THO​MAS

WOLFE

POGLE​DAJ DOM SVOJ, ANĐE​LE

2
 Izda​je
Sve​uči​lišna nakla​da Li​ber

Di​rektor
Slavko Gold​ste​in

Glavni ured​nik
Mi​lan Mi​rić


Prvi ured​nik edi​ci​je
Prof, dr Ivo Herge​šić



Ured​nik
Ni​ki​ca Petrak

3
 THO​MAS WOLFE


POGLE​DAJ DOM SVOJ,
ANĐE​LE

Pre​veo
Mate Ma​ras

Zagreb
1981

4
 Naslov ori​gi​na​la
Tho​mas Wolfe
LOOK HO​MEWARD, ANGEL

Copyright 1929 Charles Scrib​ner's Sons;
© 1957 Edward C. Aswell, as Ad​mi​nistra​tor,
C. T. A. of the Esta​te of Tho​mas Wolfe
and/or Fred W. Wolfe




Li​kovna opre​ma
Alfred Pal

Tehnič​ki ured​nik
Kate Zorzut

5
 POGLE​DAJ DOM SVOJ,
ANĐE​LE

Pri​ča o za​ko​pa​nom ži​vo​tu




Posve​će​no A. B.

»Tada, kad ci​je​la duša mi u tebi
Nađe svoj raj, (jer tek u tvo​joj vlasti
Shva​ti​ti mogu, vi​dje​ti i rasti,)
Dok kosti moje no​siš još u sebi,
Kro​vište ti​je​la, te​ti​ve i žile,
Opet će doć da ovaj dom bi kri​le.«

6
 ČITATELJU

Ova je knji​ga prvi​je​nac i u njoj je autor opi​sao do​življa​je koji su sada da​le​ki i
izgub​lje​ni, ali su ne​koć tvo​ri​li tki​vo nje​go​va ži​vo​ta. Sto​ga, ako ije​dan či​ta​telj rekne
da je knji​ga »auto​bi​ografska«, pi​sac mu ne može pru​ži​ti od​go​vo​ra: nje​mu se čini da
je sva​ko ozbiljno knji​ževno dje​lo auto​bi​ografsko, da se, na primjer, teško može za​-
misli​ti dje​lo u ko​jem bi bilo više auto​bi​ografsko​ga nego u »Gulli​ve​ro​vim pu​to​va​-
njinta«.
Ipak ova je bi​lješka prvenstve​no upu​će​na onim oso​ba​ma koje je možda pi​sac
pozna​vao u razdob​lju do​taknu​tom na ovim stra​ni​ca​ma. Tim bi oso​ba​ma on htio reći
ono što su vje​ro​jatno već shva​ti​le: da je ova knji​ga na​pi​sa​na u ne​vi​nosti i na​gosti
duha, i da je glavna pišče​va na​ka​na bila da dade pu​no​ću, ži​vot i sna​gu rad​nji i lju​di​-
ma u knji​zi koju je stva​rao. Sada, kad se ona objavlju​je, on uporno tvrdi da je sve
izmišlje​no, i da u njoj nije bio na​mislio dati ni​či​ji portret.
Ali mi smo zbroj svih tre​nu​ta​ka svo​jih ži​vo​ta - sve što je naše na​la​zi se u nji​ma: to
ne mo​že​mo iz​bje​ći ili za​ta​ji​ti. Ako je pi​sac upotri​je​bio ži​votni prah da na​či​ni svo​ju
knji​gu, upotri​je​bio je samo ono što svi lju​di mo​ra​ju, bez čega nitko ne može. Mašta
nije stvarnost, ali mašta je oda​bra​na i pojmlje​na stvarnost, mašta je namjerno slo​že​-
na i obre​me​nje​na stvarnost. Dr Johnson je pri​mi​je​tio da čovjek mora pre​lista​ti pola
knjižni​ce da bi na​či​nio jed​nu je​di​nu knji​gu; isto tako ro​ma​no​pi​sac može pre​tu​ri​ti
pola sta​novništva ne​kog gra​da da bi na​či​nio je​dan je​di​ni lik u svom ro​ma​nu Ovo nije
je​di​ni postu​pak, ali pi​sac vje​ru​je da rasvjetlju​je postu​pak pri​mi​je​njen u knji​zi koja je
na​pi​sa​na s pri​lič​ne uda​lje​nosti, bez mržnje ili zle na​ka​ne.

7


PRVI DIO

8

... sti​je​na, list, nepro​na​đe​na vra​ta; o sti​je​ni, o listu, o vra​ti​ma. I o svim za​bo​ravlje​-
nim li​ci​ma.
Goli i sami do​đosmo u pro​gonstvo. U nje​zi​noj mrač​noj utro​bi nismo pozna​va​li
lica svo​je majke; iz tamni​ce nje​zi​na ti​je​la došli smo u ne​izre​ci​vu i nepri​opći​vu
tamni​cu ove zemlje.
Koji je od nas upoznao bra​ta svo​ga? Koji je od nas svo​me ocu za​vi​rio u srce? Koji
od nas nije ostao utamni​čen do​vi​je​ka? Koji od nas nije za​uvi​jek stra​nac i usamlje​-
nik?
O pusto​ši gu​bitka, u vre​loj zbrci misli, izgub​lje​ni među sjajnim zvi​jezda​ma u
ovom najmuč​ni​jem nesjajnom bla​tu, izgub​lje​ni! Ni​je​mo se prisje​ća​ju​ći mi žu​di​mo
si​lan za​bo​ravlje​ni je​zik, izgub​lje​nu sta​zu u ne​be​sa, sti​je​nu, list, nepro​na​đe​na vra​-
ta. Gdje? Kada?
O izgub​lje​na i vjetrom opla​ka​na utva​ro, vra​ti se opet.

9
 1.


Sud​bi​na koja Engle​ze vodi k Ni​zo​zemci​ma dosta je čud​na; ali onu koja vodi iz
Epso​ma u Pennsylva​ni​ju, te otu​da u bre​go​ve što zatva​ra​ju Alta​mont pre​ko po​nosnog
ko​raljnog pi​jetlo​va kri​ka i bla​gog ka​me​nog anđe​lo​va osmi​je​ha, taknu​lo je ono mrač​-
no čudo sre​će što tvo​ri nove čari u jed​nom prašnom svi​je​tu.
Svatko je od nas zbroj sve​ga što nije pri​bra​jao: oduzmi​te nas opet do na​gosti i
noći, pa ćete vi​dje​ti da pri​je če​ti​ri ti​su​će go​di​na na Kre​ti po​či​nje lju​bav što je ju​čer
završi​la u Texa​su.
Sje​me na​šeg unište​nja pro​cvje​tat će u pusti​nji, aleksin na​šeg li​je​ka raste na pla​-
ninskoj hri​di, a naše ži​vo​te stalno obu​zi​ma dje​vojču​ra iz Ge​orgi​je, jer neki londonski
dže​par nije bio obje​šen. Sva​ki tre​nu​tak je plod četrde​set ti​su​ća go​di​na. Svla​davši mi​-
nu​te, dani, po​put muha, od​zu​je u smrt, a sva​ki je tre​nu​tak pro​zor na svo vri​je​me.
Evo jed​nog tre​nutka:
Neki Englez po ime​nu Gilbert Ga​unt, što ga je kasni​je pro​mi​je​nio u Gant (vje​ro​-
jatno ustu​pak jenki​jevskoj fo​ne​ti​ci), na​kon što je iz Bristo​la 1837. je​dre​nja​kom sti​-
gao u Balti​mo​re, usko​ro je do​pustio da se za​ra​da od krč​me što ju je bio ku​pio sli​je
niz nje​gov ne​hajni grkljan. Od​lu​tao je na za​pad u Pennsylva​ni​ju na​mi​ču​ći sred​stva
za po​gi​be​ljan ži​vot na taj na​čin što je svo​je pi​jetlo​ve za borbu oku​ša​vao pro​tiv prva​-
ka se​oskih dvo​rišta, često bje​že​ći na​kon noći pro​ve​de​ne u zatvo​ru, osta​vivši svog
prva​ka mrtva na bojnom po​lju, bez pre​bi​je​ne pare u dže​pu, a katkad s otisci​ma
krupnih farmerskih čla​na​ka na svom la​ko​umnom licu. Ali je uvi​jek uma​kao, i do​-
šavši na​po​kon među Ni​zo​zemce u vri​je​me žetve, tako ga je dirnu​lo obi​lje nji​ho​ve
zemlje da je tamo ba​cio svo​je si​dro. Za go​di​nu dana ože​nio se od​luč​nom mla​-
dom udo​vi​com koja je ima​la ured​nu farmu i bila po​put svih osta​lih
Ni​zo​ze​ma​ca oča​ra​na nje​go​vim putnič​kim izgle​dom i po​vi​še​nim go​vo​rom, oso​bi​to
kad bi glu​mio Hamle​ta na na​čin ve​li​kog Ed​munda Ke​ana. Svatko je go​vo​rio da je on
mo​rao posta​ti glu​mac.
Englez je do​bio dje​cu - jed​nu kćer i če​ti​ri sina - ži​vio la​god​no i bez​brižno, i strplji​-
vo pod​no​sio bre​me oštra ali pošte​na je​zi​ka svo​je žene. Go​di​ne su pro​la​zi​le, nje​go​ve
svi​jetle po​ma​lo za​ču​đe​ne oči posta​do​še mutne s ke​si​ca​ma, vi​so​ki se Englez u hodu
kosto​bolno vu​kao: jed​nog jutra kad je ona ušla da ga čangri​za​vo pro​bu​di, našla ga je
mrtva od kapi. Osta​vio je pe​te​ro dje​ce, hi​po​te​karni za​jam i - u svo​jim čud​nim
tamnim oči​ma što su sada sjajne i otvo​re​ne zu​ri​le - nešto što nije bilo
umrlo: strastve​nu i ne​razjašnji​vu glad za pu​to​va​nji​ma.
S tom ostavšti​nom na​pušta​mo ovog Engle​za i od​sa​da se ba​vi​mo nasljed​ni​kom ko​-
je​mu ju je namro, nje​go​vim dru​gim si​nom, dje​ča​kom po ime​nu Oli​ver. Kako je ovaj

10
dje​čak sta​jao uz cestu bli​zu ma​te​ri​ne farme i kako je vi​dio marš prašnja​vih
Buntovni​ka na nji​ho​vu putu za Gettysburg, kako su nje​go​ve hlad​ne oči po​tamnje​le
kad je čuo ve​li​ko ime Virgi​nia, i kako je one go​di​ne kad je rat završio, a bilo mu je
tek petna​est go​di​na, še​tao jed​nom uli​com u Balti​mo​reu, i u ne​koj ma​loj rad​nji vi​dio
glatke gra​nitne plo​če smrti, ure​za​nu jagnjad i ke​ru​bi​ne, i anđe​la što leb​di na hlad​nim
su​ši​ča​vim no​ga​ma - to je du​lja pri​ča. Ali ja znam da su nje​go​ve hlad​ne i plitke oči
po​tamnje​le od ne​razjašnji​ve i strastve​ne gla​di što je živje​la u mrtva​če​vim oči​ma i vo​-
di​la od uli​ce Fenc​hurch mimo Phi​la​delphi​je. Dok je dje​čak gle​dao ve​li​kog anđe​la s
ure​za​nim struč​kom lji​lja​na, obu​ze​lo ga je hlad​no i be​zi​me​no uzbu​đe​nje. Dugi prsti
nje​go​vih ve​li​kih ruku su se stisnu​li. Osje​tio je da želi više nego išta na svi​je​tu da
istanča​no reže dli​je​tom. Htio je nešto mrač​no i ne​izre​ci​vo iz sebe iska​li​ti u hlad​nom
ka​me​nu. Htio je re​za​ti anđe​lo​vu gla​vu.
Oli​ver uđe u rad​nju i u krupna bra​da​ta čovje​ka s drve​nim ba​tom zatra​ži posla.
Postao je ka​me​no​re​zač​ki šegrt. U tom prašnja​vom dvo​rištu ra​dio je pet go​di​na.
Postao je ka​me​no​re​zac. Kad je prošlo nje​go​vo na​uko​va​nje već je postao čovjek.
Ni​kad je nije na​šao. Ni​kad nije na​učio kako se kle​še anđe​lo​va gla​va. Go​lu​ba, ja​-
nje, glatke skloplje​ne mra​morne ruke smrti, i slo​va li​je​pa i dotje​ra​na - ali ni​ka​ko
anđe​la. A od svih potra​će​nih i izgub​lje​nih go​di​na - ra​zuzda​nih go​di​na u Balti​mo​reu,
go​di​na rada i divljeg pi​janstva, ka​za​lišta - Bo​oth i Salvi​ni koje je ra​zorno dje​lo​va​lo
na ka​me​no​resca što je pamtio sva​ki nagla​sak ple​me​ni​ta dekla​mi​ra​nja i mrmlja​ju​ći
ko​ra​čao uli​ca​ma uz brze pokre​te go​le​mih raspri​ča​nih ruku - ovo su sli​je​pi ko​ra​ci i ta​-
pa​nje na​šeg izgnanstva, sli​ka naše gla​di dok ni​je​mo se prisje​ća​ju​ći žu​di​mo si​lan za​-
bo​ravlje​ni je​zik, izgub​lje​nu sta​zu u ne​be​sa, sti​je​nu, list, vra​ta. Gdje? Kada?
Ni​kad je nije na​šao, pa se otkotrljao niz konti​nent na Ob​novlje​ni Jug - čud​na divlja
spo​do​ba od šest sto​pa i če​ti​ri palca hlad​nih ne​mirnih oči​ju, ve​lik ko​mad nosa i
gromka popla​va go​vornič​ke vješti​ne, ne​umjesnih i smi​ješnih uvre​da u obli​ku kla​sič​-
nih epi​te​ta ko​ji​ma se slu​žio ozbiljno, ali s la​kim ne​ugod​nim smi​ješkom na rubu
tankih ucvi​lje​nih usta.
Upustio se u po​sao u Syd​neyu, ma​lom glavnom gra​du jed​ne od drža​va na sred​-
njem Jugu, ži​vio tri​jezno i marlji​vo pod po​zornim okom pu​čanstva još puna po​ra​za i
nepri​ja​teljstva, i na​po​kon, kad je ste​kao do​bar glas i za​do​bio povje​re​nje, ože​nio
se mrša​vom tu​berku​loznom usi​dje​li​com, de​set go​di​na sta​ri​jom od sebe, ali s mi​ra​-
zom i ne​po​ko​leb​lji​vom brač​nom že​ljom. Na​kon osamna​est mje​se​ci opet je bio buč​ni
mahni​tac, mali mu je po​sao pro​pao dok je nje​go​va noga sta​ja​la na ugla​ča​noj ogra​di
šanka, a Cynthia, nje​go​va žena - čiji ži​vot, rekli su do​ma​ći, on nije uspio pro​du​ži​ti -
umrla je izne​na​da jed​ne noći na​kon krva​re​nja.
Tako je sve opet otišlo - Cynthia, rad​nja, teško ste​čen glas trezve​nja​ka, anđe​lo​va
gla​va - še​tao je po mra​ku uli​ca​ma, vrište​ći psovke u penta​metru na Buntovnič​ki ži​vot

11
i sav nji​hov ne​mar; ali obo​lio od stra​ha i gu​bitka i po​ko​re, ve​nuo je pod pri​je​kornim
grad​skim pogle​dom, uvje​ra​va​ju​ći se sve više, kako mu se ti​je​lo osi​pa​lo na mrša​vu
kostu​ru, da se to sada Cynthi​ji​na po​ko​ra osve​ću​je na nje​mu.
Bio je tek pre​va​lio tri​de​se​tu, ali je izgle​dao mno​go sta​ri​ji. Lice mu je bilo žuto i
upa​lo; vošta​na plošti​ca nje​go​va nosa bila je na​lik klju​nu. Imao je duge sme​đe brko​ve
koji su mu ravno i tu​ga​lji​vo visje​li.
Nje​go​vi stra​ho​vi​ti na​pa​da​ji pi​janstva upro​pasti​li su mu zdravlje. Ista​njio se kao
daska i po​čeo kašlja​ti. Mislio je na Cynthi​ju sada, u sa​motnom i nepri​ja​teljskom gra​-
du, i stao se pla​ši​ti. Mislio je da ima tu​berku​lo​zu i da će umri​je​ti.
Tako, opet sam i izgub​ljen, ne na​šavši reda ni smi​re​nja u svi​je​tu, bez čvrsta tla pod
no​ga​ma, Oli​ver se opet dade na besciljno po​tu​ca​nje konti​nentom. Uda​ri na za​pad
pre​ma ve​li​koj bre​go​vi​toj tvrđa​vi, zna​ju​ći da se iza nje nje​gov loš glas nije čuo i na​-
da​ju​ći se da bi tamo mo​gao naći osa​mu, nov ži​vot i po​boljša​ti zdravlje.
Oči mrša​ve sa​blasti opet su po​tamnje​le, kao što su tamnje​le u nje​go​voj mla​dosti.

Ci​je​log se dana Oli​ver vo​zio pre​ma za​pa​du kroz go​le​mu drža​vu, pod vlažnim si​-
vim ne​bom listo​pa​da. Dok je kroz pro​zor tužno gle​dao ve​li​ku pustu zemlju tako ri​-
jetko obra​đe​nu na ja​lo​vim i slu​čajnim ma​lim farma​ma koje su se či​ni​le tek kao
male krpi​ce krče​vi​na u divlji​ni, oko srca mu je bi​va​lo hlad​no i teško. Mislio je o ve​li​-
kim su​ša​ma u Pennsylva​ni​ji, ,o zlatnom žitu klo​nu​lom od zre​losti, o izo​bi​lju, redu i
pomnji​voj puč​koj šted​lji​vosti. I mislio je o tome kako je bio na​umio da se smi​ri i
nađe svo​je mjesto, o buntovnom me​te​žu svo​ga ži​vo​ta, o go​di​na​ma lja​ge i sra​mo​te, i
o svo​joj ludo ra​su​toj mla​dosti.
Bože! mislio je. Ja sta​rim! Zašto ov​dje?
Je​zo​vit mi​mo​hod sa​blasnih go​di​na stu​pao je nje​go​vim mozgom. Izne​na​da pri​mi​je​-
ti da je nje​gov ži​vot bio upravljan ni​zom slu​čajnih do​ga​đa​ja: ludo pje​va​nje ne​kog
Buntovni​ka o Arma​ged​do​nu, zvuk vojnič​ke tru​be na cesti, ko​pi​ta vojne mazge, glu​-
po bi​je​lo lice jed​nog anđe​la u prašnoj rad​nji, drsko mi​ca​nje gu​zo​va jed​ne ne​ured​ne
ženske u pro​la​zu. Do​va​ljao se iz topli​ne i obi​lja u ovu golu zemlju: dok je zu​rio kroz
pro​zor i gle​dao svi​jetlosme​đu ne​obra​đe​nu zemlju, ve​li​ki su​ro​vi vis Pi​ed​monta, blatne
ceste od crve​ne ilo​va​če i ne​ure​dan svi​jet što je bu​ljio po posta​ja​ma - vitka farme​ra
koji se sklju​sio iznad uzda, besposle​na crnca, kre​zu​ba se​lja​ka, blje​du​nja​vu ženu s ne​-
čistim dje​te​tom - čud​no​va​tost sud​bi​ne pro​bo​de ga stra​hom. Kako je sti​gao ova​mo iz
pomnji​ve ni​zo​zemske šted​lji​vosti svo​je mla​dosti u ovu prostra​nu izgub​lje​nu i ja​lo​vu
zemlju?
Vlak je i da​lje klo​pa​rao pre​ko za​maglje​ne zemlje. Kiša je nepresta​no pa​da​la. Koč​-
ni​čar ule​ti u prljav pli​ša​ni va​gon i iskre​ne kantu uglje​na u ve​li​ku peć na kra​ju. Vi​sok
šu​palj smi​jeh potre​se sku​pi​nu se​lja​ka izva​lje​nih na dva okre​nu​ta sje​da​la. Zvo​no

12
je tu​rob​no bre​ca​lo iznad klo​pa​ra​nja ko​ta​ča. Usli​je​di​lo je beskrajno do​sad​no če​ka​nje
na raskrižju kod gra​da pod​no pla​ni​na. Za​tim je vlak po​no​vo kre​nuo pre​ko prostra​ne
va​lo​vi​te zemlje.
Spustio se sumrak. Go​le​ma gro​ma​da pla​ni​na di​za​la se u magli. Mala za​dimlje​na
svjetla po​ja​vi​še se iz brvna​ra po pa​di​na​ma. Vlak je vrtogla​vo pu​zao po vi​so​kim drve​-
nim konstrukci​ja​ma što su nad​svo​đi​va​le ave​tinjske tra​ke vode. Gore i do​lje, u da​lji​ni,
oki​će​ne pra​me​no​vi​ma dima, ko​li​be na​lik na igrač​ke stiska​le su se uz sprud i i vo​do​-
de​ri​nu i obro​nak. Vlak se kri​vu​da​vo mu​čio uz užli​jeb​lje​ne crve​ne prosje​ke i spo​ro
napre​do​vao. Kad je pao mrak, Oli​ver siđe u gra​di​ću Old Stoc​ka​deu gdje je završa​va​-
la pru​ga. Posljed​nji ve​li​ki zid od pla​ni​na di​zao se si​lan iznad nje​ga. Kad je na​pustio
su​mornu malu posta​ju i zagle​dao se u prlja​vo svjetlo pro​vinci​jalnog du​ća​na, osje​tio
je Oli​ver da puže, kao ve​li​ka zvi​jer, u krug tih go​le​mih pla​ni​na da umre.
Idu​ćeg jutra nasta​vi pu​to​va​nje ko​či​jom. Odre​dište mu je bilo gra​dić Alta​mont,
dva​de​set če​ti​ri mi​lje da​le​ko iza okvi​ra ve​li​kog vanjskog pla​ninskog zida. Dok su se
ko​nji po​la​ko na​pi​nja​li uz gorski put, Oli​ve​rov je duh malo živnuo. Bio je si​vozla​tan
dan kasnog listo​pa​da, ve​dar i vjetro​vit. Pla​ninski je zrak oštro šti​pao i boc​kao: nad
njim se di​zao la​nac, zatvo​ren, beskra​jan, čist i pust. Drve​će je strši​lo tanko i golo:
bilo je go​to​vo bez lišća. Nebo je bilo puno bi​je​lih vjetro​vi​tih krpa obla​ka; gust sloj
magle po​la​ko je mio pla​ninske be​de​me una​oko​lo.
Ispod nje​ga pla​ninski po​tok pje​nio se niz ka​me​ni​to ko​ri​to, a on je mo​gao vi​dje​ti
sitne toč​ki​ce lju​di kako po​la​žu trač​ni​ce što će kroz bre​go​ve vi​ju​ga​ti pre​ma Alta​-
montu. Tada je znojna zapre​ga pre​va​li​la gorsku gu​du​ru, i izme​đu pro​pe​tih i nad​moć​-
nih la​na​ca što su nesta​ja​li u purpurnoj omagli​ci po​če​la se la​ga​no spušta​ti pre​ma vi​so​-
ravni na ko​joj je bio sagra​đen Alta​mont.
U sa​blasnoj vječ​nosti ovih pla​ni​na, po​rub​lje​nih u svom pre​go​le​mom pe​ha​ru, na​šao
je razba​can na sto​ti​nu bre​žu​lja​ka i do​li​na grad od če​ti​ri ti​su​će lju​di.
Bilo je no​vih ze​ma​lja. Srce mu je za​igra​lo.

Taj grad Alta​mont ute​me​ljen je usko​ro na​kon Re​vo​lu​ci​je. Bio je po​god​no od​mo​-
rište za go​ni​če sto​ke i farme​re u nji​ho​vu za​ma​hu na istok iz Tennesse​eja u Južnu Ca​-
ro​li​nu. A ne​ko​li​ko de​setlje​ća pri​je Gra​đanskog rata pru​žao je ljetno
gostoprimstvo monde​nom svi​je​tu iz Charlesto​na i s planta​ža toplog Juga. Kad je Oli​-
ver u nj sti​gao, već je bio po​čeo izla​zi​ti na glas ne samo kao lje​to​va​lište, nego i kao
lje​či​lište za tu​berku​lozne. Ne​ko​li​ko bo​ga​ta​ša sa Sje​ve​ra sagra​di​lo je lo​vač​ke ku​ći​ce u
brdi​ma, a je​dan od njih je ku​pio go​le​me površi​ne pla​ninske zemlje i s vojskom do​ve​-
de​nih arhi​te​ka​ta, sto​la​ra i zi​da​ra pla​ni​rao najve​ći ljetni​ko​vac u Ame​ri​ci - nešto u
vapnencu, sa ši​ljastim kro​vo​vi​ma od škri​ljevca i sto osamde​set tri sobe, po uzo​ru na
dvo​rac Blo​is. Bio je tu i go​lem novi ho​tel, raskošna drve​na suša, udob​no smješten na

13
vrhu najvi​šeg bre​žuljka.
Ali ve​ći​na sta​novništva bila je još do​ma​ća sastavlje​na od svi​je​ta iz brda i okolnih
sela. Bili su to škotsko-irski goršta​ci, opo​ri pro​vinci​jalci, bistri i marlji​vi.
Oli​ver je bio spa​sio oko dva​na​est sto​ti​na do​la​ra na​kon pro​pasti Cynthi​ji​na ima​nja.
Za vri​je​me zime iznajmio je malu dašča​ru na jed​nom uglu grad​skog trga, na​ba​vio
malu za​li​hu mra​mo​ra i kre​nuo u po​sao. Ali je isprva malo što imao či​ni​ti osim da
misli o izgle​di​ma svo​je smrti. Te oštre zime pune sa​mo​va​nja, dok je mislio da umi​re,
mrša​vo jenki​jevsko stra​ši​lo za pti​ce što je mrmlja​ju​ći tu​ma​ra​lo uli​ca​ma posta​lo je
pred​met obič​nog ogo​va​ra​nja među gra​đanstvom. Sva če​ljad u nje​go​vu svra​tištu zna​-
la je da je noću še​tao po sobi ve​li​kim ko​ra​ci​ma kao da je u ka​ve​zu, i da je dugo
muklo je​ča​nje koje je izgle​da​lo kao da se trga iz nje​go​ve utro​be nepresta​no drhta​lo
na nje​go​vim tankim usna​ma. Ali on ni​ko​me nije o tome go​vo​rio.
A onda je došlo divno gorsko pro​lje​će, zlatno​ze​le​no, s kratkim za​pu​si​ma vjetro​va,
ča​ri​ma i opojnošću cva​ta, toplim me​le​mom pljusko​va. Ve​li​ka rana u Oli​ve​ru po​če​la
je za​cje​lji​va​ti. Zemljom se još jed​nom čuo nje​gov glas, gri​mizno je zna​lo bljesnu​ti
nje​go​vo sta​ro go​vorništvo, duh sta​re gorlji​vosti.
Jed​nog tra​vanjskog dana, dok je s izno​va pro​bu​đe​nim osje​ti​li​ma sta​jao ispred svo​-
je rad​nje pro​matra​ju​ći ži​votnu vre​vu na Trgu, Oli​ver za​ču​je iza sebe glas čovje​ka što
je pro​la​zio. I taj glas, jed​no​li​čan, otegnut, spo​ko​jan, ba​cio je izne​nad​no svjetlo na sli​-
ku što je dva​de​set go​di​na u nje​mu le​ža​la mrtva.
- Do​la​zi smak! Pre​ma mo​jim pro​ra​ču​ni​ma smak će biti 11. lipnja 1886.
Oli​ver se okre​ne i vi​dje kako od​mi​če kru​pan i upe​čatljiv lik pro​ro​ka što ga je
posljed​nji put vi​dio kako išče​za​va niz prašnjav put što je vo​dio ka Gettysburgu i
Arma​ged​do​nu.
- Tko je to? - upi​ta jed​nog čovje​ka.
Čovjek pogle​da i nasmi​je​ši se.
- To je Bac​c​hus Pentland - reče. - Za​nimlji​va oso​ba. Ov​dje ima dosta nje​go​va
roda.
Oli​ver hitro lizne svoj ve​li​ki pa​lac. Za​tim s la​ga​nim smi​ješkom reče:
- Je li vri​je​me Arma​ged​do​na došlo?
- On ga oče​ku​je ovih dana - reče čovjek.
Onda je Oli​ver sreo Eli​zu. Jed​nog pro​ljetnog po​pod​ne​va le​žao je na glatkoj kožnoj
sofi u svom ma​lom ure​du slu​ša​ju​ći ve​seo ža​mor što je do​pi​rao s Trga. Okreplju​ju​ći
mir raskri​lio se iznad nje​go​va ve​li​kog ispru​že​nog ti​je​la. Razmišljao je o masnoj crni​-
ci s izne​nad​nim mla​dim cvjetnim svjetlom, o pje​nastoj hlad noći piva i o opa​da​nju
šlji​vi​na cvi​je​ta. Tada za​ču​je žustro lupka​nje potpe​ti​ca neke žene što je pro​la​zi​la
izme​đu mra​morja, te žurno usta​ne. Obla​čio je svoj do​bro očetka​ni ka​put od
teške crne tka​ni​ne upra​vo kad je ušla.

14
 - Reći ću vam nešto - reče Eli​za na​pu​ćivši usne u po​drugljiv pri​je​kor - dra​go bi mi
bilo da sam muško i da ne​mam ni​kakva posla nego da ci​je​li božji dan le​žim na me​-
koj sofi.
- Do​bar dan, gospo​đi​ce - reče Oli​ver uz nagla​šen naklon. - Da - reče on, dok mu je
lak lu​kav smi​je​šak svi​jao kutke tankih usta - mislim da ste me ulo​vi​li na mo​joj
kratkoj šetnji. Ustva​ri ja vrlo ri​jetko legnem po danu, ali sam posljed​nju go​di​nu
bio loša zdravlja i ni​sam više spo​so​ban ra​di​ti kao pri​je.
Utihnuo je na tre​nu​tak; nje​go​vo se lice obje​si​lo u izraz pod​mukle po​ku​nje​nosti.
»Ah gospo​de! Ne znam što će sa mnom biti!«
- A što! - reče Eli​za ži​vahno i drsko. - S vama je sve u redu po mom mišlje​nju. Vi
ste ve​lik i kršan mo​mak u cvi​je​tu mla​dosti. Pola ste toga umisli​li. Najčešće kad
misli​mo da smo bo​lesni u pi​ta​nju je mašta. Sje​ćam se, pre​da​va​la sam u ško​li u opći​-
ni Ho​miny kad me je obo​ri​la upa​la plu​ća. Nitko se nije na​dao da ću iz toga živa iza​-
ći, ali ja sam se ne​ka​ko pro​vukla; do​bro se sje​ćam, jed​nog sam dana sje​di​la - što bi
se reklo, mislim da sam se opo​ravlja​la; a sje​ćam se zbog toga što je sta​ri doktor
Fletc​her upra​vo bio kod mene i kad je iza​šao vi​dje​la sam ga kako vrti gla​vom pre​ma
mo​joj ro​đa​ci Sally. ‘Za​bo​ga Eli​za, što se to zbi​va,’ rekla je čim je on bio oti​šao, 'on
mi kaže da ba​caš krv kad god za​kašlješ; uhva​ti​la si su​ši​cu, tu nema sumnje.’ ’Vrlo
važno,’ rekla sam. Sje​ćam se da sam se smi​ja​la do suza, od​lu​čivši da od sve​ga napra​-
vim ve​li​ku šalu; misli​la sam u sebi, neću se dati, sve ću ih na​sa​ma​ri​ti; ’ja ne vje​ru​jem
ni ri​je​či od sve​ga toga’ (rekla sam) - ona mu pa​metno klimne gla​vom i na​pu​ći usne -
’a osim toga, Sally’ (rekla sam) ’svi mi mo​ra​mo oti​ći jed​nog dana, i nema smisla bri​-
nu​ti se što će se do​go​di​ti. Može doći sutra, ili može doći kasni​je, ali oba​vezno na
kra​ju mora sva​ko​ga sti​ći’.
- Ah gospo​de! - reče Oli​ver, tužno kli​ma​ju​ći gla​vom. - Ovo​ga ste puta po​go​di​li
ono pra​vo. Od toga nema veće isti​ne.
Mi​losrd​ni bože! po​misli on s tjeskob​nim unu​tarnjim smi​ješkom. Ko​li​ko će ovo
potra​ja​ti? Ali je pra​va ja​bu​ka, o tome nema sumnje. S uva​ža​va​njem je pogle​dao nje​-
zin vi​tak uspra​van stas, za​mi​je​tivši joj mlječ​no​bi​je​lu kožu, crnosme​đe oči s ne​obič​-
nim dje​čjim pogle​dom i slap crne kose čvrsto za​tegnu​te stra​ga s vi​so​kog bi​je​log čela.
Na čud​no​vat je na​čin za​mišlje​no pu​ći​la usne pri​je nego što bi pro​go​vo​ri​la; vo​lje​la je
ote​za​ti i sti​za​la bi na pred​met razgo​vo​ra na​kon beskrajnih zastra​nje​nja po sli​je​-
pim uli​ca​ma svog sje​ća​nja i pamće​nja, uži​va​ju​ći u zla​ća​noj po​vorci sve​ga što je ikad
rekla, uči​ni​la, osje​ti​la, misli​la, vi​dje​la ili od​go​vo​ri​la s ego​centrič​nim ushi​će​njem.
Tada, dok ju je on pro​matrao, ona naglo presta​de go​vo​ri​ti, metnu svo​ju sklad​nu
ruku u ru​ka​vi​ci pod bra​du i zagle​da se ustra​nu sa za​mišlje​no na​pu​će​nim usti​ma.
- No - reče na​kon jed​nog tre​nutka - ako po​boljša​va​te svo​je zdravlje i do​bar dio
vre​me​na pro​vo​di​te le​že​ći, mo​ra​te ima​ti nešto da za​ba​vi​te svoj duh. - I otvo​ri kožna​ti

15
kovčeg što ga je no​si​la izva​divši posjetni​cu i dvi​je de​be​le knji​ge. - Ja se zo​vem - reče
zna​čajno, s po​la​ga​nim nagla​ša​va​njem - Eli​za Pentland i pred​stavljam Izda​vač​ko
društvo Larkin.
Ri​je​či je izgo​va​ra​la po​nosno, s dosto​janstve​nim uži​va​njem. Mi​losrd​ni bože! Knji​-
žarski zastupnik! po​misli Gant.
- Nu​di​mo - reče Eli​za otva​ra​ju​ći go​le​mu žutu knji​gu s mašto​vi​tim crte​žom ko​pa​-
lja, zasta​va i lo​vo​ro​vih vi​je​na​ca - knji​gu pje​sa​ma pod naslo​vom Dra​gu​lji sti​ha za
ognjište i dom; isto tako Larki​nov kuć​ni li​ječ​nik s knji​gom do​ma​ćih li​je​ko​va koji daje
uputstva za li​je​če​nje i spre​ča​va​nje pre​ko pet sto​ti​na bo​lesti.
- U redu - reče Gant uz la​gan smi​je​šak, liznuvši hitro svoj ve​li​ki pa​lac - tre​ba da
na​đem ovu svo​ju unutra.
- Pa da - reče Eli​za mu​dro kimnuvši - što bi se reklo, mo​že​te či​ta​ti pjesme za do​-
bro svo​ga duha, a Larki​na za do​bro svo​ga ti​je​la.
- Meni se svi​đa​ju pjesme - reče Gant lista​ju​ći stra​ni​ce i zastavši sa za​ni​ma​njem na
di​je​lu ozna​če​nom Pjesme ostru​ge i sab​lje. - Kad sam bio dje​čak znao sam ih re​ci​ti​ra​-
ti sa​ti​ma.
Ku​pio je knji​ge. Eli​za spre​mi svo​je uzorke i usta​de gle​da​ju​ći oštro i ra​dozna​lo po
ma​loj prašnja​voj rad​nji.
- Ima li posla? - reče.
- Vrlo malo - reče Oli​ver tužno. - Je​dva to​li​ko da sastavljam kraj s kra​jem. Ja sam
stra​nac u stra​noj zemlji.
- Pa što? - reče Eli​za ve​se​lo. - Mo​ra​te izla​zi​ti među lju​de, upozna​va​ti se. Vama tre​-
ba nešto da odvra​ti​te misli od sa​mog sebe. Da sam na va​šem mjestu, prihva​ti​la bih se
posla i izvukla ko​rist od gra​da u razvo​ju. Ima​mo sve što tre​ba za je​dan ve​li​ki grad -
pri​ro​du, kli​mu, si​ro​vi​ne, i tre​ba da ra​di​mo svi za​jed​no. Kad bih ima​la ne​ko​li​ko ti​su​ća
do​la​ra, znam što bih uči​ni​la - ona mu lu​ka​vo na​migne i poč​ne go​vo​ri​ti s čud​nim
muškim pokre​tom ruke - ispru​že​na ka​žiprsta, la​ba​vo stisnu​te šake. - Vi​di​te li ovaj
ugao ov​dje - ovaj na ko​je​mu ste vi? Nje​mu će se vri​jed​nost po​dvostru​či​ti u idu​ćih
ne​ko​li​ko go​di​na. Pa​zi​te - ona uzmahne ispred sebe la​ba​vom muškom kretnjom. -
Jed​no​ga će dana ovu​da pro​bi​ti uli​cu, to je si​gurno kao da​našnji dan. A kad to uči​ne -
ona za​mišlje​no na​pu​ći usne - ovo će zemljište vri​je​di​ti novca.
Ona nasta​vi raspre​da​ti o zemljištu s čud​nom za​ne​se​nom gla​di. Či​ni​lo se da je za
nju grad bio ve​li​ka ko​pi​ja pla​na: gla​va joj je bila nevje​ro​jatno na​pu​nje​na izno​si​ma i
pro​cje​na​ma - tko je imao parce​lu, tko ju je pro​dao, pro​dajna ci​je​na, stvarna vri​jed​-
nost, bu​du​ća vri​jed​nost, prvi i dru​gi anu​itet i tako da​lje. Kad je završi​la, Oli​ver reče s
izra​zi​to ja​kom od​bojnošću, misle​ći na Syd​ney:
- Na​dam se da ni​kad neću ima​ti još koji ko​mad zemljišta dok sam živ - osim kuće
da u njoj ži​vim. To je samo prokletstvo i bri​ga, a po​reznik na koncu sve od​ne​se.

16
 Eli​za ga pogle​da s izra​zom zapre​pašte​nja, kao da je izre​kao kakvo po​gub​no kri​-
vovjerje.
- Kako to? Tako se ne go​vo​ri! - reče. - Vi že​li​te nešto sta​vi​ti na stra​nu za crne
dane, zar ne?
- Meni su stigli moji crni dani - reče on po​tište​no. - Sve što mi tre​ba to je osam
sto​pa zemlje da me u nju za​ko​pa​ju.
Za​tim, razgo​va​ra​ju​ći ve​se​li​je, on ju je otpra​tio do vra​ta rad​nje i gle​dao kako uko​-
če​no od​la​zi pre​ko trga, po​di​žu​ći suknju na rubu ploč​ni​ka s gospod​skom otmje​nošću.
Onda se vra​ti među svo​je mra​morje uzne​mi​ren ne​kom unu​tarnjom ra​došću koju
je smatrao za​uvi​jek izgub​lje​nom.

Po​ro​di​ca Pentland, ko​joj je Eli​za pri​pa​da​la, bila je jed​no od najčud​ni​jih ple​me​na
što su ika​da došla iz brda. Ona nije ima​la puno pra​vo da nosi ime Pentland: neki
škotski Englez toga ime​na, djed sa​dašnje gla​ve po​ro​di​ce, bio je ru​darski inže​njer, do​-
šao u pla​ni​ne posli​je Re​vo​lu​ci​je da tra​ži ba​kar, i ži​vio tamo više go​di​na izro​divši ne​-
ko​li​ko dje​ce s jed​nom od prvo​došlih žena. Kad je nestao, žena je uze​la za se i za svo​-
ju dje​cu ime Pentland.
Sa​dašnji pogla​var ple​me​na bio je Eli​zin otac, brat pro​ro​ka Bac​c​hu​sa, ma​jor Tho​-
mas Pentland. Pre​osta​li brat bio je ubi​jen za vri​je​me Se​dam dana. Ma​jor Pentland
zaslu​žio je svoj vojnič​ki čin časno iako ne​za​pa​že​no. Dok je Bac​c​hus, koji se ni​kad
nije uzdi​gao iznad po​lo​ža​ja kapla​ra, za​ra​đi​vao žu​lje​ve na svo​jim tvrdim ru​ka​ma kod
Shi​lo​ha, ma​jor je kao za​povjed​nik dvi​ju četa Do​bro​vo​lja​ca bra​nio tvrđa​vu rod​nih
brda. Ta tvrđa​va nije bila ugro​že​na do završnih ratnih dana, kad su Do​bro​voljci,
prikri​ve​ni iza priklad​na drve​ća i sti​je​nja, sa​su​li tri salve na odje​lje​nje Sherma​no​vih
za​osta​lih vojni​ka, pa se tiho rasprši​li u obra​nu svo​jih pri​sutnih žena i dje​ce.
Po​ro​di​ca Pentland bila je sta​ra kao bilo koja dru​ga u okru​gu, ali je uvi​jek bila si​ro​-
mašna, i malo je ma​ri​la za sta​ro po​dri​jetlo. Zbog že​nid​be i bra​ko​va unu​tar vlasti​to​ga
roda, ona se mogla hva​li​sa​ti ne​kom ve​zom s ve​li​či​nom, ne​čim nez​dra​vim, mrvom
idi​otizma. Ali zbog nje​zi​ne oči​te du​ševne i tje​lesne nad​mo​ći, za ve​ći​nu goršta​ka ona
je za​uzi​ma​la čvrst po​lo​žaj općeg što​va​nja.
Pentlando​vi su no​si​li jako po​ro​dič​no obi​lježje. Kao kod ve​ći​ne ja​kih lič​nosti u
čud​nim po​ro​di​ca​ma nji​hov za​jed​nič​ki žig bio je još dojmlji​vi​ji zbog svojstve​nih
razli​ka. Ima​li su ši​rok jak nos s mesna​tim du​bo​ko ure​za​nim noz​drva​ma, čulna usta s
izvanred​nom mje​ša​vi​nom istanča​nosti i gru​bosti što su ih u toku razmišlja​nja uvi​ja​li
s izne​na​đu​ju​ćom gib​lji​vošću, ši​ro​ko inte​li​gentno čelo i pljosna​te neznatno upa​le
obra​ze. Muškarci su ve​ći​nom bili ru​me​na lica, a nji​hov ti​pi​čan stas bio je mesnat,
sna​žan i sred​nje vi​si​ne, iako je bilo od​stu​pa​nja do mrtvač​ke mrša​vosti.
Ma​jor Tho​mas Pentland bio je otac brojne obi​te​lji u ko​joj je Eli​za bila je​di​na pre​-

17
živje​la dje​vojka. Mla​đa sestra bila je umrla pri​je ne​ko​li​ko go​di​na od bo​lesti koju je
obi​telj tužno ozna​ča​va​la kao »škro​fu​le jad​ne Jane«. Bilo je šest mo​ma​ka: Henry,
najsta​ri​ji, imao je sada tri​de​set go​di​na, Will dva​de​set šest, Jim dva​de​set dvi​je, a
Thad​de​us, Elmer i Gre​eley, po spo​me​nu​tom redu, osamna​est, petna​est, i je​da​na​est.
Eli​zi su bile dva​de​set če​ti​ri go​di​ne.
Četve​ro najsta​ri​je dje​ce, Henry, Will, Eli​za i Jim, pro​ve​lo je dje​tinjstvo u po​ratnim
go​di​na​ma. Si​ro​maštvo i osku​di​ca tih go​di​na bili su tako strašni da nitko od njih nije
ni​ka​da o tome go​vo​rio, ali im se lju​ti mač bio žabo u srce osta​vivši brazgo​ti​ne koje
nisu htje​le za​ci​je​li​ti.
Te su go​di​ne dje​lo​va​le na najsta​ri​ju dje​cu tako da su u nji​ma razvi​le bo​lesnu
škrtost, ne​za​sitnu lju​bav pre​ma imo​vi​ni i že​lju da po​bjegnu iz ma​jo​ro​va do​ma​ćinstva
što brže mogu.

- Oče - rekla je Eli​za s gospod​skom dosto​janstve​nošću kad je prvi put do​ve​la Oli​-
ve​ra u dnevnu sobu rod​ne kuće - že​lim da te upoznam s gospo​di​nom Gantom.
Ma​jor Pentland po​la​ko usta​ne sa svo​je sto​li​ce za lju​lja​nje kraj vatre, sklo​pi ve​lik
nož i metne ja​bu​ku koju je gu​lio na okvir ka​mi​na. Bac​c​hus je bla​go​naklo​no po​di​gao
pogled s izre​zuc​ka​nog šta​pa, a Will, dignuvši oči s tu​pastih no​ka​ta što ih je obre​zi​-
vao po obi​ča​ju, poz​dra​vi posje​ti​oca ne​kim pti​čjim kli​ma​njem i žmirka​njem. Ti su se
lju​di stalno za​bavlja​li džepnim no​že​vi​ma
Ma​jor Pentland po​la​ko kre​ne pre​ma Gantu. Bio je to zde​past i na​bi​jen čovjek od
svo​jih pe​de​set go​di​na, ru​me​na lica, patri​jarhalne bra​de i ja​kih sa​mo​do​pad​nih crta
svo​ga ple​me​na.
- To je W. O. Gant, zar ne? - upi​tao je otegnu​tim sla​du​nja​vim gla​som.
- Da - re​kao je Oli​ver - tako je.
- Su​de​ći pre​ma ono​me što mi je Eli​za rekla o tebi - reče ma​jor da​ju​ći znak svom
slu​ša​teljstvu - upra​vo sam htio reći da to mora biti L. E. Gant.1
So​bom odjeknu pun i za​do​vo​ljan smi​jeh Pentlando​vih.
- Uh! - uzvikne Eli​za metnuvši ruku na noz​drvu svog ši​ro​kog nosa. - Sve​ga mi,
oče! Može te biti sram.
Gant se nasmi​je​ši la​ga​no s hi​nje​nom ve​se​lošću.
Ku​kavna sta​ra hu​lja, po​mislio je. To mi već ci​je​li tje​dan spre​ma.
- S Willom si se ra​ni​je vi​dio - reče Eli​za.
- I spri​je​da i stra​ga - reče Will i lu​ka​vo na​migne.
Kad je zamro nji​hov smi​jeh, Eli​za reče: - A ovo je, što bi se reklo, stric Bac​c​hus.
- Da, da - reče Bac​c​hus uz ši​rok osmi​jeh - ve​lik kao ži​vot i dvostru​ko to​li​ko drzak.
- Ina​če ga svu​da zovu Bac​kus - reče Will, na​mignuvši svi​ma za​jed​no - ali mi ga u
obi​te​lji zo​ve​mo Be​hind-us.2

18
 - Pretpostavljam - reče ma​jor Pentland pro​ra​ču​na​to - da si bio po​rotnik u mno​gim
sud​skim dvo​ra​na​ma?
- Ne - reče Oli​ver, spre​man da iz​drži i najgo​re, sad već s le​de​nim smi​ješkom. -
Zašto?
- Zato što sam mislio - reče ma​jor gle​da​ju​ći opet oko sebe - da si ti momče ko​je​mu
je bilo su​đe​no da mno​go udva​ra.
Tada se usred nji​ho​va smi​je​ha otvo​re vra​ta i ne​ko​li​ko pre​osta​lih uđe - Eli​zi​na
majka, priprosta is​crplje​na Škotki​nja, pa Jim, ru​men buc​mast mla​dić, bez​bra​di bli​za​-
nac svog oca, pa Thad​de​us, blag, ru​men, sme​đo​kos i sme​đo​ok, trom i na​po​kon Gre​-
eley, najmla​đi, dje​čak koji se idi​otski mljac​ka​vo ce​re​kao pušta​ju​ći čud​ne kri​ko​ve ko​-
ji​ma su se oni smi​ja​li. Bilo mu je je​da​na​est go​di​na; bio je izro​đen, slab, škro​fu​lo​zan,
ali su nje​go​ve bi​je​le vlažne ruke mogle izma​mi​ti iz vi​oli​ne glazbu koja je u sebi ima​-
la nešto ne​ze​maljsko i ne​uče​no.
I dok su oni sje​di​li u ma​loj vru​ćoj sobi pu​noj toplog mi​ri​sa zre​lih ja​bu​ka, si​lan je
vje​tar urlao s pla​ni​na, čulo se hu​ča​nje u bo​ro​vi​ma, da​le​ko i mahni​to, praska​le su gole
gra​ne. I dok su gu​li​li, ili obre​zi​va​li, ili re​zuc​ka​li, nji​hov je razgo​vor kli​zio od gru​-
be šale pre​ma smrti i pogre​bu: jed​no​lič​no su raste​za​li sa zlob​nom po​žu​dom svo​je
nakla​pa​nje o sud​bi​ni, i o lju​di​ma tek po​lo​že​nim u zemlju. I dok je nji​hov razgo​vor
za​mi​rao, a Gant osluški​vao sa​blasno ste​nja​nje vjetra, on je to​nuo u grob pro​pasti i
mra​ka, i duša mu je strmogla​vo ura​nja​la u po​nor noći, jer je vi​dio da mora umri​je​ti
kao stra​nac, da svi - svi osim ovih po​bjed​nič​kih Pentlando​vih ko​ji​ma je smrt bila
gozba - mo​ra​ju umri​je​ti.
I po​put čovje​ka koji gine u po​larnoj noći, on je mislio na bo​ga​te li​va​de svo​je mla​-
dosti: ku​ku​ruz, šlji​vi​no sta​blo, i zre​lo žito. Zašto ov​dje? O izgub​lje​ni​če!

19
 2.


Oli​ver se ože​nio Eli​zom u svib​nju. Na​kon svad​be​nog pu​to​va​nja u Phi​la​delphi​ju,
vra​ti​li su se u kuću što ju je on bio za nju sagra​dio u uli​ci Wo​od​son. Svo​jim ve​li​kim
ru​ka​ma po​lo​žio je te​me​lje, izro​vao du​bo​ke pljesni​ve po​dru​me u zemlji i pre​ma​zao
vi​so​ke stra​ne glatkim na​ba​ci​ma tople sme​đe žbu​ke. Imao je vrlo malo novca, ali je
nje​go​va ne​obič​na kuća rasla pre​ma bujnom na​crtu u nje​go​voj mašti: kad je dovršio
imao je nešto što se na​gi​nja​lo uz pa​di​nu nje​go​va uskog strmog dvo​rišta, nešto s vi​so​-
ko raskri​lje​nim tri​je​mom s pro​če​lja i toplim so​ba​ma gdje se moglo ho​da​ti tamo-amo
do mile vo​lje. Kuću je sagra​dio kraj mirne bre​go​vi​te uli​ce; ilo​vasto je tlo za​sa​dio
cvi​je​ćem; kra​tak pu​te​ljak do ste​pe​ni​ca po​vi​še​ne ve​rande oblo​žio je ve​li​kim
četvrtastim plo​ča​ma od obo​je​nog mra​mo​ra; posta​vio je že​ljeznu ogra​du sa šiljci​ma
izme​đu svo​je kuće i svi​je​ta.
Za​tim je na svje​žem du​gač​kom dvo​rišnom proplanku što se pro​te​zao če​ti​ri sto​ti​ne
sto​pa iza kuće po​sa​dio drve​će i lozu. I čega god se taknuo u toj bo​ga​toj tvrđa​vi svo​je
duše šiknu​lo bi u zla​tan ži​vot: kako su go​di​ne pro​la​zi​le, rasle su voć​ke - breskve,
šlji​ve, trešnje, ja​bu​ke - i sa​vi​ja​le se pod uro​dom. Nje​go​ve su loze odeb​lja​le u mi​ši​ća​-
ve sme​đe ko​no​pe, spuzle niz vi​so​ku ži​ča​nu ogra​du parce​le i obje​si​le se u gustim
sple​to​vi​ma pre​ko le​ta​va, dvostru​ko opa​su​ju​ći nje​gov posjed. Po​vi​le su se uz kuć​ni
tri​jem i pre​obra​zi​le gornje pro​zo​re u hla​do​vi​te sje​ni​ce. A cvi​je​će je raslo u
raskošnom slavlju po nje​go​vu dvo​rištu - po​to​čarka baršu​nasta lista, pro​ša​ra​na sto​ti​-
nom žu​tosme​đih pre​lje​va, ruža, be​ko​vi​na, tu​li​pan crve​ne čaške i lji​ljan. Kozja krv
na​legla svom svo​jom te​ži​nom na ogra​du; gdje god su nje​go​ve ve​li​ke ruke takle
zemlju bila mu je plo​do​nosna.
Za nje​ga je kuća bila sli​ka nje​go​ve duše, nje​go​va za​odje​nu​ta vo​lja. Ali je za Eli​zu
ona bila samo sastavni dio imo​vi​ne čiju je vri​jed​nost oštro​umno pro​ci​je​ni​la, po​če​tak
nje​zi​na bo​gatstva. Kao i sva sta​ri​ja dje​ca ma​jo​ra Pentlanda, ona je od svo​je dva​de​se​-
te go​di​ne po​če​la po​la​ko na​mi​ca​ti zemlju: za ono malo ušte​đe​vi​ne što je za​ra​di​la kao
uči​te​lji​ca i knji​žarski zastupnik već je bila ku​pi​la je​dan ili dva ko​ma​da zemljišta.
Nje​ga je na​go​vo​ri​la da na jed​nom od njih, na ma​loj parce​li na uglu Trga, sagra​di rad​-
nju. Na​či​nio ju je sam vlasti​tim ru​ka​ma s dva crnca nad​ni​ča​ra: bila je to jed​no​katna
ku​će​ri​na od ope​ka sa ši​ro​kim drve​nim ste​pe​ni​ca​ma što su se s mra​mornog tri​je​ma
spušta​le na trg. Na taj tri​jem, oko drve​nih vra​ta, smjestio je nešto mra​mo​ra; uz sama
vra​ta posta​vio je te​žak, glu​po nasmi​jan kip anđe​la.
Ali Eli​za nije bila za​do​voljna nje​go​vim obrtom: u smrti nije bilo novca. Na​rod,
misli​la je ona, pre​po​la​ga​no umi​re. I ona pre​dvi​di da je nje​zi​nu bra​tu Willu, koji je s
petna​est go​di​na po​čeo kao po​moć​nik u skla​dištu gra​đevnog drve​ta i sada bio vlasnik

20
sitna posla, bilo su​đe​no da posta​ne bo​gat čovjek. Tako ona na​ve​de Ganta da se uorta​-
či s Willom Pentlandom: na iste​ku go​di​ne, me​đu​tim, nje​ga izda​de strplji​vost, nje​gov
po​tisnu​ti ego​izam razvrgne spo​ne, i on za​urla da će ih Will, koji je rad​no vri​je​me
uglavnom pro​vo​dio ra​ču​na​ju​ći olovči​com na prlja​voj omotni​ci, obre​zu​ju​ći za​mišlje​-
no svo​je tu​paste nokte ili beskrajno mu​dru​ju​ći uz pti​čje žmirka​nje i kli​ma​nje, sve
upro​pasti​ti. Nato je Will mirno otku​pio orta​kov udio i nasta​vio zgrta​ti bo​gatstvo, dok
se Oli​ver vra​tio svo​joj osa​mi i prašnja​vim anđe​li​ma.
Gla​so​vi​ta sje​na čud​ne po​ja​ve Oli​ve​ra Ganta pala je na grad​ske uli​ce. Lju​di su noću
i jutrom slu​ša​li slavnu formu​lu kletve upu​će​ne Eli​zi. Gle​da​li su ga kako uli​je​će u
kuću i rad​nju, gle​da​li su ga zgrb​lje​na nad nje​go​vim mra​morjem, gle​da​li su ga
kako svo​jim ve​li​kim ru​ka​ma - sa psovkom i vi​kom, sa strastve​nom pre​da​nošću -
obli​ku​je bo​ga​to tki​vo svo​ga doma. Smi​ja​li su se nje​go​vim divljim izlje​vi​ma go​vo​ra,
osje​ća​ja, kretnje. Šutje​li su pred mahni​tim bjesni​lom nje​go​va opi​ja​nja koje ga je go​-
to​vo re​do​vi​to hva​ta​lo sva​ka dva mje​se​ca i tra​ja​lo dva-tri dana. Po​digli bi ga opo​ga​-
nje​na i bešćutna s ploč​ni​ka i od​ni​je​li kući - bankar, po​li​ca​jac i snažni privrže​ni Švi​-
ca​rac po ime​nu Janna​de​au, ne​ure​dan dra​gu​ljar koji je iznajmio mali ogra​đe​ni prostor
izme​đu Ganto​vih nad​grob​nih plo​ča. I uvi​jek su s njim postu​pa​li nježno, osje​ća​ju​ći
nešto stra​no i gordo i slavno izgub​lje​no u toj pi​ja​noj razva​li​ni Ba​bi​lo​na. Bio im je
stra​nac: ni​ka​da nitko - čak ni Eli​za - nje​ga nije zvao ime​nom. On je bio i trajno ostao
»gospo​din« Gant.
A nitko nije znao što je Eli​za pretrpje​la u muci i stra​hu i sla​vi. Na nju je ispu​hi​vao
svu svo​ju lavlju sapu že​lje i bi​je​sa: kad je bio pi​jan, nje​zi​no bi​je​lo na​pu​će​no lice i
sve uspo​re​ne ho​botnič​ke kretnje nje​zi​ne ćudi do​vo​di​le su ga do lu​di​la. U tim joj
je pri​li​ka​ma pri​je​ti​la pra​va opasnost od nje​go​va na​pa​da: mo​ra​la se pred njim zaklju​-
ča​va​ti. Jer se od po​četka, dub​lje nego lju​bav, dub​lje nego mržnja, du​bo​ko kao oglo​-
da​ne ži​votne kosti, među nji​ma za​metnuo mra​čan i ko​na​čan rat. Eli​za je pla​ka​la ili
mu​ča​la na nje​go​ve psovke, kratko se zna​la oko​si​ti na nje​go​vu bu​ji​cu ri​je​či kao da
ispre​ču​je na​bi​je​ne jastu​ke nje​go​vim nasrta​ji​ma - i po​la​ko i ne​umo​lji​vo išla svo​jim
pu​tem. Go​di​nu za go​di​nom, uza sve nje​go​ve prosvje​de, pri​kuplja​li su - on nije znao
kako - ko​ma​dić po ko​ma​dić zemlje, pla​ća​li mrske po​re​ze i pre​osta​li no​vac opet ula​-
ga​li u zemlju. Pre​ko supru​ge, pre​ko majke, na​lik na muškarca, po​la​ko je kro​či​la
napri​jed zemljo​posjed​ni​ca.
U toku je​da​na​est go​di​na ro​di​la mu je de​ve​te​ro dje​ce od ko​jih je šeste​ro osta​lo na
ži​vo​tu. Prva dje​vojči​ca je umrla u svom dva​de​se​tom mje​se​cu od dje​čje ko​le​re; još
dvo​je je umrlo pri po​ro​du. Osta​la su pre​živje​la prlja​vo i slu​čajno ko​če​nje.3 Najsta​ri​-
ji dje​čak ro​dio se 1885. Dali su mu ime Ste​ve. Dru​ga se ro​di​la, petna​est mje​se​ci
kasni​je, dje​vojči​ca - Da​isy. Idu​ća, ta​ko​đer dje​vojči​ca - He​len - došla je tri go​di​ne
kasni​je. Za​tim su, 1892, došli bli​zanci ko​ji​ma je Gant, odu​vi​jek žestok u po​li​ti​ci, dao

21
ime​na Gro​ve​ra Cle​ve​landa i Be​nja​mi​na Harri​so​na. A posljed​nji, Luke, ro​dio se dvi​je
go​di​ne kasni​je, 1894.
Dva​put se ti​je​kom ovog razdob​lja, u razma​ku od pet go​di​na, Ganto​vo pe​ri​odič​no
opi​ja​nje pro​du​lji​lo u nepre​kid​no pi​janstvo koje je tjed​ni​ma tra​ja​lo. Spa​ša​van je kad
se već uta​pao u pli​mi svo​je žeđi. Eli​za ga je sva​ki put sla​la u Ric​hmond da se li​je​či
od alko​ho​lizma. Jed​nom su Eli​za i četve​ro nje​zi​ne dje​ce u isto vri​je​me obo​lje​li od ti​-
fusne grozni​ce. Ali za vri​je​me muč​nog oz​dravlji​va​nja ona mrko na​pu​ći usne i odve​-
de ih na Flo​ri​du.
Eli​za je ustra​ja​la do po​bje​de. Dok je stu​pa​la tim beskrajnim go​di​na​ma lju​ba​vi i gu​-
bitka, uprlja​nim jarkim bo​ja​ma muke i po​no​sa i smrti, i silnim divljim bli​jeskom nje​-
go​va tu​đinskog i strasnog ži​vo​ta, nje​zi​ne je udo​ve spo​pa​da​la ra​zorna klo​nu​lost, ali
je ona kroz bo​lest i kopnje​nje za​do​bi​la po​bjed​nič​ku sna​gu. Zna​la je da u tome ima
ve​li​či​ne: iako je često bio nesmi​ljen i svi​rep, ona je pamti​la stra​ho​vi​to bilo nje​go​va
ži​vo​ta, i nešto izgub​lje​no i skrha​no u nje​mu što ni​kad neće naći. I u njoj se bu​dio
strah i ni​je​ma su​ćut vi​de​ći katkad da one male ne​mirne oči posta​ju uko​če​ne i mrač​ne
od za​tomlje​ne i za​blu​dje​le gla​di sta​re ra​zo​ča​ra​nosti. O izgub​lje​ni​če!

22
 3.


U du​gom ni​za​nju go​di​na kroz koje se razvi​ja​la po​vi​jest Ganto​vih, malo je go​di​na
do​ni​je​lo teže bre​me muke, uža​sa i pro​pasti, i ni​jed​noj nije bilo su​đe​no da sa so​bom
do​ne​se od​luč​ni​jih do​ga​đa​ja nego go​di​ni koja je ozna​či​la po​če​tak dva​de​se​tog sto​lje​ća.
Za Ganta i nje​go​vu ženu, go​di​na 1900, u ko​joj su se našli jed​nog dana na​kon što su
sazre​li u prošlom sto​lje​ću - pri​je​laz koji je mo​rao ispu​ni​ti, gdje god se do​go​dio,
kratkom ali bolnom sa​mo​ćom ti​su​će mašto​vi​tih lju​di - bila je po​du​darna, pre​na​pad​no
da ne bi bilo pri​mi​je​će​no, s dru​gim oba​la​ma nji​ho​vih ži​vo​ta.
Te je go​di​ne Gant pre​tu​rio svoj pe​de​se​ti ro​đendan: znao je da je na​po​la star kao
ne​tom umrlo sto​lje​će, i da lju​di ne žive često tako dugo kao sto​lje​ća. Te je go​di​ne i
Eli​za no​se​ći svo​je posljed​nje di​je​te za sva vre​me​na, pre​ko​ra​či​la ko​nač​ni rub uža​sa i
oča​ja, i dok je u bre​me​ni​toj tami ljetne noći na​uznak le​ža​la u poste​lji s ru​ka​ma na na​-
breklom trbu​hu, po​če​la je sno​va​ti svoj ži​vot u go​di​na​ma kad ne bude više bi​va​la
majka.
Po​če​la je gle​da​ti na za​ljev što se već stao ši​ri​ti sa svo​jim odi​je​lje​nim ža​li​ma, na
ko​ji​ma su se našli nji​ho​vi ži​vo​ti, beskrajno pri​bra​na, sa silnom strplji​vošću koja pola
ži​vo​ta čeka na neki do​ga​đaj, ne to​li​ko sa si​gurnim pre​dvi​đa​njem, ko​li​ko s pro​ro​-
čanskim, tajno​vi​tim na​go​nom. To svojstvo, ta go​to​vo bu​distič​ka spo​kojnost koju,
uko​ri​je​nje​nu u te​meljnoj gra​đi svog ži​vo​ta, ona nije mogla ni za​to​mi​ti ni prikri​ti, bilo
je svojstvo koje je on najma​nje mo​gao shva​ti​ti, koje ga je najvi​še raz​dra​ži​va​lo. Bilo
mu je pe​de​set go​di​na: bio je tra​gič​no svjestan vre​me​na - vi​dio je strastve​nu pu​no​ću
svog ži​vo​ta na izma​ku, pa se trzao na sve stra​ne kao be​zumna i po​bješnje​la ži​vo​ti​nja.
Možda je ona ima​la više razlo​ga za ravno​dušnost nego on, jer je po​tekla iz
okrutnog svi​ta​nja svog ži​vo​ta, kroz bo​lest, tje​lesnu ne​moć, si​ro​ti​nju, trajnu smrtnu
po​gi​belj i bi​je​du: bila je izgu​bi​la svo​je prvo. di​je​te, a osta​lu dje​cu ro​di​la zaklo​nivši ih
od uzastopnih po​šasti; i sada, u svo​joj četrde​set dru​goj go​di​ni, dok joj se posljed​-
nje di​je​te mi​ca​lo u utro​bi, ona je u svom škotskom praznovjerju i sli​je​poj po​ro​dič​noj
tašti​ni, koja pre​dvi​đa tuđe a ne vidi vlasti​to istreb​lje​nje, bila uvje​re​na da se pripravlja
za neku svrhu.
Dok je le​ža​la u poste​lji, ve​li​ka joj je zvi​jezda na pogled pla​nu​la u za​pad​noj četvrti​-
ni neba; uči​ni​lo joj se da se po​la​ko pe​nja​la u ne​be​sa. I premda ne bi mogla reći pre​-
ma ko​jem se vrhuncu gi​bao njen ži​vot, vi​dje​la je u bu​duć​nosti slo​bo​du koju ni​kad
nije upozna​la, ime​tak i moć i bo​gatstvo, žud​nju što je ne​uga​si​vo po​mi​je​ša​na stru​ja​la
nje​zi​nom krvlju. Razmišlja​ju​ći o tome u tami, ona je na​pu​ći​la usne sa za​ne​se​nim za​-
do​voljstvom, tri​jezno vi​de​ći sebe kako radi u puč​kom za​ba​vištu i pri​lič​no lako oti​ma
iz ruku la​ko​umnosti ono što ni​kad nije zna​la sa​ču​va​ti.

23
 »Sve ću ste​ći!« misli​la je »sve ću ste​ći. Will je uspio! Jim je uspio. A ja sam pa​-
metni​ja od njih.« I sa ža​lje​njem, pro​že​tim mu​kom i gorči​nom, po​misli​la je na Ganta:
»A što! Da se ni​sam bri​nu​la o nje​mu, ni vlasti​to​ga šta​pa ne bi da​nas imao. Ja sam
se mo​ra​la bo​ri​ti za ono malo što da​nas ima​mo; ne bismo ima​li kro​va nad gla​vom;
pro​ve​li bismo osta​tak ži​vo​ta u najmlje​noj kući« što je za nju bila krajnja sra​mo​ta
nesna​lažlji​vih i ne​hajnih lju​di.
Pa nasta​vi: »Za no​vac što ga on sva​ke go​di​ne spiska u piću mogla bi se ku​pi​ti do​-
bra parce​la: mogli smo sada biti imuć​ni lju​di da smo kre​nu​li od sa​mog po​četka. Ali
on je odu​vi​jek mrzio i samu po​mi​sao da nešto posje​du​je: to nije mo​gao pod​ni​je​ti, re​-
kao mi je jed​nom, otkad je izgu​bio no​vac u onom poslu u Syd​neyu. Da sam ja bila
tamo, mo​žeš se kla​di​ti u zad​nji do​lar da ne bi bilo gu​bitka. Ili bi ga bilo na dru​goj
stra​ni«, doda mrko.
I le​že​ći tamo dok su rani je​senski vjetro​vi meli Južne bre​go​ve, pu​ne​ći crni zrak
opa​lim lišćem i stva​ra​ju​ći u ispre​ki​da​nim na​va​la​ma da​le​ku tužnu grmlja​vi​nu u vi​so​-
kom drve​ću, ona je razmišlja​la o strancu koji je oži​vio u njoj, te o onom dru​-
gom strancu, tvorcu to​li​kih jada, koji je ži​vio s njom sko​ro dva​de​set go​di​na. I po​-
mislivši na Ganta ona opet osje​ti na​če​to bolno ču​đe​nje, sje​tivši se divljeg razdo​ra
među nji​ma i zapre​ta​ne ve​li​ke borbe koja je vukla ko​ri​jen iz mržnje i lju​ba​vi pre​ma
imo​vi​ni, u ko​joj ona nije sumnja​la u svo​ju po​bje​du, ali joj je sme​ta​la i kva​ri​la ra​ču​ne.
»Sve​ga mi!« pro​šapta​la je. »Sve​ga mi, ni​kad ni​sam vi​dje​la takva čovje​ka!«
Gant, su​očen s gu​bitkom čulnih uži​ta​ka, zna​ju​ći da je došlo vri​je​me kad mora
suspregnu​ti sva svo​ja ra​ble​ovska pretje​ri​va​nja u jelu, piću i lju​ba​vi, spoznao je da
nema tog do​bitka koji bi mu na​dokna​dio gu​bi​tak ra​zuzda​nosti; osje​tio je ta​ko​đer
oštru bol ka​ja​nja, osje​ća​ju​ći da je imao sna​ge ali je pro​puštao pri​li​ke kao onaj
ortakluk s Willom Pentlandom koji mu je mo​gao do​ni​je​ti ugled i bo​gatstvo. Znao je
da je mi​nu​lo sto​lje​će u ko​je​mu je pro​šao najbo​lji dio nje​go​va ži​vo​ta; osje​tio je više
nego ika​da čud​no​va​tost i sa​mo​ću naše male pusto​lo​vi​ne na zemlji: mislio je na svo​je
dje​tinjstvo na ni​zo​zemskoj farmi, na balti​morske dane, na besciljnu skitnju niz konti​-
nent, na grozno ve​zi​va​nje ci​je​lo​ga ži​vo​ta uz niz slu​čajnih do​ga​đa​ja. Go​le​ma tra​ge​di​-
ja slu​ča​ja visje​la je kao tmu​ran oblak nad nje​go​vim ži​vo​tom. Vi​dio je jasni​je
nego ikad da je stra​nac u stra​noj zemlji među lju​di​ma koji će mu uvi​jek biti tu​đinci.
Najčud​ni​ja od sve​ga, po​mislio je, bila je ova veza u ko​joj je izro​dio dje​cu i stvo​rio
ži​vot ovi​san o nje​mu sa že​nom tako da​le​kom od sve​ga nje​go​va po​ima​nja.
On nije znao da li 1900. go​di​na za nje​ga zna​či neki po​če​tak ili svrše​tak; ali s
pozna​tom sla​bošću pu​te​na čovje​ka on od​lu​či da sve do​konča sa​gorjevši zgaslu vatru
u sebi do posljed​njeg proplamsa​ja. U prvoj po​lo​vi​ni mje​se​ca si​ječ​nja, još po​kornič​-
ki vje​ran no​vo​go​dišnjoj pre​obrazbi, on zač​ne di​je​te: u pro​lje​će, kad je bilo oči​to da je
Eli​za opet zatrud​nje​la, pre​pustio se orgi​ja​nju ko​je​mu ni zna​me​ni​to četve​romje​seč​no

24
pi​janstvo iz 1896. nije bilo dostojnim pre​te​čom. Iz dana u dan bi​vao je mahni​to pi​-
jan, dok nije dospio u sta​nje trajnog lu​di​la: u svib​nju ga je ona opet posla​la u lje​či​-
lište u Pi​ed​mont na »kuru«, koja se jed​nostavno sasto​ja​la od toga da se umje​re​no i
jefti​no hra​ni i čuva od alko​ho​la šest tje​da​na, na ste​gu koja je jed​na​ko razja​zi​la nje​go​-
vu žeđ i glad. Vra​tio se potkraj lipnja, izva​na očišćen, ali iznutra uzavreo ko​tao. Na
dan uoči nje​go​va povratka Eli​za, vid​lji​vo bre​me​ni​ta dje​te​tom, bi​je​la je​dra lica, ju​nač​-
no je ušla u sva​ku od četrna​est grad​skih krča​ma, pozva​la vlasni​ka ili pipni​ča​ra iza
šanka i jasno i glasno rekla u pod​buhlom društvu stalnih posje​ti​la​ca:
- Slu​šajte do​bro: ušla sam samo zato da vam ka​žem da se sutra vra​ća gospo​din
Gant, i že​lim vam svi​ma dati na zna​nje da ću vas strpa​ti u zatvor ako ču​jem da ga je
itko od vas poslu​žio pi​ćem.
Oni su zna​li da je ta pri​jetnja besmisle​na, ali bi​je​lo su​dač​ko lice, za​mišlje​no na​pu​-
će​ne usne i desna ruka koju je drža​la la​ba​vo stisnu​tu, kao muška​rac, s ispru​že​nim ka​-
žiprstom što je isti​cao nje​zin proglas mirnom ali ne​ka​ko moć​nom kretnjom, sle​di​li su
ih uža​som što ga ni​kakva go​mi​la žesto​kih pri​je​ko​ra ne bi mogla izazva​ti. Pri​mi​li su
nje​zi​nu obja​vu u pri​pi​tom pre​ne​ra​že​nju, mrmlja​ju​ći po​najvi​še odo​bra​va​nje u stra​hu
dok je od​la​zi​la.
- Bo​ga​mi - reče je​dan brđa​nin štrc​nuvši ne​toč​no sme​đi mlaz pre​ma plju​vač​ni​ci -
ona će to i uči​ni​ti. Ta se žena ne šali.
- K vra​gu! - reče Tim O'Donnel smi​ješno izvi​ja​ju​ći svo​je majmunsko lice iznad
šanka - sad ne bi W. O. od mene do​bio piće pa da je boca petna​est centa i da smo
sami u ne​kom za​ho​du. Je li otišla?
Pro​lo​mi se bu​čan pi​jan smi​jeh.
- Tko je ona? - upi​ta netko.
- Sestra Willa Pentlanda.
- Bo​ga​mi, onda će to i uči​ni​ti - po​vi​če ne​ko​li​ci​na; i prosto​ri​ja se opet potre​se od
nji​ho​va smi​je​ha.
Will Pentland je bio kod Lo​ughra​na kad je ona ušla. Nije ga poz​dra​vi​la. Kad je
otišla, on se okre​ne pre​ma čovje​ku kraj sebe na​ja​vivši svo​ju opasku pti​čjim kli​ma​-
njem i žmirka​njem: - Kla​dim se da ti to ne bi mo​gao - reče.
Kad se Gant vra​tio i bio javno od​bi​jen u jed​noj krč​mi, po​divljao je od gnje​va i po​-
ni​že​nja. Do viski​ja je, na​ravno, vrlo lako do​la​zio, ša​lju​ći ko​či​ja​ša ili kakva crnca
unutra po nj; ali usprkos zloglasnosti nje​go​va po​na​ša​nja koje je posta​lo, on je to
znao, kla​si​čan mit za grad​sku dje​cu, ustuknuo bi na sva​ko novo ogla​ša​va​nje svog
vla​da​nja; go​di​nu za go​di​nom posta​jao je sve osjetlji​vi​ji na to, i nje​gov stid, nje​go​vo
drhta​vo po​ni​že​nje na​red​nih ju​ta​ra, plod uvri​je​đe​na po​no​sa i na​pe​tih ži​va​ca, iza​zi​va​li
su sa​ža​lje​nje. Gorko je osje​tio da ga je Eli​za s namjernom zlo​bom javno osra​mo​ti​la:
na povratku kući vriskao je na nju s optužba​ma i uvre​da​ma.

25
 Ci​je​lo je lje​to Eli​za u na​govještajnom spo​kojstvu pod​no​si​la gro​zu - sad je već
glad​nje​la za njom, če​ka​ju​ći s užasnim mi​rom povra​tak stra​ha u noći. Srdit zbog nje​-
zi​ne trud​no​će, Gant je go​to​vo sva​kod​nevno za​la​zio u Eli​za​bethi​nu kuću na Eagle
Crescentu, odakle ga je sva​ke noći sku​pi​na is​crplje​nih i zastra​še​nih prosti​tutki pre​da​-
va​la na bri​gu sinu Ste​veu, nje​go​vu najsta​ri​jem dje​te​tu, sad već drsko slo​bod​nom sa
sko​ro svim že​na​ma u oko​li​ni koje su ga mi​lo​va​le s do​bro​ćud​nom prosto​tom, smi​ja​le
se od srca nje​go​vim vještim na​tukni​ca​ma i do​pušta​le mu čak da ih vru​će pljusne po
stražnji​ci, oko​sivši se na nj gru​bo dok bi spretno izmi​cao.
- Sine - reče Eli​za​beth snažno drma​ju​ći kli​ma​vu Ganto​vu gla​vu - ne​moj nasta​vi​ti,
kad odrasteš, kao ovaj sta​ri ko​kot. Ali on je do​bar sta​ri deč​ko kada to hoće - nasta​vi
ona, lju​be​ći ga u će​la​vo mjesto na gla​vi i vješto tu​ra​ju​ći dje​ča​ku u ruke novča​nik što
joj ga je u na​pa​du ve​li​ko​dušnosti dao Gant. Ona je bila pre​savjesno pošte​na.
Dje​ča​ka su u tom poslu obič​no pra​ti​li Janna​de​au i Tom Flack, crnac ko​lar, koji su
usi​lje​na drža​nja strplji​vo če​ka​li pred re​šetkastim vra​ti​ma javne kuće dok pri​mi​ca​nje
buke iznutra ne bi na​ja​vi​lo da su Ganta na​go​vo​ri​li da pođe. I on bi išao, nespretno se
rvu​ći sa svo​jim mo​le​ći​vim za​ro​bi​te​lji​ma i grde​ći ih rje​či​tom vriskom, ili raz​dra​ga​no
po​pustljiv, mu​ču​ći neku po​žud​nu pjesmu iz mla​dosti, niz ogra​đe​ne so​ka​ke i glavne
grad​ske uli​ce u ti​ši​ni ve​če​ra​va​nja.

»Gore u sobi, momci,
U onoj stražnjoj sobi,
Sred stje​ni​ca i buha
O ža​losne li kobi.«

Kod kuće bi ga laska​njem uzve​li uz vi​so​ke stu​be ve​rande i na​ma​mi​li u poste​lju; ili
bi, opi​ru​ći se svim na​va​lji​va​nji​ma, iza​zi​vao ženu, koja se obič​no zatva​ra​la u svo​ju
sobu, urla​ju​ći grd​nje i optužbe zbog blu​da, jer je u nje​mu ti​nja​la mrač​na
sumnja, plod nje​go​ve dobi i osu​te sna​ge. Bo​jažlji​va Da​isy, bli​je​da od stra​ha, po​-
bjegla bi pod susjed​no okri​lje Su​die Isa​acs, ili ka Tarkinto​no​vi​ma; de​setgo​dišnja He​-
len, i tada nje​go​va ra​dost, po​ko​ri​la bi ga gu​ra​ju​ći mu žli​ce vre​le juhe u usta i oštro ga
pljuska​ju​ći svo​jom ru​či​com kad bi posta​jao ne​poslu​šan.
- Po​pij to! Bo​lje ti je!
To mu je silno go​di​lo: njih je dvo​je bilo iste žice.
Katkad bi pre​šao sve gra​ni​ce razbo​ra. Pretje​ra​no srdit, lo​žio je huč​nu vatru u
dnevnoj sobi, po​li​je​va​ju​ći razbuktao oganj kantom petro​le​ja, plju​ju​ći uzbu​đe​no u od​-
zivljiv huk i bub​nja​ju​ći do izne​moglosti neki prost napjev, ude​šen na ne​ko​li​-
ko povratnih takto​va glazbe, koji je četrde​set mi​nu​ta te​kao otpri​li​ke ova​ko:

»O-ho - bogme.

26
 Bogme, bogme,
O-ho - bogme,
Bogme - bogme.«

- usva​ja​ju​ći obič​no ri​tam ko​jim zid​ni sat od​bi​ja ure.
A vani, na​ni​za​ni kao majmu​ni duž de​be​lih žica na ogra​di, Sandy i Fergus Duncan,
Seth Tarkinton, po​ne​kad i Ben i Gro​ver, pri​dru​žu​ju​ći se zbo​ru svo​jih pri​ja​te​lja, sla​ga​-
li su pra​te​ći napjev:

»Sta​ri Gant
Nakre​san!
Sta​ri Gant
Nakre​san!«

Da​isy je iz susjed​skog uto​čišta pla​ka​la od sti​da i stra​ha. Ali se He​len, mala krhka
go​ro​pad​ni​ca, ne​po​pustlji​vo drža​la: usko​ro bi se on smi​rio u sto​li​ci i pri​mao vre​lu
juhu i reske ćuške s osmi​je​hom. Gore je le​ža​la Eli​za, bi​je​la lica i bud​na.
Tako je pro​teklo lje​to. Posljed​nje grožđe visje​lo je u su​him i gnji​lim grozdo​vi​ma s
loza; vje​tar je hu​jao u da​lji​ni; završa​vao je ru​jan.
Jed​ne noći su​ho​nja​vi doktor Cardi​ac reče: »Mislim da ćemo s ovim svrši​ti pri​je
sutrašnje ve​če​ri.« On ode osta​vivši u kući jed​nu se​ljanku sred​njih go​di​na, gru​bu pri​-
uče​nu ba​bi​cu.
U osam sati Gant se vra​tio sam. Dje​čak Ste​ve sta​jao je kod kuće da spremno
poslu​ša kad ustre​ba Eli​zi; za tre​nu​tak pažnja je odvra​će​na od gospo​da​ra.
Snažno mu​ka​nje nje​go​va gla​sa, pje​va​ju​ći nepristojnosti, sti​za​lo je kroz susjed​stvo:
kad je ona za​ču​la izne​na​dan divlji huk pla​me​na u dimnja​ku što je potre​sao kuću u
svom letu, po​zo​ve Ste​vea k sebi i na​pe​to pro​šapće: - Sine, sve će nas za​pa​li​ti!
Za​ču​še odozdo mu​kao udar sto​li​ce u padu, nje​go​vu psovku; za​ču​še nje​gov te​žak
tra​pav ko​rak pre​ko bla​go​va​oni​ce i pred​sob​lja; za​ču​še škri​pu sa​vi​ja​nja ste​pe​nišne
ogra​de kad se nje​go​vo ti​je​lo pre​ko nje prevje​si​lo.
- Do​la​zi! - šapne ona - Do​la​zi! Zaklju​čaj vra​ta, sine!
Dje​čak zaklju​ča vra​ta.
- Jesi li tamo? - rikne Gant, gru​nuvši teško svo​jom ve​li​kom ša​kom po tankim vra​-
ti​ma. - Gospo​đi​ce Eli​za: jesi li tamo? - za​urla na nju iro​nič​nim naslo​vom ko​jim joj se
obra​ćao u ovakvim tre​nu​ci​ma.
I razvi​če se uz prostač​ke pri​je​ko​re protka​ne uvre​da​ma:
- Ni​sam ni slu​tio - otpoč​ne pa​da​ju​ći odjed​nom u za​nos besmisle​ne re​to​ri​ke ko​jom
se slu​žio pola gnjevno, pola smi​ješno - ni​sam ni slu​tio onog dana kad sam je prvi put
ugle​dao pri​je osamna​est gorkih go​di​na, kad je došla k meni vi​ju​ga​ju​ći oko ugla kao

27
zmi​ja na trbu​hu - (stalni pri​dje​vak koji mu je od po​navlja​nja bio me​lem srcu) - ni​sam
ni slu​tio da-da-da će do ovo​ga doći - završi on hro​mo. Pri​če​ka ni​je​mo, u grob​nom
muku, ne neki od​go​vor, zna​ju​ći da ona leži u svom blje​do​li​kom miru iza vra​ta, i
ispu​ni se sta​rim za​gu​šu​ju​ćim gnje​vom jer je znao da mu neće od​go​vo​ri​ti.
- Jesi li tamo? Ka​žem ti, jesi li tamo, ženska gla​vo? - urlao je gu​le​ći svo​je ve​li​ke
članke u bi​jesnom uda​ra​nju.
Nije bilo ni​če​ga osim žive bi​je​le ti​ši​ne.
- Jao meni! Jao meni! - uzdi​sao je s ja​kim sa​mo​sa​ža​lje​njem, za​tim za​pad​ne u usi​-
lje​ne unjka​ve je​ca​je što su posta​ja​li posto​ja​na pratnja nje​go​vu grđe​nju. - Mi​losrd​ni
bože! - pla​kao je - to je strašno, to je grozno, to je okru​uu-tno. Što sam uči​nio da
me bog ova​ko pod sta​rost kažnja​va?
Od​go​vo​ra nije bilo.
- Cynthia! Cynthia! - izne​na​da urlikne za​zi​va​ju​ći uspo​me​nu svo​je prve žene, mrša​-
ve tu​berku​lozne usi​dje​li​ce čiji ži​vot, kako je re​če​no, nje​go​vo po​na​ša​nje nije pro​du​ži​-
lo, ali ko​joj se sada rado utje​cao, spoznavši da time povre​đu​je i srdi Eli​zu. - Cynthia!
O Cynthia! Pogle​daj odozgo na me u času moje ne​vo​lje! Pri​te​ci mi! Po​mo​zi mi!
Zašti​ti me od đavla pakle​no​ga!
I on nasta​vi pla​ču​ći kroz teško burleskno unjka​nje: - O-buu-huu-huu! Siđi i spa​si
me, mo​lim te, zakli​njem te, usrd​no ti se utje​čem, ili ću po​gi​nu​ti.
Muk mu je od​go​vo​rio.
- Ne​zahvalnosti, ja​rosni​ja od divljih zvi​je​ri - prosli​je​di Gant ska​ču​ći na dru​gu sta​-
zu, plod​nu izmi​je​ša​nim i po​brka​nim ci​ta​ti​ma. - Vas će sti​ći kazna, ja​mač​no kao što je
pra​ve​dan bog na ne​be​si​ma. Sve vas će sti​ći kazna. Od​gurni starca, uda​ri ga, izba​ci ga
na uli​cu: više nije do​bar. On više ne može za​ra​đi​va​ti za obi​telj - po​ša​lji​te ga pre​ko
bri​je​ga u ubožni​cu. Tamo mu je mjesto. Nje​go​vim kosti​ma po​ravnajte ka​me​njar.
Poštuj svog oca ako že​liš biti du​govje​čan na zemlji. Ah, Gospo​de!

»'Gle, bo​dež Ka​si​jev kroz ovo mjesto pro​đe;
Pogle​daj ka​kav raspor jalni Kaska stvo​ri;
Ovu​da ljub​lje​ni je Brut ga nje​gov pro​bo;
I, kad je svo​je kle​to gvožđe izvu​kao,
Uoči kako krv ga Ce​za​ro​va sli​je​de’«

- Je​emy, - reče u taj čas gospo​đa Duncan svo​me mužu - bo​lje da po​đeš tamo. On je
opet ra​zu​la​ren, a ona je pred po​ro​dom.
Škot od​gurne sto​li​cu i snažno istu​pi iz svog ure​đe​nog ži​votnog obre​da i toplog mi​-
ri​sa tek pe​če​nog kru​ha.
Pred Ganto​vim vrtnim vra​ti​ma on nađe strplji​vog Janna​de​aua ko​je​ga je do​veo

28
Ben. Po​razgo​vo​ri​li su tri​jezno i po​žu​ri​li uz ste​pe​ni​ce kad su odozgo za​ču​li lom i
ženski plač. Eli​za je u sa​moj spa​va​ći​ci otvo​ri​la vra​ta:
- Do​đi​te brzo! - šapta​la je. - Do​đi​te brzo!
- Tako mi boga, ubit ću je - vrištao je Gant, stro​va​lju​ju​ći se niza ste​pe​ni​ce na veću
po​gi​belj svom vlasti​tom ži​vo​tu nego iči​jem dru​gom. - Sad ću je ubi​ti, i okonča​ti svo​-
ju bi​je​du.
Imao je te​žak ža​rač u ruci. Njih dvo​ji​ca ga zgra​be; kršni dra​gu​ljar uzme mu ža​rač
iz ruke smi​re​nom sna​gom.
- Razbio je gla​vu na uzglavlju poste​lje, mama - reče Ste​ve si​la​ze​ći. Bila je isti​na:
Gant je krva​rio.
- Idi po uja​ka Willa, sine. Brzo! - On jurnu kao hrt.
- Mislim da se ovog puta bio od​lu​čio - šapne ona.
Duncan zatvo​ri vra​ta pred razjaplje​nim re​dom susje​da iza vrtnog ula​za.
- Tako ćete se nahla​di​ti, gospo​đo Gant.
- Drži​te ga da​lje od mene! Drži​te ga da​lje! - ja​ukne jako.
- Hoću, hoću! - od​go​vo​ri on škotski mirno.
Ona se okre​ne da se popne uza stu​be, ali već na dru​goj pad​ne teško na ko​lje​na. Ba​-
bi​ca, vra​ća​ju​ći se iz ku​pa​oni​ce kamo se bila zaklju​ča​la, prisko​či joj u po​moć. Za​tim
se ona po​la​ko popne izme​đu te žene i Gro​ve​ra. Vani Ben okretno sko​či ispod
niske stre​he u li​je​hu lji​lja​na: Seth Tarkinton, lupka​ju​ći po ograd​noj žici, do​vi​ki​vao je
poz​dra​ve.
Gant je po​šao poslušno, po​ma​lo sme​te​no, izme​đu dvo​ji​ce svo​jih ču​va​ra: kad su se
nje​go​vi go​le​mi udo​vi mlo​ha​vo sva​li​li u sto​li​cu za lju​lja​nje, oni ga svu​ko​še. He​len se
već neko vri​je​me vrzma​la po ku​hi​nji: sada se po​ja​vi​la s ki​pu​ćom ju​hom.
Ganto​ve mrtve oči zasvi​jetle kad je ugle​da i pre​pozna.
- Hej mala - rukne on raskri​livši tu​ga​lji​vo ruke - kako si? - Ona od​lo​ži juhu; on
žesto​ko pri​vu​če nje​zi​no krhko ti​je​lo k sebi, četka​ju​ći joj obraz i vrat svo​jim kru​tim
če​ki​njastim brko​vi​ma, za​pahnju​ju​ći je smrd​lji​vim za​da​hom ra​že​nog viski​ja.
- Oh on se posje​kao! - dje​vojči​ca je misli​la da će zapla​ka​ti.
- Vidi što su mi uči​ni​li, mala - po​ka​že on svo​ju ranu i za​cvi​li.
Will Pentland, pra​vi sin ple​me​na u ko​je​mu je​dan dru​go​ga ni​kad ne za​bo​ravlja, a
je​dan dru​go​ga viđa samo u vri​je​me smrti, kuge i uža​sa, uđe.
- Do​bra ve​čer, gospo​di​ne Pentland - reče Duncan.
- Tek pod​nošlji​va - reče on svo​jim pti​čjim kli​ma​njem i žmirka​njem, do​bro​ćud​no
obuhva​ća​ju​ći obo​ji​cu. Stao je ispred vatre za​mišlje​no obre​zu​ju​ći svo​je kratke nokte
tu​pim no​žem. To je bilo nje​go​vo pozna​to drža​nje u društvu: nitko ne može vi​dje​ti,
osje​ćao je, što misli​te o bilo čemu, ako obre​zu​je​te nokte.
Pogled na nje​ga istog tre​na pre​ne Ganta iz mrtvi​la: sje​tio se razvrgnu​tog ortaklu​ka;

29
pozna​to drža​nje Willa Pentlanda, dok je sta​jao ispred vatre, pri​zo​ve mu u pa​met sve
zna​čajke ple​me​na koje je od sveg srca mrzio - drsku sa​mo​do​pad​nost, nepre​kid​-
nu dvosmisle​nost, uspjeh.
- Gorštač​ka hu​lja! - rikne. - Gorštač​ka hu​lja! Najni​ži među niski​ma! Najpod​li​ji
među pod​li​ma!
- Gospo​di​ne Gant! Gospo​di​ne Gant! - zakli​njao je Janna​de​au.
- Što je to s to​bom, W. O? - upi​ta Will Pentland ne​vi​no po​di​gavši oči sa svo​jih no​-
ka​ta. - Jesi li po​jeo nešto što ti nije pri​ja​lo? - na​migne drsko Dunca​nu i vra​ti se prsti​-
ma.
- Tvog jad​nog sta​rog oca - za​urli​če Gant - bi​če​va​li su na javnom mjestu što nije
pla​ćao du​go​ve. - Ovo je bila potpu​no izmišlje​na uvre​da koja se me​đu​tim u Ganto​vu
mozgu utvrdi​la kao isti​na, kao i mno​gi dru​gi ukrasni pri​dje​vi, jer mu je pru​ža​la za​do​-
voljstvo od ko​jeg je igra​lo srce.
- Bi​če​va​li po nje​go​vu javnom mjestu, je li? - Will opet na​migne, ne mo​gavši se
odupri​je​ti kušnji. - To su pri​lič​no tiho izve​li, zar ne? - Ali iza do​bro raspo​lo​že​nog
izra​za na licu nje​go​ve su oči bile hlad​ne. Za​mišlje​no je na​pu​ćio usne dok je obra​đi​-
vao prste.
- Ali ja ću ti reći nešto o nje​mu, W. O. - nasta​vio je ča​sak za​tim s hlad​nom ali
zloslutnom razbo​ri​tošću. - On je pustio da mu žena umre pri​rod​nom smrću u poste​lji.
On nije po​ku​šao da je ubi​je.
- Ne, tako mi boga! - na​do​da Gant. - Pustio ju je da ska​pa od gla​di Ako je sta​ri​ca
ikad u svom ži​vo​tu do​bi​la pošten ru​čak, do​bi​la ga je pod mo​jim kro​vom. Jed​na je
stvar si​gurna: mogla je oti​ći u pa​kao i natrag, i to dva​put, pri​je nego što bi ga do​bi​la
od sta​rog Toma Pentlanda ili ko​je​ga nje​go​va sina.
Will Pentland sklo​pi svoj tupi nož i spre​mi ga u džep.
- Sim i ma​jor Pentland nije ra​dio ni​je​dan čestit dan u svom ži​vo​tu usklikne Gant
kao sretnu skri​ve​nu mi​sao.
- Po​la​ko, gospo​di​ne Gant! - reče Duncan pri​je​korno.
- Pst! Pst! - šapne oštro dje​vojči​ca pri​maknuvši se k nje​mu s ju​hom. Ona mu pri​-
ne​se pu​še​ću kutla​ču usti​ma, ali on okre​ne gla​vu da do​ba​ci još jed​nu uvre​du. Ona ga
oštro pljusne po usti​ma.
Po​pij ovo! - pisne ona. I krotko se smi​ju​lje​ći, nje​go​ve se oči za​drže na njoj, i on
poč​ne gu​ta​ti juhu.
Will Pentland po​zorno pro​motri na čas dje​vojči​cu, za​tim zime na Dunca​na i Janna​-
de​aua uz kli​ma​nje i žmirka​nje. Ne re​kavši više ni ri​je​či, on na​pusti sobu i popne se
uza stu​be. Nje​go​va je sestra ispru​že​na na le​đi​ma mirno le​ža​la.
- Kako se osje​ćaš, Eli​za? - Soba je bila ispu​nje​na bo​ga​tim mi​ri​som zre​lih kru​ša​ka;
ne​uobi​ča​je​na vatra od bo​ro​vi​ne gorje​la je iza re​šetke: on za​uzme svo​je mjesto ispred

30
nje i poč​ne obre​zi​va​ti nokte.
- Nitko ne zna - nitko ne zna - poč​ne ona uda​rivši naglo u bu​jan po​tok suza - što
sam ja pro​pa​ti​la. - Na tre​nu​tak obri​še oči okrajkom plahte: nje​zin ši​ro​ki jaki nos,
crve​no usa​đen u bje​li​nu lica, izgle​dao je kao pla​men.
- Što imaš do​bro za jelo? - reče on na​mignuvši joj sa smi​ješnom prož​drlji​vošću.
- Ima kru​ša​ka na po​li​ci, Will. Metnu​la sam ih tamo prošlog tjed​na da omekša​ju.
On ode u ve​li​ku osta​vu i za​čas se vrne s krupnom žu​tom kruškom; vra​ti se
ognjištu i otvo​ri ma​nju oštri​cu svog noža.
- Sve​ga mi, Will - reče ona mirno tre​nu​tak kasni​je. - Po​ku​ša​la sam sve što god sam
mogla. Ja ne znam što je s njim. Ali mo​žeš se kla​di​ti o svoj posljed​nji do​lar da ja to
neću trpje​ti. Mogu se i sama sna​la​zi​ti - reče odre​ši​to kli​ma​ju​ći gla​vom. On pre​pozna
taj glas.
Sko​ro se za​bo​ra​vio: - Vi​diš, Eli​za - poč​ne - ako si po​mišlja​la da neg​dje gra​diš, ja
ću - ali se osvi​jesti na vri​je​me - ja ću ti dati gra​đu po najni​žoj ci​je​ni koju mo​žeš naći
- zaklju​či i brzo uba​ci krišku kruške u usta.
Ona hitro na​pu​ći usta ne​ko​li​ko ča​sa​ka.
- Ne - reče. - Za to još ni​sam spremna, Will. Ja​vit ću ti. - Na ognjištu se uru​ši
rastre​se​no drve​no ugljevlje.
- Ja​vit ću ti - reče ona opet. On sklo​pi nož i uba​ci ga u džep od hla​ča.
- Laku noć, Eli​za - reče. - Mislim da će Pett doći da te vidi. Reći ću joj da ti je do​-
bro.
On tiho siđe niza stu​be i iza​đe na​po​lje kroz pro​čelna vra​ta. Dok se spuštao vi​so​-
kim ste​pe​ni​ca​ma ve​rande, Duncan i Janna​de​au tiho pri​đu niz dvo​rište iz dnevne
sobe.
- Kako je W. O.? - upi​ta on.
- Ah, sada mu je do​bro - reče Duncan ve​se​lo. - Čvrsto je zaspao.
- Snom pra​ved​ni​ka? - upi​ta Will Pentland i na​migne.
Švi​ca​rac uzme za zlo prikri​ve​no ru​ga​nje sa svo​jim Ti​ta​nom.
- Ve​li​ka je šte​ta - poč​ne Janna​de​au du​bo​kim grle​nim gla​som - što gospo​din Gant
pije. Sa svo​jim umom on je mo​gao da​le​ko sti​ći. Kad je tri​je​zan od nje​ga nema bo​ljeg
čovje​ka.
- Kad je tri​je​zan? - reče Will na​mignuvši mu u mra​ku. - A ka​kav je kad spa​va?
- S njim je u redu čim ga se prihva​ti He​len - pri​mi​je​ti Duncan svo​jim bo​ga​tim gla​-
som. - To je pra​vo čudo što ta dje​vojči​ca može s njim uči​ni​ti.
- Ah, vje​rujte mi - nasmi​jao se Janna​de​au s grle​nim za​do​voljstvom. - Ta cu​ri​ca zna
postu​pa​ti sa svo​jim ta​tom.
Di​je​te je sje​di​lo u ve​li​koj sto​li​ci kraj je​nja​le vatre u dnevnoj sobi: či​ta​la je dok
nisu zamrli pla​mič​ci u že​ra​vi​ci - za​tim je tiho na nju sme​la pe​peo. Gant je u du​bo​-

31
kom snu le​žao na kožna​toj sofi uza zid. Ona ga je bila do​bro omo​ta​la pokri​va​čem;
sad metne jastuk na jed​nu sto​li​cu i na nj smjesti nje​go​ve noge. Za​uda​rao je po vo​nju
viski​ja; pro​zor se tre​sao od nje​go​va hrka​nja.
Tako je pro​tekla nje​go​va noć, po​to​nu​la u za​bo​ra​vu; on je spa​vao kad su ve​li​ki po​-
ro​đajni bo​lo​vi uhva​ti​li Eli​zu u dva ujutro; prespa​vao je svu strplji​vu muku i bri​gu
dokto​ra, ba​bi​ce i svo​je žene.

