Homeopatija je prirodan način lečenja.

Homeopatija gleda čoveka u celini, njegovo mentalno-emotivno stanje i fizičko telo, za razliku
od klasične medicine, koja posmatra samo simptome bolesti, tj. fizičko telo.

Problemi počinju mnogo pre nego se bolest spusti u fizičko telo. Nažalost, mi obraćamo pažnju
samo na naše simptome i na fizičko telo. Ne obraćamo pažnju na svoje misli i na emocije, a to su
ustvari glavni trovači otrovi u našem organizmu. Bolest je ta koja nam dolazi kao upozorenje da
nešto nije dobro i da se nešto u životu treba mora menjati. Suština bolesti se sastoji u poremećaju
tzv. Vitalne sile, a vitalna sila je životna energija koja nas održava u savršenoj harmoniji i ona
održava organizam u stanju zdravlja. Ona je taj nevidljivi energetski mehanizam bez koga nema
života. Kad vitalna sila izađe iz balansa tad i dolazi do bolesti, narušena je mentalno- emotivna
ravnoteža i javljaju se razni fizički simptomi. Zbog tog homeopatija ne leči samo bolest tj.
simptome nego celokupnog čoveka i njegovo mentalno i emotivno stanje, kao i fizičko telo.

U homeopatiji je uvek individualan pristup čoveku, što znači da ne postoje dva ista čiveka, pa ni
dve iste bolesti. Zato homeopatija ne leči bolest nego čoveka kao individualno biće, kao
jedinstvo duše sa njegovim mentalnim i emotivnim sklopom i fizičkim telom. Zbog tog je u
homeopatiji individualan pristup u terapiji patoloških stanja tj. simptoma, ali se poštuje celovitost
svakog pacijenta.

Homeopatski lekovi deluju na vitalnu silu uspostavljajući energetsku ravnotežu i tako

uspostavljaju balans u organizmu što se tiče fizičkih i hemijskih procesa karakteristika.

Homeopatski lekovi su biljnog, mineralnog i životinjskog porekla, porekla sekreta ili ekskreta
bolesnih (nozode) ili zdravih (sarkode) živih organizama. To su supstance koje u svom
osnovnom, koncentrovanom obliku uglavom nemaju lekovito dejstvo, mogu biti čak i toksične,
međutim, posebnom farmaceutskom procedurom od njih nastaju lekoviti pripravci koji su osnova
za homeopatsko lečenje.

Homeopatski lekovi su najčešće u obliku granula, globula i tableta, kao i tečnosti. Takođe
postoje preparati za spoljašnju upotrebu (kreme, losioni) kao i za parenteralnu (preko injekcija).
Svi ovi oblici lekova dobijaju se prenošenjem (prema određenim pravilima) lekovite supstance
na ″nosač″ leka (granula, tableta,losion...) i tako dobijen oblik leka ima sva lekovita svojstva kao
i tečna potencija.

Lekovi se danas prave u fabrikama na savremen način.

Homeopatske lekove treba čuvati na mestu koje je zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti,
visoke temperature, vlage i jakih mirisa. Bočica sa lekom treba da je dobro zatvorena i dalje od
elektromagnetskog zračenja: fiksnog i mobilnog telefona, kompjutera, televizora i aparata za
domaćinstvo. Najbolje je da se čuvaju u foliji ili metalnoj kutiji.
U toku konzumiranja homeopatskog leka dejstvo može znatno da mu umanji ili poništi
neumereno uzimanje kafe. Neke homeopate potpuno zabranjuju uzimanje kafe prilikom lečenja,
međutim, češći je stav da se jedna šoljica dnevno može dozvoliti. Takođe, u toku homeopatske
terapije zabranjuje se redovna ili neumerena (ne i povremena) konzumacija čajeva, posebno
onih sa medicinskim dejstvom i onih čija se matična tinktura koristi u spravljanju homeopatskih
lekova (kamilica, hajdučka trava, kopriva, crni luk) kao i kineski čaj. Preporučuje se izbegavanje
začina, kao i svih namirnica ili sredstva koja u sebi sadrže jake mirise (mentol, eukaliptus),
izbegavati hranu sa veštačkim aditivima i žvakaće gume. Savet je da se koriste paste za zube
koje u sebi nemaju mentol.Isto tako, homeopatsku terapiju može poništiti prekomerno uzimanje
alkohola, kao i pušenje duvana.

