgled jedne
Merkatorove karte pokazan je na sl. 286.
292 T op o gr afij a
Loksodroma. Ako se iz jedne tačke na Zemljinoj sferi

(sferoidu) povlači linija, aH tako da ona svie uzastopne meri
dijane seče pod istim polaznim uglom - azimutom (sl. 287)
očigledno je da će ta linija
biti jedna kriva koja obilazi
Zemljinu sferu i teži ka nje
zinom polu. Takva linija na--
ziva se 1 o k s o d r o m a. U
60
svima slučajevima loksodro

ma je kriva spiralna linija,
sem u dva slučaja, i to:
- ako je polazni ugao
'
---+----
----l--
E Q
20
to
3'I 20 10 0 10 20 30 40
P,
Sl. 286 Sl. 287
azimut 0 ° i 180 ° loksodroma se poklapa sa meridijanom tačke

iz koje polazi, i
- ako je polazni ugao 90 ° i 270 °, loksodroma će se po
klopiti sa paralelom te tačke.
Ako loksodromom spojimo dve tačke na sferi, onda time
označav,amo jednu liniju koja sve meridijane između tih ta
čaka preseca ,pod istim uglom. Prema tome, ova linija ne pret
stavlja luk velikog kruga između tih tačaka, jer luk velikog
kruga ne preseca meddijane pod istim uglovima. Kako samo
luk velikog kruga na sferi pretstavlja najkraće rastojanje, to
iz ovog sledi da loksodrome nisu najkraća rastojanja između
tačaka na sferi.
Ako na jednoj Merkatorovoj karti spojimo dva mesta (A
i B; sl. 288) pravom linijom, jasno je da će ta linija sve me-
Kartografske projekcije _===-
- �
- =
-- = =--=�-29_3
ridijane - zbop- njihove međusobne paralelnosti - presecati

pod istim uglom a. Kako je Merkatorova karta konformna, to
će ovi uglovi u svima presečenim tačkama na karti biti j1ed
naki odgovarajućim uglovima na sferi. Iz ovoga sledi da ova
prava linija (AB) na Merkatornvoj karti ustvari pretstavlja
loksodromu između ovih fačaka.
Zbog ovakve osobine Merkatorova projekcija ima široku
primenu pri izradi pomorskih, pa i vazduhoplovnih karata.
Karte izrađene u ovoj orojekciji pružaju mogućnost brzog i
1
prostog dobijanja elemenata za navigaciju plovnih objekata.

Dovoljno je, dakle, na jednoj Merkatorov-o,j karti dva pristani
šta (A i B) spojiti pravom linijom, oa da neposredno sa karte
dobijemo ugao a, t. zv. ku r s plovidbe, a to je ugao pod ko
jim ucrtana linija sieče meridijane na karti. Ployni objekt upu- .
ćen pod ovim uglom - kursom, i ne menjajući ga u toku puta,
plovi ldksodromom, a to znači da ne plovi linijom najkraćeg
puta.
Da bi se, naročito na dugačkim linijama, pl•ovidba vršila
i najkraćim putem na Merkatomvu kartu se može naneti luk
velikog kruga, tj. linija najkraćeg rastojanja između tačaka
(sl. 288).
si. 288 si. 289
Luk velikog kruga nanes:en na kartu naziva se o r t o

dro m a. Ugfovi pod kojima plovni objekt vrši pl,ovtdbu naj
kraćom linijom između dveju tačaka jesu u stvari uglovi pod
kojima ortodroma presieca uzastopne meridijane na karti.
P,ošto plovidba ortodromom iziskuje stalnu pramenu
ugla - kursa plovidbe, u praksi se, naročito na dugačkim li-
294 'l'opografija
nijama, ortodroma podieli na nekoliko delo,va, pa se tako do

bijene tačke spoje pravim linijama, ikoje pretstavljaju lokso
dmme (sl. 289). Na ovaj način plovidba se vrši kraćim loikso
dromama duž ortodroma.
86. - POPREČNE CILINDRIČNE PROJEKCIJE
Kod ove grupe cilindričnih projekcija zamišlja se na

Zemljinu sferu navučen cilindar tako da je dodiruje po jednom
p
proizvoljno izabranom meri
I \
dijanskom krugu. Osa ci-
I
I
I
\
lindra upravna je na Zemlji
: \ \\ .nu osu, dakle, leži u ravni
ekvatora. Međusobni odnos
E
Zemljine sfere i poprečnog
I cilindra pokazan je na sl. 290.
Prenesu li se na neki
I
način meridijani i paralele na

' I
povrsmu ovako navučenog

cilindra, pa ovaj sečenjem
razvije na ravan, dobiće se slika ove mreže k-oja je pokazana na
sledećem crtežu, (sl. 291).
Nije teško na samom ov•om crtežu uočiti da· je verno
pretstavljanje Zemljine površ.ine u ovoj vrsti projekcije ogra-
p
p,
Sl. 291
ničeno samo na relativno uzan pojas duž dodirnog meridijana.

Viernu pretstavu Zemljine površine moguće je dobiti jedino po
posebnim uskim meridijanskim pojasevima - zonama (sl.
292), što se u primeni ovih projekcija i praktikuje. Drugim re
Čima, prostoriia koju treba kartom vern,o pretstaviti prenosi
se na više dodirnih cilindara, tako da svaki chlindar dodiruje
Zemlju po izabranom odgovarajućem meridijanu. Zbog toga
se ove projekcije najčešće i koriste za izradu krupnorazmernih
karata po odelitim mertdijanskim zonama.
SL. 292
Preno•šenje mr:eže meridijana i paralela na povrsmu po

prečnog cilindra nije tako :pr-osto, kao što je to slučaj sa pre
nošenjem ovih linija na površinu cilindra kod pravih cilin
dričnih projekcija. Zbog toga se, u primeni ovih projekcija,
konstrukcija meridijana i ipara. lela vrši posrednim putem pret
hodnim nano•šenjem na neku dmgu - prostiju kartografsku
mrežu, tj. mrežu tako izabranih linija na sferi čije će prenoše
nje na površinu poorečnog c:i!lindra biti potpuno slično preno
šenju meridijana i oaralela na površinu pravog cilindra.
Linije k{Yje se sa sferie prosto i lako mogu preneti na po
vršinu poprečnog cilindra jesu: dodirni meridijan PP1 (sl. 293)
i sve linije pp1 pp2.... · paralelne dodirnom meridijanu, za-
296�==== =
Topografija
tim ekvator EE1 i svi veliki krugovi EAE1 EBE1 . . upravni na

dodirni meridijan.
Nije teško uočiti da ove linije okretanjem sfere za 90 ° .
tako da tačka ekvatora E1 dođe na mesto tačke pola P, dobijaju
značenje meridijana i paralela. Iz ovoga sledi da je prenoše
nje ovih linija na poprečni cilindar u osnovi potnuno istovetno
sa pvenošenjem meridijana i parailela na pravi cilindar. Zbog
toga će ove lmije prenošenjem na poprečni cilindar u razvi
jenoj rayni toga cilindra obrazovati mrežu pravih, međusobno
p p p
A
E t ,
)
s
o o, o, '
) I
I
si. 293
upravnih linija, sličnu mreži meridijana i paralela u pravim

cilindričnim projekcijama, samo što će značenje ovih linija
u poprečnoj proj1ekciji biti drukčije.
Dodirni meridijan i ekvator, preneti na površinu cilindra,
pretstavljaće u ravni proj1ekcije dve prave, međusobno upra
ne linije. Veliki krugovi EAE.1, EBE1, . . . obrazovaće sistem
pravih - ekvatoru paralelnih linija, a na međusobnim rasto
janjima koja će biti jednaka razvijenim delovima odgovara
jućih lukova dodirnog meridijana. Linije pp1, pp2 ... paralelne
dodirnom meridijanu na projekciji će se pokazati kao prave
i liniji dodirnog meridijana paralelne linije. Njihovo među
sobno rastojanje zavisiće od toga na koji način će se izvršiti
prenošenje ovih linija. Upravo od načina prenošenja ovih, do
dirnom meridijanu paralelnih linija, zavisiće i osobine pojedi
nih vrsta u ovoj grupi projekcije. U svakom slučaju, dobiće se
jedna pravougla kartografska mreža, koja će služiti za nano
šenje tačaka i konstrukciju svih linija sa sfere na ravan pro
jekcije.
Izložićemo ukratko najpoznatij1e vrste iz ove grupe pro
jekcija, i to Kasini-So1dnerovu i Gaus-Krigerovu projekciju.
87. KASINI-SOLDNEROVA PROJEKCIJA
Ako se pri prenošenju linija pp1 i pp2 ... (tj. linija para
lelnih dodirnom meridijanu) postavi uslov da rastojanja ovih
linija u ravni razvijenog cilindra budu jednaka njihovim ra
stojanjima na sferi, -onda će rastojanja ovih linija od dorinog
meridijana na projekciji biti određena dužinom odgovarajućih
lukova 001 002 (sl. 293).
Pri ovakvom uslovu prenošienja ove će linije sa lini
jama velikih krugova EAE1, EBE1... (sl. 293) u ravni razvi
jenog cilindra obrazovati jednu mrežu jednakih kvadrata,
zbog čega se ova projekcija uopšte i naziva kvadratnom po
prečnom cilindričnom projekcijom. Nije teško shvatiti da je
konstrukcija mreže ovih linija u poprečnoj p:rnjekciji u suštini
potpuno istovetna sa konstrukcijom mreže meridijana i para
lela u kvadratnoj projekciji na pravom cilindru.
Ako se presečna tačka dodirnog meridijana i ekvatora
na sferi, tj. tačka O (sl. 294) uzme za koordinatni početak jed
nog pravouglog koordinatnog sistema, dodirni meridijan za
apscisnu osu - X, a ekvator za ordinatnu osu Y toga sistema,
onda je svaka tačka (T) na sferi određena sfernom apscisom
Xo .i sfernom ordinatom Yo. U ravni prnjekcije (sl. 295) ta ista
tačka (t) određena je ravnim pravouglim koordinatama x i y,
koje su ustvari razvijeni luci, tj. dužine sfernih koordi
nata Xo i Yo.
p
X
I
I
---;-__,.,,..t_____ _
E E .r
o I
\
--0:+---�------.... y
I
I
\
\
Sl. 294 Sl. 295
Suština prenošenja tačaka sa sfere na ravan pmjekcije