32
 4.


Di​je​te nije bilo oda​bra​lo pra​vo vri​je​me da se rodi; ali kad se Gant na​po​kon pro​bu​-
dio čas posli​je de​set idu​ćeg jutra, cvi​le​ći od na​pe​tih ži​va​ca i sti​de​ći se od mutna sje​-
ća​nja, za​čuo je, dok je pio vru​ću kavu koju mu je He​len do​ni​je​la, gla​san i dug pluć​-
ni plač odozgo.
- Oh, bože moj, bože moj - prošte​nje. Za​tim po​ka​že pre​ma zvu​ku. - Je li dje​čak ili
dje​vojči​ca?
- Još ga ni​sam vi​dje​la, tata - od​go​vo​ri He​len. - Ne pušta​ju nas unutra. Ali doktor
Cardi​ac je iza​šao i re​kao nam da bismo mogli do​bi​ti dje​ča​či​ća ako bu​de​mo do​bri.
Za​čuo se stra​šan to​pot po li​me​nom kro​vu i se​ljač​ki glas ba​bi​ce koja je pso​va​la:
Ste​ve sko​či kao mač​ka s kro​va nad tri​je​mom u li​je​hu lji​lja​na pred Ganto​vim pro​zo​-
rom.
- Ste​ve, prokle​ti lu​pe​žu - rikne ku​ćevlasnik ko​je​mu se tre​nu​tač​no vra​ti​lo zdravlje -
za ime Isu​so​vo što to ra​diš?
Dje​čak je već presko​čio ogra​du.
- Vi​dio sam ga! Vi​dio sam ga! - do​le​ti nje​gov glas.
- I ja sam ga vi​dio! - vikne Gro​ver, uletjevši u sobu i izletjevši na​po​lje prosto​dušno
za​ne​sen.
- Ako vas još je​danput uhva​tim na ovom kro​vu, vi mangu​pi - kri​ča​la je se​oska ba​-
bi​ca vi​so​ko - ode​rat ću vam kožu.
Gant se za tre​nu​tak razve​se​lio kad je čuo da je nje​gov posljed​nji bašti​nik muško;
ali sad je ko​ra​čao po sobi i beskrajno se tu​žio.
- Oh moj bože, moj bože! Je li me ovo mo​ra​lo za​de​si​ti pod moje sta​re dane? Da
hra​nim još jed​na usta! To je strašno, to je grozno, to je okru​uu-tno - i on usi​lje​no
poč​ne pla​ka​ti. Tada, shva​tivši da tog časa ni​ko​ga nije bilo u bli​zi​ni da ga dirne nje​go​-
va tuga, naglo presta​ne i za​le​ti se pre​ma vra​ti​ma, pre​si​je​če bla​go​va​oni​cu i pro​la​ze​ći
pred​sob​ljem glasno za​ja​di​ku​je:
- Eli​za! Ženo! Oh, mala, reci da mi opraštaš! - I popne se uza stu​be svojski je​ca​ju​-
ći.
- Ne puštajte ga unutra! - krikne pred​met nje​go​ve mo​litve oštro s pri​lič​no izu​-
zetnom sna​gom.
- Re​ci​te mu da sada ne može ući - reče Cardi​ac su​him gla​som ba​bi​ci, zu​re​ći po​-
zorno u vagu. - I ona​ko ne​ma​mo ništa za piće osim mli​je​ka - na​do​da.
Gant je bio pred vra​ti​ma.
- Eli​za, ženo! Smi​luj se, mo​lim te. Da sam znao.
- Da - reče se​oska ba​bi​ca gru​bo otvo​rivši vra​ta - da se pas nije za​usta​vio da po​-

33
digne nogu, uhva​tio bi zeca! Od​la​zi​te odavde! - I ona mu ih si​lo​vi​to tresne u lice.
On siđe niza ste​pe​ni​ce po​ku​nje​na lica, ali se lu​ka​vo na​ce​ri razmišlja​ju​ći o ba​bi​či​nu
od​go​vo​ru. I hitro lizne svoj ve​li​ki pa​lac je​zi​kom.
- Mi​losrd​ni bože! - reče i osmi​jehne se. Za​tim se vra​ti svo​joj ja​di​kovci u ka​ve​zu.
Pre​ki​nu​toj ja​di​kovci.
- Mislim da će biti do​bro - reče Cardi​ac, drže​ći nešto crve​no, ljeska​vo i sme​žu​ra​no
za pete, puc​nuvši ga naglo po trti​ci da ga malo oži​vi.
Či​nje​ni​ca je da je nasljed​nik nastu​pio potpu​no opremljen svim pri​pad​nim napra​vi​-
ca​ma, zavrtnji​ma, pipci​ma, brtva​ma, ku​ka​ma, ru​pi​ca​ma, klinci​ma koji se smatra​ju
ne​ophod​nim za cje​lo​vi​tost po​ja​ve, sklad di​je​lo​va i je​dinstvo dojma u ovom ve​-
oma energič​nom, za​hukta​lom i takmi​čarskom svi​je​tu. On je bio pra​vi muška​rac u
ma​lom, si​ćušni žir iz ko​jeg mora izrasti mo​ćan hrast, bašti​nik svih vje​ko​va, nasljed​-
nik ne​ispu​nje​ne sla​ve, di​je​te napretka, mi​lje​nik pro​pu​pa​log Zlatnog doba i, što je
važni​je, Sre​će i nje​zi​nih Su​đe​ni​ca koje ga, ne​za​do​voljne što su ga go​to​vo ugu​ši​le
ovim bla​goslo​vom vre​me​na i obi​te​lji, brižlji​vo sa​ču​va​še dok Napre​dak nije prezreo
od sla​ve.
- No, kako ćete ovo nazva​ti? - raspi​ta se dr Cardi​ac, go​vo​re​ći tako, sa sa​blažnji​-
vom i me​di​cinskom si​ro​vošću, o ovom pra​vom kra​ljevskom čedu.
Eli​za je bila bo​lje ude​še​na za kozmič​ke titra​je. Potpu​no, iako ne​toč​no, svjesna
ono​ga što se na​govješta​va​lo, ona Dje​te​tu sre​će dade naslov Euge​ne, ime koje pre​-
divno zna​či »ple​me​ni​to ro​đen«, ali koje, kao što će to svatko posvje​do​či​ti, ne zna​či,
niti je ikad zna​či​lo, »ple​me​ni​to za​čet«.

Ova oda​bra​na bi​je​la uža​re​nost ko​joj je već bilo dano ime i iz či​jeg se sre​dišta mora
ve​ći​na do​ga​đa​ja u ovoj kro​ni​ci pro​matra​ti, po​ro​di se, kako re​kosmo, na sa​mom šiljku
po​vi​jesti. Ali ste možda, či​ta​te​lju, vi već razmišlja​li o tome? Niste? Onda osvje​ži​mo
vaše po​vi​jesno pamće​nje.
Do 1900. Oscar Wilde i Ja​mes A. Mc​Ne​ill Whistler go​to​vo su do​rekli sve što se
pri​ča da su rekli i što je Euge​neu bilo su​đe​no da čuje dva​de​set go​di​na kasni​je; ve​ći​na
slavnih vikto​ri​ja​na​ca umrla je pri​je po​četka grmlja​vi​ne; Willi​am Mc​Kinley bio
je pred​lo​žen po dru​gi put, po​sa​da špa​njolske morna​ri​ce vra​ti​la se kući u teglja​ču.
U ino​zemstvu, namrgo​đe​na sta​ra Bri​ta​ni​ja posla​la ulti​ma​tum Južno​afri​kanci​ma
1899; lord Ro​berts (»Mali Bobs«, kako su ga zva​li nje​go​vi vojni​ci) ime​no​van
vrhovnim za​povjed​ni​kom na​kon ne​ko​li​ko bri​tanskih po​ra​za; re​pu​bli​ka Transva​al pri​-
po​je​na Ve​li​koj Bri​ta​ni​ji u rujnu 1900, a formalno pri​po​je​na u mje​se​cu Euge​ne​ova ro​-
đe​nja. Dvi​je go​di​ne kasni​je održa​na je Mi​rovna konfe​renci​ja.
U me​đuvre​me​nu što se zbi​va​lo u Ja​pa​nu? Ja ću vam reći; prvi parla​ment sastao se
1891, rat s Ki​nom vo​dio se 1894/95, Formo​sa pre​pušte​na 1895. Na​da​lje, Warren

34
Hastings je bio okrivljen i su​đen; papa Siksto V do​šao i pro​šao; Ti​be​ri​je je po​ko​rio
Dalma​ci​ju; Justi​ni​jan osli​je​pio Be​li​za​ra; svad​be​ne i pogreb​ne sve​ča​nosti Wilhelmi​ne
Charlotte Ca​ro​li​ne von Brandenburg-Ansbach i kra​lja Ge​orgea II su bile objavlje​ne,
dok su sve​ča​nosti Be​renga​ri​je od Na​varre i kra​lja Ric​harda I bile je​dva nešto
više nego davna uspo​me​na; Di​okle​ci​jan, Karlo V i Vic​tor Ama​de​us od Sardi​ni​je
odrekli se pri​jesto​lja; Henry Ja​mes Pye, ovjenča​ni pjesnik Engleske, bio je sa svo​jim
pre​ci​ma; Ka​si​odor, Kvinti​li​jan, Ju​ve​nal, Lukre​ci​je, Marci​jal i Albert Me​dvjed od
Brandenburga odazva​li su se na posljed​nju ve​li​ku pro​zivku; bitke kod Anti​eta​ma,
Smo​lenska, Drum​clo​ga, Inkerma​na, Ma​renga, Cawynpo​rea, Killi​ecranki​ea, Sluysa,
Ac​ti​uma, Le​panta, Tewkesburya, Brandywi​nea, Ho​henlinde​na, Sa​la​mi​ne i
Wildernessa vo​di​le su se na kopnu i na moru; Alke​mo​ni​di i La​ke​de​mo​nja​ni progna​-
li Hi​pi​ju iz Ate​ne; Si​mo​nid, Me​nander, Stra​bon, Mosc​hus i Pindar pod​mi​ri​li su svo​je
ze​maljske ra​ču​ne; bla​že​ni Euze​bi​je, Ata​na​si​je i Zla​to​usti otišli su u svo​je ne​beske
niše; Menka​ura je po​di​gao Tre​ću pi​ra​mi​du; Aspalta je pre​dvo​dio po​bjed​nič​ke
vojske; da​le​ki oto​ci Bermu​da, Malta i Windward bili su ko​lo​ni​zi​ra​ni. K tome, špa​-
njolska Arma​da je bila po​ra​že​na, pred​sjed​nik Abra​ham Lincoln umo​ren, a ri​bo​lovna
tvrtka iz Ha​li​faxa dala Bri​ta​ni​ji 5,500.000 $ za dva​na​est go​di​na povlasti​ca u ri​ba​re​-
nju. Na​po​kon, samo tri​de​set ili četrde​set mi​li​ju​na go​di​na ra​ni​je naši najsta​ri​ji pre​đi
ispu​za​li su iz praslu​zi; a za​tim, bez sumnje, vi​djevši da je promje​na ne​ugod​na, otpu​-
za​li opet natrag.

Takvo je bilo sta​nje po​vi​jesti kad je Euge​ne ušao na po​zorni​cu ljud​skih do​ga​đa​ja
1900.
Rado bismo dali nešto širi pri​kaz svi​je​ta što ga je nje​gov ži​vot do​taknuo ti​je​kom
prvih ne​ko​li​ko go​di​na, po​ka​zu​ju​ći u sva​kom pogle​du i vezi zna​če​nje ži​vo​ta vi​đe​nog
s poda ili iz ko​li​jevke, ali se ti dojmo​vi gube kad bi ih tre​ba​lo reći, ne zbog manjka​ve
inte​li​genci​je, nego zbog ne​dostatka vla​da​nja mi​ši​ći​ma, sna​ge arti​ku​la​ci​je i zbog
uzastopnih va​lo​va sa​mo​će, do​sa​de, po​tište​nosti, zastra​nje​nja i krajnje prazni​ne što
ra​tu​ju pro​tiv reda u ljud​skom umu dok ne navrši tri ili če​ti​ri go​di​ne.
Le​že​ći mrač​no u svo​joj ko​li​jevci, opran, napra​šen i nahra​njen, mirno je razmišljao
o mno​gim stva​ri​ma pri​je nego što bi za​pao u san - besko​na​čan san koji mu je bri​sao
vri​je​me te je osje​ćao da je za​uvi​jek pro​pustio je​dan dan blista​va ži​vo​ta. U tim tre​nu​-
ci​ma srce ga je bo​lje​lo od uža​sa dok je mislio o ne​udob​nosti, sla​bosti, tu​pa​vosti i
beskrajnom nespo​ra​zu​mu što ih mora pod​ni​je​ti pri​je nego što za​do​bi​je i tje​lesnu slo​-
bo​du. Pozli​lo bi mu kad bi po​mislio na te​gob​nu uda​lje​nost ispred sebe, po​manjka​nje
su​rad​nje među sre​dišti​ma upravlja​nja, na ne​po​korni i izgred​nič​ki mje​hur, na bespo​-
moć​nu izložbu ko​joj se mo​rao po​dvrga​va​ti u društvu bra​će i sesta​ra što su se smi​ju​-
lji​li i pipka​li ga dok je bio su​šen, pran i prevrtan pred nji​ma.

35
 Za​pa​dao je u bolnu tjesko​bu jer ga je po​go​di​lo si​ro​maštvo simbo​la: mo​zak mu se
zapleo u mre​žu jer nije imao ri​je​či da nji​ma radi. Nije imao čak ni ime​na za pred​me​-
te oko sebe: on ih je vje​ro​jatno za sebe ozna​čio kakvim žargo​nom, po​taknut od​-
lomci​ma go​vo​ra što se orio oko nje​ga, a slu​šao je po​zorno dan za da​nom shva​tivši da
nje​gov prvi bi​jeg mora doći kroz je​zik. Po​ka​zao je što je brže mo​gao svo​ju prož​drlji​-
vu glad za sli​ka​ma i tiskom: po​ne​kad bi mu do​no​si​li ve​li​ke pretje​ra​no ilustri​ra​-
ne knji​ge, a on bi ih očajno pod​mi​ći​vao gu​ka​njem, ushi​će​nim vriska​njem, ne​obič​nim
gri​ma​sa​ma i svim onim dru​gim stva​ri​ma što su ih oni kod nje​ga ra​zumje​li. On se
divlje ču​dio kako bi se osje​ća​li kad bi zna​li što je zapra​vo mislio: po​ne​kad se mo​-
rao smi​ja​ti nji​ma i ci​je​loj nji​ho​voj ne​ra​zumnoj ko​me​di​ji gre​ša​ka dok su se oko​lo še​-
pi​ri​li da ga za​ba​ve, kli​ma​li mu gla​va​ma, gru​bo ga škaklja​li na​go​ne​ći ga na si​lo​vi​tu
ciku pro​tiv nje​go​ve vo​lje. Pri​zor je odjed​nom bio du​bo​ko do​sa​dan i smi​je​šan: dok je
sje​dio nasred poda i gle​dao kako ula​ze, vi​de​ći da se sva​ko​me lice izo​bli​ču​je od ble​-
sa​vog pogle​da i slu​ša​ju​ći nji​ho​ve gla​so​ve što su posta​ja​li besmisle​ni i raznje​že​ni kad
god su se nje​mu obra​ća​li, go​vo​re​ći mu ri​je​či koje on još nije ra​zu​mi​je​vao ali je vi​dio
da ih oni iskrivlju​ju u glu​poj nadi da daju jasno​ću ono​me što je ra​ni​je izna​ka​že​no, on
se mo​rao smi​ja​ti bu​da​la​ma usprkos svo​me jadu.
A dok su ga ostavlja​li sa​mog da spa​va u zamra​če​noj sobi, s de​be​lim pru​ga​ma
sunča​ne svjetlosti na podu, nje​ga je obu​zi​ma​la ne​izmjerna sa​mo​ća i tuga: pra​tio je
svoj ži​vot niz sve​čan vi​dik šumsko​ga prosje​ka i znao je da će uvi​jek biti tu​žan: u ka​-
ve​zu te male okrugle lu​ba​nje, u tamni​ci tog ta​janstve​nog srca koje kuca, nje​gov ži​vot
uvi​jek mora stu​pa​ti niz osamlje​na še​ta​lišta. Izgub​lje​nik. Ra​zu​mio je da su lju​di bili
za​uvi​jek stranci je​dan dru​go​me, da nitko ni​ko​ga ne uspi​je stvarno upozna​ti, da
utamni​če​ni u mrač​noj utro​bi svo​je majke mi do​la​zi​mo u ži​vot ne vi​de​ći joj lica, da
nas pre​da​ju u nje​zi​ne ruke kao stranca, i da, uhva​će​ni u tu ne​razre​ši​vu tamni​cu
posto​ja​nja, ni​ka​da iz nje ne po​bjegne​mo, bez ob​zi​ra kakve nas ruke grli​le, kakva
nas usta lju​bi​la, kakvo nas srce gri​ja​lo. Ni​kad, ni​kad, ni​kad, ni​kad, ni​kad.
Vi​dio je da ve​li​ke spo​do​be što su se ko​me​ša​le oko nje​ga, go​le​me izbu​lje​ne gla​ve
što su se odvratno svi​ja​le u nje​go​vu ko​li​jevku, jaki gla​so​vi što su se ne​su​vislo
kotrlja​li iznad nje​ga, nisu me​đu​sob​no ima​li mno​go više ra​zu​mi​je​va​nja nego što su ga
po​ka​zi​va​li pre​ma nje​mu: da su čak i nji​hov go​vor, nji​ho​va sva glatko​ća i la​ko​ća
pokre​ta bili tek oskud​ni pre​no​si​te​lji misli i osje​ća​ja, a često su slu​ži​li ne zato da po​-
mognu ra​zu​mi​je​va​nju, nego da pro​du​be i pro​ši​re su​kob, gorči​nu i pre​dra​su​du.
Mo​zak mu je po​tamnio od uža​sa. Vi​dio je sebe kao ne​uobli​če​na stranca, za​bavnog
ma​log kla​una, ko​je​ga tre​ba da maze i bra​ne ove ogromne i da​le​ke spo​do​be. Bio je
poslan iz jed​nog ta​janstva u dru​go: neg​dje u svo​joj svi​jesti ili izvan nje čuo je
silnu zvo​nja​vu tiho, kao da je odje​ki​va​la pod mo​rem, i dok je slu​šao, duh sje​ća​nja
ho​dio je nje​go​vim umom, i on oću​ti na tre​nu​tak da je go​to​vo pro​na​šao ono što je bio

36
izgu​bio.
Po​ne​kad, uzdi​žu​ći se prsi​mi​ce nad vi​so​ke zi​do​ve svo​je ko​li​jevke, ba​cio bi vrtoglav
pogled na šare saga da​le​ko pod so​bom; svi​jet je do​la​zio u nje​gov um i od​la​zio pli​va​-
ju​ći po​put pli​me i ose​ke, čas tre​nu​tač​no utisnuvši ci​je​lu svo​ju oštru sli​ku, čas je​nja​-
va​ju​ći tamno i sa​nji​vo, dok je on sastavljao sla​galjku osje​ća​nja ko​ma​dić po ko​ma​dić,
vi​de​ći samo bli​je​sak ognja kako ple​še na ža​ra​ču, ču​ju​ći za​tim vi​linsko kvo​ca​nje ko​-
ko​ši zagri​ja​nih na suncu, neg​dje pri​je​ko u da​le​kom i za​ča​ra​nom svi​je​tu. Onda je čuo
nji​ho​vo razbu​đe​no ju​tarnje ko​ko​da​ka​nje jasno i glasno, izne​na​da postavši bi​tan i
svjestan gra​đa​nin ži​vo​ta; ili, do​la​ze​ći i od​la​ze​ći u na​izmje​nič​nim va​lo​vi​ma mašte i
zbi​lje, slu​šao je glasnu, vi​le​njač​ku grmlja​vi​nu iz Da​isyne sobe za glazbu. Kad ju
je mno​go go​di​na kasni​je čuo, neka su se vra​ta otvo​ri​la u nje​go​vu mozgu; ona mu je
rekla da je to bio »Me​nu​et« Pa​de​rewsko​ga.
Nje​go​va je ko​li​jevka bila ve​li​ka ple​te​na ko​ša​ra, do​bro nastrta i po​jastu​če​na
iznutra; kad je oja​čao, mo​gao je u njoj izvo​di​ti ne​obič​ne akro​ba​ci​je, prevrću​ći se,
pra​ve​ći ko​lu​to​ve, uspravlja​ju​ći se la​ga​no i čvrsto: strplji​vim na​po​rom mo​gao je ispu​-
za​ti pre​ko stra​ni​ce na pod. Tamo bi ba​uljao po prostra​nim uzorci​ma saga, upravlja​ju​-
ći po​zorno oči na ve​li​ke drve​ne koc​ke ne​ured​no razba​ca​ne po podu. Pri​pa​da​le su nje​-
go​vu bra​tu Lu​keu: sva slo​va abe​ce​de bila su na nji​ma ure​za​na u raznim svi​jetlim bo​-
ja​ma.
Drže​ći ih nespretno u svo​jim ru​či​ca​ma, sa​ti​ma je pro​uča​vao te simbo​le go​vo​ra,
zna​ju​ći da pred so​bom ima ka​me​nje je​zič​nog hra​ma, i očajno se bo​re​ći da pro​na​đe
ključ koji bi unio red i razbor u to bezvlašće. Silni gla​so​vi leb​dje​li su se da​le​ko nad
njim, ogromni su obli​ci do​la​zi​li i od​la​zi​li, di​žu​ći ga do vrtogla​vih vi​si​na, po​lu​žu​ći ga
s ne​is​crplji​vom sna​gom. Zvo​no je je​ča​lo ispod mora.
Jed​nog dana kad se obilno južno pro​lje​će bo​ga​to rastvo​ri​lo, kad se spužvasta crni​-
ca u dvo​rištu pokri​la izne​nad​nom me​kom tra​vom i vlažnim cvi​je​ci​ma što ih je ve​li​ka
trešnja po​la​ko si​ja​la s krupnim bi​serjem žuć​kastog soka, dok su joj plo​do​vi dozri​je​-
va​li u ra​sipnim grozdo​vi​ma, Gant ga uzme iz ko​ša​re s vi​so​kog pro​čelnog tri​je​ma u
suncu i pro​đe s njim oko kuće uz li​je​hu lji​lja​na, no​se​ći ga stra​ga ispod drve​ća u ko​-
jem su pje​va​le sakri​ve​ne pti​ce do sa​mog kra​ja posje​da.
Ov​dje je zemlja bila nehla​do​vi​ta, suha, zgru​da​na od plu​ga. Euge​ne je znao po miru
da je ne​dje​lja: s vi​so​ke ži​ča​ne ogra​de ši​rio se te​žak mi​ris ki​se​li​ce. Na dru​goj stra​ni
Swa​ino​va je kra​va trga​la svje​žu oštru tra​vu di​žu​ći s vre​me​na na vri​je​me gla​vu i po​ju​-
ći du​bo​kim gla​som svo​je ne​djeljno ushi​će​nje. U toplom opra​nom zra​ku Euge​ne je
savrše​no jasno čuo od​sje​če​ne zvu​ko​ve iz susjed​nog dvo​rišta, postao je oštro svjestan
ci​je​log pri​zo​ra, i kad je Swa​ino​va kra​va po​no​vo za​po​ja​la, on osje​ti da se poplavlje​-
ne dve​ri u nje​mu ši​rom otva​ra​ju. Od​go​vo​rio je »Muuu!« sri​ču​ći zvuk plašlji​vo ali
savrše​no i po​navlja​ju​ći ga povjerlji​vo u času kad se kra​va od​zi​va​la.

37
 Ganto​vo ve​se​lje bi​ja​še bezgra​nič​no. Okre​nuo se i otrčao kući što su ga noge no​si​-
le. I dok je išao, gu​rao je svoj če​ki​njasti brk pod nježni Euge​ne​ov vrat, uporno mu​-
kao i stalno do​bi​vao od​go​vor.
- Smi​luj se bože! - po​vikne Eli​za gle​da​ju​ći ga s ku​hinjskog pro​zo​ra kako trči niz
dvo​rište u vra​to​lomnim sko​ko​vi​ma - još će ubi​ti to di​je​te.
A dok je ju​rio uz ku​hinjske ste​pe​ni​ce - sva je kuća, osim gornje stra​ne, bila po​-
dignu​ta od zemlje - ona iza​đe na malu ve​randu s re​šetka​ma, brašnja​vih ruku i nosa
crve​na od peći.
- Hej, što to za​bo​ga ra​diš, gospo​di​ne Gant?
- Muuu! Re​kao je »Muuu!« Da, re​kao je! - go​vo​rio je Gant više Euge​neu nego Eli​-
zi.
Euge​ne mu je smjesta od​go​va​rao: on je osje​ćao da je sve to bilo pri​lič​no glu​po, i
vi​dio je da će ne​ko​li​ko dana biti za​poslen opo​na​ša​ju​ći Swa​ino​vu kra​vu, ali je ipak
bio stra​ho​vi​to uzbu​đen ću​te​ći sada da je zid bio sru​šen.
I Eli​za je bila ga​nu​ta, ali je ona to po​ka​za​la vra​ća​ju​ći se k peći, kri​ju​ći za​do​-
voljstvo i re​kavši: - Sve​ga mi, gospo​di​ne Gant, još ni​sam vi​dje​la takva lu​đa​ka s dje​-
te​tom.
Kasni​je je Euge​ne bu​dan le​žao u svo​joj ko​ša​ri na podu dnevne sobe gle​da​ju​ći za​-
dimlje​na jela kako pro​la​ze na vri​jed​nim ru​ka​ma složne obi​te​lji, jer je u to vri​je​me
Eli​za ve​li​čanstve​no ku​ha​la, a ne​djeljni ru​čak je bio nešto što se pamti. Dva sata na​-
kon povratka iz crkve dje​ča​ci su glad​no vre​ba​li oko ku​hi​nje: Ben, po​no​si​to namršten,
ka​mufli​rao se dosto​janstvom, pra​ve​ći česte izle​te kroz kuću da pri​pa​zi na napre​do​va​-
nje ku​ha​nja; Gro​ver je ula​zio i pro​matrao s iskre​nim za​ni​ma​njem dok ga ne bi istje​-
ra​li; Luke sa svo​jim ši​ro​kim ve​se​ljač​kim ma​lim li​cem što ga je pre​si​je​cao srdač​no
za​no​san osmi​jeh, ju​rio je po kući raz​dra​ga​no kri​če​ći:

»Ve​eeni, vi​iidi, vi​iici,
Ve​eeni, vi​iidi, vi​iici,
Ve​eeni, vi​iidi, vi​iiti,
Viii, viii, viii.«

Čuo je kako Da​isy i Jo​sephi​ne Brown za​jed​no uče Ce​za​ra, i ovaj mu je napjev bio
vlasti​ta interpre​ta​ci​ja Ce​za​ro​va kratkog hvasta​nja: »Veni, vidi, vici.«
Dok je Euge​ne le​žao u svo​joj ko​li​jevci, čuo je kroz otvo​re​na vra​ta buku iz dnevne
sobe, vrišta​vo dje​čač​ko uzbu​đe​nje, zvek oštri​la i noža dok se Gant pripre​mao da si​je​-
če pe​če​nje, po​navlja​nje ve​li​kog jutrošnjeg do​ga​đa​ja prepri​ča​nog po sto puta
bez promje​ne, ali sa sve ve​ćim ža​rom.
»Usko​ro«, po​mislio je dok ga je te​žak mi​ris hra​ne preplavlji​vao, »bit ću s nji​ma

38
tamo.« I on slasno po​misli o ta​janstve​noj i soč​noj hra​ni.
Ci​je​lo to posli​je​pod​ne Gant je na ve​randi pri​čao što se zbi​lo, pri​zi​va​ju​ći susje​de i
ša​lju​ći po Euge​nea da glu​mi. Euge​ne je jasno čuo sve što se reklo toga dana: nije bio
spo​so​ban da od​go​vo​ri, ali sada je uvi​dio da je go​vor bio na pra​gu.
Tako je on, kasni​je, vi​dio prve dvi​je go​di​ne svog ži​vo​ta u sjajnim i usamlje​nim bli​-
jesci​ma. Svoj dru​gi Bo​žić pamtio je maglo​vi​to kao razdob​lje ve​li​kog slavlje​nja: to ga
je pripre​mi​lo za tre​ći kad je sti​gao. S ču​desnom na​vi​kom što je dje​ca stje​ču, izgle​da​-
lo je da on odu​vi​jek pozna​je Bo​žić.
Bio je svjestan sunče​va sja​ja, kiše, razbukta​le vatre, svo​je ko​li​jevke, mrgod​ne
zimske tamni​ce. Dru​gog pro​lje​ća, jed​nog toplog dana, vi​dio je Da​isy kako uz bri​jeg
od​la​zi u ško​lu: završa​vao je pod​nevni od​mor, ona je bila kod kuće na ruč​ku. Otišla je
u Ško​lu za dje​vojči​ce gđi​ce Ford; to je bila zgra​da od crve​ne cigle na uglu uvrh
strmog bri​je​ga: gle​dao ju je kako susti​že Ele​anor Duncan baš u pod​nožju. Kosa joj je
bila sple​te​na u dvi​je du​gač​ke ple​te​ni​ce niz leđa; bila je čed​na, stid​lji​va, krotka,
plašlji​va i sra​mežlji​va dje​vojka; ali on se bo​jao nje​zi​ne pažnje posve​će​ne nje​mu, jer
ga je bi​jesno ku​pa​la iska​lju​ju​ći sve praska​vo i si​lo​vi​to ispod svo​je mirno​će na nje​go​-
voj koži. Ona ga je za​ista stru​ga​la do kosti. On je bolno urlao. Dok se pe​nja​la uz bri​-
jeg, sje​tio se nje. Vi​dio je da je to ista oso​ba.
Svoj dru​gi ro​đendan pro​šao je u sve ja​čem svjetlu. Rano idu​ćeg pro​lje​ća postao je
svjestan razdob​lja za​ne​ma​ri​va​nja: kuća je bila mrtvač​ki tiha; Gantov se glas više nije
pro​la​mao oko nje​ga, dje​ča​ci su ula​zi​li i izla​zi​li na prsti​ma. Luke, četvrti ko​je​ga je na​-
pa​la po​šast, očajno je bo​lo​vao od ti​fu​sa: Euge​ne je bio go​to​vo potpu​no povje​ren mla​-
doj prlja​voj crnki​nji. Živo se sje​ćao nje​zi​na vi​so​ka prostač​kog lika, nje​zi​nih tra​lja​vih
li​je​nih nogu, nje​zi​nih prlja​vih bi​je​lih ča​ra​pa, i nje​zi​na ja​kog mi​ri​sa, crnog i zastrašlji​-
vog. Jed​nog ga je dana izni​je​la na boč​ni tri​jem da se igra: bilo je rano pro​ljetno jutro
što je vlažno izbi​ja​lo iz okopnje​le zemlje. Crnki​nja je sje​di​la na boč​nim ste​pe​ni​ca​ma
i zi​je​va​la, dok je on ro​vao u svo​joj ne​čistoj ha​lji​ni​ci duž sta​ze i po li​je​si lji​lja​na. U
tom je času ona zaspa​la uza stup. On je lu​ka​vo progmi​zao ti​je​lom kroz ši​ro​ku ži​ča​nu
ogra​du u uli​či​cu po​su​tu šlja​kom što je stra​ga za​vi​ja​la k Swa​ino​vi​ma a gore k ukra​še​-
noj drve​noj pa​la​či Hilli​ardo​vih.
Oni su spa​da​li u najvi​šu grad​sku aristokra​ci​ju: bili su stigli iz Južne Ca​ro​li​ne, »bli​-
zu Charlesto​na«, što im je samo po sebi u ono vri​je​me da​va​lo od​lu​ču​ju​ći ugled.
Kuća, go​le​ma ora​šasto sme​đa gra​đe​vi​na sa za​ba​tom, koja je ostavlja​la do​jam mno​-
go anđe​la i ni​ma​lo pla​na, bila je po​dignu​ta na vrhu bre​žuljka što se spuštao pre​ma
Ganto​vi​ma; za​ra​van na vrhu ispred kuće za​posje​li su nad​moć​no uzdignu​ti hrasto​vi.
Niže, duž uli​či​ce po​su​te šlja​kom, gra​ni​če​ći s Ganto​vim vrtom, bili su vi​so​ki raspje​-
va​ni bo​ro​vi.
Kuća Hilli​ardo​vih smatra​la se jed​nim od najljepših pre​bi​va​lišta u gra​du. Susjed​-

39
stvo je bilo iz sred​njeg sta​le​ža, ali je po​lo​žaj bio ve​li​čanstven, i Hilli​ardo​vi su se vi​-
so​ko drža​li, kao gospo​da​ri dvorca koji su se spušta​li u selo ali se nisu mi​je​ša​li sa sta​-
novništvom. Svi nji​ho​vi pri​ja​te​lji sti​za​li su izda​le​ka ko​či​jom; sva​kog dana toč​no u
dva sata, sta​ri livri​ra​ni crnac hitro bi se pro​ve​zao uz za​vo​ji​tu uli​či​cu s dvi​je glatke
sme​đe ko​bi​le, če​ka​ju​ći na ula​zu za ko​či​je sa stra​ne dok nje​gov gospo​dar i gospo​da​ri​-
ca ne bi izašli. Pet mi​nu​ta kasni​je oni bi se izvezli i otišli na dva sata.
Taj obred opča​ra​vao je Euge​nea go​di​na​ma kasni​je, dok bi ga pomno sli​je​dio s pro​-
zo​ra oče​ve dnevne sobe: lju​di i ži​vot u susjed​stvu bili su okrutno i simbo​lič​ki iznad
nje​ga.
Osje​tio je ve​li​ko za​do​voljstvo toga jutra što je na​po​kon bio u uli​či​ci Hilli​ardo​vih:
bio je to nje​gov prvi bi​jeg, i to u za​bra​nje​no i bla​že​no po​dru​čje. Ro​vao je otpri​li​ke
sre​di​nom puta, ra​zo​ča​ran kakvo​ćom šlja​ke. Muklo zvo​no sa sud​ni​ce od​bi​lo je je​da​-
na​est puta.
Sada, toč​no tri mi​nu​te na​kon je​da​na​est sva​ko​ga jutra, tako je ne​pogre​šiv i savršen
bio red ovog ve​li​kog do​ma​ćinstva, ogro​man sivi konj ka​sao je po​la​ko uz bri​jeg, vu​-
ku​ći za so​bom teška opskrb​na kola, pro​že​ta, za​či​nje​na, mi​omi​risna od fi​nih mi​ri​sa
trgo​vi​ne mje​šo​vi​tom ro​bom; na nji​ma su bile isklju​či​vo na​mirni​ce za Hilli​ardo​ve i
vo​zač, mla​di crnac koji je sva​kog jutra u tri mi​nu​te na​kon je​da​na​est, pre​ma obre​du,
udob​no spa​vao. Ne​mo​gu​će je bilo da išta kre​ne na zlo: ko​nja ne bi ni ploč​nik od
zobi za​veo da iznevje​ri svo​je sve​to poslanstvo. S tim u skla​du on je teško ka​sao uz
bri​jeg, glo​mazno skre​nuo u ko​lo​te​či​nu uli​či​ce, i tro​mo napre​do​vao dok nije, osje​tivši
da mu ve​li​ki krug desne pred​nje noge zakrču​je neka stra​na česti​ca, pogle​dao do​lje i
po​la​ko maknuo ko​pi​to s ne​če​ga što je ne​tom bilo lice jed​nog dje​ča​či​ća.
Za​tim je pažlji​vo raskre​če​nih nogu kre​nuo napri​jed, odvu​kao kola da​lje od Euge​-
ne​ova ti​je​la i stao. Obo​je se crna​ca istovre​me​no pro​bu​di​lo; čuli su se kri​ko​vi iz kuće,
Eli​za i Gant izletje​še na vra​ta. Upla​še​ni crnac po​di​gao je Euge​nea, koji je bio pri​lič​-
no nesvjestan svog izne​nad​nog povratka na po​zorni​cu, i pre​dao ga u jake ruke dokto​-
ra Mc​Gu​irea koji je rje​či​to pso​vao vo​za​ča. Nje​go​vi de​be​li osjetlji​vi prsti brzo su se
mi​ca​li po krva​vom ma​lom licu i nisu našli pri​je​lo​ma.
On kratko kimne nji​ho​vim očajnim li​ci​ma: - Spa​šen je za Kongres - re​kao je. -
Ima​te lošu sre​ću i tvrde gla​ve, W. O.
- Ti prokle​ti crni lu​pe​žu - vikne gazda, okre​ću​ći se sa silnim olakša​nje​ma vo​za​ču. -
Sta​vit ću te iza bra​ve zbog ovo​ga. - On pro​vu​če svo​je ve​li​ke du​gač​ke ruke kroz ogra​-
du i poč​ne da​vi​ti crnca, koji je mrmljao mo​litve i nije imao pojma što se s njim do​ga​-
đa, osim da je bio sre​dište divlje strke.
Crna je dje​vojka, ri​da​ju​ći, po​bjegla unutra.
- Ovo izgle​da gore nego što jest - pri​mi​je​ti dr Mc​Gu​ire, po​la​žu​ći ju​na​ka na sofu. -
Malo vru​će vode, mo​lim. - Ipak mu je tre​ba​lo dva sata da ga ure​di. Svatko je

40
pohvalno go​vo​rio o ko​nju.
- Bio je pa​metni​ji od crnči​ne - reče Gant liznuvši pa​lac.
Ali sve ovo, kao što je Eli​za zna​la u svom srcu, bio je dio pla​na sesta​ra Su​đe​ni​ca.
Cri​je​va su bila sple​te​na i pro​re​če​na već davno: krhka ljuska lu​ba​nje, koja je ču​va​la
ži​vot i koja je mogla tako lako pući kao što čovjek razbi​je jaje, osta​la je ne​taknu​ta.
Ali je Euge​ne no​sio znak kenta​ura mno​go go​di​na, iako je svjetlo mo​ra​lo po​god​no
pa​da​ti da bi se otkrio.
Kad je bio sta​ri​ji, katka​da se ču​dio jesu li se Hilli​ardo​vi po​ja​vi​li iz svo​je uzvi​si​ne,
kad je on tako ne​mi​losno po​re​me​tio red ple​mić​kog posje​da. Ni​ka​da nije pi​tao, ali je
mislio da nisu: za​mišljao ih je kako, u najbo​ljem slu​ča​ju, uzvi​še​no sto​je kraj na​vu​če​-
nih zasto​ra, ne baš si​gurni što se de​si​lo, ali osje​ća​ju​ći da je bilo nešto ne​ugod​no, s
krvlju.
Ubrzo iza toga gospo​din Hilli​ard je dao na svom zemljištu istaknu​ti znak »Ulaz
za​bra​njen«.

41
 5.


Luke je oz​dra​vio na​kon što su doktor, bolni​čarka i obi​telj pso​va​li ne​ko​li​ko tje​da​na:
bio je to tvrdoglav ti​fus.
Gant je sad bio gla​va brojne obi​te​lji koja se po​put ljesta​va di​za​la od dje​tešca do
Ste​vea u rastu - ko​je​mu je bilo osamna​est go​di​na - i cu​retka Da​isy. Bila je u se​-
damna​estoj go​di​ni i svom posljed​njem razre​du sred​nje ško​le. Bila je plašlji​va,
osjetlji​va dje​vojka, na​lik na svo​je ime - tra​tinči​cu: marlji​va i savjesna u uče​nju, te su
nje​zi​ni nastavni​ci za nju misli​li da je bila najbo​lja uče​ni​ca što su je ikad upozna​li.
Malo je u njoj bilo vatre ili pro​tivlje​nja; revnosno se drža​la uputsta​va; vra​ća​la je ono
što joj je bilo dano. Svi​ra​la je kla​vir bez ikakva strastve​nog osje​ća​ja za glazbu; ali ju
je izvo​di​la pošte​no s li​je​pim žu​bo​rastim do​di​rom. A vježba​la je sa​ti​ma za re​dom.
Bilo je me​đu​tim oči​to da Ste​veu ško​la ne ide. Kad mu je bilo četrna​est go​di​na, di​-
rektor ško​le ga je pozvao u svoj mali ured da pri​mi ba​ti​ne zbog iz​bje​ga​va​nja nasta​ve
i ne​poslušnosti. Ali u nje​mu nije bilo duha po​ko​ra​va​nja: oteo je čovje​ku štap iz ruke,
slo​mio ga, uda​rio ga česti​to po oku i ve​se​lo sko​čio s osamna​est sto​pa iznad zemlje.
To je bila jed​na od najbo​ljih stva​ri što ih je ikad uči​nio: nje​go​vo vla​da​nje u dru​gim
pri​li​ka​ma bilo je ma​nje sretno. Vrlo rano, dok je nje​go​vo izosta​ja​nje raslo i na​kon što
je bio izba​čen, te dok mu je ži​vot brzo otvrd​nji​vao u iza​zovnom kva​re​nju, su​kob
izme​đu momka i Ganta posta​jao je otvo​ren i žestok. Možda je u ve​ći​ni mana svo​ga
sina Gant pre​pozna​vao svo​je: me​đu​tim, malo je bilo nje​go​vih svojsta​va koja su ga
iskuplji​va​la. Ste​ve je imao ko​mad tvrdog loja gdje mu je mo​ra​lo biti srce.
Više nego iko​ga od njih nje​ga je bilo za​pa​lo najgo​re. Od svog dje​tinjstva bio je
svje​dok najdivlji​jih oče​vih orgi​ja. To nije bio za​bo​ra​vio. Ta​ko​đer, kao najsta​ri​ji, bio
je pre​pušten da se bri​ne sam o sebi, dok je Eli​zi​na pažnja bila usmje​re​na na mla​-
đu dje​cu. Ona je hra​ni​la Euge​nea svo​jim prsi​ma dugo na​kon što je Ste​ve od​nio svo​ja
prva dva do​la​ra da​ma​ma s Eagle Crescenta.
Nje​ga su iznutra vri​je​đa​le grd​nje što mu ih je Gant to​va​rio; nije bio ne​osjetljiv na
svo​je mane, ali da ga zovu »ništavna pro​pa​li​ca«, »nevri​jed​ni izrod«, »bi​ljarska
dangu​ba«, to je otvrd​nja​va​lo nje​go​vo vanjsko drža​nje razmetlji​va iza​zi​va​nja. Jefti​no
i na​pad​no odje​ven, s vre​te​nastim žu​tim ci​pe​la​ma, upad​nim pru​gastim hla​ča​ma i
slamna​tim še​ši​rom ši​ro​ka obo​da s obo​je​nom vrpcom, on bi še​tao glavnom uli​com,
besmisle​no se trzao i sa smi​ješkom na​pe​tog sa​mo​po​uzda​nja na licu poz​dravljao
udvornom srdač​nošću sva​ko​ga tko bi ga pri​mi​je​tio. A ako ga je bo​ga​ti​ji čovjek poz​-
dra​vio, nje​go​va povri​je​đe​na ali pretje​ra​no ve​li​ka tašti​na zgra​bi​la bi mrvi​cu, i on bi se
sa​mi​losno hvastao kod kuće: Svi oni zna​ju tko je Little Ste​vie! Nje​ga poštu​ju svi ve​-
li​ki lju​di u ovom gra​du, u redu, u redu! Svatko ima neku do​bru ri​ječ za Little Ste​vi​ea

42
osim nje​go​vih bližnjih. Zna​te li što mi je da​nas re​kao J. T. Collins?
- Što je re​kao? Tko je to? Tko je to? - upi​ta Eli​za smi​ješno užurba​no, di​žu​ći
pogled sa svog krpa​nja.
- J. T. Collins - to je netko! Ima vri​jed​nosti samo oko dvjesta ti​su​ća. »Ste​ve«, re​-
kao je, baš tako, »da je meni tvo​ja pa​met«.
On bi ova​ko nasta​vio u hi​ro​vi​tom sa​mo​za​do​voljstvu, ispre​da​ju​ći pri​ču o bu​du​ćem
uspje​hu, kad će se svi oni koji ga sada pre​zi​ru oku​pi​ti pod nje​gov sti​jeg.
- Oh, da - reče - svi će oni tada žarko že​lje​ti da se Little Ste​vie s nji​ma ru​ku​je.
Gant ga je u bi​je​su gad​no ispre​bi​jao, kad su ga istje​ra​li iz ško​le. On to nije ni​kad
za​bo​ra​vio. Ko​nač​no mu je re​če​no da se prihva​ti posla i sam sebe iz​drža​va: na​šao je
nestalno za​posle​nje kao pro​da​vač sode, ili kao razno​sač ju​tarnjih no​vi​na. Je​danput su
on i je​dan pajdaš, Gus Mo​ody, sin ne​kog lje​va​ča, pošli da vide svi​jet. Ča​đa​vi od
skitnje spuznu​li su s te​retnog vla​ka u Knoxvilleu, Tennessee, potro​ši​li ono malo
novca što su ima​li na hra​nu, i u javnoj kući, pa se dva dana kasni​je vra​ti​li crni kao
ugljen ali hva​li​sa​vi zbog svo​ga po​dvi​ga.
- Sve​ga mi - gnje​vi​la se Eli​za - ja ne znam što će biti s tim momkom. To je bio tra​-
gi​čan ne​dosta​tak nje​zi​na tempe​ra​menta da je pre​kasno sti​za​la do ključ​ne toč​ke: pu​ći​-
la je za​mišlje​no usne, gu​bi​la se u dru​gom pravcu i pla​ka​la kad je sti​za​la nesre​-
ća. Uvi​jek je če​ka​la. Što​vi​še, u du​bi​ni srca ona je vo​lje​la svog najsta​ri​jeg sina, ako
ne ve​ćom a ono ba​rem razli​či​tom lju​bavlju nego osta​lu dje​cu. Nje​go​vo ne​iskre​no
razme​ta​nje i sa​žalna hva​li​sa​vost njoj su se do​pa​da​li: za nju su to bili zna​ko​vi nje​go​ve
»bistri​ne«, i ona je često zna​la raz​bjesni​ti svo​je dvi​je revne dje​vojke hva​le​ći ga. Tako
bi, gle​da​ju​ći primje​rak nje​go​va ru​ko​pi​sa rekla:
- Jed​na stvar je si​gurna: on ljepše piše nego bilo tko od vas dru​gih, pokraj sve​ga
va​šeg ško​lo​va​nja.
Ste​ve je rano oku​sio ra​dosti boce, kra​du​ći, u one dane dok je bio mla​di pra​ti​lac
oče​vih pi​janki, po​tajne gutlja​je ja​kog smrd​lji​va viski​ja iz po​lu​pu​ne boce: od oku​sa
mu se povra​ća​lo, ali se tim iskustvom jako hva​lio pred dru​go​vi​ma.
Kad mu je bilo petna​est go​di​na, na​šao je, dok je s Gu​šom Mo​odyem pu​šio ci​ga​re​te
u susje​do​voj sta​ji, bocu koju je vri​jed​ni gra​đa​nin za​mo​tao u zob​ni​cu pred oštri​jim
pretra​ži​va​njem svo​je žene. Kad je čovjek nešto kasni​je do​šao da tajno guc​ne i na​šao
svo​ju bocu po​lupraznu, mrzo​voljno je osta​tak po​mi​je​šao s Cro​ton-uljem: dva dje​ča​-
ka su bo​lesno povra​ća​la ne​ko​li​ko dana.
Jed​nog je dana Ste​ve kri​votvo​rio mje​ni​cu na oca. Prošlo je ne​ko​li​ko dana dok je to
Gant otkrio: iznos je bio samo tri do​la​ra, ali nje​go​va je srdž​ba bila strašna. U
objavlje​nju kod kuće što ga je izre​kao do​voljno glasno da dje​ča​kov pri​jestup razgla​si
po susjed​stvu, go​vo​rio je o kazni​oni​ci, o trpa​nju u zatvor, o tome kako je nesre​tan
pod svo​je sta​re dane - razdob​lje svog ži​vo​ta u koje još nije bio do​šao, ali ga je ra​bio

43
u svo​ju ko​rist u doba okrša​ja.
Mje​ni​cu je pla​tio, na​ravno, ali je još jed​no ime - »kri​votvo​ri​telj« - do​dao rječ​ni​ku
svo​jih grd​nji. Ste​ve se šu​ljao po kući i sam jeo svo​je obro​ke ne​ko​li​ko dana. Kad se
sreo s ocem, malo je ije​dan od njih re​kao: iza tvrde srdi​te ocakli​ne svo​jih oči​ju obo​ji​-
ca su se beskrajno pro​zi​ra​la; zna​li su da je​dan dru​go​me ne mogu ništa za​ta​ji​ti, da se
iste rane u nji​ma gno​je, da iste gla​di i žud​nje, isti je​zi​vi prohtje​vi za​ga​đu​ju nji​ho​vu
krv. I zna​ju​ći to, nešto se u sva​kom od njih odvra​ti​lo u bolnom sra​mu.
Gant je to do​dao svo​jim ti​ra​da​ma pro​tiv Eli​ze; sve što je bilo loše u dje​ča​ku, to mu
je majka dala.
- Gorštač​ka krv! Gorštač​ka krv! - ga​la​mio je. - On je plju​nu​ti Gre​eley Pentland.
Pamti moje ri​je​či - nastavljao je, grozni​ča​vo ju​re​ći po kući, mrmlja​ju​ći za sebe i na​-
po​kon upa​da​ju​ći u ku​hi​nju - pamti moje ri​je​či, on će svrši​ti u kazni​oni​ci.
A ona bi, crve​na nosa od prska​nja masti, pu​ći​la usne i malo go​vo​ri​la, osim kad bi
mu se, raz​dra​že​na, htje​la kako odu​ži​ti, ra​ču​na​ju​ći da ga raz​bjesni i iza​zo​ve.
- No, da ga nisu sla​li po svim pr​čvarni​ca​ma u gra​du da izvla​či svog tatu, možda bi
ispao bo​lji.
- Ti la​žeš, ženo! Tako mi boga, ti la​žeš! - grmio je on ve​li​čanstve​no ali ne​osno​va​-
no.

Gant je ma​nje pio: izu​zev užasnog na​pi​ja​nja sva​kih šest ili osam tje​da​na što ih je
sve ispu​nja​lo stra​hom za dva ili tri dana, Eli​za se malo mogla po​ža​li​ti na ra​čun toga.
Ali se nje​zi​na silna strplji​vost jako tro​ši​la zbog sva​kod​nevnog niza grd​nji. Sad
su spa​va​li u odvo​je​nim so​ba​ma na katu: on je usta​jao u šest ili šest i pol, obla​čio se i
si​la​zio da na​lo​ži vatre. Dok je potpa​lji​vao pla​men u šted​nja​ku i huč​nu vatru u
dnevnoj sobi, stalno je mrmljao sam sa so​bom, uz povre​me​no go​vornič​ko di​za​nje i
spušta​nje gla​sa. Na taj je na​čin sastavljao i dotje​ri​vao bu​ji​cu svo​jih uvre​da: kad su
zahtje​vi teč​nosti i naglaska bili za​do​vo​lje​ni, izne​na​da bi se po​ja​vio pred njom u ku​hi​-
nji i bez na​ja​ve održao pro​po​vi​jed, dok je trgovčev crnac ula​zio sa svinjskim kotle​ti​-
ma ili de​be​lim odreskom:
- Ženo, bi li ti ima​la krov da se da​nas zaklo​niš da mene nije bilo? Bi li se mogla
oslo​ni​ti na svog nevri​jed​nog sta​rog oca, Toma Pentlanda, da ti ga dade? Bi li ti ga
brat Will ili brat Jim dali? Jesi li ikad čula da su oni iko​me išta dali? Jesi li ikad
čula da se i o čemu oni bri​nu osim o vlasti​toj bi​jed​noj koži? Jesi li? Bi li ije​dan od
njih glad​nu prosja​ku dao koru kru​ha? Tako mi boga, ne bi! Čak ni kad bi pe​ka​ru
držao! Jao meni! Go​rak je za me bio onaj dan kad sam do​šao u ovu prokle​tu zemlju:
ni​sam ni slu​tio kamo će me to odvesti. Gorštač​ke hu​lje! Gorštač​ke hu​lje! - i bu​ji​ca bi
do​segla vrhu​nac.
Koji put, kad je ku​ša​la uzvra​ti​ti na nje​gov na​pad, lako bi uda​ri​la u suze. To se nje​-

44
mu svi​đa​lo: vo​lio je vi​dje​ti kako pla​če. Ali ona je obič​no svad​lji​vo pru​ža​la milo za
dra​go: du​bo​ko do​lje, izme​đu nji​ho​vih sli​je​pih nepri​ja​teljskih duša, vo​dio se ru​žan
i oča​jan rat. Ipak, da je znao dokle je ovi sva​kod​nevni na​pa​di mogu odvesti, on bi se
zapre​pastio: oni su bili dio du​bo​kog i grozni​ča​vog ne​za​do​voljstva nje​go​va duha,
uko​ri​je​nje​ni na​gon za pred​me​tom svo​jih grd​nji.
Što​vi​še, nje​gov osje​ćaj za ured​nost bio je to​li​ko jak da je ću​tio strastve​nu od​-
bojnost pre​ma sve​mu što je bilo za​ma​za​no, ne​ured​no, ra​su​to. Po​ne​kad bi se raz​dra​-
žio do bjesni​la kad bi vi​dio s ko​li​ko pažnje ona spre​ma ko​ma​di​će sta​rog ko​no​pa,
prazne kante i boce, pa​pir, otpatke sva​ke vrste: ma​ni​ja pri​bavlja​nja, još ne​razvi​je​no
lu​di​lo u Eli​zi, gnje​vi​la ga je.
- Za ime božje! - vi​kao bi iskre​no srdit. - Za ime božje! Što se ne otre​seš toga sme​-
ća? I on bi ra​zorno kre​nuo pre​ma nje​mu.
- Ne, ne​moj, gospo​di​ne Gant! - od​go​vo​ri​la bi ona oštro. - Ni​kad se ne zna kad će
te stva​ri do​bro doći.
Bilo je to, možda, suprotno obi​ča​ju da ne​za​si​tan istra​ži​vač​ki duh pri​pa​da ne​ko​me s
najve​ćom lju​bavlju za red, s najpo​božni​jim ob​zi​rom pre​ma obre​du što je čak i nje​go​-
ve sva​ki​dašnje ti​ra​de grd​nji sple​tao u uzo​rak, a da je izra​zi​ta lja​ga ka​osa, po​ti​ca​-
na sve​moć​nom že​ljom posje​do​va​nja, pri​pa​da​la praktič​noj, sva​kod​nevnoj oso​bi.
U Gantu je bilo strasti pra​vog lu​ta​li​ce, ono​ga koji luta od jed​ne čvrste toč​ke. Bio
mu je potre​ban red i ovisnost o domu - bio je nagla​še​no obi​teljski čovjek: nji​ho​va
grozdo​li​ka topli​na i sna​ga bio je ži​vot. Na​kon svo​je re​do​vi​te ti​ra​de pro​tiv Eli​ze,
išao je oko​lo da budi usnu​lu dje​cu. Smi​ješno je da nije mo​gao pod​ni​je​ti osje​ćaj,
izjutra, da je on je​di​ni bu​dan i na no​ga​ma.
Nje​gov poklik bu​đe​nja, izre​čen u formu​li sa silno smi​ješnom osornošću s dna ste​-
pe​ni​ca, bio je ovog obli​ka:
- Ste​ve! Ben! Gro​ver! Luke! Prokle​ti lu​pe​ži: ustajte! Za ime božje, što će biti s
vama! Ci​je​lo​ga svog ži​vo​ta ni​ka​da ništa ne​će​te posti​ći.
On bi nasta​vio na njih dre​ča​ti odozdo kao da su gore bili bud​no pažlji​vi.
- Kad sam ja bio vaše dobi, po​mu​zao sam če​ti​ri kra​ve, oba​vio sve kuć​ne poslo​ve i
pre​ga​zio osam mi​lja kroz sni​jeg do ovog časa.
Za​ista, kad je opi​si​vao svo​je rano ško​lo​va​nje, na​mi​cao je kra​jo​lik koji je nepre​kid​-
no bio pokri​ven tri sto​pe du​bo​kim sni​je​gom i tvrdo smrznut. Izgle​da​lo je kao da ni​-
kad nije išao u ško​lu osim pod po​larnim uvje​ti​ma.
A petna​est mi​nu​ta kasni​je opet bi riknuo: - Ni​ka​da ništa ne​će​te posti​ći, vi ništavne
pro​pa​li​ce! Kad bi se je​dan zid pro​lo​mio, vi biste se otkotrlja​li do dru​go​ga.
Sad bi gore već nastao brz tu​tanj nogu, i oni bi je​dan po je​dan sišli, ju​re​ći goli u
dnevnu sobu s odje​ćom smo​ta​nom pod ru​kom. Obla​či​li bi se kraj nje​go​ve huč​ne
vatre.

45
 Za do​ruč​kom je, osim povre​me​nih ja​di​kovki, Gant bio nešto pristu​pač​ni​je​ga
raspo​lo​že​nja. Izo​bilno su se hra​ni​li: on im je pretrpa​vao ta​nju​re ve​li​kim pe​če​nim
odresci​ma, zo​be​nom ka​šom prže​nom u ja​je​tu, vru​ćim dvo​pe​kom, pekme​zom, pe​če​-
nim ja​bu​ka​ma. Od​la​zio je u svo​ju rad​nju kad su dje​ča​ci, još gu​ta​ju​ći u žurbi vru​ću
hra​nu i kavu, ju​ri​li od kuće na znak upo​zo​re​nja posljed​njeg sla​du​nja​vo bre​ca​vog
školskog zvo​na u de​vet sati.
Vra​tio bi se za uži​nu - ru​čak, kako su to oni zva​li - za kratko brb​ljiv s ju​tarnjim no​-
vosti​ma; uve​čer, kad se obi​telj po​no​vo skuplja​la, on se vra​ćao, pa​lio svo​ju ve​li​ku
vatru, i izba​ci​vao svo​ju uzvi​še​nu po​ru​gu, ce​re​mo​ni​ju koja je zahti​je​va​la pola sata
sla​ga​nja i još tri četvrti, s po​navlja​njem i do​da​va​njem, izla​ga​nja. Za​tim su ve​če​ra​va​li
pri​lič​no sretno.
Tako je prošla zima. Euge​ne je imao tri go​di​ne; ku​pi​li su mu knji​ge sa slo​vi​ma i
sli​ke ži​vo​ti​nja s basna​ma u sti​ho​vi​ma ispod njih. Gant mu ih je ne​umorno či​tao: za
šest tje​da​na sve ih je znao na​izust.
Potkraj zime i u pro​lje​će bez​broj je puta glu​mio pred susje​di​ma: drže​ći knji​gu u
ru​ka​ma pretva​rao se da čita ono što je znao na​pa​met. Gant je bio ushi​ćen: on je su​-
dje​lo​vao u pri​je​va​ri. Svatko je smatrao izu​zetnim da di​je​te tako mla​do može či​ta​ti.
U pro​lje​će je Gant po​no​vo po​čeo piti; me​đu​tim, nje​go​va je žeđ sve​nu​la za dva-tri
tjed​na, pa se posramljen vra​tio svom usta​lje​nom ži​vo​tu. Ali se Eli​za pripre​ma​la za
promje​nu.
Bilo je to 1904; spre​ma​la se ve​li​ka svjetska izložba u Sa​int Lo​uisu: to je tre​ba​lo da
bude vid​lji​va po​vi​jest ci​vi​li​za​ci​je, veća, bo​lja i zna​me​ni​ti​ja od sve​ga što je ikad ra​ni​-
je bilo te vrste. Mno​gi sta​novni​ci Alta​monta namje​ra​va​li su ići: Eli​za je bila oča​ra​-
na mo​guć​nošću spa​ja​nja pu​to​va​nja s do​bitkom.
- Znaš li što? - poče ona za​mišlje​no jed​ne noći, od​la​žu​ći no​vi​ne - do​la​zi mi da se
spre​mim i po​đem.
- Da po​đeš? Kamo?
- U Sa​int Lo​uis - od​go​vo​ri ona. - Gle, re​ci​mo da sve ispad​ne do​bro, mogli bismo
se jed​nostavno maknu​ti odavde i pre​se​li​ti tamo do​lje. Zna​la je da nje​ga oča​ra​va na​-
govještaj potpu​nog raski​da s uho​da​nim ži​vo​tom, pu​to​va​nja u nove zemlje, nove
potra​ge za sre​ćom. O tome je bilo go​vo​ra kad je pri​je ne​ko​li​ko go​di​na razvrgnuo
ortakluk s Willom Pentlandom.
- Što namje​ra​vaš tamo či​ni​ti? Što će biti s dje​com u tom slu​ča​ju?
- No - poče ona sa​mo​do​pad​no, za​mišlje​no pu​će​ći usne i prepre​de​no se smi​je​še​ći -
jed​nostavno ću naći do​bru ve​li​ku kuću i razbub​nja​ti obrt među lju​di​ma iz Alta​monta
koji idu.
- Mi​losrd​ni bože, gospo​đo Gant - za​urla on tra​gič​no - ti ne bi tako nešto ni​pošto
uči​ni​la. Mo​lim te, ne​moj.

46
 - No, pa što, gospo​di​ne Gant, ne​moj biti bu​da​la. Nema ni​kakva zla u drža​nju pod​-
sta​na​ra. To rade i neki od na​jugled​ni​jih lju​di u ovom gra​du. Zna​la je kako je osjetljiv
bio nje​gov po​nos: nije mo​gao pod​ni​je​ti da ga smatra​ju nespo​sob​nim da uz​drža​-
va obi​telj - po​najčešće se hva​li​sao time da je bio »do​bar do​ma​ćin«. K tome, bo​ra​vak
bilo koga pod nje​go​vim kro​vom tko nije bio nje​go​ve krvi i mesa si​jao je okolnim
zra​kom pri​jetnju, ru​šio je zi​do​ve nje​go​va zamka. Na​po​kon, sta​na​ri su mu bili po​seb​-
no odvratni: za​ra​đi​va​ti za ži​vot prihva​ća​njem oma​lo​va​ža​va​nja, rugla i novca od
»jefti​nih pod​sta​na​ra«, kako ih je on zvao, bila je go​to​vo ne​pod​nošlji​va sra​mo​ta.
Ona je to zna​la ali nije mogla ra​zumje​ti nje​go​ve osje​ća​je. Ne samo posje​do​va​ti
imo​vi​nu, nego iz nje vući ko​rist, bilo je dio re​li​gi​je nje​zi​ne po​ro​di​ce, a ona ih je sve
nad​ma​ši​la spremnošću da iznajmi dio svo​ga doma. Je​di​na ona, ustva​ri, od svih
Pentlando​vih, bila je spremna da se odrekne ma​log opko​pa​nog zamka doma; po​seb​-
nu tajnost i pri​vatnost nji​ho​vih zi​do​va je​di​na ona izgle​da da nije mno​go ci​je​ni​la. A
ona je je​di​na među nji​ma no​si​la suknju.
Euge​ne se hra​nio nje​zi​nim prsi​ma sve dok nije prevršio tri go​di​ne: za vri​je​me
zime su ga od​bi​li od sise. Nešto je u njoj presta​lo; nešto je po​če​lo.
Na​po​kon je bilo na nje​zi​nu. Po​katkad bi razgo​va​ra​la s Gantom za​mišlje​no i
uvjerlji​vo o pothva​tu sa Svjetskom izložbom. Kad​god bi, za vri​je​me nje​go​vih ti​ra​da,
oda​pe​la na nj taj plan kao pri​jetnju. Što bi se upra​vo time postiglo, ona nije zna​la.
Ali je osje​ća​la da je to bio nje​zin po​če​tak. I na​po​kon je bilo na nje​zi​nu.
Gant je pod​le​gao zovu no​vih ze​ma​lja. On je tre​bao osta​ti kod kuće: ispad​ne li sve
do​bro on bi do​šao kasni​je. Ta​ko​đer, izgled da će neko vri​je​me biti na miru odu​ševlja​-
vao ga je. Prošlo ga je nešto od sta​rih srsi mla​dosti. Nje​ga su osta​vi​li, ali je
na osamlje​na čovje​ka vre​bao svi​jet pun ne​vi​đe​nih sje​na. Da​isy je to bila posljed​nja
školska go​di​na: ona bi osta​la s njim. Ali ga je više puta pro​bo​lo kad je vi​dio da He​-
len ide. Bilo joj je sko​ro četrna​est go​di​na.
Po​četkom travnja Eli​za se za​pu​ti​la, vo​de​ći svoj uzbu​đe​ni po​rod oko sebe i no​se​ći
Euge​nea u na​ru​ča​ju. Bio je unezvi​je​ren od to​li​ke strke, ali na​bi​jen ra​dozna​lošću i
žustri​nom.
Tarkinto​no​vi i Dunca​no​vi pohrle unutra: bilo je suza i po​lju​ba​ca. Gospo​đa
Tarkinton ju je gle​da​la s ne​kim stra​ho​pošto​va​njem. Ci​je​lo je susjed​stvo bilo malo
zbu​nje​no tim najno​vi​jim pre​okre​tom.
- No, no - ni​kad se ne zna - reče Eli​za smi​ju​ći se kroz suze i uži​va​ju​ći u uzbu​đe​nju
što ga je sama izazva​la. - Ako ispad​ne kako tre​ba, možda se i pre​se​li​mo tamo.
- Vra​tit ćete se vi - reče gospo​đa Tarkinton s ve​se​lom oda​nošću. - Nema gra​da do
Alta​monta.
Na posta​ju su pošli tramva​jem: Ben i Gro​ver ve​se​lo sje​do​še za​jed​no ču​va​ju​ći ve​li​-
ku ko​ša​ru s hra​nom. He​len je nervozno stiska​la sve​žanj pa​ke​ta. Eli​za oštro pogle​da

47
nje​zi​ne duge ravne noge i po​misli na pola vozne karte.
- Re​ci​mo - poč​ne ona ne​odre​đe​no se smi​ju​ći pre​ko ruke, gurka​ju​ći laktom Ganta -
ona će mo​ra​ti da se malo pogrbi, zar ne? Mislit će da si pre​ve​li​ka da bu​deš ispod
dva​na​est go​di​na - nasta​vi obra​ća​ju​ći se izravno dje​vojči​ci.
He​len se nervozno po​makne.
- To ne bismo smje​li ra​di​ti - promrmlja Gant.
- Pa što! - reče Eli​za. - Nitko je neće pri​mi​je​ti​ti.
On ih otpra​ti u vlak gdje ih udob​no smjesti uslužni spro​vod​nik spa​va​ćih kola.
- Pri​pa​zi na njih, Ge​orge - reče i dade čovje​ku novčić. Eli​za to lju​bo​morno uoči.
On ih sve gru​bo po​lju​bi svo​jim brko​vi​ma, ali košča​ta leđa svo​je cu​ri​ce po​mi​lu​je
ve​li​kom ru​kom i čvrsto je zagrli. Nešto oštro pro​bo​de Eli​zu.
Na tre​nu​tak nespretno su zasta​li. Od ne​obič​nosti, ne​ra​zumnosti ci​je​le na​ka​ne i na​-
kaznog kva​re​nja ci​je​log ži​vo​ta osta​li su bez ri​je​či.
- No - za​poč​ne on - mislim da znaš što či​niš.
- No, ka​žem ti - reče ona na​pu​čivši usne i gle​da​ju​ći kroz pro​zor - ne zna se što
može od ovo​ga ispasti.
On je bio ne​odre​đe​no umi​ren. Vlak se trgne i po​la​ko kre​ne. Nezgrapno je po​lju​bi.
- Javi se čim stigneš tamo - reče i hitro po​ju​ri pro​la​zom.
- Zbo​gom, zbo​gom - do​vikne Eli​za ma​šu​ći Euge​ne​ovom ru​či​com vi​so​koj pri​li​ci na
pe​ro​nu. - Dje​co - reče, - mahni​te zbo​gom svom tati. - Svi se na​tisnu na pro​zor. Eli​za
zapla​če.

Euge​ne je pro​matrao kako sunce sla​bi i crve​ni na ka​me​ni​toj ri​je​ci i na obo​je​nim
sti​je​na​ma gu​du​ra Tennesse​ja: za​ča​ra​na se ri​je​ka ure​za​la u dje​te​to​vu dušu za​uvi​jek.
Go​di​na​ma kasni​je sje​ćao se nje u sno​vi​ma ispu​nje​nim vi​linskom i ta​janstve​nom lje​-
po​tom. Smi​ren u silnom ču​đe​nju on usne uz ritmič​ku lupu teških ko​ta​ča.
Živje​li su u bi​je​loj kući na uglu. U pro​če​lju je bio mali ko​mad travnja​ka, te uska
tra​ka sa stra​ne duž ploč​ni​ka. On je ne​jasno naslu​tio da su bili da​le​ko od ve​li​ke sre​-
dišnje gužve i ga​la​me ve​legra​da - mislio je da je čuo kako je netko re​kao če​ti​ri ili pet
mi​lja. Gdje li je bila ri​je​ka?
Dva dje​ča​či​ća, bli​zanci duge vrlo pla​ve gla​ve i uskog zlob​nog lica, nepresta​no su
se utrki​va​li gore-do​lje ploč​ni​kom ispred kuće na tri​cikli​ma. No​si​li su bi​je​la
mornarska odi​jelca s pla​vim ovratni​ci​ma, i on ih je jako mrzio. Ne​jasno je osje​ćao da
je nji​hov otac bio zao čovjek što je pao u otvor di​za​la i slo​mio noge.
Kuća je ima​la stražnje dvo​rište potpu​no zatvo​re​no crve​nom dašča​nom ogra​dom.
Na kra​ju je bila crve​na sta​ja. Mno​go go​di​na kasni​je, vra​tivši se kući Ste​ve je re​kao:
»Onaj pre​dio je sada sav izgra​đen.« Gdje?
Jed​nog su dana u go​lom stražnjem dvo​rištu sta​ja​la dva dje​čja kre​ve​ta s ma​dra​ci​ma

48
da se zra​če. On raskošno leže na je​dan od njih, udi​šu​ći vru​ći ma​drac i li​je​no di​žu​ći
no​ži​ce. Luke leže na dru​gi. Jeli su breskve.
Na Euge​ne​ovu se breskvu za​li​je​pi muha. On je pro​gu​ta. Luke za​urla od smi​je​ha.
- Pro​gu​tao muhu! Pro​gu​tao muhu!
Nje​mu strašno pozli, povra​ćao je i neko vri​je​me nije mo​gao jesti. Ču​dio se zašto je
pro​gu​tao muhu kad ju je vi​dio ci​je​lo vri​je​me.
Stiglo je lje​to s vru​ćim da​hom. Gant stigne na ne​ko​li​ko dana i do​ve​de Da​isy sa so​-
bom. Jed​ne su noći pili pivo u Delmar Garde​nu. U vre​lom zra​ku, kraj sto​li​ća, on je
žed​no zu​rio u vrč s mje​hu​ri​ma pje​ne: zagnju​rio bi lice, po​misli, u tu mrzlu pje​nu i
po​pio du​bi​nu sre​će. Eli​za mu dade gutljaj; svi su vrišta​li zbog nje​go​va gorko izne​na​-
đe​na lica.
Go​di​na​ma kasni​je on se sje​ćao Ganta i nje​go​va brka pro​ša​ra​na pje​nom kad bi
moć​no iska​pio čašu: ve​li​čanstven uži​tak i prekrasna žeđ na​dahnji​va​li su ga že​ljom za
opo​na​ša​njem, pa se pi​tao jesu li sva piva gorka i posto​ji li razdob​lje uvo​đe​nja u ra​-
dosti tog ve​li​kog pića.
Lica iz sta​rog, na​po​la za​bo​ravlje​nog svi​je​ta, zna​la su doplu​ta​ti s vre​me​na na vri​je​-
me. Neka če​ljad iz Alta​monta došla su i bo​ra​vi​la u Eli​zi​noj kući. Jed​nog dana s izne​-
nad​nim prizva​nim uža​som on pogle​da u okrutno obri​ja​no lice Jima Lyde. On je
bio še​rif u Alta​montu; ži​vio je u pod​nožju bri​je​ga ispod Ganta. Jed​nom, kad je Euge​-
ne na​pu​nio dvi​je go​di​ne, Eli​za je bila otišla u Pi​ed​mont na sud kao svje​dok. Dva
dana je nije bilo; nje​ga su pre​pusti​li bri​zi gospo​đe Lyda. On ni​kad nije za​bo​ra​vio ra​-
zigra​nu okrutnost Lyde prve noći.
Sada, jed​nog dana, ta se ne​man opet po​ja​vi​la, đa​volskom moću, i Euge​ne je gle​-
dao gore u tešku zlo​ću nje​go​va lica. Euge​ne je vi​dio da Eli​za sto​ji kraj Jima; i dok je
užas na ma​lom licu rastao, Jim uči​ni kao da će si​lo​vi​to metnu​ti svo​ju ruku na nju. Na
nje​gov krik bi​je​sa i stra​ha, njih se dvo​je nasmi​je: tog sli​je​pog tre​nutka Euge​ne ju je
po prvi put mrzio: bio je gnje​van, ne​mo​ćan u lju​bo​mo​ri i stra​hu.
Noću su dje​ča​ci, Ste​ve, Ben i Gro​ver, koje je Eli​za posla​la da tra​že posla, vra​tivši
se s izložbe​nog prosto​ra, pri​po​vi​je​da​li sa ži​vim uzbu​đe​njem o dnevnoj vre​vi. Uz
prikri​ve​no smi​ju​lje​nje uvjerlji​vo su spo​mi​nja​li ho​oc​hy-ko​oc​hy: Euge​ne je ra​zu​mio
da je to bio neki ples. Ste​ve je zatvo​re​nih usta pje​vu​šio jed​no​li​čan, su​gesti​van napjev
i čulno se sa​vi​jao. Pje​va​li su pjesmu; plač​lji​va da​le​ka glazba ga je pro​go​ni​la. Na​učio
ju je:

»Dođi u Sa​int Lo​uis, Lo​uis,
Sa​jam čeka nas,
Među li​je​pim mla​dim svi​je​tom
Moj ćeš čuti glas.

49
 Ple​sat ćemo ho​oc​hy-ko​oc​hy ...«

i tako da​lje.
Katkad, le​že​ći na jorga​nu u suncu, Euge​ne je posta​jao svjestan nježno zagle​da​nog
lica, me​kog umilnog gla​sa, razli​či​tog od svih osta​lih po vrsti i kakvo​ći, bla​ge masli​-
naste kože, crne kose, oči​ju tamnih po​put trni​ne, izu​zetne, po​ma​lo tužne do​bro​te.
Gu​rao je svo​je meko lice k Euge​ne​ovu, mi​lo​vao ga i grlio. Na svom sme​đem vra​tu
no​sio je od ro​đe​nja znak ma​li​ne: Euge​ne ga je s ču​đe​njem stalno do​di​ri​vao. To je bio
Gro​ver - najnježni​ji i najtužni​ji među dje​ča​ci​ma.
Eli​za im je po​ne​kad do​pušta​la da i nje​ga po​ve​du na izle​te. Jed​nom su pu​to​va​li ri​-
ječ​nim pa​ro​bro​dom. On je si​šao niže i kroz boč​ni otvor iz​bli​za gle​dao ve​li​ku žutu
zmi​ju kako po​la​ga​no i bez otpo​ra vi​ju​ga pokraj njih.
Dje​ča​ci su ra​di​li na sajmu. Bili su tekli​ći u lo​ka​lu zva​nom Unutrašnja krč​ma. Ime
ga je oča​ra​va​lo: stalno je si​je​va​lo kroz nje​gov mo​zak. Katkad su ga sestre, katkad
Eli​za, katkad dje​ča​ci vukli kroz uzvrpo​lje​nu džunglu buke i lica, bo​ga​tim obi​ljem
i razno​li​košću ži​vo​ta na sajmu. Bio je omamljen u mašti kad su pro​la​zi​li pokraj
indijske ča​ja​ne, dok je gle​dao vi​so​ke lju​de s turba​ni​ma kako ho​da​ju na​oko​lo, i po
prvi put osje​tio, tako da ni​kad nije za​bo​ra​vio, po​la​ga​ni tamjan Isto​ka. Jed​nom se u
go​le​moj buč​noj zgra​di uki​pio ispred moć​ne lo​ko​mo​ti​ve, najve​će ne​ma​ni što ju je
ikad vi​dio, čiji su se ko​ta​či strašno vrtje​li u žli​je​bo​vi​ma, čije su razbukta​le peći si​pa​le
uža​re​ni ugljen u rupu ispod sebe, dok su ih bez prestanka hra​ni​la dva mrka
vatrom obo​je​na lo​ža​ča. Pri​zor je go​rio u nje​go​vu mozgu kao go​lem sjaj iz pakla: on
ga je stra​vio i za​no​sio.
Za​tim je sta​jao na rubu po​la​ga​ne strašne pu​ta​nje Ferri​so​va ko​ta​ča, kotrljao se niz
trešta​vu zbrku pro​la​za, osje​ćao da nje​gov te​tu​rav um bespo​moć​no srlja u mahni​tu
fantazma​go​ri​ju karne​va​la; čuo je Lu​ke​ovu divlju pri​ču o gu​ta​ču zmi​ja i kriknuo u
ago​ni​ji kad su ga pla​ši​li da će ga uvesti.
Jed​nom ga Da​isy, po​pustivši skri​ve​noj ma​čjoj okrutnosti ispod svo​je bla​ge do​bro​-
ćud​nosti, po​ve​de sa so​bom kroz lu​đač​ke uža​se že​ljezni​ce stra​ha; za​ro​ni​li su iz svjetla
u po​nor zaglu​šu​ju​će crni​ne, i dok je nje​gov prvi krik presta​jao s uspo​re​njem vla​-
ka, bla​go su uplo​vi​li u monstru​ozno osvi​jetljen po​lumrak na​pu​čen go​le​mim osli​ka​-
nim gro​teska​ma, crve​nim po​dvoljci​ma ave​tinjskih gla​va, pod​muklim po​ja​va​ma
smrti, noć​nih mora i lu​di​la. Nje​gov nespre​man duh izgu​bio se u mahni​tom stra​hu:
vlak se spuštao iz jed​ne rasvi​jetlje​ne spi​lje u dru​gu, i dok se nje​go​vo srce sma​nji​lo
kao gra​šak, čuo je kako se lju​di oko nje​ga s užitkom glasno smi​ju, a s nji​ma i nje​go​-
va sestra. Nje​gov duh, upra​vo izra​nja​va​ju​ći iz nestvarne divlji​ne dje​čje mašte, potpu​-
no je pokleknuo na ovom sajmu, i on je bio pa​ra​li​zi​ran od uvje​re​nja, koje mu se
često vra​ća​lo kasni​jih go​di​na, da je nje​gov ži​vot ba​joslovna noć​na mora i da zbog

50
prepre​de​ne urotnič​ke spletke on mora pre​da​ti svu svo​ju nadu, vje​ru i ufa​nje ne​ću​do​-
red​nom mu​če​nju de​mo​na pre​ru​še​nih u ljud​sko ti​je​lo. Po​lusvjestan i za​ža​ren od gu​še​-
nja u uža​su na​po​kon je iza​šao na toplo i obič​no svjetlo dana.
Nje​go​vo posljed​nje sje​ća​nje sajma potje​če iz jed​ne rane je​senske noći: po​no​vo s
Da​isy sje​dio je na vo​za​če​vu sje​da​lu auto​bu​sa, slu​ša​ju​ći prvi put čudo nje​go​va rad​nog
dahta​nja, dok su se kroz kišu što je li​je​va​la kao iz ka​bla vo​zi​li po rasvi​jetlje​-
nim cesta​ma i kraj sla​po​va što su to​či​li svo​ju vodu do​lje ispred bi​je​le gra​đe​vi​ne oki​-
će​ne dra​gu​lji​ma de​set ti​su​ća svje​ta​la.
Lje​to je prošlo. Šušta​li su je​senski vjetro​vi, šaptao je dah nesta​log ve​se​log slavlja:
va​šar je go​to​vo završio.
I sad je kuća posta​la vrlo tiha: svo​ju je majku vrlo malo vi​đao, nije na​puštao kuću,
o nje​mu su se bri​nu​le sestre i stalno su ga opo​mi​nja​le na ti​ši​nu.
Jed​nog dana dođe Gant po dru​gi put. Gro​ver je obo​lio od ti​fu​sa.
- Kaže da je po​jeo jed​nu krušku na sajmu - Eli​za je po​navlja​la pri​ču po sto​ti put. -
Do​šao je kući i po​tu​žio se da ga boli. Metnu​la sam mu ruku na čelo, on je go​rio. 'Ah,
di​je​te’, rekla sam, ’tako ti sve​ga svi​je​ta ... ?’
Nje​zi​ne crne oči bi​jesnu na bi​je​lom licu: bo​ja​la se. Na​pu​ći​la je usne i go​vo​ri​la u
nadi.
- Zdra​vo, sine - reče Gant, ula​ze​ći ne​marno u sobu; srce mu se zgrči​lo kad je ugle​-
dao dje​ča​ka.
Eli​za je sve za​mišlje​ni​je pu​ći​la usne na​kon sva​kog li​ječ​ni​ko​va posje​ta; skuplja​la je
sva​ku pre​osta​lu mrvi​cu hra​brosti i po​ja​ča​va​la je, ali joj je srce bo​lo​va​lo. Onda jed​ne
noći, trga​ju​ći izne​na​da masku s lica, do​ju​ri iz dje​ča​ko​ve sobe.
- Gospo​di​ne Gant - pro​šapta​la je, na​pu​ćivši usne. Tresla je svo​jim bi​je​lim li​cem
pre​ma nje​mu ni​je​mo kao da ne može go​vo​ri​ti. Za​tim naglo zaklju​či: - Nje​ga nema,
nje​ga nema, nje​ga nema!
Euge​ne je bio u du​bo​kom po​noć​nom snu. Netko ga pro​drma, bu​de​ći ga po​la​ko iz
nje​go​ve sa​nji​vosti. Tada se nađe na He​le​ni​nim ru​ka​ma; ona je sje​di​la na kre​ve​tu
drže​ći ga, dok joj se bo​lesno ra​ža​lošće​no lice pri​ljub​lji​va​lo uza nj. Go​vo​ri​la mu
je razgo​vi​jetno i po​la​ko pri​gu​še​nim gla​som koji je ne​ka​ko bio na​bi​jen strašnom
gorlji​vošću:
- Ho​ćeš li vi​dje​ti Gro​ve​ra? - šapta​la je. - Leži na odru.
On se pi​tao što je odar; kuća je bila puna pri​jetnje. Izni​je​la ga je u sumra​čan hod​-
nik i odve​la do soba u pro​če​lju kuće. Iza vra​ta čuo je tihe gla​so​ve. Ona ih pomnji​vo
otvo​ri; svjetlo je pa​da​lo u sno​pu na kre​vet. Euge​ne pogle​da i užas prostru​ji po​-
put otro​va nje​go​vom krvlju. Iza male od​ba​če​ne ljuske što je tamo le​ža​la on se izne​-
na​da prisje​tio toplog sme​đeg lica, me​kih oči​ju što su jed​nom pi​lji​le u nje​ga: kao što
netko po​lu​di pa se izne​na​da vra​ti k ra​zu​mu, on se sje​ti tog za​bo​ravlje​nog lica što ga

51
nije vi​dio tjed​ni​ma, te čud​ne svi​jetle osa​me što se neće vra​ti​ti. O izgub​lje​ni​če, i
vjetrom opla​ka​ni duše, vra​ti se opet.
Eli​za je tro​nu​to sje​di​la na sto​li​ci, lica nagnu​ta na stra​nu i oslo​nje​na na ruke. Pla​ka​-
la je, dok joj se lice grči​lo ko​mič​nom i ružnom gri​ma​som koja je mno​go užasni​ja
nego bilo kakvo smi​re​no bla​ženstvo tuge.
Gant ju je nespretno tje​šio ali, pogle​da​va​ju​ći s vre​me​na na vri​je​me dje​ča​ka, izla​zio
je u hod​nik i ispru​žao ruke u ago​ni​ji, u po​mutnji.
Pogreb​ni​ci su sta​vi​li ti​je​lo u kovčeg i od​ni​je​li ga.
- Imao je samo dva​na​est go​di​na i dva​de​set dana - go​vo​ri​la je stalno izno​va Eli​za, i
či​ni​lo se da je ta či​nje​ni​ca boli više nego išta dru​go.
- Vi dje​co sada idi​te i malo spa​vajte - na​re​di ona izne​na​da i, dok je go​vo​ri​la, oko
joj se za​usta​vi na Benu koji je sta​jao zbu​njen i mrk, gle​da​ju​ći unutra ispi​ti​vač​kim
sta​rač​kim pogle​dom. Po​misli o raz​dvo​je​nju bli​za​na​ca; u ži​vot su bili ušli dva​de​set
mi​nu​ta je​dan posli​je dru​go​ga; srce joj se steglo od ža​losti na po​mi​sao o sa​mo​ći tog
dje​ča​ka. Na​no​vo je zapla​ka​la. Dje​ca su pošla spa​va​ti. Neko su vri​je​me Eli​za i Gant
nasta​vi​li da sami sje​de u sobi. Gant za​ro​ni lice u svo​je snažne šake. - Najbo​lji deč​ko
što sam ga imao - pro​mumlja. - Tako mi boga, bio je najbo​lji od svih.
I u na​pe​tom muku oni ga pri​zo​vu u svi​jest, i obo​ma je u srcu bio strah i grižnja, jer
on je bio mi​ran dje​čak, a bilo ih je mno​go, pa je i oti​šao nepri​mi​je​ćen.
- Ni​kad neću za​bo​ra​vi​ti nje​gov znak na ro​đe​nju - pro​šapće Eli​za. - Ni​kad, ni​kad.
Za​tim časkom po​misle jed​no o dru​go​me; izne​na​da osje​te užas i čud​no​va​tost svo​je
oko​li​ne. Misli​li su o kući obrasloj lo​zom u da​le​kim pla​ni​na​ma, o huč​nim vatra​ma,
sva​đi, kletvi, muci, o svo​jim sli​je​pim i zamrše​nim ži​vo​ti​ma, i o glu​poj sud​bi​ni koja
ih je sada ova​mo do​ni​je​la u ovaj da​le​ki grad, sa smrću, na​kon što je va​šar završio.
Eli​za se pi​ta​la zašto je do​la​zi​la: tu​ma​ra​la je vru​ćim i očajnim la​bi​rinti​ma tra​že​ći
od​go​vor:
- Da sam zna​la - otpoč​ne tog časa - da sam zna​la što će se do​go​di​ti.
- Pusti to - reče on i nespretno je po​tapša. - Tako mi boga - doda tupo malo kasni​je
- pri​lič​no je sve to čud​no kad čovjek razmisli.
I dok su sada tamo sje​di​li još tiše, obu​ze ih sa​mi​lost - ne pre​ma nji​ma sa​mi​ma,
nego jed​nog pre​ma dru​go​me i pre​ma ra​si​pa​nju, zbrci i slu​čajnom ti​je​ku ži​vo​ta.
Gant kratko po​misli na svo​je pe​de​set če​ti​ri go​di​ne, iščezlu mla​dost, oro​nu​lu sna​gu,
ružno​ću i zlo to​li​kih stva​ri; i nje​ga prožme vrlo mi​ran očaj čovje​ka koji zna da isko​-
van la​nac ne može biti razvrgnut, otkan uzo​rak rasple​ten, uči​nje​no rašči​nje​no.
- Da sam zna​la, da sam zna​la - reče Eli​za. Pa za​tim: - Žao mi je. Ali on je znao da
nje​zi​na ža​lost toga časa nije bila zbog nje​ga ili zbog sebe, čak ni zbog dje​ča​ka ko​je​ga
je su​lu​da sre​ća ba​ci​la na put kugi, nego da je ona, s izne​nad​nim unu​-
tarnjim proplamsa​jem svo​je vi​do​vi​te škotske duše, čisto gle​da​la, po prvi put bez

52
uobra​ža​va​nja, na ne​umo​lji​vu pli​mu Nužnosti, i da joj je bilo žao zbog svih koji su
živje​li, koji žive ili koji će živje​ti, potpi​ru​ju​ći svo​jim mo​litva​ma ne​ko​ristan oltarski
oganj, utje​ču​ći se svo​jim na​da​ma nesvjesnom duhu, izba​cu​ju​ći sitne ra​ke​te svog vje​-
ro​va​nja pre​ma da​le​koj vječ​nosti, i na​da​ju​ći se mi​losti, vo​đe​nju i otku​pu na zavrće​noj
i za​bo​ravlje​noj šlja​ci ove zemlje. O izgub​lje​ni​ci.
Od​mah su pošli kući. Na sva​koj posta​ji Gant i Eli​za ne​umorno su obi​la​zi​li va​gon s
prtlja​gom. Bio je sivi je​senski mje​sec stu​de​ni: pla​ninske šume bile su pokri​ve​ne su​-
him sme​đim lišćem. Ono je letje​lo uli​ca​ma Alta​monta, skuplja​lo se u pro​la​zi​ma i žli​-
je​bo​vi​ma, bje​ža​lo suho pred vjetrom.
Kola su buč​no škripnu​la na oku​ci pod​no bri​je​ga. Ganto​vi si​đo​še: ti​je​lo je već ra​ni​-
je bilo posla​no s posta​je. Dok je Eli​za po​la​ko si​la​zi​la niz bri​jeg, gospo​đa Tarkinton
potrči iz kuće je​ca​ju​ći. Nje​zi​na najsta​ri​ja kći umrla je mje​sec dana ra​ni​je. Dvi​je
žene glasno kriknu​še kad su se vi​dje​le i potrča​še jed​na dru​goj.
U ve​li​koj Ganto​voj sobi li​jes je već bio postavljen na no​ga​re, a susje​di, uz ša​pat i
pogreb​na lica, okuplje​ni da ih poz​dra​ve. To je bilo sve.

53
 6.


Gro​ve​ro​va smrt za​da​la je Eli​zi najstrašni​ju ranu u ži​vo​tu: nje​zi​na je hra​brost klo​-
nu​la, nje​zi​na spo​ra ali moć​na pusto​lo​vi​na pre​ma slo​bo​di naglo sta​la. Kao da joj se ti​-
je​lo raspa​da​lo kad je misli​la o da​le​kom ve​legra​du i sajmu: stra​ho​va​la je pred skri​ve​-
nim pro​tivni​kom koji ju je obo​rio.
Sa svo​jom očajnom ža​losti ona se uča​hu​ri​la unu​tar kuće i obi​te​lji, vra​ti​la se onom
ži​vo​tu ko​je​ga se bila spremna odre​ći, pro​vo​di​la dane u stalnom radu i po​ku​ša​va​la, u
tru​du ispi​ti za​bo​rav. Ali je tamno izgub​lje​no lice sja​lo kao ne​oče​ki​van i ne​opipljiv
faun u gušta​ri pamće​nja: misli​la je na znak s nje​go​va sme​đeg vra​ta i pla​ka​la.
Ti​je​kom crne zime sje​ne su se po​la​ko ra​zišle. Gant je povra​tio huč​ne vatre, stol što
se svi​ja pod te​re​tom soč​nosti, pre​bo​gat i obre​dan sva​kod​nevni ži​vot. Sta​ri uži​ci po​-
no​vo su bu​ja​li u nji​ho​vim ži​vo​ti​ma.
I kako je zima pro​la​zi​la, mjesti​mič​na tama u Euge​ne​ovu mozgu po​la​ko se rasprši​-
va​la, dani, tjed​ni, mje​se​ci po​če​še izbi​ja​ti sve ve​ćom jasno​ćom; nje​gov se duh izvu​-
kao iz zbrke sajma: otvo​rio se obi​čan ži​vot.
Zašti​ćen i svjestan obi​lja i nad​zo​ra kuć​ne sna​ge, on je le​žao puna trbu​ha pred
raspa​lje​nom ži​votnošću vatre, ne​za​sitno zu​re​ći u ve​li​ke sveske na po​li​ci s knji​ga​ma,
uzbu​đu​ju​ći se pljesni​vim mi​ri​som listo​va i oštrim vo​njem ugri​ja​ne kože. Knji​ge koje
su ga najvi​še odu​ševlja​va​le bila su tri za​mašna sveska u te​le​ćoj koži zva​na Rid​patho​-
va po​vi​jest svi​je​ta. Nji​ho​ve bez​brojne stra​ni​ce bile su ilustri​ra​ne sto​ti​na​ma crte​ža,
gra​vu​ra, drvo​re​za: on je sli​je​dio ti​jek sto​lje​ća u sli​ka​ma pri​je nego što je znao či​ta​ti.
Najvi​še od sve​ga ra​do​va​le su ga sli​ke bi​ta​ka. Kli​ču​ći od ve​se​lja u fi​ju​ku po​tu​če​na
vjetra oko kuće, u grmlja​vi​ni ve​li​kog drve​ća, on se pre​da​vao mrač​noj olu​ji, oslo​ba​-
đa​ju​ći ludu vražju glad što je svi lju​di nose u sebi, koja žudi za ta​mom, vjetrom i
nemjerlji​vom brzi​nom. Prošlost se nje​mu od​mo​ta​va​la u za​seb​nim i go​le​mim pre​-
dodž​ba​ma; stva​rao je besko​nač​ne le​gende o egi​patskim kra​lje​vi​ma kako ih voze leb​-
de​ći ko​nji u bojnim ko​li​ma, a nešto beskrajno sta​ro i dozva​no izgle​da​lo je da se budi
u nje​mu dok je pro​matrao ba​joslovna ču​do​višta, kovrča​ve bra​de i go​le​ma ži​vo​tinjska
ti​je​la asirskih kra​lje​va, ba​bi​lonske zi​do​ve. U nje​go​vu su se mozgu ro​ji​le sli​ke: Kir
dok za​po​vi​je​da na​pad, šuma ko​pa​lja ma​ke​donske fa​lange, razmrska​na vesla, gužva
bez​brojnih bro​do​va kod Sa​la​mi​ne, Aleksan​dro​ve gozbe, stra​ho​vi​to kre​še​vo vi​te​zo​-
va, slomlje​na koplja, sje​ki​ra i mač, go​mi​le koplja​ni​ka, opsjed​nu​ti be​de​mi, natrag od​-
gurnu​te ljestve teško na​čič​ka​ne lju​di​ma što se pe​nju, Švi​ca​rac što se ti​je​lom ba​cio na
su​li​ce, na​va​la ko​nji​ce i pje​ša​di​je, mrke galske šume i Ce​za​ro​va osva​ja​nja. Gant je
sje​dio po​da​lje iza nje​ga, nji​šu​ći se žesto​ko natrag-napri​jed u teškoj sto​li​ci za lju​lja​-
nje, plju​ju​ći ured​ne i jake mla​zo​ve du​hansko​ga soka iznad si​no​ve gla​ve u psik vatre.

