ИВА ВУКОВИЋ

Повод за интервју са нашом некадашњом ученицом Ивом Вуковић, студентом Факултета музичке
уметности у Београду, су њени бројни успеси и наступи којима и даље проноси славу нашу школе и
представља узор садашњим ученицима.
Када си почела да се бавиш музиком?
Мама је јако рано препознала таленат у мени, па сам већ са три године кренула у музичку школу, а са
четири године на часове клавира.
Да ли си одмах знала да желиш тиме да се бавиш?
Јесам. Сањам о клавиру и о наступима од како знам за себе. Захваљујући мами, љубав према музици ми
је усађена од малих ногу јер сам одрасла уз клавирски, оперски и симфонијски репертоар. Музику ми је
усадила у срце кроз игру.
С обзиром на то да си ишла на бројна такмичења, ко ти је био највећа подршка и ко је највише
помагао у припремама?
Такмичења су део изградње сваког успешног извођача и музичара. Наравно, она подразумевају велику
пожртвованост коју дете, као што сам ја била када сам кренула да се такмичим, не може да изнесе само.
Мени је највећа подршка била моја породица, пре свега мама, која је пратила сваки мој корак и увек се
несебично давала. Ишла је са мном на свако такмичење, а њене речи и савете памтићу заувек. Ту су,
наравно, биле и професорке, које су, такође, биле огромна подршка. Најпре професорка Магдалена
Поповић, а затим професорке Наталија Томић из Крагујевца и професорка Весна Јањић.
Да ли ти је било тешко док си се спремала за музичку академију?
Пријемни испит за Музичку академију, свакако је највећа прекретница до сада у мом животу. За
пријемни се нисам спремала неколико месеци или годину дана, већ цео живот континуираним радом и
посвећеношћу. Пријемни испит, осим сати и сати вежбања, захтева велику психичку припрему, пре
свега мислим на усресређеност мисли, као и рад на концентрацији и каналисању жеље, јер је у питању
свега пола сата да покажемо најбољу верзију себе.
Како данас распоређујеш све своје обавезе? Имаш ли времена за изласке, путовања?
Организација времена је једна од кључних ствари за успех. Код мене увек постоји ред и дисциплина,
тако да моје слободно време креће тек кад завршим са обавезама везаним за факултет, а пре свега
мислим на вежбање. Трудим се да поред музике живот испуњавам и другим стварима, да се дружим са
људима, путујем, али и развијам друга интересовања која нису у вези са музиком. Да би уметник био
комплетан, сматрам да треба да буде емотивно испуњен и да води рачуна о сваком делу своје личности.
Шта планираш после Академије?
Тренутно сам студент четврте, уједно и завршне године основних академских студија, код професора
Александра Сердара који утиче на развој мене као пијанисте. Не волим да говорим о плановима, али оно
што могу засигурно да кажем јесте да ме чека упис на мастер студије клавира, а волела бих и камерне
музике. Мислим да учење и посвећеност нечему нема границе, те бих волела да завршим и докторат.
Циљ ми је, поред факултета, да наставим да идем на такмичења и свирам на многим концертима, да
остварујем контакте, како бих једног дана могла да будем успешан извођач.
Лена Чикириз
4. разред СМШ