sastoji se, dakle, u tome, što će se za neku tačku (T), čiji je
položaj na sferi obično određen geografskim koordinatama ep
298 Topografija
i A, na neki način sračunati sferne pravougle koordinate Xo i

Yo, a potom ka•o razvijeni luci ovih sfernih koordinata konačno
će se dobiti veličine ravnih pravouglih koordinata x i y.
Pri ovakvom prenošenju tačaka sa sfere na ravan, ordi
nata y - svake tačke označava, dakle, njeno stvarno udaljenje
istočno i zapadno od dodirnog meridijana, te po pravcu ordi
nata nema nikakvih deformacija. Kako apscisa x - svake tačke
označava udaljenje te tačke od ekvatora, a mereno, odnosno
izraženo ispruženim delom odgovarajućeg luka dodirnog meri
dijana, jasno je da pri ovakvom nanošenju tačaka u praycu
1
apscisa postoje neminovne deformacije, i one su utoliko veće

ukoliko su tačke istočno i zapadno udaljenije od dodirnog meri
dijana. Samo apscise tačaka koje se nalaze na dodirnom
meriq.ijanu označiće njihovo stvarno rastojanje od ekvatora;
u svakom drugom slučaju apscisie tačaka biće uvek veće nego
što je stvarno otstojanje tih tačaka od ekvatora.
Zbog ovoga je, kao što je već ranije :riečeno u primeni
ovih projekcija, verno pretstavljanje Zemljine površiine ogra
ničeno na uže pojaseve (zone) duž dodirnog meridijana. Ši
rina ovih pojaseva zavisiće od tačnosti koju žeHmo postići. pri
izradi karte. Kako se ova projekcija primenjuje isključivo pri
izradi karata krupnijih razmera, to su mer�dijanske zone re1
lativno vrlo uske. Ako, naprimer, postavimo uslov da defor

macija na celom prostoru .tedne karte ne treba da bude veća
1
od , što znači 1�a nijedna duž na karti ne treba da bude
10 OOO
duža ili kraća od desethiljaditog dela svo,je stvarne dužine,
onda š:i:rina meridijanske zone nije veća do 1 ° 30' istočno i
zapadno od dodirnog meridijana. Drugim rečima, prostorija
će biti pretstavljlena u potrebnom broju trostepenih meridi-
janskih zona.
Ovakvu poprečnu cilindričnu projekciju po sfernim
koordinatama prvi je primenio francuski geodeta Kasini (1714
-1784) pri izradi topografske karte Francuske u razmeru
1 :86 400, a docnije je 1809, nemački geodeta Soldner primenio
sferne koordinate u obradi geodetskih merenja, uzimajući pri
tome u obzir sferoidalni oblik Zemlje.
88. - GAUS-KRIGEROVA PROJEKCIJA

U prethodnoj kvadratnoj poprečnoj projekciji - pri pTe
1
nošenju tačaka na ravan po pravcu ordinata Y - nije bilo

deformacije, dok su po pravcu apscisa X deformacije postojale

i bivale sve veće ukoliko se više udaljavala od dodirnog -
srednj,eg - meridijana. Ako se pri prenošenju tačaka sa Zem
ljinog sferioi:da na ravan poprečnog cilindra postavi uslov da sie
shodno izduživanju apsd:sa vrši i izduživanje ordinata, jasno
je da će sistem tako prienesenih ta,Čaka dati konformnu pret
stavu svih kontura, koje se po tako nanešenim tačkama kon
struišu. Na taj način dobija se jedna konformna poprečna
cilindrična projekcija, koja je po svojoj ideji potpuno istovetna
Merkator-ovoj projekciji geografske koordinatne mreže na
pravom cilindru.
Suština prenošenja tačaka sa sfere na :mvan u ovoj pro
jekciji sastoji se, dakle, u iznafaženju načina sračunav:anja
pravouglih koordinata tih tačaka po njihovim datim geograf
skim koqrdinatama, a pri uslovu da se ostvari konformnost
projekcije.
Opštu teori!ju konformn:og prenošenja - prieslikavanja __:.
sa jedne površine na drugu dao je početkom prošlog veka
Fridrih Gaus. Kmisteći ovu opštu Gausovu teoriju i primenju
jući je u kartografiji, profesor Kriger izveo je jrednačine za
konformno prenošenje tača,k a sa sf.eroida neposredno na ra
van, zbog čega je ova projekcija i poznata pod imenom Gaus
Krigerorve projrekcije.
Prema ovome je Gaus-Krigerova projekcija ustvari kon
forman oblik ranije opisane kvadratne - Kasini-Soldnerove
projekcije.
Zbog konforrmnosti ove projekcije dreformacije duž apsci
sa u svakoj tački jednake su deformacijama duž ordinata, a
veličina ovih deformacija zavisi od udaljenja tačke od sred
njeg - dodirnog meridijana. Zbog ovoga će i Gaus-Krigerova
projekcija biti primenjena samo po uskim zonama duž sred
njeg meridijana. Širina ovih zona zavisiće od veličine defor
macija, koje se, s obzirom na traženu tačnost, mogu dozvoliti.
U na,šem državnom premeru uslovljena se tačnost kreće
1
u $'ranicama pa pri uslovu cilindra koji seče sferoid
10 000
sirma meridijanskih zona iznosil 3 °. U većini evropskih ze
malja za vojne karte u primeni su meridijanske zone od 6 °,
1
čime se obezbeđena tačnost kreće u granicama
5 000 •
300 Topografija
Primena Gaus-Krigerove projekcije

Za obradu geodetskih merenja u naš,em državnom pre
meru, projekcija se primenjuje na ovoj osnovi:
1. - Cela državna teritorija projektuje se na tri zase
čena poprečna cilindra, koji obrazuju tri meridijanske zone sa
srednjim meridijanima: 15°, 18 ° i 21° istočno od Griniča (vidi
sl. 292).
2. - Za svaku meridijansku zonu obrazuje se pravougli
koordinatni sistem sa srednjim meridijanom kao apscisnom
osom - X i ekvatorom kao ordinatnom osom - Y. Prema tome
za svaku zonu postoji uoseban koordinatni početak, koji je pre
sečna tačka srednjeg meridijana i ekvatora. Međusobni odnos
ovih triju zona sa ucrtanom kvadratnom koordinatnom mrežom
pokazan je na sl. 296.
Sl. 296
3. - Apscise - x računaju se od ekvatora, i to na sever

kao pozitivne (+ ), a na jug kao negativne(-), a ordinate - y
od srednjeg meridijana, i to ka istoku kao pozitivne ( +) i ka
zapadu kao negativne(-). Da bi se izbegli predznaci ordinata,
koordinatni početak svake zone za •ordinate ima vrednost
500 000 m. Prema tome, sve ordinate tačaka istočno od sred
njeg meridijana imaće vrednost: 500 000 + y, a tačaka zapadno
od srednjeg mertdijana: 500 000 -y. Da bi se znalo kojoj me
ridijanskoj zoni pripada neka tačka, zone su označene rednim
brojem, koji se dobija ako broj stepeni geografske dužine
srednjeg meridijana zone podelimo sa 3. Prema ovome naša
državna terntorija pripada 5-oj, 6�oj i 7-oj zoni od Griniča. Ši-
rina svake zone iznosi 3 ° , tj. 1°30' istočno i 1°30' zapadno od

srednjeg meridijana (sl. 296).
Podela naše državne teritorije' na meridijanske zonie sa
označenim srednjim i graničnim meridijanima zona vidi se na
sl. 297.
Primer označavanja tačaka pravouglim koordinatama
X i y:
Tačka T1 : y = 6 569 328,27 x = 5 192 540,20
Ordinata y označava da se tačka T1 nalazi u 6-oj zoni
istočno od srednjeg (18 ° ) meridijana za 69 km 328 m i 27 cm;
apscisa x u toj zoni označava udaljenjie tačke od ekvatora
ono iznosi 5192 km 540 m i 20 cm.
Tačka T2 : y = 7 402 530,52 x = 4 484 312,48
,,. ,.. 22· ,..
"'21
'-
\ €1
·5
L ..__
:11
�)
fi "
"
"'
C
! ),.)
\
/
FNRJ
Podela na zone
Razmer 1_: 6 ooo ooo
si. 297
Ordinata y označava da je tačka T2 u 7-oj zoni zapadno od