54
 Ili bi mu pak Gant zvuč​nom i ki​će​nom re​to​ri​kom či​tao od​lomke iz Sha​kespe​area,
među ko​ji​ma je najčešće slu​šao pogreb​ni go​vor Marka Anto​ni​ja, Hamle​tov mo​no​log,
pri​zor gozbe u Mac​bethu, te pri​zor izme​đu Desde​mo​ne i Othella pri​je nego što je on
za​da​vi. Ili bi mu re​ci​ti​rao i či​tao pjesme što ih je mno​go i do​bro pamtio. Naj​dra​že su
mu bile: »O zašto da se duh smrtnič​ki gordi« (»Lincolno​va omi​lje​na po​ema«, vo​lio
je reći); »'Ah izgi​bosmo,’ po​vi​ka ka​pe​tan, I niza stu​be si​lo​vi​to sju​ri«; »Sje​ćam se,
sje​ćam kuće gdje majka rodi mene«; »Njih de​ve​de​set de​vet, Dušmanske tra​ge pra​ti,
Si​vom se zo​rom de​vet, Od de​ve​de​set vra​ti«; »Dje​čak u ognju na pa​lu​bi sta​ja«; i
»Dvi​je mi​lje, dvi​je mi​lje, dvi​je mi​lje napri​jed«.
Katkad bi He​len natje​rao da re​ci​ti​ra »Još sto​ji ško​la kraj puta, na suncu prosjak se
gri​je, Oko nje ši​ka​ra raste i ku​pi​na se vije«.
I na​kon što bi ka​za​la kako već četrde​set go​di​na tra​va raste nad gla​vom dje​vojke, i
kako je sje​do​ko​si čovjek otkrio u su​ro​voj ško​li ži​vo​ta da je malo kome bilo mrsko da
se izdigne nada nj, jer, zna​te, oni ga vole, Gant bi teško uzdahnuo i tre​su​ći gla​-
vom re​kao:
- Jao! To je najve​ća isti​na što je ika​da izre​če​na.
Obi​telj je do​segla srž i zre​lost za​jed​nič​kog ži​vo​ta. Gant ju je oba​si​pao grd​nja​ma,
lju​bavlju i ra​sipnič​kim za​li​ha​ma hra​ne. S ve​se​ljem su je​dva če​ka​li da stigne, jer je sa
so​bom do​no​sio ve​li​ki uži​tak življe​nja, obre​da. Gle​da​li bi ga uve​čer dok se vra​ćao
iza do​njeg ugla od​luč​nim ko​ra​ci​ma, pažlji​vo bi sli​je​di​li tok nje​go​vih kretnji od časa
kad bi tresnuo na​mirni​ca​ma po ku​hinjskom sto​lu dok ne bi potpa​lio svo​ju vatru, s
ko​jom bi uvi​jek bio u sva​đi čim bi ušao i na koju je obi​la​to trpao drvo, ugljen i petro​-
lej. Na​kon toga ski​nuo bi ka​put i žesto​ko se umi​vao u la​vo​ru, trlja​ju​ći ve​li​kim ru​ka​-
ma obri​ja​no lice jake bra​de uz reski i muški zvuk smirko​va pa​pi​ra. Za​tim bi ti​je​lom
po​le​gao uz dovratnik i snažno če​šao leđa mi​ču​ći ih si​lo​vi​to tamo-amo. Na​kon toga
ispraznio bi dru​gu po​lo​vi​cu kante petro​le​ja na praska​vu vatru, pljuska​ju​ći divlje po
njoj i mrmlja​ju​ći sam sa so​bom.
Onda bi, od​griznuvši do​bar ko​mad ja​kog du​ha​na za žva​ka​nje što je spre​man le​žao
na po​li​ci iznad ka​mi​na, stre​lo​vi​to ko​ra​čao napri​jed-natrag po sobi, za​bo​ravlja​ju​ći
nasmi​je​še​nu obi​telj koja je te ce​re​mo​ni​je pra​ti​la s ve​se​lim uzbu​đe​njem, dok je sla​gao
svo​ju ti​ra​du. Na​po​kon bi pla​nuo na Eli​zu u ku​hi​nji za​ro​nivši u srce optužbe uz ludi
urlik.
Nje​go​va burna i nespu​ta​na re​to​ri​ka do​bi​la je re​do​vi​tom upotre​bom nešto od
gipkosti i ne​posred​nosti kla​sič​nog epi​te​ta: nje​go​ve su uspo​red​be bile ne​umjesne, na​-
či​nje​ne za​ista u duhu vulgarnog ve​se​lja, pa je ve​li​ka po​ro​dič​na pri​jemlji​vost za ko​-
mič​no - sve do najmla​đeg - sva​kod​nevno nji​ma bila uzbi​ba​na.
Dje​ca su se na​vikla da nje​gov ve​černji do​la​zak oče​ku​ju s ne​kom vrstom ve​dri​ne.
Zapra​vo, i sama je Eli​za, li​je​če​ći po​la​ko i bolno svo​ju ve​li​ku ranu, u tome na​la​zi​la

55
odre​đe​ni po​ti​caj; ali je u njoj još uvi​jek ži​vio strah od povre​me​nog pi​janstva i prikri​-
ve​no tvrdogla​vo i ne​oprosti​vo pri​zi​va​nje prošlosti.
Ali za vri​je​me te zime, dok je smrt, na​pa​da​na brzom i zdra​vom ve​se​lošću dje​ce,
tim apso​lutnim ma​lim bo​žanstvi​ma tre​nutka, po​la​ko hla​pi​la iz nji​ho​vih srda​ca, njoj
se povra​ti​lo nešto po​put na​da​nja. Oni su sami sebi bili ži​vot - nisu ni zna​li ko​li​ko su
bili osamlje​ni, ali ih je svatko pozna​vao, a go​to​vo nitko im nije bio pri​ja​telj. Nji​hov
je po​lo​žaj bio je​dinstven - da su se mogli razli​ko​va​ti po sta​le​žu, spa​da​li bi vje​ro​jatno
u sred​nju kla​su, ali Dunca​no​vi, Tarkinto​no​vi, svi susje​di i svi nji​ho​vi znanci di​ljem
gra​da, ni​ka​da nisu k nji​ma za​la​zi​li, ni​kad nisu pro​di​ra​li u ša​ro​li​kost nji​ho​vih ži​vo​ta,
jer su oni bili izokre​nu​li uzo​rak sre​đe​nog ži​vo​ta, jer je u nji​ma pre​bi​va​lo ludo,
izvorno, uzne​mi​ru​ju​će svojstvo o ko​je​mu nisu ni slu​ti​li. A dru​že​nje s oda​bra​ni​ma - s
oni​ma po​put Hilli​ardo​vih - bilo je jed​na​ko ne​mo​gu​će, čak da su ima​li dara ili že​lje za
to. A nisu ima​li.
Gant je bio ve​lik čovjek, a nije bio izu​ze​tan, jer izu​zetnost ne te​me​lji ži​vot na
tvrdogla​voj privrže​nosti nje​mu.
Dok je bjesnio po kući dri​je​še​ći na​kuplje​nu grmlja​vi​nu, dje​ca su ga ve​se​lo pra​ti​la,
odu​ševlje​no vrište​ći kad bi Eli​zi re​kao kako ju je prvi put vi​dio »gdje vi​ju​ga oko
ugla kao zmi​ja na trbu​hu«, ili kad bi, do​šavši izva​na za le​de​na vre​me​na, optu​ži​-
vao nju i sve Pentlando​ve za zlo​namjerno upravlja​nje ele​menti​ma.
- Smrznut ćemo se - vi​kao je - smrznut ćemo se u ovom paklenskom, prokle​tom,
okrutnom i od boga za​bo​ravlje​nom pod​neb​lju. Je li bra​tu Willu do toga sta​lo? Je li
bra​tu Willu do toga sta​lo? Je li sta​rom žde​ro​nji, tvom ku​kavnom sta​rom ocu, bilo
sta​lo? Mi​losrd​ni bože! Pao sam u ruke utje​lovlje​nim zlo​du​si​ma, divlji​jim, svi​re​pi​jim,
grozni​jim nego što su poljske zvi​je​ri. Paklenski psi kakvi jesu, oni će sje​di​ti i pa​-
kosno bu​lji​ti u moju muku dok me ne sna​đe smrt.
Hitro je stu​pao prostra​nom ku​pa​oni​com koji čas, mrmlja​ju​ći sam sa so​bom, dok je
na​ce​re​ni Luke po​zorno sta​jao u bli​zi​ni.
- Ali oni mogu da jedu! - za​vi​če za​letjevši se izne​na​da na ku​hinjska vra​ta. - Oni
mogu da jedu - ako ih netko dru​gi hra​ni. Ni​kad neću za​bo​ra​vi​ti sta​rog žde​ro​nju dok
sam živ. Mljac, mljac, mljac - svi su pu​ca​li od smi​je​ha dok je nje​go​vo lice popri​ma​lo
izraz bo​lesne prož​drlji​vosti, i dok je nastavljao po​la​ga​nim cvi​le​ćim gla​som ko​jim je
po​ku​ša​vao do​ča​ra​ti go​vor po​kojnog ma​jo​ra: - »Eli​za, ako ne​maš ništa pro​tiv toga, ja
bih još malo onog pi​le​ta« - i sta​ri bi ga lu​pež tako brzo obo​rio niz grlo da smo ga
mo​ra​li no​si​ti od sto​la.
Kad bi optužba do​segla kakvu krajnju pretje​ra​nost, dje​ča​ci bi vrišta​li kroz smi​jeh,
a Gant, raz​dra​gan u sebi, pogle​dao bi lu​ka​vo oko sebe uz lako svi​ja​nje ku​to​va svo​jih
tankih usta. I Eli​za bi se kratko nasmi​ja​la, a za​tim bi gru​bo uzviknu​la: - Izla​zi
odavde! Dosta mi je tvo​jih ču​dašta​va za ve​če​ras.

56
 Po​ne​kad je u ovakvim pri​li​ka​ma nje​go​vo do​bro raspo​lo​že​nje tako po​bjed​nič​ki
raslo da bi je nespretno po​ku​šao po​mi​lo​va​ti, hva​ta​ju​ći je ru​kom čvrsto oko pasa, dok
bi se ona zbu​ni​la, za​ba​ci​la gla​vu i ne​od​luč​no izmi​ca​la go​vo​re​ći: - Bje​ži! Bje​ži
od mene! Sad je pre​kasno za to. - Nje​zin bi​je​li zbu​nje​ni osmi​jeh odjed​nom bi bio
mu​čan i ko​mi​čan: usko​ro bi za​tim gra​nu​le suze. U tim ri​jetkim, nepri​rod​nim iska​zi​-
va​nji​ma lju​ba​vi, dje​ca bi se usi​lje​no smi​ja​la, nepresta​no vrpo​lji​la i go​vo​ri​la: - O, tata,
ne​moj.
Kad je Euge​ne prvi put pri​mi​je​tio zgo​du te vrste, navrša​vao je petu go​di​nu: u nje​-
mu se sku​pio sram u zamrše​nim gru​di​ca​ma i grlo ga je za​bo​lje​lo; grče​vi​to je izvi​jao
vrat i očajno se smješkao kao što je kasni​je či​nio kad bi u ka​za​lištu gle​dao jad​ne
lakrdi​ja​še ili blju​ta​ve pri​zo​re. I ni​kad posli​je toga nije mo​gao pod​ni​je​ti da ih vidi
kako jed​no dra​go di​ra​ju s lju​bavlju, gu​ši​lo ga je ne​dovrše​no po​ni​že​nje: to​li​ko su se
bili svikli na psovku, gra​ju i gru​bost, da je sva​ka promje​na u nježnost do​la​zi​la kao
okrutno pretva​ra​nje.
Ali kako su po​la​ga​ni mje​se​ci za​maglje​ni tu​gom posta​ja​li svjetli​ji, jaki zapre​ta​ni
na​gon za posje​do​va​njem i slo​bo​dom po​čeo se bu​di​ti u Eli​zi, i sta​ra za​tomlje​na borba
među nji​ho​vim na​ra​vi​ma opet otpo​če. Dje​ca su rasla - Euge​ne je bio na​šao dru​go​ve
u igri - Harrya Tarkinto​na i Maxa Isa​ac​sa. Nje​zin je spolni ži​vot bio zgasli ugljen.
Go​di​nu za go​di​nom otpo​či​nja​le su sta​re bitke vlasništva i po​re​za. Vra​ća​ju​ći se
kući s po​rezni​ko​vim izvješta​jem u ruci, Gant bi iskre​no bio obu​zet divljim bi​je​som.
- Za ime božje, ženo, na što smo spa​li? Neće se navrši​ti ni go​di​na, a svi ćemo u
ubožni​cu. Ah, gospo​de! Vi​dim ja vrlo do​bro gdje će sve to završi​ti. Doći ću uza zid.
Sva​ka para što smo je za​ra​di​li oti​ći će u džep onim prokle​tim va​ra​li​ca​ma, a osta​lo će
oti​ći na dražbi. Prokli​njem dan kad sam bio to​li​ka bu​da​la da ku​pim prvu žli​cu. Pamti
moje ri​je​či, hra​nit ćemo se u ku​hi​nji za postra​da​le pri​je nego što ova stra​vič​na, ova
grozna, ova paklenska i prokle​ta zima pro​đe.
Ona bi za​mišlje​no pu​či​la usne pregle​da​va​ju​ći listu dok ju je on gle​dao s li​cem na​-
pe​tim u ago​ni​ji.
- Da, to pri​lič​no loše izgle​da - pri​mi​je​ti​la bi. A za​tim: - Šte​ta što me nisi poslu​šao
prošlog lje​ta, gospo​di​ne Gant, kad smo ima​li pri​li​ku da za​mi​je​ni​mo nevri​jed​nu
zemlju Owenby za one dvi​je kuće u uli​ci Carter. Mogli smo odonda do​bi​va​ti četrde​-
set do​la​ra mje​seč​no najma na nji​ma.
- Ne že​lim više posje​do​va​ti ni sto​pu zemlje dok sam živ - vikne on. - Zbog nje sam
bio si​ro​mah ci​je​lo​ga ži​vo​ta, i kad umrem mo​rat će mi dati šest sto​pa zemlje na grob​-
lju ubo​ga​ra. I po​čeo bi za​ni​jet u misli fi​lo​zo​fi​ra​ti, go​vo​re​ći o ispraznosti ljud​skih na​-
po​ra, o posljed​njem po​či​va​lištu bo​ga​tih i si​ro​mašnih u zemlji, o zna​čajnoj či​nje​ni​ci
da ne mo​že​mo »ništa po​ni​je​ti sa so​bom«, završa​va​ju​ći možda sa »Jao! Na koncu sve
do​la​zi na isto, sve​jed​no.«

57
 Ili bi na​veo ne​ko​li​ko ki​ti​ca Grayo​ve Ele​gi​je, ko​riste​ći tu enciklo​pe​di​ju uzorne me​-
lanko​li​je s pri​lič​no ne​odre​đe​nom primje​nom:

»Jed​na​ko če​ka​ju ne​iz​bježnu uru,
Pu​to​vi sla​ve vode tek do gro​ba.«

Ali je Eli​za ne​po​pustlji​vo zasje​la na ono što su ima​li.
Kraj sve svo​je mržnje pre​ma zemljo​posjed​ništvu, Gant se po​no​sio time da živi pod
svo​jim kro​vom, i za​ista se po​no​sio vlasništvom nad bilo čime što je bilo posve​će​no
nje​go​vim upotreb​lja​va​njem, i što mu je pru​ža​lo udob​nost. On bi vo​lio go​to​vo i ne​za​-
du​že​no obi​lje - ve​li​ke svo​te novca u banci i u dže​pu, slo​bo​du da otmje​no pu​tu​je, da
se razme​će pred svi​je​tom. Vo​lio je no​si​ti veće svo​te novca u dže​pu, na​vi​ka s ko​jom
se Eli​za nije sla​ga​la i zbog koje ga je učesta​lo oštro pre​ko​ra​va​la. Je​danput ili dva​put
su ga okra​li, kad je bio pi​jan: on bi vitlao smotkom novča​ni​ca pod utje​ca​jem viski​ja i
di​je​lio ve​li​ke svo​te svo​joj dje​ci -de​set, dva​de​set, pe​de​set do​la​ra sva​ko​me uz tu​ga​lji​-
vu na​po​me​nu: - Uzmi​te sve! Uzmi​te sve, boga mu! Ali je sutra jed​na​ko bio upo​ran u
zahtje​vi​ma da vra​te no​vac: obič​no ga je He​len skuplja​la iz. katkad nesklo​nih dje​čač​-
kih prsti​ju. Ona bi mu ga pre​da​la idu​ćeg dana. Ima​la je petna​est ili šesna​est go​di​na,
izrasla sko​ro šest sto​pa: vi​so​ka tanka dje​vojka, ve​li​kih ruku i nogu, košča​ta, ple​me​ni​-
tih crta iza ko​jih je vre​ba​la histe​ri​ja trajne raz​dra​že​nosti.
Veza izme​đu dje​vojke i nje​zi​na oca ja​ča​la je sva​kog dana: bila je nervozna, na​pe​ta,
raz​dražlji​va i po​druglji​va po​put nje​ga. Obo​ža​va​la ga je. On je po​čeo po​dozri​je​va​ti da
su ta oda​nost i nje​go​vo uzvra​ća​nje sve više sme​ta​li Eli​zi, te je na​gi​njao tome da ih
pretje​ru​je i nagla​ša​va, oso​bi​to kad je bio pi​jan, kad je svo​ju bi​jesnu odurnost pre​ma
ženi, svo​ju bestid​nu pri​tužbu pro​tiv nje, svi​re​po uravno​te​ži​vao tu​ga​lji​vom
poslušnošću dje​vojci.
A Eli​zi​na je bol bila još dub​lja, jer je zna​la da se u to vri​je​me, kad ga je nje​zi​na i
najma​nja kretnja dra​ži​la, u nje​mu otkri​va​lo ono što je u biti bilo najsu​ro​vi​je. Mo​ra​la
mu se skla​nja​ti s puta, zaklju​ča​va​ti u svo​ju sobu, dok ga je nje​na mla​da kći po​bjed​-
nič​ki svla​da​va​la.
Su​kob izme​đu He​len i Eli​ze često je bi​vao žestok: go​vo​ri​le su oštro i otre​si​to jed​na
s dru​gom i bolno su osje​ća​le me​đu​sob​nu pri​sutnost u ti​jesnom pre​bi​va​lištu. K tome,
po​red ne​izre​če​nog su​parništva zbog Ganta, dje​vojku je na isti na​čin, jed​na​ko, vri​je​-
đa​la razli​ka Eli​zi​na tempe​ra​menta - do bjesni​la ju je kad​god do​vo​dio nje​zin po​la​ga​ni
go​vor na​pu​će​nih usta, nje​zi​no spo​kojstvo, into​na​ci​ja gla​sa, du​bo​ko usa​đe​na strplji​-
vost nje​ne na​ra​vi.
Hra​ni​li su se pre​bo​ga​to. Euge​ne je po​čeo za​pa​ža​ti hra​nu i go​dišnja doba. U je​sen
su spre​ma​li pune ba​čve krupnih mrzlih ja​bu​ka u po​drum. Gant je ku​po​vao či​ta​ve svi​-

58
nje u me​sa​ra, rano se vra​ćao kući da ih soli, no​se​ći du​gač​ku rad​nu pre​ga​ču i za​su​ku​-
ju​ći ru​ka​ve do pola vitkih dla​ka​vih ruku. Dimlje​na je sla​ni​na visje​la u smoč​ni​ci, ve​li​-
ke kante bile su pune brašna, mrač​ne po​li​ce u zid​nim udu​bi​na​ma svi​ja​le su se pod te​-
re​tom uku​ha​nih tre​ša​nja, bre​sa​ka, šlji​va, du​nja, ja​bu​ka, kru​ša​ka. Čega god se do​ta​-
kao bu​ja​lo je bo​ga​tim reskim ži​vo​tom: nje​gov pro​ljetni vrt, obra​đen u vlažnoj crni​ci
ispod vo​ća​ka, cvao je od go​le​me kovrča​ve ze​le​ne sa​la​te koja se lako ču​pa​la iz ilo​-
vasta tla no​se​ći na svo​jim sme​žu​ra​nim stab​lji​ka​ma nje​go​ve crne gru​di​ce; od krupne
crve​ne rotkvi​ce; od teških rajči​ca. Bo​ga​te šlji​ve le​ža​le su naprsle po tra​vi; nje​go​va
ogromna trešnji​na sta​bla cu​ri​la su teškim smo​lastim bi​serjem; ja​bu​ko​va su mu se sta​-
bla sa​vi​ja​la od na​bi​je​nih ze​le​nih grozdo​va. Oplo​đi​vao je zemlju kao ve​li​ku ženu.
Pro​lje​će je bilo puno hlad​nih rosnih ju​ta​ra, mla​zo​vi​tih vjetro​va i olu​ja pi​ja​nog cva​-
ta, i u tom čaru Euge​ne je prvi put osje​tio mje​ša​vi​nu sa​motne boli i obe​ća​nja go​-
dišnjih doba.
Ujutro su usta​ja​li u kući koja je mi​ri​sa​la po do​ruč​ku i sje​da​li za za​dimljen stol
nakrcan mozgom s ja​ji​ma, bu​tom, vru​ćim dvo​pe​kom, pe​če​nim ja​bu​ka​ma što su
cvrča​le u žitkom si​ru​pu, me​dom, zlatnim masla​cem, prže​nim odresci​ma, vre​lom ka​-
vom. Ili su bile hrpe pa​la​činki, kre​me boje ruma, mi​rišlji​ve sme​đe ko​ba​si​ce, zdje​la
vlažnih tre​ša​nja, šlji​ve, de​be​la mrsna sla​ni​na, pekmez. Za ru​čak su za​ista mno​go jeli:
ve​li​ko go​ve​đe pe​če​nje, kru​pan grah na masla​cu, mlad za​dimljen ku​ku​ruz u kli​pu, de​-
be​le crve​ne kriške izre​za​nih rajči​ca, zreo te​čan špi​nat, vruć žuti ku​ku​ruzni kruh,
lisnat dvo​pek, pun vrč soka od bre​sa​ka i ja​bu​ka s ci​me​tom, mla​di ku​pus, du​bo​ke
staklenke uku​ha​na voća - tre​ša​nja, kru​ša​ka, bre​sa​ka. Uve​čer su jeli prže​ne odreske,
vru​ću zo​be​nu kašu prže​nu s ja​ji​ma i masla​cem, svinjske kotle​te, ribu, pe​če​ne pi​li​će.
Za Dan zahvalnosti i bo​žič​ne blagda​ne ku​po​va​li su če​ti​ri teška pu​ra​na i tjed​ni​ma
ih šo​pa​li: Euge​ne ih je hra​nio kanta​ma oljušte​na ku​ku​ru​za ne​ko​li​ko puta na dan, ali
nije mo​gao iz​drža​ti da gle​da kako ih ko​lju, jer je dotle nji​ho​vo ve​se​lo uzbu​đe​no
ćurli​ka​nje odje​ki​va​lo u nje​go​vu srcu. Eli​za je pekla tjed​ni​ma unapri​jed: svi su obi​-
teljski na​po​ri bili usre​do​to​če​ni na ve​li​ki obred svetko​vi​ne. Dan ili dva ra​ni​je do​datni
su slatki​ši sti​za​li u go​mi​li ku​ti​ja iz du​ća​na - ta​janstvo čud​no​va​te hra​ne i voća do​da​-
va​lo se uobi​ča​je​nom je​lovni​ku: bilo je tu caklastih ljeplji​vih da​tu​lja, hlad​nih pu​nih
smo​ka​va slo​že​nih trbu​šasto jed​na za dru​gom u male ku​ti​je, su​hog grožđa, mje​ša​vi​ne
ora​ha, ba​de​ma, pe​ka​na, ki​ki​ri​ki​ja, vre​ći​ca raznovrsnih bombo​na, hrpe žu​tih na​ranči
s Flo​ri​de, manda​ri​na, oštrih, trpkih, nostalgič​nih mi​ri​sa.
Sje​de​ći pred pe​če​njem ili pe​ra​di, Gant je za​po​či​njao te​žak zve​ket oštri​la i ku​-
hinjskog noža, di​je​le​ći za​tim gargantu​ovske ko​ma​de po ta​nju​ri​ma. Euge​ne je bla​go​-
vao s vi​so​ke sto​li​ce kraj oca, pu​nio svoj rastezlji​vi trbuh dok se ne bi na​peo kao bu​-
banj, a bud​ni mu je ro​di​telj do​puštao da presta​ne jesti tek kad mu se že​lu​dac ne bi
uga​nuo pod teškim ubo​dom Ganto​va ve​li​kog prsta.

59
 - Tu je još meko - uzviknuo bi on i osvjetla​ni ta​njur svog sinči​ća prekrio još jed​-
nim de​be​lim ko​ma​dom go​ve​di​ne. Nji​ho​vo se ustrojstvo moglo odupri​je​ti tom ra​-
zornom postupku zahva​lju​ju​ći svo​joj vi​talnosti i Eli​zi​noj ku​harskoj vješti​ni.
Gant je jeo prož​drlji​vo i ne​oprezno. Ne​umje​re​no je vo​lio ribu i ne​izostavno se gu​-
šio košću dok bi je jeo. To se do​ga​đa​lo sto​ti​na​ma puta, ali bi on sva​ki put izne​na​da
za​ko​lu​tao oči​ma uz urlik samrti i uža​sa, ste​nju​ći i žesto​ko vrište​ći dok bi ga šest-se-
dam ruku si​lo​vi​to lu​pa​lo po le​đi​ma.
- Mi​losrd​ni bože! - na​po​kon bi odahnuo - mislio sam da sam go​tov ovog puta.
- Sve​ga mi, gospo​di​ne Gant - srdi​la se Eli​za - zašto do bi​je​sa ne gle​daš što či​niš?
Da ne je​deš tako brzo, ne bi se sva​ki put gu​šio.
Zagle​da​na dje​ca s olakša​njem su po​la​ko sje​da​la na svo​ja mjesta.
U nje​mu je bilo ni​zo​zemske lju​ba​vi pre​ma izo​bi​lju: uvi​jek je na​no​vo opi​si​vao pre​-
pu​ne ve​li​ke suše, silno bo​gatstvo sta​novni​ka Pennsylva​ni​je.
Na putu u Ca​li​forni​ju oča​rao ga je New Orle​ans jefti​no​ćom i pre​obi​ljem voća: je​-
dan mu je pi​ljar po​nu​dio ve​lik grozd ba​na​na za dva​de​set pet centa i Gant ih je
smjesta uzeo, ali se kasni​je očajno pi​tao, dok su pro​la​zi​li konti​nentom, zašto, i što da
s nji​ma čini.

60
 7.


Taj izlet u Ca​li​forni​ju bio je posljed​nje Ganto​vo ve​li​ko pu​to​va​nje. Po​du​zeo ga je
dvi​je go​di​ne na​kon Eli​zi​na povratka iz Sa​int Lo​uisa, kad mu je bilo pe​de​set šest go​-
di​na. U ve​li​kom okvi​ru već se za​ku​ha​va​la ke​mi​ja bo​lesti i smrti. Ne​izre​če​no i ne​-
odre​đe​no u nje​mu je posto​ja​lo sazna​nje da je na​po​kon bio uhva​ćen u zamku ži​vo​ta i
stalnosti, da je pod​le​gao u toj bici pro​tiv strašne že​lje koja je htje​la više posje​do​va​ti
nego istra​ži​va​ti zemlju. To je bio posljed​nji proplamsaj sta​re gla​di što se ne​-
koć tamni​la u ma​lim si​vim oči​ma, vo​de​ći dje​ča​ka u nove zemlje i pre​ma bla​gom ka​-
me​nom osmi​je​hu anđe​la.
I on se vra​tio s de​vet ti​su​ća mi​lja lu​ta​nja u tmurnu golu tamni​cu u pla​ni​na​ma jed​-
nog si​vog dana koncem zime.
Ti​je​kom više od osam ti​su​ća dana i noći svog življe​nja s Eli​zom, ko​li​ko je puta
bud​no, tri​jezno i pe​ri​pa​te​tič​ki bio svjestan svi​je​ta izvan sebe u sa​ti​ma izme​đu je​dan i
pet ujutro? U sve​mu tek oko de​vetna​est noći - jed​nu o ro​đe​nju Leslie, Eli​zi​ne
prve kće​ri; jed​nu o nje​zi​noj smrti dva​de​set šest mje​se​ci kasni​je, dje​čja ko​le​ra; jed​nu
o smrti ma​jo​ra Toma Pentlanda, Eli​zi​na oca, u svib​nju 1902; jed​nu kad se ro​dio
Luke; jed​nu u vla​ku na putu u Sa​int Lo​uis, kad je umro Gro​ver; jed​nu u ka​za​lištu
(1893) kad je umro čiča Thad​de​us Evans, vjerni crnac u po​od​maklim go​di​na​ma; jed​-
nu s Eli​zom, u ožujku 1897, ču​va​ju​ći posmrtnu stra​žu nad ti​je​lom sta​rog ma​jo​ra Isa​-
ac​sa; tri pod ko​nac srpnja 1897, kad su misli​li da će Eli​za, sve​la do bi​je​le kože sli​-
jeplje​ne uz kosti, umri​je​ti od ti​fu​sa; opet po​četkom travnja 1903, kad je Luke za​ma​lo
umro od ti​fu​sa; jed​nu o smrti Gre​eleya Pentlanda u dobi od dva​de​set šest go​di​na, ro​-
đe​nog škro​fu​loznog su​ši​čavca, vi​oli​nista, pentland​skog mu​dri​ja​ša, sitnog kri​votvo​ri​-
te​lja mje​ni​ca, šestotjed​nog zatvo​re​ni​ka; tri noći, od je​da​na​estog do četrna​estog si​ječ​-
nja 1905, zbog re​uma​tič​nog ra​za​pi​nja​nja na desnoj stra​ni, su​di​onik vlasti​te muke,
optu​žu​ju​ći sebe i svog boga; jed​nom u ve​lja​či 1896, na posmrtnoj stra​ži uz ostatke
Sandy Duncan od je​da​na​est go​di​na; jed​nom u rujnu 1895, po​kajnič​ki tro​nut i
posramljen u grad​skoj »bu​ha​ri«; u sobi Ke​eleye​va za​vo​da u Pi​ed​montu, Sje​verna
Ca​ro​li​na, sed​mog srpnja 1896; se​damna​estog ožujka 1906, izme​đu Knoxvillea
(Tennessee) i Alta​monta, na završetku sed​motjed​nog izle​ta u Ca​li​forni​ju.

Kako je tada do​ma​ća zemlja izgle​da​la Gantu Ve​li​kom Lu​ta​ocu? Svjetlo je sivo pu​-
zi​lo, gu​be​ći se na stje​no​vi​toj ri​je​ci, dim pa​rostro​ja sukljao je u zoru po​put hlad​na
daha, pla​ni​ne su bile ve​li​ke, ali bli​že, bli​že nego što je mislio. A Alta​mont je le​žao
siv i uveo u pla​ni​na​ma, sitna tamna zimska mrlja. Pažlji​vo je si​šao u za​pušte​nom
Toytownu, opa​zivši da je sve bilo nisko, bli​zu i stisnu​to dok je on gu​li​verski ula​zio.

61
Sve ga se dojmi​lo ve​oma sku​če​no; brižlji​vo utisnu​tih la​ka​ta vo​zio se zagri​ja​nim
tramva​jem kroz Toytown, gle​da​ju​ći muč​no prlja​vu lje​penku Pisgah ho​te​la, jefti​na
skla​dišta od cigle i drva u uli​ci De​pot, zarđa​lu bi​je​du da​sa​ka na že​ljezni​čarskom Flo​-
rence ho​te​lu što se potre​sao od go​ve​di​nom hra​nje​nog blud​ni​če​nja.
Tako sitno, tako sitno, tako sitno, mislio je. Ni​kad to ni​sam vje​ro​vao. Čak iz ove
pla​ni​ne. Usko​ro ću navrši​ti šezde​se​tu.
Nje​go​vo blje​du​nja​vo usko lice bilo je snužde​no i upla​še​no. Bu​ljio je sjetno-mrzo​-
voljno u sje​da​lo od špa​njolske trske kad su kola za​cvi​li​la u skretni​ci kraj usje​ka i sta​-
la; vo​zač, pro​mu​kao od pu​še​nja, otvo​ri klizna stražnja vra​ta i uđe s ruč​kom. Zatvo​ri
vra​ta i sjed​ne zi​je​va​ju​ći.
- Gdje ste bili, gospo​di​ne Gant?
- U Ca​li​forni​ji - reče Gant.
- Znam da vas ni​sam vi​đao - reče vo​zač.
Osje​ćao se to​pao električ​ni mi​ris i vre​li​na uža​re​nog če​li​ka.
Tek dva mje​se​ca prošla! Tek dva mje​se​ca prošla! Ah, gospo​de! Do toga je došlo.
Mi​losrd​ni bože, ova stra​ho​vi​ta, grozna i prokle​ta kli​ma. Smrt, smrt! Je li pre​kasno?
Zemlja ži​vo​ta, cvjetna zemlja. Kako je bistro bilo ze​le​no bistro more. I sve ribe
što pli​va​ju onu​da. Santa Ca​ta​li​na. Svi s Isto​ka mo​ra​li bi uvi​jek ići na Za​pad. Kako
sam do​šao ova​mo? Do​lje, do​lje - stalno do​lje, je​sam li znao kamo? Balti​mo​re, Syd​-
ney - za ime božje, zašto? Čamčić sa stakle​nim dnom da mo​žeš gle​da​ti do​lje. Ona je
po​digla suknju dok je si​la​zi​la. Gdje li je sada? Do​bre noge.
- Jim Bowles je umro dok vas nije bilo, mislim - reče vo​zač.
- Što! - krikne Gant. - Mi​losrd​ni bože! - pro​ci​je​di tužno. - Od čega je umro? - upi​-
ta.
- Upa​la plu​ća - reče vo​zač. - Umro je četvrti dan na​kon što ga je obo​ri​lo.
- Ta bio je kru​pan zdrav čovjek u na​po​nu sna​ge - reče Gant. - Razgo​va​rao sam s
njim dan pri​je po​laska - sla​gao je, uvje​rivši sebe za​uvi​jek da je to bila isti​na. - Izgle​-
dao je kao da ni​jed​nog dana u ži​vo​tu nije bo​lo​vao.
- Vra​tio se kući jed​nog petka uve​čer nahla​đen - reče vo​zač - a idu​ćeg utorka je pre​-
mi​nuo.
Čuo se sve jači tu​tanj trač​ni​ca. De​be​lim prstom ru​ka​vi​ce on zgre​be malo le​de​ne
prhu​ti što je za​odi​je​va​la pro​zor i za​dimlje​no pogle​da na ne​dovrše​ne crve​ne stra​ne
usje​ka. Dru​ga se kola naglo po​ja​ve na kra​ju usje​ka, za​vi​ju niz skretni​cu i cvi​le​ći sta​-
nu.
- O ne - reče vo​zač otva​ra​ju​ći opet klizna vra​ta - ni​kad se ne zna tko je idu​ći na
redu. Da​nas ov​dje a sutra ga nema. Katkad ve​li​ki od​la​ze pri​je.
On za so​bom zatvo​ri vra​ta i trza​ju​ći otvo​ri tri ure​za stru​je. Kola naglo jurnu kao
na​vi​je​na igrač​ka.

62
 U na​po​nu sna​ge, po​misli Gant. I ja ću tako jed​nog dana. Ne, to je za dru​ge. Majci
je sko​ro osamde​set šest. Jede kao konj, piše Augusta. Mo​ram joj posla​ti dva​de​set do​-
la​ra. Sad u hlad​noj gli​ni, smrznut. Održat će se do pro​lje​ća. Kiša, tru​lež, kiša. Tko je
do​bio po​sao? Brock ili Saul Gud​ger? Kruh iz mo​jih usta. Opet sam pre​va​ren - stra​-
nac. Mra​mor iz Ge​orgi​je, posto​lje od pješče​nja​ka, četrde​set do​la​ra.

»Ode nam je​dan pri​ja​telj divni,
Od​letje je​dan vo​lje​ni glas,
Ali on nije umro, on živi :
Vje​ra i spo​men po​ti​ču nas.«

Če​ti​ri centa jed​no slo​vo. Pri​lič​no malo, bog mi je svje​dok, za po​sao koji napra​viš.
Moja su slo​va najbo​lja. Mo​gao sam biti pi​sac. Vo​lio sam i crta​ti. I svi moji! Čuo bih
da ima nešto - on bi mi re​kao. Meni se to neće de​si​ti. Iznad pasa je u redu. Ako
se išta do​go​di to će biti do​lje niže. Izje​den. Viski ti nagri​ze cri​je​va. U Cardi​aco​voj
ordi​na​ci​ji sli​ke čovje​ka koji ima rak. Ali ne​ko​li​ko se li​ječ​ni​ka u tome mora slo​ži​ti.
Kažnjiv pri​jestup u pro​tivnom. Ali u najgo​rem slu​ča​ju sve će to na​po​lje. Zgra​bi ga
dok nije zgra​bi​lo tebe. I da​lje živi. Sta​rac Ha​ight imao je gnjil ko​mad u trbu​hu.
Zagra​bio mu ga kao kutla​čom. Mc​Gu​ire - prokle​ti me​sar. Ali može uči​ni​ti svašta.
Od​si​je​če ko​ma​dić ov​dje, pri​ši​je ga tamo. Čovje​ku iz Ho​minya na​či​nio nos od ko​ma​-
da go​lje​ni​ce. Nitko ne bi re​kao. Valjda je mo​gu​će. Pre​si​je​če sve konce i opet ih spo​-
ji. Dok trepneš okom. Pra​vi po​sao za Mc​Gu​irea - oštar i spre​man. Jed​nog će dana i
to ra​di​ti. Kad mene više ne bude. Stva​ri ova​ko sto​je, ne​pozna​te - ali možda smrto​-
nosne. Rez je pre​ve​lik. Usko​ro će pro​lje​će. Umri​jet ćeš. Pre​ma​len. U nje​zi​nu mozgu
sve krva​vo. Zdenci puni bi​čjeg mli​je​ka. Ju​pi​ter i kako-se-ono-zva​la.

Ali sad pre​ma za​pa​du on spa​zi Pisgah i za​pad​ni la​nac. Tamo je bilo prostra​ni​je.
Pla​ni​ne su se vi​si​le k suncu. Bilo je ši​ri​ne oku, za​dimlje​na da​lji​na u sunča​noj omagli​-
ci, svi​jet koji se uvi​jao i otva​rao u svi​jet pla​ni​na i ni​zi​na, u za​pad. Za​pad za žud​nju,
istok za dom. Na isto​ku su se kratke, mi​lju da​le​ke pla​ni​ne zaštitnič​ki ispa​ra​va​le nad
gra​dom. Bird​seye, Sunset. Uspravna perja​ni​ca dima gusto je izbi​ja​la iz prlja​vo bi​je​le
drve​ne vile suca Buc​ka Se​vi​era na do​lič​noj stra​ni ave​ni​je Pisgah, tanki pra​me​no​-
vi dima di​za​li su se iz crnač​kih brvna​ra do​lje u gu​du​ri. Do​ru​čak. Prže​ni mo​zak i jaja
s pru​gastim tankim na​re​zi​ma meke sla​ni​ne. Pro​bu​di​te se, pro​bu​di​te se, pro​bu​di​te se,
vi gorštač​ke hu​lje! Ona još spa​va, prlja​vo umo​ta​na u tri sta​ra ogrta​ča u usta​ja​loj,
bezrač​noj žuto-zasje​nje​noj hlad​no​ći. Ispu​ca​le ruke bo​lesno-slatko na​ma​za​ne gli​ce​ri​-
nom. Boce s gu​me​nim če​po​vi​ma, ukosni​ce i ko​ma​di ko​nopca. Nitko sad ne. može
ući. Sra​mi se.
Razno​sač no​vi​na, broj 7, završa​vao je svoj obi​la​zak na uglu uli​ce Vine, kad su se

63
kola za​usta​vi​la i okre​nu​la na istok od ave​ni​je Pisgah pre​ma jezgri gra​da. Dje​čak je
vješto dvostru​čio, sa​vi​jao i ta​njio svje​že listi​ne ba​ca​ju​ći smo​tak tri​de​set ko​ra​ka uko​-
so na tri​jem dra​gu​lja​ra Shi​eld​sa; on uda​ri u rub i od​sko​či uz novi šu​man pad. Za​tim
dje​čak od​še​ta s utru​đe​nim olakša​njem u vri​je​me pre​ma dva​de​se​tom sto​lje​ću,
zahvalno osje​ća​ju​ći sa​blasni po​lju​bac od​sutne te​ži​ne na svom sada slo​bod​nom ali
još nakrivlje​nom desnom ra​me​nu.
Oko četrna​est go​di​na, po​misli Gant. Bilo bi to pro​lje​će 1864. Lo​gor mazgi kraj
Harrisburga. Tri​de​set mje​seč​no i opskrba. Lju​di su za​uda​ra​li gore nego mazge. Ja
sam bio u tre​ćem ugra​đe​nom le​ža​ju na vrhu. Gil u dru​gom. Makni to prokle​to prlja​-
vo ko​pi​to iz mo​jih usta. Veće je nego u mazge. To je bio onaj čovjek. Ako te ikad na​-
ga​zi, mislit ćeš, ko​pi​le, da je mazga, reče Gil. Onda su se dohva​ti​li. Majka nas je
nagna​la da ide​mo. Dosta ste ve​li​ki da ra​di​te, rekla je. Ro​đen u srcu svi​je​ta, zašto ov​-
dje? Dva​na​est mi​lja od Gettysburga. Došli su s juga. Ci​lin​dre su bili ukra​li. Bez ci​pe​-
la. Daj mi da pi​jem, sine. To je bio Fitzhugh Lee. Na​kon tre​će​ga smo dana na​va​li​li.
Đa​volska jazbi​na. Grob​no po​lje. Smrd​lji​ve go​mi​le ruku i nogu. Neke od njih od​sje​-
če​ne me​sarskim pi​la​ma. Je li zemlja sada plod​ni​ja? Go​le​me sta​je veće nego kuće.
Prož​drljivci, svi mi. Sakrio sam sto​ku u guštik. Belle Boyd, li​je​pa od​metnič​ka uho​da.
Osu​đe​na na stri​je​lja​nje če​ti​ri puta. Uze​la mu pisma iz dže​pa dok su ple​sa​li. Vje​ro​-
jatno kurvi​ca.
Pe​če​na pra​se​ti​na i - vruć hrskav kruh. Mo​ram malo do​bi​ti. Ci​je​lo pra​se ili ništa.
Uvi​jek sam bio do​bar do​ma​ćin. Malo su ikad dru​gi uči​ni​li za mene.
Stalno se pe​nju​ći kola uza​đu uz ne​ured​nu sivo-sme​đu prljavšti​nu od jefti​ne daske
ave​ni​je Skyland.
Ame​rič​ka Švi​carska. Li​je​pa zemlja neba. Kriste bože! Sta​ri Bowman reče da će
jed​nog dana biti bo​gat čovjek. Rekla​me sve do Pa​sa​de​ne. Izla​zi. Sad je pre​kasno. Po​-
misli da ju je vo​lio. Nije važno. Presta​ra. Želi je izba​ci​ti. Ne na​lik na bu​da​lu - Bi​je​li
rib​lji trbu​si. Neki izvor neg​dje da me sve​ga ope​re. Čist kao di​je​te još je​danput. New
Orle​ans, noć kad je Jim Corbett no​ka​uti​rao Johna L. Sulli​va​na. Čovjek koji me po​ku​-
šao okrasti. Moje odi​je​lo i sat. Pet blo​ko​va niz uli​cu Ca​nal u noć​noj ko​šu​lji. Dva
ujutro. Sve je ba​cio na hrpu - sat je pao na vrh. Tuča u mo​joj sobi. Grad pun lu​pe​ža i
dže​pa​ra za borbu prva​ka. Pri​ča za no​vi​ne. Po​li​ca​jac pola sata kasni​je. One izla​ze i
mole vas da uđe​te. Francuski​nje. Kre​olke. Li​je​pa bašti​ni​ca Kre​olka. Trka pa​ro​bro​da.
Ka​pe​ta​ne, susti​žu nas. Neće me po​bi​je​di​ti. Nesta​lo drva. Poslu​ži se sla​ni​nom, rekla
je po​nosno. Bila je strašna eksplo​zi​ja. On je zgra​bi kad je po​to​nu​la tre​ći put i otpli​va
do oba​le. Napra​hu​ju se pred pro​zo​rom i na vas cma​ču usna​ma. Možda bo​lje za sta​ri​-
je lju​de. Tko to radi tamo? Sve ih po​ka​pa​ju iznad zemlje. Dvi​je sto​pe niže voda.
Nagri​za ih. Zašto ne? Sve ve​li​ki poslo​vi. Ita​li​ja. Carra​ra i Rim. A1 Brut je častan
čovjek. Što je Kre​olka? Francuski​nja i Špa​njolka. Ima li u njoj crnač​ke krvi? Da pi​-

64
tam Cardi​aca?
Kola se kratko za​usta​ve kraj re​mi​ze, na pogled svo​je spra​će​ne bra​će. Za​tim ne​-
voljko pro​đu kraj di​na​mič​ne atmosfe​re društva Stru​ja i svjetlo, tupo se kotrlja​ju​ći u
sivu smrznu​tu vrpcu ave​ni​je Hatton, ju​re​ći nježno uz bri​jeg na nje​zi​nom kra​ju do
leđne ti​ši​ne Trga.
Ah, gospo​de! Do​bro se sje​ćam. Sta​ri mi je po​nu​dio sve za​jed​no za ti​su​ću do​la​ra tri
dana na​kon što sam sti​gao. Mi​li​ju​naš da​nas, da sam ...
Kola pro​đu kraj Tuske​ge​ea na svom uspo​nu od sto​ti​njak ko​ra​ka pre​ma Trgu. Glo​-
mazne do​pad​lji​ve sto​li​ce od izli​za​ne kože, po​re​da​ne izme​đu svje​že ugla​ča​nih sjajnih
ni​zo​va mje​de​nih plju​vač​ni​ca, ma​sivno su le​ža​le s obje stra​ne ulaznih vra​ta, pred plo​-
ha​ma de​be​log stakla što su se pro​te​za​le sko​ro do ploč​ni​ka na nepristojnoj bli​zi​ni.
Stražnji​ce mno​gih de​be​lih lju​di na koži. Kao ribe u akva​ri​ju. Putni​ko​va vlažna
nagri​ze​na ci​ga​ra, plju​vač​ka na nje​go​voj masnoj usni. Bu​lji u sva​ku ženu. Ne može
dugo uzvra​ća​ti pogled. To daje pred​nost.
Ho​telski paž, crnac, pospa​no vuče sivu krpu za bri​sa​nje pra​ši​ne po koži. Unutra,
pred puc​ke​ta​vim ple​som po​taknu​te vatre, noć​ni službe​nik izva​ljen na du​bo​ko uto​nu​-
lom trbu​hu kožnog di​va​na.
Kola stignu na Trg, posko​če pre​ko sple​ta pru​ga sje​ver-jug i za​usta​ve se na sje​-
vernoj stra​ni, li​cem pre​ma isto​ku. Oljuštivši krpi​cu s ocaklje​nog pro​zo​ra Gant pogle​-
da na​po​lje. U bli​je​do​si​vom sle​đe​nom jutru Trg ga je ob​zi​đi​vao nepri​rod​nom sle​đe​-
nom ma​le​nošću. On izne​na​da osje​ti malu zgrče​nu odre​đe​nost
Trga: to je bila ona jed​na čvrsta toč​ka u svi​je​tu koja se sa​vi​ja​la, razvi​ja​la i stalno
mi​je​nja​la u nje​go​voj vi​zi​ji, i on osje​ti bo​lestan ze​le​ni strah, sle​đe​no ste​za​nje oko srca
jer je sre​dište nje​go​va ži​vo​ta sada izgle​da​lo tako stisnu​to. Ste​kao je ve​oma odre​đen
do​jam da bi nje​go​ve ruke, kad bi ih ispru​žio, uda​ri​le u zi​do​ve niskih tro​katnih i
četve​ro​katnih zgra​da od ope​ka što su po​de​ra​no tvo​ri​le po​bo​čje Trga.
Kad se na​po​kon usi​drio na zemlji, odjed​nom ga je gru​nu​la ci​je​la hrpa vi​đe​nja i
kre​ta​nja, jela, pića i postu​pa​ka što su se u nje​mu skuplja​li dva mje​se​ca. Ne​ogra​ni​če​-
na zemlja, šuma, po​lje, bri​jeg, pre​ri​ja, pusti​nja, pla​ni​na, oba​la što mu juri ispod oči​-
ju, tlo što mu je pli​va​lo pred oči​ma na posta​ja​ma, ne​za​bo​ravna pri​vi​đe​nja gumbo
juhe, ka​me​ni​ca, ogromnih odre​za​ka u Friscu i tropskog voća gdje se roji beskra​jan
ži​vot, nepresta​no kli​ja​nje mora. Samo ov​dje, u nje​go​voj nestvarnoj stvarnosti, u ovoj
nepri​rod​noj vi​zi​ji ono​ga što je dva​de​set go​di​na pozna​vao, ži​vot je izgu​bio kretnju,
mi​je​nu, boju.
Trg je imao stra​vič​nu pred​metnost sna. Na da​le​kom ju​go​istoč​nom rubu vi​dio je
svo​ju rad​nju: svo​je ime go​le​mo bo​je​no prlja​vo ljuska​vo bi​je​lo pre​ko ope​ka bli​zu kro​-
va: W. O. Gant - Mra​mor, nad​grob​ni spo​me​ni​ci, opre​ma gro​bo​va. To je bilo
kao pakle​ni san, kad čovjek nađe svo​je ime kako na nj zuri iz đavlo​ve crne knji​ge;

65
kao samrtni san, kad čovjek koji dođe kao ža​lob​nik nađe sebe u kovče​gu, ili kao
svje​dok vje​ša​nja vidi sebe osu​đe​na na stra​tištu.
Pospan crnac za​poslen u ho​te​lu Ma​nor teško se uzve​rao i usjeo u jed​no od sje​da​la
re​zervi​ra​nih za nje​go​vu rasu stra​ga. Za​čas je po​čeo bla​go hrka​ti kroz de​be​le usne.
Na istoč​nom kra​ju Trga ve​li​ki Bill Messi​er, s na​po​la raskopča​nim prslu​kom svrh
opa​sa​ne trbu​ši​ne, po​la​ko je si​šao niza ste​pe​ni​ce Grad​ske vi​jeć​ni​ce i se​oski tro​mo i
zvuč​no kre​nuo niz hlad​no me​ta​lan ploč​nik. Vo​doskok, prste​no​van de​be​lom na​rukvi​-
com od leda, izba​ci​vao je s četvrti​nom sna​ge sjajno obi​lje le​de​no pla​ve vode.
Tramva​ji su odvo​je​no do​zu​ja​li u svoj ža​rišni po​lo​žaj; vo​za​či su po​cupki​va​li i za​-
dimlje​no razgo​va​ra​li; ću​tio se dah ži​vo​ta u za​četku. Kraj Grad​ske vi​jeć​ni​ce vatro​-
gasci su spa​va​li nad svo​jim ko​li​ma: iza za​su​nje​nih vra​ta ve​li​ka su ko​pi​ta drve​no bub​-
nja​la.
Te​retna kola klo​pa​ra​la su pre​ko istoč​nog kra​ja Trga ispred Grad​ske vi​jeć​ni​ce, sta​ri
konj se oprezno na​gi​njao natrag dok se spuštao na te​retnu tržni​cu ko​sim pošljunče​-
nim pro​la​zom na ju​go​isto​ku što je Ganto​vu rad​nju od​si​je​cao od tržni​ce i »bu​ha​-
re«. Kad je tramvaj po​no​vo kre​nuo na istok, Gant je pod ku​tom ugle​dao Crnač​ku
četvrt pre​ko toga pro​la​za. Na​se​lje je bilo ukusno oki​će​no sto​ti​nom nježnih perja​ni​ca
od dima.
Kola su sada brza​la niz uli​cu Aca​demy, okre​nu​la u uli​cu Ivy, gdje se gornji rub
crnač​kog na​se​lja iz do​li​ne oštro su​da​rao s bje​lač​kim, i nasta​vi​la na sje​ver duž uli​ce
ome​đe​ne s jed​ne stra​ne ča​đa​vim dašča​ra​ma, a s dru​ge stra​ne ga​jem di​vovskih hrasto​-
va u ko​je​mu se ne​jasno očajno ocrta​va​la ve​li​ka drhta​va ožbu​ka​na hrpa na​pušte​ne
Ško​le za mla​de dame sta​rog pro​fe​so​ra Bowma​na, zakre​ću​ći i zastajku​ju​ći na uglu, na
vrhu bri​je​ga uli​ce Wo​od​son, kraj ve​li​ke zimske, drve​ne i na​pušte​ne ko​njušni​ce ho​te​la
Ivy. Nije se ispla​ti​la.
Gant gurne ko​lje​nom te​žak kovčeg ispred sebe niz pro​laz, od​lo​živši ga na tre​nu​tak
uz ivič​njak pri​je nego što siđe niz bri​jeg. Ne​poplo​ča​na smrznu​ta gli​na pa​da​la je
strmo i gru​dasto. Bilo je strmi​je, kra​će, bli​že nego što je mislio. Samo su sta​bla
izgle​da​la ve​li​ka. Vi​dio je Dunca​na kako izla​zi na tri​jem u ko​šu​lji i po​di​že ju​tarnje
no​vi​ne. S njim će kasni​je go​vo​ri​ti. Sad bi bilo pre​du​go. Kao što je oče​ki​vao, de​be​lo
uže dima di​za​lo se iz Sko​to​va dimnja​ka, ali iz nje​go​va ništa.
Siđe niz bri​jeg, pomnji​vo otvo​ri svo​ju že​ljeznu ka​pi​ju i ode oko​lo do boč​nog ula​za
kroz dvo​rište, ra​di​je nego da se pe​nje uz vi​so​ke ste​pe​ni​ce na ve​randu. Kru​ta i gola
loza ovi​ja​la se oko kuće kao ži​lav ko​nop. On tiho uđe u dnevnu sobu. Tu se osje​-
ćao jak mi​ris hlad​ne kože. Hla​dan pe​peo nježno po​suo re​šetku. On spusti kovčeg i
vra​ti se kroz ku​pa​oni​cu u ku​hi​nju. Eli​za, no​se​ći je​dan od nje​go​vih sta​rih ka​pu​ta i par
vu​ne​nih ru​ka​vi​ca bez prsta, potpi​ri​va​la je pu​za​vu vatri​cu u že​ra​vi​ci.
- Eto, ja sam se vra​tio - reče Gant.

66
 - Oh, sve​ga mi na svi​je​tu! - uskliknu​la je kao što je on znao da hoće, posta​ju​ći
sme​te​na i ne​odre​đe​no ma​šu​ći ru​ka​ma. On nespretno po​lo​ži ruku na nje​zi​no rame za
tre​nu​tak. Sta​ja​li su ne​la​god​no i nisu se mi​ca​li. Tada on zgra​bi kantu od nafte i na​to​pi
drvo petro​le​jem. Pla​men bukne iz peći.
- Za​bo​ga, gospo​di​ne Gant - krikne Eli​za - za​pa​lit ćeš nas!
Ali zgra​bivši pregršt is​cjepka​nih pru​to​va i kantu od nafte on bi​jesno jurne u
dnevnu sobu.
Dok je pla​men puc​ke​tao hu​če​ći s po​li​ve​na bo​ro​va pru​ća, a on osje​ćao da ždri​je​lo
dimnja​ka puno ognja drhti, vra​ti mu se ra​dost. Do​nio je sa so​bom ši​ri​nu pusti​nje; go​-
le​mu žutu zmi​ju ri​je​ke s napla​vi​na​ma ru​darskog kopa na konti​nentu; bo​ga​to vi​đe​nje
na​to​va​re​nih bro​do​va, osovlje​nih iznad lu​ko​bra​na, bro​do​ve čežnje za svi​je​tom, no​se​ći
oko sebe pro​čišće​ne i zgusnu​te mi​ri​se zemlje, pu​te​ni crnač​ki rum i si​rup, smo​lu, zre​-
le gu​ave, ba​na​ne, manda​ri​ne, ana​nas u toplim šti​va​ma tropskih ča​ma​ca, jefti​no, rod​-
no i obilno kao li​je​na ekva​to​ri​jalna zemlja i sve nje​ne žene; ve​li​ka ime​na Lo​uisi​ane,
Texa​sa, Ari​zo​ne, Co​lo​ra​da, Ca​li​forni​je; sažgan pustinjski svi​jet zlo​du​ha i strašna de​-
bla drve​ća s izbu​še​nim tu​ne​lom za pro​laz ko​či​je; vodu što pada s pla​ninskog vrha
pu​še​ći se u be​šumnom obla​ku, pod​zemna uzavre​la je​ze​ra što ih re​do​vi​to di​sa​nje
zemlje hita u ne​be​sa, mno​gostru​ka mu​če​nja u obli​ku gra​nitnih oce​ana, što ih bezda​-
no žli​je​be ka​njo​ni i obli​je​va​ju du​gom sva​kod​nevne ka​me​le​onske promje​ne strašnih
boja, iznad ljud​skog do​se​ga, iznad pri​ro​de, ispod ne​ljud​skog ne​beskog pre​li​je​va​nja
duge.
Još uzbu​đe​na, povra​tivši dar go​vo​ra, Eli​za je za njim pošla u dnevnu sobu, drže​ći
svo​je ispu​ca​le ruke u ru​ka​vi​ca​ma skloplje​ne pred trbu​hom dok je go​vo​ri​la.
- Si​noć sam Ste​veu rekla, 'Ne bih se izne​na​di​la da tvoj tata sva​kog tre​na bane u
kuću’... upra​vo sam nešto osje​ća​la, ne znam kako bi se to nazva​lo - reče i lice joj se
uvu​če u se od izne​nad​nog izmišlja​nja pri​če - ali je pri​lič​no čud​no kad o sve​mu do​bro
razmisliš. Bila sam ne​ki​dan kod Garre​ta na​ru​ču​ju​ći neke stva​ri, malo ekstrakta va​ni​-
li​je, sodu i funtu kave, kad mi pristu​pi Aleck Carter. ’Eli​za’, reče on, 'kad se vra​ća
gospo​din Gant - mislim da bih mo​gao ima​ti posla za nje​ga?’ ’Pa, Aleck', re​koh ja, 'ne
oče​ku​jem ga pri​je prvog travnja.' No, ni​kad se ne zna - ni​sam još ni izašla na uli​cu -
pretpostavljam da sam misli​la na nešto dru​go, jer se sje​ćam da je Emma Al​drich
prošla mimo i mahnu​la mi, a ja joj ni​sam od​go​vo​ri​la, i već je od​makla kad sam je
zovnu​la ko​li​ko me grlo nosi, ’Emma!’... si​nu​lo mi je sasvim izne​na​da ... bila sam si​-
gurna u to kao što me sada vi​diš ... što ka​že​te? Gospo​din Gant se vra​ća kući.’
Kriste bože! po​misli Gant. Opet je po​če​lo.
Nje​zi​no se pamće​nje gi​ba​lo oce​anskim dnom do​ga​đa​ja kao ve​li​ka ho​botni​ca, sli​je​-
po ali s pu​nim osje​ća​njem svog puta u sva​ku morsku spi​lju, po​to​čić, ušće, usre​do​to​-
če​no na sve što je či​ni​la, osje​ća​la i misli​la, s do​sad​nom posto​ja​nošću Pentlando​-

67
vih zbog ko​jih je sja​lo sunce ili se mra​či​lo, pa​da​la kiša, i čovje​čanstvo do​la​zi​lo, go​-
vo​ri​lo i umi​ra​lo, po​mi​ca​lo se za tre​nu​tak u vre​me​nu iz svo​je prazni​ne u pentland​sku
srž, obra​zac i srce svrhe.
Za to vri​je​me, dok je na​la​gao svjetlu​ca​ve gru​me​ne uglje​na na drva, on je mrmljao
sam sa so​bom, a mo​zak mu je skla​pao u uzlaznom sli​je​du, od odvagnu​tih i stupnje​-
va​nih re​če​ni​ca, nje​gov brižlji​vo od​mje​re​ni go​vor.
Da, pljesniv pa​muk, u ba​la​ma na go​mi​la​ma ispod du​gih stre​ha na spo​red​nim že​-
ljeznič​kim ko​lo​si​je​ci​ma; i mi​rišlji​ve bo​ro​ve šume ravnog juga, za​si​će​ne sme​đom vi​-
linskom svjetlošću, prosje​če​ne vi​so​kim ravnim bezlisnim stu​po​vi​ma drve​ća;
ženska noga ispod ele​gantno po​dignu​te suknje pri pe​nja​nju u ko​či​ju u uli​ci Ca​nal
(vje​ro​jatno Francuski​nja ili Kre​olka); izvi​ta bi​je​la ruka koja po​se​že za pro​zorskim
kapkom, francusko-masli​nasta lica što tre​pe​re u pro​zo​ru, žena dokto​ra iz Ge​orgi​je
što je spa​va​la iznad nje​ga dok je izla​zio, ne​uga​si​vo obi​lje ribe ne​ogra​đe​nog, mo​drog,
po​la​ga​nog ma​čji li​je​nog Pa​ci​fi​ka; i ri​je​ka što sve pije, žuta, zmi​ja spo​rog gmi​za​nja
što ci​je​di konti​nent. Nje​gov je ži​vot bio kao ta ri​je​ka, bo​gat vlasti​tim ugrušci​ma što
ih sam ta​lo​ži i nosi napri​jed, plo​dan ta​ložnim priplo​dom, ne​is​crplji​vo pu​njen ži​vo​-
tom da bi bo​ga​ti​ji bio i sam, i taj ži​vot, s ve​li​kom svrhom ri​je​ke, on je praznio sada u
luci svo​je kuće, dostatnom prista​ništu sebe sa​mog zbog ko​je​ga su se čvorna​te loze
tri​put oko nje​ga ple​le, zemlja pu​pa​la obilnim vo​ćem i cva​tom, vatra lu​đač​ki gorje​la.
- Što imaš za do​ru​čak? - reče Eli​zi.
- Pa - reče ona za​mišlje​no pu​će​ći usne - bi li htio jaja?
- Da - reče on - s ne​ko​li​ko na​re​za​ka sla​ni​ne i pa​rom svinjskih ko​ba​si​ca.
On pri​je​đe bla​go​va​oni​cu i uđe u hod​nik.
- Ste​ve! Ben! Luke! Prokle​ti lu​pe​ži! - vikne. - Ustajte!
Nji​ho​ve su noge sko​ro istovre​me​no za​bub​nja​le po​dom.
- Tata se vra​tio! - vrišta​li su.
Gospo​din Duncan je pro​matrao kako maslac pro​bi​ja kroz tek pe​če​nu že​mič​ku.
Pogle​da kroz zastor koso do​lje i vi​dje gust je​dak dim kako suklja u zrak iznad
Ganto​ve kuće.
- Vra​tio se, - reče sa za​do​voljstvom.
Isto tako, gle​da​ju​ći na tre​nu​tak, li​či​lac Tarkinton reče: - W. O. se vra​tio.

Tako dođe doma on koji se bio za​pu​tio kopnom na za​pad, Gant Ve​li​ki Lu​ta​lac.

68
 8.


Euge​ne sada bi​ja​še slo​bo​dan na bezgra​nič​nim li​va​da​ma osje​ća​nja: nje​go​va ću​tilna
opre​ma bila je tako potpu​na da se u času zamjed​be jed​ne je​di​ne stva​ri ci​je​la po​za​di​na
boje, topli​ne, mi​ri​sa, zvu​ka, opi​pa stva​ra​la sama po sebi, tako da je kasni​je dah vre​la
maslač​ka vra​ćao toplu tra​vu pro​ljetnih spru​do​va, dan, mjesto, šum mla​da lišća, ili
stra​ni​ce u knji​zi, nje​žan egzo​ti​čan mi​ris manda​ri​ne, zimski zagriz ve​li​kih ja​bu​ka; ili,
kao s Gulli​ve​ro​vim pu​to​va​nji​ma, ja​san zimski dan u ožujku, mla​zo​vi​te tre​nutke topli​-
ne, ka​pa​nje i ispa​ra​va​nje okopnje​le zemlje, osjet vatre.
Za​do​bio je prvo do​pušte​nje izvan ogra​da doma - nije mu bilo još ni šest go​di​na
kad je, na vlasti​to na​va​lji​va​nje, po​šao u ško​lu. Eli​za nije htje​la da ide, ali je nje​gov
je​di​ni bli​zak pri​ja​telj, Max Isa​acs, go​di​nu dana sta​ri​ji, po​šao, pa se u nje​go​vu srcu ja​-
vio tjesko​ban užas da će osta​ti sam. Ona mu je rekla da ne može ići: ne​ka​ko je osje​-
ća​la da je ško​la za​po​če​la la​ga​no, ko​nač​no la​bavlje​nje niti koje su ih drža​le za​jed​no,
ali kad ga je jed​nog ru​janskog jutra vi​dje​la kako se iskra​da kroz ka​pi​ju i juri svom
brzi​nom pre​ma uglu gdje ga je dru​gi dje​ča​čić če​kao, nije ništa po​du​ze​la da ga vra​ti.
Nešto na​pe​to puče u njoj; za​pamti​la je nje​gov kra​do​mi​čan pogled natrag, i zapla​ka​la.
A nije pla​ka​la zbog sebe, nego zbog nje​ga: sat na​kon nje​go​va ro​đe​nja pogle​da​la
mu je u tamne oči i vi​dje​la nešto što će tamo vječ​no ti​nja​ti, to je zna​la, ne​izmje​ri​ve
izvo​re da​le​ke i ne​do​dirlji​ve sa​mo​će: zna​la je da je u nje​noj tamnoj i tu​ga​lji​voj utro​bi
je​dan stra​nac za​do​bio ži​vot, hra​njen izgub​lje​nim ve​za​ma s vječ​nošću, svoj vlasti​ti
duh, sa​blast svo​je kuće, osamljen sebi i svi​je​tu. O izgub​lje​ni​če.
Obu​ze​ti te​go​ba​ma vlasti​tog muč​nog rasta, nje​go​va bra​ća i sestre malo su ima​li
vre​me​na za nj: bio je sko​ro šest go​di​na mla​đi od Lu​kea, najmla​đeg među nji​ma, ali
su ga kad​god ki​nji​li ma​lim okrutnosti​ma, tri​ča​vim mu​če​njem sta​ri​je dje​ce pre​-
ma mla​đem, jer ih je za​ni​ma​lo i uzbu​đi​va​lo kratko vrišta​vo mahni​ta​nje nje​go​ve ćudi
kad bi, raz​dra​žen i raz​drman iz kakva du​bo​ka mašta​nja, zgra​bio ku​hinjski nož i ga​-
njao ih, ili uda​rao gla​vom o zi​do​ve.
Osje​ća​li su da je bio »ču​dak« - dru​gi su dje​ča​ci pro​po​vi​je​da​li uskogrud​ni ku​ka​vi​-
čluk dje​čjeg jata i bra​ni​li se, kad bi nji​ho​vi pro​go​ni bili otkri​ve​ni, go​vo​re​ći da žele
od nje​ga napra​vi​ti »pra​vog momka«. Ali u nje​mu je rasla du​bo​ka lju​bav pre​ma Benu
koji je povre​me​no po​nosno i meko stu​pao ku​ćom, šti​te​ći i tada mrkim oči​ma i
osornim go​vo​rom svoj tajni ži​vot. Ben je bio stra​nac: neki du​bo​ki na​gon pri​vu​kao ga
je k nje​go​vu ma​lom bra​tu, dio svo​je male za​ra​de od razno​še​nja no​vi​na tro​šio je
na Euge​ne​ovu za​ba​vu i da​ro​ve, mrzo​voljno ga je ko​rio, pri​go​di​ce i pljusnuo, ali ga je
bra​nio od osta​lih.
Gle​da​ju​ći nje​go​vo lice obu​ze​to teškim misli​ma, sa​ti​ma nad vatrom osvi​jetlje​nim

69
sli​kovni​ca​ma, Gant je zaklju​čio da dje​čak voli knji​ge, ne​odre​đe​ni​je, da će od nje​ga
napra​vi​ti pravni​ka, uvesti ga u po​li​ti​ku, do​če​ka​ti da bude iza​bran za gu​verne​ra, se​na​-
to​ra, pred​sjed​ni​ka. Pa mu je po sto puta opširno pri​ka​zi​vao priprostu ame​rič​ku le​-
gendu o dje​ča​ci​ma sa sela koji su posta​li ve​li​ki lju​di zato što su bili dje​ča​ci sa sela,
si​ro​mašni dje​ča​ci, dje​ča​ci koji su teško ra​di​li na farma​ma. Ali Eli​za je o nje​mu
razmišlja​la kao o znanstve​ni​ku, uče​nu čovje​ku, pro​fe​so​ru, i uro​nje​na u tu po​god​nu
mi​sao što je to​li​ko du​bo​ko sme​ta​la Gantu a tako čvrsto uvje​ra​va​la nju samu, ona je u
ovom lju​bi​te​lju knji​ga vi​dje​la plod svog ho​ti​mič​nog pla​na.
- Či​ta​la sam ko​li​ko god sam mogla ci​je​log lje​ta pri​je nego što se ro​dio - rekla je. A
onda sa sa​mo​do​pad​nim i povjerlji​vim osmi​je​hom koji je, Gant je to znao, pretho​dio
ne​kom po​zi​va​nju na nje​nu po​ro​di​cu, reče: - Znaš li što: sve to može iza​ći u tre​-
ćem ko​lje​nu.
- Do​đa​vo​la i to tre​će ko​lje​no! - bi​jesno od​go​vo​ri Gant.
- Mo​ram ti reći sada - nasta​vi ona za​mišlje​no, go​vo​re​ći svo​jim ka​žiprstom - lju​di
su uvi​jek go​vo​ri​li da je nje​gov djed mo​gao posta​ti pra​vi uče​njak da je ...
- Mi​losrd​ni bože! - reče Gant naglo usta​ju​ći i še​ta​ju​ći po sobi uz posprdan smi​jeh.
- Znao sam da će do toga doći! Mo​žeš biti si​gurna - uzvikne krajnje uzbu​đen, hitro
liznuvši je​zi​kom pa​lac - ako u tome ima ikakve moje zaslu​ge, da mi to nitko
neće prizna​ti. Ti sva​ka​ko ne​ćeš! Pri​je bi umrla nego prizna​la! Ne, ali ja ću tebi reći
što ti ho​ćeš uči​ni​ti! Hva​li​sat ćeš se s tom jad​nom sta​rom na​ka​zom koji ni​je​dan dan
nije ra​dio u svom ži​vo​tu.
- Sad, ja u to ne bih bila si​gurna da sam na tvom mjestu - poče Eli​za mi​ču​ći brzo
usna​ma.
- Kriste bože! - po​vi​če on, ska​ču​ći po sobi sa svo​jom uobi​ča​je​nom ne​bri​gom za ra​-
zumnu raspra​vu. - Kriste bože! Kakva izo​bli​če​nost! Izo​bli​če​nost pri​ro​de! Nema u
paklu bi​je​sa kakva je po​druglji​va žena! - kli​cao je, ne​odre​đe​no ali si​lo​vi​to, a za​tim
bi ko​ra​ča​ju​ći uda​rio u gla​san, za​jed​ljiv, usi​ljen smi​jeh.

Tako zaklo​njen u svo​ju mrač​nu dušu, Euge​ne je za​ne​se​no sje​dio nad vatrom osvi​-
jetlje​nom knji​gom kao stra​nac u buč​noj krč​mi. Dve​ri nje​go​va ži​vo​ta zatva​ra​le su se
pred nji​ho​vim upozna​va​njem, prostran zra​čan svi​jet mašte po​di​zao je svo​je maglo​vi​-
to i bestje​lesno tki​vo. Uzno​sio se du​šom u žurnim mašta​nji​ma, pre​tu​ra​ju​ći po​li​ce s
knji​ga​ma zbog sli​ka i na​la​ze​ći takva bla​ga kao što je bilo Sa Stanleyem u Afri​ci, bo​-
ga​to ta​janstvom pra​šu​me, oživlje​no borbom, crnom bitkom, za​vitla​nim kopljem,
prostra​nim zmi​jo​gojnim šu​ma​ma, slamna​tim se​li​ma, zla​tom i bje​lo​kosti; ili Stod​-
dardo​va Šti​va, na či​jim su sjajnim teškim stra​ni​ca​ma bili tiska​ni najposje​će​ni​ji pri​zo​-
ri iz Evro​pe i Azi​je; jed​na Knji​ga čuda s ča​rob​nim crte​ži​ma svih ču​de​sa toga doba -
Santos Du​mont u svom ba​lo​nu, te​ku​ći zrak što curi iz lonca, sve morna​ri​ce svi​je​ta

70
ba​če​ne u zrak dvi​je sto​pe iznad vode s po​mo​ću jed​ne unče ra​di​ja (Willi​am Cro​okes),
gra​đe​vi​na Eiffe​lo​va tornja, zgra​da Fla​ti​ron, upravljiv auto​mo​bil, pod​morni​ca. Posli​je
potre​sa u San Franciscu bila je knji​ga s nje​go​vim opi​som, jefti​nih ze​le​nih ko​ri​ca sa
sa​blasno nagnu​tim tornje​vi​ma, sru​še​nim šiljci​ma, na​puklim vi​še​katni​ca​ma što rone u
vatre​ne ra​lje zemlje. Jed​na se knji​ga zva​la Pa​la​če gri​je​ha, ili Đa​vao u društvu, koju
je na​vod​no na​pi​sao neki po​božni mi​li​ju​naš što je potro​šio svo​je ve​li​ko bo​gatstvo
otkri​va​ju​ći pre​ma​za​ne rane što nagrđu​ju na​izgled bespri​je​kornu kožu vi​so​kog sta​le​-
ža, te je u njoj bilo za​vod​lji​vih sli​ka koje su po​ka​zi​va​le pisca kako sa svi​le​nim klo​bu​-
kom šeta uli​com pu​nom ve​li​čanstve​nih pa​la​ča gri​je​ha.
Iz ove čud​ne zbrka​ne ga​le​ri​je sli​ka ši​rio se mo​za​ičan svi​jet pod sna​gom nje​go​ve
ustrepta​le mašte: po​ra​že​ni crni anđe​li iz Do​re​ova »Milto​na« su​novra​će​ni u pe​ći​ne
pakla iznad ove gornje zemlje uzdignu​tih ili po​ru​še​nih ši​lja​ka, tehnič​kog čuda,
okloplje​ne ro​manti​ke s buzdo​va​nom. I dok je razmišljao o svom bu​du​ćem oslo​bo​đe​-
nju u ovom epskom svi​je​tu, gdje su sve ži​votne boje najsjajni​je plamtje​le da​le​ko od
doma, iz srca mu je more krvi poplavlji​va​lo lice.
Već je bio čuo je​ča​nje da​le​kih crkve​nih zvo​na iz oko​li​ce ne​dje​ljom uve​čer; slu​šao
zemlju na​toplje​nu bre​me​ni​tom ta​mom i ti​su​ća​ma zvu​ko​va ma​lih noć​nih stva​ri; i čuo
tako utihnu​će da​le​kog zviždu​ka u ne​dostupnoj do​li​ni, i sla​bašnu grmlja​vi​nu trač​ni​ca;
i on osje​ti beskrajnu du​bi​nu i ši​ri​nu zlatnog svi​je​ta u kratkom mamlje​nju ti​su​ća mno​-
gostru​kih i smi​je​ša​nih tajno​vi​tih mi​ri​sa i osje​ta, ispreple​te​nih u sli​je​poj me​đu​igri i
slušnim rasprsnu​ći​ma.
Još se sje​ćao indijske ča​ja​ne na sajmu, sanda​lo​va drve​ta, turba​na, ha​lji​na, hlad​ne
unutrašnjosti i mi​ri​sa indijskog čaja; i sad je osje​ćao nostalgi​čan drhtaj rosnih ju​ta​ra
u pro​lje​će, mi​ris trešnje, hlad​no bu​đe​nje zemlje, vlažnu ilo​va​ču vrta, jetke mi​ri​se do​-
ruč​ka i lepršav sni​jeg cva​ta. Pozna​vao je ne​do​re​če​no oštro uzbu​đe​nje vre​lih masla​ča​-
ka u mla​doj pro​ljetnoj tra​vi o pod​ne; vonj po​dru​ma, pa​uči​ne i uzdignu​te tajne
zemlje; i mi​omi​ris srpanjskih lu​be​ni​ca po​lo​že​nih u slatko si​je​no na pokri​ve​nim
farme​ro​vim ko​li​ma, i di​nja i bre​sa​ka u ple​te​nim ko​ša​ra​ma; i sla​do-go​rak mirluh na​-
ranči​ne kore pred vatrom uglje​na. Pozna​vao je jak muški mi​ris oče​ve dnevne sobe;
izli​za​ne kožne sofe sa zja​lom raspukli​ne i konjskom gri​vom; mje​hu​rasto la​ki​ra​nog
drve​ta iznad ognjišta; zagri​ja​nih po​ve​za od te​le​će kože; vlažnog ko​ma​da sti​ješnje​nog
ja​buč​nog du​ha​na, obli​jeplje​nog crve​nom zasta​vom; šumskog dima i spa​lje​nog lišća u
listo​pa​du; mrke umorne je​senske zemlje; kozje krvi noću; toplih po​to​čarki; čistog
opo​rog farme​ra koji do​la​zi sva​kog tjed​na s tvo​re​nim masla​cem, ja​ji​ma i mli​je​kom;
de​be​log ko​ma​da priprže​ne sla​ni​ne i kave; peć​ni​ce na vjetru; ve​li​kih ša​re​nih dozre​lih
ma​hu​na što se vre​lo puše na masla​cu i soli; sobe od sta​rih bo​ro​vih da​sa​ka u koju su
spre​ma​li knji​ge i sa​go​ve, dugo zaklju​ča​ne; grožđa krupna zrna u du​gač​kim bi​je​lim
ko​ša​ri​ca​ma.

71
 Da, i uzbud​ljiv mi​ris kre​de i la​ki​ra​nih klu​pa; mi​ris je​drih sen​dvi​ča s hlad​nim pe​če​-
nim me​som i masla​cem; mi​ris nove kože u sed​larni​ci, ili tople kožne sto​li​ce: meda i
ne​samlje​ve​ne kave; ba​ča​va slatkih krasta​va​ca i sira i sve mi​ri​sa​ve gužve u du​ća​nu;
mi​ris slo​že​nih ja​bu​ka u po​dru​mu, i ja​bu​ka iz vrta, i ti​ješte​ne kaše za ja​bu​ko​va​ču;
kru​ša​ka što dozri​je​va​ju na po​li​ci u suncu, i zre​lih tre​ša​nja što se uku​ha​va​ju sa še​će​-
rom na peći pri​je konzervi​ra​nja; mi​ris re​za​na drve​ta, svje​že drve​ne gra​đe, pi​lo​vi​ne i
bla​nje​vi​ne; bre​sa​ka s klinči​ćem u ra​ki​ji; bo​ro​va soka i ze​le​nih bo​ro​vih igli​ca; obre​za​-
nog konjskog ko​pi​ta; pe​če​nog keste​nja, zdje​le ora​ha i su​hog grožđa; vru​će prže​ne
svinjske ko​ži​ce, i pe​če​nog pra​se​ta; masla​ca i ci​me​ta dok mekša​ju na vru​ćem slatkom
krumpi​ru.
Da, i usta​ja​le spo​re ri​je​ke, i rajči​ca sagnji​lih na vri​je​ži; mi​ris šlji​va mokrih od kiše
i ku​ha​nih du​nja; tru​lih stru​ča​ka lji​lja​na; i štetna ko​ro​va što se raspa​da u ze​le​noj mo​-
čvarnoj pje​ni; i po​se​ban mi​ris juga, čista ali rod​na po​put krupne žene; na​toplje​-
na drve​ća i zemlje posli​je teške kiše.
Da, i mi​ris vru​ćih po​lja tra​tinči​ce izjutra; rastoplje​nog li​je​va​nog že​lje​za u lje​va​oni​-
ci; zimski mi​ris sta​ja toplih od ko​nja i gno​ja što se puši; sta​rog hrasta i ora​ha; i me​-
sarski mi​ris mesa, ži​la​vog zakla​nog ja​nje​ta, pu​našne jetre, mli​va za ko​ba​si​ce i crve​ne
go​ve​di​ne; i sme​đeg še​će​ra rastoplje​nog s plo​či​ca​ma žuhke čo​ko​la​de; i zgnje​če​nog
lista metvi​ce, i mokrog grma jorgo​va​na; magno​li​je pod pu​nim mje​se​com, svi​be i lo​-
vo​ra; sta​re otvrd​le lule, i burbonske raži na​su​te u ba​čvi​ce od pa​lje​ne hrasto​vi​ne da
od​le​ži; je​dak mi​ris du​ha​na; karbolne i du​šič​ne ki​se​li​ne; ne​ugo​dan pra​vi mi​ris psa;
sta​rih za​ba​če​nih knji​ga; i hla​dan mi​ris papra​ti kraj izvo​ra; va​ni​li​je u ti​jestu za ko​la​če;
i teških rasko​lje​nih si​re​va.
Da, i trgo​vi​ne že​ljeznom ro​bom, ali najvi​še pri​ja​tan mi​ris ča​va​la; razvi​ja​ča u fo​-
togra​fo​voj zamra​če​noj sobi; i mla​de​nač​ki mi​ris boje i terpenti​na; heljdi​ne kaše i
crnog si​jerka; i crnca i nje​go​va ko​nja, za​jed​no; proklju​ča​log ka​ra​me​la; mi​ris ra​so​la u
bad​nje​vi​ma za ki​se​lje​nje; i bu​jan mi​ris grmlja južnih bre​go​va; lji​ga​ve konzerve ka​-
me​ni​ca, smrznu​te ribe bez utro​be; vru​će crnki​nje ku​ha​ri​ce; petro​le​ja i li​no​le​uma; sa​-
sa​pa​ri​ne i gu​ave; zre​lih je​senskih persi​mo​na4 i mi​ris vjetra i kiše; i lju​te grmlja​vi​ne;
hlad​nog zvjezda​nog sja​ja, i krhkih ma​če​va za​le​đe​ne tra​ve; magle i po​mu​će​nog
zimskog sunca; sjetve, cva​ta i zre​le po​vi​je​ne žetve.
I sada, ne​umje​re​no izoštren onim što je već bio osje​tio, on poče u ško​li, u onoj
plod​noj ro​manti​ci zemljo​pi​sa, udi​sa​ti izmi​je​ša​ne mi​ri​se zemlje, naslu​ću​ju​ći u sva​koj
šću​ću​re​noj ba​čvi​ci na kra​ju mola bla​go zlatnog ruma, bo​ga​tog portu​gisca, gustog
burgund​ca; mi​ri​šu​ći rast pra​šu​me u tro​pi​ma, te​žak vonj planta​ža, mi​ris so​lje​ne ribe
po lu​ka​ma, pu​to​va​nja u prostra​ni svi​jet koji oča​ra​va ali ne zbu​nju​je.

Sad je bez​bro​jan arhi​pe​lag bio pre​bro​đen, i on je čvrsto sta​jao na ne​pozna​tom

72
konti​nentu koji čeka.
Na​učio je či​ta​ti go​to​vo odjed​nom, upi​ja​ju​ći smjesta obli​ke ri​je​či ja​kom vi​zu​alnom
me​mo​ri​jom; ali su prošli tjed​ni dok je na​učio pi​sa​ti ili čak pre​pi​si​va​ti ri​je​či. Iski​da​na
pje​na i morska tra​va mašte i izgub​lje​ni svi​jet još su plu​ta​li s vre​me​na na vri​je​me kroz
nje​gov bistri mo​zak jutrom školskog dana, te iako je pomno sli​je​dio sva dru​ga uči​te​-
lji​či​na objašnje​nja, kad su uči​li slo​va on je bio za​zi​dan u svom sta​rom nesvjesnom
svi​je​tu. Dje​ca su pi​sa​la svo​ju raskre​če​nu abe​ce​du ispod reda uzo​ra​ka, ali sve što je
on posti​zao bio je niz na​zupča​nih i kri​vu​da​vih ši​lja​ka na listu, a beskrajno i za​nosno
ih je po​navljao nespo​so​ban da uoči li ra​zu​mi​je razli​ku.
- Na​učio sam pi​sa​ti - mislio je.
Onda jed​nog dana Max Isa​acs slu​čajno pogle​da sa svo​je vježbe na Euge​ne​ov list i
spa​zi na​zupča​ni niz.
- Tako se ne piše - reče.
I stišću​ći olovku bra​da​vi​častom prlja​vom ru​kom on na​črč​ka istu vježbu pre​ko stra​-
ni​ce.
Crta ži​vo​ta, ona li​je​pa razvojna gra​đa je​zi​ka što ju je gle​dao kako teče iz olovke
nje​go​va dru​ga, pre​si​je​če u nje​mu čvor što svoj po​du​či nije uspje​lo, te on istog časa
zgra​bi olovku i na​pi​še ri​je​či ljepšim i sklad​ni​jim slo​vi​ma od pri​ja​te​lje​vih. Pa okre​-
ne idu​ću stra​ni​cu s pla​čem u grlu, i pre​pi​še je bez okli​je​va​nja, pa idu​ću, idu​ću.
Pogle​da​li su je​dan dru​go​ga s onim jasnim sne​bi​va​njem ko​jim dje​ca prihva​ća​ju čuda,
i ni​kad više nisu o tome go​vo​ri​li.
- Tako se piše - reče Max. Ali su oni ču​va​li tu tajnu među so​bom.
Euge​ne je o jed​nom do​ga​đa​ju kasni​je mislio; stalno je mo​gao osje​ti​ti ono otva​ra​-
nje bra​ne u sebi, na​va​lu pli​me, bi​jeg; ali to se ova​ko de​si​lo odjed​nom jed​nog dana.
Još pa​tu​ljasto bli​zu žive ne​uči​nje​ne zemlji​ne kože, on je vi​dio mno​ge stva​ri što ih
je ču​vao u plašlji​voj tajnosti, zna​ju​ći da bi otkri​va​nje bilo kažnje​no po​ru​gom. Jed​ne
pro​ljetne su​bo​te za​usta​vio se s Maxom Isa​ac​som iznad du​bo​ke jame u glavnoj uli​ci
gdje su grad​ski rad​ni​ci popravlja​li vo​do​vod​nu ci​jev. Gli​ne​ni zi​do​vi jame bili su
znatno viši nego nji​ho​ve gla​ve; iza nji​ho​vih na​tiska​nih leđa bila je ši​ro​ka na​pukli​na,
pro​zor u zemlji koji je gle​dao na neki tamni pod​zemni pro​laz. I dok su dje​ča​ci pro​-
matra​li, izne​na​da se uhva​te je​dan za dru​go​ga, jer je iza na​pukli​ne kliznu​la pljosna​ta
gla​va go​le​me zmi​je; prošla je, a za njom ljuska​vo ti​je​lo de​be​lo kao ljud​sko; ne​man je
beskrajno kli​zi​la u du​bo​ku zemlju i nesta​la iza lju​di koji su ra​di​li i ništa nisu slu​ti​li.
Oni su prestravlje​ni otišli, po​katkad o tome šaptom razgo​va​ra​li, ali ni​ka​da to nisu
otkri​li.
On se sad lako uklo​pio u obred pri​je ško​le: gu​šio se do​ruč​kom s bra​ćom sva​kog
jutra, gu​tao vre​lu kavu i ju​rio na pri​je​te​će upo​zo​re​nje posljed​njeg zvo​na, gra​be​ći vru​-
ću vre​ći​cu s hra​nom, već glad​no poprska​nu masnim mrlja​ma. Pa​tio je za bra​ćom,

73
srce mu je uzbu​đe​no lu​pa​lo u grlu i kad bi utrčao u udo​li​nu na pod​nožju bri​je​ga uli​ce
Central, one​mo​ćao bi od nervo​ze ču​ju​ći zvo​no koje samo sebe uspavlju​je trza​ju​ći
uzvitla​ni ko​nop uz za​mi​ru​ću jeku.
Ben, zlob​no na​ce​ren i namrgo​đen, ru​kom bi ga upi​rao u sla​bi​ne i po​žu​ri​vao, a on
bi vrištao, ne​mo​ćan da se odupre sili koja ga je gu​ra​la uz​brdo.
Bo​re​ći se s da​hom on bi pje​vao ju​tarnju pjesmu, ula​ze​ći za​sopljen na posljed​nju
ki​ti​cu što ju je ulo​go​ren razred pre​uzi​mao u razma​ci​ma:

»Ve​se​lo, ve​se​lo, ve​se​lo, ve​se​lo,
Ži​vot je tek san.«

Ili u mrzla je​senska jutra:

»Bu​di​te se do​bri lju​di,
Iza gore zora rudi.«

Ili Sva​đu za​pad​nog i južnog vjetra. Ili Mli​na​re​vu pjesmu:

»Ni na koga ni​sam ja​lan,
Nit je itko na me.«

Či​tao je brzo i la​ga​no; pi​sao je toč​no. Do​bro je i ra​ču​nao. Ali je mrzio sa​to​ve crta​-
nja, iako su ga ku​ti​je s drve​nim i vo​de​nim bo​ja​ma ve​se​li​le. Katkad bi razred išao u
šumu i vra​ćao se s primjerci​ma cvi​je​ća i lišća - sme​đim bo​ro​vim češljem, nagri​ze​-
nim ja​vo​ro​vim pla​me​nim crve​ni​lom, su​him hrasto​vim listom. Njih bi sli​ka​li; ili kitu
trešnji​na cvi​je​ta, tu​li​pan, u pro​lje​će. Sje​dio je pun pošto​va​nja pre​ma auto​ri​te​tu zde​-
paste žene koja ga je prva uči​la: stra​ho​vao je da ne bi uči​nio nešto prosto ili pod​lo u
nje​zi​nim oči​ma.
Razred je bio ne​mi​ran: dje​ča​ci su izmišlja​li mu​če​nja i čač​ka​li nepristojne stva​ri
dje​vojči​ca​ma. A divlji​ji i ne​hajni​ji ko​risti​li su sva​ku pri​li​ku da na​puste sobu, kao: -
Uči​te​lji​ce, je li slo​bod​no? - Pa bi išli u za​hod i tamo se ne​umorno ce​re​ka​li i ljenča​ri​li.
On to ni​kad nije mo​gao izre​ći, jer bi joj otkrio pri​rod​nu sra​mo​tu.
Je​danput, na smrt bo​lestan ali po​vu​čen u šutnju i ni​je​mu muč​ni​nu, na koncu je
povra​tio u pregršt svo​jih ruku.
Bo​jao se od​mo​ra i mrzio ih, drhtao je pred buč​nom gužvom go​mi​le i igra​lišta, ali
mu je po​nos za​bra​nji​vao da se skri​va unutra ili da se od njih odva​ja. Eli​za je pusti​la
da mu na​raste duga kosa; sva​kog jutra ju je ovi​ja​la oko prsta u de​be​le fa​untle​-
royevske kovrče; to mu je uzro​ko​va​lo užasne muke i po​ni​že​nja, ali ona to nije mogla
ili nije htje​la ra​zumje​ti, i za​mišlje​no na​pu​će​nih usa​na tvrdogla​vo se opi​ra​la svim

74
molba​ma da je odre​že. Ima​la je zbirku uvo​ja​ka Bena, Gro​ve​ra i Lu​kea, spremlje​nih
u ku​ti​ji​ce: katkad je pla​ka​la gle​da​ju​ći Euge​ne​ove pra​me, oni su joj bili znak nje​go​va
najra​ni​jeg dje​tinjstva, i nje​zi​no ža​losno srce, koje je tako oštro za​pa​ža​lo od​laske, nije
ih se htje​lo odre​ći. Čak ni kad su nje​go​vi gusti ču​perci posta​li bujna na​se​obi​na uši​-
ju Harryja Tarkinto​na, nije ih htje​la po​dre​za​ti: drža​la je nje​go​vo uzvrpo​lje​no ti​je​lo
dva​put dnevno među ko​lje​ni​ma i pre​ora​va​la mu skalp češljem gustih zu​ba​ca.
Kad bi je on drhte​ći žesto​ko zakli​njao, ona bi se smi​je​ši​la usi​lje​nim nad​moć​nim
hu​mo​rom, po​druglji​vo grle​no gunđa​la i rekla: - Što, kaži - pa ti ne mo​žeš još odrasti.
Ti si moje čedo. Izne​na​da sme​ten ne​po​pustlji​vošću nje​zi​ne pri​ro​de koja se mogla na​-
vesti na čin samo na​kon nepre​kid​nog na​pasto​va​nja do lu​di​la, Euge​ne bi, vrište​ći od
ne​moć​nog bi​je​sa, shva​tio razlog Ganto​va mahni​ta​nja.
U ško​li je bio očajna i pro​go​nje​na zvjerči​ca. Krdo je svo​jim ne​pogre​ši​vim na​go​-
nom go​mi​le od​mah zna​lo da je u nj upao stra​nac, pa je bilo ne​mi​losrd​no u hajci. Kad
bi došlo vri​je​me pod​nevnog od​mo​ra, Euge​ne bi zgra​bio svo​ju za​mašće​nu vre​ći​cu i
po​ju​rio na igra​lište go​njen razla​ja​nim čo​po​rom. Vođe, dva ili tri kli​pa​na sta​ri​jeg go​-
dišta i du​ševno za​osta​li, na​tisnu​li bi se za njim mo​le​ći​vo uzvi​ku​ju​ći »Ti znaš mene,
Gene, ti znaš mene«; trče​ći i da​lje pre​ma najda​ljem kra​ju on bi otvo​rio vre​ći​cu i ba​-
cio im je​dan ve​lik sen​dvič koji bi ih na čas za​usta​vio dok bi se ba​ci​li na ono​ga koji
ga je uhva​tio i raz​dro​bi​li ga na mrvi​ce, ali su čas kasni​je opet bili za njim s istom la​-
ja​vom upornošću, tje​ra​ju​ći ga u ugao ogra​de i pri​tisku​ju​ći ispru​že​nih šapa i divljeg
zahti​je​va​nja. Dao bi im što je imao, katkad s tre​nu​tač​nom na​va​lom bi​je​sa, trga​ju​ći iz
la​ko​me ruke pola sen​dvi​ča i proždi​ru​ći ga. Kad bi vi​dje​li da više nema što dati, od​la​-
zi​li bi.
Još je bio odan ve​li​kom mašta​nju o Bo​ži​ću. Gant mu je u tome bio ne​umo​ran
drug; noć za noći u kasnu je​sen i ranu zimu on bi črč​kao pisma Dje​du Mra​zu
beskrajno na​bra​ja​ju​ći da​ro​ve koje je najvi​še že​lio, pre​da​ju​ći sva​ko uz puko povje​re​-
nje huč​nom dimnja​ku. Kad bi pla​men oteo pa​pir iz nje​go​ve ruke i za​vi​ja​ju​ći uznio
mu po​uglje​nio duh, Gant bi s njim odju​rio do pro​zo​ra, po​ka​zao na olujno sje​verno
nebo i re​kao: - Eno ga, ode! Vi​diš li?
On je vi​dio. Vi​dio je svo​ju mo​litvu na kri​li​ma po​uzda​nog vjetra, no​še​nu na sje​ver,
pre​ko sli​ko​vi​tih kro​višta Zemlje igra​ča​ka po​su​tih injem, u le​de​nu ve​se​lu Vi​linsku
zemlju: čuo je zvu​ko​ve sre​brnih na​kovnji​ća, du​bok grle​ni smi​jeh pa​tu​lja​ka, rza​nje
vi​le​njač​kih so​bo​va. I Gant ih je vi​dio i čuo.
Na Bo​žić su mu obilno da​ri​va​li ša​ro​li​ke tri​ča​ri​je; od srca je mrzio one koji su
zastu​pa​li »ko​risne« da​ro​ve. Gant mu je ku​po​vao ko​li​ca, sanjke, bub​nje​ve, ro​go​ve - a
najbo​lja od sve​ga bila su mala vatro​gasna kola s ljestva​ma: izazva​la su ču​đe​nje, a na
koncu psovke, u susjed​stvu. On je mje​se​ci​ma pro​vo​dio slo​bod​no vri​je​me s Harryjem
Tarkinto​nom i Maxom Isa​ac​som u po​dru​mu: ljestve su obje​si​li ži​com iznad kola tako

75
da bi na do​dir pale na odre​đe​no mjesto. Pra​vi​li bi se da dri​je​ma​ju u domu, kao što to
vatro​gasci čine, pa izne​na​da sko​či​li u akci​ju, dok bi je​dan od njih opo​na​šao zvo​no: -
Kling-i-ling-i-ling. Tada bi se, sko​ro van sebe, Harry i Max zapregli a Euge​ne po​peo
na vo​za​če​vo sje​da​lo, te bi izju​ri​li kroz uska vra​ta, po​gi​beljno ga​lo​pi​ra​li do susje​do​-
ve kuće, uzba​ci​li ljestve, otvo​ri​li pro​zo​re, upa​li unutra, uga​si​li za​mišlje​nu vatru i vra​-
ti​li ne ob​zi​ru​ći se na vrišta​vo prokli​nja​nje do​ma​ći​ce.
Mje​se​ci​ma su živje​li pre​pušte​ni ovom mašta​nju, opo​na​ša​ju​ći u svo​jim rad​nja​ma
grad​ske vatro​gasce i Janna​de​aua, koji je bio zamje​nik ka​pe​ta​na i time se dje​čji po​no​-
sio: vi​đa​li su ga kako na zvuk uzbu​ne juri kao lu​đak od svog pro​zo​ra u Ganto​voj rad​-
nji, ostavlja​ju​ći ra​su​te ko​ma​di​će sata na sto​lu i sti​žu​ći na dužnost upra​vo kad bi ve​li​-
ka kola pu​nom brzi​nom ba​nu​la na Trg. Vatro​gasci su vo​lje​li izvo​di​ti najsmje​li​je pri​-
zo​re pred za​pa​nje​nim gra​đanstvom; pod ve​li​čanstve​nim šlje​mo​vi​ma oni su visje​li s
kola u gimnastič​kim po​lo​ža​ji​ma: je​dan je čovjek pri​drža​vao dru​go​ga što se u jurnja​vi
na​gi​njao, a taj dru​gi hva​tao u zra​ku teško ti​je​lo Švi​carca koji je ho​ti​mič​no izvrga​vao
opasnosti svoj vrat dok se zaska​ki​vao na preč​ku. Tako su oni sta​ja​li uravno​te​že​ni u
tro​ku​tu je​dan za​no​san tre​nu​tak u vra​to​lomnoj brzi​ni: kra​lješni​ca gra​da le​di​la se od
ushi​će​nja.
A kad bi se zvo​na pro​bi​la kroz noć​nu popla​vu vjetro​va, nje​gov mu je de​mon obu​-
zi​mao srce, ki​da​ju​ći sve spo​ne što su ga drža​le za zemlju, obe​ća​va​ju​ći mu osa​mu i
vlast nad mo​rem i kopnom, stan u tami; gle​dao je niz vrtložnu plo​ču mrač​ne šume i
po​lja što se spušta​la pre​ko raspje​va​nih bo​ro​va iznad zbi​je​na gra​da, i gu​rao nje​go​ve
vatre zašti​će​ne re​šetka​ma pro​tiv nje​go​vih kro​vo​va, vitla​ju​ći i ba​ca​ju​ći svo​ju obuzda​-
va​nu olu​ju na osu​đe​ne kro​vo​ve u pla​me​nu, urla​ju​ći tankim smi​je​hom iznad po​go​đe​-
nih gla​va, do​zi​va​ju​ći gla​som ne​časti​vo​ga me​tak vjetra.
Ili, drže​ći u po​da​ništvu olu​ju i mrak i sve crne moći ča​rob​njaštva, li​cem de​mo​na
što žde​re ljud​ske le​ši​ne zu​ri​ti kroz olu​jom bi​če​va​no pro​zorsko staklo u stre​lo​vi​to si​-
ja​nje ne​izre​ci​vog uža​sa u okuplje​nom i zaklo​nje​nom ži​vo​tu; ili, ništa više
nego čovjek, ali no​se​ći u svom više nego smrtnič​kom srcu de​monski ushit, pu​za​ti do
usamlje​ne olu​jom ši​ba​ne kuće, uko​so motri​ti kroz za​li​je​va​no staklo neku ženu, ili
svog nepri​ja​te​lja, i dok se još za​no​siš svo​jom po​bjed​nič​kom odvo​je​nošću što sve vidi
iz mra​ka, osje​ti​ti do​dir na ra​me​nu, i pogle​da​ti kao prestravlje​ni stra​vi​telj, pro​go​nje​ni
pro​go​ni​telj u ze​le​no raspa​lo paklensko lice zlo​ćud​ne smrti.