Dejstvo homeopatskih lekova je daleko veće uz balansiran način života.

Homeopatski lekovi se uglavnom uzimaju preko sluzokože usta (peroralno), postepenim

otapanjem leka na jeziku. Takođe, odrasli pacijenti tablete mogu da sažvaću ili progutaju sa
malo vode.

Poželjno je da pacijent pola sata pre i pola sata posle uzimanja leka ne pere zube niti unosi hranu
i tečnost, sa izuzetkom čiste vode za koju su ograničenja na 15-20 minuta.

Ako su deca odraslija, lekovi im se daju kao i odraslima. Za manju decu i bebe, lek /jedna doza/
se mora isitniti u prah koji se onda može staviti na jezik, međutim, prah se može rastvoriti u
destilovanoj ili prokuvanoj i prohlađenoj vodi, /prah staviti u staklenu čašu i promešati
plastičnom kašičicom/ i davati prema intervalu doziranja po jednu kašičicu. Ovako napravljen
rastvor može da se održi 24 h na sobnoj temperaturi.

Homeopatski pregled obuhvata razgovor sa pacijentom ,kao i uvid u medicinsku

dokumentaciju, ako je pacijent poseduje.Na ovaj način homeopata određuje koji je lek
odgovarajući za pacijenta

Nedovoljno obavešteni pacijenti često se raspituju gde mogu da kupe homeopatske lekove prema
dijagnozi koju su sami odredili. U lakšim akutnim slučajevima to i može da se uradi, tj. kupi lek
prema osnovnim simptomima bolesti.

Međutim, u težim akutnim kao, i u hroničnim oboljenjima terapiju ipak treba da odredi
profesionalni homeopata, jer u homeopatiji nema dva ista slučaja, svaki slučaj je poseban, a lek
individualan.
Lekovi se uzimaju onoliko dugo i u onom vremenskom intervalima koje odredi homeopata. Kod
akutnih oboljenja se daju niže, a kod hroničnih više potencije. Nakon uzimanja homeopatskog
leka može doći, ali i ne mora, do određenih kratkotrajnih promena u fizičkom telu ili psihi
čoveka koje nazivamo reakcijama na homeopatski lek. Ove promene ne spadaju u neželjene
nuzefekte leka, već se radi o reakciji koja ukazuje da lek ima dejstvo i homeopati ukazuju na
postupke koje treba da preduzme u toku daljih kontrola i lečenja.

Energetski gledano, reakcija na homeopatski lek najčešće predstavlja „čišćenje“ energetskog tela
čoveka.

Kod svih holističkih medicinskih sistema, ne samo kod homeopatije, karakteristične su ove
reakcije.

Reakcija na homeopatski lek je obično pozitivan prognostički znak, ali ne javlja se uvek. Nema
pravila po kome bi se moglo odrediti kod koga, kada i na koji način,i u kom obliku će se javiti
reakcija

Mnoga oboljenja se mogu lečiti homeopatski. To su razna psihosomatska oboljenja

(psihosomatsko oboljenje: oboljenje koje je prouzrokovano prevenstveno psihičkim
poremećajima koji su se odrazili na funkcionisanje organa sa mogućnošću da kasnije dođe i do
organskog oštećenja). Takođe, mnoga oboljenja organa za disanje, organa za varenje, reumatska
oboljenja, kardiovaskularna ,određene kožne promene, razna urološka i ginekološka oboljenja,
oboljenja iz neurološkog i određena oboljenja iz psihijatrijskog domena itd.

Homeopatija ima ograničen efekat kod pacijenata kod kojih je patološki proces doveo do
funkcionalnog i organskog oštećenja u tolikom stepenu da samoregulatorni mehanizmi ne
mogu da se aktiviraju homeopatskim lekom jer ne mogu da pokrenu i podrže proces
samoisceljenja. To su najčešće oboljenja usled hormonalnih deficita, takođe usled deficita
nutritivnih (hranljivih) supstanci a bez kojih je onemogućeno funkcionisanje organa i organizma
(minerali, vitamini, opšti kalorijski unos), kod malignih oboljenja, kod psihoza kao i kod teških
neuro-degenerativnih i autoimunih oboljenja.