· srednjeg (21 °) meridijana, a na udaljenju od ovoga za 97 km
469 mi 48 cm (tj. 500 000,00 - 402 530,52 = 97 469,48).
302 Topografija
Radi veze susednih zona, svima se onim tačkama koje se

nalaze u blizini granice dveju zona sračunav:aju koordinate u
oba susedna koordinatna sist1ema, a na širini poj.asa od 30' u obe
strane graničnog meridijana. Prema tome, meridijanske zone·
praktično se preklapaju sa po 30' duž graničnih meridijana
svake zone.
Pmvac apscise x svake tačke u jednoj zoni označava pra
vac t.zv. Gaus-Krigie:mvog severa, za razliku od geografskog
(pravog) severa koji u svakoj tački označava geografski meri
dijan te tačke.
Kako se meridijani svih tača:ka jedne zone težeći ka 1polu
zbližavaju, a pravci ap,scisa tih tačaka uvek su parale,lni pravcu
srednjeg meridijana kao apscisne ose, to u svakoj tački jedne
zone postoji ugao između ova dva pravca. Taj ugao naziva se
u g a o z b 1 i ž a v a n j a m e r i di j a n a ili m e r i d i j a n
s k a k o n v e r g e n c i j a. Veličina ovog ugla zavisi na prvom
mestu ,od udaljenja tačke od srednjeg merid,ijana, a uga<) je
utoliko vieći ukoliko je tačka dalja od dodi'rnog meridijana zone.
Pored toga, veličina ovoga ugla zavisi i od geografske širine
tačke, i pri uslovu iste udaljenosti od srednjeg meridijana ugao
zbližavanja je veći uko�iko je tačka dalja od ekvatora, tj. uko
liko joj je geografska širina ep · vieća.
Veličina ugla meridijanske konvergencije c u :sv:akoj tački
jedne zone može se odrediti po poznatim geografskim koordi
natama ep i J., tačke ovom jednačinom:
c = 1 sin ep,
gdie je l rnzlika geografske dužine J., te tačke i geografske dužine
"Ao srednjeg meridijana zone - izražena u minutama.
Primer: odrediti meridijansku konvergenciju u tački čija
je geografska dužina J., = 19°30', a geografska širina ep = 45 °30'
1 = J., - Ao = 19°30' - 18 °00' = 1 °30' = 90'.
1 ...... 1.95424
sin ep ••••• 9.85324
C • • • • • • • 1.80748
C = 64'2 = 1°04',2.
Kak-o se tačka data ovim primerom nalazi upravo na gra
ničnom meridijanu, u ovom slučaju 6-te zone - dobijena vred
nost meridijanske konvergencije ujedno je i najveća njena
vrednost u 3-stepenim meridijanskim zonama za širinu ep.
r
89. - POLIEDARSKA PROJEKCIJA
Zbog sfero1idnog Zemljinog oblika videli smo da vernu

sliku većih delova njene površine na jednoj ravni uopšte nije
moguće pretstaviti, i da se bez osetrrih deformacija mogu na
ravni pretstaviti samo relativno mali delovi njene površine.
1
Vernu kartu ce}og sveta moguće je, dakle, izraditi samo po za
sebnim listovima, .pri �mu će svaki takav list pretstavljati do
voljno vernu sliku jednog manjeg i meridijanima i paralelama
tačno og:mničenog dela Zemljine površine. Kartografska osnova
za izradu i sastavljanje ,ovakvih li:stova jedne karte sadržana je
u posebnoj grupi t.zv. poliedarskih projekcija, sa kojima ćemo
se u sledećem izlaganiu upoznati.
Mrežom meridijana i paral1ela površina Zemljinog sfero
ida je podeljena na veći broj sferoidalnih trapeza. Strane ovih
trapeza su lukovi meridijana i paralela, a njihova veličina
zavisna je od gustine ove mreže. Svakom sferoidalnom trapezu
može se uzeti da odgovara jedan ravan trapez koji je ili do
dirni (tangentni; sl. 298) ili sekući (tetivni; sl. 299).
Sl. 298 si. 299
Ako pretpostavimo da su na Zemljinom sfemidu svi sve

roidni trapezi zamenjeni njima odgovarajućim ravnim (tan
gentnim ili tetivnim) trapezima, očigLedno je da će tada sferoid
dobiti oblik jednog višestr:anog tela - p,oliedara. Kako će pri
tome strane sfernidnog trapeza biti zamenjene, - u jednom
slučaju tangentama, koj,e su duže, a u drugom slučaju tetivama,
koje su kraće od dužine strana sferoidnog traipeza, - ja,sno je
da ni u jednom ni u drugom slučaju površine sferoidnih i njima
odgovarajućih ravnih trapeza neće biiti jednake. Ipak, zbog
ogromnosti dimenzija Zemljinog sf.eroida može se svaki do
voljno mali sferoidni trarp,ez zameniti odgovarajućim ravnim
trapezom, drugim rečima, taj deo sferotdne (krive) Zemljine
površine može se smatrati ravnom površinom, a da pri tome
304 T opo gr af.ij a
razlika u povrsmama tih trapeza ne dođe do praktičnog izra

žaja. Zbog toga se sve konture sa Zemljinog sferoida mogu
verno i bez praktičnih deformacija projektovati ili, tačnije
rečeno, preslikati na jedan, na z,emljin sferoid navučen poliedar
(sl. 300), pa će svaka strana toga poliedra pretstavljati ravnu i
praktično nedeformisanu sliku odgovarajućeg dela Zemljine
površine. Svaka strana takvog poHedra, ,smanjena u ,određenom
razmeru i pretstavljena na hartiji, da6e jedan list karte toga
dela Zemljine površine. Za kartu koja je na ovom principu
, Tr--::::=---=��T
\,
si. 300 -- si. 301
konstruisana na zasebnim listovima kaže se da je izrađena u

poliedarskoj projekciji. Prema tome, svaki list jedne karte
rađene u poliedarskoj projekciji pretstavlja ravan trapez, čiju
severnu i južnu ivicu (stranu) čine luci paralela, a istočnu i
za:padnu ivicu meridijanski luci.
.Koliki će deo Zemljine površine obuhvatiti ovakav jedan
list karte zavisiće isključivo od razmera u kom se karta izra
đuje. Jedan sferoidni trapez može se zameniti odgovarajućim
mu ravnim trapezom ako razlika između dužine strane L L
(sl. 301) sferoidnog trapeza i dužine odgovarajuće joj tangente
T T bude toliko mala da u datom razmeru ne pređe veličinu
grafičke tačnosti kartografskih konstrukcija. Pri tome će povr
šina koju jednim listom karte treba pretstaviti biti utoliko
manja ukoliko je razmer karte krupniji.
. Usvojene dimenzije pojedinog lista međunarodne karte
razmera 1:1 000 000 iznose 6 ° po geografskoj dužini i 4° po geo
grafskoj širini (ovo se odnosi na nova izdanja naših karata, kod
kojih je Grinički meridijan početni a podela na listove izvršena
na osnovu međunarodne karte 1:1000 000). Listovi topografskih

karata krupnijih razmera čine neprekidnu celinu lista karte
1:1 000 000 i imaju sledeće dimenzije:
/'i')., /'i<p
List razmere 1:500 000 30 20
" " 1:300 000 1°30' 10
" " 1:200 000 10 0 °40'
" " 1 :100 000 0 °30' 0 ° 20'
" " 1: 50 000 0 °15' 0 ° 10'
" " 1: 25.000 0 ° 7'30" 0 ° 5'
Svaki list karte ma kog razmera izrađen u ovim dimen
zijama pretstavlja praktično nedeformisanu sliku toga dela
Zemljine površine i u datom razmeru, a u granicama grafičke
tačnosti pruža koristi jednog plana. Sastavljanjem susednih
listova nastaju rascepi duž meridijana ili duž paralela, koji na
rušavaju neprekidnu celinu karte; oni su. utoliko veći ukoliko
se više listova sastavlja. Praktično se može smatrati da naj
više devet listova jedne karte, ma koga razmera, sastavljenih
na jednoj ravnoj površini (sl. 302), daju• jednu neprekidnu
kartografsku celinu, jer su neizbežni rascepi toliko neznatni da
ne dolaze do praktičnog izražaja.
Konstrukcija ove projekcije svodi se na konstrukciju rav
nih trapeza kao pojedinih listova određenih dimenzija, pri čemu
se može postupiti na više načina.
Sl. 302
Tako, naprlmer, po niemačkom kartografu Miflingu svaki

list karte u ovoj projekciji pretstavlja jedan ravan ravnokraki
trapez, čije su strane jednake dužinama lukova meridijana i
paralela odgovarajućeg sferoidnog trapeza.
306 Topografija
Za konstrukciju listova topografske karte mogu tsto tako

biti primenjena pravila pogodnih projekcija, kao, naprimer,
konusnih, polukonusnih i dr.
Za naše nove topografske karte, kao i za topografske
karte mnogih evropskih zemalja, pojedini listovi konstruišu se
u Gaus-Krigerovoj projekciji, u kojoj je projekciji data i celo
1
kupna osnova državnog premera.