Da, i svi​jet žena u poste​lji, divno tre​pe​re​nje u za​dahta​loj tami, dok vjetro​vi tre​su
kuću, a on do​la​zi pre​ko svi​je​ta izme​đu mi​rišlji​vih stu​po​va uži​va​nja. Ve​li​ka tajna nji​-
ho​vih tje​le​sa sli​je​po je tu​ma​ra​la u nje​mu, ali on je tamo, u ško​li, na​šao po​du​ča​va​te​-
lje u žud​nji - dla​ka​ve kli​pa​ne iz Do​uble​daya. Usa​đi​va​li su strah i ču​đe​nje u srca ma​-
njih, nježni​jih dje​ča​ka, jer Do​uble​day je bio pokva​ren kraj goršta​ka odraslih u gra​du,

76
koji su pod​muklo vre​ba​li noću i uoči Svih sve​tih do​la​zi​li da razbi​ja​ju lu​ba​nje dru​-
gim banda​ma u ra​to​va​nju ka​me​ni​ca​ma.
Posto​jao je dje​čak po ime​nu Otto Kra​use, lju​bi​časta nosa, dla​ka​va lica, Ni​je​mac
pa​lac de​be​lih obrva, vi​tak i brz na no​ga​ma, pro​mukla gla​sa i pun idi​otskog smi​je​ha,
koji mu je po​ka​zao vrt užitka. Posto​ja​la je dje​vojči​ca po ime​nu Bessie Barnes, crno-
kosa, vi​so​ka, razvi​je​na cu​ri​ca od tri​na​est go​di​na koja je poslu​ži​la kao uzo​rak. Otto
Kra​use je imao četrna​est go​di​na, Euge​ne osam: bili su u tre​ćem razre​du. Ni​je​mac je
sje​dio do nje​ga, crtao nepristojne sli​ke po svo​jim knji​ga​ma i do​da​vao kri​omi​ce na​-
črč​ka​ne prosto​te pre​ko pro​la​za Bessie.
A nimfa bi od​go​va​ra​la ne​ću​do​red​nim li​cem i pre​zirnim udarcem po svo​joj sklad​no
po​dignu​toj stražnji​ci; taj je pokret Otto smatrao pra​vim obe​ća​njem pa ga je na​go​nio
na pro​muklo smi​ju​lje​nje.

Bessie mu se za​bi​la u mo​zak.
U svo​jim tajno​vi​tim tre​nu​ci​ma u ško​li on i Otto su se za​bavlja​li crta​ju​ći
besramnosti po zemljo​pi​si​ma, udje​lju​ju​ći primjerci​ma tropskih uro​đe​ni​ka obje​še​ne
gru​di i go​le​me orga​ne. I na ko​ma​di​ći​ma pa​pi​ra sla​ga​li su prostač​ke pjesmi​ce o uči​te​-
lji​ma i di​rekto​ru. Nji​ho​va je uči​te​lji​ca bila mrša​va usi​dje​li​ca crve​na lica i oštrih
sjajnih oči​ju: Euge​ne je sva​ki put po​mislio na vojni​ka i kre​si​vo i pse kraj ko​jih je
mo​rao pro​ći, s oči​ma po​put ta​nju​ra, mlinskog ka​me​nja, mje​se​ca. Zva​la se gospo​đi​ca
Gro​ody, i Otto, s idi​otskim prostaklu​kom ma​lih dje​ča​ka, na​pi​še o njoj:

»Sta​ra teta Gro​ody
Ima do​bre gru​di.«

I Euge​ne je, usmje​rivši svo​ju vatru pro​tiv di​rekto​ra, zde​pasta, meka, mla​da ki​co​ša
koji se zvao Armstrong, koji je uvi​jek no​sio u za​puč​ku ka​ranfil što ga je, na​kon ši​ba​-
nja dje​ča​ka prestupni​ka, obič​no pažlji​vo držao među prsti​ma, mi​ri​šu​ći ga osjetlji​vim
noz​drva​ma, dremlji​vih oči​ju, pro​izveo dva​de​se​ti​ne sti​ho​va u prvoj bo​ga​toj ra​dosti
stva​ra​nja, sve na ra​čun Armstronga, nje​go​ve rod​bi​ne i nje​go​vih od​no​sa s gospo​đi​-
com Gro​ody.
Bio je opsjed​nut; pro​vo​dio je či​tav dan u sla​ga​nju pje​sa​ma - svih nepristojnih va​ri​-
ja​ci​ja neke teme. I nije se mo​gao od​lu​či​ti da ih uništi. Nje​go​va školska klu​pa bila je
na​bi​je​na zgužva​nim lopti​ca​ma na​pi​sa​no​ga: jed​nog dana, za vri​je​me sata zemljo​pi​-
sa, ta žena ga je uhva​ti​la. Kosti su mu se smekša​le kao da su od gume kad se na nj
oko​mi​la bi​jesna pogle​da i uze​la iz skro​višta stra​ni​ca u knji​zi pa​pir na ko​je​mu je pi​-
sao. Pre​ko od​mo​ra očisti​la mu je klu​pu, pro​či​ta​la sve osta​lo i sa zloslutnom mirno​-
ćom na​re​di​la mu da se javi di​rekto​ru posli​je ško​le.
- Što to zna​či? Što misliš ti da to zna​či? - pro​šaptao je suho Ottu Kra​useu.

77
 - Oh, sad ćeš do​bi​ti svo​je! - reče Otto Kra​use pro​muklo se smi​ju​ći.
A razred ga je pod​muklo mu​čio, trlja​ju​ći stražnji​cu kad bi mu uhva​ti​li pogled i
pra​ve​ći gri​ma​se strašne patnje.
Od muke mu se grči​la utro​ba. Gnu​šao se na fi​zič​ko po​ni​ža​va​nje, ne od stra​ha, i ni​-
kad se toga nije oslo​bo​dio. Za​vi​dio je dje​ča​ci​ma na drskom ne​osjetlji​vom duhu, ali
ih nije mo​gao opo​na​ša​ti: oni bi glasno urla​li pod​no​se​ći kaznu, da bi je ubla​ži​li, a de​-
set mi​nu​ta kasni​je oho​lo su je za​bo​ravlja​li. Nije mo​gao ni za​misli​ti da bi pod​nio da
ga iši​ba onaj de​be​li mla​di čovjek sa cvi​je​tom: u tri sata, bez kapi krvi u licu, oti​šao je
u nje​go​vu sobu.
Armstrong, žmi​ra​vih oči​ju i tankih usa​na, po​čeo je uzma​hi​va​ti ši​bom u ruci po
zra​ku dok je Euge​ne ula​zio. Iza nje​ga, izravna​na i sti​ješnje​na na sto​lu, sta​ja​la je ote​-
gotna hrpa uvre​de u ri​ma​ma.
- Jesi li ti ovo pi​sao? - upi​ta su​zivši oči na toč​ki​ce da zapla​ši svo​ju žrtvu.
- Da, - reče Euge​ne.
Di​rektor opet ra​si​je​če zrak ši​bom. On je ne​ko​li​ko puta posje​tio Da​isy, jeo je za
pre​obilnim Ganto​vim sto​lom. Vrlo do​bro se sje​ćao toga.
- Što sam ti uči​nio, sinko, da se tako osje​ćaš? - reče s izne​nad​nom promje​nom
cmiz​dra​ve ve​li​ko​dušnosti.
- N-n-ništa, - reče Euge​ne.
- Ho​ćeš li ikad više to uči​ni​ti? - reče on opet zloslutno.
- N-ne, gospo​di​ne, - od​go​vo​ri Euge​ne mrtvač​kim gla​som.
- U redu, - reče bog moć​no od​ba​civši šibu. - Mo​žeš ići.
Postao je svjestan svo​jih nogu tek kad je sti​gao na igra​lište.

Ali, ah, vrla je​sen i pjesme koje su pje​va​li; žetva i bo​je​nje lista; i »da​nas slo​bod​no
po​pod​ne«; i »vi​so​ko gore u zra​ku«; i ona dru​ga o vla​ku - »pro​la​ze kraj nas posta​je
zviždeć«; bla​gi dani, otva​ra​nje vra​ta žud​nje, za​maglje​no sunce, škra​pa​nje mrtva lišća
u padu.
- Sva​ka snježna pa​hu​lji​ca razli​či​ta je po obli​ku od bilo koje dru​ge.
- Bože dra​gi! Baš sva​ka, gospo​đi​ce Pratt?
- Sva​ka koja je ikad posto​ja​la. Pri​ro​da se ni​kad ne po​navlja.
- O!

Benu je rasla bra​da: već se bri​jao. Prevrtao je Euge​nea na kožna​tu sofu, sa​ti​ma se
s njim igrao, trljao strn svo​je bra​de o meko bra​to​vo lice. Euge​ne je vrištao.
- Kad to bu​deš mo​gao uči​ni​ti bit ćeš čovjek, - reče Ben.
I bla​go zapje​va ti​him mumlja​vim ne​ze​maljskim gla​som:

»Klju​cao djetlić po vra​ti​ma u ško​li.

78
 Klju​cao, klju​cao, al poče kljun da boli.
Klju​cao djetlić po školsko​me zvoncu,
Klju​cao, klju​cao i oz​dra​vi na koncu.«

Smi​ja​li su se - Euge​ne buč​no i grle​no, Ben tiho i pri​gu​še​no. Imao je vo​de​naste
sive oči i blje​du​nja​vu ne​ravnu kožu. Gla​va mu je bila sklad​na, čelo vi​so​ko i košča​to.
Kosa mu je bila kovrčasta, sme​đe ja​vo​ro​ve boje. Pod vječ​nom namršte​nošću lice
mu je bilo malo, te​že​ći pre​ma toč​ki: izvanred​no osjetlji​va usta smi​ja​la su se kratko,
trza​vo, zastrto - po​put bli​jeska svjetla na oštri​ci. I uvi​jek je la​ga​no uda​rao umjesto da
po​mi​lu​je: bio je pun po​no​sa i nježnosti.

79
 9.


Da, i ono​ga mje​se​ca kad se Pro​zerpi​na vra​ća, a Ce​re​ri​no mrtvo srce opet pla​ne,
kad su sve šume nježne magle​ne mrlje, a pti​ce ni malo veće od lisnih pu​po​va prostre​-
lju​ju raspje​va​na sta​bla, i kad katran posta​je spužvast na uli​ca​ma, a dje​ča​ci od nje​ga
je​zi​ci​ma va​lja​ju kugli​ce, puni zvrko​va i ahatnih špe​ku​la; a noću sve se pro​la​ma od
grmlja​vi​ne i na​ma​če ki​šom s bez​broj nogu, i čovjek sjutra gle​da olujno nebo, istrga​-
ne krpe obla​ka; i kad dje​čak u pla​ni​ni nosi vodu ro​đa​ku što diže ogra​du, i dok vje​tar
gmi​že kroz tra​ve slu​ša da​le​ko u da​lji​ni dugo za​mi​ra​nje zviždu​ka i bla​gu jeku zvo​na;
a pla​vi ve​li​ki pla​ninski pe​har izgle​da prisni​ji, bli​ži, jer on je bio čuo ne​izre​če​no obe​-
ća​nje: bilo ga je pro​bo​lo pro​lje​će, taj oštri nož.
I ži​vot ljušti svo​ju zarđa​lu i na​če​tu ne​uči​nje​nu kožu, i iz zemlje izbi​ja​ju vre​la
nježne ne​is​crplji​ve sna​ge, i čaša čovje​ko​va srca pre​li​je​va se vječ​nim išče​ki​va​njem,
ni​je​mim obe​ća​njem, ne​odre​di​vom že​ljom. Nešto se skuplja u grlu, nešto mu
zasljeplju​je oči, a tihi ju​nač​ki ro​go​vi ječe zemljom.
Dje​vojči​ce kratkih ple​te​ni​ca uko​če​no kaska​ju na svom revnom putu u ško​lu; ali
mla​di bo​go​vi postajku​ju: oni čuju trsku, zo​be​nu stu​pu, trku kozjih pa​pa​ka u raskva​-
še​noj šumi, ov​dje, tamo, svu​da; oni dangu​be, oslušku​ju, najžustri​ji kad če​ka​ju, lu​ta​ju
pre​ma svom jed​nom stalnom domu, jer zemlja je puna drevnih gla​so​va pa ne mogu
naći puta. Svi su se bo​go​vi izgu​bi​li na putu.

Ali su ču​va​li ono što su ima​li od barba​ra. Euge​ne, Max i Harry vla​da​li su svo​jim
ma​lim susjed​stvom: vo​di​li su ra​to​ve pro​tiv crna​ca i Ži​do​va koji su ih za​bavlja​li, i
pro​tiv ži​te​lja uli​ce Pigta​il koje su mrzi​li i pre​zi​ra​li. Ma​čji su se oko​lo šu​lja​li u mrač​-
nom obe​ća​nju noći, sje​de​ći katkad na zidu u uzbud​lji​vom sja​ju svje​tiljke s ugla što je
pli​no​vi​to blista​la šumno na​mi​gu​ju​ći s vre​me​na na vri​je​me.
Ili su, šću​ću​re​ni u zaklo​nu grmlja u Ganto​vu dvo​rištu, če​ka​li ro​mantič​ni crnač​ki
par što se pe​njao kući, po​te​žu​ći ko​nopči​ćem, kad bi im žrtve došle na pra​vo mjesto,
na​pu​nje​nu crnu ča​ra​pu na​lik zmi​ji. I mrak bi se pro​la​mao do smi​je​ha kad bi jaki ko​-
mič​ni gla​so​vi za​mu​ca​li, zasta​li i zakri​ča​li.
Ili su ga​đa​li ka​me​njem crnog trgo​vač​kog šegrta na bi​ciklu, kad bi dra​žesno zakre​-
nuo u uli​či​cu. Ali ih nisu mrzi​li: kla​uni su crni. Na​uči​li su isto tako da je te lju​de tre​-
ba​lo bla​go uda​ra​ti, ve​se​lo pso​va​ti, ve​li​ko​dušno hra​ni​ti. Lju​di su do​bri pre​ma
vjernom psu što maše re​pom, ali on obič​no ne smi​je ho​da​ti na dvi​je noge. Zna​li su da
ne smi​ju »ništa uze​ti od jed​nog crnca«, i da bi se po​če​tak raspra​ve najbo​lje ri​je​šio to​-
lja​gom i razbi​je​nom gla​vom. Samo, crncu ne mo​žeš razbi​ti gla​vu.
Ve​se​lo su plju​va​li na Zi​do​ve. Uto​pi Ži​do​va i pre​bij crnca.

80
 Dje​ča​ci bi če​ka​li Zi​do​ve, pra​ti​li ih kući vi​ču​ći »Guš​čja mast! Guš​čja mast!« koja
je, u to su bili uvje​re​ni, bila okosni​ca se​mitske di​je​te; ili bi sa sli​je​pim dje​čač​kim
prihva​ća​njem ne​kih tra​di​ci​onalnih ili iskva​re​nih ili izmišlje​nih pošta​pa​li​ca vi​ka​li za
svo​jom ne​za​do​voljnom i uzne​mi​re​nom žrtvom: »Sramvasje! Sramvasje!« si​gurni da
su izgo​vo​ri​li najne​izre​ci​vi​je uvre​de za ži​dovske uši.
Euge​neu nije bilo do pogro​ma, ali su oni Maxu bili fe​tiš. Glavni pred​met nji​ho​va
mu​če​nja bio je mali dje​čak plašlji​va lica, po ime​nu Isa​ac Li​pinski. Ba​ci​li bi se na nj
ma​čji kad bi se po​ja​vio, vi​ja​li ga niz uli​či​ce, pre​ko ogra​da, kroz dvo​rišta, u suše, sta​-
je i nje​gov vlasti​ti dom; on se kre​tao i skri​vao ču​desno brzo, neshvatlji​vo umi​cao,
dra​žio ih da ga pro​go​ne pra​ve​ći im dugi nos, stalno na​ce​ren sa ši​ro​kim či​futskim
pod​smi​je​hom.
Ili, po​put ma​ča​ka uto​nu​li u zlo​ću tame, besciljno no​še​ni u bujno obe​ća​nje susjed​-
stva, na​ni​za​li bi se tiho ispod doma ko​jeg Ži​do​va, skuplje​ni u smi​juc​ka​vo vi​je​će dok
bi slu​ša​li mnoštvo uzbu​đe​nih gla​so​va, grle​no nagla​ša​va​nje žena; ili uple​te​ni u histe​-
rič​ne sva​đe što su potre​sa​le ži​dovske zi​do​ve sko​ro sva​ke noći.
Je​danput, vrište​ći od smi​je​ha, pra​ti​li su borbu u trku kroz uli​ce izme​đu ne​kog mla​-
dog Ži​do​va i nje​go​va tasta, u ko​joj je sva​ki bio pro​go​njen i uda​ran, ili je pro​go​nio i
uda​rao; a onog dana kad je Lo​uis Gre​enberg, bli​je​di Ži​dov koji se vra​tio iz ko​le​dža,
po​či​nio sa​mo​ubojstvo po​pivši karbolnu ki​se​li​nu, ra​dozna​lo su sta​ja​li ispred tmurne
tu​gu​ju​će kuće, potre​se​ni izne​nad​nom ve​se​lošću kad su mu vi​dje​li oca, sta​rog bra​da​-
tog pra​vovjernog Ži​do​va, obu​če​nog u izli​za​nu masnu crni​nu sa zgužva​nim po​lu​ci​lin​-
drom, kako se pri​mi​če svo​me domu trče​ći uz bri​jeg, tre​su​ći ru​ka​ma po zra​ku i
ritmič​ki ja​di​ku​ju​ći:

»Oj, joj joj joj joj,
Oj joj joj joj joj,
Oj joj joj joj joj.«

Ali bje​logla​vu dje​cu iz uli​či​ce Pigta​il mrzi​li su bez šale, bez ikakva ubla​ži​va​nja
najlju​će i najbo​lesni​je mržnje. Uli​či​ca Pigta​il bila je blatnja​va ko​lo​te​či​na što se
spušta​la niz bri​jeg iza do​njeg kra​ja uli​ce Wo​od​son, završa​va​ju​ći ne​odre​đe​no u
pljesni​vom smra​du mo​čvarnog dna ze​le​ne pje​ne. S jed​ne stra​ne ovog jad​nog puta bio
je istrgan niz okre​če​nih ko​li​ba gdje je sta​no​va​la bje​lač​ka si​ro​ti​nja, čija su dje​ca go​to​-
vo uvi​jek bila bje​lo​ko​sa, i čiji su lju​di pu​nih usta du​ha​na i be​zu​be žene glu​po le​ža​li u
sunča​nom smra​du svo​jih gru​bo ogra​đe​nih dašča​nih trje​mo​va. Noću je za​dimlje​na
svi​je​ća nujno gorje​la u mrač​nim prosto​ri​ja​ma, osje​ćao se mi​ris prže​ne hra​ne i ne​-
opra​nih ti​je​la, pro​dorni kri​ko​vi čangri​za​vih go​ro​pad​ni​ca, pi​ja​no ma​ni​ja​kalno pla​-
ninsko ote​za​nje lju​di: krik i psovka.

81
 Jed​nom u vri​je​me tre​ša​nja, kad je ve​li​ka Ganto​va voć​ka bi​je​la plo​da bila krca​ta
grozdo​vi​ma, a sa​vi​je​ne i otporne gra​ne gusto na​čič​ka​ne dje​com iz susjed​stva, kako
Ži​do​vi​ma tako i po​ga​ni​ma, koja su se bila sja​ti​la pod za​povjed​ništvom Lu​kea, a bra​-
la su sva​ku četvrtu mje​ri​cu za sebe, jed​no je od te bje​logla​ve dje​ce ne​povjerlji​vo i tu​-
ga​lji​vo pristu​pi​lo dvo​rištu.
- U redu, sinko, - zovne ga Luke, ko​je​mu je bilo petna​est go​di​na, svo​jim srdač​nim
gla​som. - Uzmi ko​ša​ru i pe​nji se.
Di​je​te se popne uz smo​lasto de​blo kao mač​ka: Euge​ne se nji​hao na najvi​šoj tankoj
uvi​je​noj gra​ni, ushi​ću​ju​ći svo​jom la​ko​ćom pru​ži​vost drve​ta i mi​ri​san dvo​rišni svi​jet
divnog jutra. Pigta​il je na​brao ko​ša​ri​cu ču​desnom brzi​nom, žustro se spustio na tlo i
iskre​nuo je na hrpu u vje​dru i bio već na pola de​bla kad se nje​go​va mrša​va majka za​-
le​ti pre​ko dvo​rišta pre​ma nje​mu.
- Ti, Re​ese, - vrisne, - što ra​diš ov​dje? - Gru​bo ga strgne na zemlju i oši​ne ši​bom
po opa​lje​nim no​ga​ma. On urlikne.
- Od​mah da si po​šao kući, - za​povje​di ona i opet ga oši​ne.
Išla je za njim ko​re​ći ga dre​ča​vim gla​som i oštro ši​ba​ju​ći od časa do časa kad je
on, oča​jan zbog po​no​sa i po​ni​že​nja, uspo​ra​vao svoj uzmak do po​la​ga​nog hoda ili
zasta​jao kao mazga, urla​ju​ći po​no​vo i brza​ju​ći ne​ko​li​ko ko​ra​ka na kratkim no​ga​ma
kad bi ga oši​nu​la šiba.
Dje​ča​ci su se na drve​tu smi​ju​lji​li, ali je Euge​ne, koji je vi​dio muku na prostom
mrša​vom licu te žene i bi​jesno sa​ža​lje​nje u nje​nim usplamtje​lim oči​ma, osje​tio da se
u nje​mu nešto otvo​ri​lo i puklo bolno kao čir.
- Osta​vio je trešnje, - re​kao je bra​tu.

Ili su svašta do​ba​ci​va​li za Lo​ney Shytle koja je za so​bom ostavlja​la oštar blju​tav
mi​ris u pro​la​zu, ko​joj je prlja​va mrka kosa bila pokri​ve​na ši​ro​kim še​ši​rom s perjem,
a pete ispa​le iz prlja​vih bi​je​lih ča​ra​pa. Ona je bila pro​uzro​či​la ro​doskvrni​teljsko su​-
parništvo izme​đu svog oca i bra​ta, no​si​la je oži​ljak od majči​ne britve na vra​tu i ho​da​-
la u izno​še​nim ci​pe​la​ma bo​lesno hramlju​ći na uko​če​nim no​ga​ma.
Kad su jed​nog dana opko​li​li zasko​če​nog dje​ča​ka iz uli​či​ce koji je po​la​ko uzmi​cao,
pun stra​ha i ogorče​nja, pre​ma zidu iz ko​jeg je izbi​ja​la para, Willie Isa​acs, mla​đi
Maxov brat, po​ka​zu​ju​ći na nj kroz po​drugljiv smi​jeh reče:
- Nje​go​va majka uzi​ma na pra​nje.
I za​tim, go​to​vo pre​sa​vi​jen od sve jače na​va​le smi​je​ha, doda:
- Nje​go​va majka uzi​ma na pra​nje od sta​rog crnči​ne.
Harry Tarkinton se pro​muklo smi​jao. Euge​ne se ne​odre​đe​no okre​nuo, zbu​nje​no
izvi​jao vra​tom, naglo po​di​gao jed​no sto​pa​lo od zemlje.
- Ne uzi​ma! - izne​na​da im je za​vi​kao u pre​ne​ra​že​na lica. - Ne uzi​ma!

82

Ro​di​te​lji Harrya Tarkinto​na bili su Engle​zi. On je bio tri ili če​ti​ri go​di​ne sta​ri​ji od
Euge​nea, nespre​tan, trom, mi​ši​ćav dje​čak, uvi​jek je mi​ri​sao na oče​ve boje i ulja, gru​-
ba lica, mesna​te obje​še​ne če​ljusti i na​pad​nog ka​ta​ralnog izgle​da oko nosa i usta. Bio
je kva​ri​telj ilu​zi​ja; pred​la​gač nepravdi. Jed​no​ga pre​dve​čerja, dok su razgo​va​ra​ju​ći le​-
ža​li u gustoj hlad​noj tra​vi Ganto​va dvo​rišta, on je za​uvi​jek uništio čar Bo​ži​ća; ali je
umjesto toga do​nio mi​ris boje, smrad pli​na, golu, znojnu i bezlič​nu strast za
vulgarnim. Euge​ne nije mo​gao su​dje​lo​va​ti u nje​go​voj stajskoj strasti: jaki ko​košji
vonj, tarkintonski mi​ris boje, pljesni​vo bla​tan mi​ris gra​nja što je izbi​ja​lo pod prlja​-
vim ge​ga​njem stražnjim dvo​rištem, za​ustavlja​li su ga.
Jed​nog pustog posli​je​pod​ne​va, dok su on i Harry ha​ra​či​li praznim gornjim ka​tom
Ganto​ve kuće, našli su po​lu​pu​nu bocu ulja za rast kose.
- Imaš li dla​ka na trbu​hu? - reče Harry.
Euge​ne je okli​je​vao; stid​lji​vo je na​tu​cao o dla​ka​vosti; priznao je. Raskopča​li su se,
na​ulje​nim ru​ka​ma istrlja​li trbu​he i da​ni​ma uzbud​lji​vo če​ka​li zlatno runo.
- Dla​ke te čine čovje​kom, - re​kao je Harry.
Kako je pro​lje​će od​mi​ca​lo, on je sve češće od​la​zio u Ganto​vu rad​nju na Trgu. Vo​-
lio je taj pri​zor; svi​jetlo svje​že sunce s pla​ni​ne, oblak kaplji​ca s vo​dosko​ka, brb​lja​vi
vatro​gasci na izla​zu iz zime, li​je​no izva​lje​ni te​retni ko​či​ja​ši na drve​nim oče​vim ste​-
pe​ni​ca​ma, koji vješto vi​ju​ga​ju bi​če​vi​ma po ploč​ni​ku i rvu se u gru​boj igri, Janna​de​au
u svom pro​zo​ru prlja​vom od uplju​va​ka muha istra​žu​ju​ći s na​pe​tom po​zornošću mo​-
nokla utro​bu neke ure, ispa​ra​va​nje ma​ho​vi​ne s fantastič​ne Ganto​ve ku​će​ti​ne od ope​-
ke, silna unu​tarnja zapra​še​nost glavne pred​nje prosto​ri​je koja se uvi​ja​la pod nad​grob​-
nim ka​me​njem - male ugla​ča​ne plo​če iz Ge​orgi​je, ne​ote​sa​ne ružne gro​ma​de gra​ni​ta
iz Vermonta, skromni spo​me​ni​ci s urnom, li​kom ke​ru​bi​na ili po​legla ja​nje​ta,
teški mu​ha​ma poplju​va​ni anđe​li iz Carra​re u Ita​li​ji što ih je ku​pio po vi​so​koj ci​je​ni, a
ni​kad ih nije pro​dao - sve​mu se tome ra​do​va​lo nje​go​vo srce.
Iza drve​ne pregra​de bilo mu je skla​dište, pokri​ve​no slo​jem ka​me​ne pra​ši​ne - gru​bi
drve​ni no​ga​ri na ko​ji​ma je ure​zi​vao natpi​se, po​li​ce za alat krca​te dli​je​ti​ma, svrd​li​ma,
ba​to​vi​ma, smirko​vo kolo s pe​da​lom što ga je Euge​ne sa​ti​ma bi​jesno vrtio uži​va​ju​ći u
nje​go​vu uzlaznom pisku, nasla​ga​na posto​lja od pješče​nja​ka, mala pro​gorje​la peć za
sta​ro že​lje​zo, ra​su​ta go​mi​la uglje​na i drva.
Izme​đu rad​ne sobe i skla​dišta, sli​je​va kad se uđe, bio je Gantov ured, so​bi​ca
ogrezla u dva​de​se​to​go​dišnjoj pra​ši​ni, sa sta​ro​mod​nim sto​lom, svežnje​vi​ma ne​čista
pa​pi​ra sve​za​na vrpca​ma, kožnom so​fom i ma​njim sto​lom na ko​jem su le​ža​li okrugli i
četvrtasti uzorci mra​mo​ra i gra​ni​ta. Prljav pro​zor koji se ni​ka​da nije otva​rao gle​dao
je na nagnu​tu tržni​cu što je izgle​da​la kao kosi džep glavnog Trga, a bila je pre​pu​na
kola s ko​či​ja​ši​ma i pu​tu​ju​ćim trgovci​ma, i na ne​ko​li​ko kuća bje​lač​ke si​ro​ti​nje s do​-

83
nje stra​ne, i na trgo​vi​nu i ured Willa Pentlanda.
Euge​ne bi na​la​zio oca po​gi​beljno nagnu​ta na Janna​de​auov prlja​vi izlog ili na škri​-
pa​vu ogra​di​cu koja ga je ome​đi​va​la, razgo​va​ra​ju​ći o po​li​ti​ci, ra​to​vi​ma, smrti i gla​di,
optu​žu​ju​ći de​mokra​te zbog loša vre​me​na, po​re​za i si​ro​tinjskih ku​hi​nja koje su oče​ki​-
va​le nji​ho​vu upra​vu, a di​žu​ći do neba sve za​ko​ne, go​vo​re i sta​vo​ve The​odo​rea Ro​-
ose​velta. Janna​de​au bi, grlen, su​dač​ki ra​zu​man, sta​tistič​ki sklon do​ka​zi​ma, u svim
spornim po​dru​čji​ma konsulti​rao svo​ju bi​bli​ote​ku - masno izda​nje Svjetskog alma​na​-
ha, tri go​di​ne sta​rog, izri​ču​ći po​bje​do​nosno na​kon tre​nu​tač​nog lista​nja ne​čistim
palcem: - Ah - baš kako sam i mislio: općinski po​rez u Milwa​uke​eu pod de​-
mokratskom upra​vom u go​di​ni 1905. bio je 2,25 do​la​ra na sva​kih sto, najni​ži
posljed​njih go​di​na. Ne znam zbog čega nisu dali uku​pan pri​hod. - I on bi strastve​-
no raspravljao, ko​pa​ju​ći po nosu svo​jim tu​pim crnim prsti​ma, a nje​go​vo se ši​ro​ko
žuto lice raspa​da​lo na mlo​ha​ve na​bo​re dok bi se grle​no smi​jao Ganto​voj ne​razbo​ri​-
tosti.
- I za​pamti​te moje ri​je​či, - nastavljao je Gant, kao da nije bio pre​ki​dan i kao da
nije čuo pro​tivno​ga suda, - do​bi​ju li oni opet, svi ćemo na si​ro​tinjske ku​hi​nje, banke
će pro​pasti, a cri​je​va će vam se pri​li​je​pi​ti uz kra​lješni​cu pri​je nego što pro​đe idu​ća
zima.
Ili bi na​šao oca u ra​di​oni​ci, nagnu​ta nad no​ga​ri​ma, kako teškim drve​nim ba​tom ru​-
ku​je s krajnjom pažnjom dok vodi dli​je​to kroz la​bi​rint natpi​sa. Ni​ka​da nije no​sio rad​-
no odi​je​lo; ra​dio je obu​čen u do​bro iščetka​nu crnu odje​ću, bez ka​pu​ta, s du​gom pru​-
gastom pre​ga​čom koja mu je pokri​va​la ci​je​lu pred​nju stra​nu. Dok ga je Euge​ne gle​-
dao, razmišljao je kako to nije bio obi​čan za​natli​ja, nego majstor koji uzi​ma alat da
na brzi​nu na​či​ni re​mek-dje​lo.
»On to bo​lje radi nego itko na svi​je​tu«, mislio je Euge​ne i nje​go​va mrač​na vi​zi​ja
gorje​la je u nje​mu na tre​nu​tak, dok je pro​mišljao kako rad nje​go​va oca neće ni​kad,
dok se bro​je go​di​ne, iščeznu​ti, nego će, kad se taj ve​li​ki kostur pretvo​ri u prah
u zemlji, u mno​gom zamrše​nom grmu u drač​noj pusto​ši za​bo​ravlje​nih gro​ba​lja tra​ja​ti
ova slo​va.
I on je sa​žalno po​mišljao na sve trgovce i pi​va​re i sukna​re koji su došli i prošli sa
svo​jim pokvarlji​vim ra​dom u za​bo​ravlje​nom izme​tu ili sagnji​lom tki​vu; ili o li​ma​ri​-
ma, kao Maxov otac čiji rad rđa pod zemljom, ili o li​či​oci​ma, kao Harryev čiji se
rad ljuštio s go​dišnjim do​bi​ma ili se prekri​vao no​vom svjetli​jom bo​jom; i si​lan strah
od smrti i za​bo​ra​va, rastva​ra​nja ži​vo​ta, spo​me​na, že​lje u go​le​mom uko​pištu zemlje
prostri​je​li mu srce. Tu​go​vao je za svim lju​di​ma koji su umrli zato što nisu ubi​lje​ži​li
ime na ka​me​nu, zasjekli svoj znak na hri​di, potra​ži​li najne​pokvarlji​vi​je stva​ri na svi​-
je​tu i u nji​ma ure​za​li neki zna​men, neki simbol da kasni​je ne bi bili za​bo​ravlje​ni.
Od​nosno, Euge​ne bi na​la​zio Ganta kako pognut ko​ra​ča du​bi​nom zgra​de, lju​ti​to ju​-

84
re​ći izme​đu mra​morja na stra​ži u pro​la​zu kroz skla​dište, mrmlja​ju​ći, ruku stisnu​tih
na le​đi​ma, sa zloslutnom ose​kom i pli​mom. Euge​ne je če​kao. Odjed​nom, na​kon što
je tako prokrsta​rio rad​njom svo​jih osamde​set puta, s bi​jesnim urli​kom bi sko​čio na
pro​čelna vra​ta, izju​rio na tri​jem i sa​suo je​re​mi​ja​du na be​zo​brazne ko​či​ja​še teških
kola:
- Vi ste najni​ži od niskih, najpod​li​ji od pod​lih. Vi ušlji​ve pro​pa​li​ce: do​ve​li ste me
do ruba ska​pa​va​nja, uništi​li ste mi ono malo posla ko​jim sam za​ra​đi​vao kruh svagda​-
nji i od​go​nio vuka od svo​jih vra​ta. Tako mi boga, ja vas mrzim, jer vi na mi​lju smrdi​-
te. Vi niski izro​di, prokle​ti pokva​re​nja​ci; ukra​li biste novčić mrtva​cu s oči​ju, kao što
ste meni, strašni, grozni, krvo​žed​ni gorski lu​pe​ži kakvi jeste!
Odju​rio bi natrag u rad​nju mrmlja​ju​ći, da bi se go​to​vo smjesta vra​tio s usi​lje​nom
namje​rom da bude mi​ran što bi opet završi​lo urli​kom:
- A sad vam že​lim reći: li​je​po vas upo​zo​ra​vam jed​nom i za​uvi​jek. Ako vas po​no​vo
na​đem na svo​jim ste​pe​ni​ca​ma, sve ću vas strpa​ti u zatvor.
Oni bi se ku​ka​vič​ki rasprši​li k svo​jim ko​li​ma, puc​ke​ta​ju​ći besciljno bi​če​vi​ma po
ploč​ni​ku.
- Bo​ga​mi, sta​ri se zbog ne​če​ga lju​ti.
Sat kasni​je, kao muhe zunza​re, oni bi se ni​otku​da vra​ti​li na ši​ro​ke ste​pe​ni​ce.
Kad bi se on iz rad​nje po​ja​vio na Trgu, ve​se​lo su ga poz​dravlja​li s izvjesnom
privrže​nošću.
- Do​bar dan, gospo​di​ne Gant.
- Do​bar dan, momci, - od​go​va​rao je on lju​bazno, od​sutno. I od​la​zio je svo​jim
mrša​vim prož​drlji​vim ko​ra​ci​ma.
Kad je Euge​ne ula​zio, Gant bi, ako je obra​đi​vao ka​men, osorno re​kao - Zdra​vo,
sine - i nastavljao svoj po​sao, dok ne bi ugla​čao površi​nu mra​mo​ra ka​me​nom plo​-
vuč​cem i vo​dom. Za​tim bi ski​nuo pre​ga​ču, obu​kao ka​put i re​kao besposle​nom dje​ča​-
ku što je če​kao: - Ide​mo. Čini mi se da si že​dan.
Pa bi pošli pre​ko Trga u hla​dan i du​bok drugsto​re, sta​li ispred sja​ja fonta​ne od
oniksa ispod drve​nih venti​la​to​ra što se vrte, i pili mrzla ga​zi​ra​na pića, li​mu​na​du tako
le​de​nu da za​bo​li gla​va, ili pje​nu​ša​vu sla​do​led​nu sodu što se vra​ća​la u oštrim ugod​-
nim po​dri​zi​ma niz nje​go​ve osjetlji​ve noz​drve.
Za​tim bi Euge​ne, bo​ga​ti​ji za dva​de​set pet centa, osta​vio Ganta i osta​tak dana pro​-
veo u knjižni​ci na Trgu. Sad je či​tao brzo i lako. Či​tao je ro​mantič​ne i pusto​lovne ro​-
ma​ne s ne​za​sitnom gla​di. Kod kuće je gu​tao Lu​ke​ove po​li​ce pretrpa​ne petpa​rač​kim
ro​ma​ni​ma: za​ga​zio je u tjed​ne pusto​lo​vi​ne Mla​dog Divljeg za​pa​da, no​ći​ma maštao u
poste​lji o kre​posnim i ju​nač​kim od​no​si​ma li​je​pe Ari​ette koju pra​ti Nick Carter kroz
svu zamrše​nost ve​legrad​skog zlo​či​na, o sportskim uspje​si​ma Franka Merriwella, o
Fre​du Fe​arno​tu i beskrajnim po​bje​da​ma Mo​ma​ka slo​bo-de'76 nad omra​že​nim Red​-

85
co​atsi​ma.
Isprva mu nije bilo to​li​ko sta​lo do lju​ba​vi ko​li​ko do ma​te​ri​jalnog uspje​ha: slamna​ti
li​ko​vi žena u dje​čač​kim knji​ga​ma, nešto s ko​som, ne​mirnih oči​ju i kre​posnih misli,
bezgrešno do​bro i ne​za​uze​to, potpu​no ga je za​do​vo​lja​va​lo: one su bile nagra​de za ju​-
naštvo, nešto što tre​ba oslo​bo​di​ti od na​si​lja na vra​tu udarcem ili puc​njem, a za​tim u
tom uži​va​ti za​jed​no s bo​ga​tim pri​ho​dom.
U knjižni​ci je ha​rao po​li​ca​ma s dje​čjim knji​ga​ma ne​umorno pro​la​ze​ći kroz besko​-
nač​nu jed​no​lič​nost izda​nja Algers - Do​bi​tak i sre​ća, Po​to​ni ili pli​vaj, Odvažnost,
Jac​ko​vo skrb​ništvo, Jed - dje​čak iz si​ro​tišta i de​se​ti​ne dru​gih. Uži​vao je u zgrta​nju
novca u tim knji​ga​ma (mo​tiv u dje​čjim knji​ga​ma koji ni​ka​da nije bio do​voljno osvi​-
jetljen); sve zamke sre​će, raskli​ma​ne trač​ni​ce, pro​pušte​ni vlak, ve​li​ka nagra​da za ju​-
naštvo; ili pun novča​nik na​đen i vra​ćen vlasni​ku; ili vri​jed​nost na​vod​no bezvri​jed​nih
obvezni​ca; ili otkri​će bo​ga​ta zaštitni​ka u gra​du, to​li​ko su du​bo​ko pro​drli u nje​go​ve
že​lje da ih ni​ka​da posli​je nije mo​gao uga​si​ti.
A sva​ka novča​na po​je​di​nost - vri​jed​nost imo​vi​ne koju su prisvo​ji​li huljski ču​var i
nje​gov pod​lač​ki sin - ve​se​li​la ga je, te je pro​cje​nji​vao iznos pri​ho​da ako nije bio na​-
ve​den, a ako jest di​je​lio je go​dišnju svo​tu na mje​seč​ne i tjed​ne obro​ke, mašta​ju​ći
o nje​noj ku​povnoj moći. Nje​go​ve že​lje nisu bile skromne - nije ga za​do​vo​lja​va​lo bo​-
gatstvo ispod 250.000 do​la​ra: do​ho​dak od 100.000 do​la​ra uz šest posto li​ši​lo bi
čovje​ka, to je osje​ćao, rasko​ši; a ako je nagra​da za vrli​nu bila samo dva​de​set ti​su​ća
do​la​ra, ću​tio je gorku tugu, smatra​ju​ći ži​vot ne​si​gurnim, a udob​nost tek tre​nu​tač​nom
topli​nom.
Usta​no​vio je trajno izmje​nji​va​nje knji​ga s dru​go​vi​ma, uzajmlju​ju​ći i po​su​đu​ju​ći u
zamrše​noj mre​ži od Maxa Isa​ac​sa, od »No​so​nje« Sc​hmid​ta, me​sa​ro​va sina, koji je
imao sve bo​ga​te pusto​lo​vi​ne Ro​ve​ro​vih mo​ma​ka; pre​ko​pao je Ganto​ve po​li​ce
kod kuće, či​ta​ju​ći pri​je​vo​de Ili​ja​de i Odi​se​je u isto vri​je​me kad i Di​amond Dic​ka,
Buffa​lo Billa, izda​nja Algers, i zbog istog razlo​ga; posli​je, kad su prve go​di​ne uve​nu​-
le i erotska na​ga​đa​nja posta​la ra​za​be​ri​vi​ja, strasno se prihva​tio ro​mantič​nih le​gendi,
tra​že​ći žene u ko​ji​ma je tekla vru​ća krv, čiji je dah bio med, čiji je nježni do​dir pra​tio
mlaz vatre.
I u tom po​rob​lja​va​nju pretrpa​nih po​li​ca on je otkrio da je za​pao u gro​teskan obra​-
zac pro​testantske knji​ževnosti koja se odri​če Di​oni​zi​je​vih nagra​da u ko​rist vjernih
uče​ni​ka Iva​na Calvi​na koji za​soplje​ni mole, ču​va​ju​ći šlji​vi​no sta​blo oltarskim vatra​-
ma, na​dja​ča​va​ju​ći po​gansku blud​ni​cu posve​će​nom na​mi​gu​šom.
Da, mislio je, i on će ima​ti svoj ko​lač i po​jesti ga - ali će biti svad​be​ni ko​lač. Bio
je odan že​lji da bude do​bar čovjek; on ne bi po​da​rio vi​teštvo svo​je lju​ba​vi ni​ko​me
osim Dje​vi​ci; ne bi se ni s kim vjenčao osim s Pre​čistom Že​nom. To ne bi pro​uzro​či​-
lo odri​ca​nje uži​ta​ka, jer on je iz knji​ga vi​dio da su do​bre žene bile tje​lesno

86
najprivlač​ni​je.
Ne zna​ju​ći na​učio je ono što izu​ze​tan raz​blud​nik, na​kon mu​kotrpna tru​da, otkri​va
mno​go kasni​je - da ni​kakvi ži​votni uvje​ti nisu tako po​god​ni nje​go​vu uži​va​nju kao
oni što su stro​go konvenci​onalni. Bio je pun strastve​ne dje​čje vjernosti za​ko​ni​-
ma društva: sve ono pro​ci​je​đe​no ta​lo​že​nje prezbi​te​ri​ja​nizma ne​dje​ljom ujutro či​ni​lo
je svo​je.
On se sahra​nio u ti​je​lu ti​su​će izmišlje​nih ju​na​ka, da​ju​ći svo​jim lju​bimci​ma pro​du​-
že​nje ži​vo​ta pre​ko nji​ho​vih knji​ga, no​se​ći nji​ho​ve stje​go​ve u si​vi​lo stvarnosti, vi​de​ći
sebe sad kao mla​dog borbe​nog sve​će​ni​ka koji u svom ratu s po​lo​ža​jem si​ro​-
tinjskih četvrti uda​ra na novča​no nepri​ja​teljstvo svo​je raskošne crkve; po​ma​že mu u
tom času najve​ćeg na​po​ra ljupka kći mi​li​ju​na​ša, vlasni​ka stambe​nog blo​ka, te on na​-
po​kon od​no​si po​bje​du za boga, za si​ro​ti​nju i za se.

... Zasta​li su na tre​nu​tak bez ri​je​či u prostra​noj pustoj lađi sv. Tome. U du​bi​ni go​le​-
me crkve vitke ruke sta​ro​ga Mic​ha​ela nježno su pri​tisnu​le tipke orgu​lja. Posljed​nje
zra​ke za​la​ze​ćeg sunca sli​je​va​le su se kao zla​ća​ne stri​je​le kroz za​pad​ne pro​zo​re, pa​da​-
ju​ći toga časa u obla​ku sla​ve kao bla​goslov na Ma​inwa​ringo​vo umorno lice.
- Ja od​la​zim - reče on pri​bra​no.
- Od​la​zi​te? - pro​šapta ona. - Kamo?
Glazba orgu​lja posta​de tiša.
- Ona​mo, - on po​ka​že žustro pre​ma za​pa​du. - Ona​mo - među Nje​gov na​rod.
- Od​la​zi​te? - Ona nije mogla prikri​ti drhta​nje svo​ga gla​sa.
- Od​la​zi​te? Sami?
On se tužno nasmi​je​ši. Sunce je bilo zašlo. Na​do​la​ze​ći mra​čak skri​je sumnji​vu
vla​gu u nje​go​vim si​vim oči​ma.
- Da, sam, - reče. - Zar nije Netko veći nego ja pri​je de​vetna​est sto​lje​ća po​šao
sam?
- Sam? Sam? - Njoj se ote je​caj iz grla i za​gu​ši je.
- Ali pri​je nego što odem, - reče on ča​sak kasni​je gla​som ko​je​mu je uza​lud po​ku​-
ša​vao dati čvrsto​ću, - že​lim vam reći...
- Zasta​ne na tre​nu​tak bo​re​ći se da obuzda svo​je osje​ća​je.
- Da? - pro​šapta ona.
- ….da te neću za​bo​ra​vi​ti, dje​vojči​ce, dok sam živ. Ni​kad.
I naglo se okre​ne da pođe.
- Ne, ne sam! Ti ne​ćeš poći sam! - za​usta​vi ga ona izne​nad​nim uskli​kom.
On se za​nji​še kao da je bio po​go​đen.
- Što že​liš reći? Što že​liš reći? - izusti pro​muklo.
- Oh, zar ne vi​diš? Zar ne vi​diš! - Ona ispru​ži svo​je male ruke prekli​nju​ći, a glas je

87
izda.
- Gra​ce! Gra​ce! Oh ne​be​sa, je li to isti​na!
- Ti ludo! Oh, ti dra​gi sli​je​pi glu​pi dje​ča​če! Zar nisi odu​vi​jek znao - od onog dana
kad sam prvi put čula tvo​ju pro​po​vi​jed puku u uli​ci Murphy?
On je pri​vu​če k sebi žesto​kim zagrlja​jem; nje​no se vitko ti​je​lo po​vi​je na nje​gov
do​dir kad se nagnuo nad nju; a nje​zi​ne oble ruke bla​go su se pri​pi​ja​le uz nje​go​va ši​-
ro​ka ple​ća, oko nje​go​va vra​ta, vu​ku​ći nje​go​vu tamno​pu​tu gla​vu k sebi, dok je
on glad​nim po​ljupci​ma oba​si​pao nje​ne skloplje​ne oči, mra​mo​ran vrat i rastvo​re​ne la​-
ti​ce soč​nih mla​dih usa​na.
- Za​uvi​jek - od​go​vo​ri on sve​ča​no. - Tako mi po​mo​gao bog.
Glazba orgu​lja već je bu​ja​la u slavlje​nič​kom pe​anu, ispu​nja​va​ju​ći svo​jom za​-
nosnom me​lo​di​jom beskrajnu crkve​nu tamu. I dok je sta​ri Mic​ha​el uno​sio srce u
glazbu, suze su tekle niz nje​go​ve uve​le obra​ze; ali on se sretno smi​je​šio kroz suze,
dok su nje​go​ve sta​re oči mutno gle​da​le dvi​je mla​de oso​be koje su po​no​vo izvo​di​le
drevnu pri​ču o mla​dosti i lju​ba​vi, te promrmlja:
- Ja sam uskrsnu​će i ži​vot, alfa i ome​ga, prvi i posljed​nji, po​če​tak i svrše​tak ...


Euge​ne okre​ne svo​je ovla​že​ne oči k svjetlu što je do​pi​ra​lo kroz pro​zo​re knjižni​ce,
brzo zatrepće, zagrc​ne se i snažno osekne nos. Ah, da! Ah, da!

... Okuplje​ni do​mo​ro​ci, vi​de​ći sada da se više ne​ma​ju čega bo​ja​ti, divlji od bi​je​sa
zbog gu​bi​ta​ka što su ih pretrpje​li, poč​nu po​la​ko napre​do​va​ti pre​ma pod​nožju kli​su​re.
Pre​dvo​dio ih je Ta​omi, grozno na​ma​zan ratnič​kim bo​ja​ma, ple​šu​ći gnjevno i po​ti​ču​ći
ih pro​dornim vrisko​vi​ma.
Glendenning tiho opsu​je sebi u bra​du pogle​davši još jed​nom pra​zan re​de​nik, za​tim
mrko, pro​matra​ju​ći hordu što je do​lje kri​ča​la, gurne dva pre​osta​la metka u re​volver.
- Za nas? - reče ona mirno. On kimne.
- To je svrše​tak? - pro​šapće ona, ali bez trunka stra​ha.
On po​no​vo kimne i odvra​ti gla​vu na tre​nu​tak. Za​tim po​digne svo​je bli​je​do lice k
njoj.
- To je smrt, Ve​ro​ni​ca, - reče, - i sada mogu go​vo​ri​ti.
- Da, Bru​ce, - od​go​vo​ri ona bla​go.
To je bilo prvi put da je čuje kako izgo​va​ra nje​go​vo ime, i srce mu zatrepti.
- Vo​lim te, Ve​ro​ni​ca, - reče. - Vo​lim te od onog časa kad sam te je​dva živu na​šao
na oba​li, vo​lio sam te sve one noći što sam pro​le​žao kraj tvog ša​to​ra slu​ša​ju​ći kako
unutra mirno di​šeš, a najvi​še te vo​lim sada u času smrti kad me više ne spre​ča​va
dužnost da šu​tim.
- Ljub​lje​ni, ljub​lje​ni, - pro​šapće ona, i on vi​dje da joj je lice vlažno od suza. -

88
Zašto mi nisi re​kao? I ja tebe vo​lim od sa​mog po​četka.
Ona ispru​ži ruke k nje​mu, po​lu​otvo​re​nih i uz​drhta​lih usta, ubrza​na i ne​od​luč​na
daha, i dok su je nje​go​ve gole ruke snažno obuhva​ća​le, nji​ho​ve se usne sretnu u du​-
gač​kom času za​no​sa, u posljed​njem času ži​vo​ta i ushi​ta, u ko​jem se sva po​tiski​va​na
čežnja nji​ho​vih bića oslo​ba​đa​la i gorje​la u ovom po​bjed​nič​kom času smrti.
Da​le​ka grmlja​vi​na potre​se zrak. Glendenning brzo po​digne pogled i s ču​đe​njem
protrlja oči. U ma​loj dra​ži oto​ka po​la​ko su se okre​ta​li vitki bo​ko​vi ra​za​ra​ča, i dok je
gle​dao opet se po​ja​vi obla​čak pla​me​na i dima, a to​povsko zrno od pet pa​la​ca sa
zviždu​kom se rasprsne četrde​se​tak ko​ra​ka od mjesta gdje su zasta​li uro​đe​ni​ci. Uz
kri​ke po​mi​je​ša​na stra​ha i izja​lovlje​na bi​je​sa oni se okre​nu i po​bjegnu pre​ma svo​jim
ka​nu​ima. A već se ča​mac, tje​ran snažnim ru​ka​ma po​sa​de u mo​drim ko​šu​lja​ma,
otisnuo od boka ra​za​ra​ča i upu​tio pre​ma oba​li.
- Spa​še​ni! Mi smo spa​še​ni! - klikne Glendenning i sko​čivši na noge dade znak
čamcu koji se pri​bli​ža​vao. Izne​na​da zasta​ne.
- Prokletstvo! - promrmlja gorko. - Oh, prokletstvo!
- Što je, Bru​ce? - upi​ta ona.
On joj od​go​vo​ri hlad​nim opo​rim gla​som.
- Ra​za​rač je upra​vo ušao u dra​gu. Spa​še​ni smo, gospo​đi​ce Mullins. Spa​še​ni! - I
gorko se nasmi​je.
- Bru​ce! Ljub​lje​ni ! Što je? Zar ti nije dra​go? Zašto se tako čud​no po​na​šaš? Pro​-
vest ćemo či​tav ži​vot za​jed​no.
- Za​jed​no? - reče on i suho se nasmi​je. - Oh, ne, gospo​đi​ce Mullins. Ja znam svo​je
mjesto. Zar misli​te da bi sta​ri J. T. Mullins do​pustio da mu se kći uda za Bru​cea
Glendenninga, me​đu​na​rod​nog skitni​cu, momka koji pozna​je sto​ti​nu za​na​ta, a
nije do​bar ni u jed​nom? Oh, ne. S tim je sad go​to​vo, do​šao je rasta​nak.
Pretpostavljam, - nasta​vi s ki​se​lim smi​ješkom, - da ću čuti kako ste se uda​li za ne​kog
vojvo​du ili lorda jed​nog dana, ili za ne​kog od onih stra​na​ca. Pa onda, zbo​gom,
gospo​đi​ce Mullins. Sretno. Mislim da svatko mora kre​nu​ti svo​jim pu​tem. - On
se okre​ne.
- Ti ludi dje​ča​če! Ti mili glu​pi zloć​ko! - Ona mu se obje​si ru​ka​ma o vra​tu, čvrsto
ga pri​tisne uza se i nježno uda​ri. - Zar misliš da ću do​pusti​ti da me ikad više osta​viš?
- Ve​ro​ni​ca, - uzdahne on. - Je li to isti​na?
Ona po​ku​ša da mu pogle​da u obo​ža​va​ne oči, ali nije mogla; val ja​kog ru​ži​častog
crve​ni​la uda​ri joj u obra​ze kad je on za​nosno pri​vu​če k sebi, i po dru​gi put, ali ovaj
put s pro​ro​čanstvom vječ​nog i ispu​nje​nog ži​vo​ta pred so​bom, nji​ho​ve se usne spo​-
je u sla​dak za​bo​rav ...

Ah, jao! Ah, jao! Euge​ne​ovo srce bilo je ispu​nje​no ve​se​ljem i tu​gom ... ža​lošću

89
zbog toga što je knji​ga završi​la. Izvu​če ša​ren rupčić iz dže​pa i u nj ispuhne sa​držaj
svog pre​pu​na srca moć​nom, po​bjed​nič​kom i uzvi​še​nom eksplo​zi​jom sla​ve i osje​ća​-
ja. Ah, jao! Do​bri sta​ri Bru​ce-Euge​ne.

Vi​so​ko uzni​jet maštom u svom unu​tarnjem svi​je​tu, on je lako i potpu​no po​bje​đi​-
vao sve blatne mrlje u ži​vo​tu: posto​jao je ple​me​ni​to u ju​nač​kom svi​je​tu s ljupkim i
kre​posnim stvo​re​nji​ma. Vi​dio je sebe u za​nosnom po​lo​ža​ju s Bessie Barnes, čije
su čiste oči za​mu​će​ne su​za​ma, a slatke usne za​drhta​le od že​lje: osje​ćao je jak sti​sak
česti​to​ga Jac​ka, nje​zi​na bra​ta, ću​tio je nje​go​vu vjernost iskre​na srca, du​bo​ku vječ​nu
spo​nu nji​ho​vih hra​brih duša, dok su se ni​je​mo gle​da​li za​maglje​nih oči​ju, i misli​li o
pri​se​zi u opasnosti, o hodu rame uz rame kroz smrt i užas gdje su se neprimjetno ali
ne​po​ko​leb​lji​vo pre​ka​li​li.
Euge​ne je že​lio one dvi​je stva​ri što ih svi lju​di žele: že​lio je da bude vo​ljen, i že​lio
je da bude sla​van. Nje​go​va se sla​va ka​me​le​onski mi​je​nja​la, ali su joj plo​do​vi i tri​-
jumf le​ža​li kod kuće, među sta​novni​ci​ma Alta​monta. Nje​mu je taj pla​ninski grad
bio beskra​jan auto​ri​tet: u dje​čjem ego​izmu on mu je bio sre​dište zemlje, mala ali di​-
na​mič​na srž sve​ga ži​vo​ta. Vi​dio je sebe kako od​no​si na​po​le​onske po​bje​de u bitka​ma,
ba​ca​ju​ći se sa svo​jim lju​tim koplja​ni​ci​ma kao udar gro​ma na nepri​ja​teljski bok, da
bi izne​na​dio, opko​lio i uništio. Vi​dio je sebe kao mla​dog industri​jalca, uspješna, nad​-
moć​na, bo​ga​ta; kao ve​li​kog odvjetni​ka, bra​ni​te​lja zlo​činca, dok svo​jom rje​či​tošću
sla​ma oča​ra​ni sud ... ali se uvi​jek vi​dio u povratku s pu​to​va​nja no​se​ći ve​li​ku svjetsku
kru​nu na svom skromnom čelu.
Svi​jet je bio va​ra​va vi​linska zemlja iza maglo​vi​tog obru​ba pla​ni​na, zemlja silne
grmlja​vi​ne, vrto​va što ih du​ho​vi ču​va​ju, mora crnih po​put vina, bezda​nih i fantastič​-
nih gra​do​va iz ko​jih bi se on vra​ćao u ovo bitno srce ži​vo​ta, u svoj rod​ni gra​dić,
sa zlatnim pli​je​nom.
U isku​še​nji​ma je za​nosno tre​pe​rio ... po​laska​na čast mu je bila posto​ja​na i na​kon
po​dvrga​va​nja na​ju​porni​jem za​vo​đe​nju: nje​go​va​na lje​po​ta bo​ga​ta​še​ve žene koju je
okru​tan muž javno po​ni​zio a Bru​ce-Euge​ne obra​nio, rasta​pa​la se pre​ma nje​mu
u čistom žaru svo​ga usamlje​nog ženskog srca, izli​je​va​ju​ći čašu žuči svog ži​vo​ta u
nje​go​vo su​ćutno uho pre​ko vinskih čaša nje​zi​na bo​ga​ta ali intimna sto​la sa svi​je​ća​-
ma. I dok bi mu se ona u zasje​nje​nom svjetlu čeznutlji​vo bli​ži​la, za​odje​nu​ta u ti​jesnu
ve​černju ha​lji​nu od bo​ga​ta baršu​na, on bi nježno rastavljao oble ruke što su mu se
vje​ša​le o vrat i od​mi​cao uvi​je​no ti​je​lo što se pri​pi​ja​lo uza nj. Ili pla​va prince​za s ča​-
rob​nog Balka​na, ca​ri​ca za​ba​če​nog Toylanda, hu​sarska dra​ga​na... on bi u ve​li​kom pri​-
zo​ru na gra​ni​ci od​bi​jao nje​zi​no prizna​nje sa​mopri​je​go​ra, pi​ju​ći vječ​ni zbo​gom s nje​-
nih crve​nih usta uz obe​ća​nje da će je uze​ti i pru​ži​ti joj gra​đanstvo slo​bo​de kad re​vo​-
lu​ci​ja izjed​na​či nji​ho​ve sud​bi​ne.

90

Ali za​ra​nja​ju​ći u drevne mi​to​ve, gdje se na že​lju i dje​lo nije gle​da​lo mrač​no, sav
se po​da​vao po​ga​noj lju​ba​vi u ložni​ci zla​ća​nih li​va​da ili ze​le​nom svjetlu šuma. Oh,
biti kralj, i vi​dje​ti plod​nu Ži​dovku ja​kih be​da​ra kako se kupa na kro​vu, i ima​ti je;
ili ba​run u vrletnom zamku, pa pro​vo​di​ti le dro​it de se​igne​ur nad iza​bra​nim že​na​ma i
cu​ra​ma s vlaste​linstva, u prostra​noj sobi što ječi od urli​ka vjetro​va i sja​ji lu​dim ple​-
som pla​me​na s ve​li​kih cje​pa​ni​ca!

Ali još češće, kad bi mu ljuska ću​do​re​đa prsla na ko​ma​di​će od že​lje, on bi do​ča​ra​-
vao blud​ne uče​nič​ke pri​če i za​mišljao sebe u vre​li​ni ro​manse s li​je​pom uči​te​lji​com.
Nje​go​va uči​te​lji​ca u četvrtom razre​du bila je mla​da, ne​iskusna, ali do​bro gra​đe​na
žena, s ko​som boje mrkve, uvi​jek bez​brižno nasmi​ja​na.
Vi​dio je sebe do​raslog do mo​maštva - jak, ju​na​čan, vrstan, je​di​na svi​jetla toč​ka u
za​ba​če​noj ško​li koju po​ha​đa​ju kre​zu​ba dje​ca i dla​ka​ve hu​lje. I kako bi zre​la je​sen
od​mi​ca​la, raslo bi nje​zi​no za​ni​ma​nje za nj, za​drža​va​la bi ga »posli​je nasta​ve«
zbog izmišlje​nih pri​jestu​pa, za​da​va​la mu na po​ma​lo zbu​njen na​čin neke za​datke i
uporno ga pro​matra​la čeznutlji​vim oči​ma kad bi misli​la da on ne gle​da.
On bi se pretva​rao da je za​dub​ljen u za​da​ću: ona bi hrlo došla i sje​la pokraj nje​ga,
na​gi​nju​ći se tako da bi mu ne​ko​li​ko krasnih uvo​ja​ka kose boje mrkve do​di​ri​va​lo
nosni​ce i da bi mo​gao osje​ti​ti topli​nu nje​ne bje​lo​pu​te ruke i mi​ca​nje be​da​ra u ti​-
jesno pri​ljub​lje​noj suknji. Objašnja​va​la bi mu stva​ri na​du​go i na​ši​ro​ko, vo​de​ći nje​go​-
ve prste svo​jom toplom, po​ma​lo vlažnom ru​kom, kad bi se on pra​vio da ne može
naći mjesto; onda bi ga bla​go pre​ko​ri​la go​vo​re​ći nježno:
- Zašto si ti tako zlo​čest mo​mak? - ili meko: - Misliš li da ćeš se posli​je ovo​ga
popra​vi​ti?
A on bi, opo​na​ša​ju​ći dje​čač​ku, ne​do​re​če​nu stid​lji​vost, re​kao: - Ovaj, gospo​đi​ce
Edith, ni​sam namjerno ...
Kasni​je, dok zlatno sunce za​pa​da u crve​ni​lo, a u sobi nema ni​če​ga osim mi​ri​sa
kre​de i teškog zu​ja​nja kasnih listo​pad​skih muha, oni bi se spre​ma​li da kre​nu. Kad bi
on ne​marno obu​kao ogrtač, ona bi ga uko​ri​la, pozva​la k sebi, popravlja​la mu
ovratnik i kra​va​tu, ravna​la raskuštra​nu kosu i rekla:
- Ti si zgo​dan deč​ko. Kla​dim se da su sve dje​vojke lude za to​bom.
On bi po​crve​nio kao cu​ri​ca, a ona bi ga go​nje​na ra​dozna​lošću pri​tisnu​la:
- Hajde, hajde. Koja ti je dje​vojka?
- Ja ne​mam dje​vojke, časna ri​ječ, gospo​đi​ce Edith.
- Ti ne že​liš ni​jed​nu od ovih glu​pih dje​vojči​ca, Euge​ne, - rekla bi ona laska​vo. - Ti
si pre​do​bar za njih - ti si da​le​ko sta​ri​ji od svo​jih vršnja​ka. Tebi tre​ba ra​zu​mi​je​va​nje
koje ti može pru​ži​ti zre​la žena.

91
 I oni bi od​še​ta​li u za​laz sunca, obi​la​ze​ći ru​bom svje​žeg bo​ri​ka, pro​la​ze​ći sta​zom
crve​nom od ja​vo​ro​va lišća, kraj ve​li​kih zre​lih ti​ka​va po po​lji​ma, u zlatnom je​-
senskom mi​ri​su persi​mo​na.
Ona bi živje​la sama s majkom, glu​hom sta​ri​com, u ku​ći​ci sklo​nje​noj s puta pod
okri​lje sa​motnih raspje​va​nih bo​ro​va, s ne​ko​li​ko ve​li​čajnih hrasto​va i ja​vo​ro​va u
lišćem po​su​tom dvo​rištu.
Pri​je nego što bi došli do kuće pre​ko po​lja, va​lja​lo bi pri​je​ći po​vi​še​nu ži​vi​cu; on bi
pre​šao prvi i po​ma​gao njoj da siđe, vatre​no gle​da​ju​ći obli​ne nje​zi​ne duge, namjerno
izlo​že​ne noge u svi​le​noj ča​ra​pi.
Kako su dani kra​ća​li, oni bi do​la​zi​li po mra​ku, ili pod teškim nisko obje​še​nim mje​-
se​com. Ona bi se pra​vi​la da se boji dok bi pro​la​zi​li šu​mom, stiska​la bi se uza nj i
hva​ta​la mu ruku na izmišlje​ne zvu​ko​ve, dok ne bi jed​ne noći, pre​la​ze​ći ži​vi​cu, od​luč​-
na da sve pri​ve​de kra​ju, glu​mi​la da ne može sići, pa bi je on snio na ru​ka​ma. Ona bi
pro​šapta​la:
- Kako si jak, Euge​ne. - Drže​ći je i da​lje, nje​go​va bi joj se ruka za​vukla ispod ko​-
lje​na. I dok bi je po​la​gao na smrznu​tu blatnu zemlju, ona bi ga strastve​no lju​bi​la i
lju​bi​la, pri​tisku​ju​ći ga na sebe, mi​lu​ju​ći ga, po​pušta​ju​ći pod mraznim sta​blom persi​-
mo​na i pre​da​ju​ći se nje​go​voj dje​vi​čanskoj i nezre​loj žud​nji.
- Taj je dje​čak pro​či​tao sto​ti​ne knji​ga - hva​li​sao se Gant po gra​du. - Pro​či​tao je sve
što ima u knjižni​ci.
- Bo​ga​mi, W.O., mo​rat ćete od nje​ga na​či​ni​ti odvjetni​ka. Za to je kao stvo​ren. -
Ma​jor Lid​dell plju​ne vi​so​kim na​puklim gla​som toč​no pre​ko ploč​ni​ka, i opet se
smjesti u sto​li​cu ispod pro​zo​ra knjižni​ce, gla​de​ći svo​ju bi​je​lu umrlja​nu ši​ljastu bra​du
drhta​vom ru​kom. Bio je ve​te​ran.

92
 10.


Ali ta slo​bo​da, to zagnju​ri​va​nje u šti​vo, to sa​nja​nje i ne​ogra​ni​če​no vri​je​me mašta​-
nja mo​ra​lo se pre​ki​nu​ti. I Gant i Eli​za revno su zastu​pa​li eko​nomsku ne​za​visnost:
sve su dje​ča​ke u najra​ni​joj dobi sla​li da za​ra​đu​ju no​vac.
- Tako se dje​čak uči da bude sa​mosta​lan i ne​za​vi​san, - re​kao je Gant osje​ća​ju​ći da
je to neg​dje ra​ni​je čuo.
- Pa što! - rekla je Eli​za. - To im neće ni​ma​lo ško​di​ti. Ako to sada ne na​uče, kasni​-
je neće ni prstom maknu​ti. Osim toga, mogu za​ra​di​ti svoj dže​pa​rac. - Ovaj je razlog,
bez sumnje, bio najvažni​ji.
Tako su dje​ča​ci od​la​zi​li da rade posli​je ško​le ili za vri​je​me prazni​ka od ma​lih
nogu. Na nesre​ću, ni Eli​zu ni Ganta ništa nije po​nu​ka​lo da ispi​ta​ju koju vrstu posla
nji​ho​va dje​ca obavlja​ju, maglo​vi​to se za​do​vo​lja​va​ju​ći la​god​nim uvje​re​njem da je
sva​ki po​sao ko​jim se za​ra​đu​je no​vac pošten, pre​po​ruč​ljiv i od​go​jan.
U to se vri​je​me namršte​ni, šutlji​vi i usamlje​ni Ben više nego ika​da po​vu​kao u svo​-
je srce: do​la​zio je u buč​nu kuću i od​la​zio, a u njoj su ga pamti​li kao pri​ka​zu. Sva​ko​-
ga jutra u tri, dok je nje​go​vo krhko ne​oja​ča​lo ti​je​lo tre​ba​lo du​bo​ki san, usta​jao je
još za zvi​jezda, tiho na​puštao usnu​lu kuću i od​la​zio do za​hukta​lih tiskarskih stro​je​va
i dra​gog mi​ri​sa boje, da otpoč​ne razno​še​nje na svo​joj di​oni​ci. Go​to​vo bez do​go​vo​ra s
Gantom i Eli​zom on je mirno na​pustio ško​lu posli​je osmog razre​da, pre​uzeo neke
do​datne poslo​ve u no​vinskoj kući i s dosta gorkog po​no​sa ži​vio od svo​je za​ra​de.
Spa​vao je kod kuće i jeo možda je​dan obrok dnevno, gra​be​ći mršav doma po noći
oče​vim ko​ra​ci​ma, uskih vi​so​kih ra​me​na, pre​ra​no po​vi​jen od teške torbe s no​vi​na​ma,
pa​te​tič​no, gantovski glad​no.
U nje​mu se uča​hu​ri​lo oči​to​va​nje nji​ho​ve tra​gič​ne krivnje: ho​dio je sam u tami, dok
smrt i anđe​li mra​ka leb​de, i nitko ga nije vi​dio. U tri i pol izjutra, s na​pu​nje​nom
torbom kraj sebe, sje​dio je s dru​gim razno​sa​či​ma u bla​go​va​oni​ci, sa ša​li​com kave u
jed​noj ruci i ci​ga​re​tom u dru​goj, i bla​go se smi​jao, go​to​vo be​šumno, svo​jim drhta​vim
izvanred​no osjetlji​vim usti​ma i pri​je​kornim si​vim oči​ma.
Kod kuće je sate pro​vo​dio mirno za​ni​jet u svoj ži​vot s Euge​ne​om, igra​ju​ći se s
njim, uda​ra​ju​ći ga svo​jim gru​bim bi​je​lim ru​ka​ma s vre​me​na na vri​je​me, usposta​vivši
s njim tajnu vezu u koju nije mo​gao pro​dri​je​ti obi​teljski ži​vot niti je ra​zumje​ti.
Od svo​je male pla​će on je dje​ča​ku da​vao svo​ti​ce za sitne troško​ve, ku​po​vao mu sku​-
pe da​ro​ve za ro​đendan, za Bo​žić ili neke po​seb​ne pri​go​de, a di​ra​lo ga je i svi​đa​lo mu
se kad je vi​dio da Euge​neu izgle​da kao me​ce​na, da su nje​go​ve mrša​ve za​li​he mla​đem
dje​ča​ku bile tako du​bo​ke i ne​is​crpi​ve. Ko​li​ko je za​ra​đi​vao i svu po​vi​jest svog ži​vo​ta
izvan kuće ču​vao je u lju​bo​mornoj tajnosti.

93
 - To se tiče samo mene i ni​ko​ga više. Bože, ja ni od koga od vas ništa ne tra​žim, -
re​kao je namrgo​đe​no i lju​ti​to, kad je na nj Eli​za ra​dozna​lo na​va​li​la. A sve ih je du​bo​-
ko vo​lio svo​jom mrgod​nom lju​bavlju: ni​kad im nije za​bo​ravljao ro​đenda​ne, uvi​jek je
stavljao na mjesta gdje je lako naći ka​kav dar, ma​len, jeftin, oda​bran s vrlo istanča​-
nim uku​som. Kad su oni u svom žarkom pretje​ri​va​nju pro​la​zi​li kroz duge ushi​te
divlje​nja, ki​te​ći svo​je zahva​lji​va​nje bujnim ukra​si​ma, on bi za​ba​cio gla​vu na stra​nu
pre​ma ne​kom izmišlje​nom slu​ša​te​lju, meko i raz​dražlji​vo se nasmi​jao i re​kao:
- Oh, za boga mi​lo​ga! Ču​ješ li ti ovo, ču​ješ!
Možda je, dok je Ben pa​čje​ga hoda, do​bro ugla​čan, iščetkan, bi​je​la ovratni​ka, gra​-
bio uli​ca​ma ili se tiho i ne​umorno šu​ljao ku​ćom, nje​gov anđeo mra​ka pla​kao, ali
nitko dru​gi nije vi​dio i nitko nije znao. On je bio stra​nac i dok je pretra​ži​vao kuću,
uvi​jek je bio pripra​van da nađe neki ulaz u ži​vot, neka tajna ne​otkri​ve​na vra​ta - sti​je​-
nu, list - koja bi ga pri​ve​la svjetlosti i dru​garstvu. No​sio je uko​ri​je​nje​nu strast za do​-
mom, u tom svad​lji​vom i buč​nom do​ma​ćinstvu nje​gov mrk i suz​držan mir dje​lo​vao
je po​put kakva bla​gog opojnog sred​stva na nji​ho​ve živce: sa spo​kojnim dosto​-
janstvom i vještim bi​je​lim ru​ka​ma pro​na​la​zio je i popravljao sta​re kva​ro​ve, sa sto​-
larskim umi​je​ćem sla​gao slomlje​ne stva​ri, pri​bra​no tra​gao za kratko spo​je​nom ži​com
ili ne​ispravnim uti​ka​čem.
- Taj je mo​mak ro​đe​ni elektro​inže​njer, - go​vo​rio je Gant. - Mo​ram ga posla​ti u
ško​lu. - I do​ča​rao bi ro​mantič​nu sli​ku napretka Charle​sa Lid​della, ma​jo​ro​va vri​jed​-
nog sina, koji je svo​jim ča​rob​njaštvom za​ra​đi​vao na ti​su​će i po​ma​gao oca. Pa bi im
oštro pred​ba​cio, isti​ču​ći svo​je zaslu​ge i nevri​jed​nost svo​jih si​no​va:
- Tuđi si​no​vi potpo​ma​žu ro​di​te​lje pod sta​rost - moji ne! Moji ne! Ah, gospo​de -
go​rak će meni biti onaj dan kad bu​dem ovi​sio o jed​no​me od svo​jih. Ne​ki​dan mi reče
Tarkinton da mu Rafe daje pet do​la​ra tjed​no za hra​nu od svo​je šesna​este go​di​-
ne. Misli​te li da se ja mogu na​da​ti ne​če​mu takvom od ko​jeg svo​ga sina? Misli​te li?
Da, kad se pa​kao smrzne - čak ni tada! - Pa bi se pozvao na teško​će u svo​joj mla​-
dosti, kad je bio izba​čen, tako je go​vo​rio, da sam za​ra​đu​je za ži​vot, u dobi koja se
mi​je​nja​la, pre​ma nje​go​vu raspo​lo​že​nju, od šest do je​da​na​est go​di​na, suprotstavlja​ju​ći
svo​ju osku​di​cu s rasko​ši u ko​joj su pli​va​la nje​go​va dje​ca.
- Ni​ka​da nitko ništa nije uči​nio za me, - urlao je. - A za vas je sve uči​nje​no. I
kakva mi je za to zahvalnost? Da li vi ika​da po​misli​te na starca koji tamo ro​bu​je u
svo​joj le​de​noj rad​nji da bi vama pru​žio hra​nu i uto​čište? Je li? Ne​zahvalnosti, ja​-
rosni​ja od divljih zvi​je​ri! - Po​kajnič​ka hra​na osvetnič​ki zapne u Euge​ne​ovu grlu.
Euge​ne se upu​ći​vao u eti​ku uspje​ha. Nije bilo do​voljno da čovjek radi, iako je rad
bio osno​van; važni​je je bilo da stje​če no​vac ... popri​lič​no mno​go da bi to bio ve​li​ki
uspjeh, a najma​nje to​li​ko da »sam sebe uz​drža​va«. To je bio te​melj vri​jed​nosti i
za Ganta i za Eli​zu. Za tog i tog zna​li su reći:

94
 - Nije vri​je​dan metka da ga ubi​je. Ni​kad nije bio spo​so​ban da sam sebe uz​drža​va, -
čemu je mogla Eli​za, ali ne Gant, do​da​ti:
- Nema ni tru​na imo​vi​ne na svo​je ime. - Ovo ga je kru​ni​lo sra​mo​tom.
Sad je u svje​ža slatka pro​ljetna jutra Gant istje​ri​vao Euge​nea iz poste​lje u šest i
pol; si​la​zio je u hla​dan vrt i tamo, uz Ganto​vu po​moć, pu​nio ko​ša​ri​ce od ja​go​da
krupnom ze​le​nom sa​la​tom, rotkvi​com, šlji​va​ma i ze​le​nim ja​bu​ka​ma - nešto kasni​je i
trešnja​ma. Za​tim bi ih sve slo​žio u ve​li​ku ple​te​nu ko​ša​ru i u nji​ma nu​dio svo​ju robu
po susjed​stvu, pro​da​ju​ći lako i ve​se​lo, u svi​je​tu mi​risne ju​tarnje hra​ne, po pet ili de​-
set centa ko​ša​ri​cu. Kući bi se ra​dosno vra​tio s praznom ko​ša​rom za do​ru​čak: vo​lio
je rad, mi​ris vrto​va i svje​ža rosna povrća; vo​lio je ro​mantič​nu gra​đu zemlje koja je
nje​go​ve dže​po​ve pu​ni​la zve​če​ćim novči​ći​ma.
Bilo mu je do​pušte​no da za​drži no​vac od svo​je pro​da​je, iako je Eli​za uporno do​sa​-
đi​va​la da ne bi tre​ba​lo da ga ra​si​pa, nego da otvo​ri ra​čun u banci s ko​jim bi se jed​nog
dana sam mo​gao upusti​ti u po​sao ili pak ku​pi​ti do​bar ko​mad zemljišta. I ona mu kupi
ka​ši​cu u koju su nje​go​vi nesklo​ni prsti uba​ci​va​li dio za​ra​de i od koje je s vre​me​na na
vri​je​me imao jad​no za​do​voljstvo da je tre​se pokraj uha i glad​no za​mišlja sva ona ve​-
se​lja koja bi se mogla ku​pi​ti tom ma​lom teškom rizni​com u ko​joj su bile zaklju​ča​ne
zlatne po​lu​ge. Ključ je posto​jao, ali ga je Eli​za ču​va​la.
Ali kako su mje​se​ci pro​la​zi​li, i snažno dje​čje ti​je​lo po​če​lo da se izdu​žu​je zbog
neke unu​tarnje ke​mijske ekspanzi​je, a on posta​jao krhak, mršav, bli​jed, ali ve​oma vi​-
sok za svo​ju dob, Eli​za je sta​la go​vo​ri​ti: Taj je dje​čak do​voljno ve​lik da nešto radi.
Od​sad su ga sva​kog četvrtka za vri​je​me školskih mje​se​ci, a kasni​je sve do su​bo​te,
sla​li da po uli​ca​ma pro​da​je The Sa​turday Eve​ning Post čije je lo​kalno zastupništvo
držao Luke. Euge​ne je mrzio taj po​sao iz du​bi​ne duše; s bo​lesnim uža​som je pro​-
matrao kako se bli​ži četvrtak.
Luke je bio zastupnik od svo​je dva​na​este go​di​ne: glas o nje​go​voj trgo​vač​koj
vješti​ni pu​kao po ci​je​lom gra​du; pristu​pao je sa ši​ro​kim osmi​je​hom, pršte​ći od ži​-
votne sna​ge, ne​za​ustavlji​va i du​ho​vi​ta je​zi​ka, izba​cu​ju​ći svu svo​ju na​bu​ja​lu energi​ju
u bo​lesnom vanjskom isti​ca​nju. On se potpu​no pre​da​vao zbi​va​nju: nije u nje​mu bilo
tajnog mjesta, ništa nije za​drža​vao ili ču​vao - na​gonski se uža​sa​vao sva​ke usamlje​-
nosti.
Že​lio je iznad sve​ga da ga ci​je​ni i voli svi​jet, a potre​ba za lju​bavlju i pošto​va​njem
svo​je obi​te​lji bila mu je očajno bitna. Pretje​ra​na pohva​la, srdač​nost ruke i je​zi​ka, slo​-
bod​no iska​zi​va​nje osje​ća​ja bili su mu ži​votna nužnost: bio je nad​moć​no upo​ran
u pla​ća​nju pića u drugsto​reu, kući je do​no​sio ku​ti​je sla​do​le​da za Eli​zu i ci​ga​re za
Ganta, i kad je Gant razgla​sio nje​go​vu ple​me​ni​tost, u dje​ča​ku je po​rasla potre​ba za
njom - izgra​dio je sli​ku o sebi kao o Do​bru Dru​gu, pa​metnu, ne​se​bič​nu, ko​je​mu se
svi smi​ju ali ga svi vole - kao o Do​bro​dušnom Ne​se​bič​nom Lu​keu. A to su mišlje​nje

95
o nje​mu lju​di i ima​li.
Mno​go je puta u na​red​nim go​di​na​ma, kad su Euge​ne​ovi dže​po​vi bi​va​li prazni,
Luke gru​bo i nestrplji​vo u njih gurnuo no​vac, ali ko​li​ko god je bila teška ne​vo​lja
mla​đe​ga dje​ča​ka, pri​zor je uvi​jek bio nespre​tan - muč​ni prosvje​di u nepri​li​ci, bolna
po​metnja, jer je Euge​ne pod​svjesno i toč​no oci​je​nio bra​to​vu glad za zahvalnošću i
pošto​va​njem, pa je jetko osje​ćao da se odri​če svo​je ne​za​visnosti pred nasrtlji​vom že​-
ljom.
On ni​kad nije oću​tio ni najma​njeg sra​ma zbog Be​no​ve da​režlji​vosti: nje​go​vo
izvanred​no osjetlji​vo opa​ža​nje odavno mu je reklo da se može na​da​ti psovci kad mu
do​ja​di, pljusci kad ga na​lju​ti, ali od bra​ta mu nije pri​je​ti​lo zahti​je​va​nje zahvalnosti,
jer je i sama po​mi​sao da je ne​ko​me udi​je​lio dar u Benu po​bu​đi​va​la stid. U tome je on
bio na​lik Benu: po​mi​sao da je ne​ko​me nešto da​ro​vao bolno ga je di​ra​la svo​jom sa​-
mo​zahvalnošću.
Tako je Euge​ne​ov duh bio uple​ten u mre​žu isti​ne i pri​vi​da pri​je nego što je navršio
de​set go​di​na. Nije mo​gao naći ri​je​či ni od​go​vo​ra na za​go​netke koje su mu sme​ta​le i
srdi​le ga: sam je otkrio da je grozno bilo ono što je no​si​lo žig vrli​ne, i bo​lesno od do​-
sa​de i uža​sa ono što se smatra​lo ple​me​ni​tim. Bio je izlo​žen, sa osam go​di​na, muč​nim
pa​ra​doksi​ma neple​me​nit-ple​me​nit, se​bi​čan-ne​se​bi​ćan, uzvi​šen-po​dao, i nespo​so​ban
da pro​nikne ili odre​di ta du​bo​ka vre​la že​lje u ljud​skom duhu što tra​ži javnu
zahvalnost kre​posnim na​ka​na​ma, on se uništa​vao uvje​re​njem o vlasti​toj grešnosti.
U nje​mu je bilo divljeg pošte​nja koje je nji​me ne​obuzda​no vla​da​lo kad je bio du​-
bo​ko umi​je​šan srcem ili gla​vom. Tako bi ga na pogre​bu kakva da​le​kog ro​đa​ka ili ne​-
kog obi​teljskog znanca, pre​ma ko​ji​ma nije ga​jio ni​kakve zna​čajne naklo​nosti, obu​-
zeo žestok sram, ako bi osje​tio da nje​go​vo lice popri​ma izraz ne​do​življe​ne i hi​nje​ne
ža​losti, dok bi slu​šao sve​ča​no mrmlja​nje sve​će​ni​ka ili ža​lob​no po​ja​nje pje​va​ča; zbog
toga bi se važno mu​vao una​oko​lo, prekri​ži​vao noge, ravno​dušno zu​rio u strop ili sa
smi​ješkom gle​dao kroz pro​zor, dok ne bi postao svjestan da je nje​go​vo po​na​ša​nje
izazva​lo pažnju dru​gih, i da su ga oni gle​da​li s ne​odo​bra​va​njem. Tada bi oću​tio neko
mrač​no za​do​voljstvo kao da je nje​gov ži​vot osta​vio tra​ga, iako je izgu​bio ugled.
Ali je Luke strašno cvao u svim besmisle​nim se​oskim ce​re​mo​ni​ja​ma: on je pri​da​-
vao pre​komjernu važnost sva​kom hi​nje​nju lju​ba​vi, tuge, su​ću​ti, do​bre vo​lje i
skromnosti... nije bilo ispa​da što ga on nije silno isti​cao, a glu​pa javnost ga je naklo​-
no pri​ma​la.
Svim svo​jim bi​ćem bio je otvo​ren i nepre​kid​no pripra​van: u sve se iskre​no i od
sveg srca uple​tao. U nje​mu nije bilo zaštitne mre​že koja bi ga nad​zi​ra​la, niti ute​ga za
ravno​te​žu ili ogra​ni​če​nje ... imao je go​le​mu energi​ju, glad za društve​nošću, strast da
sje​di​nju​je svoj ži​vot.
U obi​te​lji, gdje je jed​nostavna okrutna na​ljepni​ca bila do​voljna da umi​ri sve tanko​-

96
ćutne savjesti, Ben je naprosto bio »onaj mirni«, Luke ve​li​ko​du​šan i ne​se​bi​čan,
Eugen »ško​la​rac«. To je ko​risti​lo. Ve​li​ko​dušni, koji ni​kad u ci​je​lom svom ži​vo​tu nije
imao sna​ge da veže duh uz stra​ni​ce neke knji​ge ili lo​gi​ku bro​je​va je​dan je​di​ni sat,
uzi​mao je za zlo, dok se smi​ješno premještao s noge na nogu, ne​obič​no mu​cao i
zviždao za ri​je​čju koja mu zapne u grlu, bujnu za​ne​se​nost najmla​đeg bra​ta.
- Hajde, nije vri​je​me za sa​nja​re​nje - pro​mu​cao bi iro​nič​no. - Tko rano rani sre​ću
gra​bi... u ovo smo vri​je​me već mo​ra​li biti na uli​ci.
I premda je ovo spo​mi​nja​nje sa​nja​re​nja bilo samo dio aksi​omatskog mo​za​ika nje​-
go​va go​vo​ra, Euge​ne je bio zbu​njen i sme​ten, osje​ća​ju​ći da je nje​gov tajni svi​jet,
tako bo​jažlji​vo ču​van, bio izvrgnut ruglu. I sta​ri​ji se dje​čak, ta​ko​đer, opa​me​tivši se
na vlasti​tom ne​ve​se​lom iskustvu u ško​li, uvje​rio da du​bo​ko povla​če​nje duha u sebe,
nastra​no uzmi​ca​nje na skri​to mjesto koje je pre​pozna​vao u ta​janstve​noj hipno​tič​koj
moći je​zi​ka nad Euge​ne​om, nije bilo samo neka vrsta ne​ha​ja... jer je​di​ni rad što ga je
on prizna​vao bio je onaj u ko​jem se is​crplji​vao zbog te​ži​ne ili zno​jio od spretnog ble​-
be​ta​nja ... nego da je to čak bilo po​da​va​nje uži​ci​ma »se​bič​nog« duha koji za​bo​ravlja
obi​telj. Bio je od​lu​čio da sam zasjed​ne na pri​jesto​lje do​bro​te.
Tako je Euge​ne maglo​vi​to ali bolno slu​šao kako su dru​gi dje​ča​ci nje​go​ve dobi ne
samo uz​drža​va​li sami sebe, nego su go​di​na​ma pru​ža​li raskoš svo​jim oro​nu​lim ro​di​te​-
lji​ma za​ra​đu​ju​ći kao elektro​inže​nje​ri, pred​sjed​ni​ci ba​na​ka ili čla​no​vi Kongre​-
sa. Ustva​ri nije bilo ni​jed​ne pretje​ra​ne pri​po​me​ne a da je Gant nije upotri​je​bio pro​tiv
svo​ga najmla​đe​ga sina - a on je odavno osje​tio da mali instru​ment s mi​li​jun nota titra
na sva​ki drhat osje​ća​ja, i vo​lio je gle​da​ti kako di​je​te cepti i guta plju​vač​ku, mu​če​-
no grižnjom. Tako je, dok bi dje​ča​kov ta​njur to​va​rio soč​nim me​som, znao tro​nu​to
ka​za​ti:
- Reći ću ti nešto: nema mno​go dje​ča​ka koji ima​ju ono što ti imaš. Što će biti s to​-
bom kad tvoj sta​ri otac umre i ne bude ga više? - Pa bi do​ča​ra​vao sa​blasnu sli​ku sa​-
mog sebe kako leži mrtav i hla​dan, za​uvi​jek po​lo​žen u vlažnu gnji​lu zemlju, po​ko​-
pan, za​bo​ravljen ... a taj do​ga​đaj, na​tuknuo bi tužno, nije bio da​le​ko.
- Sje​tit ćete se vi starca tada, - re​kao bi. - Ah, gospo​de! Čovje​ku nije sta​lo do vode
dok bu​nar ne pre​su​ši, - primje​ću​ju​ći s ve​li​kim za​do​voljstvom unu​tarnje stiska​nje dje​-
čjeg grla, žmirka​nje oči​ju i lice na​pe​to u grču.
- Sve​ga mi, gospo​di​ne Gant, - ko​ri​la ga je Eli​za, ta​ko​đer za​do​voljna - ne bi to smio
či​ni​ti dje​te​tu.
Ili bi ža​losno go​vo​rio o »Ma​lom Jimmyju«, dje​ča​či​ću bez noge ko​je​ga je često
isti​cao pred Euge​ne​om, koji je ži​vio pre​ko ri​je​ke, iza za​bavnog parka Ri​versi​de, i
oko ko​je​ga je on ispleo pa​te​tič​nu bajku o si​ro​maštvu i si​ro​tanstvu što je posta​la
očajno stvarna nje​go​vu sinu. Kad se Euge​neu bilo šest go​di​na, Gant mu je bez​brižno
obe​ćao po​ni​ja za Bo​žić, bez ikakve namje​re da ispu​ni svo​je obe​ća​nje. Kako se Bo​žić

97
pri​mi​cao, on je po​čeo dirlji​vo pri​ča​ti o »Ma​lom Jimmyju«, o bez​brojnim pred​nosti​-
ma Euge​ne​ove sud​bi​ne, te se na​kon silne borbe u na​črč​ka​noj po​ru​ci za Vi​linsku
zemlju dje​čak odre​kao po​ni​ja u ko​rist hro​mog si​ro​če​ta. Ni​ka​da to Euge​ne nije za​bo​-
ra​vio: čak kad je sti​gao u mu​ževno doba, vra​ća​la mu se ob​ma​na »Ma​log Jimmyja«,
bez gorči​ne, bez ružno​će, samo s boli zbog nepro​mišlje​ne zlo​be, glu​pog kri​-
vokletstva, be​zob​zirne sra​mo​te i ubo​ji​te pod​mukle pre​va​re.
Luke je po​navljao kao pa​pi​ga sve oče​ve pro​di​ke, ali iskre​no i bez duha, bez
Ganto​va hu​mo​ra, bez nje​go​vih tri​ko​va, tek sa svo​jom senti​mentalnošću. On je ži​vio
u ve​li​kom, si​ro​vom i kri​ča​vo obo​je​nom svi​je​tu simbo​la koji su se zva​li »Otac«,
»Majka«, »Dom«, »Obi​telj«, »Ve​li​ko​dušnost«, »Čast«, »Ne​se​bič​nost«, na​či​nje​ni od
še​će​ra i me​la​se i ljeplji​vo oblo​že​ni su​zo​li​kim si​ru​pom.
- On je do​bar deč​ko, - go​vo​ri​li su susje​di.
- On je pra​vo zla​to, - go​vo​ri​le su dame, oča​ra​ne nje​go​vim mu​ca​njem, du​ho​vi​tošću,
do​bro​dušnošću i oda​nom udvornošću.
- Taj mo​mak je pro​do​ran. On će se pro​bi​ti, - go​vo​ri​li su svi lju​di u gra​du.
A on je upra​vo htio da bude poznat kao nasmi​ja​na pro​dorna oso​ba. Po​božno je či​-
tao sve okružni​ce što ih je Izda​vač​ko društvo Curtis sla​lo svo​jim zastupni​ci​ma:
popri​mao je razli​či​ta opi​sa​na drža​nja za koja se smatra​lo da pro​mi​ču po​sao ... pra​-
vi na​čin »pristu​pa«, na​juvjerlji​vi​ji na​čin izvla​če​nja no​vi​na iz torbe, živ opis nji​ho​va
sa​drža​ja koji je tre​ba​lo te​me​lji​to pozna​va​ti revnim či​ta​njem. »Do​bar pro​da​vač«, pi​sa​-
lo je u okružni​ci, »mora savrše​no pozna​va​ti ono što pro​da​je«. Luke nije imao toga
zna​nja, ali ga je na​domještao vlasti​tim rje​či​tim izmišlja​njem.
Doslovno prihva​ća​nje ovih upu​ta uro​di​lo je jed​nim od najfantastič​ni​jih pri​zo​ra
pro​da​je što je ikad vi​đen: obo​ru​žan obra​zom nevje​ro​jatno tvrde kože i po​božnim
aksi​omi​ma na​pu​ta​ka da »do​bar trgo​vac ni​kad ne prihva​ća 'ne' kao od​go​vor«, da
se mora »drža​ti svog ci​lja« ma​kar bio od​bi​jen na pre​čac, da tre​ba »pro​dri​je​ti u psi​ho​-
lo​gi​ju kupca«, dje​čak bi po​šao u ko​rak s ne​kim pje​ša​kom koji ništa ne bi slu​tio, ši​-
rom rastvo​rio listo​ve The. Posta čovje​ku pred no​som i u žesto​koj bu​ji​ci mu​ca​va go​-
vo​ra, lakrdi​ja​nja i ula​gi​va​nja, oto​če​noj takvom brzi​nom da čovjek nije mo​gao ni
prihva​ti​ti ni od​bi​ti no​vi​ne, pro​go​nio ga niz uli​cu pred nasmi​ja​nom pu​bli​kom, tje​rao
ga da se po​vu​če k zidu i uzi​mao žrtvi iz škrtih prsti​ju pet centa za kuplje​nu slo​bo​du.
- Da, da, gospo​di​ne, - po​čeo bi zvonkim gla​som, upa​da​ju​ći raskre​če​no u trku pre​-
ma »ci​lju«. - Posljed​nje izda​nje Su​botnjeg ve​černjeg glasni​ka, pet centa, samo je​dan
petpa​rac, tjed​no ga kup-p-pe d-d-dva mi​li​ju​na či​ta​te​lja. U ovom izda​nju ima​te
osamde​set šest stra​ni​ca do​ga​đa​ja i za​ba​ve, a da i ne go​vo​rim o ogla​si​ma. Ako n-n-ne
zna​te či​ta​ti, više ćete do​bi​ti iz sa​mih sli​ka nego što vaš n-n-no​vac vri​je​di. Na tri​na​-
estoj stra​ni im-m-mate kra​san čla​nak što ga je na​pi​sao slavni p-p-putnik i p-p-po​li​tič​-
ki p-p-pi​sac Isa​ac F. Marcosson; na dva​de​set de​ve​toj stra​ni ima​te pri​ču Irvi​na S.