U svim ovim slučajevima uvek se može pokušati sa homeopatskim lečenjem, ali treba znati da
je homeopatski učinak kod ovih bolesti značajno ograničen.

Homeopatija u klasičnom medicinskom pogledu nema kontraindikacije. Homeopatija ne može

da naškodi pacijentu medikamentozno, ali može ukoliko su konvencionalna sredstva lečenja
efikasnija, uspešnija i brža od homeopatskog,jer nekad je vreme presudno za pacijenta. Ovde
ponovo mora da se naglasi značaj medicinskog obrazovanja (i klasičnog i homeopatskog)
homeopate koji leči pacijenta i njegove odgovornosti u preuzimanju slučaja.
 Homeopatija je jedna od komplementarnih grana medicine o kojoj se kod nas još uvek
nedovoljno zna, ali koja poslednjih godina u ekspanziji.

Zbog osnovnog neznanja o homeopatiji, homeopatijom se često nazivaju razni terapijski principi
od kojih su neki i na granici nadrilekarstva. Pod terminom "homeopatija" podrazumeva se
klasična homeopatija, koja ima svoje jasno izvedene definicije i principe lečenja prihvaćene u
celom svetu, koju je još pre 200 godina smislio nemački lekar i hemičar Hahnemann.

Homeopatija je potpuno netoksičan način lečenja, a veoma efikasan.

Homeopatija je najdelotvornija u ranoj fazi bolesti.

Može se koristiti kod beba, male dece, trudnica, dojilja, starijih ljudi, kao I kod kućnih
ljubimaca.

HOMEOPATIJA

Homeopatija gleda čoveka u celini, njegovo mentalno-emotivno stanje i fizičko telo, za

razliku od klasične medicine, koja posmatra samo simptome bolesti, tj. fizičko telo.

Bolest nam dolazi kao upozorenje da nešto nije dobro i da se neke stvari u životu
moraju menjati. Problemi počinju mnogo pre nego se bolest spusti u naše telo. Uzrok su
negativne misli i emocije koje dovode do neravnoteže, a, u krajnjem stadijumu, do
bolesti.

Homeopatski pristup je uvek individualan pristup čoveku,. Dakle, ne postoje dve iste
osobe, pa samim tim ni dve iste bolesti.

Homeopatski preparati ne leče.Oni uspostavljaju ravnotežu u organizmu, a organizam

se sam leči. Preparati su biljnog, mineralnog i životinjskog porekla i većinu od njih
svakodnevno unosimo u organizam. Tek posebnom farmaceutskom procedurom od njih
nastaju lekoviti pripravci koji su osnova za homeopatsko lečenje.

Najčešće su u obliku granula i tečnosti. Takođe, mogu biti u obliku kreme ili losiona.

Homeopatske lekove treba čuvati na mestu koje je zaštićeno od direktne sunčeve

svetlosti, visoke temperature, vlage i jakih mirisa. Bočica sa lekom treba da je dobro
zatvorena i dalje od elektromagnetskog zračenja: fiksnog i mobilnog (!) telefona,
kompjutera, televizora i aparata za domaćinstvo. Najbolje je da se čuvaju u foliji ili
metalnoj kutiji.
Homeopatski pregled obuhvata razgovor sa pacijentom i fizički pregled kao i uvid u
medicinsku dokumentaciju, ako je pacijent poseduje. Cilj je utvrđivanje kom
homeopatskom leku odgovara slika aktuelnog stanja pacijenta.

Homeopatija u klasičnom medicinskom pogledu nema kontraindikacije. Može se

koristiti kod beba, male dece, trudnica, dojilja, starijih ljudi.

Iako je kod nas relativno malo poznata, njome se leči veći broj ljudi nego klasičnom
medicinom.

Lečenje homeopatijom je najzastupljenije u Engleskoj, Nemačkoj, Americi i Indiji.

Zanimljivo je pomenuti da se, recimo, Engleska kraljevska porodica leči isključivo

homeopatski.