Okvir lista u projekciji Gaus-Krigera konstruiše se na taj
način što se u odgovarajućoj meridijanskoj zoni, tj. zoni kojoi
taj list po svom geografskom položaju pripada, sračunaju pra
vougle koordinate x i y za sva četiri temena toga lista karte. Po
sračunatim koordinatama ove se tačke nanesu koordinatogra
fom na ravan hartije. Ovako nanete tačke spojene pravim lini
jama pretstavljaju okvir toga lista u Gaus-Krigerovoj projek
ciji. U tako konstruisan okvir nanesu se po svojim pravouglim
koordinatama i postojeće trigonometriske tačke, a sve to -u
celini pretstavlja osnovu ili za izradu topografskog originala
neposrednim premeravanjem ili za izradu kartografskog ori-
ginala za karte sitnijih razmera.
Pravougle koordinate temena okvira svih listova jedne
topografske karte obično su unapred sračunate i date u po
sebnim tablicama, odakle se kao gotovi podaci koriste za kon
strukciju pojedinih listova.
90. - PRAVOUGLA KOORDINATNA MREŽA
Linije apsc:isa i ordinata u j1ednoj meridijanskoj zoni čine

pravouglu koordinatnu mrežu te zone. Ako su ove linije na
međusobnim rastojanjima jednakog broja celih kilometara,
onda sistem takvih linija čini jednu mrežu jednakih kvadrata,
zbog čega se ovakva mreža zovie i kvadratnom, odnosno kilo
metarskom mrežom. Ako je ova kvadratna, odnosno kilome
tarska mreža »označena«, tj. svakoj apscisnoj liniji poznato
udaljenje od srednjeg meridijana zone, i ordinatnoj liniji uda
ljenost od ekvatora, onda ovakva kvadratna mreža, kao jedan
dijagram, omogućava vrlo brz.o i prosto nanošenje tačaka i oči
tavanje pravouglih koordinata svake tačke u jednoj meridi
janskoj zoni. Zbog toga se na listove savremenih topografskih
karata, a naročito na listove krupnijih razmera, nanosi ova kva
dratna mreža, da bismo svakoj tački sa karte mogli, u grani
cama grafičke tačnosti, odrediti njene pravougle koordinate ili
po datim pravouglim koordinatama naneti tačku na list karte.

Ova mreža obično se nanosi na listove karte do razmera
1:100 000, a može se naneti i na listove karte 1:200 000 ili
1:300 000. Na karti 1:25 000 gustina ove mreže iznosi 1 km, na
. karti 1 :50 000 iznosi 2 km, a na
kartama sitnijeg razmera gustina
mreže je obično 5-10 km.
Izgled kvadratne mreže jed
ne meridijanske zone i zakošenost
ove mreže u odnosu na linije
okvira lista jedne topografske
karte šematski su pretstavljeni na
sl. 303. Kao što se iz ovoga crteža
vidi, ugao zakošenja • zavisi od
udaljenosti lista karte od srednjeg
meridijana zone i utoliko je veći
ukoliko je list karte udaljeniji na
istočnoj ili zapadnoj strani od
srednjeg meridijana. st. 303
91. - NANOŠENJE KOORDINATNE MREŽE
Naneti koordinatnu mrežu na jedan list topografske karte

znači na tom listu konstruisati odgovarajući deo pravougle
koordinatne' mreže te meridijanske zone, tako da linije ove
mreže odgovaraju stvarnom broju celih kilometara njihovog
udaljenja od koordinatnih osa te zone.
Ako na sl. 304 trapez ABCD pretstavlja okvir lista na
koji treba naneti koordinatnu mrežu, onda je osnovno što pri
tome treba učiniti to, da se najpre ucrtaju one apscisne i ordi
natne linije celih kilometara te mreže koje su najbliže lini
jama okvira toga lista. Neka to na sl. 304 budu tanko iscrtane
linije.
Kao što sie iz slike vidi, linije koordinatne mreže koje su
najbHže stranama okvira lista seku strane . okvira u tačkama
a, b, c, d i a1, b1, c1, d1. Prema tome nanošenje mreže se svodi,
dakle, na određivanje ovih presečnih tačaka. One u stvari ozna
čavaju cele kilometre po pravcu koordinatnih osa koji su naj
bliži temenima A, B, C i D okvira toga lista. Ako su temenima
jednog lista karte date i njihove pravougle koordinate, onda
ove presečne tačke nije teško odrediti.
Tope.grafija
308
Neka naprimer, teme A (sl. 305) ima pravougle koordi

nate: y = 6 515, 732, x = 4 953, 335, što znači da se to teme lista
karte nalazi 15,732 km istočno od srednjeg meridijana 6-te
zone i 4953,335 km severno od ekvatora, mereno lukom sred-
A a b B
a, b,
X
6
A - 26 s - � a
____ ,_ _ _ - ...__ y
'
'
4-953 -- . - - .:.. - _,... _ -
a, I
I
'
c,
d,
C C d o
si. 304 SL 305
njeg meridijana. Najbliži celi kilometar po pravcu Y-ose biće

16-ti kilometar i nalaziće se u tački a. Ova tačka (a) određena
je, dakle, otsečkom Aa, koji u ovom primeru iznosi 268 me
tara (16 000 - 15 732). Ovaj otsečak od 268 m, izražen u raz
meru te karte i nanesen na okvir lista od temena A, označiće na
tom okviru presek prve ordinatne linije koordinatne mreže.
Isto tako, najbliži celi kilometar po pravcu X-ose biće 4953-ći
kilometar i nalaziće se u tački a1 na 335 m južno od temena A.
Otsečak Aa1, izražen u razmeru karte i nanesen na liniju ok
vira, označiće presek tome temenu najbliže apscisne linije koor
dinatne mreže.
Ako se, na sličan način, te presečene tačke najbližih li
nija koordinatne mreže odrede i na ostala tri temena (B, C i D)
toga lista, dobiće se osnovni oravougaoriik koordinatne mreže
Ao Bo Co Do. Ovaj osnovni pravougaonik može pasti ili u okvir
lista karte ili van njega. Oba slučaja pokazana su na s:l. 306.
Strane ovako dobiienog pravougaonika podele se na jednak
broj podelaka, koji odgovaraju celom broju 1, 2, 5 ili 10 km -
što će zavisiti od razmera karte. Spajanjem ovih podelaka do
bijaju s,e linije koie čine koordinatnu (kvadratnu, kilometar
sku) mrežu na jednom listu karte.
Zbog zakošenosti koordinatne mreže u odnosu na linije

okvira, a naročito na listovima koji se nalaze dalje od srednjeg
meridijana zone, trebalo bi otsečke, Aa, Aa1, Bb, Bb 1 itd. nano
siti po pravcu koordinatnih linija a ne1. J?O linijama okvira. Ali,
A, d,
6
I 4
A B bB a b
a A B
A. b,
B.
c, c. a, C D
d, C d
d Đ
C: C
d D.
SL 306
pošto je ugao zakošenja mreže u odnosu na linije okvira karte

vrlo mali (u šestostepenim meridijanskim zonama ne prelazi
vieličinu od 3° ), to su, s obzirom na razmere topografskih ka
rata, zbog ovoga nastale greške daleko manje od grešaka gra
fičkih konstrukcija u ovim razmerima. Zbog toga se praktično
ništa ne greši ako se ovi otsečci nanose na linijama okvira karte.
Primer: naneti koordinatnu mrežu na list karte 1:50 000.
Gustina mreže je 2 km. Geografski položaj lista određen je sle
dećim geografskim koordinatama temena:
{
cp = 46 °30' {
cp = 46 ° 30'
A: B:
'A = 19 °00' 'A = 19 ° 15'
{
cp = 46 ° 20'
{
ep = 46 ° 20'
C: D:
'A = 19 ° 00' 'A = 19 ° 15'
1) Po datim geografskim koordinatama temena ovoga lista nji-
hove pravougle koordinate su:
310 Topografija
'A:
{ y = 6576 744,3
B:
y
{ x
6595 930, 4
X = 5151 111,0 5151 384,5
{
y = 6576 980,4 y
{ x
6596 224 ,4
C: D:
X = 5132 588,6 5132 861,9
2) Pošto je gustina mreže 2 km, to temenima A, B, C i D okvira

ovog lista najbliži parni kilometri po koordinatnim linijama
jesu:
{
y = 76,000 km
{
y = 96,000 km
A: B:
X = 5152,000 km x = 5152,000 km
{
y = 76,000 km 96,000 km
C: D: {Yx -
x = 5132,000 km = 5132,000 km
3) Otsečci koje po linijama okvira treba od svakog temena na

neti dati su u sledećoj tablici:
Otsečak
I m
I U razmeru
1 : 50 000 m/m I Nanosi se
Aa 744,3 14,89 od temena A - zapadno