98
Cob​ba, najve​ćeg ži​vu​ćeg hu​mo​rista, i novu p-p-pri​ču vrhunske vri​jed​nosti od Jac​ka
Londo​na. Ako je kup-p-pite kao knji​gu, sta​jat će vas do​lar i po.
Osim ovih slu​čajnih žrta​va imao je ši​rok krug mušte​ri​ja među gra​đanstvom. Kli​ze​-
ći hitro i ve​se​lo niz uli​cu, pun poz​dra​va i vještih od​go​vo​ra, pristu​pio bi sva​kom
nasmi​je​še​nom čovje​ku s no​vom ti​tu​lom, žesto​ko za​muc​ku​ju​ći vi​so​kim gla​som:
- Kako ste, pu​kovni​če! Izvo​li​te, ma​jo​re - šti​vo za ci​je​li tje​dan, još toplo iz tiska​re.
Ka​pe​ta​ne, kako zdravlje?
- Kako si ti, sinko?
- Ne može biti bo​lje, ge​ne​ra​le - kao bu​breg u loju!
I oni bi urla​li za​soplje​nim južnjač​kim smi​je​hom, crve​na lica:
- Bo​ga​mi, do​bar je. Evo, sinko, daj i meni jed​ne. Ta mi glu​post ne tre​ba, ali ću ku​-
pi​ti samo zato da ču​jem kako go​vo​riš.
Bio je pun oštre i je​dre prosto​te: imao je više nego itko u obi​te​lji ra​ble​ovske veze
sa zemljom koja je u nje​mu izbi​ja​la s beskrajnom energi​jom, na​bi​ja​ju​ći mu je​zik
nepro​mišlje​nim po​red​ba​ma, gargantu​ovskim me​ta​fo​ra​ma. Na​po​kon, on je sva​ke noći
mokrio u kre​vet usprkos Eli​zi​nim zlo​voljnim pri​tužba​ma: to je bilo posljed​nje obi​-
lježje nje​go​ve mu​ca​ve, piska​ve, ve​se​le, ži​vahne i smi​ješne lič​nosti - on je bio je​-
dinstve​ni Luke, ne​uspo​re​di​vi Luke; on je bio, usprkos brb​lji​voj i na​metlji​voj raz​-
dražlji​vosti vrlo dra​ga oso​ba - a u sebi je za​ista no​sio nepre​su​šan izvor lju​ba​vi.
Zahti​je​vao je obilne pohva​le za svo​ja dje​la, ali je bio iskre​no i du​bo​ko lju​ba​zan i nje​-
žan.
Sva​ko​ga bi četvrtka u ma​lom Ganto​vu ure​du sku​pio ve​se​lu dru​ži​nu dje​ča​či​ća koji
su od nje​ga pre​uzi​ma​li Glasnik i držao im vatren go​vor pri​je nego što bi ih ra​zaslao
na dužnost:
- No, jeste li već razmisli​li što ćete im reći? Zna​te, ne mo​že​te sje​di​ti po​dvi​ta repa i
če​ka​ti da vas oni potra​že. Jeste li spre​mi​li svoj go​vor? Kako ćeš im pristu​pi​ti, a? -
reče i stro​go se obra​ti za​be​zeknu​tom dje​ča​či​ću. - Go​vo​ri, go​vo​ri, d-d-do vra​ga, ne​-
moj tu sta​ja​ti i ble​nu​ti u mene. Haaa - izne​na​da se nasmi​je lu​đač​ki divlje - pogle​dajte
to lice, pogle​dajte!
Gant je izda​le​ka nad​zi​rao što se zbi​va ce​re​ći se s Janna​de​auom.
- U redu, Kristo​fe Ko​lumbo, - nastavljao je Luke do​bro raspo​lo​žen, - što ćeš im
reći, sinko?
Dje​čak stid​lji​vo pro​čisti grlo: - Gospo​di​ne, ho​će​te li ku​pi​ti Su​botnji ve​černji
glasnik?
- O, bla-bla, - reče Luke izvješta​če​no, dok su se dje​ča​ci smi​ju​lji​li, - preslatko bla-
bla! Zar s takvim go​vo​rom misliš da će oni ku​pi​ti? Bože, gdje ti je mo​zak? Za​le​ti se
među njih. Pri​tisni ih, ne​moj prihva​ti​ti 'ne' kao od​go​vor. Ne pi​taj ih da li hoće ku​pi​-
ti. Za​bij se u njih: ’Izvo​li​te, gospo​di​ne, još toplo iz tiska​re.’ - Isu​se Kriste, - klikne

99
pogle​davši na da​le​ki sat na sud​ni​ci pa se naglo uzvrpo​lji, - mo​ra​li smo biti na​po​lju
već je​dan sat. Do​la​zi, ne​moj sta​ja​ti tamo: izvo​li svo​je no​vi​ne. Ko​li​ko ih uzi​maš, ti
mali Či​fu​te?
- jer je za​pošlja​vao i ne​ko​li​ko Ži​do​va: oni su ga obo​ža​va​li i on ih je jako vo​lio -
bila mu je dra​ga nji​ho​va topli​na, bistri​na, šala.
- Dva​de​set.
- Dva​de​set? - usklikne. - Ti mala dangu​bo! Uzet ćeš p-p-pe-de​set. Drži, mo​žeš ih
sve p-p-pro​da​ti da​nas po​pod​ne. Tako mi boga, tata, - reče po​ka​zu​ju​ći na Ži​do​ve, dok
je Gant ula​zio u ured, - ovo izgle​da kao P-p-posljed​nja ve​če​ra, zar ne? U redu! - reče
lupnuvši po stražnji​ci dje​ča​ka koji se prignuo da uzme svo​ju normu. - Ne​moj mi je
gu​ra​ti pod nos. - Pu​ca​li su od smi​je​ha.
- Sad na​va​li na njih i ne daj da ti po​bjegnu. - I nasmi​jan i uzbu​đen on bi ih ra​zaslao
po uli​ca​ma.
U tu se vrstu posla i taj na​čin za​ra​de sada upu​ći​vao Euge​ne. On je mrzio rad
smrto​nosnom, ne​objašnji​vom mržnjom. Ali ga je nešto du​bo​ko peklo u duši na po​-
mi​sao da mora utra​pi​ti svo​ju robu na taj na​čin da dotle do​sa​đu​je svo​jim na​va​lji​va​-
njem, dok ga se ne oslo​bo​de uz ci​je​nu no​vi​na. Drhtao je od sra​ma i po​ni​že​nja, ali se
očajno prihva​tio za​datka, čud​no za​ne​se​no kovrča​vo malo stvo​re​nje, potrku​ju​ći uz
izne​na​đe​nog za​rob​lje​ni​ka, dok je orkan ri​je​či pro​va​lji​vao iz nje​go​va tamnog upornog
lica. A lju​di su, ne​ka​ko oča​ra​ni tom ne​obič​nom rje​či​tošću dje​ča​či​ća, ku​po​va​li.
Po​ne​kad bi ga de​be​li trbu​šasti fe​de​ralni su​dac, po​ne​kad ka​kav pravnik ili bankar
odvo​di​li kući, na​go​va​ra​li da to izvo​di pred nji​ho​vim že​na​ma i čla​no​vi​ma po​ro​di​ce,
da​ju​ći mu dva​de​set pet centa kad bi završio i otpušta​ju​ći ga. - Što misli​te o tome?, -
rekli bi.
Kad bi oba​vio prvu i naj​bli​žu pro​da​ju u gra​du, uči​nio bi ve​li​ki krug po bre​go​vi​ma
i šu​ma​ma duž pred​gra​đa, posje​ću​ju​ći tu​berku​lozna lje​či​lišta, pro​da​ju​ći no​vi​ne lako i
brzo - »kao vru​će ko​la​če« što bi re​kao Luke - dokto​ri​ma, bolni​čarka​ma, bi​je​lim ne​-
obri​ja​nim Ži​do​vi​ma osjetlji​va lica, sje​ni ne​kog be​ća​ra što plju​je svo​ja sagnji​la plu​ća
u čašu, zgod​nim mla​dim že​na​ma koje su la​ga​no kašlja​le s vre​me​na na vri​je​me, ali su
mu se smi​ja​le iz svo​jih naslo​nja​ča i neznatno ga do​di​ri​va​le toplim me​kim ru​ka​-
ma dok bi mu pla​ća​le.
Je​danput su ga u lje​či​lištu na pa​di​ni bri​je​ga dva mla​da Ži​do​va iz New Yorka odve​-
la u sobu, zatvo​ri​li vra​ta za njim, na​va​li​li na nj, sva​li​li na kre​vet, dok je je​dan od njih
izva​dio džepni nož i oba​vi​jestio ga da će nad njim izvrši​ti ope​ra​ci​ju škoplje​nja. Tim
su mla​di​ći​ma do​ja​di​li bre​go​vi, grad, stro​gi re​žim li​je​če​nja, i on je tek na​kon mno​go
go​di​na shva​tio da su mu oni ku​ha​li po​pa​ru da​ni​ma pri​je toga u svom tu​pom ži​vo​tu,
ži​ve​ći za uzbu​đe​nje i užas koji će u nje​mu izazva​ti. Nje​gov otpor bio je si​lo​vi​ti​-
ji nego što su ra​ču​na​li: po​bjesnio je od stra​ha, vriskao i lu​đač​ki se bo​rio. Oni su bili

100
sla​bi i izne​mogli, pa im se oteo iz ruku i skliznuo s kre​ve​ta, uda​rao i gre​bao kao ti​-
gar, mla​te​ći ih ru​ka​ma i no​ga​ma u sli​je​pom i sve ja​čem gnje​vu. Oslo​bo​di​la ga je
bolni​čarka koja je otklju​ča​la vra​ta i pusti​la ga na svjetlo dana, a dva mla​da su​ši​čavca,
is​crplje​ni i upla​še​ni, osta​do​še u svo​joj sobi. Osje​ćao je muč​ni​nu od stra​ha i do​di​ra
svo​jih šaka s nji​ho​vim gu​ba​vim ti​je​li​ma.
Ali je hrpa novči​ća od pet, de​set i dva​de​set pet centa ugod​no zvec​ka​la u dže​pu:
spao s nogu i izmo​ren stao bi pred blješta​vu fonta​nu za​ra​nja​ju​ći vre​lo lice u le​de​no
piće. Po​ne​kad bi mu​čen savješću ukrao koji sat od za​mornih uli​ca i za​šao u knjižni​cu
da se pre​pusti ča​ro​li​ja​ma i za​bo​ra​vu: tu bi ga često otkrio bud​ni i užurba​ni brat koji
bi ga izvu​kao natrag k poslu, boc​ka​ju​ći ga i po​ti​ču​ći na dje​latnost.
- Pro​bu​di se! Nisi u Vi​linskoj zemlji. Na​va​li na njih.
Euge​neu lice nije moglo poslu​ži​ti kao maska: bilo je to tamno je​zerce na ko​jem je
sva​ki ka​menčić misli ili osje​ća​ja ostavljao svoj krug ... nje​gov sram i nesklo​nost
poslu bili su oči​ti, iako se on tru​dio da ih prikri​je: optu​žen je za lažni po​nos, re​če​no
mu je da se »boji malo pošte​nog rada« i pod​sje​ti​li su ga na ve​li​ka do​bro​činstva koja
je uži​vao od svo​jih ro​di​te​lja ve​li​kog srca.
On se u oča​ju priklo​nio Benu. Katkad ga je Ben, gra​be​ći grad​skim uli​ca​ma, susre​-
tao za​ja​pu​re​na, umorna, prlja​va, s teškom platne​nom torbom, mrko pogle​dao, pre​ko​-
rio zbog ne​ured​na izgle​da i odveo u neki resto​ran da nešto po​je​de - mli​je​ko s
vrhnjem, vru​ći grah, de​be​lu pitu od ja​bu​ka.
I Ben i Euge​ne bili su po pri​ro​di aristokra​ti. Euge​ne je upra​vo po​čeo osje​ća​ti svoj
društve​ni po​lo​žaj - od​nosno po​manjka​nje ne​kog po​lo​ža​ja; Ben je to već go​di​na​ma
osje​ćao. To se osje​ća​nje moglo u osno​vi jed​nostavno ri​je​ši​ti kao že​lja za društvom
ele​gantnih i dra​žesnih žena: niti je bio spo​so​ban, niti bi se usu​dio da to prizna, a
Euge​ne nije mo​gao prizna​ti da na nj dje​lu​je društve​no od​ba​ci​va​nje i da ga boli
klasna potči​nje​nost: sva​ki spo​men da je društvo otmje​na svi​je​ta ima​lo pred​nosti nad
dru​že​njem sa svi​je​tom Tarkinto​no​vih i nji​ho​vih mu​sa​vih kće​ri, bio bi poz​dravljen s
teškim ismi​ja​va​njem u obi​te​lji kao još je​dan znak lažnog i ne​de​mokratskog po​no​sa.
Nazva​li bi ga »Mr. Vanderbilt« ili »Princ od Wa​le​sa«.
Ali Bena ipak nije moglo zastra​ši​ti nji​ho​vo li​cemjerje niti za​vesti nji​ho​vo ble​be​ta​-
nje. On ih je potpu​no pro​zi​rao, na nji​ho​ve je zahtje​ve od​go​va​rao me​kim posprd​nim
smi​je​hom i kratkim kli​ma​njem gore i na stra​nu pre​ma dru​ga​ru ko​je​mu je pri​opća​vao
sve svo​je iza​zovne primjed​be - svom sa​ti​rič​nom anđe​lu mra​ka: - Oh, za boga mi​lo​-
ga! Ču​ješ li ti ovo, ču​ješ?
Iza nje​go​vih namršte​nih mirnih oči​ju bilo je nešto ne​obič​no i žesto​ko i ne​-
dvosmisle​no što ih je pla​ši​lo: osim toga, on je sebi pri​ba​vio onu vrstu slo​bo​de koju
su oni najvi​še ci​je​ni​li - eko​nomsku slo​bo​du - pa je go​vo​rio kako je osje​ćao, uzvra​ća​-
ju​ći na nji​ho​ve kre​posne pri​je​ko​re strastve​nim mirnim pre​zi​rom.

101
 Jed​nog je dana sta​jao kraj vatre, mi​ri​šu​ći po ni​ko​ti​nu i mrač​no se mrgo​de​ći na
Euge​nea koji je za​ba​cio tešku torbu na leđa i spre​mao se, prljav i raskuštran, da kre​-
ne.
- Dođi amo, ti mala pro​tu​ho - re​kao je. - Kad si posljed​nji put oprao ruke? Strašno
namrgo​đen za​mahnuo je kao da će uda​ri​ti dje​ča​ka, ali mu je umjesto toga na koncu
svo​jim tvrdim tankim ru​ka​ma popra​vio kra​va​tu.
- Za ime božje, mama - lju​ti​to se otre​se na Eli​zu, - zar ne​maš čiste ko​šu​lje da mu
je da​deš? Znaš, tre​ba​lo bi da do​bi​je jed​nu na mje​sec ili tako nešto.
- Što že​liš reći? Što že​liš reći? - reče Eli​za smi​ješno užurba​no, dignuvši pogled s
ko​ša​re ča​ra​pa što ih je krpa​la. - Tu sam mu dala prošlog utorka.
- Ti mali razbojni​če! - za​re​ži on, gle​da​ju​ći Euge​nea s lju​tom boli u oči​ma. - Mama,
za​bo​ga, zašto ga ne po​ša​lješ bri​ja​ču da mu po​dre​že tu ušlji​vu kosu? Bo​ga​mi, ja ću
pla​ti​ti, ako ti ne že​liš tro​ši​ti no​vac.
Ona srdi​to na​pu​ći usne i nasta​vi krpa​ti. Euge​ne ga pogle​da ni​je​mo, zahvalno. Kad
je Euge​ne oti​šao, Ben je zlo​voljno pu​šio neko vri​je​me, uvla​če​ći mi​rišlji​vi dim du​gač​-
kim udi​sa​ji​ma u sla​bašna plu​ća. Eli​za, pri​bra​na i po​go​đe​na onim što je čula, ra​di​la je
da​lje.
- Što to po​ku​ša​vaš uči​ni​ti s dje​te​tom, mama? - reče on tvrdim mirnim gla​som, na​-
kon kra​ćeg muka. - Že​liš li da posta​ne skitni​ca?
- Što že​liš reći? Što že​liš reći?
- Misliš li da je pra​vo da ga ša​lješ na uli​ce među sve male lu​pe​že u gra​du?
- Hej, ja ne znam o čemu ti to go​vo​riš, mla​di​ću - reče ona nestrplji​vo. - Nije ne​-
časno za dje​ča​ka da obavlja malo pošte​nog posla, i nitko ne misli tako.
- Oh, za boga mi​lo​ga - reče on anđe​lu mra​ka. - Ču​ješ li ti ovo!
Eli​za na​pu​ći usne i za​šu​ti neko vri​je​me.
- I oho​lost će doći pri​je pada - reče tre​nu​tak kasni​je. - I oho​lost će doći pri​je pada.
- Ja ne vi​dim zbog čega bi to nama sme​ta​lo - reče on. - Mi ne​ma​mo kamo pasti.
- Ja smatram da sam vri​jed​na kao bilo tko dru​gi - reče ona dosto​janstve​no. - Ja
sva​ko​ga susre​ćem uzdignu​ta čela.
- Oh, za boga mi​lo​ga - reče Ben svo​me anđe​lu. - Ti ni​ko​ga ne susre​ćeš. Ni​sam pri​-
mi​je​tio da te itko od tvo​je krasne bra​će ili nji​ho​vih žena posje​ću​je.
To je bilo toč​no i bolno. Ona na​pu​ći usne.
- Ne mama - nasta​vi on na​kon kratke stanke - ti i sta​ri ni​kad niste ma​ri​li što mi ra​-
di​mo, samo ako ste misli​li da time mo​že​te ušte​dje​ti pet centa.
- Hej, ja ne znam o čemu ti to go​vo​riš, mla​di​ću - od​go​vo​ri ona. - Go​vo​riš kao da
misliš da smo bo​ga​ta​ši. Tko pro​si ne može bi​ra​ti.
- Oh, za boga mi​lo​ga - on se gorko nasmi​je. - Ti i sta​ri vo​li​te izigra​va​ti ubo​ga​re, a
u ča​ra​pu spre​ma​te no​vac.

102
 - Ne znam što že​liš time reći - reče ona srdi​to.
- Ne - reče on na​kon muč​ne šutnje, po​či​nju​ći po obi​ča​ju ni​ječ​no - u ovom gra​du
ima lju​di koji ne​ma​ju ni pe​ti​nu ono​ga što mi ima​mo, a iz toga izvla​če dvostru​ko više.
Mi osta​li ni​ka​da ništa nismo ima​li, ali ja ne že​lim gle​da​ti kako od ma​lo​ga pra​vi​-
te skitni​cu.
Nastu​pio je dugi muk. Ona je s gorči​nom krpa​la, sve češće pu​ći​la usne i ko​le​ba​la
se izme​đu mirno​će i suza.
- Ni​kad ni​sam po​misli​la - po​če​la je na​kon duge stanke, dok su joj usta drhta​la od
gorkog osmi​je​ha, - da ću do​živje​ti da te ri​je​či ču​jem od svog sina. Bo​lje ti je da pri​-
pa​ziš - na​tukne mrač​no - jer sud​nji dan se bli​ži. Tako mi ži​vo​ta, tako mi ži​vo​ta. Bit
će ti trostru​ko pla​će​no za tvo​je nepri​rod​no - nje​zin glas se uto​pi u suznom ša​pa​tu -
tvo​je nepri​rod​no po​na​ša​nje! Ona je lako uda​ra​la u plač.
- Oh, za boga mi​lo​ga - od​go​vo​ri Ben, okre​ću​ći svo​je dugo, sivo, ki​se​lo, na​bo​ra​no
lice pre​ma svom anđe​lu koji ga je odozgo slu​šao. - Ču​ješ li ti ovo, ču​ješ?

103
 11.


Eli​za nije vi​dje​la Alta​mont kao sku​pi​nu bre​žu​lja​ka, zgra​da, lju​di; vi​dje​la ga je u
obli​ku di​vovske ko​pi​je pla​na. Zna​la je po​vi​jest sva​kog ko​ma​da imo​vi​ne koji je imao
neku vri​jed​nost: tko ga je ku​pio, tko ga je pro​dao, tko ga je posje​do​vao 1893, ko​li​-
ko je sada vri​je​dio. Lu​ka​vo je pro​matra​la na​do​la​zak pro​me​ta; zna​la je kraj ko​jih je
uglo​va ne​kog dana ili sata pro​šao najve​ći broj lju​di; osje​ća​la je sva​ku po​ro​đajnu
muku mla​do​ga gra​da, mje​re​ći iz go​di​ne u go​di​nu nje​gov rast u svim pravci​ma i
zaklju​ču​ju​ći koji će biti vje​ro​ja​tan smjer nje​go​va bu​du​ćeg ši​re​nja. Kri​tič​ki je pro​su​-
đi​va​la uda​lje​nosti, uvi​đa​la odjed​nom gdje je pro​bi​je​ni put pre​ma važnom centru bio
glu​po za​vo​jit, te je gle​da​ju​ći u ravnoj crti kroz kuće i parce​le go​vo​ri​la:
- Ovu​da će pro​la​zi​ti uli​ca jed​nog dana.
Nje​zi​no vi​đe​nje zemlje i sta​novništva bilo je jasno, su​ro​vo, ža​rišno - nije u nje​mu
bilo ni​če​ga tehnič​ko​ga: bilo je izvanred​no zbog svo​je ne​posred​ne ja​kosti. Ima​la je
instinkt da jefti​no kupi tamo gdje će lju​di do​la​zi​ti; ču​va​la se za​ba​če​nih dže​po​va i
ćorso​ka​ka, ku​po​va​la u uli​ca​ma koje su vo​di​le k sre​dištu i koje bi se mogle ši​ri​ti.
Tako je po​če​la razmišlja​ti o Dixi​elandu. Bila je to ve​li​ka jefti​no sagra​đe​na kuća,
pet mi​nu​ta od glavnog trga, smješte​na među ma​lim ku​ća​ma i pre​no​ćišti​ma u ugod​noj
strmoj uli​ci sred​nje kla​se. Ima​la je osamna​est ili dva​de​set razba​ca​nih soba vi​so​ka
stro​pa, izgle​da​la nepla​ni​ra​no dogra​đi​va​na i bila prlja​vo žuto obo​je​na. Spri​je​da je bilo
ugod​no ze​le​no dvo​rište, plitko ali ši​ro​ko, obrub​lje​no ni​zom mla​dih razraslih ja​vo​ro​-
va; kuća je ima​la po du​bi​ni sto de​ve​de​set sto​pa, u pro​če​lju sto dva​de​set. I Eli​za, gle​-
da​ju​ći pre​ma gra​du, reče: - Tamo će stra​ga pro​bi​ti uli​cu jed​nog dana.
Zimi je vje​tar za​vi​jao i potpu​hi​vao ispod Dixi​elanda: stražnji dio bio je sagra​đen
iznad tla na vlažnim stu​po​vi​ma od ope​ka koje su se osi​pa​le. Prostra​ne je sobe zagri​-
ja​va​la mala peć centralnog gri​ja​nja koja je gore sla​la, kad je bila na​lo​že​na, za​mo​-
ran suhi vru​ći zrak u prvi kat, a plinsko ali hlad​no zra​če​nje u gornje sobe.
Zgra​da se pro​da​va​la. Vlasnik je bio gospo​din sred​njih go​di​na i konjskog lica koji
se zvao ve​le​časni Wellington Hod​ge: on je bio za​po​čeo uspje​šan ži​vot u Alta​montu
kao me​to​distič​ki pastor, ali je za​pao u ve​li​ke nepri​li​ke kad je za​po​čeo da vrši
dvostru​ku službu - Gospo​di​nu Bogu nad vojska​ma i Johnu Barleycornu-Whiskyu.
Nje​go​va evanđe​oska ka​ri​je​ra naglo je skonča​la jed​ne zimske noći dok je pa​dao sni​-
jeg po pustim uli​ca​ma: Wellington, odje​ven samo u zimske de​be​le gaće, divlje je
izle​tio iz Dixi​elanda u dva ujutro, objavlju​ju​ći kra​ljevstvo božje i pro​gonstvo so​to​ne,
u lu​dom ma​ra​to​nu kroz uli​ce koji ga je do​veo za​soplje​no ali po​bjed​nič​ki pred
Poštanski ured. Ota​da je uz po​moć svo​je žene sastavljao kraj s kra​jem drže​ći pre​no​-
ćište. Sad je već bio klo​nuo, osra​mo​ćen i sit ovog gra​da.

104
 Osim toga, uto​čište među zi​do​vi​ma Dixi​elanda ispu​nja​va​lo ga je uža​som - on je
osje​ćao da je po​gub​ni utje​caj te kuće upravljao nje​go​vim ra​su​lom. Bio je osjetljiv
čovjek i na nje​go​vim šetnja​ma po svom posje​du sme​ta​la su mu sporna mjesta: vi​je​-
nac du​gač​kog okvirnog tri​je​ma o koji se obje​sio neki sta​nar jed​nog dana u zoru,
mjesto u hod​ni​ku gdje se je​dan su​ši​ča​vac krva​re​ći sru​šio, soba u ko​joj se sta​rac
zaklao. Htio se vra​ti​ti u svoj kraj, u zemlju brzih ko​nja, tra​ve po​vi​je​ne na vjetru i do​-
bra viski​ja - u Kentuc​ky. Bio je spre​man da pro​da Dixi​eland.
Eli​za je za​mišlje​no sve više i više pu​ći​la usne i sve češće i češće od​la​zi​la u grad
kroz uli​cu Spring.
- To će biti do​bar ko​mad imo​vi​ne jed​nog dana - go​vo​ri​la je Gantu.

On se nije tu​žio. Odjed​nom je shva​tio uza​lud​nost opi​ra​nja ne​umo​lji​voj i ne​uta​ži​-
voj že​lji.
- Da li je že​liš? - re​kao je.
Ona je ne​ko​li​ko puta na​pu​ći​la usne.
- To je do​bar po​sao - rekla je.
- Ne​će​te ni​kad za​ža​li​ti dok ste živi, W. O. - re​kao je Dick Gud​ger, posred​nik.
- To je nje​zi​na kuća, Dick, - re​kao je Gant umorno. - Napra​vi​te ispra​ve na nje​zi​no
ime.
Ona ga je pogle​da​la.
- Ne že​lim više posje​do​va​ti ni trunka imo​vi​ne dok sam živ - re​kao je Gant. - To je
samo prokletstvo i bri​ga, a po​reznik na koncu od​ne​se sve što ima​te.
Eli​za je na​pu​ći​la usne i kimnu​la.
Ku​pi​la je kuću za se​dam i pol ti​su​ća do​la​ra. Ima​la je do​voljno novca da pla​ti prvi
obrok od ti​su​ću petsto. Osta​tak je tre​ba​lo pla​ti​ti go​dišnjim ra​ta​ma od ti​su​ću petsto
do​la​ra. Zna​la je da je to mo​ra​la ispla​ti​ti uglavnom od za​ra​de na kući.
U ranu je​sen dok su ja​vo​ro​vi još bili puni i ze​le​ni, a lasta​vi​ce se​li​ce po​tajno na​pu​-
nja​le sta​bla ža​mo​rom da bi se jed​ne ve​če​ri za​pu​ti​le s crnim vi​ho​rom, no​še​ne nje​go​-
vim ljevkastim kra​jem, po​put mrtva lišća, k svom oda​bra​nom ognjištu, Eli​za se pre​-
se​li​la u Dixi​eland. Bilo je buke, uzbu​đe​nja, sve​opće ra​dozna​losti u obi​te​lji oko te
kupnje, ali nitko nije jasno shva​tio što se zapra​vo zbi​lo. Gant i Eli​za, premda su ni​je​-
mo osje​ća​li da su stigli do od​luč​nih međa u ži​vo​tu, ne​odre​đe​no su go​vo​ri​li o svo​-
jim na​ka​na​ma, Dixi​eland su ne​ra​do spo​mi​nja​li kao »do​bro ulo​žen no​vac«, i ništa
jasno nisu rekli. Ustva​ri oni su na​gonski osje​ti​li svo​ju blisku rasta​vu: Eli​zin je ži​vot
vukla po​lusli​je​pa ali ne​iz​bje​ži​va sila pre​ma sre​dištu nje​go​ve že​lje - ona ne bi mogla
odre​di​ti toč​no zna​če​nje ovog smi​onog pothva​ta, ali je bila du​bo​ko uvje​re​na da ju je
sada ona mrač​na po​bu​da, koja ju je ona​ko sli​je​po odve​la u smrt i bi​je​du Sa​int Lo​-
uisa, tje​ra​la u pra​vom smje​ru. Srce joj je bilo na mjestu.

105
 I kako god su se ne​odre​đe​no, smu​še​no i slu​čajno bli​ži​li ovom potpu​nom ras​cje​pu
za​jed​nič​kog ži​vo​ta i rastu​ra​nju svog buč​nog doma, kad je do​šao čas rastanka, stva​ri
su se ri​je​ši​le same od sebe nepromjenlji​vo i bez okli​je​va​nja.
Eli​za je uze​la Euge​nea sa so​bom. On je bio posljed​nja spo​na koja ju je ve​za​la za
sav te​gob​ni ži​vot do​je​nja i ko​li​jevke; noću je još spa​vao s njom; bila je na​lik pli​va​ču
koji se osmje​lio na mrač​no i očajno more, ne vje​ru​ju​ći potpu​no svo​joj sna​zi i sud​bi​-
ni, nego je ve​zan tankom uzi​com što se još pro​te​že do kopna.
Go​to​vo bez ijed​ne izgo​vo​re​ne ri​je​či, kao da je to bilo odavno i za​uvi​jek pozna​to,
He​len je osta​la s Gantom.
Pri​mi​ca​lo se vri​je​me da se Da​isy uda: pro​sio ju je vi​so​ki obri​ja​ni zastupnik ži​-
votnog osi​gu​ra​nja sred​njih go​di​na, koji je no​sio ga​ma​še i pet pa​la​ca vi​sok savrše​no
uškrob​ljen ovratnik, a go​vo​rio s unjka​vim i nez​dra​vim zapje​va​njem, smi​juc​ka​ju​ći
se bla​go iz grla kad uopće nije imao razlo​ga za to. Zvao se Mr. Mc​Kissem, a ona je
smogla do​voljno hra​brosti da ga na​kon uporna sa​li​je​ta​nja od​bi​je izgo​va​ra​ju​ći se na
sla​bo zdravlje.
Bila se obe​ća​la mla​di​ću iz Južne Ca​ro​li​ne koji je pri​lič​no ne​odre​đe​no bio po​ve​zan
s trgo​vi​nom mje​šo​vi​te robe. Kosa mu je bila razdi​je​lje​na po sre​di​ni niska čela, glas
mu je bio mek, otegnut i ugo​dan, drža​nje srdač​no i na​metlji​vo, na​vi​ke slo​bod​ne i
ple​me​ni​te. Pri​li​kom posje​ta do​no​sio je Gantu ci​ga​re, dje​ča​ci​ma ve​li​ke ku​ti​je pro​bra​-
nih slatki​ša. Svi su osje​ća​li da je imao do​bre izgle​de.
Što se tiče osta​lih - od​nosno Bena i Lu​kea - njih su osta​vi​li da leb​de u limbu; a
Ste​ve je od svo​je osamna​este go​di​ne najve​ći dio ži​vo​ta pro​veo izvan doma, ži​vo​ta​re​-
ći mje​se​ci​ma od skitnje, ništavnih za​posle​nja i sitnih kri​votvo​re​nja na ra​čun oca u
New Orle​ansu, Jac​ksonvilleu, Memphi​su, i javlja​ju​ći se za​bri​nu​toj obi​te​lji na​kon du​-
gih razdob​lja te​legra​mom da je očajno bo​lestan, ili, posred​stvom pajda​ša koji bi za tu
pri​li​ku po​su​dio naslov »dokto​ra«, da umi​re i da će doma sti​ći u sandu​ku ako ne po​-
ša​lju po nje​go​vo izmršavje​lo ti​je​lo.

Tako je Euge​ne, pri​je nego što je navršio osam go​di​na, ste​kao dru​gi krov i za​uvi​-
jek izgu​bio burno, nesretno, toplo sre​dište svo​ga doma. Iz dana u dan nje​mu nije bilo
jasno odakle će mu sti​ći svagdašnja hra​na, zaklon i poste​lja, iako je bio pri​lič​no si​gu​-
ran da će sve to do​bi​ti: jeo je gdje god se za​te​kao, kod Ganta ili kod majke; po​-
katkad, premda ri​jetko, spa​vao je s Lu​ke​om u nagnu​toj stražnjoj sobi kosa stro​pa,
koja je bila gru​bo okre​če​na, po​ve​za​na vi​so​kim izli​za​nim ste​pe​ni​ca​ma s ku​hinjskim
tri​je​mom i puna vo​nja sta​rih knji​ga slo​že​nih u ku​ti​je i slatkih mi​ri​sa voć​nja​ka. U njoj
su bila dva kre​ve​ta; bio je ushi​ćen time što ne​uobi​ča​je​no za​uzi​ma cio ma​drac, sa​nja​-
ju​ći o danu muške slo​bo​de. Ali mu to Eli​za nije često do​pušta​la: bio je dio nje same.
Za​bo​ravlja​la ga je za vri​je​me dnevne žurbe, ali ga je noću zva​la te​le​fo​nom, zahti​-

106
je​va​la da se vra​ti i ko​ri​la He​len što ga za​drža​va. Posto​ja​la je po​tisnu​ta bitka za nj
izme​đu Eli​ze i nje​ne kće​ri: da​ni​ma za​okuplje​na vo​đe​njem Dixi​elanda, izne​na​da bi se
sje​ti​la da ga nema na obro​ci​ma, pa bi ga lju​ti​to pozva​la na te​le​fon.
- Za​bo​ga, mama, - od​go​vo​ri​la bi lju​ti​to He​len. - On je tvo​je di​je​te, nije moje. Ali
ne že​lim gle​da​ti kako ska​pa​va od gla​di.
- Što ho​ćeš reći? Što ho​ćeš reći? Otrčao je kad je ru​čak bio na sto​lu. Pripre​mi​la
sam mu ov​dje nešto do​bro za jelo. Hm! Nešto do​bro za jelo.
He​len pokri​je ru​kom slu​ša​li​cu i iskre​ve​lji se pre​ma nje​mu opo​na​ša​ju​ći pentland​-
sko drža​nje, glas i izgo​va​ra​nje, dok je on ma​čji pod​muklo sta​jao i smi​ju​ljio se.
- Hm! Što, jao meni, di​je​te, da - čeka te do​bra juha.
On je zbu​nje​no šu​tio.
A za​tim glasno: - No, to je tvo​je gle​dište, a ne moje. Ako on ne želi tamo biti, ja ne
mogu po​mo​ći.
Kad bi se vra​tio u Dixi​eland, Eli​za bi ga ispi​ti​va​la uz​drhta​lih usa​na od gorči​ne;
povri​je​di​la bi nje​gov osjetlji​vi po​nos tru​de​ći se da ga za​drži uza se.
- Što zna​či to tvo​je bje​ža​nje k tati? Da sam ja na tvom mjestu, meni to po​nos ne bi
do​pustio. Ja bih se sra-mi-la! - Lice joj se razvla​či​lo u go​rak uvri​je​đen osmi​jeh. - He​-
len te ne može pod​ni​je​ti. Ona ne želi da tamo do​la​ziš.
Ali silne dra​ži Ganto​ve kuće, sve one povje​ša​ne i na​do​da​ne sitni​ce, muški mi​ris,
guste po​vi​ju​še, ve​li​ka smo​lasta sta​bla, buč​na odi​je​lje​nost od svi​je​ta, mje​hu​rasti lak,
vru​ća te​le​ća koža, udob​nost i obi​lje, lako su ga odvla​či​li iz ve​li​kog hlad​nog gro​ba
Dixi​elanda, oso​bi​to zimi, jer je Eli​za pretje​ra​no šte​dje​la ugljen.
Gant mu je već dao ime »Šta​la«. Sada bi se jutrom, na​kon obilna do​ruč​ka, za​pu​tio
u grad niz uli​cu Spring, sla​žu​ći usput na​pad što ga je ra​ni​je ču​vao za dnevnu sobu.
Jurnuo bi kroz ši​ro​ki hlad​ni hod​nik Dixi​elanda, oko​mivši se na Eli​zu i dvi​je-
tri crnki​nje, za​posle​ne oko spre​ma​nja do​ruč​ka za glad​ne sta​na​re koji su se žesto​ko
lju​lja​li na tri​je​mu. Sad je istre​sao sve pri​go​vo​re, sve uvre​de što ih nije bio izgo​vo​rio
kad je ku​pi​la kuću.
- Ženo, ti si otišla od mog sto​la i moje poste​lje, mene si izvrgla ruglu ci​je​log svi​je​-
ta i osta​vi​la svo​ju dje​cu da pomru. Kakva si so​to​na, nema te stva​ri koju ne bi uči​ni​la
da me izmu​čiš, po​ni​ziš i osra​mo​tiš. Po​bjegla si od mene pod moju sta​rost; osta​vi​la si
me da umrem sam. Ah, gospo​de! Go​rak je bio onaj dan za sve nas kad su tvo​je
pohlepne oči prvi put pale na ovu prokle​tu, ovu groznu, ovu ubi​lač​ku i krva​vu šta​lu.
Nema te gnu​so​be koju ti ne bi pod​ni​je​la samo ako misliš da će ti od nje zazvo​ni​ti
pet centa u dže​pu. Pala si tako nisko da ti se ni tvo​ja bra​ća ne pri​mi​ču. 'Ni zvi​jer ni
čovjek ne pade tako strašno’.
A u smoč​ni​ci, iznad peći i po bla​go​va​oni​ci zvonki su gla​so​vi crnki​nja pršta​li od
smi​je​ha.

107
 - Taj čovjek zna kako se go​vo​ri!
Eli​za je loše postu​pa​la s crnci​ma. No​si​la je u sebi svu od​bojnost i ne​povje​re​nje
goršta​ka pre​ma nji​ma. Osim toga, ni​ka​da nije ima​la poslu​ge, pa nije zna​la kako da ih
prihva​ća i kako da im bla​go na​re​đu​je. Stalno je grdi​la i ko​ri​la prlja​ve crne dje​-
vojke, mu​če​na mišlju da joj kra​du na​mirni​ce i opre​mu i dangu​be vri​je​me za koje ih
ona pla​ća. Pla​ća​la ih je pre​ko vo​lje, uste​žu​ći im od male pla​će novčić ili dva sva​ki
put, pred​ba​cu​ju​ći im nji​ho​vu li​je​nost i glu​post.
- Što si ra​di​la sve ovo vri​je​me? Jesi li pospre​mi​la gore one stražnje sobe?
- Ne, gospo​đo, - reče crnki​nja aljka​vo, vu​ku​ći za so​bom noge niz ku​hi​nju.
- Sve​ga mi - gnja​vi​la je Eli​za - ni​kad još u ži​vo​tu ni​sam vi​dje​la tako ne​va​lja​lu i
tro​mu crnču​gu. Ne misliš valjda da ću te pla​ća​ti za tra​će​nje vre​me​na.
Tako bi išlo po ci​je​li dan. Zbog toga je Eli​za često za​po​či​nja​la dan bez ijed​ne
sluški​nje: dje​vojke bi otišle uve​čer mrzo​voljno mrmlja​ju​ći, a idu​će​ga se jutra ne bi
po​ja​vi​le. Što​vi​še, glas o nje​zi​noj svad​lji​voj sitni​ča​vosti pu​kao je uzduž i popri​je​ko
crnač​ke četvrti. Posta​ja​lo joj je sve teže naći bilo koga tko bi za nju ra​dio. Kad bi se
pro​bu​di​la i uvi​dje​la da je sama bez ikakve po​mo​ći, potpu​no bi se zbu​ni​la i smjesta
pozva​la He​len na te​le​fon, siplju​ći svo​ju čangri​za​vu pri​ču dje​vojci u uho i prekli​nju​ći
je za pri​po​moć:
- Ka​žem ti, di​je​te, ne znam što da ra​dim. Zavrnu​la bih im nevri​jed​nu crnač​ku šiju.
Osta​la sam sama samca​ta s pu​nom ku​ćom lju​di.
- Mama, za​bo​ga, što se do​go​di​lo? Zar ne mo​žeš za​drža​ti jed​nog crnca u kući. Dru​-
gi lju​di mogu. Što s nji​ma zapra​vo ra​diš?
Ali, srdi​ta i bi​jesna, ona bi na​pusti​la Ganto​vu kuću i otišla k ma​te​ri, poslu​žu​ju​ći
oko sto​lo​va srdač​na i do​bro raspo​lo​že​na. Svi su je sta​na​ri ve​oma vo​lje​li: go​vo​ri​li su
da je krasna dje​vojka. Svi su to go​vo​ri​li. U njoj je bilo izdašne i nešted​lji​ve ve​li​ko​-
dušnosti, nagla​še​ne is​crplju​ju​će ži​vosti, a to je izje​da​lo nje​no jad​no zdravlje i tanke
za​li​he sna​ge, te je zbog oslab​lje​nih ži​va​ca često za​pa​da​la u histe​ri​ju a katka​da se i fi​-
zič​ki sla​ma​la. Bila je vi​so​ka go​to​vo šest sto​pa: ima​la je ve​li​ke ruke i sto​pa​la, tanke
ravne noge, košča​to ple​me​ni​to lice, dugu jaku bra​du po​ma​lo obje​še​nu, otkri​va​ju​ći
ve​li​ke pozla​će​ne gornje zube. Ali usprkos mrša​vosti nije izgle​da​la od​bojno niti je
bila kost i koža. Lice joj je bilo puno srdač​nosti i privrže​nosti, osjetlji​vo, du​ševno,
uvri​je​đe​no, ki​se​lo, histe​rič​no, ali po​ne​kad pro​zirno blista​vo i li​je​po.
Ima​la je du​ševnu i tje​lesnu potre​bu da se is​crplju​je či​ne​ći dru​gi​ma uslu​ge, i tre​ba​lo
je da bude oba​su​ta teškim zahva​la​ma za te uslu​ge, a još je više tre​ba​lo da osje​ti kako
se do nje​zi​nih na​po​ra ne drži. Već u po​četku go​to​vo bi se za​ni​je​la na​bra​ja​ju​ći svo​je
pri​tužbe, pri​ča​ju​ći kako radi za Eli​zu gla​som koji je posta​jao opor i histe​ri​čan:
- Ako i najma​nja sitni​ca pođe na​opa​ko, već je na te​le​fo​nu. To nije moja dužnost da
idem gore i ra​dim kao crnac za go​mi​lu sta​rih jefti​nih sta​na​ra. Ti to znaš, je li tako? Je

108
li tako?
- Da - reče Euge​ne krotko slu​že​ći kao slu​ša​teljstvo.
- Ali ona bi pri​je umrla nego to prizna​la. Da li je ikad ču​ješ da rekne ijed​nu ri​ječ
zahvalnosti? Do​bi​jem li ja, - reče ona s izne​nad​nim smi​je​hom, presje​kavši na​čas
histe​ri​ju svo​jom ve​li​kom ve​dri​nom - do​bi​jem li ja za to ko​li​ko je crno ispod nokta?
- Ne - zaski​či Euge​ne prsnuvši u lu​đač​ki smi​jeh.
- Što, jao meni, di​je​te. Hm! Da. Čeka te do​bra juha - reče ona po​taknu​ta svo​jim
da​rom za burlesku.
On raz​drlji ovratnik, otkopča hla​če i sva​li se na pod u strašnom na​pa​du smi​je​ha.
- Dosta! Dosta! Ugu​šit ćeš me!
- Hm! Što, jao meni! Da - nasta​vi ona ce​re​ći se pre​ma nje​mu kao da se nada da će
joj to uspje​ti.
Ipak, bez ob​zi​ra na to da li je Eli​za bila bez sluški​nja ili nije, ona je do​la​zi​la sva​ki
dan za ru​čak da po​mogne kod sto​la, a često i uve​čer kad bi Gant i dje​ča​ci jeli kod
Eli​ze umjesto doma. Do​la​zi​la je zbog svo​je du​bo​ke že​lje da slu​ži, zbog za​do​vo​lje​nja
potre​be da više daje nego što pri​ma za uzvrat, i zbog toga što su je, usprkos ša​la​ma
što ih je s Gantom zbi​ja​la na ra​čun »Šta​le« i »jefti​nih sta​na​ra«, usko​me​ša​nost oko
hra​nje​nja, zve​ket ta​nju​ra i pri​gu​še​ni ža​mor nji​ho​va razgo​vo​ra po​ti​ca​li i uzbu​đi​va​li.
Tre​ba​lo joj je, kao Gantu, kao Lu​keu, oduška u ži​vo​tu, gi​ba​nja, uzbu​đe​nja: htje​la
je vla​da​ti, za​bavlja​ti, biti sre​dište pažnje. Čim bi je za​mo​li​li, pje​va​la je sta​na​ri​ma,
uda​ra​ju​ći po jefti​nom kla​vi​ru svo​jim teškim toč​nim do​di​ri​ma, pje​va​ju​ći ja​kim, tre​pe​-
ra​vim, po​ma​lo tvrdim sopra​nom izbor kla​sič​nih, senti​mentalnih i ša​lji​vih pje​sa​ma.
Euge​ne je pamtio bla​ge prohlad​ne ljetne noći, okuplje​ne sta​na​re i »Pi​tam se tko je
sada lju​bi« koju je Gant zahti​je​vao po sto puta; »Lju​bi me i ci​je​li svi​jet je moj«; »U
pusti​nji kad ohla​di se pi​je​sak«; »Crvendać nad to​bom pje​va, dje​vo«; »Ko​nac savrše​-
nog dana«; i »Alexander’s Rag-Time Band« koju je Luke tjed​ni​ma vježbao mu​če​ći
ci​je​lu kuću i s gromkim uspje​hom pje​vao u školskom zbo​ru.
Na​kon toga bi u stu​de​noj tami nasta​vio Gant na tri​je​mu, za​va​ljen u sto​li​cu za lju​-
lja​nje; nje​gov snažni glas razli​je​gao se mirnim susjed​stvom, dok je oča​ra​vao sta​na​re
svo​jom go​vornič​kom bu​ji​com, rje​še​nji​ma državnih pro​ble​ma i mišlje​njem o te​ku​-
ćim no​vosti​ma koje je bilo puno pre​dra​su​da ali smje​lo.
- A što smo mi uči​ni​li, gospo​do? Po​to​pi​li smo im morna​ri​cu u akci​ji koja je tra​ja​la
samo dva​de​set mi​nu​ta, oba​suvši je olu​jom zrna i gra​na​ta, Ted​dy i nje​go​va ko​nji​ca
za​uze​li su bre​žu​ljak kod Santi​aga - sve je bilo go​to​vo, kao što zna​te, za ne​ko​li​ko
mje​se​ci. Obja​vi​li smo rat ne misle​ći da iz nje​ga kasni​je izvu​če​mo do​bi​tak; došli smo
jer se gnjev ve​li​ko​ga na​ro​da pro​bu​dio zbog nepravde pre​ma ma​nje​mu, a za​tim, s ve​-
li​ko​dušnošću dostojnom najve​ćeg na​ro​da na licu zemlje, pla​ti​li smo svom po​ra​že​-
nom nepri​ja​te​lju dva​de​set mi​li​ju​na do​la​ra. Ah, gospo​de! To je uisti​nu bila ve​li​ko​-

109
dušnost! Misli​te li da bi ije​dan dru​gi na​rod to uči​nio, je li?
- Ne bi - rekli bi sta​na​ri za​nosno.
Nisu se oni uvi​jek sla​ga​li s nje​go​vim po​li​tič​kim na​zo​ri​ma - Ro​ose​velt je bio ne​-
pogre​ši​vi po​to​mak Ju​li​ja Ce​za​ra, Na​po​le​ona Bo​na​parte i Abra​ha​ma Lincolna - ali su
osje​ća​li da je bio pa​metna gla​va i da bi da​le​ko do​gu​rao u po​li​ti​ci.
- Taj je čovjek tre​bao biti pravnik - go​vo​ri​li su oni.
Me​đu​tim je među ove oda​bra​ne pla​ni​ne pro​di​rao jak za​puh svi​je​ta, po​put po​ljupca
pli​me koja li​je​no na​do​la​zi s obilnim zapljuski​va​njem vode i od​bi​ja se u vre​lo svo​je
rastu​će sna​ge da bi se po​no​vo ba​ci​la napri​jed još da​lje.
U svom pri​mi​tivnom i usre​do​to​če​nom zaklju​či​va​nju Eli​za je zna​la da će lju​di i
žene koji venu u pusti​nji tra​ži​ti oazu, da će oni koji su žed​ni tra​ži​ti vode, i da će oni
koji je​dva dišu u ravni​ca​ma gle​da​ti u pla​ni​ne da tamo nađu utje​he i od​mo​ra. To nje​-
zi​no po​ga​đa​nje bilo je tako toč​no da su ga, na​kon što bi se obisti​ni​lo, svi sla​vi​li pod
ime​nom »vi​do​vi​tosti«.
Uli​ce koje su pri​je de​set go​di​na bile gola ilo​va​ča sad su poplo​ča​va​li; Ganta je hva​-
tao bi​jes zbog pri​re​za za poplo​če​nje, kleo je zemlju, dan svog ro​đe​nja, smi​ca​li​ce so​-
to​ni​ne dje​ce. Ali je Euge​ne išao za ba​čva​ma vre​log katra​na na ko​ta​či​ma; pro​-
matrao kako ve​li​ki va​ljak, ne​man što ga je gnje​či​la u noć​nim mo​ra​ma, dro​bi u prah
sloj ka​me​nja; osje​ćao si​lan ushit dok bi gle​dao kako se pro​du​lju​je ista​nje​ni mi​rišlji​vi
je​zik ploč​ni​ka.
S vre​me​na na vri​je​me je​dan na​pa​dan Ca​dillac ci​lin​drič​no je ste​njao uz bri​jeg
pokraj Dixi​elanda: kad je za​pi​njao, Euge​ne mu je držao palce da uspi​je - Jim
Sawyer, mla​da krv, do​la​zio je po Miss Cutler, lje​po​ti​cu iz Pittsburgha: on je otva​rao
vra​ta na izbo​če​nom crve​nom trbu​hu. Ula​zi​li su unutra.
Po​ne​kad, kad se Eli​za zna​la pro​bu​di​ti i vi​dje​ti da joj je poslu​ga nesta​la, sla​la ga je
u crnač​ku četvrt da pri​ba​vi novu: u tom gra​du ra​hi​ti​sa on se zavla​čio u nji​ho​ve smrd​-
lji​ve ko​li​be, pro​la​zio kroz usta​ja​li smrad po​to​či​ća gli​ba i otpad​nih voda, kroz smrad​-
ne po​dru​me, kroz cio usmrđe​ni la​bi​rint na​se​lja ra​zastrtog po bri​je​gu. Ula​zio je u vru​-
će zatvo​re​ne jazbi​ne nji​ho​vih soba da im upozna divlju dra​žest ti​je​la izva​lje​nih na le​-
ža​ju, bu​čan smi​jeh i mi​ris tropske pra​šu​me po​mi​je​ša​ne s prže​njem jela i isku​ha​va​-
njem rub​lja.
- Že​li​te li posla?
- Čiji si ti mali deč​ko?
- Gospo​đe Eli​ze Gant.
Ti​ši​na. Odjed​nom: - Ima tamo gore jed​na dje​vojka kod Miss Corpe​ning koja tra​ži
posla. Ti je potra​ži.
Eli​za ih je jastre​bo​vim okom nad​zi​ra​la da ne kra​du. Jed​nom je s de​tekti​vom
pretra​ži​la u crnač​koj četvrti sobu dje​vojke koja ju je na​pusti​la i našla plahte, ruč​ni​ke

110
i žli​ce koje su joj bile ukra​de​ne. Dje​vojka je do​bi​la dvi​je go​di​ne zatvo​ra. Eli​za je vo​-
lje​la gužvu oko za​ko​na, mi​ris i na​pe​tost sud​ni​ca. Kad god se mogla obra​ti​ti za​ko​nu,
ona je to i či​ni​la: uži​va​la je kad bi pod​no​si​la pro​tiv ne​kog tužbu ili kad bi tužba bila
po​dignu​ta pro​tiv nje. Uvi​jek je do​bi​va​la parni​ce.
Kad joj sta​na​ri nisu pod​mi​ri​va​li du​go​va​nja, ona je po​bjed​nič​ki prisva​ja​la nji​ho​ve
stva​ri, a oso​bi​to se ve​se​li​la hva​ta​nju na že​ljeznič​koj posta​ji u je​da​na​est sati uz po​moć
poslušnog re​darstva, okru​že​na ra​dozna​lim grad​skim olo​šem.
Euge​ne se sra​mio Dixi​elanda. Ali se bo​jao da po​ka​že taj sram. Osje​ćao se kao u
slu​ča​ju s The Post - izigran, spu​tan, ulovljen u zamku. Mrzio je ne​do​lič​nost svog ži​-
vo​ta, gu​bi​tak dosto​janstva i iz​dvo​je​nosti, po​ko​ra​va​nje buč​noj ru​lji unu​tar če​ti​ri zida
koji nas od nje šti​te. Više je osje​ćao nego ra​zu​mi​je​vao za​lud​nost, zbrku i sli​je​pu
okrutnost nji​ho​vih ži​vo​ta - nje​gov su duh ra​za​pi​nja​le muke oča​ja i zbu​nje​nosti kako
je sve više i više spozna​vao da nji​ho​vi ži​vo​ti nisu mogli biti beznad​ni​je izvi​to​pe​re​ni,
uvrnu​ti, osa​ka​će​ni i otpa​li od sva​ke jed​nostavne udob​nosti, smi​re​nosti i sre​će, kao da
su sami namjerno za​uzla​va​li čvor, izo​bli​ča​va​li uzor. Gu​šio se od bi​je​sa: po​mislio bi
na Eli​zin po​la​ga​ni go​vor, beskrajna prisje​ća​nja, raz​dra​žu​ju​će pu​će​nje usa​na i po​bli​je​-
dio od suz​drža​nog gnje​va.
U to je vri​je​me jasno vi​dio nji​ho​vu bi​je​du, opasnost od ubožni​ce, sa​blasno spo​mi​-
nja​nje ubo​garskog grob​lja, oda​nost su​lu​doj mi​to​lo​gi​ji zgrta​nja bla​ga; u nje​mu je ti​-
nja​la srdž​ba kao že​ra​vi​ca zbog nji​ho​ve ža​losne pohle​pe. Nije bilo mjesta posve​će​nog
nji​ma sa​mi​ma, mjesta odre​đe​nog za vlasti​to bo​ra​vište, mjesta zaklo​nje​nog od pro​va​-
le sta​na​ra.
Kako se kuća pu​ni​la, tako su se oni se​li​li iz sobe u so​bi​cu, spušta​ju​ći se postupno
niz jad​ne ste​pe​ni​ce svog ži​vo​ta. Osje​ćao je da će ih to ra​ni​ti, ogru​bi​ti: čak i tada je
čvrsto vje​ro​vao u hra​nu, sta​no​va​nje i udob​nost - osje​ćao je da ci​vi​li​zi​ran čovjek
mora s time po​če​ti; gdje god je duh usahnuo, znao je da nije usahnuo zbog ishra​ne i
vo​do​vo​da.
< Kako se kuća pu​ni​la, u ljetnoj se​zo​ni, tre​ba​lo je če​ka​ti da sta​na​ri jedu pri​je nego
što bi se našlo mjesto za nj, pa je mrzo​voljno lu​njao ispod po​dignu​tog stražnjeg tri​je​-
ma Dixi​elanda, divljač​ki istra​žu​ju​ći mrač​ni po​drum ili dvi​je vlažne le​de​ne sobe bez
pro​zo​ra što ih je Eli​za, kad god je mogla, iznajmlji​va​la crnki​nja​ma.
Sad je pozna​vao sitni​ča​vu svi​re​post se​oskog sta​le​ža. Ne​ko​li​ko go​di​na se ne​dje​-
ljom ku​pao, četkao, obla​čio svo​je po​ma​za​no ti​je​lo u čisto rub​lje i ko​šu​lju i od​la​zio, u
ugod​noj vre​vi ne​djeljnog jutra, u prezbi​te​ri​jansku ne​djeljnu ško​lu. U ovo vri​je​me
već je bio pro​šao po​du​ku ne​ko​li​ko usi​dje​li​ca koje su nje​go​vo dje​tinjstvo upu​ti​le u
vje​ru i ka​te​ki​zam, božju do​bro​tu i osnovne pojmo​ve ne​beskog ustrojstva. Ra​ni​je se
ne​ra​do odri​cao pet centa, misle​ći na ko​la​če i slatku sodu, ali sad se već lakše s tim
mi​rio, jer mu je obič​no do​voljno pre​osta​ja​lo za mrzle ga​zi​ra​ne gutlja​je kraj fonta​ne s

111
na​pi​ci​ma.
Hi​tao je kroz svje​ži ju​tarnji ne​djeljni zrak sa željnim uzbu​đe​njem da oba​vi dužnost
pred olta​ri​ma, zastajku​ju​ći bli​zu crkve pred ko​jom su bili postro​je​ni re​do​vi dje​čač​ke
vojne ško​le, jasno razbi​je​ni na svrsta​ne baptiste, me​to​diste i prezbi​te​ri​jance.
Dje​ca su se skuplja​la u ve​li​koj prosto​ri​ji pokraj crkve i ula​zi​la, na​kon što bi uvod​-
na služba završi​la, u male razre​de koji su se sli​je​va i zdesna ni​za​li po​put pče​li​njeg
saća. S po​vi​še​ne go​vorni​ce nad​zi​rao ih je nad​stojnik, Škot, zu​bar crno-sive bra​de,
sti​ješnjen u malo balsa​mi​ra​ne kože, kome kao da su sta​ni​ce, tki​va i ke​mijski so​ko​vi
bili zasta​li u sta​nju vanvre​menskog leb​dje​nja, i koji iz de​setlje​ća u de​setlje​će nije ni​-
ma​lo sta​ri​je izgle​dao.
On je či​tao pro​po​vi​jed ili pa​ra​bo​lu koju su toga dana pro​uča​va​li, objašnja​vao je
ce​zarski suho i sa​že​to, i pre​da​vao službu svom po​moć​ni​ku, obri​ja​nom čovje​ku s na​-
oča​la​ma wilsonskog izgle​da, ta​ko​đer Ško​tu, koji im se s hlad​nom bla​gošću smi​je​-
šio iznad vi​so​kog sjajnog ovratni​ka i vo​dio ih kroz sti​ho​ve hva​lospje​va, uzdi​žu​ći
ruke i bu​lje​ći u njih s ohra​bre​njem, kad su se pri​mi​ca​li zbo​ru. De​be​la usi​dje​li​ca
snažno je lu​pa​la po kla​vi​ru koji se tre​sao kao list.
Euge​ne je vo​lio vi​so​ke kristalne dje​čje gla​so​ve, ko​ji​ma su okosni​ca bili sta​ri​ji dje​-
ča​ci i dje​vojči​ce, a te​melj jaka grla uče​ni​ka i uče​ni​ca sred​nje ško​le. Pje​va​li su:

»Do​ba​ci uže, do​ba​ci uže,
Netko se da​nas uta​pa«…

onih ju​ta​ra kad su mi​lo​da​ri od​la​zi​li za mi​si​onarski rad. Pje​va​li su ta​ko​đer:

»Mi ćemo se zbrat na ri​je​ci,
Onoj divnoj, divnoj ri​je​ci.«

Ovu je ve​oma vo​lio. I ple​me​nit za​nos pjesme »Napri​jed, kršćanska vojsko«.
Za​tim je od​la​zio u jed​nu od so​bi​ca sa svo​jim razre​dom. Klizna vra​ta treska​la su
svu​da uoko​lo; usko​ro je tihi šum ispu​nja​vao ci​je​lu zgra​du.
U nje​go​vu sa​dašnjem razre​du bili su sami dje​ča​ci. Uči​telj mu je bio vi​sok blje​do​-
lik mlad čovjek, po​gu​ren i ta​nak, koji je svim dru​gim dje​ča​ci​ma bio poznat kao
tajnik YMCA5. Bo​lo​vao je od tu​berku​lo​ze, ali dje​ča​ci su mu se di​vi​li kao bivšem
vrsnom igra​ču ba​se​balla i ko​šarke. Go​vo​rio je tužnim, sla​du​nja​vim, cvi​le​ćim gla​-
som; na​pad​no je sli​čio na Krista; prisno im je izla​gao lekci​je, pi​ta​ju​ći ih gdje bi im
one mogle ko​risti​ti u sva​kod​nevnom ži​vo​tu, u poslušnosti i lju​ba​vi pre​ma ro​di​te​lji​ma
i pri​ja​te​lji​ma, u dužnosti​ma, lju​baznosti i kršćanskom mi​losrđu. I re​kao im je da se
upi​ta​ju, kad su u sumnji kako da se vla​da​ju, što bi ka​zao Krist: često je on u svo​joj
me​lanko​li​ji go​vo​rio o Kristu, po​ma​lo ne​za​do​voljnim gla​som - dok je go​vo​rio, Euge​-

112
ne se bi​jed​no osje​ćao, ne​jasno misle​ći o ne​čem me​kom, dla​ka​vom, s vlažnim je​zi​-
kom.
Bio je nervo​zan i zatvo​ren: dru​gi su se dje​ča​ci prisno pozna​va​li - živje​li su u ave​-
ni​ji Montgo​mery, na​jotmje​ni​joj uli​ci u gra​du, ili u nje​zi​nu susjed​stvu. Po​ne​kad mu je
neki od njih ce​re​ći se znao reći: - Ho​će​te li ku​pi​ti Su​botnji ve​černji glasnik, gospo​di​-
ne?
U toku tjed​na Euge​ne ni​kad nije za​di​rao u nji​hov ži​vot, čak ni izda​le​ka. Strašno je
pretje​ri​vao su​de​ći o nji​ho​voj oso​bi​tosti; za​osta​lo selo brzo se razvi​ja​lo pra​vi grad -
malo je u nje​mu bilo sta​rih po​ro​di​ca po​put Pentlando​vih, a sta​leški sustav, kao
u svim gra​do​vi​ma za od​mor, stalno se mi​je​njao, ovi​se​ći uglavnom o bo​gatstvu,
ambi​ci​ji i smje​losti.
Harry Tarkinton i Max Isa​acs su bili baptisti, kao što je bila ve​ći​na lju​di, osim
Ško​ta, u Ganto​vu susjed​stvu. U društve​nim razmje​ri​ma baptisti su bili naj​brojni​ji i
smatra​li su ih na​jo​bič​ni​ji​ma: nji​hov pastor bio je kru​pan zde​past čovjek crve​na lica i
bi​je​le ha​lje, koji je ostavljao ve​li​ki go​vornič​ki do​jam, ri​ču​ći na njih po​put lava, gu​ču​-
ći im kao grli​ca, uvla​če​ći često svo​ju ženu u pro​po​vi​jed da bi posti​gao prisnost i
izazvao smi​jeh, u pristu​pu što su ga angli​kanci, koji su bili na​jod​lič​ni​ji u društvu, i
prezbi​te​ri​janci, ma​nje sjajni ali du​bo​ko ću​do​red​ni, je​dva smatra​li kre​posnim. Me​to​-
disti su za​uzi​ma​li sre​di​nu izme​đu svje​ti​ne i vi​so​kog društva.
Ovaj uškrob​lje​ni i do​bro očetka​ni svi​jet prezbi​te​ri​ja​nizma ne​dje​ljom ujutro, sa
svo​jom tri​jeznom do​lič​nošću, osje​ća​jem umje​re​nosti, natru​hom mirnog bla​gosta​nja,
čvrstim po​lo​ža​jem, sre​đe​nim obre​dom i zatvo​re​nim kru​gom du​bo​ko ga se
dojmio svo​jom smi​re​nošću. On je tvrdo osje​ćao da ne spa​da u taj svi​jet; ula​zio je u
nj iz zaglušnog ne​re​da svo​ga ži​vo​ta jed​nom tjed​no, gle​dao ga i od​la​zio iz nje​ga, go​-
di​na​ma, s oja​đe​nim srcem stranca. A žitki po​lumrak crkve, bo​ga​te da​le​ke orgu​lje,
tihi unjka​vi glas škotskog pasto​ra, beskrajne mo​litve i mnoštvo sli​či​ca iz
kršćanske mi​to​lo​gi​je što ih je po na​go​vo​ru usi​dje​li​ca skupljao kao di​je​te, osta​vi​li su
u nje​mu nešto od muke, ta​janstva i ću​tilne lje​po​te vje​re, nešto dub​lje i veće nego što
je bila ta stro​ga do​lič​nost.

113
 12.


On je u Dixi​elandu najvi​še mrzio zimu i mrku je​sen na samrti - mutna svjetla s
upljuvci​ma muha, nujno tu​ma​ra​nje ku​ćom u potra​zi za topli​nom. Eli​za ne​ured​no
umo​ta​na u star džemper, prljav šal i izno​šen muški ka​put. Ma​za​la je gli​ce​ri​nom ruke
ispu​ca​le od hlad​no​će. Mrzli zi​do​vi tru​nu​li su od vla​ge i upi​ja​li smrt iz oko​li​ne: jed​na
je žena umrla od ti​fu​sa, nje​zin muž je brzo iza​šao u hod​nik i obje​sio ruke. Bili su iz
Ohi​oa.
Gore, na usnu​lom tri​je​mu, Ži​dov uska lica kašljao je ci​je​lu bo​go​vetnu noć.
- Za​bo​ga, mama - bjesni​la je He​len - zašto si ga pri​mi​la? Zar ne vi​diš da ima su​ši​-
cu?
- Što, ne-e - rekla je Eli​za na​pu​ćivši usne. - Re​kao je da ima ne​kih po​teško​ća s
dušni​kom. Ja sam ga upi​ta​la, i on se smi​jao od sveg srca: ’Što, gospo​đo Gant,’ - re​-
kao je ... i tu bi usli​je​di​la beskrajna pri​po​vi​jest, ukra​še​na s mno​go kri​vu​da​vih pri​to​ka.
Dje​vojku je hva​tao bi​jes: jed​na od osnovnih Eli​zi​nih crta bila je da sli​je​po bra​ni ono
što joj je do​no​si​lo no​vac.
Ži​dov je bio lju​ba​zan čovjek. Nježno je kašljao u svo​je bi​je​le ruke i jeo kruh pržen
s izmuć​ka​nim ja​ji​ma na masla​cu. Euge​ne ga se nije mo​gao na​si​ti​ti: ne​vi​no ga je zvao
»Ži​dovljev kruh« i još pi​tao. Lic​henfels se nježno smi​jao i kašlju​cao, nje​go​va crno​-
ma​njasta žena pu​ca​la je od zdra​va smi​je​ha. Dje​čak mu je či​nio male uslu​ge, on mu je
od tjed​na do tjed​na da​vao po novčić. Bio je suknar iz gra​da New Jerseya. U pro​lje​će
je oti​šao u lje​či​lište; tamo je kasni​je umro.
Zimi su ri​jetki smrznu​ti sta​na​ri, ona lica, one oso​be što posta​ju obič​ne od po​-
navlja​nja, sa​ti​ma sje​di​li kraj uglje​na na ognjištu u sa​lo​nu, beskrajno se lju​lja​ju​ći,
otupje​la gla​sa i kretnje, i Dixi​eland im je, bez sumnje, bio jed​na​ko grozno do​sa​dan,
kao što su oni bili Euge​neu.
On je više vo​lio lje​ta. Tada su do​la​zi​le tro​me žene s vru​ćeg bo​ga​tog Juga, crno​ko​-
se bje​lo​pu​te dje​vojke iz New Orle​ansa, ri​đo​ko​se pla​vu​še iz Ge​orgi​je, žud​nja iz Južne
Ca​ro​li​ne koja crnač​ki ote​že u go​vo​ru. A bila je tu i ma​la​rič​na klo​nu​lost iz
Mississippi, s neznatnim pre​lje​vom žu​ti​la, ali s bi​je​lim zu​bi​ma što gri​zu. Je​dan iz
Južne Ca​ro​li​ne, crve​na lica i ni​ko​tinskih prsti​ju, sva​kod​nevno ga je vo​dio na utakmi​-
ce ba​se​balla; vi​tak i žut vlasnik planta​že, ma​la​ri​čar iz Mississippi, pla​ni​na​rio je i s
nji​me lu​tao po mi​risnim gorskim do​li​na​ma; noću je čuo gla​san ženski smi​jeh, nje​žan
i okru​tan, s mrač​nih tri​je​mo​va, čuo je bujne grle​ne gla​so​ve muška​ra​ca; vi​dio je po​-
pustlji​vi po​tajni blud Juga - tamno odva​ja​nje nji​ho​vih po​noć​nih ti​je​la i ju​tarnju ne​vi​-
nost. Žud​nja je krva​vim klju​nom ki​da​la nje​go​vo srce kao lju​bo​morna kre​post: bio je
mo​ra​lan u ono​me što se nje​mu ni​je​ka​lo.

114
 Izjutra je bo​ra​vio kod Ganta s He​len, lopta​ju​ći se s Buste​rom Isa​ac​som, Maxo​vim
ro​đa​kom, buc​mastim ve​se​lim dje​ča​či​ćem koji je ži​vio u susjed​noj kući, dok ga ne bi
od​ma​mio bo​gat mi​ris He​le​ni​ne vru​će pite. Ona ga je sla​la do ma​log ži​dovskog du​ća​-
na na dnu uli​ce po jake za​či​ne koje je to​li​ko vo​lje​la: sje​li bi za stol u kasno jutro i jeli
uki​se​lje​no povrće, de​be​le kriške zre​lih rajči​ca obilno pre​ma​za​ne ma​jo​ne​zom, žuć​-
kastu pro​ci​je​đe​nu kavu, hrska​vi​ce i uštipke, vru​ću pitu po​su​tu ora​si​ma i mi​rišlji​-
vo po​li​ve​nu masla​cem, sen​dvi​če s me​kom sla​ni​nom i krastavci​ma, i pili le​de​ne so​ko​-
ve sa so​dom.
Nje​go​vo povje​re​nje u gantovsko bla​gosta​nje bilo je ne​ogra​ni​če​no: ta bo​ga​ta rizni​-
ca uži​ta​ka do​la​zi​la je iz ne​is​crpi​vih izvo​ra. Ži​vahne ko​ko​ši ve​se​lo su ko​ko​da​ka​le ci​-
je​log jutra; snažni crnci no​si​li su že​ljeznim ku​ka​ma kapljiv led iz za​pu​še​nih kola; on
je sta​jao ispod nji​ho​vih zu​ja​vih pila i hva​tao le​te​ću le​de​nu kašu u ruke; upi​jao je
mje​ša​vi​nu mi​ri​sa nji​ho​vih tje​le​sa za​jed​no s raskošnom mraznom smje​som i oštru na​-
ulje​nost li​no​le​uma u bla​go​va​oni​ci; a u sa​lo​nu oblo​že​nom ora​ho​vi​nom boje konjske
dla​ke, pro​že​tom sla​du​nja​vim mi​ri​som kla​vi​ra i pljesni​va la​ki​ra​na drve​ta, ona mu je u
pod​ne svi​ra​la i tje​ra​la ga da pje​va pjesme »Wilhelm Teli«, »Kad mi srce čuje tvoj
slatki glas«, »Pjesma bez ri​je​či«, »Ce​leste Aida«, »Izgub​lje​na stru​na« - nje​zin se
dugi i vitki vrat na​pi​njao dok je iz njeg zvo​nio tre​pe​rav glas.
Pru​ža​lo joj je ne​za​sitno ve​se​lje da ga pretrpa​va ki​se​lim i slatkim za​kuska​ma, da ga
u slu​čajnom nastu​pu ne​umorne ži​vosti prevrće po Ganto​voj sofi i da ga, uvrću​ći mu
ruke, oštro pljuska ve​li​kom ru​kom po iskrivlje​nom licu.
Katka​da, po​bjesnivši od ne​kog naglog hira ži​va​ca, pa​kosno bi ga na​pa​la, mrze​ći
ga zbog tamnog za​ne​se​njač​kog lica, pune ispu​ca​le do​nje usne, du​bo​kog po​ni​ra​nja u
sa​nje. Po​put Lu​kea i Ganta, ona je u svi​je​tu tra​ži​la nepresta​nu za​ba​vu za svo​ju ne​-
umornu ži​votnost: razgnjevlji​va​la bi se vi​de​ći da dru​gi teže za​dub​lji​va​nju u sebe -
nje​ga je mrzi​la kad je vi​dje​la da mu se tamno za​ne​se​njač​ko lice gubi nad knji​gom ili
ne​kim pri​zo​rom. Istrgla bi mu knji​gu iz ruku, uda​ra​la ga i pec​ka​la svo​jim
okrutnim divljim je​zi​kom. Naprći​la bi usnu, glu​po kre​ve​lji​la lice na kli​ma​vu vra​tu,
popri​ma​la izraz smu​še​nog idi​otizma i si​pa​la na nj užasnu bu​ji​cu otro​va.
- Ti mala na​ka​zo što oko​lo lu​njaš s tim ču​dač​kim opi​je​nim li​cem. Pra​vi si mali
Pentland, ti smi​ješna mala na​ka​zo, ti. Svi ti se smi​ju. Zar to ne znaš? Zar ne znaš?
Obu​ći ćemo te kao dje​vojči​cu, pa ho​daj oko​lo tako. Ne​maš ni kapi gantovske krvi
u sebi - i tata je baš tako re​kao - ti si plju​nu​ti Gre​eley; ti si ču​dak. Ti sav smrdiš po
pentland​skom ču​daštvu.
Katka​da ju je unu​tarnji bi​jes to​li​ko tištio da ga je ba​ca​la na pod i ga​zi​la.
On nije to​li​ko ma​rio za tje​lesno zlostavlja​nje ko​li​ko joj je zamje​rao otrovnu
mržnju je​zi​ka s ko​jom je mahni​to mu​dro obli​ko​va​la najlju​će žalce. Bi​vao je izvan
sebe od uža​sa, ne​oče​ki​va​no je pa​dao iz Vi​linske zemlje u pa​kao, gle​dao kako mu se

115
bla​go-darni anđeo za tren oka mi​je​nja u zmi​jo​ko​su fu​ri​ju mahni​to urlao, gu​bio svu
svo​ju uzvi​še​nu vje​ru u lju​bav i do​bro​tu. Srljao je k zidu kao ludo kozle, vrište​ći uda​-
rao uzastopce gla​vom i očajno že​lio da mu sti​ješnje​no i pre​na​pu​nje​no srce pukne, da
se u nje​mu nešto slo​mi, ne bi li kako, krva​vo, uma​kao iz za​gušlji​ve tamni​ce svo​ga ži​-
vo​ta.
To joj je ta​ži​lo že​lju; upra​vo to je du​bo​ko žu​dje​la - na​la​zi​la je odu​šak očišće​nja u
svom divljač​kom na​va​lji​va​nju na nj, da bi se za​tim mogla sva rasto​pi​ti od ne​obuzda​-
nog izlje​va lju​ba​vi. Dok bi se on bo​rio i vriskao, zgra​bi​la bi ga svo​jim du​gim ru​ka​ma
i oba​su​la po​ljupci​ma ci​je​lo gnjevno crve​no lice, smi​ru​ju​ći ga srdač​nim laska​njem
upravlje​nim u tre​ćem licu:
- Hej, pa on nije mislio da ja to ozbiljno, je li da nije? Zar nije znao da se ja samo
ša​lim? Gle, on je jak kao mali bik, vidi. On je pra​vi mali div, eto to je on. Hej, stra​-
šan je, stra​šan! Oči će mu isko​či​ti iz gla​ve. Misli​la sam da će pro​bi​ti rupu u zidu. -
Da, gospo​đo. Što, jao meni, da, di​je​te. Čeka te do​bra juha - pri​bje​ga​va​ju​ći svo​joj
snažnoj mi​mi​ci da ga nasmi​je. I on bi se pro​tiv vo​lje smi​jao izme​đu je​ca​ja, pod​no​se​-
ći veću muku zbog ove ago​ni​je lju​ba​vi i po​mi​re​nja nego zbog uvre​de.
Čim bi se pri​mi​rio, ona bi ga sla​la u du​ćan po krastavce, ko​la​če, hlad​no piće u bo​-
ca​ma; on bi po​šao crve​nih oči​ju, prlja​vo iz​brazda​na lica od suza, očajno se ču​dio,
dok je si​la​zio niz uli​cu, zašto se to do​go​di​lo, po​di​žu​ći naglo nogu od zemlje i sme​te​-
no za​su​ku​ju​ći vra​tom od sra​ma koji je u nje​mu buktio.
He​len je bila obu​ze​ta mržnjom pre​ma mrtvi​lu i ma​logra​đanskom ugle​du. Ali je u
srcu bila stro​go konvenci​onalna oso​ba, usprkos svo​joj povre​me​noj prosto​ti koja je
bila puki izraz nje​ne ne​umorne energi​je - na​ivna dje​čji ne​vi​na oso​ba čak i kad se ra​-
di​lo o jed​nostavnoj se​ljač​koj opa​kosti. Na po​pi​su je ima​la ne​ko​li​ko privrže​nih mla​di​-
ća: je​dan ju je obo​ža​vao - mješta​nin, vi​tak, ru​men, pi​ja​ni​ca, grad​ska skitni​ca; dru​gi
je bio kršan, pla​vo​kos, ro​dom iz Tennesse​eja, s na​la​zišta uglje​na; tre​ći pak iz Južne
Ca​ro​li​ne, sugra​đa​nin za​ruč​ni​ka nje​zi​ne sta​ri​je sestre.
Ti su joj mla​di​ći - Hugh Parker, Jim Phelps i Joe Cathcart - bili be​zazle​no vjerni;
vo​lje​li su nje​nu nepre​sušnu i nad​moć​nu energi​ju, nestrpljiv mo​no​pol je​zi​ka, silnu
iskre​nost i du​bo​ku lju​baznost. Svi​ra​la im je i pje​va​la - ula​ga​la je svu sna​gu da ih za​-
ba​vi. Oni su joj do​no​si​li ku​ti​je bombo​na, male da​ro​ve, me​đu​sob​no se lju​bo​morno ra​-
zi​la​zi​li, ali složno tvrdi​li da je ona »krasna dje​vojka«.
A ona bi na​go​vo​ri​la Jima Phelpsa i Hugha Parke​ra da joj do​ne​su i gutljaj viski​ja:
bila je po​če​la po​ma​lo ovi​si​ti o alko​holnim na​pi​ci​ma zbog po​ti​ca​ja što su ga oni da​va​-
li nje​zi​nu grozni​ča​vu ti​je​lu - bila je do​voljna kap pića da joj na​elektri​zi​ra krv: to ju je
ob​navlja​lo, ja​ča​lo i da​va​lo privre​me​nu i ustrepta​lu vi​talnost. Tako je ona, iako ni​kad
nije pila mno​go odjed​nom niti po​ka​zi​va​la ikakva zna​ka pi​janstva, osim ob​novlje​ne
vi​talnosti i ve​se​lja, zna​la omi​ri​sa​ti bocu.

116
 - Ja po​pi​jem, kad god mi se pru​ži pri​li​ka - go​vo​ri​la je.
Vo​lje​la je, go​to​vo bez iznimke, mla​de lake žene. Vo​lje​la je za​nosne užitke nji​ho​va
ži​vo​ta, osje​ćaj opasnosti, nji​hov hu​mor i ši​ro​kogrud​nost. Magne​tič​no ju je privla​čio
sva​ki brač​ni blud koji je, bje​že​ći od ne​djeljne ste​ge južnog sela i su​botnje pu​te​nosti
pi​ja​nih mu​že​va, ve​se​lo sti​zao lje​ti u Alta​mont. Vo​lje​la je sve one koji su, kako je go​-
vo​ri​la, »rado pi​juc​ka​li tu i tamo«.
Do​pa​da​la joj se Mary Tho​mas, vi​so​ka zgod​na mla​da blud​ni​ca koja je došla iz
Kentuc​kya: bila je ma​ni​kerka u ho​te​lu Alta​mont.
- Samo dvi​je stva​ri že​lim vi​dje​ti - go​vo​ri​la je Mary - pi​jetlov zna-se-što i ko​košju
onu stvar. Bila je puna glasnog za​raznog smi​je​ha. Ima​la je so​bi​cu sa zatvo​re​nom ve​-
random, gore na kuć​nom pro​če​lju. Jed​nom joj je Euge​ne do​nio ci​ga​re​te: sta​ja​la
je pred pro​zo​rom u tankoj suknji, ši​ro​ko rastavlje​nih du​gih čulnih nogu koje su se
ocrta​va​le pre​ma svjetlu.
He​len je no​si​la nje​zi​ne ha​lji​ne, še​ši​re i svi​le​ne ča​ra​pe. Katkad su za​jed​no pile. I
ona ju je sa ša​lji​vom osje​ćajnošću bra​ni​la.
- No, ona nije li​cemjer. To je si​gurno. Njoj nije bri​ga tko sve zna. - Ili,
- Ona nije ništa gora od ve​ći​ne va​ših sve​ti​ca, kad bi se isti​na sazna​la. Ona je samo
u tome otvo​re​ni​ja.
Ili bi pak, rasrđe​na na​tuknu​tim spo​či​ta​va​njem zbog svog pri​ja​te​lje​va​nja s tom dje​-
vojkom, lju​ti​to rekla:
- Što zna​te vi o njoj? Bo​lje bi bilo da pri​pa​zi​te kako o dru​gi​ma go​vo​ri​te. Jed​no​ga
ćete dana zbog toga upasti u nepri​li​ke.
Ipak je savjesno pa​zi​la da dje​vojku javno iz​bje​ga​va, pa bi u tre​nutku bezrazložnog
uzru​ja​va​nja ne​lo​gič​no na​pa​la Eli​zu:
- Zašto držiš takvu če​ljad u svo​joj kući, mama? Svi u gra​du zna​ju za nju. Tvo​je
svra​tiste izla​zi na glas kao pra​va javna kuća po ci​je​lom gra​du.
Eli​za je lju​ti​to pu​ći​la usne:
- Ja na njih ne obra​ćam pažnju - rekla bi. - Smatram da sam vri​jed​na kao bilo tko
dru​gi. Ja ho​dam uzdignu​ta čela i oče​ku​jem to od sva​kog dru​gog. Ne​ćeš me uhva​ti​ti
da se s nji​ma dru​žim.
To je bio dio nje​nog zaštitnog siste​ma. Pra​vi​la se kao da je po​nosno za​bo​ravlja​la
sve ne​ugod​ne okolnosti koje su joj do​no​si​le no​vac. Kao ishod onog čud​nog ne​-
opiplji​vog ogla​ša​va​nja koje posto​ji među la​kim že​na​ma, Dixi​eland je postao
poznat među po​lu​javnim, po​tajnim blud​ni​ca​ma tu​ristič​kog gra​da, te su one povre​me​-
no u nj pritje​ca​le.
He​len se od​stra​ni​la od ve​ći​ne svo​jih pri​ja​te​lji​ca iz školskih dana - do​bro​dušne bu​-
ba​li​ce Ge​ne​vi​eve Pratt, uči​te​lje​ve kće​ri, »Te​eney« Duncan, Gertru​de Brown. Nje​zi​ne
su sada dru​ga​ri​ce bile ži​vahni​je, iako prosti​je, mla​de žene - Gra​ce Deshaye, kći jed​-

117
nog li​ma​ra, rasna pla​vu​ša; Pe​arl Hi​nes, kći sed​la​ra baptista; bila je krupna ti​je​la i
lica, ali je ima​la si​lan glas za pje​va​nje rag-ti​mea.
Ipak joj je najbo​lja dru​ga​ri​ca bila dje​vojka koja se zva​la Nan Gud​ger; bila je
žustra, vitka, ži​vahna dje​vojka, a pas joj je bio tako utegnut stezni​kom da ga je
čovjek mo​gao ped​lji​ma obuhva​ti​ti. Bila je povjerlji​va, toč​na, ne​pogre​ši​va knji​go​-
votki​nja u jed​noj trgo​vi​ni mje​šo​vi​te robe. Pru​ža​la je ve​li​ku potpo​ru svo​joj obi​te​lji;
ima​la je majku od koje bi se Euge​neu smu​či​lo kad bi je pogle​dao, jer joj je na la​ba​vu
vra​tu visje​la teška guša, hro​mu sestru koja se po kući kre​ta​la s po​mo​ću šta​ka i po​-
gonske sna​ge ja​kih ra​me​na, te dva bra​ta, dva kršna mla​da razbi​ja​ča od dva​de​set i
osamna​est go​di​na koji su na ča​rob​nim ti​je​li​ma uvi​jek no​si​li svje​že rane od noža, mo​-
dri​ce i otekli​ne i dru​ge zna​ko​ve tuča po bi​ljarni​ca​ma i javnim ku​ća​ma. Živje​li su u
dvo​katnoj kli​ma​voj dašča​ri u uli​ci Clingman: žene su bez po​go​vo​ra ra​di​le da bi iz​-
drža​va​le mla​di​će. Euge​ne je k nji​ma često od​la​zio s He​len: ona je vo​lje​la prosto​tu,
šale, uzbud​lji​vost nji​ho​va ži​vo​ta, a oso​bi​to ju je za​bavlja​lo da slu​ša gru​be nepristojne
razgo​vo​re što ih je vo​di​la Mary.
Na​kon prvo​ga u sva​kom mje​se​cu Nan i Mary da​va​le su momci​ma dio svo​je za​ra​de
za dže​pa​rac i mje​seč​ni posjet že​na​ma s Eagle Crescenta.
- Oh, ta nije valjda, Mary? Za​bo​ga! - rekla je He​len s ve​li​kom nevje​ri​com.
- Što, da do đa​vo​la, srce - rekla je Mary uz otegnut pro​mu​kao smi​jeh, va​de​ći
burmutni šta​pić iz sme​đeg ugla usta i drže​ći ga u svo​joj ja​koj ruci. - Stalno momci​ma
da​je​mo no​vac za žensku je​danput mje​seč​no.
- Oh, ne! Ti se ša​liš, - reče He​len kroz smi​jeh.
- Bože, bože, di​je​te, zar ti to ne znaš? - reče Mary plju​nuvši ne​toč​no u vatru. - To
je do​bro za nji​ho​vo zdravlje. Ina​če bi se razbo​lje​li.
Euge​ne poče bespo​moć​no kli​zi​ti na pod. Pred njim je tre​nu​tač​no pukla pa​no​ra​ma
ci​je​log za​pa​nju​ju​ćeg pri​zo​ra ša​lji​vosti i sve​ča​nog praznovjerja - žene daju novča​ni
pri​log za orgi​je dva​ju na​ce​re​nih kosma​tih mla​dih lu​pe​ža koji smrde po ni​ko​ti​nu, sve
u ime hi​gi​je​ne i zdravlja.
- Čemu se ti smi​ješ, sine? - reče Mary maznuvši ga česti​to pod re​bra, dok je on le​-
žao ni​či​ce hva​ta​ju​ći dah - Tek si iza​šao iz pe​le​na.
U njoj je bilo mno​go divlje gorštač​ke strasti; živje​la je, hro​ma, u su​ro​voj žesti​ni
po​hotne bra​će. Oni su bili si​ro​vi, pri​jazni, ne​uki i krvo​loč​ni. Nan je bila savjesno
česti​ta i ugla​đe​na: ima​la je de​be​le izvra​će​ne crnač​ke usne i srda​čan tropski smi​jeh.
Za​mi​je​ni​la je priprosti kuć​ni namještaj no​vim sjajnim sto​li​ca​ma i sto​lo​vi​ma iz Grand
Ra​pid​sa. Ima​li su i la​ki​ra​nu vitri​nu za knji​ge, vječ​no zaklju​ča​nu, na​pu​nje​nu tvrdo​-
uko​ri​če​nim nepro​či​ta​nim komple​ti​ma Harvard​skih kla​si​ka i jefti​ne enciklo​pe​di​je.

Kad je gospo​đa Selborne prvi put došla u Dixi​eland s toplog Juga, ima​la je samo

118
dva​de​set tri go​di​ne ali je izgle​da​la sta​ri​je. Bila je oli​če​nje zre​losti: vi​so​ka do​bro gra​-
đe​na pla​vu​ša, nje​go​va​na i otmje​na. Ho​da​la je li​je​no uz pu​te​no nji​ha​nje raskošnog ti​-
je​la: osmi​jeh joj je bio nje​žan i pun ne​odre​đe​nog mamlje​nja, glas ple​me​nit, izne​nad​-
ni smi​jeh što se pro​si​pao po​noć​nom tajno​vi​tošću zdrav i bo​gat. Bila je jed​na od ne​-
ko​li​ko li​je​pih i raska​la​še​nih kće​ri ne​kog si​ro​ma​ha iz do​bre po​ro​di​ce u Južnoj Ča​rob​-
ni; u šesna​estoj go​di​ni uda​la se za ru​me​na krupna čovje​ka koji se kratko za​drža​vao
kraj nje​zi​na ne​uspo​re​di​va sto​la, je​du​ći brzo i prosto​dušno, mrmlja​ju​ći dvi​je-tri mrzo​-
voljne ri​je​či kad se žu​rio, i od​la​ze​ći u zatvo​re​ni mi​ris kože i ko​nja svog ma​log ure​-
da - bio je vlasnik šta​le u ko​joj se drže ko​nji na hra​ni. S njim je ima​la dvo​je dje​ce,
obje dje​vojči​ce, provla​či​la se kri​omi​ce kroz tiha ogo​va​ra​nja industrijskog gra​da u
Južnoj Ča​rob​ni i pažlji​vo po​či​ni​la pre​ljub s jed​nim tvorni​ča​rem, jed​nim banka​rom i
jed​nim trgovcem drve​tom. Po danu se na​pad​no še​ta​la sa svo​jim bla​gim smi​ješkom
pla​vu​še kraj pod​muklih osmi​je​ha upra​ve i trgo​vi​ne, zna​ju​ći da pod nje​zi​nom no​gom
puca zemlja i da je nje​no ime či​novni​ku i trgovcu bilo po​vod za tajni smi​jeh. Mješta​-
ni, po​se​bi​ce muškarci, iska​zi​va​li su joj čak i više pažlji​vog pošto​va​nja nego što se to
obič​no pri​da​je ženi u ne​kom južnom gra​du, ali su nji​ho​ve oči iza maske pristojne
sla​du​nja​vosti blista​le od po​zi​va​nja.
Kad ju je Euge​ne prvi put vi​dio i saznao o njoj, osje​tio je da će se o njoj uvi​jek
zna​ti, ali da je ni​kad neće uhva​ti​ti. I očajno se u nju za​lju​bio. Bila je živi simbol nje​-
go​ve žud​nje: mutna go​le​ma sli​ka lju​ba​vi i ma​te​rinstva, vanvre​menska i je​senska, zla​-
to-kosa, prsa​ta pla​vu​ša koja čeka u zre​lim po​lji​ma žetve - De​metra, He​le​na, zre​la ne​-
is​crpi​va i ob​navlja​na energi​ja, nje​go​va​te​lji​ca utru​đe​nosti i ra​zo​ča​ra​nja. Ispod pro​-
ljetnog mla​za, oštrog noža, gla​so​va mla​dih dje​vo​ja​ka u tami, britkog unu​tarnjeg išče​-
ki​va​nja mla​dosti, gorje​la je ne​uga​si​vo nje​go​va du​bo​ka žud​nja: nešto ga je uvi​jek
vuklo k sta​ri​jim že​na​ma.
Kad je gospo​đa Selborne prvi put došla u Dixi​eland, sta​ri​ja joj je kći ima​la se​dam,
a mla​đa pet go​di​na. Od muža je sva​kog tjed​na pri​ma​la mali ček, a od trgovca drve​-
tom veći. Sa so​bom je do​ve​la svo​ju crnki​nju; bila je da​režlji​va pre​ma njoj i pre​-
ma svo​joj dje​ci; ta rastrošnost i zdrav za​vod​ljiv smi​jeh oča​ra​li su He​len i pri​vukli je
k ženi sta​ri​joj od nje.
I dok je noću Euge​ne slu​šao njen du​bo​ki slatki glas žene, čuo pu​te​ni pra​sak nje​na
bo​ga​ta smi​je​ha, dok je sje​di​la na tamnom tri​je​mu s ne​kim trgo​vač​kim putni​kom ili
trgovcem iz gra​da, krv mu se tro​va​la ću​do​red​nom lju​bo​mo​rom: ve​nuo je sa svo​jom
ra​nom, razmišljao o nje​zi​noj usnu​loj dje​či​ci i, sa strastve​nim osje​ća​jem bratstva, o
nje​zi​nu na​ma​garče​nom mužu. Maštao je o sebi kao o ju​na​ku oslo​bo​di​te​lju koji je
spa​ša​va iz ve​li​ke opasnosti, go​ne​ći je na ka​ja​nje teškim pri​je​ko​ri​ma, prihva​ća​ju​ći u
čisto​ći lju​bav koju mu nudi.
Ujutro je udi​sao plo​dan mi​ris nje​zi​na svje​že oku​pa​nog ti​je​la dok je kraj nje​ga pro​-

119
la​zi​la, očajno zu​re​ći u nježnu pu​te​nost nje​na lica, pi​ta​ju​ći se - s osje​ća​jem
nestvarnosti - kakvu je promje​nu izazva​la tama na tom licu koje ne zbo​ri.
Na​kon go​di​nu dana skitnje vra​tio se Ste​ve iz New Orle​ansa. Čim je osje​tio da se
opet usta​lio u si​gurnosti doma, po​no​vo se ja​vi​lo nje​go​vo sta​ro ne​razbo​ri​to razme​ta​-
nje, s istim onim ne​ka​dašnjim cvi​le​žom.
- Ste​vie ne mora ra​di​ti - go​vo​rio je. - On je do​voljno pa​me​tan da na​ve​de dru​ge da
rade za nj. Time je prko​sio go​vorka​nju o sitnim kri​votvo​ri​na​ma što ih je po​či​nio na
ra​čun Ganta: za​mišljao je da je vješt va​ra​li​ca, iako ni​kad nije imao hra​brosti da iko​ga
pre​va​ri osim svo​ga oca. Lju​di su tada či​ta​li Wallingfordo​ve pri​če »Obo​ga​ti se na
brzi​nu« i ne​izmjerno se di​vi​li tom ro​mantič​nom kri​mi​na​lu.
Ste​ve je sad bio mla​dić u ra​nim dva​de​se​tim go​di​na​ma. Bio je nešto iznad sred​nje
vi​si​ne, hra​pa​va lica, bli​je​do​žu​te kože i svi​jetla ugod​na te​norskog gla​sa. Euge​ne je
osje​ćao muč​ni​nu i užas kad god se nje​gov najsta​ri​ji brat vra​ćao: znao je da će oni
koji su fi​zič​ki najnespo​sob​ni​ji da se bra​ne, a to su bili Eli​za i on, pod​no​si​ti svu te​ži​nu
nje​go​va ja​di​ko​va​nja, hi​ro​vi​tog gnjavlje​nja i pi​ja​ne nepristojnosti. Nije mu bilo sta​lo
do fi​zič​kog na​pasto​va​nja, ko​li​ko su ga mu​či​li ku​ka​vič​ko skri​va​nje, sla​bo​ća i sli​na​-
va po​mi​re​nja.
Je​danput ga je Gant, či​ne​ći povre​me​ne na​po​re da sinu nađe sta​lan po​sao, poslao na
neko se​osko grob​lje da posta​vi mali spo​me​nik. I Euge​nea je s njim spre​mio. Ste​ve je
nepre​kid​no ra​dio je​dan sat na vre​lom suncu, posta​ju​ći sve raz​dražlji​vi​ji zbog vru​ći​-
ne, usta​ja​log gro​bišnog smra​da po ko​ro​vu i svo​je du​bo​ke nesklo​nosti pre​ma radu.
Euge​ne je na​pe​to oče​ki​vao na​pad zna​ju​ći da se bli​ži.
- Zašto ti tamo sto​jiš? - izde​rao se na​po​kon Ve​li​ki Brat pogle​davši ga izbe​zumljen
od be​zoč​nosti. Oštro je uda​rio dje​ča​ka po go​li​je​ni teškim odvrta​čem što ga je držao u
ruci, obo​rivši ga na tlo i onespo​so​bivši ga na tre​nu​tak. Istog se časa ska​me​nio, ali ne
od ka​ja​nja, nego od stra​ha da ga je gad​no povri​je​dio i da će biti otkri​ven.
- Nisi ra​njen, je li da nisi, sta​ri? Nisi ra​njen? - po​čeo je drhta​vim gla​som po​la​žu​ći
svo​je ne​čiste žute ruke na Euge​nea. I tako je prestravljen i cmiz​drav nasto​jao da se
po​mi​ri s Euge​ne​om, za​pahnju​ju​ći svo​jim smrd​lji​vim za​da​hom bra​to​vo skutre​no ti​je​-
lo i zakli​nju​ći ga da o tom do​ga​đa​ju ne rekne ništa kad se vra​ti kući. Euge​nea je hva​-
ta​la strašna muč​ni​na: pljesniv vonj Ste​ve​ova ti​je​la, vla​žan i ljepljiv nez​drav znoj što
je za​uda​rao po ni​ko​ti​nu, do​dir nje​go​va kužna mesa ispu​nja​va​li su ga uža​som.
Ipak je još nešto osta​lo od nje​go​va unište​na dje​čaštva u po​lo​ža​ju i drža​nju gla​ve, u
razmetlji​vu hodu: to je po​ne​kad privla​či​lo žene. Tome ima zahva​li​ti sre​ću što mu je
gospo​đa Selborne posta​la lju​bavni​ca prvo​ga lje​ta kad je došla u Dixi​eland. Noću
je nje​zin za​ma​man smi​jeh izvi​rao iz mrač​nog tri​je​ma, še​ta​li su mirnim lisna​tim uli​-
ca​ma, od​la​zi​li su za​jed​no u Ri​versi​de, za​la​ze​ći iza svje​ta​la za​ba​višta na mrač​ne
pješča​ne sta​ze duž ri​je​ke.

120
 Ali kako je sazri​je​va​lo nje​zi​no pri​ja​teljstvo s He​len, kako je uvi​đa​la zgra​ža​nje
Ganto​vih nad nji​ho​vim bra​tom i kako je po​či​nja​la shva​ća​ti kakvo je već zlo sebi na​-
ni​je​la svo​jom ve​zom s tim hva​li​savcem koji se razba​ci​vao nje​nim ime​nom u sva​koj
grad​skoj bi​ljarni​ci kao dankom svo​joj vlasti, od​ba​ci​la ga je mirno, ne​umo​lji​vo i
nježno. Kad se sada vra​ća​la, lje​to za lje​tom, pri​ma​la je s ne​vi​nim i prosto​dušnim
osmi​je​hom sve nje​go​ve nepristojne alu​zi​je, teške grožnje upo​zo​re​nja i lju​ta oči​to​va​-
nja iza leđa. Ona je vo​lje​la He​len iskre​no, ali je u isto vri​je​me, to je osje​ća​la, ta
privrže​nost bila stra​te​gijska i ko​risna. Dje​vojka ju je upozna​va​la s li​je​pim mla​dim
muškarci​ma, pri​re​đi​va​la je za nju za​ba​ve kod Ganta i Eli​ze, bila joj pra​vi ortak u
spletka​ma jamče​ći za tajnost, ti​ši​nu i mrak, i žesto​ko je bra​ni​la kad bi po​če​lo zlob​no
ša​pu​ta​nje.
- Što vi zna​te o njoj? Vi ne zna​te što ona radi. Bo​lje bi bilo da pri​pa​zi​te kako o njoj
go​vo​ri​te. Ona ima muža da je bra​ni, zna​te. Jed​nog će vam dana rasko​li​ti gla​vu. Ili, s
više sumnje:
- Pa što, nije me bri​ga što o njoj go​vo​re, ja je vo​lim. Strašno je slatka. Na koncu
konca, što se o njoj sa si​gurnošću može reći? Nitko joj ništa ne može do​ka​za​ti.
I sad je ona zimi na kratko posje​ći​va​la onaj grad u Južnoj Ca​ro​li​ni u ko​jem je
živje​la gospo​đa Selborne, pa se vra​ća​la s odu​ševlje​nim opi​si​ma do​če​ka, za​ba​va »u
nje​zi​nu čast«, hra​ne i silnog pro​vo​đe​nja. Gospo​đa Selborne živje​la je u istom gra​-
du kao i Joe Gambell, mla​di službe​nik s ko​jim se bila za​ru​či​la Da​isy. Bio je pun pod​-
lih na​tu​ca​nja o toj ženi, ali je pred njom nje​go​vo po​na​ša​nje bilo pu​za​vo, smu​še​no i
pro​že​to pošto​va​njem, i bez po​go​vo​ra je prihva​tio sve da​ro​ve u hra​ni i odje​ći što
mu ih je ona posla​la na​kon že​nid​be.
Da​isy se uda​la u lipnju na​kon što je Eli​za ku​pi​la Dixi​eland. Vjenča​nje je bilo bo​-
ga​to i raskošno, a održa​lo se u ve​li​koj bla​go​va​oni​ci nove kuće. Gant i nje​go​va dva
sta​ri​ja sina priglu​po su se smješka​li, ne​na​viknu​ti na ve​černja odi​je​la, a Pentlando​-
vi, vjerni svo​joj na​zoč​nosti na pi​ro​vi​ma i pogre​bi​ma, posla​še da​ro​ve i do​đo​še. Will i
Pett dali su tešku garni​tu​ru ku​hinjskih no​že​va od če​li​ka.
- Na​dam se da ćete uvi​jek ima​ti na čemu da ih upotreb​lja​va​te - re​kao je Will ure​-
đu​ju​ći ruku i na​mi​gu​ju​ći Joeu Gambellu.
Euge​ne se sje​ćao tje​da​na bje​so​muč​nih pripre​ma, ude​ša​va​nja odje​će, po​ku​sa, Da​-
isyne histe​ri​je koja je bu​lji​la u svo​je nokte dok ne popla​ve, i završnog sja​ja dva​ju
posljed​njih dana - do​laska da​ro​va, nepri​rod​no raspo​lo​že​ne kuće s mno​go bo​ga​tih sa​-
go​va i cvi​je​ća, opasnog tre​nutka kad su im se zdru​ži​li ži​vo​ti, ve​li​ke pretrpa​ne bla​go​-
va​oni​ce, beskrajnog zu​ja​nja škotskog gla​sa prezbi​te​ri​janskog pasto​ra, zaglušnog
slavlja mu​zi​ke kad je trgo​vač​ki službe​nik do​bio nevjestu. Posli​je toga nasta​la je po​-
metnja, česti​ta​nje, ženska vriska. Pa Da​isy koja ne​kontro​li​ra​no jeca u zagrlja​ju da​le​-
ke ro​đa​ke, Beth Pentland, koja je došla sa svo​jim srdač​nim ru​me​nim supru​gom,

121
vlasni​kom lanca ma​lih du​ća​na po gra​do​vi​ma Južne Ca​ro​li​ne, do​no​se​ći da​ro​ve i di​-
vovsku lu​be​ni​cu, i čija je ža​lost bila pre​go​le​ma kad je na​kon vjenča​nja otkri​la da je
ha​lji​nu, na ko​joj je tjed​ni​ma unapri​jed ra​di​la, ona u uzbu​đe​nju na​opa​ko bila obukla
Tako je Da​isy ma​nje ili više za​uvi​jek otišla iz Euge​ne​ova ži​vo​ta, iako ju je on idu​-
ćih go​di​na na kratko posje​ći​vao, ali sve rje​đe i rje​đe. Trgo​vač​ki službe​nik povla​čio je
smi​on po​tez u svom ži​vo​tu: pre​ki​dao je veze s gra​dom pa​mu​ka u ko​jem je pro​veo
sve do​ta​dašnje go​di​ne i s du​gim li​je​nim sa​ti​ma trgo​vač​kih službe​ni​ka što mli​ta​vo
teku u nakla​pa​nju s mrša​vim uzga​ji​va​či​ma pa​mu​ka i sugra​đa​ni​ma na koje se bio na​-
vi​kao. Na​šao je za​posle​nje kao trgo​vač​ki putnik kompa​ni​je prehrambe​nih pro​izvo​da:
sje​dište je tre​ba​lo biti u Augusti, Ge​orgia, ali on je mo​rao pu​to​va​ti na da​le​ki Jug.
Promje​na do​ta​dašnjeg ži​vo​ta, ova pusto​lo​vi​na u nove zemlje, na​por da po​boljša
ime​tak i po​lo​žaj - to je bio nje​gov vjenča​ni dar ženi: smi​on, ali već ugro​žen nevje​ri​-
com, stra​hom i nje​go​vom se​ljač​kom sumnjom u nove pri​zo​re, nova lica, nove od​-
laske, u bilo ka​kav ži​vot koji se razli​ko​vao od onog u nje​go​vu selu.
- Nema mjesta kao što je Henderson - go​vo​rio je sa sa​mo​do​pad​nom i na​metlji​vom
vjernošću, misle​ći na tu luku uč​ma​losti, crve​ne gli​ne, ne​ukosti, kle​ve​ta​nja i
praznovjerja u či​jim je pro​toč​nim ru​kavci​ma bio odrastao.
Ali je oti​šao u Augustu i po​čeo nov ži​vot s Da​isy u iznajmlje​nom sta​nu. Ona je
bila vitka, dva​de​setjed​no​go​dišnja dje​vojka, koja se crve​nje​la i li​je​po, toč​no, aka​-
demski svi​ra​la kla​vir, sa žu​bo​rastim do​di​rom ali bez mašte. Euge​ne se ni​kad nije mo​-
gao do​bro sje​ti​ti kako je izgle​da​la.
U ranu je​sen na​kon nje​zi​ne uda​je Gant je kre​nuo na pu​to​va​nje u Augustu i po​veo
Euge​nea sa so​bom. Obo​ji​ca su bili snažno uzbu​đe​ni: žed​nim pusto​lovnim oči​ma upi​-
ja​li su vre​lo če​ka​nje na usnu​loj raskrsni​ci kod Spartanburga, dnevnu vožnju u raskli​-
ma​nim ko​či​ja​ma po ogranku ceste pre​ma Augusti, vru​ću spe​če​nu je​sensku zemlju,
va​lo​vi​te pri​brežne bo​ri​ke i sva​ku po​je​di​nost kra​jo​li​ka. Gantov lu​ta​lač​ki duh sa​su​šio
se bez pu​to​va​nja; za Euge​nea Sa​int Lo​uis je bio nestva​ran, ali je u nje​mu gorje​la vi​-
zi​ja Juga u izo​bi​lju, čud​ni​je čak nego strastve​na zimska nostalgi​ja za sni​je​gom za​me​-
te​nim Sje​ve​rom koju su u nje​mu bu​di​li na​ne​se​ni ali kratkotrajni snje​go​vi u Alta​-
montu, pru​ža​ju​ći mu ne​na​vikle tre​nutke sanjka​nja i kli​za​nja na strmim bre​žuljci​ma,
za​jed​no sa sje​vernom že​ljom, že​ljom za mra​kom, olu​jom, vjetro​vi​ma što za​vi​ja​ju
zemljom i po​bjed​nič​kom udob​nošću toplih zi​do​va što je samo Južnja​ci možda mogu
pozna​va​ti.
I on isprva nije vi​dio grad Augustu u su​mornim bo​ja​ma stvarnosti, nego kao netko
tko razbi​je pro​zor u vi​linsku sve​ča​nost svi​je​ta, kao netko tko je ži​vio u tamni​ci pa se
vra​ti ži​vo​tu i zemlji u ru​ži​častu zoru, kao netko tko je stalno ži​vio u bajnoj mašti
knji​ga pa na svom pu​to​va​nju nađe samo pro​du​že​nje i obisti​nje​nje sve​ga toga - tako
je on vi​dio Augustu, svje​že opra​nim dje​čjim oči​ma, u sla​vi i ča​rob​nosti.

122
 Osta​li su dva tjed​na. On se uglavnom sje​ćao sme​đih tra​go​va ne​davne popla​ve koja
se razli​la gra​dom i po​to​pi​la do​nje ka​to​ve, ši​ro​ke glavne uli​ce, mi​rišlji​vog i blješta​vog
drugsto​rea koji mu je mi​ri​sao po svim mi​ro​di​ja​ma nje​go​ve mašte, bre​žu​lja​ka i po​-
lja Aike​na u Južnoj Ca​ro​li​ni gdje je uza​lud tra​žio Johna D. Roc​kfelle​ra, le​gendarnog
princa koji je tamo, kako je čuo, do​la​zio radi sporta, sje​ćao se ču​đe​nja kako se dvi​je
drža​ve mogu neprimjetno spa​ja​ti bez vid​lji​vih ozna​ka, i stro​ja za čišće​nje pa​mu​ka i
ve​li​kog ti​jeska koji je go​le​me si​ro​ve bale sma​nji​vao u čvrste za​vežlja​je upo​la ma​nje
ve​li​či​ne.
Jed​nom su mu se neka dje​ca ru​ga​la na uli​ci zbog duge kose, i on je bi​jesno pso​-
vao; jed​nom se u gnje​vu na​kon neke sva​đe sa sestrom otisnuo u bi​je​li svi​jet, ho​da​ju​-
ći sa​ti​ma mahni​to niz poljske pu​to​ve uz ri​je​ku i pa​mu​čišta, dok ga na​po​kon nije ulo​-
vio Gant koji ga je tra​žio u iznajmlje​nom fi​ja​ke​ru.
Otišli su u ka​za​lište: to je bio je​dan od prvih ko​ma​da što ih je vi​dio. Ko​mad je bio
bi​blijski, zasno​van na pri​či o Ša​ulu i Jo​na​ta​nu, i on je od pri​zo​ra do pri​zo​ra šaptao
Gantu sli​jed idu​ćih do​ga​đa​ja; ta se drskost nje​go​vu ocu silno do​pa​la i on je o
njoj mje​se​ci​ma pri​čao.
Upra​vo pred nji​hov po​la​zak kući, Joe Gambell je u na​pa​du smišlje​ne raz​dra​že​nosti
dao ostavku na svoj po​lo​žaj i na​ja​vio povra​tak u Henderson. Nje​go​va je pusto​lo​vi​na
tra​ja​la tri mje​se​ca.

123
 13.


Idu​ćih go​di​na, sve dok nije na​pu​nio je​da​na​estu ili dva​na​estu, kad više nije mo​gao
pu​to​va​ti uz pola ci​je​ne, Euge​ne je iz go​di​ne u go​di​nu pu​to​vao na bo​ga​ti ta​janstve​ni
Jug. Eli​zu je za vri​je​me prve zime u Dixi​elandu po​ko​si​lo ne​ko​li​ko ja​kih na​pa​da re​-
uma​tizma, dje​lo​mič​no izazva​nih nezgo​dom s bu​bre​zi​ma, od čega joj je svo ti​je​lo na​-
teklo i što je po li​ječ​ni​ko​voj di​jagno​zi bila Brighto​va bo​lest, pa je po​če​la po​du​zi​ma​ti
duga, iako šted​lji​va, pu​to​va​nja u Flo​ri​du i Arkansas u potra​zi za zdravljem i, pri​lič​no
ne​odre​đe​no, u potra​zi za bo​gatstvom.
Uvi​jek je puna nade go​vo​ri​la o mo​guć​nosti otva​ra​nja svra​tišta u ne​kom tropskom
zimskom od​ma​ra​lištu, i dok je tamo bi​va​la u se​zo​ni i u Alta​montu. Sada je zimi
iznajmlji​va​la Dixi​eland na par mje​se​ci, po​ne​kad na ci​je​lu go​di​nu, iako ustva​ri nije
ima​la namje​ru do​pusti​ti da joj kuća izmakne iz ruku za vri​je​me unosne ljetne se​zo​ne;
obič​no je pre​pušta​la kuću, više ili ma​nje namjerno, ne​koj be​zob​zirnoj pusto​lovki
koja je bila do​bra da uzme svra​tište u na​jam na mje​sec ili dva, ali nespo​sob​na za
trajne na​po​re ko​jim bi ga održa​va​la du​lje vri​je​me. Na​kon povratka s pu​to​va​nja, ako
je kasni​la ispla​ta na​jamni​ne ili je kako dru​ga​či​je bio prekršen ugo​vor, Eli​za bi se po​-
put kli​na po​bje​do​nosno za​ri​la u bitku, ula​ze​ći na silu s po​li​ci​jom, de​tekti​vi​ma, jamci​-
ma, sud​skim po​zi​vi​ma, na​lo​zi​ma, za​bra​na​ma i dru​gim topništvom za​konskog ra​to​va​-
nja, za​posje​da​ju​ći si​lo​vi​to, s osvetnič​kim za​do​voljstvom, svo​ju imo​vi​nu.
Ali se uvi​jek vra​ća​la na Jug - Sje​ver je za nju bio zemlja ko​joj se često gro​zi​la da
će je istra​ži​ti, ali je po​tajno u nju sumnja​la: nije u njoj bilo du​bo​ke mržnje zbog sta​-
ro​ga rata, više je osje​ća​la ne​ka​kav strah, ne​povje​re​nje, otu​đe​nost - Jenki o ko​jem je
ša​lji​vo na​tu​ca​la bio je za nju da​le​ki stra​nac. Tako se ona uvi​jek vra​ća​la na Jug, na
Jug koji je buktio u Euge​ne​ovoj krvi kao Crna He​le​na, i uvi​jek je nje​ga uzi​ma​la sa
so​bom. Još su spa​va​li za​jed​no.
Nje​go​vo osje​ća​nje Juga nije bilo to​li​ko po​vi​jesno ko​li​ko je potje​ca​lo iz srži i žud​-
nje za crnom ro​manti​kom - tim besko​nač​nim i ne​objašnji​vim pi​janstvom, magne​-
tizmom u krvi ne​kih lju​di što ih vuče u srce žarkog po​ja​sa, i da​lje, u po​larnu i sma​-
ragd​nu stu​den Juga, onom brzi​nom ko​jom je obu​ze​lo srce ne​uspo​re​di​vog ro​manti​ka
koji je na​pi​sao Pjesme sta​ro​ga morna​ra, gdje da​lje ni​čeg nema. Tu nje​go​vu že​lju ne​-
sumnji​vo je po​ja​ča​lo sve ono što je či​tao i za​mišljao, jer je nje​go​va školska po​vi​jest
ovjenča​la taj kraj ro​mantič​nom aure​olom i fantastič​no iskri​vi​la ci​je​lo razdob​lje, gdje
je izgle​da​lo da su svi lju​di živje​li u pa​la​ča​ma, gdje je ropstvo bilo do​brotvorna usta​-
no​va s nepresta​nom svirkom ba​njoa, ra​sipnom ši​ro​kogrud​nošću pu​kovni​ka i li​je​nim
ple​som nje​go​vih sretnih po​da​ni​ka, gdje su sve žene bile kre​posne, ple​me​ni​te i li​je​pe,
svi muškarci vi​teški i hra​bri, a horde Od​metni​ka tek društvo hva​li​sa​vih udva​ra​ča koji

124
se ru​ga​ju sa smrću. Mno​go go​di​na kasni​je, kad nije više mo​gao ni misli​ti o go​-
lom du​hovnom divljaštvu, o nepri​ja​teljskom i krvo​loč​nom opi​ra​nju sve​mu no​vom ži​-
vo​tu - kad mu se ga​di​la nji​ho​va jefti​na mi​to​lo​gi​ja, le​genda o ča​ri​ma nji​ho​va po​na​ša​-
nja, aristokratska kultu​ra nji​ho​va ži​vo​ta, ne​obič​na sla​du​nja​vost nji​ho​va ote​za​nja u
go​vo​ru - kad je mo​gao po​misli​ti da se neće vra​ti​ti nji​ho​vu ži​vo​tu i bujnom
praznovjerju bez tjesko​be i uža​sa, to​li​ki je bio nje​gov strah od le​gende, strah od nji​-
ho​ve pro​tivšti​ne, da se i da​lje pretva​rao kao da im je fa​na​tič​no odan, opravda​va​ju​ći
svoj bo​ra​vak na Sje​ve​ru više razlo​zi​ma potre​be nego že​lje.
Na​po​kon mu je si​nu​lo da mu taj na​rod ništa nije dao, da ga ni nji​ho​va lju​bav ni
nji​ho​va mržnja nisu mogle uvri​je​di​ti, da im ništa nije bio du​žan, te je od​lu​čio da će
to izre​ći, i pla​ti​ti im nji​ho​vu be​zo​braznost psovkom. Tako je i uči​nio.

Tako su se nje​go​ve gra​ni​ce pro​ši​ri​le u ča​rob​nost - u basnoslovno i je​dinstve​no
čudo na​ru​še​no tek Eli​zi​nom škrtom praktič​nošću, nje​nim po​manjka​njem ve​li​čanstve​-
nosti u ve​li​čanstve​nom svi​je​tu, obro​ci​ma od slatkih že​mič​ki i mli​je​ka i masla​ca u ne​-
ured​noj sobi, ku​ti​ja​ma od ci​pe​la s ruč​kom no​še​nim po vla​ko​vi​ma i otva​ra​nim u ko​li​-
ma za ru​ča​nje na​kon duga pro​uča​va​nja je​lovni​ka koje je vo​di​lo na​ru​či​va​nju kave,
beskrajnim pre​pirka​ma oko ci​je​ne i troško​va u go​to​vo sva​kom mjestu gdje su bili,
nje​zi​nim za​po​vi​je​di​ma da se »zgu​ri« dok bi kondukter pro​la​zio i pregle​da​vao karte,
jer on je bio vi​sok mršav dje​čak i nje​gov uzrast za vožnju uz pola ci​je​ne mo​gao bi
doći u pi​ta​nje.
Po​ve​la ga je u Flo​ri​du kasno zimi na​kon što se Gant vra​tio iz Auguste: prvo su
pošli u Tampu, a ne​ko​li​ko dana kasni​je u Sa​int Pe​tersburg. Burljao je po rahlom du​-
bo​kom pi​jesku na uli​ca​ma, besko​nač​no pe​cao s ve​se​lim starci​ma na kra​ju duga
mola, gu​tao pun ormar jefti​nih ro​ma​na što ih je na​šao u so​ba​ma koje je ona iznajmi​la
u pri​vatnoj kući. Otpu​to​va​li su naglo na​kon stra​ho​vi​te sva​đe sa sta​rim Crac​ke​rom
koji je držao svra​tište i mislio da je bio pre​va​ren za najbo​lji dio najma u se​zo​ni, pa
su po​hi​ta​li u Južnu Ca​ro​li​nu na​kon što su pri​mi​li histe​rič​nu po​ru​ku od Da​isy koja je
na​la​ga​la majci da »smjesta dođe«. Stigli su u prljav gra​dić, koji je bio ljepljiv od
mokre gli​ne i vla​žan od kiše, koncem ožujka: dan ra​ni​je Da​isy je ro​di​la svo​je prvo
di​je​te, dje​ča​ka. Eli​za se srdi​la zbog ono​ga što je smatra​la ne​potreb​nim pre​ki​da​njem
od​mo​ra, žesto​ko se sva​đa​la s kće​ri dva ili tri dana na​kon do​laska i otpu​to​va​la u Alta​-
mont s izja​vom, ko​joj je Da​isy iro​nič​no pljeska​la, da se ni​kad više neće vra​ti​ti. Ali se
vra​ti​la.
Idu​će zime pošla je u New Orle​ans u vri​je​me karne​va​la, vo​de​ći i svog najmla​đeg
sa so​bom. Euge​ne se sje​ćao ve​li​kih cisterni za kišni​cu iza kuće Tete Mary, teškog
hrka​nja Tete Mary od ko​jeg su se noću tresli pro​zo​ri, i silne po​vorke karne​va​la u uli​-
ci Ca​nal: platformi na ka​to​ve, nasmi​ja​nih lje​po​ti​ca, tru​pa u maršu, gro​tesknih i

125
fantastič​nih maski. I opet je vi​dio bro​do​ve na si​dru na dnu uli​ce Ca​nal; i nji​ho​ve ko​-
bi​li​ce gle​da​le su na uli​ce pre​ko lu​ko​bra​na; a na grob​lji​ma svi su gro​bo​vi bili po​-
dignu​ti iznad tla - jer - re​kao je 011, Gantov ne​ćak - voda ih nagri​ze.
I sje​ćao se mi​ri​sa Francuske tržni​ce, ja​kog mi​ri​sa kave koju je tamo pio, i čud​ne
ne​djeljne ve​se​losti ve​legrad​skog ži​vo​ta - otvo​re​nih ka​za​lišta, zvu​ka če​ki​ća i pile, raz​-
dra​ga​nog svetko​va​nja go​mi​le. Posje​tio je obi​telj Boyle, sta​re goste Dixi​elanda, koji
su živje​li u sta​roj francuskoj četvrti, spa​va​ju​ći noću s Frankom Boyle​om u prostra​noj
mrač​noj sobi mutno osvi​jetlje​noj vošta​ni​ca​ma; nji​ho​va je ku​ha​ri​ca bila sta​ra crnki​nja
koja je go​vo​ri​la samo francuski i koja se ra​nim jutrom vra​ća​la s tržni​ce no​se​ći ko​ša​ru
na​to​va​re​nu povrćem, tropskim vo​ćem, pe​ra​di, me​som. Ku​ha​la je ne​obič​no slasnu
hra​nu kakvu on ni​kad do​ta​da nije ku​šao - teški gumbo, oblo​že​ne odreske, pe​rad u
uma​ku.
I gle​dao je go​le​mu žutu zmi​ju ri​je​ke, sa​nja​ju​ći o nje​nim da​le​kim oba​la​ma, o mi​ri​-
ja​di ušća s bujnim tropskim rasli​njem što ga je hra​ni​la, o ro​mantič​nom ži​vo​tu planta​-
ža i tršča​ka što ih je de​ra​la, o mje​se​či​ni, o crnki​nja​ma što ple​šu na na​si​pi​ma, o po​la​-
ga​nim svjetli​ma na ure​še​nim ri​ječ​nim čamci​ma, i o mi​rišlja​vom mesu crno​ko​sih
žena, mu​zič​kim utva​ra​ma ispod fantomski klo​nu​la drve​ća.
Tek su se bili vra​ti​li s karne​va​la, kad se jed​ne vi​ja​ve zimske noći, dok je spa​vao
kod Ganta, sva kuća pro​bu​di​la od je​zi​vih kri​ko​va nje​go​va oca. Gant je strašno pio,
sva​ki dan sve žešće. Euge​nea su po​pod​ne sla​li u nje​go​vu rad​nju da ga do​ve​de
kući, pa ga je u za​laz sunca, uz Janna​de​auovu po​moć, to​va​rio na kola koja je vu​kao
crnčev konj bo​lestan od ka​ra​ku​ša, dok je on pi​ja​no urlao. Sli​je​di​lo je re​do​vi​to hra​nje​-
nje ju​hom, svla​če​nje i obuzda​va​nje dok ne stigne doktor Mc​Gu​ire, du​bo​ko za​bo​de
iglu u Ganto​vu ži​la​vu ruku, osta​vi pra​šak za spa​va​nje i ode. Dje​vojka je bila is​crplje​-
na; i Gant je uništio svo​ju sna​gu, a dva ili tri puta su ga obo​ri​li bolni na​pa​da​ji re​uma​-
tizma.
Sada se pro​bu​dio u mra​ku, obu​zet uža​som i ago​ni​jom, jer mu se ci​je​la desna stra​na
ti​je​la odu​ze​la uz takve muke kakve nije znao da posto​je. Na​izmje​nič​no je pso​vao i
mo​lio boga u bo​lo​vi​ma i gro​zo​ti. Da​ni​ma su se li​ječ​nik i bolni​čarka tru​di​li oko nje​ga,
na​da​ju​ći se da mu sve jača upa​la neće zahva​ti​ti srce. On se grčio, mo​tao i sa​vi​jao od
divljeg na​pa​da akutnog re​uma​tizma. Čim se do​voljno opo​ra​vio da može pu​to​va​ti,
kre​nuo je pod He​le​ni​nim nad​zo​rom u topli​ce Hot Springs. Go​to​vo divljač​ki ona je od
nje​ga od​stra​ni​la svu tuđu po​moć i ci​je​li dan posve​ti​la nje​go​voj nje​zi: osta​li su šest
tje​da​na - povre​me​no su razgled​ni​ce i pisma, opi​su​ju​ći ži​vot u ho​te​li​ma, mi​ne​ralne
kupke, bo​lest i hro​most, i za​ba​vu bo​ga​ta​ša ple​me​ni​te krvi, sti​za​le da do​da​ju
nove boje Euge​ne​ovim vi​di​ci​ma. Kad su se vra​ti​li, Gant je po​no​vo mo​gao ho​da​ti, re​-
uma​ti​zam je isku​hao iz nje​go​vih udo​va, ali mu je desna ruka, zgrče​na i uko​če​na,
osta​la trajno sa​ka​ta. Ni​kad je više nije mo​gao stisnu​ti, a bilo je ne​če​ga čud​no

126
smekša​no​ga u nje​go​vu vla​da​nju i trač​ka jeze i uža​sa u oči​ma.
Ali je veza izme​đu Ganta i nje​go​ve kće​ri na​po​kon posta​la savrše​na. Pri​je nego što
je Gant kre​nuo na​po​la pro​re​če​nim pu​tem muke i uža​sa što je vo​dio u smrt, dok se
nje​go​va sna​ga gu​bi​la, osi​pa​la i lo​mi​la duž toga puta, ona je išla s njim, pa​lac po pa​-
lac, učvršću​ju​ći onkraj ži​vo​ta, onkraj smrti, onkraj spo​me​na vezu koja ih je spa​ja​la.
- Umro bih da nije bilo te dje​vojke - go​vo​rio je po tko zna koji put. - Ona mi je
spa​si​la ži​vot. Bez nje ne bih iz​držao. Pa se nepresta​no hva​li​sao nje​nom oda​nošću i
privrže​nošću, troško​vi​ma pu​to​va​nja, ho​te​li​ma, bo​gatstvom i ži​vo​tom što su ga vi​dje​-
li njih dvo​je.
A kako je le​genda o He​le​ni​noj do​bro​ti i žrtvi rasla, i nje​go​va ovisnost o njoj do​bi​-
va​la sve širu rekla​mu, Eli​za je sve za​mišlje​ni​je pu​ći​la usne, katkad pla​ka​la nad pršta​-
vom masti s tave i smi​je​ši​la se drhta​vim, gorkim, je​zi​vo bolnim osmi​je​hom ispod ši​-
ro​kog crve​nog nosa.
- Po​ka​zat ću ja nji​ma - pla​ka​la je. - Po​ka​zat ću ja nji​ma. I za​mišlje​no se če​ša​la po
crve​noj svrb​lji​voj krpi​ci što joj se ti​jeskom go​di​ne po​ja​vi​la na nad​la​ni​ci li​je​ve ruke.
U topli​ce Hot Springs pošla je na​red​ne zime. Za​usta​vi​li su se u Memphi​su na dan-
dva: tu je Ste​ve ra​dio u trgo​vi​ni bo​ja​ma; dok je Euge​neu po​ka​zi​vao grad, brzo je za​-
la​zio u krč​me i iz njih izla​zio, ostavlja​ju​ći dje​ča​ka na​po​lju za tre​nu​tak dok on
ode »unutra da vidi ne​kog čovje​ka« - »čovje​ka« koji ga je stalno slao da​lje, po​misli
Euge​ne, uz po​ja​ča​no hva​li​sa​nje.
Vrtogla​vo su prešli ri​je​ku: noću je vi​dio male za​dimlje​ne brvna​re razba​ca​ne po
ma​la​rič​nim po​lji​ma Arkansa​sa.
Eli​za ga je posla​la u jed​nu državnu ško​lu u Hot Springsu: du​bo​ko je za​ga​zio u
novi svi​jet koji ga je zbu​nji​vao - izvrsno se po​ka​zao i ste​kao naklo​nost mla​de žene
koja ga je uči​la, ali je pla​ćao kaznu stranca svim nepri​ja​teljskim i složnim ma​lim
stvo​re​nji​ma u razre​du. Pri​je nego što mu je iste​kao prvi mje​sec, očajno je ispaštao
ne​pozna​va​nje nji​ho​vih na​vi​ka.
Eli​za se isku​ha​va​la u kupka​ma sva​kog dana; katkad je išao s njom, na​pušta​ju​ći je s
osje​ća​jem pi​ja​ne ne​za​visnosti dok je od​la​zio u odjel za muškarce, svla​če​ći se u hlad​-
noj sobi, ula​ze​ći za​tim u vru​ću, punu le​ža​ja, zatva​ra​ju​ći se u parnu ku​pelj gdje je ča​-
so​vi​to osje​ćao da se ćurkom ota​pa u lokvi​cu zno​ja ispod nogu, da bi usko​ro stao na
drhta​ve noge dok ga je prevrtao i ve​li​čanstve​no tro u ve​li​koj kadi snažni nasmi​je​še​ni
crnac. Po​tom je, mli​tav ali s osje​ća​jem da je du​bo​ko očišćen, le​žao na jed​nom od
onih le​ža​je​va, po​bjed​nič​ki sam svoj čovjek u svi​je​tu muška​ra​ca. Razgo​va​ra​li su s le​-
ža​ja na le​žaj, ili oko​lo še​ta​li s trbu​ši​na​ma, stid​lji​vo umo​ta​ni ruč​ni​ci​ma - ma​la​rič​ni
Južnja​ci s ma​la​rič​nim izgo​vo​rom, bu​lja​vi alko​ho​li​ča​ri, koc​ka​ri ru​ži​časte kože i pro​-
pa​li pro​fe​si​onalni boksa​či. Vo​lio je mi​ris pare i znojnih muška​ra​ca.
Smjesta ga je Eli​za posla​la na uli​ce sa The Sa​turday Eve​ning Postom.

127
 - Neće ti ško​di​ti da malo ra​diš posli​je ško​le - rekla je. I dok je klipsao s torbom
obje​še​nom o vra​tu, do​vi​ki​va​la bi mu:
- Dotje​raj se, dje​ča​če! Dotje​raj se! Za​ba​ci ra​me​na. Nek lju​di misle da si netko. I
dala bi mu pun džep tiska​nih posjetni​ca na ko​ji​ma je pi​sa​lo:

PRO​VE​DI​TE SVO​JE LJE​TO U
DIXI​ELANDU
u li​je​pom Alta​montu,
u Ame​rič​koj Švi​carskoj.
Ci​je​ne pristu​pač​ne - za pro​lazne goste i tu​riste.
Obra​ti​ti se Eli​za E. Gant, VI.

- Mo​raš mi po​mo​ći da malo razbub​njam po​sao, ako misli​mo živje​ti, dje​ča​če - do​-
da​la bi na kra​ju, na​pu​će​nih usa​na, s ko​leb​lji​vom ša​lji​vošću koja ga je du​bo​ko ra​nja​-
va​la, jer je osje​ćao da je to bila oči​ta maska za još oči​ti​ju ne​iskre​nost.
Lec​nuo se kad je vi​dio da je na​po​kon postao ži​lav de​be​lo​ko​žac u Eli​zi​nu svi​je​tu,
dok se sa​mosvjesno dotje​ri​vao, po​nosno za​ba​ci​vao ra​me​na, na​vo​dio lju​de »da misle
da je netko« srdač​no se pred​stavlja​ju​ći i va​de​ći posjetni​cu koja obe​ća​va ra​dosti ži​vo​-
ta u Alta​montu i Dixi​elandu; ko​ristio je sva​ku zgo​du u do​di​ru s lju​di​ma da »razbub​-
nja po​sao«. Mrzio je taj pro​fe​si​onalni žargon što ga je ona neg​dje davno po​ku​pi​la i
stalno ko​risti​la s to​li​kim za​do​voljstvom - cmoknu​la bi usna​ma dok je go​vo​ri​la o
»pro​laznim gosti​ma« i »razbub​nja​va​nju posla«. U nje​mu je, kao u Gantu, bilo ni​je​-
mog uža​sa zbog pro​da​je za no​vac kru​ha s ne​či​jeg sto​la, zaklo​na izme​đu ne​či​jih zi​do​-
va, gostu, strancu, ne​pozna​tom pri​ja​te​lju iz bi​je​log svi​je​ta; bo​lesni​ku, umorno​me,
pro​pa​lo​me, usamlje​ni​ku, lu​pe​žu, blud​ni​ci i lu​đa​ku.
Tako je, izgub​ljen u da​le​kim pla​ni​na​ma Ozark, tu​ma​rao sre​dišnjom ave​ni​jom koju
su, zbog nje​ga, s obje stra​ne obrub​lji​va​li strme​ni​ti bre​go​vi, gra​ni​ce ča​rob​nosti, sama
glavna vra​ta beskrajne i vječ​ne vi​linske zemlje. Nepresta​no je pio vodu što je u pari
izbi​ja​la iz zemlje, na​da​ju​ći se da će ne​ka​ko sa sebe spra​ti svu ne​čist, po​či​nju​ći svo​je
vje​či​to mašta​nje o ču​dotvornom izvo​ru ili ku​pe​lji u lje​ko​vi​tom bla​tu do vra​ta što će
iz čovje​ko​vih žila izvu​ći sva​ku kap zgru​ša​ne krvi, sa​su​ši​ti u nje​mu bu​ja​nje raka, pro​-
su​ti i upi​ti cistu, uklo​ni​ti sve skorbutne mrlje, istri​ći, isu​ka​ti i rasplesti slu​za​vo tki​vo
sva​ke bo​lešti​ne i po​no​vo mu po​da​ri​ti savrše​no ži​vo​tinjsko ti​je​lo.
I sa​ti​ma je motrio ula​ze otmje​nih ho​te​la, zu​rio u ženske noge na ve​randa​ma, gle​-
dao ze​maljske ve​li​ka​ne na od​mo​ru i mislio s bolnim ču​đe​njem da su tu bili li​ko​vi
Chamberso​vih i Phillipso​vih ro​ma​na, vo​de​ći svoj bo​žanski utje​lovlje​ni ži​vot pre​ma
nji​ho​vim pri​po​vi​jesti​ma. Bio je pun du​bo​kog pošto​va​nja pre​ma vi​so​kom sti​lu ovih
knji​ga, oso​bi​to pre​ma vi​so​kom sti​lu engleskih knji​ga: tu su se lju​di vo​lje​li, ali ne kao

128
dru​gi lju​di, nego otmje​no; nji​hov je go​vor bio istančan, nje​žan, izu​ze​tan; čak ni u nji​-
ho​vim strasti​ma nije bilo su​ro​ve po​žu​de ili ja​kog čeznu​ća - bili su nespo​sob​ni za
prostač​ke misli ili čulne že​lje obič​nih lju​di. Dok je gle​dao prista​la be​dra mla​dih žena
na ko​nji​ma, oča​ran što vidi nji​ho​ve sklad​ne noge ra​ši​re​ne nad ja​kim ugod​nim mi​ri​-
som ko​nja, pi​tao se da li ih je uzbu​đi​va​lo toplo va​lo​vi​to po​drhta​va​nje pri ja​ha​nju, i
kako su vo​di​le lju​bav. Stra​ši​la ga je ne​umjesna otmje​nost nji​ho​va drža​nja u knji​ga​-
ma: za nje​ga je savršenstvo za​vo​đe​nja bilo uvi​je​no, u ru​ka​vi​ca​ma, uz pratnju du​ho​vi​-
ta pec​ka​nja. Takve su ga misli, kad bi ga spo​pa​le, ispu​nja​va​le sra​mom zbog vlasti​te
nevri​jed​nosti - za​mišljao je da ti lju​di vode lju​bav mimo svih pri​rod​nih za​ko​na,
posti​žu​ći za​nos ži​vo​ti​nja ili obič​nih lju​di električ​nim do​di​rom prsta, trepta​jem
oka, into​na​ci​jom re​če​ni​ce - izu​zetno i ne​pokva​ri​vo.
Pa kad su pogle​da​li nje​go​vo za​ne​se​njač​ko bajno lice, sad još čud​ni​je kad su mu
bile ostri​že​ne guste kovrči​ce, ku​po​va​li su od nje​ga, mno​gostru​ko prepla​ću​ju​ći ci​je​nu
s li​je​nom po​kornošću rastrošni​ka.
Ve​li​ke su ribe pli​va​le u stakle​nim bu​na​ri​ma po pro​zo​ri​ma resto​ra​na; je​gu​lje su
zmijski vi​ju​ga​le, bje​lotrb ša​ran ispli​va​vao i to​nuo: on je sa​njao o ne​obič​noj bo​ga​toj
hra​ni unutra.
A katkad su se muškarci vra​ća​li ko​či​ja​ma s da​le​ke ri​je​ke, na​to​va​re​ni ve​li​kim ri​ba​-
ma, i on se pi​tao da li će ikad vi​dje​ti tu ri​je​ku. Sve što je le​ža​lo oko nje​ga, blisko ali
ne​istra​že​no, ispu​nja​va​lo ga je že​ljom i čežnjom.
A kasni​je, po​no​vo s Eli​zom na pješča​noj oba​li Flo​ri​de, lu​tao je uskim uli​či​ca​ma
Sa​int Augusti​nea, trčao duž pretrpa​ne pla​že u Dayto​ni, ju​rio ze​le​nim travnja​ci​ma
Palm Be​ac​ha ispred ho​te​la zbog ko​ko​so​vih ora​ha što ih je Eli​za že​lje​la za uspo​me​nu,
pu​ne​ći nji​ma sme​đu vre​ću i še​ću​ći, s torbom o ra​me​nu, niz beskrajne pro​la​ze Royal
Po​inci​ane ili Bre​akersa, gdje se stje​ca​še sva​či​ji rug, skandal i za​ba​va, od roba do
princa; ili je u sje​ni palmi pro​la​zio ši​ro​kim sta​za​ma koje su pre​si​je​ca​le po​lu​otok, da
vidi svi​le​ne ženske noge, izva​lje​ne na pu​te​no rahlom pi​jesku, opa​lje​na vitka muška
ti​je​la, du​gač​ke vo​de​ne pro​do​re u bez​brojnim ara​beska​ma sma​ragd​nog i ne​izmjernog
mora, koje mu je ku​ca​lo u mozgu iz oče​vih školjki, koje je igra​lo u nje​go​vu gorštač​-
kom srcu, ali koje ni​ka​da do​tad nije vi​dio. Kroz pje​ga​vo palmi​no sunce vo​zi​le su se
prince​ze u bla​gim šetnja​ma; u re​šetkastim ba​ro​vi​ma, ispu​nje​nim zu​ja​njem venti​la​to​-
ra, lju​di su pili iz blista​vih vi​so​kih čaša.

Ili su pak stigli u Jac​ksonville i tamo živje​li ne​ko​li​ko tje​da​na, bli​zu Gre​eleya i
Pett; on je učio pod paskom hro​mog čovje​čuljka s Harvarda, idu​ći sa svo​jim uči​te​-
ljem na ru​čak u buffet, gdje je čovjek uzi​mao pivo i pe​re​ce. Eli​za se pre​pi​ra​la kad je
pla​ća​la po​du​ku na po​lasku: hro​mi je slegnuo ra​me​ni​ma i uzeo što mu je po​nu​di​la.
Euge​ne je izvi​jao vrat i po​di​zao nogu od zemlje.

129

Tako je on, koga su ve​za​le gore i pa​sa​lo nebo, kome su pla​ni​ne bile gospo​da​ri,
prvi put vi​dio ča​rob​ni Jug. Sli​ka blješta​vih po​lja, šuma i bre​go​va osta​la mu je za​uvi​-
jek u srcu: izgub​ljen u mrač​noj zemlji, ci​je​lu se noć prevrtao na le​ža​ju, gle​dao
kako pro​mi​če sje​no​vit i sa​blastan Jug, na​po​kon zaspao, i naglo se pro​bu​dio da u zoru
vidi kako hlad​na je​ze​ra na Flo​ri​di mirno sto​je kao da su ci​je​lu vječ​nost če​ka​la na
ovaj susret; ili je čuo, dok je vlak u sumrač​nim ju​tarnjim sa​ti​ma kli​zio u Sa​-
vannah, čud​ne spo​kojne gla​so​ve lju​di na pe​ro​nu, na​govještajne tihe jeke posta​ja; ili
je nazreo u bli​je​do prasko​zorje ave​tinjske šume, ko​lo​te​či​nu na sta​zi, kra​vu, dje​ča​ka,
dje​vojču​ru tupa pogle​da na kuć​nom dovratni​ku, što su u tom času žurnog vre​me​na,
ko​je​mu se sav ži​vot zavje​rio, si​nu​li u pro​zo​ru i nesta​li.
Sje​ćao se obič​nosti svih stva​ri na zemlji s čud​no​va​tom prisnošću - sa​njao je o
mirnim pu​to​vi​ma i šu​ma​ma na mje​se​či​ni, i mislio kako će jed​nog dana k nji​ma doći
pje​ši​ce, i naći ih nepro​mi​je​nje​ne s ve​li​kim ču​đe​njem pre​pozna​va​nja. Oni su za nje​ga
posto​ja​li od davni​na i na​vi​je​ke.
Euge​ne je imao sko​ro dva​na​est go​di​na.

130


DRUGI DIO

131
 14.


Šlji​vi​no sta​blo, crno i krhko, uko​če​no se nji​še na zimskom vjetru. Ti​su​će nje​go​vih
granči​ca smrznu​te u le​de​nim šiljci​ma. Ali u pro​lje​će, gipko i bre​me​ni​to, sa​vit će se
pod teškim te​re​tom plo​da i cva​ta. Opet će se pomla​di​ti. Crne šlji​ve će sazre​ti;
očajno će se tresti na ta​nahnim pe​teljka​ma. Past će raspuknu​te na toplu ilo​vastu
vlažnu zemlju; kad vje​tar puhne voć​nja​kom, zrak će se ispu​ni​ti šlji​va​ma što pa​da​ju;
noć će se ispu​ni​ti nji​ho​vim opa​da​njem, a ve​li​ko će drvo puno pti​ca pje​va​ti, pu​pa​ti i
bo​ga​to cvasti, ispu​nja​va​ju​ći ta​ko​đer zrak pti​čjim no​ta​ma koje po​put šlji​va pa​da​ju iz
toplih grla.
Hra​pa​va se brd​ska zemlja vlažno smekša​la i okopnje​la, pada gusta kiša i na​ta​pa,
nježni ma​če​vi tra​ve, kao meka kosa, rastu​ći na​ri​jetko ispru​ga​li tlo.
Lice moga bra​ta Bena je kao ko​mad žuć​kaste slo​no​ve kosti, mislio je Euge​ne; nje​-
go​vo je vi​so​ko bi​je​lo čelo jako na​bo​ra​no oče​vom mrgod​nošću; usta su mu po​put
noža, osmi​jeh bli​je​sak svjetla na oštri​ci. Nje​go​vo je lice kao oštri​ca i nož i bli​je​sak
svjetla: ono je istanča​no i žesto​ko, i mršti se li​je​po za​uvi​jek, i kad on svo​je tvrde bi​-
je​le prste i mrke oči usmje​ri na nešto, želi da to usta​li; on šmrče s oštrom i po​vu​če​-
nom pri​bra​nošću na dugi ši​ljasti nos. Tako žene, gle​da​ju​ći ga, osje​ća​ju vre​lo
nježnosti pre​ma nje​go​vu ši​ljastom ne​ravnom, uvi​jek namršte​nom licu: nje​go​va je
kosa kao u dje​čarca - va​lo​vi​ta i kovrča​va kao sa​la​ta.
U tra​vanjske noć​ne i ju​tarnje uli​ce od​la​zi Ben. Noć je svi​jetlo ispro​ba​da​na hlad​-
nim i nježnim zvi​jezda​ma. Vrt se lisna​to po​vi​ja na za​pu​hu svje​ža vjetra. Ben se meko
izvla​či iz zaspa​le kuće. Nje​go​vo usko svi​jetlo lice u voć​nja​ku je tamno. Pod mla​dim
cva​tom osje​ća se mi​ris ni​ko​ti​na i kožne obu​će. Nje​go​ve žuć​kasto-sme​đe ci​pe​le mu​zi​-
kalno zvo​ne pa​čjim ho​dom kroz prazne uli​ce.
Li​je​no pljuska voda u vo​dosko​ku na Trgu; svi vatro​gasci spa​va​ju - ali ve​li​ki Bill
Merrick, hra​bri po​li​ca​jac, obje​še​ne če​ljusti i ru​men, svinjski se na​gi​nje nad pi​tom od
mlje​ve​na mesa i ka​vom u Une​eda Lunc​hu. To​pao jak mi​ris tiskarske boje u gustim
va​lo​vi​ma zapljusku​je uli​ce; vlak zviždi i buci pre​ma pro​ljetnom Jugu.
Razno​sa​či no​vi​na pro​la​ze u tami kraj hlad​nih voć​nja​ka. Bakre​ne noge crnki​nja
miču se u nji​ho​vim mrač​nim jazbi​na​ma. Bistar po​tok šumi.

Je​dan novi, Šesti​ca, čuo je momke kako go​vo​re o Foxyu:
- Tko je Foxy? - upi​ta Šesti​ca.
- Foxy je ko​pi​le, Šesti​co. Ne daj da te zgra​bi.
- To ko​pi​le je mene zgra​bi​lo tri​put prošlog tjed​na. Kod Grka sva​ki put. Zašto nam
ne daju jesti?

132
 Tri​ca po​misli na pe​tak ujutro - imao je crnač​ku četvrt.
- Ko​li​ko, Tri​co?
- Sto šezde​set dva.
- Ko​li​ko mrtva​ca ti imaš, mla​di​ću? - reče Mr. Randall ci​nič​no. - Jesi li ikad od njih
po​ku​šao napla​ti​ti? - doda lista​ju​ći knji​gu.
- On to izvo​di u Poon-Tangu - reče Foxy ki​se​lo. - Tjed​na pretpla​ta za je​dan ubod.
- Što se ti javljaš? - upi​ta Tri​ca ra​to​borno. - Ti po nji​ma uda​raš već šest go​di​na.
- Mo​žeš ih sve zgrči​ti ako ti se svi​đa - reče Randall - ali izvu​ci no​vac. Ben, ti pođi
s njim oko​lo u su​bo​tu.
Ben se tiho i za​jed​lji​vo nasmi​je u zrak:
- Oh, gospo​de! - reče. - Zar misliš da ću ja nad​zi​ra​ti tu malu skitni​cu? On te povla​-
či za nos već šest mje​se​ci.
- U redu! U redu! - reče Randall nestrplji​vo. - Baš to že​lim ispi​ta​ti.
- Oh, za boga mi​lo​ga, Randall - reče Ben drsko - on u toj knji​zi ima crnce koji su
mrtvi već pet go​di​na. Eto što ti se do​ga​đa kad pri​maš sva​ku bi​tangu koja na​iđe.
- Ako ne kre​neš, Tri​co, tvo​je ću po​dru​čje dati dru​go​me - reče Randall.
- K vra​gu, uzmi dru​go​ga. Baš me bri​ga - reče Tri​ca oštro.
- Oh, za boga mi​lo​ga! Ču​ješ li ti ovo, ču​ješ? - reče Ben i tiho se nasmi​je ki​ma​ju​ći
svom anđe​lu, dok je mrzo​voljnim trza​jem gla​ve po​ka​zi​vao na Tri​cu.
- Da, mo​žeš čuti, mo​žeš! Tako sam re​kao - od​go​vo​ri Tri​ca svad​lji​vo.
- U redu, mali. Trči i razne​si svo​je no​vi​ne, dok još nisi do​bio - reče Ben okre​ću​ći
se mrgod​no pre​ma nje​mu i gle​da​ju​ći ga od​sutno na tre​nu​tak. - Ah, ti mali lo​po​ve -
reče s du​bo​kim ga​đe​njem - ja imam mla​đeg bra​ta koji vri​je​di kao šest takvih.

Pro​lje​će se ra​zastrlo zemljom la​ga​no kao mi​ri​sav pro​zi​ran veo; noć je bila stu​den
pe​har lju​bi​častog mra​ka, pro​že​ta svje​žim mi​ri​si​ma voć​nja​ka.
Gant je spa​vao du​bo​kim snom, potre​sa​ju​ći pro​zorske kapke hra​pa​vim hrka​njem.
Pa​ra​ju​ći lju​bi​časti mrak kratkim prasci​ma grmlja​vi​ne, tramvaj 36 poč​ne se uspi​nja​ti
Sa​lu​dom. Bespo​moć​no se pro​pi​njao kao koza, ko​ta​či su mu se bi​jesno kli​za​li po
trač​ni​ca​ma, a Tom Cli​he je ozbiljno pro​matrao mli​ječ​no uzavreo po​tok i če​kao.
Tramvaj je pu​zao, kli​zio, hva​tao, po​la​ko plu​zio uz​brdo, po​put is​crplje​ne mazge, u
mrak. On se za​do​vo​ljan nagne iz ka​bi​ne i pogle​da: zvjezda​na svjetlost sla​bašno je
tre​pe​ri​la na trač​ni​ca​ma. Poč​ne jesti de​beo sen​dvič od hlad​nog prže​nog mesa s masla​-
cem, ki​da​ju​ći ga ne​ravno i gnje​če​ći ga ljeplji​vo svo​jim ve​li​kim crnim prsti​ma. Mi​ri​-
sa​lo je po svi​bi i lo​vo​ru to hlad​no po​la​ga​no protje​ca​nje svi​je​ta. Kola su drnda​vo lu​-
pa​la pre​ko pre​ča​ga; skretni​čar, tmurno oku​pan jarko žu​tim svjetlom iz svo​je ko​li​be
što se po​gi​beljno smjesti​la na rubu po​no​ra, tupo je sta​jao kraj skretni​ce.
Ra​ši​rivši ruke na pra​gu ka​bi​ne i za​mišlje​no žva​ču​ći, Tom ga pažlji​vo pogle​da

133
izbu​lje​nih oči​ju. Ni​ka​da nisu pro​go​vo​ri​li. Za​tim se u ti​ši​ni okre​ne i dohva​ti bocu od
mli​je​ka, do pola na​pu​nje​nu hlad​nom ka​vom ko​jom ga je vatro​ga​sac po​nu​dio, pa spe​-
re hra​nu ve​li​kim po​la​ga​nim grgo​lja​vim biskupskim gutlja​ji​ma.
Na bro​ju 18 uli​ce Valley crve​ni dašča​ni tri​jem, mu​lje​vi​to mastan od me​le​ma žu​tog
crnač​kog gli​ba, tru​lo se stre​se. Četvrtasto pre​vi​je​nim, svje​že tiska​nim no​vi​na​ma Tri​-
ca pljošti​mi​ce uda​ri u vra​ta; one kru​to pad​nu ru​bom na tri​jem kao la​ga​na cje​pa​ni​ca.
Unutra se gola May Corpe​ning pro​meško​lji, mrmlja​ju​ći kao da je omamlje​na i pro​te​-
žu​ći svo​je teške bakre​ne noge po smrd​lji​voj topli​ni kre​ve​ta uz lak šuštaj svi​le.

Harry Tugman pri​pa​li Ca​mel ci​ga​re​tu du​bo​ko uvla​če​ći dim u svo​ja jaka plu​ća za​-
si​će​na tiskarskom bo​jom dok je gle​dao kako radi stroj. Ruke su mu bile mi​ši​ća​ve i
jake kao pre​še. Udob​no se sva​li u škri​pa​vu preklo​pi​vu sto​li​cu i naslo​ni, povre​me​no
pregle​da​va​ju​ći to​pao pa​pir oštra mi​ri​sa. Rasko​šan dim po​ma​lo je izbi​jao iz nje​go​vih
noz​drva. Od​ba​ci pa​pir.
- Kriste! - reče. - Ka​kav pri​je​lom!
Ben siđe niza ste​pe​ni​ce, zlo​vo​ljan i mrk, i nagne se pre​ma fri​ži​de​ru.
- Za ime božje, Mac - srdi​to zovne me​te​ra, dok je za​vi​ri​vao ispod po​dignu​tog
poklopca - zar ni​kad ne​maš ništa dru​go osim piva i ki​se​log mli​je​ka?
- A što bi ti htio, za ime Kristo​vo?
- Htio bih po​ne​kad po​pi​ti koka-kolu. Znaš - reče za​jed​lji​vo - sta​ri Cand​ler iz
Atlante još je pro​izvo​di.
Harry Tugman baci ci​ga​re​tu.
- Ov​dje se o tome još ništa ne zna, Ben - reče. - Mo​rat ćeš pri​če​ka​ti dok se sti​ša
uzbu​đe​nje zbog Le​eove pre​da​je. Hajde - reče naglo usta​ju​ći - ide​mo pri​je​ko kod
»Masne žli​ce«.
Pa spusti svo​ju ve​li​ku gla​vu du​bo​ko u umi​va​onik i pusti da mu se mla​ka voda
razli​je​va ši​ro​kim vra​tom i pla​vo-bi​je​lim blje​du​nja​vim li​cem noć​ne smje​ne, koje je
bilo jako, od​luč​no i du​ho​vi​to. Dok je obilno sa​pu​nao ruke, mi​ši​ći su mu se po​la​ko
uvi​ja​li kao zmi​je.
Pje​vao je ja​kim kvartetnim ba​ri​to​nom:

»Po​zor! Po​zor! Po​zor!
Mno​go hra​bro srce spa​va u du​bi​ni,
Zato po​zor! Poo-zor!«

Udob​no su se od​ma​ra​li u potpu​nom is​crplje​nju tople i tihe štampa​ri​je: gore su se
pru​ža​li ure​di, oku​pa​ni ze​le​no​žu​tom svjetlošću, kao lju​di opušte​ni posli​je rada. Dje​ča​-
ci su pošli na obi​la​zak. Izgle​da​lo je da kuća po​la​ko i umorno diše. Zora im je slatkim
zra​kom hlad​no pra​la lica. Nebo se osi​pa​lo bi​serjem na ob​zorju.

134

Čud​no​va​to, u oštro razbi​je​nim ulomci​ma, ži​vot se bu​dio u lju​bi​častom mra​ku. Po​-
la​ga​no klo​pa​ra​ju​ći zvonkom uli​com, snažna sme​đa ko​bi​la gospo​đe Go​ulderbilt, broj
6, vukla je svo​ja re​do​vi​ta žuć​kasta kola, zvec​ka​ju​ći bo​ca​ma ne​obra​na pu​no​masna
najskupljeg mli​je​ka što su bile nasla​ga​ne do vrha. Vo​zač je bio mla​do​lik se​ljak koji
je za​uda​rao po zno​ju i svje​žem mli​je​ku. Osam su mi​lja prešli do gra​da, kroz rosna
po​lja i šume Biltburna pod sja​jem zvi​jezda, ispod vi​so​kih vra​ta od ope​ka kraj
engleskog ljetni​kovca.
U ho​te​lu Pisgah, na​suprot ko​lo​dvo​ru, posljed​nja su vra​ta la​ga​no škljoc​nu​la; za​mi​-
rao je kra​do​mi​čan noć​ni bat; gospo​đi​ca Berni​ce Red​mond dade vra​ta​ru crncu osam
novča​ni​ca od jed​nog do​la​ra i na​po​kon ode na spa​va​nje sa zahtje​vom da je ne uzne​-
mi​ru​ju do je​dan; ma​ne​varka je buč​no brekta​la sta​ni​com; kraj raskršća Biltbum Tom
Cli​ne zazviždi jed​no​li​kim tu​ga​lji​vim izdi​sa​jem. Do ovog vre​me​na Tri​ca je razdi​je​lio
142 ko​ma​da no​vi​na; još mu je osta​lo da se popne uz kli​ma​ve stu​be na kosu Eagle
Crescenta da dovrši posljed​njih osam kuća. Za​bri​nu​to je pogle​dao pre​ko bre​-
žuljkastog crnač​kog na​se​lja na istoč​ni la​nac: iza Bird​seye klanca nebo je bilo bi​serno
sivo, zvi​jezde su izgle​da​le utoplje​no. Malo je vre​me​na osta​lo, po​misli. Lice mu je
bilo svi​jetlo de​be​ljuškasto, bli​je​de boje, a kosa gusta i pla​va; do​nja če​ljust duga i
mesna​ta, nakrivlje​na. On obli​že je​zi​kom punu ispu​ca​lu do​nju usnu.
Cetve​ro​ci​lin​drič​ni Hud​son za se​dam oso​ba, mo​del 1910, sa stalnom sve ja​čom bu​-
kom pi​ja​no izle​ti iz ko​lo​dvorskog sta​ja​lišta, za​le​ti se u usnu​li crnač​ki pro​du​že​tak
krajnje južne ave​ni​je, gdje su vatro​gasci održa​va​li natje​ca​nja, i odju​ri pre​ma gra​du
sa sko​ro pe​de​set na sat. Sta​ni​ca se mirno mi​ca​la u snu: čula se sla​bašna tre​pe​ra​va
buka ispod nad​strešni​ca, reski udarci če​ki​ća po ko​ta​či​ma va​go​na, me​talni zve​ket
potpe​ti​ca u poplo​ča​noj če​ka​oni​ci. Jed​na crnki​nja pospa​no izli​je vodu na plo​či​ce i
mli​ta​vim tu​pim kretnja​ma poč​ne gu​ra​ti sivu na​toplje​nu krpu po podu.

Sad je bilo pet i tri​de​set. Ben je iza​šao iz kuće u voć​njak u tri i dva​de​set pet. U
idu​ćih četrde​set mi​nu​ta Gant će se pro​bu​di​ti, obu​ći i na​lo​ži​ti ju​tarnje vatre.

- Ben, - reče Harry Tugman, dok su izla​zi​li iz utihla ure​da - ako Jimmy Dean još
jed​nom dođe da stva​ra ne​red po mo​joj štampa​ri​ji, mogu potra​ži​ti ne​kog dru​gog da
im štampa ušlji​ve no​vi​ne. Ja mogu do​bi​ti po​sao u Atlanta Consti​tu​ti​on kad god hoću.
- Je li no​ćas do​la​zio? - upi​ta Ben.
- Da - reče Harry Tugman - do​šao i oti​šao. Ja sam mu re​kao da se može po​ku​pi​ti
gore.
- Oh, za boga mi​lo​ga! - reče Ben. - Što je na to re​kao?
- Re​kao je, »Ja sam ured​nik! Ja sam ured​nik ovih no​vi​na!« »Što se mene tiče«, re​-
kao sam, »mo​že​te biti i pred​sjed​ni​kov sli​novnik. Ako da​nas že​li​te no​vi​ne, gu​bi​te se

135
iz štampa​ri​je.« I vje​ruj ti meni, oti​šao je!
U hlad​nom pla​vi​častom mra​ku za​obišli su ugao Glavne pošte i di​ja​go​nalno
presjekli uli​cu pre​ma Une​eda Lunc​hu No. 3.
Bila je to mala pr​čvarni​ca, ši​ro​ka dva​na​est sto​pa, sti​ješnje​na izme​đu jed​ne optič​ke
rad​nje i grč​kog sa​lo​na za čišće​nje obu​će.
Unutra je sje​dio dr Hugh Mc​Gu​ire strplji​vo na​ba​da​ju​ći grah, zrno po zrno, na
šiljke vi​ljuške. Oko nje​ga je zrak bio na​topljen mi​ri​som viski​ja. Nje​go​ve de​be​le
vješte me​sarske ruke, dla​ka​ve s gornje stra​ne, uko​če​no su ste​za​le vi​ljušku. Nje​go​-
vo lice s ja​kim po​dvoljkom bilo je prekri​to ve​li​kim sme​đim mrlja​ma. Kad je Ben
ušao, on se okre​nuo i po​put sove bu​ljio dok na​po​kon nije le​lu​jav pogled svo​jih dre​-
ča​vih zakrvavlje​nih oči​ju za​usta​vio na nje​mu.
- Zdra​vo, sinko - reče svo​jim pri​jaznim la​ja​vim gla​som - čime te mogu poslu​ži​ti?
- Oh, za boga mi​lo​ga - reče Ben uz iza​zo​van smi​jeh, trgnuvši gla​vu pre​ma Tugma​-
nu. - Ču​ješ li ti ovo, ču​ješ?
Sje​li su u do​nji kraj. U taj čas uđe Horse Hi​nes, pogreb​nik, osta​vivši do​jam kostu​-
ra obu​če​nog u crni dugi ka​put, iako nije bio sla​ba​šan. Nje​go​va se ši​ro​ka usta konjski
ra​ši​re u pro​fe​si​ona​lan smi​jeh izla​žu​ći ve​li​ke konjske zube na bi​je​lom jako uko​če​nom
licu.
- Gospo​do, gospo​do - reče on bez vid​lji​va razlo​ga, trlja​ju​ći hitro ruke kao da je
bilo stu​de​no. Nje​go​vi su dla​no​vi škri​pa​li kao sta​re kosti.
Co​ker, spe​ci​ja​list za plu​ća, koji je nepresta​no pro​matrao Mc​Gu​ire​ov lov na grah sa
sardo​nič​kim za​ni​ma​njem, sad izva​di du​gač​ku ci​ga​ru iz svo​je đa​vo​lje gla​ve i za​drži je
među po​žutje​lim prsti​ma dok se javljao svom pri​ja​te​lju.
- Ide​mo na​po​lje - tiho se osmi​jehne ki​ma​ju​ći Horseu Hi​ne​su. - Ružno će izgle​da​ti
ako nas ov​dje vide za​jed​no.
- Do​bro jutro, Ben - reče Horse Hi​nes sje​da​ju​ći kraj nje​ga. - Je li kod kuće sve u
redu? - do​da​de meko.
Ben ga postrance mrko pogle​da, za​tim trgne gla​vom pre​ma šanku puc​nuvši ki​se​lo
usna​ma.
- Dokto​re - reče Harry Tugman s po​kornim pošto​va​njem pre​ma me​di​ci​na​ru - ko​li​-
ko napla​ću​je​te ope​ra​ci​ju?
- Kakvu ope​ra​ci​ju? - za​la​je Mc​Gu​ire na​bovši istog tre​na zrno gra​ha.
- Pa - sli​je​po cri​je​vo - reče Harry Tugman, jer se samo toga mo​gao sje​ti​ti.
- Tri sto​ti​ne do​la​ra ako za​la​zi​mo u trbuh - reče Mc​Gu​ire i hri​pa​vo za​kašlje na stra​-
nu.
- Gu​šiš se u vlasti​tim izlu​či​na​ma - reče Co​ker sa žu​tim osmi​je​hom. - Kao sta​ra
gospo​đa Sla​den.
- O bože! - reče Harry Tugman, po​mislivši lju​bo​morno na pro​pa​lu vi​jest. - Kad je

136
umrla?
- No​ćas - reče Co​ker.
- Bože, žao mi je što ču​jem - reče Harry Tugman s ve​li​kim olakša​njem.
- Upra​vo sam opre​mio sta​ri​cu - reče Ho​res Hi​nes bla​go. - Go​mi​la kosti​ju i kože. -
On ža​losno uzdahne i za tre​nu​tak mu se oči ovla​že.
Ben okre​ne namršte​nu gla​vu na dru​gu stra​nu s izra​zom muč​ni​ne.
- Joe - reče Horse Hi​nes s pro​fe​si​onalnom ve​se​lošću - daj mi vrč te te​ku​ći​ne za
balsa​mi​ra​nje. - On po​ka​že svo​jom konjskom gla​vom pre​ma loncu s ka​vom.
- O za boga mi​lo​ga - promrmlja Ben od​bojno. - Ope​reš li ti ikad te grozne ruke
pri​je nego uđeš ova​mo? - istre​se lju​ti​to.
Benu je bilo dva​de​set go​di​na, ali osta​li nisu razmišlja​li ko​li​ko je star.
- Bi li htio malo hlad​ne svi​nje​ti​ne, momče? - reče Co​ker uz pod​muklo žuto ce​re​-
nje.
Benu se iz grla ote zvuk kao da mu do​la​zi na povra​ća​nje, pa ru​kom pri​tisne že​lu​-
dac.
- Što je, Ben? - Harry Tugman se srdač​no nasmi​je i lupi ga po le​đi​ma.
Ben usta​ne sa sto​li​ce, uzme ša​li​cu kave i za​gorje​li ko​mad pite s mlje​ve​nim me​som
što ga je bio na​ru​čio, pa se po​makne s dru​ge stra​ne Harrya Tugma​na. Svi se nasmi​ja​-
še. On trgne gla​vom pre​ma Mc Gu​ireu s kratkim mrgo​đe​njem.
- Bo​ga​mi, Tug - reče. - Do​ve​li su nas u nepri​li​ku.
- Slu​šaj ga - reče Mc​Gu​ire Co​ke​ru, - Uvrgao se u oca, zar ne? Ja sam ga na svi​jet
izveo, pro​veo ga kroz ti​fus, oca mu spa​ša​vao od pre​ko se​dam sto​ti​na pi​jansta​va, a za
sve te moje muke odu​vi​jek me zovu kuč​ki​nim si​nom na osamna​est razli​či​tih na​či​na.
Ali čim ko​jeg od njih za​bo​li trbuh - doda po​nosno - da vi​diš kako lete po mene. Zar
nije tako, Ben? - reče okre​ću​ći se k nje​mu.
- Oh, ču​ješ li ti ovo! - reče Ben lju​ti​to se smi​ju​ći i zavla​če​ći svo​je ši​ljasto lice u ša​-
li​cu kave. Nje​go​vo gnu​ša​nje ispu​ni prosto​ri​ju ži​vo​tom, nježnošću, lje​po​tom. Gle​da​li
su ga pi​ja​nim lju​baznim oči​ma - nje​go​vo mrgod​no sivo lice i sa​mo​tan de​monski bli​-
je​sak osmi​je​ha.
- A reći ću ti još nešto - reče Mc​Gu​ire teško se okre​ću​ći pre​ma Co​ke​ru - ako koga
tre​ba re​za​ti, gle​daj komu se obra​ća​ju. Što ti na to ka​žeš, Ben? - upi​ta.
- Bo​ga​mi, ako me ikad bu​de​te re​za​li, Mc​Gu​ire - reče Ben - prvo ću provje​ri​ti da ii
se mo​že​te drža​ti na no​ga​ma pri​je nego što za​poč​ne​te.
- Hajde, Hugh - reče Co​ker mu​nuvši Mc​Gu​irea pod re​bra. - Presta​ni lo​vi​ti taj grah
po ta​nju​ru. Otpu​ži ili se sva​li s te prokle​te sto​li​ce - meni je sve​jed​no.
Mc​Gu​ire je be​zumno zu​rio u ta​njur gra​ha i uzdi​sao, za​ni​jet u pi​ja​no sa​nja​re​nje.
- Ide​mo, ludo prokle​ta - reče Co​ker usta​ju​ći - čeka te ope​ra​ci​ja za četrde​set pet mi​-
nu​ta.

137
 - Oh za boga mi​lo​ga, - reče Ben po​di​žu​ći lice iz prlja​ve ša​li​ce - tko je žrtva? Poslat
ću cvi​je​će.
- ... svi ćemo pri​je ili kasni​je - mrmljao je Mc​Gu​ire ste​nju​ći kroz na​tekle usne. -
Kako bo​gat tako si​ro​mah. Da​nas jesmo, sutra nismo. Nije važno... nije uopće važno.
- Do vra​ga - izde​re se Ben na Co​ke​ra. - Zar ćeš ga pusti​ti da ope​ri​ra u tom sta​nju?
Zašto ih ra​di​je ne postri​je​ljaš?
Co​ker istrgne ci​ga​ru iz svog du​gog ma​la​rič​nog na​ce​re​nog lica:
- Pa on se upra​vo zagri​jao, mla​di​ću - reče.

Se​de​fasto bi​serna svjetlost la​ga​no je pli​va​la oko obru​ba lju​bi​častog mra​ka; ru​bo​vi
svjetlosti i mra​ka bili su za​ši​ve​ni za pla​ni​ne. Jutro se gi​ba​lo kao bi​serno siva pli​ma
pre​ko po​lja i uz pri​brežje, sli​je​va​ju​ći se brzo u toplji​vu tamu.
Mla​di dr Jefferson Spa​ugh za​usta​vi svoj otvo​re​ni dvosjed Bu​ick uz rub ploč​ni​ka i
iza​đe ki​coški ski​da​ju​ći ru​ka​vi​ce i otre​sa​ju​ći svi​le​ne suvratke ve​černjeg ka​pu​ta. Nje​-
go​vo du​gu​ljasto li​je​po lice bilo je crve​no od viski​ja; usta su mu bila tanka, okrutna i
po​hotna. Nasli​je​đen da​šak zno​ja s pla​ninskog ku​ku​ru​zišta izbi​jao je bezmi​risno ali
te​le​patski iz nje​ga; bio je ško​lo​va​ni gorštak osvjetlan članstvom co​untry-clu​ba i
diplo​mom sve​uči​lišta Pennsylva​nia. Če​ti​ri go​di​ne stu​di​ja pro​mi​je​ne čovje​ka.
On ne​marno gurne ru​ka​vi​ce u ka​put i uđe. Mc​Gu​ire me​dvje​đi klizne sa sto​li​ce i
upe​ri pogled na nj. Za​tim razmahne svo​jim de​be​lim ru​ka​ma.
- Pogle​dajte ovo, pogle​dajte - reče. - Da li itko zna što je to?
- To je Percy - reče Co​ker. - Znaš Percy Van der Go​uld, je li?
- Ci​je​lu sam noć ple​sao kod Hilli​ardo​vih - reče Spa​ugh otmje​no. - K vra​gu! Ove
nove sa​lonke od umjetne kože uništi​le su mi noge. On sjed​ne na sto​lac i otmje​no
izlo​ži svo​je ve​li​ke se​ljač​ke noge, nepristojno ši​ro​ko i na​bi​je​ne u ci​pe​le.
- Što je ra​dio? - reče Mc​Gu​ire sumnji​ča​vo okre​ću​ći se Co​ke​ru da mu objasni.
- Ci​je​lu noć je ple​sao kod Hilli​ardo​vih - reče Co​ker sla​du​nja​vim gla​som.
Mc​Gu​ire sra​mežlji​vo pokri​je svo​je na​du​to lice ru​ka​ma.
- O, drži​te me! - reče - go​tov sam! Ple​sao kod Hilli​ardo​vih, ti ple​sao, prokle​ta
gorštač​ka hu​lja! Bio si ti na za​ba​vi u Poon-Tangu u crnač​koj četvrti. Te nam blezga​-
ri​je ne​ćeš pro​da​ti.
Nji​hov gro​moglasni smi​jeh ispu​ni se​de​fastu zoru.
- Sa​lonke od umjetne kože! - reče Mc​Gu​ire. - Uništi​le mu noge. Bo​ga​mi, Co​ker,
kad je pri​je de​set go​di​na prvi put si​šao u grad, mo​ra​li su ga po​va​li​ti na zemlju da mu
obu​ju ci​pe​le.
Ben se tiho nasmi​je svom anđe​lu.
- Dvi​je kriške prže​nog kru​ha s masla​cem, mo​lim, sred​nje hrska​ve - reče Spa​ugh
pristojno šankistu.

138
 - Misliš - kašu od čva​ra​ka i si​jerka, momče. Odrastao si na uso​lje​noj svi​nje​ti​ni i
ku​ku​ruzni​ci.
- Mi smo pre​niski i preprosti za nje​ga, Hugh - reče Co​ker. Otkad mu je gla​vom
zavrtje​la jed​na bo​lja obi​telj, na ve​li​koj je društve​noj ci​je​ni. To​li​ko ga ci​je​ne da je
postao službe​na ba​bi​ca svih zatrud​nje​lih dje​vi​ca.
- Da - reče Mc​Gu​ire - on im je pri​ja​telj. Po​ma​že im da sne​su. Ne samo da im po​-
ma​že da sne​su, on im čak po​ma​že da opet za​ne​su.
- Što to sme​ta? - reče Spa​ugh. - Tre​ba da sve osta​ne u po​ro​di​ci, zar ne?
Nji​hov se smi​jeh pro​lo​mi kroz bla​gu zoru.
- Ovaj razgo​vor posta​je pregrub za mene - reče Horse Hi​nes po​druglji​vo, usta​ju​ći
sa sto​li​ce.
- Ru​kuj se s Co​ke​rom pri​je nego što odeš, Horse - reče Mc​Gu​ire. - On ti je najbo​lji
pri​ja​telj što si ga ikad imao. Mo​rao bi mu pre​pusti​ti neki posto​tak.
Svjetlost koja je sada ispu​nja​va​la svi​jet bila je meka i ne​ze​maljska po​put one
svjetlosti što ispu​nja morsko dno u Ca​ta​li​ni gdje pli​va​ju ve​li​ke ribe. Po​zornik Leslie
Ro​berts mli​ta​vo se vu​kao, sav raskopčan, ravnih ta​ba​na i kosto​bo​lan, kroz pod​-
mornič​ki bi​sernu svjetlost; la​ga​no nji​šu​ći pa​li​com iza leđa, za​usta​vi se i okre​ne bo​-
lesno upa​lo lice pre​ma otvo​re​nim vra​ti​ma.
- Evo tvo​ga pa​ci​jenta - reče Co​ker tiho. - Za​čeplje​ni po​li​ca​jac.
A glasno i vrlo srdač​no svi re​ko​še: - Kako je, Les?
- O, ide, ide - reče po​li​ca​jac ža​lob​no. Za​tim pro​du​ži, obje​še​no kao i nje​go​vi brko​-
vi, isplju​nuvši slu​za​vu hra​ko​ti​nu u ja​rak.
- Pa onda, do​vi​đe​nja, gospo​do - reče Horse Hi​nes, spre​ma​ju​ći se da pođe.
- Pamti što sam ti re​kao, Horse. Budi do​bar pre​ma Co​ke​ru, svom najbo​ljem pri​ja​-
te​lju. - Mc​Gu​ire upre palcem u Co​ke​ra.
Ho​res Hi​nes je la​kom ve​se​lošću prikri​vao da se uvri​je​dio.
- Pamtim - reče pogreb​nik ozbiljno. - Obo​ji​ca pri​pa​da​mo časnom sta​le​žu: u času
smrti kad bu​rom no​šen brod stigne u luku po​činka, mi smo povje​re​ni​ci Sve​mo​gu​će​-
ga.
- Hej, Horse! - klikne Co​ker - to se zove rje​či​tost!
- Posve​će​ni obre​di zatva​ra​nja oči​ju, namješta​nja udo​va i pripre​ma​nja be​ži​votnog
sta​ništa od​letje​le duše za pogreb naše je sve​to poslanstvo; mi koji ži​vi​mo mo​ra​mo
izli​je​va​ti balsam u slomlje​no srce Tuge, bla​ži​ti udo​vič​ku bol, oti​ra​ti si​ro​ča​di suze; mi
koji ži​vi​mo mo​ra​mo uzvi​še​no bi​ra​ti.
- Na​rod​nu vla​du, iz na​ro​da i za na​rod - reče Hugh Mc​Gu​ire.
- Da, Horse - reče Co​ker - imaš pra​vo. Ja sam dirnut. I što​vi​še, sve to či​ni​mo ba​da​-
va. Ba​rem - doda kre​posno - ja ni​kad ne napla​ću​jem kad bla​žim udo​vič​ke jade.
- A što je s balsa​mi​ra​njem slomlje​nog srca Tuge? - upi​ta Mc​Gu​ire.

139
 - Ja sam re​kao balsam - pri​mi​je​ti Horse Hi​nes hlad​no.
- Reci, Horse - reče Harry Tugman koji je sve to slu​šao s ve​li​kom pažnjom - zar
nisi ti održao ta​kav go​vor prošlog lje​ta na Skupšti​ni pogreb​ni​ka?
- Što je bilo isti​na onda isti​na je i sada - reče Horse Hi​nes opo​ro i na​pusti prosto​ri​-
ju.
- Kriste! - reče Harry Tugman - gad​no smo ga sre​di​li. Mislio sam da će mi puknu​ti
cri​je​va kad si, dokto​re, po​te​gao ono o balsa​mi​ra​nju slomlje​nog srca Tuge.
U taj tren dr Ra​ve​nel za​usta​vi svoj Hud​son pre​ko puta, ispred Glavne pošte, i hitro
pre​si​je​če uli​cu, ski​da​ju​ći ru​ka​vi​ce. Bio je go​loglav, sre​brna aristokratska kosa bila je
la​ga​no raskuštra​na; sive ki​rurške oči ne​umorno su istra​ži​va​le iza de​be​lih leća na​oča​-
la. Lice mu je bilo slavno, mirno, du​bo​ko za​bri​nu​to, obri​ja​no, pe​pe​ljasto mrša​vo i tu
i tamo su​morno obasja​no hu​mo​rom.
- O Kriste! - reče Co​ker. - Do​la​zi Uči​telj!
- Do​bro jutro, Hugh - reče on na ula​zu. - Jesi li opet po​čeo vježba​ti za lud​ni​cu?
- Gle​dajte tko je do​šao! - vikne Mc​Gu​ire gosto​lju​bi​vo. - Sli​je​pi Dick, gla​so​vi​ti me​-
sar koji ima najve​ću pri​vatnu zbirku žuč​nog ka​menca na svi​je​tu. Kad si se vra​tio,
momče?
- Izgle​da u pra​vi čas - reče Ra​ve​nel drže​ći vješto ci​ga​re​tu među du​gim ki​rurškim
prsti​ma. Pogle​da na sat. - Mislim da imaš neki sitni po​sao u Ra​ve​ne​lo​voj bolni​ci za
otpri​li​ke pola sata. Je li tako?
- Bo​ga​mi, Dick, tako je kako ka​žeš - klikne Mc​Gu​ire odu​ševlje​no. - Što si re​kao
oni​ma gore, momče?
- Re​kao sam im - reče Dick Ra​ve​nel čija je lju​bav bila kao cvi​jet koji raste iza zida
- da je najbo​lji ki​rurg u Ame​ri​ci, kad je tri​je​zan, neka ušlji​va pro​pa​li​ca po ime​nu
Hugh Mc​Gu​ire koji je uvi​jek pi​jan.
- Hej, če​kaj, če​kaj. Sta​ni malo! - reče Mc​Gu​ire po​di​žu​ći svo​ju de​be​lu ruku. - Pro​-
testi​ram, Dick. Do​bro si mislio, momče, ali si se zbu​nio. Ho​ćeš reći najbo​lji ki​rurg u
Ame​ri​ci kad nije tri​je​zan.
- Jeste li či​ta​li koji od svo​jih ra​do​va? - upi​ta Co​ker.
- Da - reče Dick Ra​ve​nel. - Pro​či​tao sam onaj o raku jetre.
- A onaj o pi​ore​ji nožnih no​ka​ta? - reče Mc Gu​ire. - Jesi li nje​ga pro​či​tao?
Harry Tugman se gro​ho​tom nasmi​je ne zna​ju​ći zapra​vo zašto. Mc​Gu​ire glasno po​-
drigne u ti​ši​ni i za​ne​se se na tre​nu​tak.
- Li​te​ra​tu​ra, li​te​ra​tu​ra, Dick - povra​ti se zloslutno. - Ona je uništi​la mno​ge do​bre
ki​rurge. Pre​vi​še či​taš. Dick. Taj Ka​si​je je mršav i glad​no izgle​da. Ti pre​vi​še znaš.
Slo​vo ubi​ja duh, znaš. Ja, Dick, - jesi li ikad čuo da sam nešto izva​dio, a da to ni​sam
vra​tio natrag? Uosta​lom, zar im uvi​jek ne osta​vim nešto da s tim pro​du​že? Ja ni​sam
uče​njak, Dick. Ni​kad ni​sam imao tvo​jih od​li​ka. Ja sam sa​mo​uk me​sar. Ja sam sto​lar,

140
Dick. Ja sam unutrašnji de​ko​ra​ter. Ja sam me​ha​ni​čar, li​mar, elektri​čar, me​sar, kro​jač,
dra​gu​ljar. Ja sam dra​gulj, dra​gi ka​men, ne​iz​bru​še​ni di​ja​mant, Dick. Ja sam prakti​čan
čovjek. Ja im va​dim di​je​lo​ve, plju​jem po nji​ma, sre​žem prlja​ve ru​bo​ve i ša​ljem ih
da​lje. Ja šte​dim, Dick; od​ba​cu​jem sve što ne mogu isko​risti​ti, a ko​ristim sve što ba​-
cam. Tko je papi napra​vio trtič​nu kost od članka? Tko je psa natje​rao da laje? Aha -
zato gu​verner izgle​da tako mlad. Mi smo pre​za​si​će​ni ne​potreb​nim stro​je​vi​ma, Dick.
Dje​lotvornost, šted​lji​vost, moć! Imaš li kod kuće vilu? Ne​maš! Neka onda rade »Zla​-
ća​ni bli​zanci!«6 Pi​taj Bena - on zna!
- O moj bože! - tiho se nasmi​je Ben. - Ču​ješ li ti ovo, ču​ješ?
Dvo​ja vra​ta niže, upra​vo pred Glavnom poštom, Pete Masca​ri gro​moglasno po​-
digne ro​le​te na svo​joj vo​ćarni​ci. Bi​serna svjetlost hlad​no pad​ne na voć​nu arhi​tektu​ru,
na pi​ra​mi​dalno ziđe svi​jetlo toč​kastih zimskih ja​bu​ka, jarko žu​ti​lo flo​rid​skih na​ranči,
gri​mi​zan to​ka​jac u pi​lo​vi​ni. Iz rad​nje se ši​rio usta​jao mi​ris dozri​je​va​nja ba​na​na, ja​bu​-
ka u ko​ša​ra​ma, jetka pli​je​san brašna; pro​zo​ri puni rimskih svi​je​ća, ukršte​nih ra​ke​ta,
ze​le​nih pa​tuljči​ća, sva​ko​ja​kih lu​ta​ka, crve​nih praska​vih ža​bi​ca i pa​ke​ti​ća iskri​ča​vih
prska​li​ca. Svjetlost časkom pade na mrtvač​ko blje​di​lo nje​go​va lica i te​ku​ći si​ci​li​-
janski otrov nje​go​vih oči​ju.
- Ne​moj pi​pa​ti grožđe! Pi​paj ba​na​ne!
Ze​le​ni tramvaj, na​no​vo pro​ljetno obo​jen, pro​đe pre​ma Trgu.
- Dick - reče Mc​Gu​ire trezni​je - ti pre​uzmi slu​čaj, ako ho​ćeš.
Ra​ve​nel od​mahne gla​vom.
- Ja ću asisti​ra​ti - reče. - Ne že​lim ope​ri​ra​ti. Bo​jim se takvih slu​ča​je​va. To je tvoj
po​sao, bio pi​jan ili tri​je​zan.
- Od​stra​nju​je​te tu​mor iz neke žene, je li? - reče Co​ker.
- Ne - reče Dick Ra​ve​nel - od​stra​nju​je​mo ženu iz ne​kog tu​mo​ra.
- Kla​dim se da je pe​de​set puta veći nego što se čini - reče Mc​Gu​ire s izne​nad​nim
pro​fe​si​onalnim inte​re​som.
Dick Ra​ve​nel se la​ga​no lec​ne. Nji​me prostru​ji hla​dan za​puh la​ho​ra.
Mc​Gu​ire krepko potre​se ja​kim ra​me​ni​ma kao da je po​li​ven mrzlom vo​dom. Izgle​-
da​lo je da se budi.
- Že​lio bih se oku​pa​ti - reče Dic​ku Ra​ve​ne​lu - i obri​ja​ti. Pa ru​kom protrlja ne​ured​-
no dla​ka​vo lice.
- Mo​že​te se poslu​ži​ti mo​jom so​bom, Hugh, u ho​te​lu - reče Jeff Spa​ugh gle​da​ju​ći
ne​ka​ko čeznutlji​vo Ra​ve​ne​la.
- Ja ću se poslu​ži​ti u bolni​ci - doda.
- Baš na vri​je​me - reče Ra​ve​nel.
- Za ime božje, kre​ni​mo - vikne nestrplji​vo.
- Jesi li gle​dao kako je Kelly to oba​vio u Hopkinsu? - upi​ta Mc​Gu​ire.

141
 - Da - reče Dick Ra​ve​nel - posli​je ve​oma duge mo​litve. To radi da bi mu oja​ča​li
lakti. Pa​ci​jent je umro.
- K vra​gu i mo​litve! - reče Mc​Gu​ire. - One neće mno​go po​mo​ći u ovom slu​ča​ju.
Nazva​la me prošle noći pod​lim za​li​za​nim zve​ka​nom, pi​ja​ni​com: ako još tako misli
do​bro će pro​ći.
- Te goršta​ki​nje tako lako ne umi​ru - reče Jeff Spa​ugh mu​dro.
- Ho​ćeš li poći s nama? - upi​ta Mc​Gu​ire Co​ke​ra.
- Ne, hva​la. Mo​ram na spa​va​nje - od​go​vo​ri on. - Sta​roj je tre​ba​la ci​je​la vječ​nost.
Mislio sam da ni​kad neće umri​je​ti.
Oni kre​nu.
- Ben - reče Mc​Gu​ire popri​mivši ra​ni​ji izraz - reci sta​ro​me da ću ubi​ti boga u nje​-
mu ako ne pusti He​len da se od​mo​ri. Je li i da​lje tri​je​zan?
- Za​bo​ga, Mc​Gu​ire, otkud ja to mogu zna​ti? - lju​ti​to prasne Ben. - Misli​te li da ne​-
mam dru​gog posla nego da pa​zim na vaše kra​suljke?
- To je krasna dje​vojka, mla​di​ću - reče Mc​Gu​ire osje​ćajno. - Jed​na od mi​li​jun.
- Hugh, tako ti boga, hajde - po​vi​če Dick Ra​ve​nel.
Če​ti​ri me​di​ci​na​ra iza​đu u bi​sernu svjetlost. Grad je izra​njao iz lju​bi​častog mra​ka
pre​po​ro​đen, opran i čist. Sav je svi​jet izgle​dao mla​do kao pro​lje​će. Mc​Gu​ire od​še​ta
do Ra​ve​ne​lo​va auta i udob​no uto​ne u hlad​nu kožu s osje​ća​jem krepči​ne. Jeff Spa​-
ugh jurne uz pro​do​ran pra​sak mo​to​ra i ka​va​lirsko ma​ha​nje ru​kom.
Lice Harrya Tugma​na s divlje​njem se okre​ne pre​ma po​to​nu​loj snažnoj fi​gu​ri
Hugha Mc​Gu​irea.
- Tako mi boga! - reče razmetlji​vo, - kla​dim se da će mu ovo biti na​juspje​li​ja ope​-
ra​ci​ja do sada.
- No, k vra​gu - reče šankist po​uzda​no - on ne vri​je​di ni pre​bi​te pare dok ne stru​si
bocu viski​ja. Pla​ti mu ne​ko​li​ko pića pa će ti odre​za​ti gla​vu i opet je na​sa​di​ti a da ne​-
ćeš ni pri​mi​je​ti​ti.
Dok je Jeff Spa​ugh gromko od​la​zio, Harry Tugman reče za​vid​no: - Pogle​dajte tu
svi​nju. Gospo​din Vanderbilt. Misli da je boga uhva​tio za bra​du, vol je​dan. Ben,
misliš li ti da je za​ista no​ćas bio kod Hilli​ardo​vih?
- O za boga mi​lo​ga - reče Ben lju​ti​to - otkud ja to mogu zna​ti! I zbog čega je to
sad važno? - doda bi​jesno.
- Mislim da će Mala Ma​udie sutra ispu​ni​ti svoj stu​pac tim sme​ćem - reče Harry
Tugman. - Ona to zove 'Mla​đe društvo’! Kriste! A tu spa​da sva​ka kuč​ki​ca koja je do​-
voljno izrasla da nosi gaće, pa sve tako do sta​rog Red​monda. Ako i Saul Gud​ger pri​-
pa​da tom 'Mla​đem društvu’, onda smo, Ben, ti i ja još u tre​ćem razre​du. Pa da, k vra​-
gu - reče on s uvjerlji​vim izra​zom lica na​ce​re​nom šankistu - on je bio će​lav kao
svinjski pa​pak kad je buknuo Špa​njolsko-ame​rič​ki rat.

142
 Šankist se nasmi​je.
Si​pa​ju​ći izvanred​no ša​lji​ve impro​vi​za​ci​je Harry Tugman poč​ne dekla​mi​ra​ti:
- Čla​no​vi 'Mla​đeg društva’ si​noć su se ča​rob​no za​bavlja​li na ple​su koji je bio pri​re​-
đen u Snotwo​odu, krasnoj re​zi​denci​ji gospo​di​na i gospo​đe Cla​rence Firkins u čast
nji​ho​ve najmla​đe kće​ri Gladys ko​joj je to bio prvi društve​ni nastup. Gospo​din
i gospo​đa Firkins u pratnji svo​je kće​ri poz​dra​vi​li su sva​kog gosta na pra​gu, oživlja​-
va​ju​ći duh najljepših sta​rih tra​di​ci​ja aristokra​ci​je Juga, dok je ne​uspo​re​di​va sestra
gospo​đe Firkins, gospo​đi​ca Cathe​ri​ne Hipkiss, od mi​lja pozna​ta čla​no​vi​ma lo​kalnog
'Mla​đeg društva' kao Glasna Kate, nad​gle​da​la provje​ra​va​nje ogrta​ča, ve​černjih ša​lo​-
va, po​ja​se​va i dra​go​cje​nosti.
Ve​če​ra je servi​ra​na toč​no u osam, a na​kon toga kava i Plu​to voda u osam i četrde​-
set pet. Slasnu gozbu od de​vet jela pripre​mio je Artaxerxes Pa​pa​do​po​los, pozna​ti
slasti​čar i ku​har, vlasnik Ca​fea Bi​jou za dame i gospo​du.
Na​kon prve po​mo​ći i općeg li​ječ​nič​kog pregle​da kod dr Jefferso​na Re​gi​nalda
Alfonsa Spa​ugha, po​pu​larnog gi​ne​ko​lo​gista, gosti su pri​pušte​ni u sobi za ples gdje se
za glazbu po​bri​nuo Gu​dač​ki kvartet Ze​kea Buc​kne​ra iz Gornjeg Ho​minya, u ko​jem
je sam gospo​din Buc​kner uda​rao po bub​nju i defu.
Među oni​ma koji su ple​sa​li bile su gospo​đi​ce Ali​ne Titsworth, Lena Ginster,
Ophe​lia Legg, Gladys Firkins, Be​atri​ce Slutsky, Mary Whi​te​si​des, He​len Shoc​kett i
Lofta Barnes.
Ta​ko​đer i gospo​da I. C. Bottom, U. B. Fre​ely, R. U. Red​dy, O. I. Lo​vett,
Cummings Strong, Sansom Horney, Preston Updyke, Dows Wic​ket, Pettigrew
Biggs, Otis Go​ode i J. Bro​ad Stern.7
Ben se bezglasno smi​jao i po​no​vo zagnju​rio ši​ljasto lice u ša​li​cu. Za​tim ispru​ži
tanke ruke, pro​du​žu​ju​ći pu​te​no svo​je ti​je​lo uvis i ši​ro​kim zi​je​va​njem istje​ra iz sebe
na​ku​pi​nu umo​ra, do​sa​de i zgra​ža​nja noć​ne smje​ne.
- Oh-h-h-h bože!
Dje​vi​čansko svjetlo pro​di​ra​lo je mla​dim tra​ci​ma bez tru​na pra​ši​ne u uli​ce. U taj
čas se Gant pro​bu​dio.
Le​žao je tre​nu​tak mirno na le​đi​ma u ugod​noj žuto-zamra​če​noj po​lu​ta​mi dnevne
sobe slu​ša​ju​ći žu​bo​re​će zviždu​ka​nje ži​vahnog cvrku​ta pti​čjeg jutra. Glasno zi​jevne i
po​če​še se desnom ru​kom po gusto dla​ka​vim prsi​ma.
Brzo ko​ko​da​ka​nje osjetlji​vih ko​ko​ši​ju. Do​đi​te i pokra​di​te nas. Ci​je​lu noć za tebe,
gospo​da​ru. Usko​me​ša​nost po​bu​nje​nih gla​so​va Ži​dovki. Hajde, ne​moj. Razbijte jaja u
nji​ma.
Ra​sa​njen, uko​čen, bu​dan slu​šao je po​bu​nje​no ko​košje po​zi​va​nje, dok mu se
prekri​vač uvi​jao oko mrša​vih nogu.
One pro​testi​ra​ju ali za​do​voljno usta​ju i te​tu​ra​ju iz tople pra​ši​ne, stre​sa​ju​ći de​be​lim

143
perna​tim ti​je​lom. Za mene. Isto tako zemlja i loza. Vlažna nova zemlja puca od plu​-
ga kao rasje​če​na svi​nje​ti​na. Ili kao voda od bro​da. Rahla le​di​na ured​no na​re​za​na lo​-
pa​tom i prevrnu​ta kao meso. Ili rastre​se​na i pažlji​vo oko​pa​na zemlja oko ko​ri​je​nja
tre​ša​nja. Zemlja pri​ma moje sje​me. Moja je ve​li​ka sa​la​ta. Spužvasta i puna soka kao
žena. Gusti čo​ko​ti - u ko​lo​vo​zu obi​lje grožđa - otku​da tamo? Kao mli​je​ko iz dojke.
Ili krv u žili. Tovi ih i deb​lja.
Ci​je​le noći opa​da​nje cvi​je​ta​ka. Usko​ro će bi​je​le trešnje. Ze​le​ne ja​bu​ke koncem
svib​nja. Pola Isa​ac​so​ve li​panjske ja​bu​ke vi​si​na mo​joj stra​ni. Sla​ni​na i pe​če​ne ze​le​ne
ja​bu​ke.
Po​misli na do​ru​čak i osje​ti oštru raz​dražlji​vu glad. Od​grne ured​no plahtu,
kružnom kretnjom sa​vi​je se u sje​de​ći po​lo​žaj i stu​pi bi​je​lim po​ma​lo su​ši​ča​vim no​ga​-
ma na pod. Usta​ne pažlji​vo, ode do kožna​tog naslo​nja​ča i obu​je par čistih ča​ra​pa s
bi​je​lim pople​ti​ma. Za​tim pre​ko gla​ve svu​če noć​nu ko​šu​lju, pogle​davši na tre​nu​tak
svoj ve​li​ki košča​ti stas u ogle​da​lu na orma​ru - du​gač​ke ži​la​ve mi​ši​će na ru​ka​ma i
upa​le dla​ka​ve prsi. Trbuh mu je ku​lja​vo vi​sio. Pro​vu​če bi​je​le mli​ta​ve nožne listo​ve
kroz na​bra​ne no​ga​vi​ce jed​no​di​jelnog do​njeg rub​lja, rastegne ga la​god​nim ši​re​njem
ra​me​na i za​kopča. Za​tim za​ga​zi u prostra​ne spo​me​nič​ki teške hla​če i na​vu​če meke
kožna​te ci​pe​le bez ve​zi​ca. Prekri​ži na​ra​me​ni​ce na le​đi​ma, zađe u ku​hi​nju i po​livši
petro​le​jem bo​ro​vi​nu na​lo​ži rasplamsa​lu vatru koja je za tri mi​nu​te puc​ke​ta​la u šted​-
nja​ku. I osje​ti ži​votni po​ti​caj u pu​noj svje​žoj razbu​đe​nosti pro​ljetnog jutra.