Aa1 889,0 17,78 od temena A - severno
------
Bb 69,6 1,39 od temena B - istočno

Bb1 615,5 12,31 od temena B - severno
Cc 980,4 19,61
I od temena C - zapadno
Cc1 588,6 11,77 od temena C - južno
Od 224,4 4,49 od temena O - zapadno

Dd1 861,9 17,24 od temena O - južno
Konstruisanu koordinatnu mrežu na tom listu karte

1:50 000 pokazuje sl. 307.
Ako se list karte nalazi na granici meridijanske zone ili

blizu nje, onda sie na taj list nanosi koordinatna mreža obeju
zona. Pri tome se potpuno iscrtava samo mreža one zone kojoj
list pripada, a mreža susedne zone označava se duž linija ok-
°
· 19 00·
78 80 82 84 86 88 90 92 94
A/6 96B,
A B
o
""
"" �-
7 --
'
40 -- --
38
36
34
,D
Co D,
Sl. 307
vira i obeležava se odgovarajućim brojem kilometara. Na taj se

način takav list karte može koristiti za nanošenje tačaka ili oci
tavanje njihovih koordinata u oba susedna koordinatna sistema.
92. - MEĐUNARODNA KARTA

1:1 000 000
Na Petom međunarodnom geografskom kongresu održa

nom 1891 god. u Bernu usvojen je predlog austriskog profesora
, - Penka da se pristupi izradi jedne svetske karte. U vezi sa ovim
održano je docnije niz savetovanja i konferencija na kojima su
312 Topografija
tretirani pojedini detalji izrade jedne međunarodne karte u

razmeru 1:1 000 000. Pravila za sastavljanje ove kart,e ustanov
ljena su na Međunarodnoj konferenciji održanoj 1909 godine u
Londonu. Ova pravila unekoliko su dopunjena 1913 godine na
Pariskoj konferenciji.
Međunarodna karta izrađuj,e se po odelitim listovima.
Svaki list pretstavlja ravan trapez sa dimenzijama, i to: 6° po
geografskoj dužini i 4 ° po geografskoj širini. Listovi severno i
južno od 60° geografske širine, a zbog zbližavanja meridijana,
mogu po geografskoj dužini imati i veće dimenzije (12 ° , 18° ... ).
Okvir svakog lista karte čine linije geografske koordinatne
mreže.
Kako je ovim dimenziiama lista obuhvaćen relativno mali
deo Zemljine površine, to će pri konstrukciji listova, ma koju
projekciju primenili, deformacije za ovaj razmer biti uvek
man}e od grafičke tačnosti i deformacije hartije. Zbog toga je
pri izboru projekcije bilo osnovno: da sama konstrukcija bude
što prostija, a i da se omogući sastavljanje susednih listova duž
sve četiri strane okvira jednog lista.
Usvojeno je da se pri izradi ove karte primeni t.zv. p o
I i k o n u s n a projekcija - jedna posebna vrsta u grupi ko
nusnih projekcija. U primeni ove projekcije uslovljeno je:
da svi meridijani na jednom listu karte budu prave
linije;
da paralele budu kružni luci tačno određenih polu
prečnika;
- da su linije meridijana i paralela na jednom listu
karte povučene kroz svaki stepen.
Pored toga, pri konstrukciji listova ove karte treba dužine
krajnjih - ivičnih paralela svakog lista da odgovaraju stvar
nim dužinama tih uaralela na sferoidu, a isto tako treba i du
žine meridijana, koji se nalaze' 2 ° istočno i zapadno od srednjeg
meridijana jednog lista, da odgovaraju stvarnim dužinama tih
meridijana na sfieroidu. Na ovaj su način deformacije na celoj
površini jednog lista ove karte i teoretski svedene na naj
manju meru.
Listovi ovih dimenzija u šestostepenim meridijanskim ko
lonama i četvorostepenim paralelnim pojasevima sastavljaju
svetsku kartu razmera 1:1 000 000 kao jednu neprekidnu celinu.
Za označavanje pojedinih listova usvojeno je da se za
početak brojanja meridijanskih kolona uzme 180-ti stepen
geografske dužine od Griniča. Svaka kolona u pravcu zapad

- istok označena je arapskom cifrom od 1 do 60. Grinički
meridija:1 (0°) čini, dakle, zapadnu ivicu 31-ve meridijanske
kolone. Cetvorostepeni pojasevi duž paralela a od linije ekva-
tora severno i južno od -.,.....----._ '
88° ge-ografske širine, o- J2 33 34 35
značeni su velikim slovi
ma latinske azbuke od A
do V. Kružni deo oivičen
88-om paralelom sa sredi
štem u polu pretstavlja
posebni list polarnog pre
dela i označen je slovom
Z. Jedan deo preglednog
lista međunarodne karte
razmera 1:1 000 000 poka
zan je na sl. 308. Svaki
list ima svoju oznaku, na
pr. G-31, M-36, gde slo Sl. 308
va G i M označavaju čet
vorostepeni pojas odgovarajućih paralela, a cifre 31 i 36 šesto
stepenu meridijansku kolonu. Teritorija naše države u ovom
sistemu podele obuhvaćena je sa 4 lista, i to:
L - 33, L - 34, K - 33 i K - 34.
Priema ovome svaki list međunarodne karte razmera
1:1 000 000 pretstavlja u sistemu Gaus-Krigerovih koordinata
odgovarajući deo šestostepene meridijanske zone, čiji srednji
meridijan prolazi kroz sredinu svakog lista karte. Trideset i
prva meridijanska kolona u sistemu podele međunarodne
karte odgovara prvoj meridijanskoj šestostepenoj zoni Gaus
Krigeriovo15 koordinatnog sistema.
93. - PODELA I OZNAKE LISTOVA TOPOGRAFSKIH

KARATA
Osnovu za podelu i sastavljanje listova naših topograf

skih karata čini list međunarodne karte razmera 1:1 000 000.
Podela jednog lista međunarodne karte razmera 1:100 000 po
kazana je ha sl. 309.
314 Topografija
List karte razmera 1:1 000 000 podeljen je na četiri lista 1
razmera 1 :500 000, tako da svaki list ovog razrnera ima di
menziju, i to:. 3° po geografskoj dužini i 2 ° po geografskoj ši
rini. Listovi su označeni brojevima od 501-504, koji označa
vaju mesto svakog lista na iednom listu razmere 1:1_000 000.
Ako jedan list ovog razmera nosi oznaku, napr. L-34-503, to
znači da je to list koii se nalazi u jugczapadnom uglu lista
L-34.
Svaki list karte 1 :500 000 podeljen je na četiri lista
razmera 1:300 000 i označen brojevima od 301 do 304. Dimen
zije svakog ovog lista su: 1° 30' po geografskoj dužini i 1 ° po
geografskoj širini. Ako jedan list ovog razmera ima oznaku,
napr., L-34-503-304, to znači da se taj list nalazi u jugo
istočnom uglu lista 503, i da oba pripadaju listu L-34 karte
razmera 1:1 000 000.
l-34
° ° °
18 19 30' 21 24
°
� 101 102 103
10, 105 106

301 302
107 106 109
4, 501 5(12
303 304
..,
4J 503 504
304
F
1 1000000
SL. 309
r
Svaki list karte 1:300 000 nodeljen je na devet listova

1
karte 1:100 000, tako da je svaki list označen rednim brojem

od 101 do 109. Dimenzije ovih listova su: 30' po geografskoj
dužini i 20' po geografskoi širini. Ako list ove karte nosi
°
2D°ao' 20 45' 21"
440....-'-'---,---...c.,---'-----"---.::;
20'
52
�;f------'----1----------l
53 54
___..,___,.._____...J
4�._
1:100 000
Sl. 310
oznaku, napr:, L-34-503-304-109, to znači da je taj list

kao poslednji list u jugoistočnom uglu lista 304, da se oba
nalaze na listu 503 razrnera 1 :500 000, a da svi pripadaju listu
L-34 karte razmera 1:1 000 000.
Dalja podela lista razmera 1:100 000 na listove razmera
1:50 000 i 1:25 000 pokazana je na sl. 310.
Svaki list razmera 1:100 000 podeljen je na 4 lista raz
mera 1:50 000 i označen rednim brojem od 51 do 54. Dimen
zije ovih listova su: 15' po geografskoj dužini i 10' po geograf
skoj širini. Prema tome, pri označavanju jednog lista ovog
razmera treba oznaci lista karte 1:100 000 dodati samo redni
broj lista ovog razmera. Tako će, napr., list 53 koji se nalazi
na napred navedenom listu karte 1:100 000 imati oznaku
L-34-503-304-109-53.
Svaki list razmera 1:50 000 podeljen j,e na 4 lista raz
mera 1:25 000 sa oznakama: 25/1, 25/2, 25/3 i 25/4, gde broj
25 simbolički označava razmer, a brojevi 1, 2, 3 i 4 položaj
svakog lista na listu 1:50 000. Dimenzije svakog ovog lista su:
316 Topografija
7'30" po geografskoj dužini i 5' po geografskoj širini. Prema

ovome bi list 25/4 ovog razmera, a u ovom primeru, nosio
oznaku L-34-503-304-109-53-25/4.
Svi listovi naših karata navedenih razmera, pored osta
lih naziva, biće označeni i ovim brojnim oznakama, i oni, kao
što smo videli, daju u sistemu podel,e međunarodne karte
razmera 1:1 000 000 sve podatke o geografskom položaju svakog
pojedinog lista karte.
- Kraj -
Prilog l
PRETVARANJE STEPENA U GRADE
Q
i gradi li o
I gradi li o
I gradi li I
I gradi li' I gradi li li
I gradi li " [ gradi
300° 333,3333 90 ° 100,0000 go 10,0000 50