Za Bird​seye klancem u rosnom bo​gatstvu Lunno​ve dra​ge su​dac Web​ster Tavloe,
ugle​dan, uspje​šan odvjetnik aristokratskog di​onič​kog društva (umi​rovljen uz povre​-
me​ne konsulta​ci​je), usta​ne u bo​ga​tom po​lumra​ku svo​je ložni​ce i s odo​bra​va​njem pri​-
mi​je​ti, kroz tamne leće crnih na​oča​la koje su nje​go​vu du​gom, osjetlji​vom i pre​-
zirnom licu da​va​le ko​nač​nu pred​nost nad svje​ti​nom, da je je​dan od nje​go​vih se​oskih
prosta​ka do​la​zio s tre​će paše s obli​ve​nim ve​drom svje​žeg mli​je​ka, da je dru​gi oštrio
kosu na bli​jesku mla​dog sunca i da je tre​ći, opo​na​ša​ju​ći svog inte​li​gentni​jeg dru​ga,
ko​nja, po​la​ko gu​rao jed​nopreg pod kolsku nad​strešni​cu.
S odo​bra​va​njem je pro​matrao i svog mla​dog sina mu​latske kože kako sti​že pre​ko
travnja​ka li​je​nim ma​čjim gi​bom, uočivši sa za​do​voljstvom otmje​nost i brzi​nu nje​go​-
vih pokre​ta, vitku sna​gu nje​go​va tru​pa i pru​ži​vost tankih kosti​ju. Ta​ko​đer sklad​nu
inte​li​gentnu gla​vu, vatre​ne crne oči, osje​ćajno oblo lice i li​je​pu masli​nastu kožu. Ve​-
oma je na​li​ko​vao Špa​njolcu iz bo​ljeg sta​le​ža. Quod po​tui perfe​ci.8 Zbog ovakvog
sta​pa​nja, možda, lju​di vole lju​de.
Uz ri​je​ku svi​ra​le tršča​ka, hram muza, opet sve​ta šuma. Zašto ne? Kao u dra​ži. I ja
sam ži​vio u Arka​di​ji.
Na tre​nu​tak ski​ne na​oča​le i pogle​da zlo​bu spušte​nog li​je​vog kapka i ve​li​ku harle​-

144
kinsku bra​da​vi​cu na obra​zu ispod nje​ga. S tamnim je na​oča​la​ma ostavljao do​jam da
je na​po​la maski​ran; one su po​ja​ča​va​le ne​istra​ži​vu tajnu istanča​ne, osjetlji​ve i ne​la​-
god​ne inte​li​genci​je nje​go​va lica. U taj se čas po​ja​vi crnac i reče da je ku​pelj
spremna. On svu​če dugu tanku noć​nu ko​šu​lju pre​ko gla​ve pje​ga​va fitzsimmonskog
ti​je​la i žustro za​ga​zi u mla​ku vodu. Za​tim su ga na du​gom sto​lu de​set mi​nu​ta spužva​-
le, stru​ga​le i gnje​či​le snažne po​datne crnče​ve ruke. Obu​če svje​že opra​no rub​lje i tek
izgla​ča​no crno odi​je​lo. Ne​marno sve​že crnu vrpcu ispod ši​ro​ke tra​ke uškrob​lje​nog
ovratni​ka i za​kopča duž uspravne du​gač​ke po​ja​ve ka​put koji mu je se​zao do ko​lje​-
na. Uzme ci​ga​re​tu iz ku​ti​je na sto​lu i za​pa​li je.
Li​me​no poska​ku​ju​ći niz kri​vu​dav put što je iz gra​da vo​dio kroz kla​nac, neka krnti​-
ja na tre​nu​tak bljesne kroz drve​će. U njoj su bila dva čovje​ka. Nje​go​vo se lice uozbi​-
lji dok je gle​dao kako pro​la​zi pu​tem kraj ka​pi​je uz oblak pra​ši​ne. Ne​jasno je vi​dio
nji​ho​va pod​mukla gorštač​ka ru​me​na lica upotpu​nju​ju​ći sli​ku zno​jem i samtom. I nji​-
ho​vim ve​legrad​skim ro​đa​ci​ma u gra​du. Cigla, štu​ka​tu​ra, mali bi​je​li ekcem pred​gra​-
đa. Uje​di​nje​ni mje​šanci ci​je​log svi​je​ta.
U susjed​nu do​li​nu s ko​si​li​ca​ma i travnja​ci​ma u pro​če​lju, po​misli. On uga​si ži​vot u
ci​ga​re​ti na pe​pe​lja​ri i poč​ne brzo ra​ču​na​ti uz pro​zor ko​li​ko ima ko​nja, ma​ga​ra​ca, kra​-
va, svi​nja i koko-šiju; pa spremlje​no obi​lje u ve​li​kim sta​ja​ma, bo​ga​ta plod​nost po​lja i
voć​nja​ka. Pred kuću dođe čovjek s ko​ša​rom jaja u jed​noj ruci i ko​ša​rom masla​ca u
dru​goj; sva​ki je ko​mad no​sio žig sno​pa žita i bio la​ba​vo umo​tan u čistu bi​je​lu krpu.
Mrzo​voljno se nasmi​je: ako na​pad​nu, on može iz​drža​ti du​gač​ku opsa​du.

U Dixi​elandu Eli​za je spa​va​la u ma​loj mrač​noj sobi s pro​zo​rom što gle​da na ne​-
odre​đe​no svjetlo stražnje​ga tri​je​ma. Nje​zi​na je soba bila ukra​še​na vi​jenci​ma izo​bje​-
še​ne divlji​ne uzi​ca i ko​no​pa; sto​go​vi sta​rih no​vi​na i ma​ga​zi​na bili su nasla​ga​ni po
uglo​vi​ma; a sva​ka po​li​ca bila je krca​ta po​lupraznih boca od li​je​ko​va, s eti​ke​ta​ma i
tra​go​vi​ma izli​je​va​nja. U zra​ku se osje​ćao mi​ris mento​la, Vic​ko​va me​le​ma za plu​ća,
sla​du​nja​vog gli​ce​ri​na. Crnki​nja stigne pod svod izdignu​te kuće i li​je​no se uspne
strmim tu​ne​lom stražnjih ste​pe​ni​ca. Za​tim po​ku​ca na vra​ta.
- Tko je? - vikne Eli​za, smjesta se pro​bu​divši i po​šavši pre​ma vra​ti​ma. No​si​la je
sivu noć​nu ko​šu​lju od fla​ne​la pre​ko de​be​le vu​ne​ne potko​šu​lje koju je Ben prestao
no​si​ti: obje​še​ni ko​nop bla​go se nji​hao tamo-amo po​put neke čud​ne morske ma​ho​vi​ne
koja leb​di ispod površi​ne, dok je ona otva​ra​la vra​ta. Na katu, u ma​loj pro​čelnoj sobi
sa sli​je​pim tri​je​mom spa​va​la je gospo​đi​ca Billie Edwards iz Misso​uri​ja, dva​de​-
setčetve​ro​go​dišnja smje​la i vješta kro​ti​te​lji​ca la​vo​va iz Mje​šo​vi​tog za​ba​višta
Johnnya L. Jo​ne​sa koje je izvo​di​lo pred​sta​ve na li​va​da​ma iza ško​le u uli​ci Plum, na
bre​žuljku. Do nje je, u ve​li​koj zrač​noj sobi na uglu, le​ža​la gospo​đa Ma​rie Pert,
četrde​setjed​no​go​dišnja žena trgovca li​je​ko​vi​ma koji je dosta pu​to​vao i obič​no bio

145
od​su​tan; ona je spa​va​la tvrdim snom alko​ho​li​čarke. Na sva​kom kra​ju okvi​ra nad ka​-
mi​nom bila je fo​togra​fi​ja u sre​brnom okvi​ru - jed​na je pred​stavlja​la nje​zi​nu od​sutnu
osamna​esto​go​dišnju kćer Lo​uise, a dru​ga Be​nja​mi​na Ganta kako leži na travnja​ku
ispred kuće naslo​njen na la​kat, sa ši​ro​kim slamna​tim še​ši​rom koji mu je zasje​nji​vao
ci​je​lo lice osim usta. U osta​lim so​ba​ma, spri​je​da i stra​ga, bili su još gospo​din
Conway Ric​hards, za​kupnik bombo​ni​je​re u Mje​šo​vi​tom za​ba​vištu Johnnya L. Jo​ne​-
sa, gospo​đi​ca Lily Mangum, dva​de​setšesto​go​dišnja ško​lo​va​na bolni​čarka, gospo​-
din Willi​am H. Baskett, pe​de​se​to​go​dišnji uzga​jač pa​mu​ka, bankar i ma​la​ri​čar iz
Hatti​esburga, Mississippi, sa že​nom; u ve​li​koj sobi pre​ma stu​ba​ma bile su gospo​đi​ca
Annie Mitc​hell, de​vetna​esto​go​dišnja​ki​nja iz Valdoste, Ge​orgia, gospo​đi​ca Thelma
Cheshi​re, dva​de​setjed​no​go​dišnja​ki​nja iz Flo​rence, Južna Ca​ro​li​na, i dva​de​se​tosmo​-
go​dišnja gospo​đa Rose Le​vin iz Chi​ca​ga, Illi​no​is, sve čla​ni​ce zbo​ra »Mo​lasses
Evans i nje​go​ve lje​po​ti​ce Bro​adwaya«, što ih je agenci​ja Pi​ed​mont Amu​se​ment do​-
ve​la iz Atlante, Ge​orgia.
- O, dje​vojke! Do​la​ze nam vojvo​da od Gorgonzo​le i grof od Limburge​ra. Že​lim da
sve bu​de​te s nji​ma lju​bazne i da im uljepša​te ži​vot kad stignu ova​mo.
- Ho​će​mo, bez bri​ge.
- Oso​bi​to pri​pa​zi​te na ma​nje​ga - u nje​ga je no​vac.
- Obe​ća​va​mo da ho​će​mo. Hura, hura, hura!

»Mi smo cure što se za​bavlja​mo,
Tek za ra​dost i ve​se​lje zna​mo;
Za pjesmu di​van glas,
Za ples još ljepši stas,
Pa kažu svi za nas ...«

Iza dašča​ne ogra​de obli​jeplje​ne pla​ka​ti​ma na vrhu uli​ce Valley, na​suprot Y.M.I. (za
crnce), u sa​mom srcu trgo​vač​kog i za​bavnog sre​dišta crnač​kog sta​novništva Alta​-
monta, spa​vao je Mo​ses An​drews, dva​de​setšesto​go​dišnji crnac, svoj ve​li​ki san, jed​-
nak za bi​je​le i crne. Nje​go​vi dže​po​vi, koji su još prošle noći bili puni novca što mu
ga je dao Saul Ste​in, vlasnik za​la​ga​oni​ce, u zamje​nu za neke pred​me​te koje je on bio
od​nio iz kuće gospo​di​na Ge​orgea Rollinsa, odvjetni​ka (kao 18-ka​ratni zlatni
sat marke Waltham s teškim zlatnim lancem, za​ruč​nič​ki prsten gospo​đe Rollins s di​-
ja​mantom, tri para najfi​ni​jih svi​le​nih ča​ra​pa i dva para muških gaća), sada su bili
prazni, a pola boce Clo​verle​af Bonded Kentuc​ky Rye viski​ja s ko​jom se bio po​vu​kao
iza da​sa​ka da spa​va, ne​ome​ta​no mu je le​ža​lo u mli​ta​vo stisnu​toj li​je​voj ruci, dok je
nje​gov ši​ro​ki crni grkljan zi​je​vao otvo​ren od uha do uha kao poslje​di​ca vještog po​te​-
za britvom nje​go​va omra​že​nog su​parni​ka puna mržnje, Jefferso​na Flac​ka, dva​de​se​-

146
tosmo​go​dišnja​ka što je sada mimo le​žao, ne​osumnji​čen i netra​žen, s nji​ho​vom za​jed​-
nič​kom lju​bavni​com, gospo​đi​com Molly Fiske, u nje​zi​nu apartma​nu na istoč​nom di​-
je​lu uli​ce Pine. Mo​ses je bio umo​ren na mje​se​či​ni.
Izglad​nje​la mač​ka tiho se šu​lja​la uz daske gornjim di​je​lom uli​ce Valley; dok je
zvo​no sa sud​ni​ce od​bi​ja​lo šest od​sje​če​nih uda​ra​ca, osam rad​ni​ka crna​ca u rad​nim
odi​je​li​ma oro​že​nih no​ga​vi​ca od stvrd​nu​tog ce​menta vuklo se kli​no​vi​to kao jed​na je​-
di​na ži​vo​ti​nja, i sva​ki je no​sio svoj ru​čak u kanti​ci za mast.

U me​đuvre​me​nu su se na​red​ni do​ga​đa​ji istovre​me​no zbi​va​li po susjed​stvu.
Na​kon što je oprao svo​je vitko škotsko ti​je​lo, odje​nuo se u uko​če​nu crni​nu i isku​-
ha​nu bi​je​lu ko​šu​lju i obri​jao svo​je čisto lice koje nije sta​ri​lo, dr H. M. McRae, pe​de​-
se​tosmo​go​dišnji pastor Prve prezbi​te​ri​janske crkve, si​šao je iz sobe u svo​joj vili
na ave​ni​ji Cumberland da do​ruč​ku​je zo​be​nu kašu, prže​ni kruh i vre​lo mli​je​ko. Srce
mu je bilo čisto, um bistar, vje​ra i ži​vot kao daska ori​ba​na pješče​nja​kom. Mo​lio je
ne​na​metlji​vo tri​de​set mi​nu​ta za sve lju​de i za uspjeh svih pošte​nih pothva​ta. Bio je
sja​jan ne​uga​siv pla​men koji je blistao kroz lju​bav i smrt; nje​gov je glas ravnomjerno
strasno od​zva​njao kao če​lik.
U »Sa​na​to​ri​ju i turskoj ku​pe​lji« dokto​ra Franka Enge​la u uli​ci Li​berty gospo​din
J.H. Brown, bo​ga​ti sportaš i izda​vač lista Alta​mont Ci​ti​zen, za​pao je u dri​je​mež bez
sno​va, na​kon što je pro​veo pet mi​nu​ta u pari, de​set u kadi i tri​de​set u sa​uni gdje
se bio pre​pustio, od ta​ba​na svo​jih kozjih nogu do ve​nozno svi​le​nog sja​ja la​ga​no gri​-
miznog lica, struč​nja​ku za kosto​bo​lju »Pu​kovni​ku« An​drewsu (kako su od mi​lja zva​-
li vještog Enge​lo​vog ma​se​ra crnca).
Pre​ko puta, na uglu uli​ca Li​berty i Fe​de​ral, u pod​nožju bri​je​ga Battery, je​dan crnac
u bi​je​lom ka​pu​tu sla​gao je u ku​ti​je ra​su​te že​to​ne za po​ker što su pokri​va​li sre​dišnji
stol u sre​dišnjoj gornjoj sobi alta​montskog City Clu​ba. Gosti su upra​vo bili otišli -
gospo​da Gilbert Wo​od​co​ok, Re​eves Sti​ke​le​ather, Henry Pentland mla​đi, Sid​ney
Newbeck iz Cle​ve​landa, Ohio (umi​rovlje​nik), i već spo​me​nu​ti J. H. Brown.

- O Kriste! Ben, - reče Harry Tugman izla​ze​ći u taj čas iz Une​eda broj 3 - mislio
sam da će me uda​ri​ti kap kad su Sta​ro​ga izvukli iz zid​nog orma​ra. I to na​kon što je
to​li​ko toga na​pi​sao o čišće​nju gra​da.
- Ne bih se izne​na​dio da je su​dac Se​vi​er na​re​dio da mu izvrše pretres - reče Ben.
- Da, sva​ka​ko, Ben - reče Harry Tugman nestrplji​vo - nije isklju​če​no, ali iza sve​ga
toga sta​ja​la je »Kra​lji​ca« Eli​za​beth. Ne misliš valjda da ona sve ne dozna? Tako mi
Isus po​mo​gao, cio tje​dan nisi od nje​ga čuo ni da je za​kašljao. To​li​ko je bio upla​-
šen da nosa nije pro​mo​lio iz ure​da.

U sa​mostanskoj ško​li sve​te Ka​ta​ri​ne na putu sve​tog Kle​menta, časna majka sestra

147
The​re​sa meko je ho​da​la spa​va​oni​com po​di​žu​ći pro​zorske kapke iza sva​kog kre​ve​ta,
pušta​ju​ći da mirluh tre​ša​nja i ja​bu​ka iz voć​nja​ka nježno pokri​je dugi sje​no​vi​ti
propla​nak usnu​lih dje​vo​ja​ka na​lik ru​ži​nim la​ti​ca​ma. Dah im je nježno stru​jio kroz
rosna po​lu​otvo​re​na usta, svjetlost je ru​ži​často pa​da​la na jastu​časte obli​ne nji​ho​vih
ruku, na vitke mla​de bo​ko​ve, na je​dre ru​me​ne pu​poljke nji​ho​vih gru​di. Na dru​-
gom kra​ju sobe jed​na de​be​la dje​vojka le​ža​la je na​uznak ra​ši​re​nih ruku i nogu i
glasno hrka​la kroz brbo​ta​ve usne. Ima​le su još je​dan sat spa​va​nja.
S jed​nog od bi​je​lih sto​li​ća izme​đu kre​ve​ta The​re​sa digne otvo​re​nu knji​gu koja je
tu ne​oprezno bila ostavlje​na prošle noći, pro​či​ta u svoj sivi brk sa suz​drža​nim osmi​-
je​hom na košča​tom licu naslov - Obi​čajno pra​vo od Ro​berta W. Chambersa - i zgra​-
bivši olovku ši​ro​kom ru​kom, prlja​vom od zemlje, brzo na​črč​ka ši​ljastim muškim slo​-
vi​ma: »Sme​će, Eli​za​beth - ali uvi​di sama.« Za​tim me​kim ali odre​ši​tim ho​dom siđe u
pri​zemlje u svo​ju rad​nu sobu, gdje su sestra Lo​uise (francuski je​zik), sestra
Mary (po​vi​jest) i sestra Berni​ce (kla​sič​ni je​zi​ci) če​ka​le na ju​tarnji do​go​vor. Kad su
otišle, ona je sje​la za stol i ra​di​la je​dan sat na ru​ko​pi​su knji​ge, skromno na​mi​je​nje​ne
školskoj dje​ci, koja joj je prosla​vi​la ime gdje god se ci​je​ni ple​me​ni​ta arhi​tektu​ra pro​-
ze - ve​li​ke Bi​olo​gi​je.
Za​tim je u spa​va​oni​ci odjeknu​lo zvo​no. Ona je čula hi​ho​tav dje​vo​jač​ki smi​jeh, a
kad je usta​la, vi​dje​la je mla​du re​dovni​cu, sestru Agnes, koja je do​la​zi​la od šlji​vi​na
sta​bla kraj zida s na​ru​ča​jem cvi​je​ća.
Odozdo, iz pod​nožja Biltburna, do​pi​ra​la je grmlja​vi​na trač​ni​ca sakri​ve​na drve​ćem
i za​mi​ru​ći krik zviždu​ka.
Ispod Grad​ske vi​jeć​ni​ce bile su otvo​re​ne rad​nje na tržni​ci. U prostra​nom ko​som
po​dru​mu me​sa​ri s pre​ga​ča​ma mla​ti​li su teškim no​že​vi​ma po svje​žim hlad​nim zglo​-
bo​vi​ma, ba​ca​li de​be​le odreske na tvrde listo​ve ša​re​na pa​pi​ra, gru​bo ih ve​za​li i gu​ra​-
li crnim dje​ča​ci​ma što su če​ka​li da ih ispo​ru​če.
J. H. Jac​kson, crnac pun sa​mo​pošto​va​nja, sta​jao je u svom četvrtastom pregratku
za povrće, a po​ma​ga​li su mu dva sina ozbiljna lica i poslovna kći s na​oča​la​ma. Bio je
okru​žen ši​ro​kim nagnu​tim po​li​ca​ma s vo​ćem i povrćem u mi​ri​su zemlje i jutra -
krupna sme​žu​ra​na sa​la​ta, pune rotkvi​ce još uprlja​ne crni​com, mlad luk sa za​perci​ma
tek išču​pan iz vrta, kasni ce​ler, pro​ljetni krumpir i južno voće tanke kore s Flo​ri​de.
Iznad nje​ga je Sorrell, trgo​vac ri​bom i ka​me​ni​ca​ma, va​dio iz emajli​ra​nog lonca
pu​nog leda pune kutla​če ostri​ga i iza​si​pao ih u de​be​le kartonske ku​ti​je. Teške
pljosna​te ribe - ša​ra​ni, pastrve, lu​bi​ni, lojke - le​ža​le su na ledu izva​đe​ne utro​be.
Gospo​din Mic​ha​el Walter Cre​ech, me​sar, završi svoj obilni do​ru​čak od te​le​će jetre,
jaja sa sla​ni​nom, vru​ćeg dvo​pe​ka i kave, pa dade znak jed​nom od re​do​va crnih dje​ča​-
ka koji su če​ka​li. Niz jurne napri​jed po​put pasa; on ih za​usta​vi psovkom i po​dignu​-
tim no​žem. Sretni mla​dac koji je bio iza​bran istu​pi i uzme poslu​žavnik na ko​je​mu je

148
bilo još dosta za​lo​ga​ja hra​ne i pola lonči​ća kave. Bu​du​ći da je tog tre​na mo​rao kre​nu​-
ti na ispo​ru​ku, sta​vi ga na pi​lo​vi​nu na kra​ju klu​pe i obilno poplju​je da bi ga zašti​-
tio od dru​go​va strvi​na​ra. Za​tim odju​ri na bi​ciklu pu​ca​ju​ći od smi​je​ha i po​bjed​nič​ke
zlo​be. Gospo​din Cre​ech tmurno pogle​da svo​je crnce.
Grad je bio to​li​ko za​bo​ra​vio afrič​ku krv gospo​di​na Cre​ec​ha (jed​na osmi​na po oče​-
voj lozi koju je sta​ri Walter Cre​ech vu​kao od neke mu​latki​nje), da je bio go​to​vo spre​-
man da mu po​nu​di po​li​tič​ko ime​no​va​nje; ali on sam je nije za​bo​ravljao. Kivno
pogle​da bra​ta Jaya koji je odu​ševlje​no ra​si​je​cao lažna re​bra na go​le​mom pa​nju svo​ga
sto​la, bla​že​no nesvjestan mržnje, tog zmijskog otro​va što može oku​ži​ti i bratsko srce,
pje​va​ju​ći dotle mi​lozvuč​nim te​no​rom uvod​ne takto​ve »Sive ku​ći​ce na za​pa​du«:

» ... tu pla​vo oko sja
čim pogle​dam ga ja...«

Gospo​din Cre​ech otrovno pogle​da Jayo​ve žute obra​ze, po​drhta​va​nje nje​go​va de​be​-
la žu​ti​ča​va grla, sitne kovrči​ce osmu​đe​ne kose.
Tako mi boga, po​misli pun du​ševne tjesko​be, čovjek bi re​kao da je Meksi​ka​nac.
Jayov zlatni glas bli​žio se tri​jumfu, puknuvši s istanča​nom suz​drža​nošću na
posljed​njoj noti u vi​sok sla​dak falset koji je iz​držao više od dva​de​set se​kunda. Svi su
me​sa​ri presta​li ra​di​ti, dok ih je ne​ko​li​ko, sve kršne lju​di​ne s odraslom dje​com, bri​sa​-
lo suze iz oči​ju.
Ve​li​ko slu​ša​teljstvo bilo je oča​ra​no. Ni​jed​na se duša nije mi​ca​la. Čak se ni​je​dan
pas ni konj nije po​ma​kao. Kad se posljed​nja slatka nota rasto​pi​la u pa​uči​nastom tre​-
mo​lu, ti​ši​na du​bo​ka kao u gro​bu, ne, kao u sa​moj smrti, bila je izraz najvi​šeg tri​-
jumfa što ga je umjetni​ku su​đe​no spozna​ti na ovoj zemlji. Neg​dje u go​mi​li jed​na je
žena za​je​ca​la i onesvi​jesti​la se. Od​mah su je izni​je​la dva mla​da ska​uta što su se slu​-
čajno tu našla; pru​ži​li su joj prvu po​moć u za​ho​du - je​dan je na brzi​nu upa​lio praska​-
vu vatru od bo​ro​vih granči​ca kresnuvši s dva ko​ma​da kre​me​na, dok je dru​gi napra​vio
po​dvez uči​nivši ne​ko​li​ko čvo​ro​va na svom džepnom rupči​ću. Tada se pro​lo​mi buka.
Žene su ski​da​le na​kit s prsti​ju i bi​serje s vra​to​va, kri​zante​me, zumbu​le, tu​li​pa​ne i tra​-
tinči​ce sa sku​po​cje​nih ha​lji​na, dok su otmje​no obu​če​ni muškarci s obližnjih tezgi
nepre​kid​no bombardi​ra​li rajči​ca​ma, sa​la​tom, mla​dim krumpi​rom, go​ve​đim lo​jem,
svinjskim papci​ma, rib​ljim gla​va​ma, školjka​ma, bu​brežnja​ci​ma i ko​ba​si​ca​ma.
Izme​đu tezgi na tržni​ci še​ta​le su vlasni​ce svra​tišta u Alta​montu, uho​darskih oči​ju
što tra​že pli​jen i ra​dozna​la nosa. Bile su razli​či​te ve​li​či​ne i dobi, ali su sve no​si​le žig
spremnosti na cjenka​nje i ra​to​borno stisnu​tih usta. Za​ba​da​le su nos u ribu i povrće,
gnje​či​le ku​pus, va​ga​le luk, ljušti​le gla​vi​ce sa​la​te. Mo​ra​te na​rod drža​ti na oku ili će
vam ode​ra​ti kožu. A ako stvar pre​pusti​te li​je​noj tra​lja​voj crnki​nji, više će ba​ci​ti nego

149
sku​ha​ti. Me​đu​sob​no su se gle​da​le bešćutna lica - gospo​đa Barrett s Grosve​no​ra
gospo​đu Ne​ville s Glen Vi​ewa; gospo​đa Am​bler s Co​lo​ni​ala gospo​đi​cu Ma​mie Fe​-
athersto​ne s Ra​ven​cresta; gospo​đa Led​better s Belve​de​rea ...
- Ču​jem da ste puni, gospo​đo Co​le​man - reče ona upitno.
- O, ja sam puna ci​je​lo vri​je​me - reče gospo​đa Co​le​man. - Moji su stalni, ja se ne
že​lim za​va​ra​va​ti s pro​laznim gosti​ma - reče ona oho​lo.
- Pa - reče gospo​đa Led​better za​jed​lji​vo - i ja bih svo​ju kuću mogla u sva​ko doba
na​pu​ni​ti su​ši​čavci​ma koji sebe dru​ga​či​je zovu, ali oni meni ne tre​ba​ju. Baš ne​ki​dan
re​koh ...
Gospo​đa Mic​ha​lo​ve s Oakwo​oda gospo​đu Jarvis s Wa​verleya; gospo​đa Cowan s
Rid​gmonta ...
Grad je sjajno opremljen da za​do​vo​lji ve​li​ku i stalno sve veću go​mi​lu tu​rista što
pune Pla​ninsku pri​jestolni​cu za vri​je​me pro​metnih mje​se​ci lipnja, srpnja i ko​lo​vo​za.
Po​red osam raskošnih ho​te​la najvi​še kva​li​te​te, u trgo​vač​koj ko​mo​ri bilo je 1911. re​-
gistri​ra​no pre​ko 250 pri​vatnih ho​te​la, svra​tišta i lje​či​lišta koji su sta​ja​li na uslu​zi oni​-
ma što do​la​ze zbog posla, za​ba​ve ili zdravlja.
Za​drži​te im prtljag na ko​lo​dvo​ru.
U tom času Tri​ca, na​kon što je završio svoj obi​la​zak, pažlji​vo stu​pi na blatnjav tri​-
jem kuće u uli​ci Valley, nježno za​ku​ca na vra​ta, tiho ih otvo​ri i na​pi​pa put kroz crni
kužni zrak do kre​ve​ta u ko​je​mu je le​ža​la May Corpe​ning. Na nje​gov do​dir ona
promrmlja kao da je omamlje​na, okre​ne se k nje​mu i pospa​no bud​na pri​vu​če ga ote​-
ža​lim i pu​te​nim mi​lo​va​njem pod ja​ram svo​jih ja​kih bakre​nih ruku. Tom Cli​ne je mli​-
ta​vo ko​ra​čao uza stu​be svog sta​na u uli​ci Bartlett i lju​ljao li​me​ni ka​blić; Ben se vra​-
tio u no​vinsko ured​ništvo s Harryem Tugma​nom; a Euge​ne, pro​bu​divši se izne​na​da u
stražnjoj sobi u uli​ci Wo​od​son od gromke Ganto​ve za​po​vi​je​di s dna ste​pe​ni​ca,
zagnju​ri lice u tre​nu​tač​no pri​vi​đe​nje ru​ži​často pro​ša​ra​nog mo​drog neba i nježnog
cva​ta što se po​la​ko spuštao na zemlju.

150
 15.


Pla​ni​ne su bile nje​go​vi gospo​da​ri. One su uokvi​ri​va​le ži​vot. Bile su pe​har
stvarnosti, onkraj rasta, onkraj borbe i smrti. One su mu bile apso​lutno je​dinstvo
usred vječ​ne mi​je​ne. U sje​ća​nju su mu bljeska​la sta​ra lica ave​tinjskih oči​ju. Po​-
mišljao je na Swa​ino​vu kra​vu, Sa​int Lo​uis, smrt, na sebe u ko​li​jevci. Bio je pro​go​ni​-
telj sa​mog sebe, po​ku​ša​va​ju​ći na tre​nu​tak ob​no​vi​ti ono čega je bio di​je​lom. Nije ra​-
zu​mio promje​nu, nije ra​zu​mio rast. Zu​rio je u svo​ju dje​ti​nju sli​ku u sa​lo​nu i okre​tao
se s muč​ni​nom od stra​ha i na​po​ra da takne, za​drži i zgra​bi sebe na je​dan je​di​ni tren.
A te bestje​lesne utva​re nje​go​va ži​vo​ta javlja​le su se sa strašnom toč​nošću, sa svom
lu​đač​kom bli​zi​nom vi​đe​nja. Ono što je bilo prošlo pri​je pet go​di​na do​la​zi​lo je na
dohvat ruke, i on je na čas presta​jao vje​ro​va​ti u svo​je posto​ja​nje. Oče​ki​vao je ne​ko​ga
da ga pro​bu​di; slu​šao bi Gantov jaki glas ispod ote​ža​lih loza, zu​rio bi pospa​no s tri​je​-
ma u pun ni​zak mje​sec i poslušno od​la​zio u poste​lju. Ali bi i da​lje osta​ja​lo ono čega
se sje​ćao ra​ni​je, i što bi bilo ako... Uzrok se nepresta​no pre​ta​kao u uzrok.
Slu​šao je nad​stvarno ku​ca​nje svog ži​vo​ta; nje​go​va moć​na vi​do​vi​tost, divlja
škotska Eli​zi​na na​da​re​nost, gorje​la je u nje​mu unatrag pre​ko sa​blasnih go​di​na, ubi​ru​-
ći mi​li​jun tra​ča​ka svjetlosti iz nestvarnih sje​na - mala posta​ja kraj trač​ni​ca u zoru,
put prosje​čen kroz bo​ri​ke vi​đen u sumrak, za​dimlje​no svjetlo ko​li​ba ispod mosnog
nad​svo​da, dje​čak što trči među spu​ta​nom te​la​di, kuštra​va dje​vojču​ra u okvi​ru vra​ta,
brašnja​vi crnci što iskrca​va​ju vre​će s te​retnog va​go​na pod nad​strešni​com, čovjek koji
je vo​zio auto​bus na izložbe​nom prosto​ru u Sa​int Lo​uisu, hlad​no je​ze​ro u prasko​zorje.
Nje​gov je ži​vot vi​ju​gao natrag u sme​đu tmi​nu prošlosti po​put za​su​ka​nog vlakna
električ​ne žice; on je da​vao ži​vot, oblik i kretnju tim mi​li​ju​ni​ma po​dra​ža​ja što su ih
sre​ća, gu​bi​tak ili do​bi​tak tre​nutka, okre​taj gla​ve, go​lem i besci​ljan po​riv slu​ča​ja
hitnu​li u nje​go​vu usplamtje​lu vru​ći​nu. Nje​gov je um u bi​je​loj ži​voj sjajnosti brao te
vrške od igli​ca iskustva i nestvarnost sve​ga dru​go​ga posta​ja​la je grozni​ja zbog njih.
To​li​ko mno​go dojmo​va što su se vra​ća​li u otvo​re​ne sa​blasne vi​di​ke mašte i pre​dodž​-
be bilo je uhva​će​no u vrtložnom kra​jo​li​ku kroz pro​zo​re vla​ka.
I to ga je stra​vi​lo - čud​no​vat spoj stalnosti i mi​je​ne, uža​san tre​nu​tak ne​po​mič​nosti
ži​go​san vječ​nošću u ko​joj motri​telj i ono što se motri izgle​da​ju sle​đe​ni u vre​me​nu,
dok ži​vot protje​če ve​li​kom brzi​nom. Posto​jao je tre​nu​tak bezvre​menskog
zastanka kad se zemlja nije gi​ba​la, vlak se nije gi​bao, dje​vojču​ra se na pra​gu nije gi​-
ba​la, on se nije gi​bao. Bilo je kao da je Bog oštro po​di​gao šta​pić iznad beskrajnog
orkestra mora, pa je vječ​no gi​ba​nje sta​lo, leb​de​ći u vanvre​menskoj arhi​tektu​ri apso​-
lutno​ga. Ili nali k na one pokretne filmske sli​ke što pri​ka​zu​ju gi​ba​nje ska​ka​ča u
vodu, ili ko​nja što preska​če ži​vi​cu - kretnja je izne​na​da oka​me​nje​na u zra​ku, ne​iz​-

151
bježno dovrše​nje čina je za​ustavlje​no. Za​tim, do​pu​nju​ju​ći svo​ju pa​ra​bo​lu, za​drža​no
ti​je​lo pljusne u ba​zen. Samo što su one sli​ke što su u nje​mu gorje​le posto​ja​le bez po​-
či​nja​nja ili završa​va​nja, bez bitne vre​menske gra​đe. Ne​po​mič​na u nevre​me​nu, dje​-
vojču​ra je išče​za​va​la, ne​po​mič​na, bez ijed​nog pri​je​laznog tre​nutka.
Nje​gov osje​ćaj nestvarnosti javljao se zbog vre​me​na i gi​ba​nja, zbog za​mišlja​nja
žene, na​kon što je vlak bio pro​šao, kako se vra​ća u kuću, kako po​di​že lo​nac sa že​ra​-
vi​ce na ognjištu. Tako se ži​vot pretva​rao u sje​nu, živa svjetla opet posta​ja​la du​ho​vi​-
ma. Dje​čak među te​la​di. Gdje je bio kasni​je? Gdje je sada?
Ja sam, mislio je, dio sve​ga što sam taknuo i što je taknu​lo mene; a to je, ne​ma​ju​ći
za me dru​gog življe​nja osim onog što sam mu ga ja dao, posta​lo razli​či​to od sa​mog
sebe zbog mi​je​ša​nja s onim što sam ja tada bio, a sad je opet dru​ga​či​je jer se spo​ji​lo
s onim što sam ja sada, što je opet za sebe na​ku​pi​na onog što sam posta​jao. Zašto ov​-
dje? Zašto tamo? Zašto sada? Zašto onda?
Spoj dva​ju ja​kih ego​iza​ma, Eli​zi​nog koji je bio sav zatvo​ren u sebe i Ganto​vog
koji se ši​rio van nje​ga, stvo​rio je od nje​ga fa​na​tič​nog sljed​be​ni​ka vje​re u Slu​čaj. Ne​-
po​ko​leb​lji​va nužnost sta​ja​la je iza sva​ke nepravde, gu​bitka, boli, tra​ge​di​je, smrti, po​-
metnje; ni vra​bac nije pa​dao kroz zrak, a da se to nije odra​zi​lo u nje​go​vu ži​vo​tu; sa​-
motno svjetlo što je palo na žitko i beskrajno more u zoru bu​di​lo je u nje​mu ži​vot
opran morskom mi​je​nom. Riba je uspravno pli​va​la iz du​bi​ne.

Sje​me na​šeg unište​nja pro​cvje​tat će u pusti​nji, aleksin na​šeg li​je​ka raste na pla​-
ninskoj hri​di, a naše ži​vo​te stalno posje​ću​je dje​vojču​ra iz Ge​orgi​je, jer londonski
dže​par nije bio obje​šen. Kroz Slu​čaj svatko je od nas utva​ra dru​gi​ma i svo​joj vlasti​-
toj stvarnosti; kroz Slu​čaj, go​le​ma os svi​je​ta, i zrnce pra​ha; ka​men što pokre​će la​vi​-
nu, oblu​tak čiji se koncentrič​ni kru​go​vi šire mo​ri​ma.

Vje​ro​vao je tako da je on sre​dište svi​je​ta; vje​ro​vao je da su pla​ni​ne uokvi​ri​va​le
srce svi​je​ta; vje​ro​vao je da je iz ci​je​log ka​osa slu​čajnosti ne​iz​bje​žan do​ga​đaj do​šao u
ne​umo​ljiv tre​nu​tak da dade sa​že​tak nje​go​vu ži​vo​tu.
Dru​ge skri​ve​ne bo​ko​ve nepromje​nji​vih gora svi​jet je pla​kao kao prostra​no i sje​no​-
vi​to more, oživlje​no ve​li​kim ri​ba​ma iz nje​go​ve mašte. U tom ne​posje​će​nom svi​je​tu
razno​li​kost je bila beskrajna, ali su red i svrha bili za​jamče​ni: u pusto​lo​vi​ni ne bi
bilo gu​bi​ta​ka - hra​brost bi bila nagra​đe​na lje​po​tom, da​ro​vi​tost uspje​hom, sve zaslu​ge
onim što im za​ista pri​pa​da. Bilo bi po​gi​be​lji, bilo bi muke, bilo bi borbe. Ali ne bi
bilo po​metnje ni za​gub​lje​nja. Ne bi bilo ta​pa​nja u mra​ku. Jer bi sa​kuplje​na Sud​bi​na
u svom oda​bra​nom tre​nutku pala kao šlji​va. U ča​ro​li​ji nije bilo ne​re​da.

Pro​lje​će se razli​lo svim vrto​vi​ma ovog svi​je​ta. Iza gora zemlja se udo​lji​va​la do
dru​gih gora, do zlatnih gra​do​va, do bo​ga​tih li​va​da, do gustih šuma, do mora. Na​vi​je​-

152
ke i za​vi​je​ke.
Iza gora bili su rud​ni​ci kra​lja Sa​la​mo​na, mi​ni​ja​turne re​pu​bli​ke Sred​nje Ame​ri​ke,
tih žu​bor vo​dosko​ka na dvo​ru; kro​vo​vi
Bagda​da obasja​ni mje​se​či​nom, mali re​šetkasti zasto​ri Sa​markanda, deve na mje​se​-
či​ni u Bi​ti​ni​ji, špa​njolska kuća na ranču Trostru​kog Z, i J. B. Montgo​mery s ljupkom
kće​ri što si​la​ze iz svog pri​vatnog va​go​na na za​pad​noj pru​zi; i li​ti​ce Gra​ustarka na​lik
dvorcu du​ho​va; ca​si​no u Monte Carlu što nudi bo​gatstvo; i pla​vi vječ​ni Me​di​te​ran,
majka carsta​va. I tre​nu​tač​no bla​gosta​nje otipka​no na tra​ci, i prvi kat Eiffe​lo​va tornja
na ko​je​mu je resto​ran, i Francu​zi što lože vatru svo​jim starci​ma, i farma u De​vo​-
nu, bi​je​lo vrhnje, tamno pivo, ve​se​lje zimskog dimnja​ka i Loma Doom; i vi​se​ći vrto​-
vi Ba​bi​lo​na, i ve​če​ra s kra​lji​ca​ma u za​laz sunca, i tegle​ni​ca što po​la​ko kli​zi Ni​lom, ili
mu​drost raskošnih ti​je​la Egipćanki na le​žaljka​ma vrh ba​lustra​da obli​ve​nih mje​se​či​-
nom, i grmlja​vi​na kra​ljevskih bojnih kola, i po​noć​no tra​ga​nje za grob​nim bla​gom, i
vi​no​rod​na zemlja dvo​ra​ca u Francuskoj, i pa​muč​ne tople noge u si​je​nu.
Kra​lji​ca He​le​na je le​ža​la na trač​kom po​lju, dok joj ljupko ti​je​lo bilo prepla​nu​lo od
sunca.

Me​đu​tim po​sao je išao pri​lič​no do​bro. Prvih ne​ko​li​ko go​di​na u Dixi​elandu bo​lest
je sma​nji​va​la Eli​zi​nu za​ra​du. Sad se opo​ra​vi​la i otpla​ti​la i posljed​nje du​go​va​nje za
kuću. Bila je u ci​je​losti nje​zi​na. Zgra​da je u to vri​je​me vri​je​di​la možda 12.000 |.
Osim toga ona je uze​la za​jam od 3500 $ na dva​de​setgo​dišnju po​li​cu osi​gu​ra​nja ži​vo​-
ta od 5000 $ koja je istje​ca​la za dvi​je go​di​ne, pa je izvrši​la znatne pre​ina​ke: gore je
dogra​di​la ve​lik zatvo​re​ni tri​jem, s dvi​je sobe, ku​pa​oni​com i hod​ni​kom s jed​ne stra​ne,
te pro​du​ži​la hod​nik i do​da​la tri spa​va​će sobe, dvi​je ku​pa​oni​ce i za​hod s vo​dom s dru​-
ge stra​ne. Do​lje je pro​ši​ri​la ve​randu, na​či​ni​la osunčan sa​lon ispod zatvo​re​nog tri​je​-
ma, izba​ci​la lu​kovlje iz bla​go​va​oni​ce koju je ka​ni​la ko​risti​ti za ve​li​ku spa​va​oni​cu
van se​zo​ne, ugra​di​la ku​hi​nji​cu u ko​joj će jesti obi​telj i do​da​la so​bi​čak kraj ku​hi​nje za
vlasti​tu upotre​bu.
Gra​di​lo se pre​ma nje​nim pla​no​vi​ma i od najjefti​ni​jeg ma​te​ri​ja​la: ni​kad se nije
izgu​bio mi​ris si​ro​va drve​ta, jefti​na laka i sla​be gru​be žbu​ke, ali ona je bila do​da​la
osam ili de​set prosto​ri​ja potro​šivši samo 3000 $. Prethod​ne je go​di​ne ulo​ži​la u banku
go​to​vo 2000 $ - na nje​zi​nu ra​ču​nu bilo je bli​zu 5000 $. Na​da​lje, ona je bila suvlasnik
Ganto​ve rad​nje na Trgu koja je ima​la pro​če​lje ši​ro​ko tri​de​set sto​pa, a ci​je​ni​li su je na
20.000 $; Gant je iz nje izvla​čio 65 $ najma mje​seč​no: 20 $ od Janna​de​aua, 25 $ od
McLe​ano​va li​marskog društva u po​dru​mu i 20 $ od tiska​re J. N. Gillespi​ea koja je
za​uzi​ma​la ci​je​li kat.
Osim toga tu su bila tri do​bra gra​di​lišta na ave​ni​ji Merri​on, sva​ko vri​jed​no 2000 $,
ili sva tri za​jed​no 5500 $; kuća u uli​ci Wo​od​son vri​jed​na 5000 $; 110 aka​ra šu​mo​vi​-

153
tog proplanka s poljskom ku​ćom, ne​ko​li​ko sto​ti​na bre​sa​ka, ja​bu​ka i tre​ša​nja i nešto
obra​di​ve zemlje - za to je Gant do​bi​vao 120 $ go​dišnjeg za​ku​pa, a pro​cje​nji​vao je
sva​ki akar 50 $, sve​ga 5500 $; dvi​je kuće, jed​na u uli​ci Carter, dru​ga u uli​ci Duncan,
iznajmlje​ne že​ljezni​ča​ri​ma, za koje su pri​ma​li po 25 $ mje​seč​no, a za​jed​no su vri​je​-
di​le 4500 $; četrde​set osam aka​ra zemlje dvi​je mi​lje iznad Biltbu​ma, če​ti​ri da​le​ko od
Alta​monta, na važnom putu za Reynold​sville, koje su pro​cje​nji​va​li na 210 $ po akru,
od​nosno 10.000 $; tri kuće u crnač​koj četvrti - jed​na na do​njem kra​ju uli​ce
Valley, jed​na na Be​aumont Crescentu, upra​vo ispod ve​li​ke kuće crnca Johnso​na, jed​-
na na Short Oaku, vri​jed​ne po​je​di​nač​no 600 $, 900 $ od​nosno 1600 $, do​no​se​ći mje​-
seč​no 8 $, 12 $ od​nosno 17 $ od iznajmlji​va​nja soba (sve​ga: vri​jed​nost 3100 $, na​-
jamni​na 37 $); dvi​je kuće s dru​ge stra​ne ri​je​ke, če​ti​ri mi​lje da​le​ko u West Alta​montu,
vri​jed​ne 2750 $ i 3500 $, do​no​se​ći mje​seč​no 22 $ i 30 $ na​jamni​ne; tri parce​le u
pusto​ši za​brđa, mi​lju da​le​ko od glavne ceste kroz West Alta​mont, 500 $; i ne​nasta​-
nje​na kuća, pred​met Ganto​va prokli​nja​nja, na dnu ave​ni​je Hatton, 4500 $.
Na​da​lje, Gant je bio vlasnik de​set di​oni​ca no​vo​osno​va​ne banke Fi​de​lity i sva​ka je
već vri​je​di​la 200 $ (2000 $); nje​go​ve za​li​he ka​me​na, spo​me​ni​ka i mu​ha​ma uplju​va​-
nih anđe​la pred​stavlja​le su ulog od 2700 $ iako ih ne bi smjesta mo​gao pro​da​ti za to​-
li​ko; a imao je ulo​že​no oko 3000 $ u banka​ma Fi​de​lity, Merc​hants i Battery Hill.
Tako je na po​četku 1912, uoči brzog i snažnog razvitka južne industri​je koji je
izazvao potrostru​če​nje sta​novništva Alta​monta i pomno​gostru​če​nje vri​jed​nosti nje​-
go​va zemljišta, ime​tak Ganta i Eli​ze do​se​gao oko 100.000 $, od ko​je​ga je ve​li​ka ve​-
ći​na bila so​lid​no ute​me​lje​na na vri​jed​nim nekretni​na​ma po Eli​zi​nu izbo​ru ; to im je
do​no​si​lo više od 200 $ mje​seč​ne na​jamni​ne što je za​jed​no sa za​ra​dom od rad​nje i
Dixi​elanda da​va​lo go​dišnji pri​hod od 8000 $ do 10.000 $. Iako se Gant često gorko
ža​lio na svoj po​sao i izjavlji​vao, kad nije na​pa​dao vlasništvo, da ni za goli ži​vot nije
za​ra​đi​vao na svo​jim spo​me​ni​ci​ma, on je ri​jetko bio bez go​to​vi​ne: obič​no je imao jed​-
nu ili dvi​je male na​rudž​be od se​lja​ka, a uza se je uvi​jek no​sio na​bi​jen novča​nik sa
150 $ ili 200 $ u novča​ni​ca​ma od pet i de​set do​la​ra i do​puštao Euge​neu da ih često
pre​bro​ja​va, uži​va​ju​ći u si​no​vu ve​se​lju i osje​ća​ju izo​bi​lja.
U svo​jim ula​ga​nji​ma Eli​za je pretrpje​la je​dan ili dva gu​bitka, za​ve​de​na stru​jom
divlje ro​manti​ke koja je za tre​nu​tak na​dvla​da​la nje​zin razbo​rit oprez. Ulo​ži​la je 1200
$ u uto​pi​ju ne​kog ko​lo​ni​za​to​ra iz Misso​uri​ja i za svoj no​vac do​bi​va​la tjed​ne no​vi​ne
toga čovje​ka, više krasnih prospe​ka​ta kako bi izgle​da​le stva​ri kad bi se dovrši​le i gli​-
ne​ni ki​pić, vi​sok osam pa​la​ca, koji je pred​stavljao Ve​li​kog bra​ta i sestri​ce Jenny i
Kate, posljed​nju s palcem u usti​ma.
- Bo​ga​mi - go​vo​rio je Gant koji je od toga slu​ča​ja pra​vio nesla​ne šale - tre​ba​lo bi
da ga drži na nosu.
Ben se smi​je​šio, trzao gla​vom pre​ma nje​mu i go​vo​rio:

154
 - Tu je nje​nih 1200 $.
Ali Eli​za se spre​ma​la da pro​du​ži sama. Vi​dje​la je da su​rad​nja s Gantom oko
kupnje zemlje sva​ke go​di​ne posta​je sve teža. I s ne​kom vrstom boli, s ne​kom ne​-
sumnji​vom gla​di, ona je gle​da​la kako razli​či​ta do​bra lo​vi​na pada u tuđe ruke ili osta​-
je ne​kuplje​na. Shva​ti​la je da će za vrlo kratko vri​je​me ci​je​na zemlje da​le​ko nad​ma​ši​ti
svo​ju sa​dašnju vri​jed​nost. I ona od​lu​či da bude pri ruci kad se ko​lač bude re​zao.
Pre​ko puta Dixi​elandu bio je Brunswick, čvrsto gra​đe​na kuća od crve​ne cigle s
dva​de​set soba. Mra​morno pro​če​lje na​či​nio je sam Gant pri​je dva​de​set go​di​na, a po​-
do​ve od tvrdog bje​lo​go​rič​nog drve​ta i hrasto​vih gre​da Will Pentland. Bila je to ružna
vikto​ri​janska kuća sa za​ba​tom, vjenča​ni dar ne​kog bo​ga​ta​ša sa Sje​ve​ra kće​ri koja je
umrla od tu​berku​lo​ze.
- Bo​lja kuća nije sagra​đe​na u gra​du - go​vo​rio je Gant.
Ipak je od​bio da je kupi s Eli​zom, a ona je oža​lošće​na srca gle​da​la kako je uzi​ma
St. Gre​enberg, bo​ga​ti trgo​vac sta​rim že​lje​zom, za 8500 $. Za go​di​nu dana on je
raspro​dao pet stražnjih gra​di​lišta, na stra​ni uli​ce Yancy, sva​ko za 1000 $, a kuću je
ci​je​nio 20.000 $.
- Do​sad smo mogli trostru​ko povra​ti​ti svoj no​vac - pri​go​va​ra​la je Eli​za.
U to vri​je​me ona nije ima​la do​voljno novca za bilo kakvo važno ula​ga​nje. Šte​dje​la
je i če​ka​la.
Bo​gatstvo Willa Pentlanda u to se vri​je​me ne​odre​đe​no pro​cje​nji​va​lo izme​đu
500.000 $ i 700.000 $. Bile su to uglavnom nekretni​ne, ve​li​kim di​je​lom smješte​ne -
skla​dišta i kuće - uz putnič​ku že​ljeznič​ku sta​ni​cu.
Katka​da su sta​novni​ci Alta​monta, oso​bi​to mla​di​ći koji su dangu​bi​li oko Colliste​-
ro​va drugsto​rea i tro​ši​li duge sate pune mašta​nja pro​cje​nju​ju​ći imovno sta​nje do​ma​-
će plu​tokra​ci​je, na​zi​va​li Willa Pentlanda mi​li​ju​na​šem. U to je vri​je​me u ame​rič​-
kom ži​vo​tu mno​go zna​či​lo biti mi​li​ju​naš. Bilo ih je samo šest do osam ti​su​ća. Ali
Will Pentland nije bio među nji​ma. On je stvarno posje​do​vao samo pola mi​li​ju​na.
Gospo​din Go​ulderbilt je bio mi​li​ju​naš. Po gra​du se vo​zio u ve​li​kom Pac​kardu, ali
je izla​zio i še​tao uli​ca​ma kao i dru​gi lju​di.
Jed​nom ga je Gant po​ka​zao Euge​neu. Upra​vo je ula​zio u banku.
- Eno ga - šapnuo je Gant. - Vi​diš li ga?
Euge​ne kimne i me​ha​nič​ki spusti gla​vu. Nije mo​gao pro​go​vo​ri​ti. Gospo​din Go​-
ulderbilt je bio ma​len žustar čovjek, crne kose, crna odi​je​la i crna brka. Ruke su mu i
noge bile male.
- Taj ima pre​ko 50,000.000 $ - reče Gant. - Kad ga pogle​daš, ne bi ni​kad po​mislio,
je li?
A Euge​ne je maštao o tim prinče​vi​ma novca koji prinčevski žive. Že​lio je da ih
vidi kako se uli​com voze ko​či​jom sa grbom oko koje jaše blješta​va stra​ža livri​ra​nih

155
ja​ha​ča. Že​lio je da nji​ho​vi prsti budu ukra​še​ni teškim dra​gim ka​me​njem, odje​ća opši​-
ve​na herme​li​nom, žene okru​nje​ne blista​vim mo​za​ici​ma od ame​tista, be​ri​la, ru​bi​na,
to​pa​za, sa​fi​ra, opa​la, sma​ragda, opa​sa​ne de​be​lim niska​ma bi​se​ra. I že​lio je da ih vidi
kako žive u pa​la​ča​ma na ala​bastre​nim stu​po​vi​ma, da jedu u prostra​nim dvo​ra​na​ma s
du​gač​kih sto​lo​va iz po​su​đa od sta​rog sre​bra; da jedu čud​nu ba​joslovnu hra​nu - na​-
tekle soč​ne sise de​be​le suprasne krma​če, za​ulje​ne glji​ve, ode​ra​na lo​so​sa, zeca u
loncu, brko​ve mre​na u ukusnom i pi​kantnom uma​ku, ša​ra​nov je​zik, pu​ho​ve ša​pi​ce i
de​vi​ne papke, žli​ca​ma od janta​ra opto​če​nim di​ja​manti​ma i gra​na​ti​ma i pe​ha​ri​ma od
aha​ta s umetnu​tim sma​ragdi​ma, jaspi​si​ma i ru​bi​ni​ma - ustva​ri, sve ono za čim je Epi​-
kur Ma​mon žu​dio.
Euge​ne je susreo samo jed​nog mi​li​ju​na​ša čije ga je po​na​ša​nje u javnosti za​do​vo​lji​-
lo, ali je on, na​ža​lost, bio lud. Zvao se Si​mon.
Kad ga je Euge​ne prvi put vi​dio, Si​mo​nu je bilo sko​ro pe​de​set go​di​na. Bio je jak,
pri​lič​no te​žak, sred​nje vi​si​ne; imao je mrša​vo sme​đe lice sa sje​no​vi​tim ru​pa​ma na
obra​zi​ma, uvi​jek glatko iz​bri​ja​no ali katkad gad​no izgre​be​no nokti​ma, i duga tanka
usta što su se la​ga​no svi​ja​la na​ni​že, istanča​na, osjetlji​va, obasja​va​ju​ći kad​god ci​je​lo
lice vatre​nim de​monskim ve​se​ljem. Kosa mu je bila gusta i glatka, već posve siva;
nju je pažlji​vo četkao i zagla​đi​vao sa stra​na. Odje​ća mu je bila ši​ro​ka i do​bro kro​je​-
na: no​sio je ta​man ka​put iznad vre​ćastih hla​ča od fla​ne​la, svi​le​nu ko​šu​lju sa ši​ro​kim
pru​ga​ma, od​go​va​ra​ju​ći ovratnik i ve​li​ku la​ba​vo sve​za​nu ma​ra​mu. Prslu​ci su mu bili
crvenkasto-sme​đe ka​ri​ra​ni. Nje​go​va je po​ja​va ostavlja​la izvanre​dan do​jam.
Si​mon i nje​go​va dva ču​va​ra prvi put su došli u Dixi​eland kad su ih teško​će s ne​ko​-
li​ko alta​montskih ho​te​la pri​si​li​le da potra​že pri​va​tan smještaj. Lju​di su uze​li dvi​je
sobe sa zatvo​re​nim tri​je​mom i da​režlji​vo pla​ća​li.
- No, pa što? - rekla je Eli​za uvjerlji​vo He​le​ni. - Mislim da je s njim sve u redu. On
je mi​ran i pristo​jan po mi​loj vo​lji.
U taj se čas odozgo za​ču​je pro​do​ran krik, a za njim orlja​va đa​volskog smi​je​ha.
Euge​ne je odu​ševlje​no poska​ki​vao gore-do​lje po hod​ni​ku od ve​se​lja, pušta​ju​ći
vriska​ve grle​ne gla​so​ve. Namršte​ni Ben trgne usna​ma i za​mahne tvrdom bi​je​lom ru​-
kom brzo kao da će pljusnu​ti bra​ta. Umjesto toga okre​ne gla​vu pre​ma Eli​zi i reče
kroz mek, pri​je​ko​ran smi​jeh: - Za​bo​ga, mama, nije mi jasno zašto ih mo​raš drža​ti.
Takvih već imaš dosta u obi​te​lji.
- Mama, za ime božje - poče He​len bi​jesno. U taj tren upa​de unutra Gant iz sumra​-
ka, no​se​ći za​mašćen za​mo​tak svinjskih odre​za​ka i go​vornič​ki mrmlja​ju​ći sam sa so​-
bom. Odozgo se još je​danput pro​lo​mi dug smi​jeh. On se naglo za​usta​vi, sme​te i po​-
digne gla​vu. Luke, koji je po​zorno slu​šao s dna ste​pe​ni​ca, prasne u si​lan gro​hot, a
dje​vojka, čija se zlo​vo​lja odjed​nom pro​mi​je​ni​la u srdi​to za​bavlja​nje, pristu​pi oče​vu
upitnom licu i ne​ko​li​ko ga puta gru​ne pod re​bra.

156
 - Hej? - reče on zbu​nje​no. - Što je to?
- Eli​za ima lu​đa​ka gore - zasmi​juc​ka se ona uži​va​ju​ći u nje​go​vu ču​đe​nju.
- Kriste bože! - klikne Gant žesto​ko, hitro lizne pa​lac je​zi​kom, i pogle​da uvis pre​-
ma Tvorcu s izra​zom pretje​ra​nog zakli​nja​nja u svo​jim si​vim oči​ca​ma i di​za​nju ve​li​-
kog ši​ljastog nosa. Za​tim, pustivši da mu ruke teško klo​nu niz bo​ko​ve, kao da se pre​-
da​je, on za​po​če brzo ko​ra​ča​ti napri​jed-natrag glasno gunđa​ju​ći svo​je ne​go​do​va​nje.
Eli​za je ne​po​mič​no sta​ja​la gle​da​ju​ći čas jed​no čas dru​go, dok su joj usne drhta​le a
lice se bi​je​li​lo od uvre​de i gorči​ne.
Opet odjekne dug urlik ve​se​lja odozgo. Gant po​če​ka, uhva​ti He​le​nin pogled i poč​-
ne se ne​nad​no na ne​ho​tič​no plah na​čin smi​je​ši​ti.
- Neka nam se smi​lu​je bog - smi​ju​ljio se. - Idu​ći put ćemo čuti da je kuću na​pu​ni​la
svim Barnu​mo​vim na​ka​za​ma.
U taj čas se Si​mon, pri​bran, izni​man i ozbi​ljan na svoj na​čin, spuštao niza stu​be s
gospo​dom Gilroyem i Flanna​ga​nom, svo​jim družbe​ni​ci​ma. Dva su ču​va​ra bila crve​-
na u licu i hropta​vo su di​sa​li kao da su ne​tom bili izlo​že​ni kakvu na​po​ru. Si​mon je
me​đu​tim sa​ču​vao svo​ju obič​nu po​ja​vu bespri​je​korne i dotje​ra​ne ugla​đe​nosti.
- Do​bra ve​čer - pri​mi​je​tio je umi​lja​to. - Na​dam se da me niste dugo če​ka​li. - Uhva​-
tio je Euge​ne​ov pogled.
- Dođi ova​mo, dje​ča​če - reče ve​oma lju​bazno.
- Slo​bod​no - pri​mi​je​ti gospo​din Gilroy ohra​bru​ju​će. - On ne bi ni mra​va zga​zio.
Euge​ne mu pristu​pi.
- A kako se zo​veš, mla​di​ću? - upi​ta Si​mon svo​jim li​je​pim đa​volskim osmi​je​hom.
- Euge​ne.
- To je krasno ime - reče Si​mon. - Uvi​jek nastoj živje​ti u skla​du s njim. - On ne​-
marno i ve​li​čanstve​no gurne ruku u džep od ka​pu​ta i pred za​pa​nje​nim dje​ča​ko​vim
oči​ma izvu​če pregršt sjajnih novči​ća od pet i de​set centa.
- Uvi​jek budi do​bar pre​ma pti​ca​ma, dje​ča​če - reče Si​mon i iskre​ne no​vac u
skuplje​ne Euge​ne​ove ruke.
Svi su sumnji​ča​vo pogle​da​li gospo​di​na Gilroya.
- Oh, to je u redu! - reče gospo​din Gilroy ve​se​lo. - On to ni​kad ne pro​pušta. Ima ih
mno​go više tamo odakle sti​žu.
- On je multi​mi​li​ju​naš - objasni gospo​din Flanna​gan po​nosno. - Mi mu da​je​mo če​-
ti​ri-pet do​la​ra sitni​ša sva​kog jutra samo zato da ih ra​zaspe.
Si​mon po prvi put uhva​ti Gantov pogled.
- Ču​vaj se žu​tu​lje, - po​vikne. - Sje​ti se Ma​ine.
- Znaš što - reče Eli​za kroz smi​jeh. - On nije tako lud kako vi misli​te.
- Tako je - reče gospo​din Gilroy pri​mi​je​tivši Gantov smi​je​šak. - Žu​tu​lja je riba.
Ima je na Flo​ri​di.

157
 - Ne za​bo​ra​vi​te pti​ce, pri​ja​te​lji - reče Si​mon od​la​ze​ći sa svo​jim pra​ti​oci​ma. - Bu​di​-
te do​bri s pti​ca​ma.
Svi su ga za​vo​lje​li. On je ne​ka​ko prista​jao u ti​jek nji​ho​va ži​vo​ta. Ni​ko​me od njih
nije sme​ta​la pri​sutnost lu​di​la. Nje​gov so​tonski smi​jeh, utamni​čen u sobi, izne​na​da se
pro​la​mao ras​cvje​ta​lim pro​ljetnim mra​kom: Euge​ne je slu​šao, drhtao i usni​vao, ne
mo​gavši za​bo​ra​vi​ti smi​je​šak tamnog cva​tu​ćeg zla i ši​rok džep što zvo​ni pre​pun
novči​ća.
Noć, bez​broj šu​mo​va si​ćušnih kri​la. Čuje se pljuska​nje vode kopne​nih mora.

A zrak će se na​pu​ni​ti pti​čjih nota što im pa​da​ju iz topla grla kao šlji​ve. Bilo mu je
sko​ro dva​na​est go​di​na. Nje​go​vo je dje​tinjstvo prošlo. Kako je od​mi​ca​lo ovo pro​lje​će,
on po prvi put potpu​no osje​ti punu ra​dost sa​mo​će. Obu​čen u tanku noć​nu ko​šu​-
lju sta​jao je u tami kraj pro​zo​ra što je gle​dao na voć​njak iz stražnje Ganto​ve sobe,
upi​jao sla​dak zrak, za​no​sio se svo​jom odi​je​lje​nošću u tmi​ni i slu​šao ču​dan le​lek
zviždu​ka što se gu​bio na za​pa​du.
Zi​do​vi vlasti​te tamni​ce potpu​no su se zatvo​ri​li oko nje​ga; bio je posve​ma ob​zi​dan
pri​la​god​lji​vom moći mašte - do sada je na​učio da pred svi​je​tom me​ha​nič​ki po​ka​zu​je
prihvatlji​vu kri​votvo​ri​nu sama sebe da se zašti​ti od na​metlji​vosti. Više nije pod​no​sio
muke uzmi​ca​nja u bi​je​gu i pro​go​na. Sad je bio u jed​nom od ni​žih razre​da kla​sič​ne
gimna​zi​je, bio je je​dan od ve​li​kih mo​ma​ka. Kosa mu je ostri​že​na kad je imao de​vet
go​di​na, na​kon žesto​kog opsje​da​nja Eli​zi​ne tvrdogla​vosti. Više nije pa​tio zbog uvo​ja​-
ka. Ali je izrastao kao ko​rov, već je na​dvi​si​vao majku za pa​lac-dva; ti​je​lo mu je bilo
košča​to, ali nježno i krhko, bez tru​na mesa; noge su mu bile apsurd​no duge, tanke i
ravne, da​ju​ći mu čud​no​vat izgled ška​ra dok je ho​dao du​gač​kim poskoklji​vim ko​ra​ci​-
ma.
Na tankom ne​razvi​je​nom vra​tu, ispod ši​ro​kih obrva čela pokri​ve​nog gustom
kovrča​vom ko​som koja se mi​je​nja​la, u dje​tinjstvu, od svi​jetle ja​vo​ro​ve do tamno
sme​đe i crne boje, bilo je lice tako malo i tako fino obli​ko​va​no da je izgle​da​lo kao da
ne pri​pa​da svom ti​je​lu. Čud​no​va​tost, neznatna od​li​ka ovog lica, bila je nagla​še​na za​-
ne​se​njač​kom ba​joslovnom za​dub​lje​nošću, strastve​nom tamnom na​pe​tošću: pre​ko
nje​ga je sva​ki titraj misli ili osje​ća​ja bljeskao kao snop svjetlosti pre​ko mirne vode.
Usta su bila puna, čulna, izvanred​no pokretlji​va, do​nja usna du​bo​ko ure​za​na i
naprće​na. Od za​no​sa sa​nja​lač​ke na​pe​tosti nje​go​vo je lice obič​no do​bi​va​lo izgled go​-
to​vo tupe za​dub​lje​nosti u misli; suz​drža​no se smi​je​šio, češće nego smi​jao, ne​kim
pretje​ra​nim izmišljo​ti​na​ma ili besmisle​nim uspo​me​na​ma koje je sada po prvi put ci​-
je​nio. Nije otva​rao usne kad se smi​je​šio - samo mu je pre​ko usta pre​li​je​tao brz titraj.
Guste obrve u ja​kom luku rasle su mu ravno pre​ko ko​ri​je​na nosa.
Toga je pro​lje​ća bio usamlje​ni​ji nego ikad. Eli​zin od​la​zak u Dixi​eland tri-če​ti​ri go​-

158
di​ne ra​ni​je i pre​kid usta​lje​nog ži​vo​ta kod Ganta po​če​li su la​ba​vi​ti nje​go​va prva pri​ja​-
teljstva s dje​ča​ci​ma iz susjed​stva, Harryem Tarkinto​nom, Maxom Isa​ac​som i dru​gi​-
ma, te ih je go​to​vo sasvim za​ne​ma​rio. Po​ne​kad je opet vi​đao te dje​ča​ke, po​ne​kad je
opet povre​me​no ob​navljao svo​ju vezu s nji​ma, ali stalnog dru​garstva više ni s kim
nije ga​jio; imao je samo niz veza s dje​com čiji su ro​di​te​lji neko vri​je​me sta​no​va​li u
Dixi​elandu, s To​mom O'Doyle​om čija je majka drža​la Brunswick i tu i tamo s dje​-
com koja su kratkotrajno bu​di​la nje​go​vo za​ni​ma​nje.
Ali je nje​mu s nji​ma bilo užasno do​sad​no, na​kon ne​kog vre​me​na za​pa​dao je u
kužnu mo​čva​ru gro​ze i muč​ni​ne zbog tu​posti i ružno​će nji​ho​va ži​vo​ta, duha i za​ba​-
ve. Glu​pi su ga lju​di ispu​nja​va​li uža​som: ni​ka​da se nije pla​šio jed​no​lič​nosti u svom
ži​vo​tu ko​li​ko u ži​vo​tu dru​gih. Nje​go​va rana nesklo​nost pre​ma Pett
Pentland i nje​nim mrzo​voljnim za​pušte​nim tetka​ma do​la​zi​la je od po​to​nu​lih sje​ća​-
nja na sta​ru kuću u uli​ci Central, na mi​ris zre​lih ja​bu​ka i li​je​ko​va u vru​ćoj sobi, na
obru​ša​va​nje vanjskog vjetra s urli​kom, na beskrajnu jed​no​lič​nost nji​ho​va razgo​vo​ra
o bo​lesti, smrti i bi​je​di. Bio je pro​žet uža​som i srdi​tošću na njih što su bili spo​sob​ni
živje​ti i uspi​je​va​ti u tom groznom mrtvi​lu od ko​je​ga je nje​ga hva​ta​la muč​ni​na.
Tako je sada sva oko​li​na, ci​je​la fi​zič​ka po​za​di​na nje​go​va ži​vo​ta, bila pro​ša​ra​na ja​-
kim pre​dra​su​da​ma svi​đa​nja i ne​naklo​nosti koje su nasta​ja​le sam bog zna kako ili
kakvim ne​do​dirlji​vim privla​če​njem misli, osje​ta i po​dra​zu​mi​je​va​nja. Tako bi mu jed​-
na uli​ca izgle​da​la kao »do​bra uli​ca« koja živi u bo​ga​tom svjetlu ve​se​la, raskošna i
srdač​na ži​vo​ta; dru​ga bi ne​objašnji​vo bila »loša uli​ca« koja ga je ne​ka​ko di​ra​la
bezna​đem, mli​ta​vi​lom i stra​hom.
Možda je hlad​no crve​no svjetlo ne​kog ne​za​bo​ravlje​nog zimskog po​pod​ne​va što
bli​je​do vene iznad igra​lišta sa svim svo​jim opo​na​ša​njem pro​lje​ća, dok za​dimlje​ne
svi​je​će žmirka​ju iz kuća, prlja​va krda dje​ce sti​žu na ve​če​ru i lju​di se vra​ća​ju su​-
mornoj ali toploj tamni​ci doma, petro​lejki (koje je mrzio) i doba li​je​ga​nja, u nje​mu
za​si​ja​lo mržnju pre​ma ne​kom mjestu koja je osta​ja​la čak i kad su po​bu​de koje su je
izazva​le bile davno za​bo​ravlje​ne.
Ili vra​ća​ju​ći se s kakve šetnje pri​ro​dom u kasnu je​sen, do​la​zio bi iz Co​vea ili
Valleya oro​še​na nosa, blatnja​vih či​za​ma, s mi​ri​som zgnje​če​na persi​mo​na na ko​lje​nu i
vlažne zemlje i tra​ve na dla​no​vi​ma, i s tvrdogla​vom od​bojnošću i po​dozri​vošću pre​-
ma pri​zo​ri​ma koje je vi​dio, i sa stra​hom od lju​di koji su tamo živje​li.
Izvanred​no je vo​lio blješta​vu svjetlost. Mrzio je pri​gu​še​na svjetla, za​dimlje​na
svjetla, bla​ga ili tmurna svjetla. Noću je že​lio biti u so​ba​ma blista​vo osvi​jetlje​nim li​-
je​pim, blješta​vim, oštrim, ja​kim svjetli​ma. Na​kon toga - mrak.

Bio je slab u igra​ma, iako se žesto​ko za​ni​mao sportom. Max Isa​acs ga je i da​lje za​-
ni​mao kao sportaš kad mu već dugo nije bio za​nimljiv kao oso​ba. Max Isa​acs je

159
blistao u igri ba​se​balla. Obič​no je igrao na mjestu vanjskog igra​ča, pokri​va​ju​ći s la​-
ko​ćom svo​je po​dru​čje, a kad je lopta letje​la pre​ma nje​mu, brzi​nom pante​ra izvo​dio je
ne​mo​gu​ća hva​ta​nja, sklad​no i bez muke. Bio je stra​šan uda​rač; sta​jao je opušte​no ali
po​zorno na plo​či i loptu je do​če​ki​vao pod pra​vim ku​tom za​su​ku​ju​ći snažnim ra​me​ni​-
ma vo​do​ravno. Euge​ne je uza​lud po​ku​ša​vao opo​na​ša​ti toč​nost i sna​gu ovog pokre​ta
koji je u prašnom luku izba​ci​vao loptu izvan igra​lišta, ali ni​ka​da nije uspi​je​vao: lu​-
pao je nespretno i na​sumce, od​bi​ja​ju​ći izgub​lje​nu loptu pre​ma ko​jem spretnom pro​-
tivni​ku. U po​lju je bio jed​na​ko ne​ko​ristan: ni​ka​da nije na​učio igra​ti u momča​di,
posta​ti udom one je​dinstve​ne ži​vo​ti​nje što se te​le​patski uje​di​nju​je u uskla​đe​nom gi​-
ba​nju. U momčad​skoj je igri posta​jao nervo​zan, ve​oma uzbu​đen i raz​dražljiv, ali je
pro​vo​dio sate sam s dru​gim dje​ča​kom ili s Be​nom, posli​je ruč​ka, do​da​ju​ći loptu
napri​jed-natrag.
Razvi​jao je vrtogla​vu brzi​nu upi​nju​ći svu mla​du gipkost svog du​gog tankog ti​je​la
za loptom, li​ku​ju​ći kad bi kliznu​la u ru​ka​vi​cu s glasnim praskom ili bi jurnu​la uvis
po strmoj kri​vu​lji. Bena bi izne​na​di​la ta hitrost, pa bi divljač​ki pso​vao i bi​jesno za​-
vitla​vao loptu natrag u nje​go​vu ruku s ru​ka​vi​com. U pro​lje​će i lje​to od​la​zio je kad
god je mo​gao, ili kad bi ga pozva​li, na utakmi​ce ba​se​balla u pokra​jinskom sa​ve​zu;
bio je fa​na​ti​čan na​vi​jač grad​skog klu​ba i nje​go​vih najbo​ljih igra​ča, nepresta​no za​-
mišlja​ju​ći sebe u ju​nač​koj ulo​zi spa​si​oca utakmi​ce.
Ali on ni​pošto nije bio spo​so​ban da se po​dvrgne discipli​ni, teškom radu, prihva​ća​-
nju po​ra​za i pro​ma​ša​ja što kra​si do​bra sporta​ša; uvi​jek je že​lio po​bje​đi​va​ti, uvi​jek je
že​lio biti ge​ne​ral, ju​nač​ki pre​dvod​nik po​bje​de. A za​tim je že​lio biti vo​ljen. Po​bje​da i
lju​bav. U svim svo​jim usko​vitla​nim mašta​nji​ma Euge​ne je tako sebe vi​dio - ne​po​bje​-
di​va i ob​ljub​lje​na. Ali su mu se vra​ti​li tre​nu​ci spozna​je kad su sav po​raz i bi​je​da nje​-
go​va ži​vo​ta bili otkri​ve​ni. Vi​dio je svo​ju kli​ma​vu i apsurd​nu spo​do​bu, svo​je od​sutno
nepraktič​no sa​njarsko lice, pre​vi​še na​lik čud​nom tamnom cvi​je​tu da bi po​bu​dio
ikakvo osje​ća​nje među dru​go​vi​ma i ro​đa​ci​ma - po​mišljao je - nego ne​la​god​nost,
gorči​nu i po​ru​gu; sje​ćao se s bo​lom u srcu bez​brojnih po​ni​že​nja, od uda​ra​ca i ri​je​či,
što ih je pod​nio u ško​li i obi​te​lji, pred svi​je​tom, a ro​go​vi po​bje​de -mislio je - zamrli
su u šu​ma​ma, ratni bub​nje​vi tri​jumfa za​mukli, gordi zvek gongo​va titra​ju​ći nestao u
ti​ši​ni. Nje​go​vi su orlo​vi od​letje​li; u času pri​bra​nosti vi​dio je sebe kao be​zumni​ka koji
izigra​va Ce​za​ra. Gla​va mu klo​ne na stra​nu, i on prekri​je lice ru​kom.

160
 16.


Pro​lje​će je sazri​je​va​lo. U pod​ne se javlja​la bla​ga pospa​nost na suncu. Topli
razmetlji​vi za​pu​ši vjetra sla​bašno su šu​mo​ri​li pod stre​ha​ma; mla​da se tra​va po​vi​ja​la;
tra​tinči​ce su se cakli​le.
On je svo​jim vi​so​kim ko​lje​ni​ma ne​udob​no pri​tiski​vao dno klu​pe i nostalgič​no se
pre​puštao sa​nja​re​nju. Bessie Barnes si​lo​vi​to je škra​ba​la dva reda da​lje, izla​žu​ći du​-
gač​ke pu​našne svi​le​ne noge. Otvo​ri mi dve​ri uži​va​nja. Iza nje je sje​di​la dje​vojka po
ime​nu Ruth, tamna, mli​ječ​no-bi​je​le kože, oči​ju nježnih po​put svog ime​na i guste
crne kose, razdi​je​lje​ne po sre​di​ni. On je razmišljao o divljem ži​vo​tu s Bessie i o
kasni​jem uskrsnu​ću čistog sve​tog življe​nja s Ruth.
Jed​nog dana, posli​je od​mo​ra u pod​ne, uči​te​lji su ih postro​ji​li - svu dje​cu iz tri viša
razre​da - i odve​li gore u ve​li​ku dvo​ra​nu. Bili su uzbu​đe​ni i tiho su ša​pu​ta​li dok su se
uspi​nja​li. Ni​kad ih nisu zva​li gore u to vri​je​me. Ina​če su se često zvo​na čula po hod​-
ni​ci​ma: oni su hitro ska​ka​li u vrste i izla​zi​li dvo​red​no. To je bila po​žarna vježba. Jed​-
nom su isprazni​li zgra​du za če​ti​ri mi​nu​te.
Ovo je bilo nešto novo. Ušli su u ve​li​ku prosto​ri​ju i posje​da​li u sku​pi​ne sje​da​li​ca
odre​đe​nih za sva​ki razred: sje​di​li su tako da je među nji​ma bilo jed​no sje​da​lo. U jed​-
nom času na di​rekto​ro​vu ure​du sli​je​va - gdje su dje​ča​ci do​bi​va​li ba​ti​ne - otvo​re se
vra​ta, i iza​đe di​rektor. On obi​đe ve​li​ku prosto​ri​ju i pažlji​vo stu​pi na go​vorni​cu. Za​tim
poč​ne go​vo​ri​ti.
Bio je to novi di​rektor. Mla​di Armstrong, koji je tako istanča​no mi​ri​sao cvi​jet, koji
je posje​ći​vao Da​isy i koji za​ma​lo da jed​nom nije iši​bao Euge​nea zbog nepristojnih
sti​ho​va, bio je oti​šao. Novi je di​rektor bio sta​ri​ji. Imao je oko tri​de​set osam go​di​-
na. Bio je jak i pri​lič​no kru​pan čovjek malo niži od šest sto​pa; odrastao je u ve​li​koj
po​ro​di​ci na farmi u Tennesse​eu. Otac mu je bio si​ro​mah, ali je po​mo​gao da mu se
ško​lu​ju dje​ca. Sve je to Euge​ne već znao, jer im je di​rektor držao duge ju​tarnje go​vo​-
re i isti​cao da mu nije bilo lako kao nji​ma. Po​ka​zi​vao je na sebe s ne​kim po​no​som. I
opo​mi​njao je dje​čarce, ša​lji​vo ali ozbiljno, da ne budu »ko go​nje​na glu​pa sto​ka, već
u boju svi ju​na​ci«. To je bilo pjesništvo, Longfellow.
Di​rektor je bio ši​ro​kih snažnih ra​me​na, nespretnih bi​je​lih ruku, čvorna​tih od ne​-
okretnih se​ljač​kih mi​ši​ća. Euge​ne ga je jed​nom vi​dio kako kopa u školskom dvo​-
rištu; sva​ko​me su bili dali sad​ni​cu da je po​sa​di. One je mi​ši​će ste​kao na farmi. Dje​-
ča​ci su rekli da vrlo jako tuče. Ho​dao je nezgrapnim ho​dom kao da se prikra​da -
dosta tra​lja​vo i smi​ješno, to je isti​na, ali je mo​gao zgra​bi​ti dje​ča​ka s leđa pri​je nego
posta​neš svjestan toga. Otto Kra​use ga je prozvao Gmi​za​vim Isu​som. Ime je prista​ja​-
lo, gru​ba ga je go​mi​la prihva​ti​la. Euge​nea je malo zgra​nu​lo.

161
 Di​rektor je imao bi​je​lo lice vošta​ne pro​zirnosti s du​bo​ko upa​lim obra​zi​ma kao
Pentlando​vi, bli​jed nos, tru​nak dub​lje boje nego lice, i tanka la​ga​no po​vi​je​na usta.
Kosa mu je bila gru​ba, crna i gusta, ali ni​kad nije puštao da pre​du​ga na​raste. Ruke
su mu bile suhe, jake i uvi​jek presvu​če​ne slo​jem kre​de. Kad je pro​la​zio pokraj nje​ga,
Euge​ne je osje​ćao mi​ris kre​de i školske zgra​de: srce mu se le​di​lo od uzbu​đe​nja i stra​-
ha. Sve​tost kre​de i ško​le leb​dje​la je oko ti​je​la toga čovje​ka. On je bio je​dan od
onih koji mogu do​ta​ći, a da ne budu taknu​ti, istu​ći a da ne budu istu​če​ni. Euge​ne je
strašno maštao o opi​ra​nju, ali se tre​sao od uža​sa kad bi po​mislio na stra​ho​vi​te poslje​-
di​ce uzvra​ća​nja uda​ra​ca: nešto po​put božje pesti u mu​nji. Za​tim bi se oprezno ogle​-
da​vao da vidi je li tko pri​mi​je​tio.
Di​rekto​ru je bilo ime Le​onard. Držao je du​gač​ke go​vo​re dje​ci sva​kog jutra na​kon
de​setmi​nutne mo​litve. Imao je vi​sok zvu​čan po​se​lja​čen glas koji je često pre​la​zio u
ko​mič​no ote​za​nje; vrlo lako se gu​bio u sa​nja​re​nju, zastao bi usred re​če​ni​ce, od​sutno
bi zu​rio s po​lu​otvo​re​nim usti​ma i izra​zom ču​đe​nja na licu, pa bi se opet vra​tio svom
poslu uz priglup rastre​sen smi​jeh, dok mu je duh još lu​tao.
Sva​ko​ga je jutra dva​de​set mi​nu​ta go​vo​rio dje​ci besciljno, vi​so​ko​parno i glu​pa​vo:
uči​te​lji su pažlji​vo ru​ka​ma prikri​va​li zi​je​va​nje, uče​ni​ci su kra​do​mi​ce pra​vi​li crte​že i
do​tu​ri​va​li pa​pi​ri​će. Go​vo​rio im je o »vi​šem ži​vo​tu« i »du​hovnim stva​ri​ma«. On im je
jamčio da su oni vođe sutrašnji​ce i nada svi​je​ta. Za​tim je ci​ti​rao Longfellowa.
Bio je do​bar čovjek, glup čovjek, častan čovjek. U nje​mu je bila jaka crta gru​be
iskonske okrutnosti. Farmu je vo​lio više nego išta na svi​je​tu osim ško​le. Iznajmio je
ve​li​ku trošnu kuću u gaju silnih hrasto​va na rubu gra​da: u njoj je ži​vio sa že​nom
i dvo​je dje​ce. Imao je kra​vu - ni​ka​da on nije bio bez kra​ve: išao bi uve​čer i izjutra da
je muze, smi​ju​ći se svo​jim šupljim ble​sa​vim smi​je​hom i uda​ra​ju​ći je no​gom u trbuh
da se okre​ne u pra​vi po​lo​žaj.
Bio je gospo​dar čvrste ruke. Po​bu​nu je gu​šio gru​bim na​si​ljem. Ako je koji dje​čak
bio be​zo​bra​zan pre​ma nje​mu, istrgnuo bi ga si​lom iz klu​pe, odvu​kao nje​go​vu
koprca​vu fi​gu​ru u svoj ured, hropta​vo di​šu​ći dok je ga​zio svo​jim nespretnim brzim
ho​dom i go​vo​re​ći odre​ši​to s prizvu​kom uvred​lji​va oma​lo​va​ža​va​nja: - No, ti mali
buntovni​če, baš da vi​di​mo tko je gazda ov​dje. Po​ka​zat ću ti, mla​di​ću, može li meni
za​no​vi​je​ta​ti sva​ki ba​la​vac koji se sje​ti. - A kad bi se našli u ure​du iza zatvo​re​nih gla​-
zi​ra​nih vra​ta, objavlji​vao je stro​go opo​mi​nja​nje svo​je pravde glasnim di​sa​njem,
reskim fi​ju​kom špa​njolske trske i urli​ci​ma od boli i uža​sa što ih je izgo​nio iz svog
za​to​če​ni​ka.
Toga je dana sku​pio ci​je​lu ško​lu da im za​po​vi​je​di da na​pi​šu je​dan sastav. Dje​ca su
sje​di​la i tupo ga gle​da​la dok je on ne​po​ve​za​no objašnja​vao što želi. Na​po​kon je obja​-
vio nagra​du. Dat će pet do​la​ra iz vlasti​tog dže​pa uče​ni​ku koji na​pi​še najbo​lju za​da​ću.
To ih je razbu​di​lo. Nastao je ža​mor.

162
 Tre​ba​lo je da na​pi​su sastav o zna​če​nju francuske sli​ke zva​ne »Še​vin pjev«. Pred​-
stavlja​la je francusku se​ljanči​cu, bo​so​no​gu, sa srpom u jed​noj ruci, uzdignu​ta lica u
ju​tarnjem svjetlu po​lja dok slu​ša pti​čji poj. Od njih se tra​ži​lo da opi​šu što vide u izra​-
zu dje​vojči​na lica. Od njih se tra​ži​lo da reknu što im zna​či sli​ka. Bila je repro​du​ci​ra​-
na u jed​nom nji​ho​vom šti​vu. Veća je repro​dukci​ja sada visje​la na go​vorni​ci da je
mogu do​bro vi​dje​ti. Oni su zu​ri​li za​mišlje​no žva​ču​ći olovke. Na​po​kon prosto​ri​ja
se uti​ša​la osim što se čulo lako škri​pa​nje po pa​pi​ru.
To​pao vje​tar šu​mo​rio je pod stre​ha​ma; tra​va se po​vi​ja​la, bla​go zvižde​ći.
Euge​ne je na​pi​sao: »Dje​vojka slu​ša pjev prve ševe. Ona zna da to zna​či da je
stiglo pro​lje​će. Ona ima oko se​damna​est ili osamna​est go​di​na. Nje​zi​ni su ro​di​te​lji
ve​oma si​ro​mašni, ni​ka​da nig​dje nije bila. Zimi nosi drve​nu obu​ću. Spre​ma se kao da
će zazvižda​ti. Ali ne želi oda​ti pti​ci da ju je čula. Osta​li nje​zi​ni uku​ća​ni idu za njom,
do​la​ze niz po​lje, ali mi ih ne vi​di​mo. Ima oca, majku i dva bra​ta. Oni su teško ra​di​li
ci​je​log ži​vo​ta. Dje​vojka je najmla​đe di​je​te. Ona misli da bi vo​lje​la oti​ći ne​ka​mo i vi​-
dje​ti svi​je​ta. Katka​da ona čuje zvižduk vla​ka što od​la​zi za Pa​riz. Ni​ka​da se nije vo​zi​-
la vla​kom u svom ži​vo​tu. Vo​lje​la bi oti​ći u Pa​riz. Vo​lje​la bi ima​ti li​je​pe ha​lji​ne, vo​-
lje​la bi pu​to​va​ti. Možda bi vo​lje​la za​po​če​ti novi ži​vot u Ame​ri​ci, u Zemlji mo​guć​-
nosti. Dje​vojka je isku​ša​la ne​vo​lju. Nje​zi​ni je ro​di​te​lji ne ra​zu​mi​ju. Da je vide kako
slu​ša ševu na​ru​ga​li bi joj se. Ni​kad nije upozna​la pred​nosti do​bra od​go​ja, nje​zi​ni su
tako si​ro​mašni, ali ona bi isko​risti​la svo​ju pri​li​ku kad bi joj se pru​ži​la, više nego neki
ko​ji​ma se pru​ža. Na njoj se vidi da je bistra.«
To je bilo po​četkom svib​nja; ispi​ti su do​la​zi​li za dva tjed​na. On je o nji​ma
razmišljao s uzbu​đe​njem i za​do​voljstvom - vo​lio je razdob​lje teškog bu​ba​nja, duga
po​navlja​nja, ve​se​lje pražnje​nja svog obilno pohra​nje​nog zna​nja na pa​pir. Ve​li​ka dvo​-
ra​na je u to doba mi​ri​sa​la na završe​tak, na oštru nervoznu ushi​će​nost. Ci​je​log će lje​ta
biti pospa​no toplo; je​di​no kad bi ov​dje, sami, s ve​li​kim gipsa​nim od​lje​vom Mi​nerve,
on i Bessie Barnes, ili gospo​đi​ca ... gospo​đi​ca ...
- Ovaj nam dje​čak tre​ba - reče Marga​ret Le​onard. - Ona pru​ži Euge​ne​ov sastav
svom mužu. Osni​va​li su pri​vatnu ško​lu za dje​ča​ke. Zbog toga su i pi​sa​li sastav.
Le​onard uzme sastav, napra​vi se kao da je pro​či​tao pola stra​ni​ce, pogle​da od​sutno
u vječ​nost i poč​ne za​mišlje​no trlja​ti bra​du ostavlja​ju​ći ta​nak sloj pra​ha od kre​de na
svom licu. Za​tim, uhva​tivši nje​zin pogled, idi​otski se nasmi​je i reče: - Gle, taj mali
lu​pež! A? Misliš li ti...?
Osje​ća​ju​ći se ra​dosno nepri​bran, on se nagne uz du​ga​čak cvi​lež smi​je​ha dok je
udi​sao i lupi se po ko​lje​nu ostavlja​ju​ći na nje​mu trag kre​de; iz usta mu se čuo sli​nav
zvuk.
- Neka nam se smi​lu​je bog! - pro​tisne.
- Evo! I ne​moj se bri​nu​ti, - reče ona smi​ju​ći se nježno i za​bavno. - Sa​be​ri se i

163
posje​ti dje​ča​ko​ve ro​di​te​lje. - Ona je du​bo​ko vo​lje​la toga čovje​ka, i on je vo​lio nju.
Ne​ko​li​ko dana kasni​je Le​onard je po dru​gi put sku​pio dje​cu. Održao je uopćen go​-
vor ko​je​mu je bila svrha da ih oba​vi​jesti da je je​dan od njih do​bio nagra​du, ali da za​-
ta​ji po​bjed​ni​ko​vo ime. Za​tim, na​kon ne​ko​li​ko zastra​nje​nja u ko​ji​ma je potpu​no uži​-
vao, on pro​či​ta Euge​ne​ov sastav, obja​vi nje​go​vo ime i po​zo​ve ga napri​jed.
Lice od kre​de prihva​ti ruku od kre​de. Dje​ča​ko​vo je srce tuklo o re​bra. Odjeknu​le
su trub​lje po​no​sa, oku​sio je sla​vu.
Ci​je​lo​ga lje​ta Le​onard je strplji​vo opsje​dao Ganta i Eli​zu. Gant se vrpo​ljio,
prevrtlji​vo go​vo​rio i na koncu re​kao:
- Mo​rat ćete vi​dje​ti nje​go​vu majku. - Pri​vatno je bio ve​oma ogorčen, urlao je o
zaslu​ga​ma državne ško​le kao leglu gra​đanstva. Obi​telj je bila drska. Pri​vatna ško​la!
Gospo​din Vanderbilt! Da ga za​uvi​jek upro​pasti!
Od toga se Eli​za za​misli​la. U njoj je bilo dosta sno​bizma. Gospo​din Vanderbilt?
Ona je vri​je​di​la kao bilo tko dru​gi. Vi​djet će oni.
- Koga ćete još ima​ti? - upi​ta ona. - Jeste li kod koga već razbub​nja​li?
Le​onard spo​me​ne si​no​ve ne​ko​li​ko otmje​nih i bo​ga​tih lju​di? - dokto​ra Kitc​he​na,
spe​ci​ja​lista za oko, uho, nos i grlo, gospo​di​na Arthu​ra, advo​ka​ta jed​ne tvrtke, i
bisku​pa Ra​pe​ra iz angli​kanske di​je​ce​ze.
Eli​za se još više za​misli​la. Sje​ti​la se Pett. Nije se mo​ra​la pre​navlja​ti.
- Ko​li​ko tra​ži​te? - upi​ta.
On joj reče da će ško​la​ri​na izno​si​ti sto do​la​ra go​dišnje. Ona na​pu​ći usne okli​je​va​-
ju​ći pri​je od​go​vo​ra.
- Hm-hm! - otpo​če s po​druglji​vim smi​ješkom dok je gle​da​la Euge​nea. - To je
mno​go novca. Zna​te - nasta​vi ona uz drhtav osmi​jeh - kao što tamno​pu​ti vele, mi
smo ubo​ga če​ljad.
Euge​ne se uzvrpo​lji.
- No, što ka​žeš ti, sine? - upi​ta Eli​za pec​ka​vo. - Misliš li ti da vri​je​diš to​li​ko
novca?
Gospo​din Le​onard po​lo​ži svo​ju bi​je​lu suhu ruku na Euge​ne​ova ra​me​na i prisno
njo​me klizne niz nje​go​va leđa i pre​ko sla​bi​na ostavlja​ju​ći posvu​da tra​go​ve kre​de.
Za​tim svo​jim mesna​tim dla​nom čvrsto stisne tanku dje​ča​ko​vu nad​lakti​cu.
- Taj dje​čak to zaslu​žu​je - reče drma​ju​ći ga nježno napri​jed-natrag. - Da, moj
gospo​di​ne!
Euge​ne se muč​no smi​je​šio. Eli​za je i da​lje pu​ći​la usne. Osje​ća​la je jaku psi​hič​ku
vezu s Le​onardom. Obo​ma je tre​ba​lo vre​me​na.
- Re​ci​mo - reče ona trlja​ju​ći ši​ro​ki crve​ni nos i lu​ka​vo se smi​je​še​ći - i ja sam ne​-
kad bila uči​te​lji​ca. To niste zna​li, je li tako? Ali ni izda​le​ka ni​sam tra​ži​la to​li​ku pla​ću
kao vi - doda. - Smatra​la sam da sam ima​la vrašku sre​ću kad sam do​bi​la stan i hra​nu

164
i dva​de​set do​la​ra mje​seč​no.
- Za​ista, gospo​đo Gant? - reče gospo​din Le​onard s ve​li​kim za​ni​ma​njem. - No, moj
gospo​di​ne! - On se poče smi​ja​ti ne​odre​đe​nim cvi​le​žom, po​te​žu​ći sve jače Euge​nea i
umrtvlju​ju​ći mu ruku svo​jim strašnim stiskom.
- Da - reče Eli​za - sje​ćam se svog oca - to je bilo davno pri​je nego što si se ti ro​dio,
di​je​te - reče Euge​neu - jer još ni​sam ni vi​dje​la tvo​ga oca - što neki kažu, ti si tada bio
samo obla​čak pa​uči​ne obje​šen u ne​be​si​ma - smi​ja​la bi se sva​ko​me tko bi mi u to
doba spo​me​nuo uda​ju. - No, zna​te što (ona stre​se gla​vom i ža​lob​no na​pu​ći usne), bili
smo strašno si​ro​mašni u to doba, ja vam ka​žem. - O tome sam ne​ki​dan razmišlja​la -
često nismo ima​li u kući hra​ne za idu​ći obrok. - No, kao što re​koh, tvoj djed (obra​ća​-
ju​ći se Euge​neu) dođe kući jed​ne noći i reče: - Pazi amo, što će ovo reći? Što misli​te
koga sam da​nas vi​dio? - Sje​ćam ga se tako do​bro kao da ga sad vi​dim ispred sebe -
ima​la sam pre​dosje​ćaj - (obra​ća​ju​ći se Le​onardu sa sumnji​vim osmi​je​hom) ne znam
što ćete vi na to reći, ali ispa​da pri​lič​no čud​no kad čovjek o sve​mu razmisli, zar ne? -
Upra​vo sam bila po​mogla tetki Jane da posta​vi stol - bila je došla čak iz ko​ta​ra
Yancey da po​ho​di tvo​ju baku - kad mi je izne​na​da si​nu​lo - za​misli​te (pre​ma Le​-
onardu) ni​sam uopće pogle​da​la kroz pro​zor niti sam išta ura​di​la, ali sam zna​la kao
što znam da sam živa da on do​la​zi - za​bo​ga, po​vi​ka​la sam - do​la​zi - o čemu to go​vo​-
riš tako ti sve​ga, Eli​za? rekla je tvo​ja baka - sje​ćam se da je pošla k vra​ti​ma i pogle​-
da​la niz sta​zu - nema ni​ko​ga - on do​la​zi, rekla sam - če​kaj i vi​djet ćeš - koga? reče
tvo​ja baka - Pa, oca, re​koh ja - nosi nešto na le​đi​ma - o tome nema sumnje - I još ni​-
sam ni izrekla te ri​je​či, a on se po​ja​vio ona​kav ka​kav je bio na sta​zi, s pu​nom vre​ćom
ja​bu​ka na le​đi​ma - po na​či​nu hoda moglo se vi​dje​ti da nosi neke vi​jesti - no - nema
sumnje - nije stao ni da rekne kako ste - Sje​ćam se po​čeo je go​vo​ri​ti sko​ro pri​je nego
što je ušao u kuću - O oče, kliknu​la sam ja - do​nio si ja​bu​ke - bilo je to go​di​nu dana
na​kon što sam je​dva pre​živje​la upa​lu plu​ća - stalno sam ota​da ba​ca​la krv i ima​la
krva​re​nja - pa sam ga mo​li​la da mi do​ne​se ja​bu​ka - No, rekla je majka nje​mu, a
izgle​da​la je strašno uzne​mi​re​na, ja vam ka​žem - to je najčud​ni​ja stvar što sam je ika​-
da čula - i ona mu pri​povje​di što se zbi​lo - No, on je izgle​dao pri​lič​no ozbi​ljan i re​-
kao - Da, ni​kad neću za​bo​ra​vi​ti kako je to re​kao - Mislim da me je vi​dje​la. Ja ni​sam
tamo bio toga časa, ali sam mislio da sam tamo i da se pe​njem sta​zom baš toga časa -
Imam vi​jest za tebe, re​kao je - što misliš koga sam da​nas vi​dio - što, pa ne​mam
pojma, rekla sam - pa sta​rog pro​fe​so​ra Tru​ma​na - dotrčao je k meni u gra​du i re​kao,
hej čujte: gdje je Eli​za - imam po​sao za nju ako želi, da bude ove zime uči​te​lji​ca u
Be​averda​mu - pa, ovaj, re​kao je tvoj djed, ona ni​kad nije ra​di​la u ško​li - a pro​fe​sor
Tru​man se smi​jao ko​li​ko god ho​će​te i re​kao - ne be​ri​te bri​ge zbog toga, Eli​za može
uči​ni​ti sve što joj pad​ne na pa​met - eto, gospo​di​ne, tako se to do​go​di​lo. - Ža​losna i
tužna zasta​la je na tre​nu​tak, za​ne​se​na, dok joj je lice od​lu​ta​lo za ra​ni​jim ži​vo​tom

165
kroz drvo​red go​di​na.
- No - reče gospo​din Le​onard ne​odre​đe​no, trlja​ju​ći bra​du, - ti vra​go​lja​ne, ti! - reče
trgnuvši Euge​nea još jed​nom i po​čevši da se smi​je s narci​so​id​nim za​do​voljstvom.
Eli​za po​la​ko na​pu​ći usne.
- Pa do​bro - reče - poslat ću vam ga na jed​nu go​di​nu. - Tako je ona skla​pa​la po​sao.
Du​bo​ko teku stru​je u Sargaškom moru.
Tako se na tankoj dla​ci mi​li​ju​na du​ševnih po​ti​ca​ja sud​bi​na još jed​nom po​igra​la
nje​go​vim ži​vo​tom.