1
0,9259 9' 0,1667 50 " 0,0154 911 0,0028
200 222,2222 80 88,8889 8 8,8889 40 0,7407 8 0, 1482 40 0,0123 8 0,0025
1 00 111,1111 70 77,7778 7 7,7778 30 0,55�6 7 O,1295 30 0,0092 7 0,0022
60 66,6667 6 6,6667 20 0,3704 6 0,1111 20 0,0062 6 0,0019
50 55,5556 5 5,5556 10 0,1852 5 0,0926 10 0,0031 5 0,0015
40 44,4444 4 4,4444 4 0,0741 4 0,0012
30 33,3333 3 3,3333 3 0,0556 3 0,0009
20 22,2222 2 2,2222 2 0,0370 2 0,0006
10 1 1, 1111 1 1,11 11 1 0,0185 l 0,0003
I
i
Primer: 4 8° 14' 36" 271 ° 47 ' 52" §.
40° . . ...... 44,g4444 200° ......... 222h222

so 8, 8889 70° 77, 7778
10' o, 1 852 JO
···········-··········-·····-- 1, 1111
4' o, 0741 40' ··
······--··•·•·········--·········
o, 7407
30" o, 0092 7' ·······•·················· o, 1295
6" o, 0019 50'1 ··········
·
O, 0154
53,g6037 2" . .
---·
O, --
0006
301,g9973 ......
-i
PRETVARANJE STEPENA U HILJADITE (6000 %o)
Prllog 2 -
c,.:,
o I hiljaditi li o I hiljaditi li o I hiljaditi li I I hiljaditi li ' I hiljaditi li /I I hiljaditi [ I "I hiljaditi
300 ° 5000, 00 I 90° 150 0,00 go 150,00 50' 13,89 9' 2,50 50" 0,23 9" 0,04
200 3333,33 80 1333, 33 8 133,33 40 11,11 8 2,22 40 0,19 8 0,04
100 1666,67 70 1166,67 7 116,67 30 8,33 7 1,94 30 O,14 7 0,03
60 1000,00 6 1 00,00 20 5,56 6 1,67 20 0,10 6 0,03
50 833,:13 5 83, 33 10 2,78 5 1,39 10 0,05 5 0, 02
40 666,67 4 66,67 4 I, 11 4 u,O2
30 500, 00 3 50,00 3 0,83 3 0,01
20 3 33 ,33 2 33,33 2 0,56 2 0,01 o-3
10 166,67 1 16,67 1 0,28 1 0,00 "'o
o
...P>
l1Q
Prlmer: 54° 19' 42 " -'""

50° ....................... 833,33 ¾o
P>
40 ·················· 66,67
10' .. .. .- . . ...' 2,78
9' ..... 2,50
40" 0,19
2'' 0 ,01
905,48 ¾o
Primedba: hiljaditi su i u tekstu i u prilozima označeni sa znakom %o.

Prllog 3
PRETVARANJE STEPENA U HILJADITE (6400 %o)
o \ hiljaditi li o I hiljaditi \I o \ hiljaditi I
hiljaditi li
hiljaditi ,, I li ' \ li \ hiljaditi " J hiljaditi
300° 5333,33 90° 1600,00 go 160,00 50' 14, 8 1 9' 2,67 5 0" 0,25 9" 0,04
200 35.S5,56 80 1422, 22 8 142,22 40 11,85 8 2,37 40 0,20 8 0,04
100 1777,78 70 1244,44 7 124,44 30 8,89 7 2,07 30 0,15 7 0,03
60 1066,66 6 106,67 20 5,93 6 1,78 20 0,10 6 0,03
50 888, 89 5 88, 89 10 2,96 5 1,48 10 0,05 5 0,02
40 711,12 4 71,11 4 1,19 4 0,02
30 533,34 3 53,33 3 0,89 3 0,01
20 355,56 2 35,56 2 0,59 2 0,01
10 17 7,78 I 17, 78 1 0,30 1 0,00
., '1l
%:
Primer: 82° 161 45" 10 5 1' 12" §.
80° ............................. 1422, 22 8/08 1° ....................... ............................ 17, 78 °/00

2 0 ............................. 35,56 50' ................. ........... . .. 14, 81
10' ······················· 2,96 1' ........ �-........................ 0,30
6' .......... 1,78 10" ,. ................ 0,05
40" .... 0,20 2" ...... ., ········ 0,01
5" 0,02 32,95 °loo
1462,74 ¾o
c,,
<O
Prilog 4 c.,.:,
"'
PRETVARANJE GRADI U STEPENE o
' lo , , ,
g I
o
' "li g I 0
' "li g Io "h " li g I" " li g Io
I
" li I
o
48' 36" 0,09 o0 4' 51,"6

I
300 270° O' O" 90 81° O' Qf' 9 I 8° 6' O" 0, 9 0° 0,009 o0 01 29,"2!!0,0009 0° O' 2,"9
200 180 O O 80 72 o O 8 7 12 O 0,8 O 43 12 0,08 O 4 1 9,2 0,008 O O 25, 9 0,000 8 O O 2,6
100 90 O O 70 63 O O 7 6 18 O 0,7 O 37 48 O,D7 O 3 46,8 0,00 7 O O 22,7 0,0007 O O 2,3
60 54 O O 6 5 24 O 0,6 O 32 24 0 ,06 1 0 3 14,4 0 ,006 O O 19,4 0,0006 O O 1,9
50 45 O O 5 4 30 O 0,5 O 27 00 0,05 O 2 42,0 0 , 005 O O 16,2 0,0005 O O 1,6
- 40 36 O O 4 3 36 O 0,4 O 21 36 0,04 O 2 9,6 0,00 4 O O 13,0 0,0004 O O 1,3
1
30 27 O O 3 2 42 O 0,3 O 16 12 0,03 O 1 37,2 0,00 1 O O 9,7 ,0,000 3 O O 1,0
20 18 O O 2 1 48 O 1),2 O 1 0 48 0,02 O 1 4,8 0,002 o o 6,5 fo,0002 O O 0,7 ..,
10 9 O O I O 54 O O, 1 o 5 24 0,01 O O 32,4 0,00 1 o o 3, 2 0 ,0001 O O 0,3
o
'C
1 o
...
OQ
�
ll)
....
Primer: 53 ,603
g
. 30 1, g9973 .....
ll)
. 50 g ................. 45° O' O" 300,0 0 270° O' O,"O

3 2 42 1 o 54
0 ,6 ········ 32 24,0 0 ,9 48 36
0,00 o 0, 09 4 51,6
0, 003.. 9,7 0,007 22,7
0,0007 ······•········ 2,3 0, 000 3 1, 0
48° 1 4' 36."0 271 ° 47' 51",3
Prilog 5
PRETVARANJE GRADI U HILJADITE (6000 %o)
gradi I hiljaditi \\ gradi I hiljaditi \\ gradi I hiljaditi \\ gradi I hiljaditi \I gradi ) hiljaditi \\ gradi I hiljaditi
I
300 4500,00 90 135 0,00 9 13.'i,OO 0,9 13,5 0 0,09 1,35 0,009 0,14
3000,00 80 1200,00 8 120,00 0,8 12,00 0 ,0 8 1,20 0,008 0 ,12

200
100 1500,00 70 1 0 50,00 7 105,00 0,7 10,50 0,07 1,05 0,007 0,11
60 900 00 6 90 ,00 0,6 9,00 0,06 0,90 0,006 0 ,09
50 750,00 5 75,00 0,5 7,50 0,05 0,75 0,005 0,0 8
40 600,00 4 60,00 0 ,4 6,00 0,04 O 60 0,004 0,06

30 450,00 3 45,00 0,3 4,50 0,03 0,45 0,003 0,05
20 300,00 2 30,00 0,2 3, 00 0,02 0 30 0,002 0,03
10 150,00 1 15,00 0,1 1,50 0,Ql 0,15 0 ,00 1 0,02
�
§.
Primer: 82,g369
80g ............. ......... 1200,00 °loo

2 30,00
0,3 , . . . . . . . . . . . . . . ... 4,50
0,06 9,90
0, IJL9. 0,14
1235,54 O/
li
Prilog 6 �
"'
,-,;,
PRETVARANJE GRADI U HILJADITE· (6400 %o)
gradi I hiljaditi I! gradi I hiljaditi li gradi I hiljaditi li gradi I hiljaditi li gradi I hiljaditi /I gradi I hiljaditi
I 128,00
I
300 4800,00 90 1440,00 9 144,00 I 0,9· 14,40 0,09 I 1,44 0,009 0,14
200 3200,00 80 1280,00 8 0,8 12,80 0,08 i 1,28 0,008 0,13
I 96,00
I
i
100 1600,00
I
10 1120,00 7 I l 12,00 0,7 11,20 0,07 1, 12 0,007 0,11
60 960,00 6 0,6 9,60 0, 0 6 0,96 0,006 0,10
50 800,00 I 5 80,00 0,5 8,00 0,0.'i 0,80 0,005 0,08
40. 640,00 I 4 64,00 0,4 6,40 0,04 II 0,64 0,004 0,06
I ,_,
I
30 480,00 3 48,00 0,3 4,80 0,03 0,48 0,003 0,05
20 320,00 2 32,00 0,2 3,20 0,02 0,32 0,002 0,03
o
I 16,00 0,0 2
..,
10 160,00 0,1 1,60 0,01 0,19 0,001 Se!
�
o
!
.....
(rq
Primer: 121,g 804 284,g 028

�
.....
�
100 g ................. 1600,00 °/co

200 g 3200,00 °fo0 121,g 8 04 X 16 = ]948,86 0/oo
20 320,00
80 ·····•···•-·-·· I 28 0,00 284,g 028 X 16 = 4544,45 °loo
16,00
4 . - . --. --------- 64,00
---------------
0,8 12,80 0,0
0 ,00 0,02 0,32
0,004 ··• 0,06 0 ,008 --------- 0,13

1948,86 1/00 4544,45 ¾o
--------------
Prilog 7
PRETVARANJE HILJADITIH (6000 %o) U STEPENE
hilj. I o
li hilj I o
li hilj. I o I
// li hilj. I o /
I/ li hilj.
I o/ i I
// � hilj.___i o/ -1:___ hilj. o ' //
I
6 000 360° 900 54° 90 5° 24' O" 9 o0 32' 24" 0,9 0° 3' 1 4",4 0,09 0°01 19",44 0,009 0 6 O' 111,94
1
5 000 300 800 48 80 4 48 O 8 O 28 48 0,8 O 2 52,8 0 , 08 O O 17 ,28 0,008 O O 1,73
4000 240 700 42 70 4 12 O 7 O 25 12 0,7 O 2 3 ,2 0,0 7 O O 15,12 0,00 7 O O 1,51
3000 180 600 36 60 3 36 O 6 O 21 36 0,6 O 2 9,6 0,06 O O 12,96 0,006 O O 1,30
2000 120 5 00 30 50 3 o o 5 O 18 O 0,5 O l 48,0 0,05 O O 1 0 ,80 0,005 O O 1,08
100 0 60 400 24 40 2 24 O 4 O 14 24 0,4 O l 26,4 0,04 O O 8, 6 4 0,004 O O 0,86
300 18 30 1 48 O 3 O 1 0 48 0,3 O 1 4,8 0,03 O O 6,48 0,003 o o 0,65
200 12 20 1 12 O 2 o 7 12 0,2 O O 4 3,2 0,02 O O 4,32 0 ,002 O O 0,43
100 6 10 O 36 O l o 3 36 O, I O O 21,6 0, 01 O O 2,1 6 0,001 1 O O 0,22 .
""d
§.
Primer: 1572,14 ¼ i
1 00 0¼0 .. 60° O' O"

5 00 30
70 4 12 o
2 ···-··· o 7 12
0,1 o o 21,6
0,0_4 o o 8,64
94 o 19' 42",24 li�
Prilog 8 c.,
l\j
,I>,
PRETVARANJE HILJADITIH (6000 %o) U GRADE
hilj. I gradi li hilj. I gradi li hilj. I gradi li hilj. I gradi li hilj. I gradi li hilj. I gradi
6000 400,0000 900 60,0030 90 6,0003 9 0,6000 0,9 0,0600 0,09 0,0060
5000 333,3500 800 53,3360 80 5,3336 8 0,5�34 0,8 0,0533 0,08 0,0053
4000 266,6800 700 46,6690 70 4,6669 7 0,4667 0,7 0,04:67 0,07 0,0047
3000 200,0100 600 40,0020 60 4,0002 6 0,4000 0,6 0,0400 0,06 0,0040
2000 133,3400 500 33,3350 50 3,3335 5 0,3334 0,5 0,0333 0,05 0,0033
1000 66,6667 400 26,6680 40 2,6668 4 0,2667 0,4 0,0267 0,04 0,0027
300 20,0010 30 2,0001 3 0,2000 0,3 0,0200 0,03 0,0020
200 13,3340 20 1,3334 2 o, 1333 0,2 0,0133 0,02 0,0013 8
100 6,6670 10 0,6667 1 0,0667 0,1 0,0067 0,01 0,0007 ""oo
I I ..."'
11'1
Primer: 1235,44%0
...
-
"'
'-'·
1000 ¼o .... 66,g 6667

200 .................. 13, 3340
30 --
.••....... ... - .. 2, 0001
...... o, 3334
0,4 ·················· O, 0267
0,04 o, 0027
82,g 3636
Prilog 9
PRETVARANJE HILJADITIH (6000 %o) U HILJADITE (6400 %o)
hilj. I hilj. li hilj. I hilj. li hilj. I hilj. li hilj.
I hilj.
li hilj. I hilj.
li hilj.
I hilj.
6000 6400,00 900 960,00 90 96,00 9 9,60 0,9 0,96 0,09 0,10
5000 5333,33 800 853, 34 80 85,33 8 8,53 0,8 0,85 0,08 0,09
4000 4266,67 700 746,67 70 74,67 7 7,47 0,7 0,75 0,07 0,o7
3000 3200,00 600 640,00 60 64,00 6 6,40 0,6 0,64 0,06 0,06
2000 2133,33 500 533,34 50 53,33 5 5,33 0,5 0,53 0,05 0,05
1000 1066,67 400 426,67 40 42,67 4 4,27 0,4 0,43 0,04 0,04
300 320,00 30 32,00 3 3,20 0,3 0,32 0,03 0,03
200 213,33 20 21,33 2 2,13 0,2 0,21 0,02 0,02
100 106,67 10 10,67 1 1,07 0,1 0,11 0,01 0,01
'd
�
i
Primer: 3452,35¼0
3000°/00 .............. 3200,00%0
400 .... ............. 426,67

50 , .... .. ....... . . . . 53,33
2 ·· · · · · · · · · - - · · · · · 2,13
0,3 .................. 0,32
0,05 ...... 0,05
3682,50¾0 li�
Prilog 10 c:,J
,-:i
o,
PRETVARANJE HILJADITIH (6400 %o) U STEPENE
hilj. I o I " li hilj. I o I tt
li hiij. I o I li llhilj. I o '
li
li hiij. Io ' " llhilj.1 o ' /I li hilj. o ' ,,
I
6000 337°30'0" 900 50°37'30" 90 5° 3'45" 9 o0 30'22,"51 0, 9 0°3: 2,"25 0,09 0°0118,"23 0,009 0 0'1,"82
6
5000 281 15 O 800 45 O O 80 4 30 O 8 O 27 0,0 0,8 O 2 42,00 0,08 O O 16,20 0,008 O O 1,62
4000 225 O O 700 39 22 30 70 3 56 15 7 O 23 37,5 0,7 O 2 21,75 0,07 O O 14,18 0,00 7 O O 1,42
3000 168 45 O 600 33 45 O 60 3 22 30 6 O 2 0 15,5 0,6 O 2 1,50 0,06 O O 12,16 0,006 O O 1,22
2000 112 30 O 500 28 7 30 50 2 48 45 5 O 16 52,5 0 ,5 O 1 41,25 0,05 0010,13 0,005 O O 1,01
1000 56 15 O 400 22 30 O 40 2 15 O 4 O 13 30,0 0,4 O 1 21,00 0,04 O O 8,10 0,004 O O 0,81
300 16 52 30 30 l 41 15 3 O 10 7, 5 0,3 O 1 0,75 0,02 O O 6,08 0, 003 O O 0,61
200 II 15 O 20 1 7 30 2 o 6 45,0 0,2 O O 40,50 0 ,02 O O 4,05 0,00 2 O 0 0,41 ...,
100 5 37 30 10 O 33 45 1 o 3 22,5 0,1 O O 20,25 0,01 O O '2, 03 0,0 01 O O 0,20 "'oo
I ..,'"
IIQ
...-
.....
Primer: 1462,74¼c 32,95¼0 '"
1000°/�o ·········•·!·-·· 56° 15' O" 30¼0 ............... 1° 41' 15"

400 ·--------------- 22 30 o 2 ........... 6 45
60 ·---··----· . 3 22 30 0,9 ·--------------- 3 2,25
2 6 45 0,05 ··············· 10,13
0,7 ---············· 2 21,75 1° 51' 12,"38
0, 04 • • • • • • o o o o
8,10
82 ° 16' 44,"85
Prilog 11
PRETVARANJE HILJADITIH (6400 %o) U GRADE
hilj. I gradi li hilj. I gradi li hilj. I gradi li hilj. I gradi li hilj. I
,
gradi
li hilj. I gradi
6000 375,0000 900 56,2500 90 5,6250 9 0,5625 0,9 0,0563 0,09 0,0056
5000 312,5000 800 50,0000 80 5,0000 8 0,5000 0,8 0,0500 0,08 0,0050
4000 2:::0,0000 700 43,7500 70 4,3750 7 0,4 375 0,7 0,0438 0,07 0,0044
3000 187,5000 600 37,5000 60 3,7500 6 0,3750 0,6 ! 0,0375 0,06 0,0038
2000 125,0000 500 31,2500 50 3, 1250 5 0,3125 0,5 0,0313 0,05 0,0031
1000 62,5000 400 25,2000 40 2,5000 4 0,2500 0,4 0,0250 0,04 0,0025
300 18,7500 30 1,8750 3 0,1875 0,3 0,0188 0,03 0,0019
200 12,5000 20 1,2500 2 0,1250 0,2 0,0125 0,02 0,0013
100 6,2500 10 0,6250 I 0,0625 O, 1 0,0063 0,01 0,0006
I
1948,86 X 0,0625 = 121,g80375 4544,45 X 0,0625 = 284,g028125
Primer: 1948,86¼0 4544,45¼0
1000,009/o, 62,g5000 4000,00¾0 250,gOOOO
900 56,2500 500,00 31,2500
40,00 2,5000 40,00 2,5000
8,00 0,5000 4,00 0,25(0
0,80 0,0500 0,40 0,0250
0,06 0,0038 0,05 0,0031
121,g8038 ,I 284,g 0281
li�
Prilog 12 c,,
tv
00
PRETVARANJE HILJADITIH (6400 %o) U WLJADITE (6000 %o)
hilj. I hilj. li hilj. I hilj. li hilj. I hilj. li hilj. l hilj. li hilj. I hilj.
li hilj. I hilj.
6000 5625,00 900 843,75 90 84,38 9 8,44 0,9 0,84 0,09 0,08
5000 4687,50 800 750,00 80 75,00 8 7,50 0,8 0,75 0,08 0,08
4000 3750,00 700 656,25 70 65,63 7 6,56 0,7 0,66 0,07 0,07
3000 2812,50 600 562,50 60 56,25 6 5,63 0,6 0,56 0,06 0,06
2000 1875,00 500 478,75 50 46,88 5 4,69 0,5 0,47 0,05 0,05
1000 937,50 400 375,00 40 37,50 4 3,75 0,4 0,37 0,04 0,04
300 281,25 30 28.13 3 2,81 0,3 0,28 0,03 0,03
200 187.50 20 18,75 2 1,88 0,2 0,19 0,02 0,02 >-3
o
100 93,75 10 9,38 1 0,94 0,1 0,09 0,01 0,01 'O
o
...
aq
Primer: 3682,50° /00

....
p,
-
'-'•
p,
3000%0 ··············· 2812,50%0

600 .... -..........•• 562,50
80 ................•. 75,00
2 ················· 1,88
0,5 0,47
3452,35¾0
--..
, ,,
'>-->

Topografija VGI 1954.

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Topografija VGI 1954.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SAESKI ODBOR PlAHIHARSKlff DRUšU VA

SaraJevo, ul. JNA br. 79 - Telefon 53-61

PRIBOR. I INSTRUMENTI ZA GRAFIČKI METOD PR.EMERA-

RAZMER KA}lTE I RAZMERNICI - 53

PRETSTAVLJANJE ZEMLJIŠTA I OBJEKATA NA KARTAMA 60

AEROFOTOSNIMCI I NJIHOVO .KORISćENJE - 165

1. - OBLIK I VELIČINA ZEMLJE

Geoid pretstavlja vrlo komplikovano telo. Određivanje

Naša država, kao 1 većina evropskih zemalja, za svoja ra-

Na međunarodnom kongresu održanom u Madridu

2. - GEOGRAFSKA KOORDINATNA MREŽA

Položaj tačaka na Zemlj,inom elipsoidu određuje se u

Linija preseka elipsoida sa ravni koja prolazi kroz centar

ravnima koje su paralelne sa ekvaitorijalnom ravni nazivaju

Geografska dužina izražava se i u vremenskim jedini­

Geografskim koordinatama ep i A određen je položaj tačke

3. - ZEMLJA KAO LOPTA

Zbog vrlo male razlike između velike i male poluose

Kada bi trebalo na globusu, čiji je poluprečnik 300 mm,

Odavno je poznato da izvesne stene imaju svojstvo da

Ove promene nastupaju usled toga što se magnetni po­

smanjuje za oko 8 minuta, što· za 10 godina

tih mesta. Takvo otstupanje naziva se ma g n e t n a a n o m a-

PRIBOR I INSTRUMENTI ZA GRAFIČKI METOD

Kao pribor za rad služe viskovi, libele, metarske pantljike

Sl. 5 Sl. 6 Sl. 6a

Visak fsl. 5) je teg obešen o konac. Oblik i težina tega za­

slobodno visi, visak zauzima vertikalan položaj, koji se naziva

Libela (sl. 7) je stakleni sud čija je gornja unutrašnja

Prema obliku staklenog suda libele se dele na cevaste i

Cevasta libela (sl. 8a) sastoji se iz staklene cilindrične

Kod ovih su libela brušene dve unutrašnje površine koje

Libela sa postoljem je samostalna sprava koja služi za

Okrugla, centrična libela (sl. 11) sastoji se iz staklenog

Na spnljnoj povrsm1 brušenog dela libele izgravirano je

Ispitivalllje i rektifikacija libele

Ispitivanje i rektifikacija libela kao sastavnih delova geo­

Libela sa postoljem postavi se n:a ravan R. Okretanjem

7. - METARSKE PANTL�IKE (PANTLJIČNE MERE)

Metarske pantljike (pantljične mere) za merenje dužina

Pored ovih štapova treba imati još i 11 malih 5v:ozdenih

Lanac je sastavljen od članaka

Letve za mere.nje dužina

po sredini letve veći no na njenim krajevima. One su n a kra­

očuvali. Obojene su masnim bojama, i to obično u dve boje

9. - MERNičKI (GEODETSKI ILI TOPOGRAFSKI) STO

Mernički se sto sastoji iz table (planšete), glave stativa i

Glava stativa (sl. 18) izrađena je od metala, a sastoji se

oslobodi kočnica (C), biilo lagano, pomoću mikrometarskog za­

10. - LAK MERNIČKI STO (STOČIĆ)

Ovih stočića ima raznih kJonstrukcija. Sasto'.ie se od table

tog:a prilično nestabilni. Oni nemaju uređaja za mikrometarsko

11. - K IPR EGL

Kipregl (sl. 20) je geodet, ski instrument koji služi za:

- zavrtnja M za lagano pokretanje durbina,

Durbin se sastoji iz okularne i objektivne cevi sa si­

,µtvrđenu nivelacionu libelu (prostu ili reverzionu), što omo­

12. - DOVOĐENJE TOPOGRAFSKE TABLE U

Na sl. 23 prikazana je topografska tabla i tri položajna

13. - ISPITIVANJE I REKTIFIKACIJA

1. - Kod svake upotrebe kipregla potrebno je da jasno

ivicu lenjira povuče drugi pravac (h L2), on će sa prvim prav­

postavi zakošena ivica lenjim, i to što je moguće tačnije. Ako

N a p o m e n a. Pri svakom viziranju na topografskim ra­

Geografska dužina izražava se i u vremenskim jedini

Ove promene nastupaju usled toga što se magnetni po

Visak fsl. 5) je teg obešen o konac. Oblik i težina tega za

Ispitivanje i rektifikacija libela kao sastavnih delova geo

po sredini letve veći no na njenim krajevima. One su n a kra

oslobodi kočnica (C), biilo lagano, pomoću mikrometarskog za

Durbin se sastoji iz okularne i objektivne cevi sa si

,µtvrđenu nivelacionu libelu (prostu ili reverzionu), što omo

ivicu lenjira povuče drugi pravac (h L2), on će sa prvim prav

N a p o m e n a. Pri svakom viziranju na topografskim ra

Na tablu, koja se prethodno dovede u horizontalan po

Pošto se na ovaj naičin odredi tačna visinska razlika iz

sa kipreglom i u nekom pravcu Po�·a Dos -t�:a:-ugi ]{O� Jrnčii!O

1Dl1 m _ __ _ ____ .,

Autoredukcioni kipregli jesu oni kod kojih se daljine sve

nulta kriva, kriva za daljine i kriva za visinske razlike. Kon

Pri premeru na pokrivenom terenu (šuma, kukuruz, nji

Za neposredno merenje dužina na zemljištu upotreblja

daju u pribor uz pantljiku. Na kraju duži izmeri se još osta

ne. Ako se rezultati merenja naipred i nazad razlikuju u gra

U slučaju da merena duž ne leži na horizontalnom zem

Kad imamo izmerene ug1ove nagiba, onda ćemo poprav

2 primer za vežbu: Odrediti daljinu u sledećim prime

b) Daljirnomeri sa kornstantnom osnovicom

Telemetar je instrument za merenje da

Jedni su snabdeveni prostornom skalom, pa se daljine do po