Gospo​din Le​onard unajmio je sta​ru pre​dratnu kuću na bri​je​gu obraslom ve​li​-
čanstve​nim drve​ćem. Bila je okre​nu​ta pre​ma za​pa​du i jugu, gle​da​ju​ći pre​ma
Biltburnu, niz strmi južni dio gra​da i na crnač​ko na​se​lje što se pro​te​za​lo do ko​lo​dvo​-
ra. Jed​nog dana po​četkom rujna po​veo je Euge​nea tamo. Išli su kroz grad, razgo​va​ra​-
li ozbiljno o po​li​ti​ci, pre​ko Trga, niz ave​ni​ju Hatton, na jug u Church, te ju​go​za​pad​no
spo​red​nim pu​tem koji je završa​vao pred školskom zgra​dom što se nasla​nja​la na bri​-
jeg.
Kad su ušli u dvo​rište go​le​ma su sta​bla šu​mi​la tužnom je​senskom glazbom. U ši​-
ro​kom hod​ni​ku niske razba​ca​ne sta​re kuće Euge​ne je prvi put vi​dio Marga​ret Le​-
onard. Drža​la je metlu u ru​ka​ma i no​si​la pre​ga​ču. Ali se najpri​je do​ima​la nje​-
na grozna krhkost.
U to je vri​je​me Marga​ret Le​onard ima​la tri​de​set če​ti​ri go​di​ne. Ro​di​la je dvo​je dje​-
ce, sina ko​je​mu je sada bilo šest go​di​na i kćer koja je ima​la dvi​je go​di​ne. Dok je
tamo sta​ja​la iskre​nuvši svo​je du​gač​ke tanke prste oko drška metle, on je s tre​nu​tač​-
nom hlad​nom muč​ni​nom pri​mi​je​tio da je vršak nje​zi​na desnog ka​žiprsta bio sta​njen
kao da ga je ne​izlje​či​vo zgnje​čio če​kić. A prošle su go​di​ne dok je saznao da tu​berku​-
lozni lju​di katkad ima​ju takve prste.
Marga​ret Le​onard je bila sred​nje vi​si​ne, možda pet sto​pa i šest pa​la​ca. Kad se
smu​še​nost nje​go​ve ne​la​god​nosti po​la​ko izgu​bi​la, pri​mi​je​tio je da ona nije mogla te​-
ži​ti više od osamde​set do de​ve​de​set funti. Znao je da ima​ju dje​cu. Sada se sje​tio
njih i Le​onardo​ve mi​ši​ća​ve gro​ma​de, i osje​tio užas. Nje​go​va brza mašta od​mah je
prešla na spolne od​no​se, i nešto se u nje​mu izvi​lo na stra​nu od nevje​ri​ce i stra​ha.
No​si​la je ha​lji​nu od sive na​bra​ne pa​muč​ne tka​ni​ne koja nije bila ni ši​ro​ka ni ti​-
jesna oko nje​zi​na trošna ti​je​la, ali mu je sakri​va​la sva​ki trag, kao da je bio umo​tan
štap.
Dok se nje​gov um nespretno izvla​čio iz muč​nog dojma za​čuo je nje​zin glas, pa
osje​ća​ju​ći još ču​dan sme​ten sram, on po​digne oči k nje​nom licu. Bilo je to najmirni​je
i na​jushi​će​ni​je lice što ga je ikad vi​dio. Koža je bila bli​je​da s primje​som mrtvač​-
ke pe​pe​lja​vosti; ispod nje se jasno ocrta​vao fini košta​ni re​ljef lica i lu​ba​nje: smrtno

166
bli​je​da na​pe​tost onih ko​ji​ma se bli​ži smrt bila je već provje​re​na. Uspje​la se odrva​ti
tek to​li​ko da pažlji​vo održa​va ravno​te​žu izme​đu stupnja bo​lesti i opo​ravlja​nja. Mo​ra​-
la je mje​ri​ti sve što je či​ni​la.
Ravna crta nosa i li​je​po obli​ko​va​na duga bra​da da​va​le su nje​zi​nu licu izraz pro​ni​-
ca​vosti i od​luč​nosti. Ispod bli​je​de tanke upa​le kože na obra​zi​ma i oko usta s vre​me​na
na vri​je​me drhta​lo je ne​ko​li​ko istro​še​nih živča​nih sre​dišta i la​ga​no potre​sa​lo kožu ne
smu​ću​ju​ći i ne na​ru​ša​va​ju​ći ushi​će​nu mirnu lje​po​tu što ju je nepre​sušno hra​ni​la
iznutra. To je lice bilo po​lje trajnog su​ko​ba, go​to​vo uvi​jek mirno, ali stalno odraz
nepresta​ne bitke i po​bje​de go​le​me energi​je koja je u njoj pre​bi​va​la, na​dja​čavši ti​su​ću
zaglušnih vra​go​va ra​sa​pa i glo​da​nja koji su je po​ku​ša​va​li rastrgnu​ti. Na njoj je posto​-
ja​no bila ispi​sa​na epska pjesma lje​po​te i po​činka na​kon boja - on ni​kad nije prestao
osje​ća​ti da je nje​zi​na ruka drža​la uzde svo​ga srca, da su u nje​zi​nom stisku bile
skuplje​ne sve nesložne žile i te​ti​ve razdo​ra koje bi joj razbi​le i razglo​bi​le udo​ve, kad
bi im jed​nom po​pusti​la. On je doslovno fi​zič​ki osje​ćao da bi se smjesta raspa​la na
ko​ma​di​će čim bi iz nje otekla ve​li​ka pli​ma srča​nosti.
Bila je na​lik ne​kom ve​li​kom, slavnom, smi​re​nom, smrtno ra​nje​nom vojsko​vo​đi
koji prsti​ma stišće smrska​nu žilu ku​ca​vi​cu, za​ustavlja ose​ku svog ži​vo​ta na je​dan sat
- i da​lje za​po​vi​je​da bitkom.
Kosa joj je bila gru​ba i tamnosme​đa, la​ga​no pro​ša​ra​na sje​di​na​ma: bila je
ravnomjerno za​češlja​na po sre​di​ni i za​tegnu​ta u čvor na za​tiljku. Sve je na njoj bilo
vrlo čisto, kao izri​ba​na ku​hinjska daska: kad se s njim ru​ko​va​la, on osje​ti čvrstu
nervoznu ži​votnost nje​nih prsti​ju i pri​mi​je​ti kako su čiste i ured​ne bile nje​zi​ne tanke
po​ma​lo ra​dom istro​še​ne ruke. Ako je sada zamje​ći​vao ikakvu nje​nu klo​nu​lost, bilo je
to samo s osje​ća​njem nje​zi​na očišće​nja: ću​tio je da je u do​di​ru ne s bo​lešću, nego s
najve​ćim zdravljem što ga je ikad upoznao. Ona je u nje​mu po​bu​di​la uzvi​še​nu
glazbu. Srce mu je raslo.
- Ovo je - reče Le​onard uda​rivši ga bla​go po le​đi​ma, - gospo​din Euge​ne Gant.
- No - reče ona ti​him gla​som u ko​je​mu je tre​pe​ri​la drhta​va žica - dra​go mi je da
sam te upozna​la. - Glas je u sebi no​sio ono svojstvo mirnog ču​đe​nja što ga je on
katkad slu​šao u gla​so​vi​ma lju​di koji su vi​dje​li ili čuli neki ču​dan do​ga​đaj ili slu​čaj,
nešto što se čini kao da za​di​re onkraj ži​vo​ta, onkraj pri​ro​de - prizvuk prihva​ća​nja; i
on odjed​nom spozna da je toj ženi cio ži​vot izgle​dao vječ​no ne​obi​čan, da je ona
izravno gle​da​la u lje​po​tu i ta​janstvo i tra​ge​di​ju u ljud​skim srci​ma, i da je on njoj
izgle​dao li​jep.
Nje​zi​no se lice mra​či​lo od čud​no​va​te strastve​ne ži​votnosti koja nije ostavlja​la tra​-
ga, koja je na nje​mu živje​la bestje​lesno po​put ži​vo​ta; nje​zi​ne su se sme​đe oči mra​či​le
do crni​ne, kao da je kroz njih pro​letje​la pti​ca i osta​vi​la sje​nu svo​jih kri​la. Ona je vi​-
dje​la nje​go​vo malo za​ne​se​no lice koje je čud​no gorje​lo na kra​ju du​gog mrša​vog ti​je​-

167
la, vi​dje​la je nje​go​ve ravne tanke kra​ko​ve, ve​li​ka sto​pa​la nespretno zavrnu​ta unutra,
prašnja​ve mrlje na ča​ra​pa​ma ispod ko​lje​na, i tanka za​pešća ruku što su muč​no strši​-
la ispod jefti​na sla​bo skro​je​na ka​pu​ta; vi​dje​la je uzak pogrb​ljen obris nje​go​vih ra​me​-
na, ču​pa​vu hrpu kose - i nije se smi​ja​la.
On po​digne lice k njoj kao su​žanj koji izla​zi na svjetlo dana, kao čovjek što se
dugo pa​tio u tami pa se kupa u ve​li​kom je​ze​ru zore, kao sli​je​pac koji osje​ti u oči​ma
bi​je​lu srž i bit nepromjenlji​ve jasno​će. Ti​je​lo mu je upi​ja​lo nje​nu silnu svjetlost kao
izglad​nje​li progna​nik kišu: sklo​pio je oči i pustio da ga kupa ta silna svjetlost, a kad
ih je po​no​vo otvo​rio vi​dio je da su i nje​zi​ne bile blista​ve i vlažne.
Tada se ona poč​ne smi​ja​ti. - Hej, gospo​di​ne Le​onard - reče - što je to! Ta on je vi​-
sok sko​ro kao ti. Dođi, dje​ča​če. Sta​ni tu da vas izmje​rim. - Spretnim ih prsti​ma ona
sasta​vi leđa uz leđa.
Gospo​din Le​onard bio je dva-tri palca viši nego Euge​ne. On se poč​ne smi​ja​ti svo​-
jim cvi​le​žom.
- O, lu​pe​žu - reče. - Žu​toklju​nac je​dan.
- Ko​li​ko ti je go​di​na? - upi​ta ona
- Idu​ćeg mje​se​ca navrša​vam dva​na​estu - reče on.
- No, tko bi to re​kao! - reče ona u čudu. - Ipak ću ti nešto reći - nasta​vi. - Mo​ra​mo
na​ba​ci​ti malo mesa na te kosti. Ne mo​žeš nasta​vi​ti tako. Ne svi​đa mi se kako izgle​-
daš. - Ona zatre​se gla​vom.
On se osje​ćao ne​ugod​no, uzne​mi​re​no; bio je ne​odre​đe​no uvri​je​đen. Zbu​nji​va​lo ga
je i pla​ši​lo kad bi mu se reklo da je »sla​ba​šan«; to mu je oštro ra​nja​va​lo po​nos.
Uve​la ga je u ve​li​ku prosto​ri​ju sli​je​va koja je bila ure​đe​na kao dnevna soba i
knjižni​ca. Gle​da​la je kako mu je lice zasja​lo od za​no​sa kad je vi​dio ti​su​ću petsto ili
dvi​je ti​su​će knji​ga slo​že​nih na po​li​ca​ma na raznim mjesti​ma. Nespretno je sjeo na
ple​te​nu sto​li​cu kraj sto​la i če​kao dok se ona nije vra​ti​la no​se​ći ta​njur sa sen​dvi​či​ma i
vi​so​ku čašu punu gru​še​vi​ne koju ni​ka​da do​tad nije oku​sio.
Kad je to po​jeo, ona pri​vu​če sto​li​cu k nje​go​voj i sjed​ne. Pri​je toga posla​la je Le​-
onarda u stajsko dvo​rište da posvrša​va neke poslo​ve; moglo se čuti s vre​me​na na vri​-
je​me kako za​povjed​nim se​ljač​kim gla​som viče na svo​ju sto​ku.
- Pa onda, kaži mi, dje​ča​če - reče ona - što si či​tao?
On lu​ka​vo kre​ne kroz pustošnu zemlju tiskarstva, spo​mi​nju​ći kao svo​je omi​lje​no
šti​vo one knji​ge za koje je osje​ćao da će na​ići na nje​zi​no odo​bra​va​nje. Bu​du​ći da je
pro​či​tao sve, do​bro i loše, što se našlo u grad​skoj knjižni​ci, mo​gao je izni​je​ti
dojmljiv izbor. Katkad ga je ona za​ustavlja​la da pri​upi​ta o ne​koj knji​zi - on je
opširno ob​navljao sa​držaj s vatre​nom upornošću i po​je​di​nosti​ma, te ju je potpu​no za​-
do​vo​ljio. Bila je uzbu​đe​na i gorlji​va - od​mah je uvi​dje​la kako bi obilno mogla hra​ni​ti
tu prož​drlji​vu glad za zna​njem, iskustvom, mu​drosti. A on je izne​na​da spoznao ra​-

168
dost poslu​ha: sada će divlje ta​pa​nje u nezna​nju, sli​je​po tra​ga​nje, očajna spu​ta​va​na
žud​nja do​bi​ti kormi​lo, vod​stvo, nad​zor. Put kroz tjesnac pre​ma Indi​ji, koji ni​kad nije
mo​gao pro​na​ći, sada će mu biti ucrtan. Na po​lasku mu je dala de​be​li sve​zak od de​vet
sto​ti​na stra​ni​ca, ukra​šen na​dahnu​tim gra​vu​ra​ma lju​ba​vi i bi​ta​ka, razdob​lja koje je
najvi​še vo​lio.
On je du​bo​ko u noć po​ni​rao u sud​bi​nu čovje​ka koji je ubio me​dvje​da, spa​lio
vjetre​nja​če i kaznio od​metni​ke, u či​tav ži​vot dru​ma i krč​me sred​njeg vi​je​ka, u hra​-
brog i li​je​pog Ge​rarda, bo​žanskog sje​me​na, oca Erasmu​so​va. Euge​ne je mislio da je
Sa​mostan i ognjište bila najbo​lja pri​po​vi​jest što ju je ikad pro​či​tao.
Pri​vatna ško​la u Alta​montu bila je najve​ća pusto​lo​vi​na u nji​ho​vu ži​vo​tu. Le​onard
se na​dao da će sada ostva​ri​ti sve od​ga​đa​ne uspje​he o ko​ji​ma je sa​njao dok je bio
mla​đi. Za nje​ga je ško​la bila ne​za​visnost, služba, moć i, na​dao se, bla​gosta​nje. Za nju
je po​du​ča​va​nje bilo ne​nad​mašna ve​li​ka nagra​da - lirska glazba, ži​vot, svi​jet u ko​je​-
mu je ona sve što je bilo do​bro umjetnič​ki pretva​ra​la u lje​po​tu, gospo​dar duše koji
joj je dao du​hovni ži​vot kad joj je ra​za​rao ti​je​lo.

U okrutnom vulka​nu dje​ča​ko​va duha mali dla​ka​vi noć​ni lepti​ri nje​go​va obo​ža​va​-
nja obli​je​ta​li su oko nji​ho​va čud​nog bra​ka i sa​go​ri​je​va​li. Ne​mi​losrd​ne go​di​ne oba​ra​le
su jed​nog po jed​nog nje​go​ve bo​go​ve i gla​va​re. Što je pre​živje​lo da se nada? Što je
iz​drža​lo bič rasta i pamće​nja? Zašto je zla​to tako po​tamnje​lo? Či​ni​lo se kao da je ci​-
je​lo​ga ži​vo​ta nje​go​va vatre​na privrže​nost po​či​nja​la s lju​di​ma a završa​va​la s pri​ka​za​-
ma; pod nje​go​vom se te​ži​nom ota​pao ži​vot na koji se osla​njao, i gle​da​ju​ći do​lje on
je vi​dio da ste​že neki kip; ali je ne​po​ko​leb​lji​vo, kao po​bjed​nič​ka stvarnost sred nje​-
go​va srca koje su po​ho​di​le sje​ni, osta​la ona koja je prva takla nje​go​ve sli​je​pe oči
svjetlošću, koja je pru​ži​la gni​jezdo nje​go​voj za​ku​ku​lje​noj beskuć​nič​koj duši. Ona je
osta​la.
O smrti u ži​vo​tu što u sti​je​ne pretva​raš naše lju​de! O mi​je​no što po​ravna​vaš naše
bo​go​ve! Ako bar je​dan još živi nad pe​pe​lom zgaslih go​di​na, neće li se ovaj prah pro​-
bu​di​ti, neće li mrtva vje​ra oživje​ti, ne​će​mo li po​no​vo vi​dje​ti Boga, kao ne​koć izjutra,
na pla​ni​ni? Tko to stu​pa s nama po go​ra​ma?

169
 17.


Euge​ne je pro​veo če​ti​ri idu​će go​di​ne svog ži​vo​ta u Le​opardo​voj ško​li. Na​suprot
go​lom uža​su Dixi​elanda, na​suprot mrač​nom putu boli i smrti niz koji su se ve​li​ki
Ganto​vi udo​vi već po​če​li na​gi​nja​ti, na​suprot sve​mu onom za​to​če​ništvu i osa​mi nje​-
go​va vlasti​to​ga ži​vo​ta što su ga nagri​za​li kao glad, ove go​di​ne kod Le​onarda cva​le su
kao zlatne ja​bu​ke.
Od Le​onarda je malo do​bio - suh po​hod pre​ko neplod​ne pusto​ši la​tinske pro​ze:
prvo, gru​bi, uko​če​ni, tupi okrša​ji s gra​ma​tič​kim pra​vi​li​ma koji su ga ne​potreb​no pla​-
ši​li i zbu​nji​va​li, i go​di​na​ma ga ispu​nja​va​li nez​dra​vom nesklo​nošću pre​ma sintaksi i
ne​ra​zumnom pre​dra​su​dom pro​tiv za​ko​na na ko​ji​ma je sagra​đen je​zik; za​tim, go​di​na
pro​uča​va​nja škrte, jasne Ce​za​ro​ve toč​nosti, ve​li​čanstve​ne struktu​re sti​la - jezgro​vi​-
tost, najnužni​ja izvjesnost, umrtvlje​na ne​po​ve​za​nim dnevnim po​dje​la​ma, do​sad​na re​-
če​nič​na ana​li​za, nespre​tan obra​zac pe​dantnog pre​vo​đe​nja:
»Na​kon što je uči​nio sve stva​ri koje su bile potreb​ne, a go​dišnje doba je bilo
priklad​no za vo​đe​nje rata, Ce​zar poče svrsta​va​ti svo​je le​gi​je u bojni po​re​dak.«
Svi mrač​ni raskošni pri​zo​ri rata u Ga​li​ji, pro​boj rimskog koplja kroz štit od kože,
barbarskog na​te​za​nja po šu​ma​ma i po​nosnog zve​ke​ta tri​jumfa - sve ono što se moglo
do​da​ti po​vi​jesti ve​li​ko​ga re​alista do​di​rom pre​obra​žajne strasti ko​jom ve​lik uči​telj
vrši svoj po​sao, ne​dosta​ja​lo je.
Umjesto toga ko​ta​či su vješto upa​li u te​gob​nu ko​lo​te​či​nu me​to​de i me​mo​ri​ra​nja.
Dva​na​estog ožujka prošle go​di​ne - tri dana za​kašnje​nja. Co​gi​ta​ta. Mno​ži​na sred​njeg
roda parti​ci​pa upotreb​lje​na kao ime​ni​ca. Quo upotreb​lje​no umjesto ut da se izra​zi
svrha kad sli​je​di kompa​ra​tiv. Osamde​set re​da​ka za sutra.
Utro​ši​li su ci​je​lu vječ​nost, dvi​je go​di​ne, na onog do​sad​nog psa Ci​ce​ro​na. De se​-
nec​tu​te. De ami​ci​tia.9 Iz​bjegli su Vergi​li​ja jer je John Dorsey Le​onard bio slab
mornar - nije bio posve si​gu​ran u vergi​li​jevskoj na​vi​ga​ci​ji. Mrzio je istra​ži​va​nja.
Nije se po​uzda​vao u pu​to​va​nja. Idu​će go​di​ne, re​kao je. A ve​li​ka ime​na Ovi​di​ja,
gospo​da​ra vi​le​nja​ka i gno​ma, Bakho​va svi​ra​ča u zbirci Amo​res,10 m Lukre​ci​ja, pu​-
nog ritma onih vre​me​na? Nox est perpe​tua.11
- An? - ote​zao je gospo​din Le​onard po​či​nju​ći da se šuplje smi​je. Po nje​mu su prsti
ostavlja​li trag kre​de od bra​de do pupka. Stephen (»Pap«) Rhe​inhart bla​go se nagne
napri​jed i šiljkom olovke ubo​de Euge​nea Ganta u li​je​vi guz. Euge​ne bolno za​gunđa.
- Ovaj, ne - reče gospo​din Le​onard istu​rivši bra​du. - To je dru​ga vrsta la​tinsko​ga.
- Kakva vrsta? - na​va​lji​vao je Tom Da​vis. - Teža od Ci​ce​ro​na?
- Pa - reče gospo​din Le​onard sumnji​ča​vo - dru​ga vrsta. Malo ispred va​šeg sa​-

170
dašnjeg zna​nja.
»- est perpe​tua. Una dormi​enda. Luna dies et nox.«12
- Je li la​tinsko pjesništvo teško či​ta​ti? - reče Euge​ne.
- Pa - reče gospo​din Le​onard potre​savši gla​vom. - Nije lako. Ho​ra​ci​je ... - otpo​če
pažlji​vo.
- On je na​pi​sao Odes i Epo​des13 - reče Tom Da​vis. - Što je epo​da, gospo​di​ne Le​-
onard?
- Ovaj - reče gospo​din Le​onard razmišlja​ju​ći - to je vrsta pjesme!
- Do vra​ga! - reče »Pap« Rhe​inhart ne​ugod​nim šaptom Euge​neu. - To sam znao
pri​je nego što sam pla​tio ško​la​ri​nu.
Slatko se smi​ju​ći i lupka​ju​ći se nježnim prsti​ma gospo​din Le​onard se vra​ti na
lekci​ju.
- Sada da vi​di​mo - za​poč​ne.
- Tko je bio Ka​tul? - po​vikne Euge​ne glasno. Kao ba​če​no koplje u mo​zak, ime.
- Bio je pjesnik - od​go​vo​ri gospo​din Le​onard bez razmišlja​nja, na brzi​nu, zbu​nje​-
no. Po​ža​lio je.
- Koju vrstu pje​sa​ma je pi​sao? - upi​ta Euge​ne.
Nije bilo od​go​vo​ra.
- Je li pi​sao kao Ho​ra​ci​je?
- Ne-e - reče gospo​din Le​onard pro​mišlje​no. - Ne baš sasvim kao Ho​ra​ci​je.
- O čemu je pi​sao? - reče Tom Da​vis.
- O du​pe​tu tvo​je bake - žesto​ko pro​šapće »Pap« Rhe​inhart.
- Pa... pi​sao je o stva​ri​ma koje su u nje​go​vo vri​je​me sva​ko​ga za​ni​ma​le - reče
gospo​din Le​onard s olakša​njem.
- Je li pi​sao o lju​bavnim osje​ća​ji​ma? - reče Euge​ne drhta​vim gla​som.
Tom Da​vis okre​ne izne​na​đe​no lice pre​ma nje​mu.
- Bože sve​ti! - klikne tre​nu​tak kasni​je. Za​tim se poč​ne smi​ja​ti.
- On je pi​sao o lju​bavnim osje​ća​ji​ma - vikne Euge​ne s izne​nad​nom odre​đe​nom
strašću. - Pi​sao je o svo​joj lju​ba​vi pre​ma gospo​đi Lesbi​ji. Pi​taj gospo​di​na Le​onarda
ako ne vje​ru​ješ meni.
Oni okre​nu žed​na lica k nje​mu.
- Ovaj... ne ... da ... ne znam ja sve te stva​ri - reče gospo​din Le​onard iza​zi​vač​ki,
zbu​nje​no. - Gdje si to čuo, momče?
- Pro​či​tao sam u ne​koj knji​zi - reče Euge​ne pi​ta​ju​ći se gdje. Kao ba​če​no koplje,
ime.
... čiji je je​zik bio po​put zuba otrovni​ce, ba​če​no koplje za​no​sa i strasti.
Odi et amo: qu​are id fa​ci​am.. .
- Od​nosno, ne sve u potpu​nosti - reče gospo​din Le​onard. - Neke od njih - do​pusti

171
on.
…fortasse requ​iris. Nescio, sed fi​eri sentio et ex​cru​ci​or.14
- Tko je bila ona? - reče Tom Da​vis.
- Oh, to je bio obi​čaj u ono vri​je​me - reče gospo​din Le​onard ne​marno. - Kao Dante
i Be​atri​ce. To je bio na​čin kako je pjesnik udva​rao.
Zmi​ja psikne. U nje​go​voj je krvi bilo is​cjetka divljeg li​ko​va​nja. Po​de​ro​ti​ne
poslušnosti, po​kornosti i stra​ho​pošto​va​nja po​pa​da​le su u kru​gu oko nje​ga.
- Ona je bila tuđa žena! - reče on naglas. - Eto što je bila.
Grozna ti​ši​na.
- Ovaj... sad ... tko ti je to re​kao? - reče gospo​din Le​onard zbu​nje​no, ali smatra​ju​ći
nje​zin brak divljim i možda opasnim mi​tom. - Tko ti je re​kao, momče?
- Što je onda ona bila? - reče izravno Tom Da​vis.
- Ovaj... zapra​vo ne - promrmlja gospo​din Le​onard trlja​ju​ći bra​du.
- Bila je pokva​re​na žena - reče Euge​ne. Za​tim posve očajno doda: - Bila je kurva.
»Pap« Rhe​inhart za​drži dah.
- Što to, što to, što to? - po​vikne gospo​din Le​onard kad je smo​gao ri​je​či. U nje​mu
je sve kipje​lo od bi​je​sa. Sko​čio je sa sto​li​ce. - Što si to re​kao, momče?
Ali je po​mislio na Marga​ret i s izne​nad​nim osje​ća​jem uze​tosti pogle​dao na bi​je​lu
razva​li​nu dje​čač​ko​ga lica. Pre​vi​še je zastra​nio. Da​le​ko s onu stra​nu. Po​no​vo je sjeo
sav slomljen.
... čiji je najpod​li​ji plač bio prostri​je​ljen nje​go​vom strašću, čija je najsnažni​ja
glazba cvje​ta​la iz kala ...

»Nulla po​test mu​li​er tantum se di​ce​re ama​tam
Vere, qu​antum a me Lesbia ama​ta mea es.«15

- Mo​rao bi malo više pri​pa​zi​ti na svoj go​vor, Euge​ne - reče gospo​din Le​onard bla​-
go.
- Eto vi​di​te! - po​vi​če on izne​na​da, vra​ća​ju​ći se si​lo​vi​to svo​joj knji​zi. - Tako se za​-
ne​ma​ru​je po​sao. Ide​mo sada! - reče srdač​no, plju​ju​ći u svo​je inte​lektu​alne ruke. - Vi
lu​pe​ži! - reče pri​mi​je​tivši smi​je​šak Toma Da​vi​sa. - Znam ja što je vama - že​li​te
da izgu​bi​mo ci​je​li sat.
Smi​jeh Toma Da​vi​sa prasne i po​mi​je​ša se s nje​go​vim cvi​le​žom.
- U redu, Tom - reče gospo​din Le​onard od​sje​če​no - stra​na 43, odje​ljak 6, re​dak 15.
Odatle za​poč​ni.
U taj čas zazvo​ni zvo​no, a smi​jeh Toma Da​vi​sa ispu​ni razred.

Ipak su nje​go​va pre​da​va​nja, pre​ma usta​lje​nim na​vi​ka​ma, bila do​voljno struč​na.

172
Možda bi imao po​teško​ća u sastavlja​nju jed​ne stra​ni​ce la​tinske pro​ze ili sti​ha s ko​ji​-
ma se nije potpu​no spri​ja​te​ljio ni na​kon du​go​go​dišnjih po​navlja​nja. U grč​kom
bi, sva​ka​ko, nje​go​va manjka​vost bila još oči​ti​ja, ali bi znao dru​gi aorist ili opta​tiv u
pola noći (ako se ikad ra​ni​je s njim sreo). Ima​li su dvi​je završne go​di​ne dra​go​cje​nog
grč​kog: či​ta​li su Ana​ba​sis.
- Kakva nam je ko​rist od sve​ga toga? - reče Tom Da​vis pri​je​porno.
Tu je gospo​din Le​onard osje​ćao tlo pod no​ga​ma. On je ra​zu​mi​je​vao vri​jed​nost kla​-
si​ka.
- Time se čovjek uči da ci​je​ni uzvi​še​ne stva​ri. To mu daje te​melj slo​bod​nog od​go​-
ja. Time se vježba um.
- Kakva mu je ko​rist od toga kad poč​ne ra​di​ti? - reče »Pap« Rhe​inhart. - Od toga
neće na​uči​ti kako da uzgo​ji više žita.
- Pa ... ni​sam baš uvje​ren u to - reče gospo​din Le​onard uz pro​testni smi​jeh. - Ja
mislim da hoće.
»Pap« Rhe​inhart ga pogle​da s ko​mič​no na​he​re​nom gla​vom. Imao je nakrivljen
vrat koji je nje​go​vom du​ho​vi​tom bla​gom licu sa stra​ne da​vao izraz smi​ješne zre​losti.
Imao je oso​ran glas; bio je pre​pun gru​bog do​bro​ćud​nog hu​mo​ra i nepre​kid​no je
žva​kao du​han. Otac mu je bio bo​gat. Ži​vio je na ve​li​koj farmi u Co​veu, držao mlje​-
ka​ru i imao lje​va​oni​cu u gra​du. Bili su ne​na​metlji​vi lju​di nje​mač​kog po​dri​jetla.
- Zar ćete vi, gospo​di​ne Le​onard - reče »Pap« Rhe​inhart - sa svo​jim rad​ni​ci​ma na
farmi go​vo​ri​ti la​tinski?
- Me​ni​bus tre​bi​bus vre​ći​bus ži​ti​bus - reče Tom Da​vis kroz bu​čan smi​jeh. Gospo​-
din Le​onard se smi​jao uz rastre​se​no odo​bra​va​nje. To je bila nje​go​va šala.
- Time se vježba um da se hva​ta u koštac sa svim vrsta​ma za​da​ta​ka - reče on.
- Pre​ma ovo​me što vi ka​že​te - reče Tom Da​vis - čovjek koji je učio grč​ki bo​lji je
li​mar od ono​ga koji nije učio.
- Da - reče gospo​din Le​onard tre​su​ći mu​dro gla​vom - znaš, ja mislim da jest. - On
se za​do​voljno pri​dru​ži nji​ho​vu smi​je​hu svo​jim sli​na​vim ce​re​ka​njem.
Bio je na utrtom putu. Oni su ga uvla​či​li u duge raspra​ve: dok je jeo ru​čak, ma​hao
je vru​ćim dvo​pe​kom oko​lo, uvjerljiv, sla​du​nja​vo razbo​rit, is​crpno pažljiv u na​po​ru
da do​ka​že vezu izme​đu grč​kog i trgo​vi​ne mje​šo​vi​tom ro​bom. Ve​li​ki vje​tar iz Ate​ne
nije ga uopće do​taknuo. Ništa nije re​kao o istanča​noj i osjetlji​voj inte​li​genci​ji Grka,
o nji​ho​voj ženskoj ljupkosti, o gra​di​teljskoj moći i du​bi​ni nji​ho​va uma, o nestalnosti
nji​ho​va ka​rakte​ra, o gra​đi, ogra​ni​če​nosti i savršenstvu nji​ho​vih obli​ka.
On je u jed​nom ame​rič​kom ko​le​džu le​ti​mič​no upoznao ve​li​ku struktu​ru na​jizgra​-
đe​ni​je​ga je​zi​ka: osje​tio je skulpturno savršenstvo ri​je​či kao što je γυνάικος16 ali je
nje​go​vo mišlje​nje mi​ri​sa​lo na kre​du, razred i sla​bo osvjetlje​nje - grč​ki je bio do​bar
jer je bio dre​van, kla​si​čan i aka​demski. Mi​ris Isto​ka, tamna pli​ma Ori​jenta koja je

173
ispod nje​ga tekla i pro​ži​ma​la ži​vo​te pjesni​ka i vojni​ka ne​čim nastra​nim, zlim,
raskošnim, bila je od nje​go​va ži​vo​ta da​le​ka kao Lesbos. On je bio samo glasno​go​-
vornik formu​le u koju se po​uzda​vao bez pra​ve vje​re.
Καί κατά γη·/ καί κατά θάλατταν.17
Ma​te​ma​ti​ku i po​vi​jest pre​da​va​la je Amy, sestra Johna Dorseya. Bila je krupna
žena, vi​so​ka pet sto​pa i de​set pa​la​ca, teška 185 funti. Ima​la je vrlo bujnu crnu kosu,
ravnu i na​ulje​nu, i vrlo crne oči koje su nje​zi​nu licu da​va​le tešku sje​tilnost. Jake su
joj pod​lakti​ce bile la​ga​no dla​ka​ve. Nije bila de​be​la, ali se ti​jesno ute​za​la, pa su joj se
isti​ca​le snažne ruke i ši​ro​ka ra​me​na iz čiste bje​li​ne nje​zi​na stru​ka. Kad je bilo toplo
ve​oma se zno​ji​la: ko​šu​lje su joj bile ispod pa​zu​ha pro​ša​ra​ne ve​li​kim mrlja​ma zno​-
ja; zimi, dok bi se gri​ja​la uz vatru, oko nje se ši​rio uzbud​ljiv mi​ris kre​de i jak vonj
zdra​ve ži​vo​ti​nje. Pro​la​ze​ći vjetro​vi​tim stražnjim dvo​rištem jed​nog zimskog dana,
Euge​ne je pogle​dao u nje​zi​nu sobu baš kad joj je krhka ne​ća​ki​nja otvo​ri​la vra​ta da
iza​đe. Ona je sje​di​la pred rasplamsa​lom vatrom od uglje​na na​kon ku​pe​lji i obu​va​la
ča​ra​pe. On je oča​ra​no zu​rio u nje​na ši​ro​ka ru​me​na ra​me​na i ve​li​ko ti​je​lo koje se pu​-
ši​lo čisto kao zvi​jer.
Vo​lje​la je vatru i zra​če​nje topli​ne: pospa​no po​zorna sje​di​la je kraj peći ra​ši​re​nih
nogu, srču​ći topli​nu svo​jom ši​ro​kom sna​gom zemlje koja je bila osje​ćajni​ja nego u
nje​zi​na bra​ta. Za​ru​me​nivši se od ognja, ona se svim dje​ča​ci​ma po​la​ga​no smi​je​ši​la s
ravno​dušnom naklo​nošću. Muškarci je nisu posje​ći​va​li: bila je žed​na usa​na kao
izvor. Ni​ko​ga nije tra​ži​la. Smi​je​ši​la se ci​je​lom svi​je​tu li​je​nom ma​čjom topli​nom.
Bila je do​bar nastavnik ma​te​ma​ti​ke: bro​je​vi su joj le​ža​li u krvi. Li​je​no je uzi​ma​la
nji​ho​ve plo​či​ce za pi​sa​nje, li​je​no tra​ži​la rje​še​nja i do​bro​ćud​no se smi​ja​la s oma​lo​va​-
ža​va​njem. Iza nje je u klu​pi Du​rand Jarvis strastve​no ste​njao pre​ma Euge​neu i ero​tič​-
no se uvi​jao žesto​ko stišću​ći poklo​pac svo​je klu​pe.
Sestra She​ba stigla je sa svo​jim su​ši​ča​vim mu​žem na koncu dru​ge go​di​ne - bio je
le​ši​na s krva​vim mrlja​ma na usna​ma, star se​damde​set tri go​di​ne. Rekli su da ima
samo četrde​set de​vet - bo​lest ga je posta​ra​la. Bio je vi​sok šest sto​pa i tri palca, du​-
gih ravnih brko​va, voštan i mršav kao manda​rin. Pra​vio je impre​si​onistič​ke sli​ke -
ovce na bri​je​gu obraslu bo​ro​vi​com, ri​barske čamce na molu s toplom crve​nom go​mi​-
lom cigle​nih zgra​da u po​za​di​ni.
Sta​ri grad Glo​ucester, Mar​ble​he​ad, ži​te​lji rta Cod, smi​oni ka​pe​ta​ni - bo​ga​ta sla​na
ime​na izra​nja​la su u mi​ri​su katra​nje​na ko​no​pa, i suhe gla​ve ba​ka​la​ra što se raspa​da​ju
na suncu, uzbi​ba​ni laki čamci do ko​lje​na puni očišće​ne ribe, i jak čeznutljiv mi​ris
mora u lu​ka​ma, i mirna za​ne​se​njač​ka tu​post morna​ro​va lica, znak nje​go​ve že​nid​be s
oce​anom. Kako izgle​da​ju mora zo​rom u pro​lje​će? Hlad​ni ga​le​bo​vi spa​va​ju na vjetru.
Ali ne​be​sa su ru​ži​časta.
Vošta​nog su manda​ri​na vi​dje​li kako tri​put od​la​zi pu​tem i kako se vra​ća. Bilo je

174
pro​lje​će, južni je vje​tar pre​bi​vao vi​so​ko u razraslim sta​bli​ma. On je lepršao na šta​pu
što ga je za​ba​dao ispred sebe mo​drom tu​berku​loznom ru​kom. Oči su mu bile mo​dre i
bli​je​de kao u utoplje​ni​ka.
Izro​dio je dvo​je dje​ce sa She​bom - dvi​je dje​vojči​ce. Bile su egzo​tič​ni nježni cvje​-
to​vi: sve crno i mli​ječ​no bi​je​lo, čud​no i ljupko kao pro​lje​će. Dje​ča​ci su ra​dozna​lo na​-
ga​đa​li.
- On mora biti bo​lji čovjek nego što izgle​da - reče Tom Da​vis. - Ma​njoj su tek dvi​-
je ili tri go​di​ne.
- On nije star kao što izgle​da - reče Euge​ne. - Izgle​da star jer je bo​lestan. Ima sve​-
ga četrde​set de​vet go​di​na.
- Kako znaš? - reče Tom Da​vis.
- Tako kaže gospo​đi​ca Amy - reče Euge​ne ne​vi​no.
»Pap« Rhe​inhart nagne gla​vu pre​ma Euge​neu i vrškom je​zi​ka vješto pre​ba​ci ko​-
mad du​ha​na na dru​gu stra​nu usta.
- Četrde​set de​vet! - reče - ti bi se tre​bao obra​ti​ti li​ječ​ni​ku, mla​di​ću. On je star kao
bi​bli​ja.
- Tako je rekla ona - tvrdogla​vo ustra​ja Euge​ne.
- Pa na​ravno da je rekla! - odvra​ti »Pap« Rhe​inhart. - Ne misliš valjda da će to ob​-
zna​ni​ti? Oni ov​dje vode ško​lu.
- Sinko, ti mora da si glup! - reče Jack Cand​ler koji o tome nije do​tad razmišljao.
- Do vra​ga, ti si im lju​bi​mac. Oni zna​ju da ćeš povje​ro​va​ti što god ti reknu - reče
Ju​li​us Arthur. »Pap« Rhe​inhart ga po​zorno pogle​da, za​tim od​mahne gla​vom kao da
je izlje​če​nje bilo ne​mo​gu​će. Smi​ja​li su se nje​go​vu vje​ro​va​nju.
- Pa, ako je to​li​ko star - reče Euge​ne - zašto se gospo​đa Latti​mer uda​la za nje​ga?
- Zato što nije mogla naći ni​ko​ga dru​go​ga, na​ravno - reče »Pap« Rhe​inhart, izgu​-
bivši strplje​nje zbog te glu​posti.
- Što misli​te da li ga je mo​ra​la bu​di​ti? - reče Tom Da​vis ra​dozna​lo. Oni su se šutke
do​mišlja​li. A Euge​ne, koji je vi​dio da je dvo​je krasne dje​ce otpa​lo po​put la​ti​ca od
majči​nih bujnih gru​di, koji je vi​dio da vošta​ni umjetnik okli​je​va​ju​ći ko​ra​ča pre​ma
smrti, i čuo jaki She​bin glas što u sa​mom po​četku gospo​da​ri razgo​vo​rom izla​žu​ći sva
svo​ja mišlje​nja u žesto​koj burleski, bio je po​no​vo zbu​njen pred ne​istra​ži​vom ru​ljom
- iz smrti, ži​vo​ta i gru​be gnji​le zemlje, je​dan cvi​jet.
Nje​go​va je vje​ra bila iznad uvje​re​nja. Tako je često na​ila​zi​lo ra​zo​ča​ra​nje da je u
nje​mu pro​bu​di​lo stru​ju gorke sumnje, povre​me​no raz​dražlji​vo, gru​bo, okrutno i
istanča​no ru​ga​nje, koje je sve lju​će peklo zbog vlasti​te muke. Nesvjesno je u sebi po​-
čeo gra​di​ti opsežnu mi​to​lo​gi​ju do koje mu je bilo sve dub​lje sta​lo, jer je pri​mi​je​tio
nje​zi​nu ne​isti​nu. Slomlje​no i mrač​no po​či​njao je osje​ća​ti da lju​di ne žive za isti​nu -
lju​di stva​ra​oci - nego za laž. Po​katkad se nje​gov prož​drljiv i ne​za​si​tan mo​zak či​nio

175
kao da je izma​kao nje​go​vu nad​zo​ru: bila je to stra​ho​vi​ta pti​ca čiji se kljun za​rio u
nje​go​vo srce, čije su pandže nepresta​no de​ra​le nje​go​vu utro​bu. I taj ne​zaspa​li de​mon
ko​tu​rao je, oba​rao i prevrtao stvar, i izne​na​da se vra​ćao, kad bi ona već od​letje​la, s
po​bjed​nič​kom zlo​bom, ostavlja​ju​ći golo, osred​nje i obič​no sve ono što je on za​odi​je​-
vao ču​đe​njem.
Ali pun nade on je uvi​đao da ni​ka​da nije shva​ćao - da su osta​ja​li samo la​žan sjaj i
zla​to. Je​zik mu je bio tako je​dak zato što je nje​go​vo srce to​li​ko vje​ro​va​lo.
Ne​mi​losrd​ni mo​zak le​žao je sklupčan i bu​dan kao zmi​ja: vi​dio je sva​ku kretnju,
sva​ki brzi pogled iznad nje​go​ve gla​ve, tra​lja​ve ske​le sva​ke pri​je​va​re. Ali te su oso​be
za nje​ga posto​ja​le u svi​je​tu da​le​kom od ljud​skog gri​je​ha. On je otvo​rio je​dan pro​-
zor svo​ga srca za Marga​ret i za​jed​no su ušli u sve​ti lug po​ezi​je; ali je svu mrač​nu
žud​nju, san o li​je​pim obli​ci​ma, i svu bi​je​du, pi​janstvo i ne​red svog ži​vo​ta u obi​te​lji
plašlji​vo zaklju​ča​vao. Bo​jao se da će čuti. Pi​tao se očajnič​ki ko​li​ko je dje​ča​ka već
čulo. I sve či​nje​ni​ce koje su spušta​le Marga​ret u ži​vot, koje su je uvla​či​le u kalnu
stru​ju ži​vo​ta, bile su nestvarne i užasne kao noć​na mora.
To što je ona bila na pra​gu smrti od tu​berku​lo​ze, što se žesto​ka i brb​lji​va She​ba
uda​la za starca koji je s njom za​čeo dvo​je dje​ce i če​kao smrt, što je ci​je​la ta mala po​-
ro​di​ca, moć​na u pri​anlji​voj vjernosti, bla​ži​la svo​je ve​li​ke boli u tajnosti, gra​de​ći pred
dje​čač​kim oštrim oči​ma i kle​pe​ta​vim je​zi​ci​ma bra​nu lomnog pretva​ra​nja i izli​ke, nje​-
ga je omamlji​va​lo osje​ća​jem nestvarnosti.
Euge​ne je vje​ro​vao u sla​vu i zla​to.

Sad je više ži​vio u Dixi​elandu. Tješnje se ve​zao uz Eli​zu otkad je po​čeo ići kod
Le​onarda. Gant, He​len i Luke ru​ga​li su se s pri​vatnom ško​lom. Dje​ca su bila uvri​je​-
đe​na - po​ma​lo lju​bo​morna. U nji​ho​voj je ćudi ni​kao novi trn; rekli bi:
- Potpu​no si ga uništi​la otkad si ga posla​la u pri​vatnu ško​lu. - Ili - On je sada pre​-
vi​so​ko da bi prljao ruke otkad je na​pustio državnu ško​lu.
Eli​za ga je pak stalno pod​sje​ća​la na oba​ve​ze. Često je go​vo​ri​la o svo​joj si​ro​ti​nji i
na​po​ri​ma ko​ji​ma se mora izla​ga​ti da bi pla​ti​la ško​la​ri​nu. Go​vo​ri​la mu je da mora
marlji​vo ra​di​ti i po​ma​ga​ti joj ko​li​ko god može u svo​je slo​bod​no vri​je​me. Tre​ba​lo
je ta​ko​đer da joj po​ma​že lje​ti i da »razbub​nja​va po​sao« među pri​došlim tu​risti​ma na
ko​lo​dvo​ru.
- Za ime božje! Što je tebi? - ru​gao se Luke. - Ta valjda se ne sti​diš malo pošte​na
posla?
Ovu​da, gospo​di​ne, za Dixi​eland. Gospo​đa Eli​za E. Gant, vlasni​ca. Ne​posred​no do
Trga, ka​pe​ta​ne. Sve udob​nosti mo​derne tamni​ce. Dvo​pek i do​ma​ća pita upra​vo kao
što bi ih majka mo​ra​la peći, ali ne peče.
Taj će deč​ko uspje​ti.

176
 Na koncu prve Euge​ne​ove go​di​ne kod Le​onarda Eli​za je rekla Johnu Dorseyu da
više ne može pla​ća​ti ško​la​ri​nu. On se po​savje​to​vao s Marga​ret, vra​tio se i pristao da
uzme dje​ča​ka uz pola ci​je​ne.
- On vam može po​mo​ći da razbub​nja​te po​sao kod no​vih po​lazni​ka - reče Eli​za.
- Da - slo​ži se Le​onard - to je ona pra​va stvar.


Ben je ku​pio novi par ci​pe​la. Bile su sme​đe. Pla​tio ih je šest do​la​ra. Uvi​jek je ku​-
po​vao do​bre stva​ri. Ali su mu na​žu​lja​le ta​ba​ne. Namršten i bi​je​san do​ju​rio je u sobu i
ski​nuo ih.
- Do vra​ga! - viknuo je i za​vitlao ih u zid. Eli​za dođe do vra​ta.
- Ni​kad ne​ćeš ima​ti ni pe​ni​ja, momče, sve dok tako razba​cu​ješ no​vac. Znaš što, to
je pri​lič​no zlo kad čovjek do​bro razmisli. - Ona ža​losno potre​se gla​vom i na​pu​ći
usne.
- O za boga mi​lo​ga! - izde​re se on. - Ču​ješ li ti ovo! Tako mi boga od tebe ni​kad
ništa ne tra​žim, je li tako? - pla​ne gnjevno.
Ona uzme ci​pe​le i dade ih Euge​neu.
- Bilo bi šte​ta ba​ci​ti do​bar par ci​pe​la - reče. - Po​ku​šaj ih obu​ti, sine.
On ih obu​je. Nje​go​ve su noge već bile veće nego Be​no​ve. Uči​nio je ne​ko​li​ko
pažlji​vih i bolnih ko​ra​ka.
- Kako ti sto​je? - upi​tah Eli​za.
- Mislim da je u redu - reče on sumnji​ča​vo. - Malo su ti​jesne.
Vo​lio je nji​ho​vu čvrsto​ću, pra​vi mi​ris kože. Bile su to najbo​lje ci​pe​le što ih je ikad
imao.
Ben uđe u ku​hi​nju.
- Ti zvjerči​ce! - reče. - U tebe je noga kao u mazge. - On se namršte​no prigne i do​-
takne na​tegnu​tu kožu na prsti​ma. Euge​ne se lec​ne.
- Mama, za lju​bav božju - vikne Ben srdi​to - ne goni ma​lo​ga da ih nosi ako su pre​-
ma​le​ne. Ja ću mu ku​pi​ti je​dan par, ako si ti to​li​ko škrta da tro​šiš svoj no​vac.
- A zašto ove ne va​lja​ju? - reče Eli​za. Ona ih pri​tisne prsti​ma. - No, pa što! - reče. -
One su sasvim u redu. Sve su ci​pe​le malo ti​jesne u po​četku. Neće mu naško​di​ti.
Ali je mo​rao odusta​ti na​kon šest tje​da​na. Tvrda se koža nije rastegla, noge su ga
bo​lje​le sva​ki dan sve više. Hra​mao je sve bolni​je i bolni​je dok mu sva​ki ko​rak nije
odrve​nio kao da hoda na pa​nje​vi​ma. Sto​pa​la su mu bila utrnje​na i umrtvlje​na, ta​ba​-
ni izra​nje​ni. Jed​no​ga dana Ben ga obo​ri u bi​je​su i ski​ne mu ih. Prošlo je ne​ko​li​ko
dana dok je po​no​vo pro​ho​dao s la​ko​ćom. Ali nje​go​vi nožni prsti, koji su mu u dje​-
tinjstvu izrasli ravni i jaki, bili su zgnje​če​ni u kašu, kosti sa​vi​je​ne i iskrivlje​ne, nokti
de​be​li i mrtvi.

177
 - Ipak je pra​va šte​ta ba​ci​ti te do​bre ci​pe​le - uzdahnu​la je Eli​za.

Ali je ona ima​la čud​ne na​pa​da​je da​režlji​vosti. On to nije mo​gao shva​ti​ti.
Jed​na je dje​vojka sa Za​pa​da došla u Alta​mont. Bila je iz pla​ninsko​ga gra​da Se​vi​-
era, rekla je. Ima​la je krupno sme​đe ti​je​lo i crne kose i oči Che​ro​kee Indi​ja​na​ca.
- Pamti moje ri​je​či - re​kao je Gant. - U toj dje​vojci ima neg​dje Che​ro​kee krvi.
Uze​la je sobu i da​ni​ma se lju​lja​la u sto​li​ci kraj vatre u sa​lo​nu. Bila je sra​mežlji​va,
upla​še​na, po​ma​lo tupa - kretnje su joj bile se​ljač​ke i izvješta​če​ne. Ni​ka​da nije go​vo​-
ri​la, osim kad bi je pi​ta​li.
Po​ne​kad je bila bo​lesna i osta​ja​la u poste​lji. Eli​za joj je tada do​no​si​la hra​nu i bila
vrlo lju​bazna pre​ma njoj.
Dan za da​nom dje​vojka se lju​lja​la ci​je​lu vjetro​vi​tu je​sen. Euge​ne je mo​gao čuti
kako joj ve​li​ke noge ritmič​ki uda​ra​ju o pod i nepresta​no pokre​ću lju​ljaljku. Zva​la se
gospo​đa Morgan.
Jed​nog dana dok je po​la​gao de​be​le cje​pa​ni​ce na hrpu go​ru​ćeg uglje​na, Eli​za uđe u
sobu. Gospo​đa Morgan se i da​lje uporno lju​lja​la. Eli​za zasta​ne na čas ispred vatre,
za​mišlje​no na​pu​ći usne i mirno sklo​pi ruke na trbu​hu. Pogle​da kroz pro​zor na olujno
nebo i vjetrom po​me​te​nu pustu uli​cu.
- Znaš što - reče ona - izgle​da da će biti crna zima za si​ro​ti​nju.
- Da, gospo​đo - reče gospo​đa Morgan tupo. I da​lje se lju​lja​la.
Eli​za je za​mukla malo du​lje.
- Gdje ti je muž? - upi​ta naglo.
- U Se​vi​eru - reče gospo​đa Morgan. - On je že​ljezni​čar.
- Što to, što to? - za​brza Eli​za ko​mič​no. - Že​ljezni​čar, ka​žeš? - upi​ta oštro.
- Da, gospo​đo.
- No, strašno mi je smi​ješno da još nije do​šao da te vidi - reče Eli​za s mirno​ćom
koja je snažno optu​ži​va​la. - Ja bih rekla da je ja​dan muž koji se tako po​na​ša.
Gospo​đa Morgan ne reče ništa. Nje​zi​ne oči crne kao katran svjetlu​ca​le su na pla​-
me​nu.
- Imaš li novca? - reče Eli​za.
- Ne, gospo​đo - reče gospo​đa Morgan.
Eli​za se usto​bo​či uži​va​ju​ći u ognju i pu​će​ći usne. - Kad misliš da ćeš ro​di​ti di​je​te?
- reče Eli​za izne​na​da.
Gospo​đa Morgan ne reče ništa neko vri​je​me. I da​lje se lju​lja​la.
- Za ma​nje od mje​sec dana, mislim - od​go​vo​ri za​tim.
Sva​ko​ga je tjed​na posta​ja​la sve je​dri​ja.
Eli​za se prigne, po​digne suknju i otkri​je noge do ko​lje​na na ko​ji​ma su bile pa​muč​-
ne ča​ra​pe i dosta do​njeg rub​lja od fla​ne​la.

178
 - Uh! - usklikne sra​mežlji​vo pri​mi​je​tivši da Euge​ne gle​da. - Okre​ni gla​vu, momče
- na​re​di smi​ju​lje​ći se i trlja​ju​ći prstom nos. Tamno ze​le​ni​lo smo​ta​nih novča​ni​ca
bljesne kroz ča​ra​pe. Ona ih izvu​če.
- No, mislim da će ti tre​ba​ti malo novca - reče Eli​za od​mo​tavši dvi​je de​se​ti​ce i
pru​živši ih gospo​đi Morgan.
- Hva​la, gospo​đo - reče gospo​đa Morgan i uze no​vac.
- Mo​žeš osta​ti ov​dje dok ne bu​deš mogla opet ra​di​ti - reče Eli​za. - Ja pozna​jem
jed​nog do​brog dokto​ra.
- Mama, za ime božje - sikta​la je He​len. - Gdje samo na​la​ziš te lju​de?
- Mi​losrd​ni bože! - urlao je Gant - ima​la si ih sva​ke vrste - sli​jepce, bo​ga​lje, lu​đa​-
ke, kurve i ko​pi​lad. Svi oni do​la​ze amo.
Ipak, kad bi sada ugle​dao gospo​đu Morgan, uvi​jek bi se du​bo​ko naklo​nio i re​kao s
najki​će​ni​jom udvornošću:
- Kako ste, gospo​đo? - A na stra​nu pre​ma He​len:
- Znaš li što - to je li​je​pa dje​vojka.
- Ha​ha​ha​ha - reče ona kroz iro​ni​čan smi​jeh u false​tu gurka​ju​ći ga - ne bi ti bilo
kri​vo da je tvo​ja, je li?
- Bo​ga​mi - reče on ša​lji​vo ovla​živši prst i pod​muklo se smi​je​še​ći na Eli​zu - ima
do​bre dvi​je no​ži​ce.
Eli​za se ki​se​lo nasmi​je u pršta​vu mast.
- Hm! - reče pre​zirno. - Nije mi bri​ga s ko​li​ki​ma ide. Nema bu​da​le kao što je sta​ra
bu​da​la. Bo​lje bi bilo da ne mu​dru​ješ. Mogla bih ti vra​ti​ti milo za dra​go.
- Ha​ha​ha​ha​ha! - smi​ja​la se tiho He​len - sad je bi​jesna.
He​len je često odvo​di​la gospo​đu Morgan u Ganto​vu kuću i ku​ha​la joj slasna jela.
Iz gra​da joj je ta​ko​đer do​no​si​la bombo​na i mi​ri​sa​vog sa​pu​na.
O ro​đe​nju dje​te​ta pozva​li su Mc​Gu​irea. Euge​ne je odozdo čuo tihu usko​me​ša​nost
u gornjoj sobi, pri​gu​še​no ste​nja​nje žene i na​po​kon dre​čav plač. Eli​za je u ve​li​kom
uzbu​đe​nju stalno drža​la lonce vre​le vode na pla​me​ni​ku šted​nja​ka. Od vre​me​na
do vre​me​na trča​la je gore s provre​lim loncem, i tre​nu​tak kasni​je po​la​ga​ni​je si​la​zi​la,
za​ustavlja​la se na sva​koj ste​pe​ni​ci i pažlji​vo osluški​va​la zvu​ko​ve u sobi.
- Na koncu konca - reče He​len ne​umorno lu​pa​ju​ći lonci​ma po ku​hi​nji - što zna​mo
mi o njoj? Nitko ne može reći da nema muža, je li tako? Bilo bi bo​lje da oni pri​pa​ze!
Lju​di ne smi​ju to go​vo​ri​ti - po​vikne ona srdi​to na ne​pozna​te kle​vetni​ke.
Bila je noć. Euge​ne iza​đe na ve​randu. Zrak je bio mra​zo​vit, ja​san, prohla​dan. U
ve​li​koj ne​beskoj zdje​li iznad crne gro​ma​de istoč​nih pla​ni​na da​le​ke sjajne zvi​jezde
blista​le su kao dra​gu​lji. Svjetlo je jasno gorje​lo u susjed​nim ku​ća​ma, tako jasno i
tako bešćutno kao da je bilo iz​bru​še​no od hlad​nog dra​gog ka​me​na. Pre​ko ši​ro​kih
dvo​rišta pli​vao je to​pao mi​ris ko​sa​na odreska i prže​na luka. Ben je sta​jao kraj ogra​de

179
na ve​randi i, na​gi​nju​ći se na kri​vim no​ga​ma, pu​šio uvla​če​ći dim do dna plu​ća. Euge​-
ne pri​đe i sta​ne kraj nje​ga. Odozgo se za​ču​je plač. Euge​ne se nasmi​je gle​da​ju​ći tanku
bje​lo​kosnu masku. Ben naglo trgne bi​je​lom ru​kom da ga uda​ri, ali je spusti s pre​-
zirnim gunđa​njem uz neprimje​tan osmi​jeh. Da​le​ko pred nji​ma, na vrhu Bird​seye, tre​-
pe​ri​la su sla​bašna svjetla u dvorcu bo​ga​to​ga Ži​do​va. Iz susjed​stva se di​za​la laka
magla ve​če​re i zamrznu​tih gla​so​va.
Du​bo​ka utro​ba, ta​man cvi​jet. Skri​ve​no. Ta​jan plod, ru​men kao srce, hra​njen
krepkom indi​janskom krvlju. Iz noći utro​be sa​njarska tama tajno pro​cvje​ta​va u ži​vot.

Gospo​đa Morgan je otišla dva tjed​na na​kon ro​đe​nja dje​te​ta. Bio je to dje​tić sme​đe
kože, s ću​perkom vi​linske crne kose i vrlo crnim svi​jetlim oči​ma. Bio je kao mali
Indi​ja​nac. Pri​je nego što je otišla Eli​za joj je dala dva​de​set do​la​ra.
- Kamo ideš? - pi​ta​la je.
- Imam ro​di​te​lje u Se​vi​eru, - rekla je gospo​đa Morgan.
Otišla je uz uli​cu no​se​ći jeftin kovčeg od lažne kro​ko​dilske kože. Na ra​me​nu joj je
čedo kli​ma​lo gla​vom i ve​se​lo gle​da​lo natrag svo​jim sjajnim crnim oči​ma. Eli​za mu
je mahnu​la i uz​drhta​lo se osmjehnu​la; za​tim se šmrca​ju​ći vra​ti​la u kuću suznih oči​ju.
Pi​tam se zašto je došla u Dixi​eland, po​misli Euge​ne.

Eli​za je bila do​bra i pre​ma sitnom čovje​ku s brko​vi​ma. Imao je ženu i dje​vojči​cu
od de​vet go​di​na. Bio je ho​telski ko​no​bar; bio je ne​za​poslen i ostao je u Dixi​elandu
dok joj nije du​go​vao više od sto do​la​ra. Ali je pomnji​vo sjec​kao potpa​lu i do​no​-
sio ugljen; obavljao je sitne sto​larske poslo​ve i bo​jio za​pušte​na mjesta po kući.
Ona ga je jako vo​lje​la; bio je ono što je ona na​zi​va​la »čovjek iz do​bre obi​te​lji«.
Vo​lje​la je do​bre do​ma​ći​ne; vo​lje​la je lju​de koji zna​ju živje​ti u kući. Sitni čovjek je
bio vrlo lju​ba​zan i vrlo pi​tom. Euge​ne ga je vo​lio jer je pra​vio do​bru kavu. Eli​za mu
ni​kad nije spo​mi​nja​la no​vac. Na​po​kon je do​bio po​sao u ho​te​lu Inn, za​jed​no sa sta​-
nom. Pla​tio je Eli​zi sve du​go​va​nje.
Euge​ne je dugo osta​jao u ško​li; vra​ćao se posli​je pod​ne oko tri ili če​ti​ri sata.
Katkad je sko​ro bio mrak kad bi sti​gao u Dixi​eland. Eli​za mu je pri​go​va​ra​la zbog tih
osta​ja​nja i do​no​si​la jelo koje se stvrd​nu​lo i osu​ši​lo od duga gri​ja​nja u peć​ni​ci. Bila bi
to gusta juha od povrća s po​mi​je​ša​nim ku​pu​som, gra​hom i rajči​ca​ma, s ve​li​kim oto​-
ci​ma masti na površi​ni. Bilo je ta​ko​đer pod​gri​ja​ne go​ve​di​ne, svi​nje​ti​ne ili pi​le​ti​ne,
ta​njur hlad​nog gra​ha, dvo​pe​ka, sa​la​te od ku​pu​sa i kave.
Ali ško​la je posta​la sre​dište nje​go​va srca i ži​vo​ta, a Marga​ret Le​onard nje​go​va du​-
hovna majka. Naj​dra​že mu je tamo bilo posli​je pod​ne, kad bi go​mi​la dje​ča​ka otišla,
pa bi bio slo​bo​dan da luta sta​rom ku​ćom i ispod šu​mo​ra ve​li​čanstve​nog drve​ća, ushi​-
ćen gordom osa​mom tog krasnog bri​je​ga, čistom vjetro​vi​tom ki​šom žira i mi​ri​som

180
spa​lje​na lišća. Či​tao je s vu​čjom gla​di dok ga Marga​ret ne bi otkri​la i odvukla među
drve​će ili pre​ma ravnom dvo​rištu iza re​zi​denci​je bisku​pa Ra​pe​ra, kraj ula​za, koje je
slu​ži​lo za ko​šarku. Dok se za​pad​no nebo crve​nje​lo, on je ov​dje ju​rio pre​ma košu, do​-
da​ju​ći loptu su​igra​ču, odu​ševlja​va​ju​ći se svo​jom sve ve​ćom brzi​nom, spretnošću i
vješti​nom ga​đa​nja kroz obruč.
Marga​ret je lju​bo​morno, go​to​vo nez​dra​vo, pa​zi​la na nje​go​vo zdravlje i stalno ga
upo​zo​ra​va​la na strašne poslje​di​ce koje pra​te tje​lesno is​crplje​nje, na go​di​ne koje su
potreb​ne da se ob​no​vi ono što se jed​nom ne​ma​mo rastu​ri​lo.
- Pazi, momče! - po​če​la bi ona za​ustavlja​ju​ći ga mirnim gla​som pu​nim na​govješta​-
ja. - Dođi amo na tre​nu​tak. Že​lim go​vo​ri​ti s to​bom.
On bi sjeo kraj nje, po​ma​lo upla​šen i silno nervo​zan.
- Ko​li​ko sati spa​vaš? - upi​ta​la bi.
Pun nade on bi re​kao de​vet sati na noć. To​li​ko bi tre​ba​lo.
- No, neka bude de​set - na​re​di ona stro​go. - Vi​diš, Gene, ti jed​nostavno ne smi​ješ
riski​ra​ti svo​je zdravlje. Gospo​de, ja znam o čemu go​vo​rim. Ja sam mo​ra​la pla​ti​ti ci​-
je​nu, vje​ruj mi. Ne mo​žeš ništa na svi​je​tu ra​di​ti ako ne​maš zdravlja, momče.
- Ali ja sam zdrav - bu​nio se on očajno, upla​še​no. - Sa mnom je sve u redu.
- Nisi jak, momče. Mo​raš malo na​ba​ci​ti mesa na kosti. Znaš što, ja sam za​bri​nu​ta
zbog ko​lo​ba​ra ispod tvo​jih oči​ju. Držiš li se ti reda?
Nije se držao: on je mrzio re​do​vi​tost. Uzbu​đe​nje, gužva i stalni krizni ča​so​vi kod
Ganta i Eli​ze uvje​to​va​li su i nje​go​ve po​bu​de. Red i usta​lje​nost kuć​nog ži​vo​ta ni​ka​da
nije upoznao. On se očajno bo​jao pra​vilnosti. Ona je za nje​ga zna​či​la tu​post i prazni​-
nu. Vo​lio je po​noć​ne sate.
Ali joj je poslušno obe​ćao da će biti re​do​vit - re​do​vit u jelu, spa​va​nju, uče​nju i
vježba​nju.
Ali se još nije bio na​učio igra​ti u gužvi. Još ih se bo​jao, bili su mu od​bojni i nije
im vje​ro​vao.
Pre​zao je pred fi​zič​kim kre​še​vom dje​čaštva, ali zna​ju​ći da ga pra​ti nje​zi​no oko, on
se očajno ba​cao u nji​ho​ve igre; dok je u strci ja​kih nogu i teškom glo​že​nju ja​kih ti​je​-
la nje​go​va krhka sna​ga pod​no​si​la udarce, on se pun mo​dri​ca i bolna srca po​di​zao da
nasta​vi i da se opet uklju​či u žrvanj snažna čo​po​ra. Iz dana u dan bolu nje​go​va ti​je​la
do​da​vao se bol i sram nje​go​va duha, ali on je ustra​ja​vao s bli​je​dim osmi​je​hom na
usna​ma i za​višću i stra​hom u srcu zbog nji​ho​ve sna​ge. Vjerno je po​navljao sve ono
što je John Dorsey go​vo​rio o »vi​teškom duhu igre«, »sportskom nad​me​ta​nju«, »igra​-
nju igre radi igre«, »prihva​ća​nju po​ra​za ili po​bje​de s osmi​je​hom« i tako da​lje, ali on
u to nije iskre​no vje​ro​vao niti je ra​zu​mio. Te su re​če​ni​ce ko​la​le među svim momci​ma
u ško​li, posta​li su ne​ka​ko pre​vi​še svjesni njih i po​ne​kad, dok ih je slu​šao, sta​ri ne​-
objašnji​vi stid se vra​ćao - izvi​jao je vrat i naglo po​di​zao jed​nu nogu od zemlje.

181
 I dok je sa​mosvjesno, snažno, buč​no i na​silno dje​čaštvo za​uzi​ma​lo tu jefti​nu pozu,
Euge​ne je uz sta​ri sme​te​ni strah opet pri​mi​je​tio da je u Le​onardo​voj ško​li, usprkos
sve​mu razme​ta​nju fra​za​ma i žargo​nu o vi​teštvu i nad​me​ta​nju, sla​bi​ji bio za​ko​ni​-
tim pli​je​nom ja​če​ga. Kad bi neki dje​čak po​bi​je​dio Le​onarda u nad​mu​dri​va​nju ili
raspra​vi o pravdi, on bi ispravnost svog sta​va do​ka​zi​vao tje​lesnim zlostavlja​njem.
Takvi su pri​zo​ri bili ružni i odvratni: Euge​ne ih je pro​matrao s bo​lesnom oča​ra​nošću.
Le​onard nije bio loš čovjek - bio je čovjek česti​ta ka​rakte​ra, pri​jaznosti i časnih
namje​ra. Vo​lio je svo​ju po​ro​di​cu, hra​bro se opi​rao vjerskoj zasli​jeplje​nosti u me​to​-
distič​koj crkvi gdje je bio đa​kon, i na koncu se mo​rao po​vu​ći zbog ne​kih primjed​bi o
Darwi​no​voj te​ori​ji. Tako je on bio primjer onog ža​losnog se​oskog li​be​ra​lizma -
napre​dan misli​lac među me​to​disti​ma, no​si​lac bukti​nje u pod​ne, za​go​vornik trpe​lji​-
vosti pre​ma ide​ja​ma koje su pri​je pe​de​set go​di​na bile utvrđe​ne. Kao nastavnik vjerno
je nasto​jao ispu​nja​va​ti svo​ju dužnost. Ali je pri​pa​dao zemlji - čak je i nje​go​vo na​si​lje
teške ruke pri​pa​da​lo zemlji; iz zemlje je potje​ca​la nesvjesna okrutnost nje​go​ve na​ra​-
vi. Iako je tvrdio da ga za​ni​ma​ju »du​hovne stva​ri«, nje​go​vo za​ni​ma​nje za tlo bilo je
mno​go veće, i malo je pro​ši​ri​vao svo​je za​li​he po​da​ta​ka otka​ko je na​pustio ko​ledž.
Bio je tro​ma duha i pri​lič​no mu je ne​dosta​ja​lo osjetlji​ve Marga​re​ti​ne intu​ici​je, ali ga
je ona ipak vo​lje​la strastve​nom vjernošću i bra​ni​la sve nje​go​ve postupke pred svi​je​-
tom. Euge​ne ju je čak čuo kako je vrišta​la drhta​vim gla​som na uče​ni​ka koji je bio be​-
zo​bra​zan pre​ma nje​zi​nu mužu: - Što, ja bih mu smrska​la gla​vu! Eto što bih uči​ni​la! -
I dje​čak je drhtao od stra​ha i muč​ni​ne što je vidi takvu. Ali je znao da lju​bav tako
može ne​ko​ga pro​mi​je​ni​ti. Le​onard je svo​je postupke smatrao mu​drim i do​brim:
odrastao je u tra​di​ci​ji koja je zahti​je​va​la sli​je​pu poslušnost gospo​da​ru i nije pod​no​si​-
la opi​ra​nja nje​go​voj vla​da​vi​ni. Učio je od svog oca, patri​jarha u Tennesse​eu, koji je
upravljao farmom, ne​dje​ljom držao pro​po​vi​je​di i po​bu​ne u po​ro​di​ci gu​šio bi​čem i
po​božnim mo​litva​ma - pred​nosti​ma bo​žanskog po​lo​ža​ja! Smatrao je da dje​ča​ci koji
mu se opi​ru mo​ra​ju biti iši​ba​ni.
Le​onard je pa​zio da ne kažnja​va si​no​ve najbo​ga​ti​jih i na​jugled​ni​jih ro​di​te​lja, kao
ni svo​ju dje​cu, pa su ti mla​di​ći, na​du​to svjesni svo​je ne​povre​di​vosti, ho​ti​mič​no bili
be​zo​brazni i ne​poslušni. Bisku​pov sin Justin Ra​per, vi​sok mršav tri​na​esto​go​dišnjak
crne kose, sitna tamna na​bo​ra​na lica i be​zumno raz​dražlji​vih usni​ca, tipkao je ko​pi​je
nepristojne ba​la​de i pro​da​vao ih među uče​ni​ci​ma po pet centa ko​mad.

»Gospo, vaša kći je krasna,
A-haaa!
Gospo, vaša kći je krasna,
A-haaa!«

182
 Osim toga Le​onard je izne​na​dio toga mlad​ca jed​nog pro​ljetnog po​pod​ne​va na
istoč​noj pa​di​ni bri​je​ga u gustoj tra​vi ispod ras​cvje​ta​le svi​be u spolnom od​no​su s
gospo​đi​com Ha​zel Brad​ley, kće​ri ne​kog trgovca, koja je živje​la ispod ave​ni​je
Biltburn i čija je raska​la​še​nost već bila razgla​še​na po gra​du. Kad je do​bro razmislio,
Le​onard nije oti​šao k bisku​pu. Oti​šao je ka trgovcu.
- No - reče gospo​din Brad​ley četka​ju​ći za​mišlje​no brko​ve na stra​nu - tre​ba​lo bi da
posta​vi​te znak da je za​bra​njen pristup.
Žrtva nji​ho​vih usre​do​to​če​nih pogrda, kako dje​čač​kih tako i Johna Dorseya, bio je
sin jed​nog Ži​do​va. Dje​ča​ku je bilo ime Edward Mic​ha​lo​ve. Otac mu je bio dra​gu​ljar,
crno​ma​njast čovjek ple​me​ni​ta drža​nja i lica. Imao je fine bi​je​le prste. Tezga mu
je bila pre​pu​na sta​rih bro​še​va, kopči s dra​gu​lji​ma, sta​rinskih sa​to​va s umetnu​tim
ukra​si​ma. Dje​čak je imao dvi​je sestre - dvi​je sta​si​te li​je​pe žene. Majka mu je umrla.
Nitko od njih nije izgle​dao ži​dovski: svi su zra​či​li me​ko​ćom tamno​pu​te po​ja​ve.
U dva​na​estoj go​di​ni bio je vi​sok mršav momčić, tamnog jantarnog lica i izvješta​-
če​ne ženstve​nosti sta​re dje​vi​ce. Kad je bi​vao u društvu osta​lih dje​ča​ka užasno se bo​-
jao, i sve što je bilo jetko, usi​dje​lič​ko i otrovno izla​zi​lo je na površi​nu da ga zašti​ti
od ismi​ja​va​nja i zapla​ši​va​nja, pa bi prasnuo u vrištav ne​ugo​dan smi​jeh ili histe​ri​čan
plač. Nje​go​vo pre​ne​ma​ga​nje u hodu uz stalnu dje​vo​jač​ku kretnju hva​ta​nja ruba ka​-
pu​ta dok je pro​la​zio, nje​gov vi​sok pro​mu​kao glas s po​hotnim i ženskastim prizvu​-
kom što je u njem od​zva​njao, od​mah su na nj na​vukli stra​šan ju​riš nji​ho​ve od​-
bojnosti.
Zva​li su ga »gospo​đi​ca« Mic​ha​lo​ve; to​li​ko su ga pro​ga​nja​li da je bio u sta​nju
trajne histe​ri​je, sve dok nije postao ne​mi​la na​kostri​je​še​na mač​ka, drže​ći po​dignu​te
svo​je male no​ka​te ruke da ih ogre​be du​gim pandža​ma kad god mu se pri​maknu; zbog
njih je postao odvra​tan, kako zbog uče​ni​ka tako zbog uči​te​lja, a oni su ga mrzi​li što
je ta​kav kakvim su ga uči​ni​li.
Je​ca​ju​ći jed​nog dana kad je bio za​držan u ško​li posli​je nasta​ve, izne​na​da je sko​čio
i po​ju​rio pre​ma vra​ti​ma. Le​onard je nespretno potrčao za njim i hropta​vo di​šu​ći za
čas do​vu​kao vrišta​va dje​ča​ka za ovratnik.
- Sje​di! - dreknuo je John Dorsey i zbio ga u klu​pu. Za​tim do​da​de ne​lo​gič​no, zbu​-
njen od stra​ha da u kažnja​va​nju ne ozli​je​di dje​ča​ka, jer mu se uzavre​li bi​jes još nije
bio sti​šao: - Usta​ni! Pa ga opet po​sa​di na noge.
- Ti mla​di buntovni​če! - siktao je. - Ba​lavče je​dan be​zo​brazni! Baš da vi​di​mo,
mla​di​ću, da li će mi za​po​vi​je​da​ti takvi kao što si ti.
- Da me niste do​takli! - vrisne Edward u ago​ni​ji od tje​lesnog gnu​ša​nja. - Reći ću
svom ocu sve o vama, Le​onard; on će doći amo da vas izu​da​ra no​ga​ma u tu de​be​lu
stražnji​cu uzduž i popri​je​ko. Samo po​ku​šajte, pa ćete vi​dje​ti.
Euge​ne sklo​pi oči jer nije bio spo​so​ban da bude svje​do​kom unište​nja jed​nog mla​-

183
dog ži​vo​ta. Oko srca mu je bilo hlad​no i muč​no. Ali kad je po​no​vo otvo​rio oči,
Edward je u vatri i je​ca​ji​ma sta​jao gdje i pri​je. Ništa se nije do​go​di​lo.
Euge​ne je oče​ki​vao da će Bog po​ho​di​ti nesretnog hu​li​te​lja. Iz oči​te pa​ra​li​ze, koja
je sle​di​la lica Johna Dorseya i sestre mu Amy, zaklju​čio je da su i oni isto oče​ki​va​li.
Edward je pre​ži​vio. Ništa se nije de​si​lo posli​je toga - ništa.

Euge​ne je razmišljao go​di​na​ma kasni​je o tom mla​dom Ži​do​vu, osje​ća​ju​ći onaj
bolni sram, onu pro​dornu muku u čovje​ku kad se spo​mi​nje ne​opo​zi​vih tre​nu​ta​ka ne​-
kog ku​ka​vič​kog ili ne​časnog dje​la. Jer se on nije samo pri​dru​žio hajci na dje​ča​-
ka, nego mu je u srcu bilo dra​go da posto​ji netko sla​bi​ji od nje​ga, netko pre​ma kome
se mogla usmje​ri​ti popla​va izru​gi​va​nja. Mno​go go​di​na kasni​je shva​tio je da je na
uskim ra​me​ni​ma toga Ži​do​va le​žao te​ret koji bi ina​če on no​sio, da je to pre​opte​re​će​-
no srce bilo na​breklo od jada koji je mo​gao pri​pasti nje​mu.
»Lju​di sutrašnji​ce« gospo​di​na Le​onarda krasno su napre​do​va​li. Duh pra​ved​nosti i
tje​lesne časti bio im je go​to​vo ne​poznat, ali su im usta bila puna razmetlji​vosti. Sva​ki
je po​na​osob ži​vio u stra​hu da će biti otkri​ven: koji god je mo​gao, izgra​đi​vao je oko
sebe utvrdu hva​li​sa​vosti, še​pi​re​nja i glasne drskosti - ve​li​ki muški cvi​jet ple​me​ni​-
tosti, hra​brosti i časti umro je u za​ga​đe​noj gušta​ri. Iz mla​dih dje​ča​ka izra​njao je jaki
klan pro​dornih lju​di - moć​nih na je​zi​ku, na​silnih u pri​jetnji, uve​lih i bli​je​dih u srcu;
sta​sa​li su »pra​vi muškarci«.
A Euge​ne, potpu​no za​ča​hu​ren iza be​de​ma svo​je mašte, sva​kod​nevno je izla​gao
svo​je fi​zič​ko ti​je​lo po​ra​zu, opo​na​šao što je bo​lje mo​gao go​vor, kretnje i drža​nje svo​-
jih dru​go​va, pri​dru​ži​vao se dje​lom i du​šom na​pa​di​ma na sla​bi​je od sebe, i po​ne​kad
bi​vao nagra​đen za mo​dri​ce kad bi čuo kako Marga​ret kaže da je on »dje​čak krasna
duha«. Ona je to često go​vo​ri​la.
Na svu sre​ću, zahva​lju​ju​ći Gantu i Eli​zi, bio je stvo​re​nje u či​jem je spo​lu prevla​da​-
va​la muškost, ali u ci​je​lom svom ži​vo​tu, bilo kod kuće bilo u ško​li, on je ri​jetko znao
za po​bje​du. Ali je znao za strah. Kasni​je mu se či​ni​lo da je tako nepresta​na bila ta ti​-
ra​ni​ja sna​ge, da mu je u ra​nim divljim dva​de​se​tim go​di​na​ma, kad mu se ve​li​ki kostur
na​po​kon snažno po​pu​nio me​som, čim bi oko sebe čuo po​vi​še​ne gla​so​ve, na​silnu
drskost, isprazne pri​jetnje, sje​ća​nje na nju po​bu​đi​va​lo mahni​tu srdž​bu, te bi be​zo​-
brazna nezva​na razmetljivca ukla​njao s puta, suzbi​jao one što se gu​ra​ju, su​lu​do zu​rio
u izne​na​đe​na lica puna stra​ha i pso​vao ih.
Ni​ka​da nije za​bo​ra​vio Ži​do​va; uvi​jek ga se sje​ćao sa sti​dom. Ali je prošlo mno​go
go​di​na pri​je nego što je mo​gao ra​zumje​ti da ta osjetlji​va i ženstve​na oso​ba, ve​za​na
uza nj tajnim i užasnim spo​na​ma vlasti​te sra​mo​te, nije u sebi ima​la ništa nastra​no,
ništa nepri​rod​no, ništa na​kazno. Bio je po​djed​na​ko muška​rac i žena. To je bilo sve.
Nema mjesta među Mla​dim izvi​đa​či​ma za hermafro​di​ta - on spa​da na Parnas.

184


185
 18.


U go​di​na​ma koje su sli​je​di​le na​kon Eli​zi​na pre​se​lje​nja u Dixi​eland do​go​di​le su se
du​bo​ke promje​ne u od​no​si​ma Ganto​vih zbog po​la​ga​nih ali ne​umo​lji​vih ti​je​ko​va
privla​če​nja i od​bi​ja​nja. Euge​ne je pre​šao ispod He​le​ni​ne skrbi pod Be​no​vo okri​lje.
Taj je rasta​nak bio ne​iz​bje​žan. Ve​li​ka lju​bav koju mu je po​ka​zi​va​la dok je bio malo
di​je​te nije se te​me​lji​la ni na kakvoj du​bo​koj srod​nosti na​ra​vi, ti​je​la ili duha, nego na
nje​zi​nom ja​kom osje​ća​ju ma​te​rinstva koje se iz nje izli​je​va​lo u sla​po​vi​ma nježnosti
i okrutnosti na mla​di, ne​ja​ki, po​datni ži​vot.
Bilo je prošlo ono vri​je​me, kad ga je mogla po​va​li​ti na kre​vet u kiši plju​sa​ka i po​-
lju​ba​ca, lo​me​ći ga, uda​ra​ju​ći ga, gri​zu​ći i lju​be​ći nje​go​vo mla​do ti​je​lo. Više nije bio
fi​zič​ki privla​čan - izgu​bio je oble dje​ti​nje obri​se, izrastao je kao ko​rov, udo​vi su
mu bili du​gač​ki i kle​pe​ta​vi, sto​pa​la ve​li​ka, ra​me​na košča​ta, a gla​va pre​ve​li​ka i pre​-
teška za mršav vrat na ko​je​mu je visje​la napri​jed.
Osim toga iz go​di​ne u go​di​nu sve je dub​lje to​nuo u ta​janstven ži​vot, neka mu je
čud​na divlji​na tamno eva​la na licu, i dok je s njim razgo​va​ra​la, nje​go​ve su oči bile
ispu​nje​ne sje​na​ma ve​li​kih lađa i gra​do​va.
Zbog toga ta​janstve​nog ži​vo​ta koji ni​kad nije mogla do​taknu​ti ni ra​zumje​ti, ona se
gu​ši​la od bi​je​sa. Njoj je tre​ba​lo da ži​vot zgra​bi svo​jim ve​li​kim ru​ka​ma crve​nih čla​na​-
ka, da ga bije i mi​lu​je, da ga mazi, voli i po​djarmlju​je. Nje​na uzavre​la energi​ja
ustremlji​va​la se na sve živo pod suncem. Ona je mo​ra​la vla​da​ti i po​ko​ra​va​ti, sve nje​-
zi​ne vrli​ne - strast da slu​ži, da daje, da nje​gu​je, da za​bavlja - potje​ca​le su od ne​-
ophod​ne potre​be da gospo​da​ri sko​ro svi​me čega se do​ti​ca​la.
Njo​me se nije moglo upravlja​ti; mrzi​la je sve što se nije po​ko​ra​va​lo nje​zi​nu
upravlja​nju. U svo​joj usamlje​nosti on bi dra​go​voljno pre​pustio duh oko​vi​ma da je
mo​gao za uzvrat do​bi​ti nje​nu lju​bav koju je tako čud​no bio pro​igrao, ah joj nije mo​-
gao otkri​ti cvjetne za​no​se, mrač​na i nepri​opći​va mašta​nja ko​ji​ma je bio sa​pet nje​gov
ži​vot. Ona je mrzi​la tajnost; za​go​netno drža​nje, lu​ka​vo ah svjesno pre​šu​ći​va​nje ih
nemjerlji​ve ne​ze​maljske du​bi​ne raz​dra​ži​va​li su je do bjesni​la.
Obu​ze​ta tre​nu​tač​nom na​va​lom bi​je​sa ona bi ka​ri​ki​ra​la - nje​go​ve naprće​ne usne,
obje​še​nu gla​vu, ska​ku​tav klo​kanski hod.
- Ti mala na​ka​zo. Ti do​sad​na na​ka​zo. Ti čak ni ne znaš tko si - ko​pi​le. Ti nisi Gant.
To svatko može vi​dje​ti. U tebi nema kapi ta​ti​ne krvi. Ču​dak! Ču​dak! Ti si plju​nu​ti
Gre​eley Pentland.
Stalno se na to vra​ća​la - bila je fa​na​ti​čan prista​ša di​je​lje​nja, i nje​zi​no histe​rič​no
praznovjerje već je bilo razvrsta​lo obi​telj u za​ra​će​ne stra​ne onih koji su bih Ganto​vi i
onih koji su bih Pentlando​vi. Na pentland​sku stra​nu smjesti​la je Ste​vea, Da​isy i

186
Euge​nea; po nje​zi​nu mišlje​nju oni su bih »hlad​ni i se​bič​ni«, a ve​zi​va​nje sta​ri​je sestre
i mla​đeg bra​ta s kri​mi​nalnim čla​nom obi​te​lji pru​ža​lo joj je po​seb​no za​do​voljstvo.
Nje​zin sa​vez s Lu​ke​om bio je sada ne​raski​div. To je bilo ne​iz​bježno. Oni su bih
Ganto​vi, to jest oni koji su ple​me​ni​ti, do​bri i časni.
Luke i He​len su se vo​lje​li epskom lju​bavlju. Na​la​zi​li su jed​no u dru​go​me stalno
uzbu​đe​nje, beskrajnu otvo​re​nost, bo​gatstvo, glasnost, očajnu potre​bu da daju i slu​že
koja im je zna​či​la ži​vot. Oni su jed​no dru​go​me pili krv, ah je nji​ho​va lju​bav bila
iznad ja​da​nja, a nji​ho​ve pjesme pohvalni​ce pretje​ra​ne.
- Ja ću ga po​ku​di​ti ako me je vo​lja, go​vo​ri​la je borbe​no. - Ja imam na to pra​vo. Ah
ne že​lim čuti da ga itko od vas kudi. On je kra​san ple​me​nit mo​mak - najkrasni​ji u
ovoj obi​te​lji. To je ba​rem si​gurno.
Ben je izgle​da je​di​ni bio izvan stra​na​ka. Kre​tao se među nji​ma kao sje​na - bio je
da​le​ko od nji​ho​vog strastve​nog pu​nokrvnog iz​dva​ja​nja. Ali ga je ona smatra​la »ple​-
me​ni​tim« i zaklju​či​la da spa​da među Ganto​ve.
Usprkos ovoj si​lo​vi​toj od​bojnosti pre​ma Pentlando​vi​ma i He​len i Luke nasli​je​di​li
su sve Ganto​vo društve​no li​cemjerje. Iznad sve​ga vo​lje​li su do​bro izgle​da​ti pred svi​-
je​tom, biti omi​lje​ni i ima​ti mno​go pri​ja​te​lja. Bili su obi​la​ti u zahva​lji​va​nju, pretje​ra​ni
u hva​lje​nju, sla​du​nja​vi u laska​nju. Time su se razba​ci​va​li. Svo​ju zlo​vo​lju, svo​ju
nervo​zu i svo​ju raz​dražlji​vost ču​va​li su za pred​sta​ve kod kuće. A u pri​sutnosti bilo
ko​jeg čla​na obi​te​lji Jima ili Willa Pentlanda nji​ho​vo vla​da​nje nije bilo samo pri​ja​-
teljstvo, bilo je čak po​mi​je​ša​no s pu​za​vošću. No​vac ih se du​bo​ko do​imao.
Bilo je to razdob​lje kad se nepresta​no nešto do​ga​đa​lo u obi​te​lji. Go​di​nu ili dvi​je
ra​ni​je Ste​ve se ože​nio u ne​kom gra​di​ću u do​njoj Indi​ani. Ženi mu je bilo tri​de​set se​-
dam go​di​na, dva​na​est go​di​na više nego nje​mu; bila je zde​pasta tro​ma Nje​mi​ca, ve​li​-
ka nosa i strplji​va i ružna lica. Bila je došla u Dixi​eland jed​nog lje​ta s još jed​nom že​-
nom, usi​dje​li​com koju je pozna​va​la ci​je​log ži​vo​ta, i do​pusti​la mu da je za​ve​de pri​je
nego što je otpu​to​va​la. Idu​će je zime nje​zin otac, sitni pro​izvo​đač ci​ga​ra, umro i
osta​vio joj 9000 $ ži​votnog osi​gu​ra​nja, kuću, nešto novca u banci i četvrti​nu udje​la u
poslu koji je osta​vio dvo​ji​ci si​no​va da ga vode.
U rano pro​lje​će ta se žena, zva​la se Marga​ret Lutz, vra​ti​la u Dixi​eland. Jed​nog
pospa​nog po​pod​ne​va Euge​ne ih je za​te​kao kod Ganta. U kući nije bilo ni​ko​ga osim
njih. Le​ža​li su izva​lje​ni potrbuške na Ganto​vu kre​ve​tu pre​ba​civši jed​no dru​go​me
ruke pre​ko bo​ko​va. Le​ža​li su šutke, a on je u njih zu​rio u ne​koj ružnoj omamlje​nosti.
Ste​ve​ov žuti vonj ispu​nja​vao je sobu. Euge​ne se po​čeo tresti od lu​đač​kog gnje​va.
Pro​lje​će je bilo toplo i divno, zrak je la​ga​no za​no​sio ras​cvje​ta​lim la​ho​rom, osje​ćao se
mi​ris razmekša​na katra​na. Do​šao je u praznu kuću pun ushi​ta, da uži​va u nje​noj
slasnoj ti​ši​ni, hlad​noj pljesni​vosti zatvo​re​na prosto​ra i sa​motnič​kom po​pod​ne​vu s ve​-
li​kim svesci​ma u te​le​ćoj koži. U jed​nom hipu svi​jet se pretvo​rio u grdo​bu.

187
 Čega god se Ste​ve do​taknuo, sve je oskvrnuo.
Euge​ne ga je mrzio jer je za​uda​rao, jer je za​uda​ra​lo sve čega bi se taknuo, jer je
do​no​sio strah, sra​mo​tu i gnu​ša​nje gdje god je do​pi​rao; jer su nje​go​vi po​ljupci bili
pod​li​ji nego kletve, a nje​go​vo cvi​lje​nje nesnosni​je nego grožnje. On opa​zi da je kosa
te žene nježno tre​pe​ri​la od brbo​ta​vih izdi​sa​ja smrd​lji​vog daha nje​go​va bra​ta.
- Što ra​di​te tamo na ta​ti​nu kre​ve​tu? - za​viknuo je.
Ste​ve glu​po usta​ne i zgra​bi ga za ruku. Žena sjed​ne i omamlje​no se zagle​da; nje​zi​-
ne kratke noge bile su ra​ši​re​ne.
- Ja mislim da ćeš se ti sada raz​brb​lja​ti - reče Ste​ve na​va​lju​ju​ći na nj na​du​to. - Ti
ćeš smjesta otrča​ti i sve reći mami, je li tako? - reče on. Nje​go​vi žuti prsti stisnu
Euge​ne​ovu ruku.
- Si​la​zi​te s ta​ti​na kre​ve​ta - reče Euge​ne očajno i istrgne ruku.
- Ti nas ne​ćeš izda​ti, dru​ga​ru, je li da ne​ćeš? - laskao je Ste​ve za​ga​đu​ju​ći mu lice.
Nje​mu se smu​či.
- Pusti me da odem - promrmlja. - Ne.
Ste​ve i Marga​ret vjenča​li su se usko​ro za​tim. Sa sta​rim osje​ća​jem fi​zič​kog sra​ma
Euge​ne je gle​dao kako sva​kog jutra u Dixi​elandu si​la​ze niza stu​be na do​ru​čak. Ste​ve
se ne​ra​zumno hva​li​sao, lju​bazno se smi​jao i nakla​pao o ve​li​kom bo​gatstvu po gra​du.
Go​vorka​lo se o četvrti​ni mi​li​ju​na.
- Evo ruke, Ste​ve - reče Harry Tugman pljusnuvši ga snažno po ple​ći​ma. - Tako mi
boga, ja sam znao da će tebi upa​li​ti.
Eli​za se smi​je​ši​la na razme​ta​nje i hvasta​nje, to joj je go​di​lo po​no​su. Prvo​ro​đe​nac.
- Little Ste​vie ne mora više bri​nu​ti - go​vo​rio je on. - Nje​mu je osva​nu​lo. Gdje su
sada svi oni pa​metnja​ko​vi​ći koji su go​vo​ri​li Je​sam li re​kao' ? Sad su svi sretni da se
mogu nasmi​je​ši​ti Little Ste​vi​eu i pru​ži​ti mu ruku kad pro​la​zi uli​com. Sva​ki zve​kan je
sada mu​drac, u redu, u redu.
- Zna​te što - reče Eli​za s po​nosnim osmi​je​hom - on nije bu​da​la. On je bistar kao
bilo tko dru​gi kad to želi. - Bistri​ji, misli​la je.
Ste​ve je ku​pio novo odi​je​lo, kožna​te ci​pe​le, ispru​ga​ne svi​le​ne ko​šu​lje i ve​li​ki
slamna​ti še​šir s crve​no-bi​je​lo-pla​vom vrpcom. Nji​hao je ra​me​ni​ma u ši​ro​kom luku
dok je ho​dao, bez​brižno puc​ke​tao prsti​ma i snishod​lji​vo se smi​je​šio oni​ma koji su ga
poz​dravlja​li. He​le​ni je sve to ve​oma sme​ta​lo, ali se za​bavlja​la; mogla se smi​ja​ti nje​-
go​vu ne​ra​zumnom še​pi​re​nju i oba​si​pa​ti osje​ća​ji​ma Marga​ret Lutz. Zva​la ju je »zla​-
to« i osje​ća​la da joj se oči magle od ne​bro​je​nih suza dok je gle​da​la strplji​vo, zbu​nje​-
no i po​ma​lo upla​še​no lice te Nje​mi​ce. Grli​la ju je i mi​lo​va​la.
- Sve je u redu, zla​to - rekla je - samo nam reci ako s to​bom ne postu​pa do​bro. Mi
ćemo ga sre​di​ti.
- Ste​ve je do​bar deč​ko - rekla je Marga​ret, - kad ne pije. Ne​mam mu što pri​go​vo​ri​-

188
ti kad je tri​je​zan. - Pa brižne u plač.
- To strašno, to strašno prokletstvo - reče Eli​za tužno tre​su​ći gla​vom - prokletstvo
pića. Ono je upro​pasti​lo više do​mo​va nego išta dru​go.
- No, nagra​du za lje​po​tu neće do​bi​ti, to je ba​rem si​gurno - reče He​len na​sa​mo Eli​-
zi.
- Sve​ga mi! - reče Eli​za.
- Što je za​bo​ga mislio kad je to uči​nio! - nasta​vi ona. - Ona je najma​nje de​set go​di​-
na sta​ri​ja od nje​ga.
- Ja mislim da je pri​lič​no do​bro ura​dio, ako mene pi​taš - reče He​len nestrplji​vo. -
Za ime božje, mama! Ti go​vo​riš kao da je on neka vrsta nagra​de za nju. Svatko u
gra​du zna​de što je Ste​ve. - Ona se iro​nič​no i lju​ti​to nasmi​je. - Ne, ne, za​ista! On je
iz toga izvu​kao ko​rist. Marga​ret je pristojna dje​vojka.
- No - reče Eli​za puna nade - možda će se sada pri​bra​ti i po​če​ti izno​va. Obe​ćao je
da će po​ku​ša​ti.
- I ja se na​dam da hoće - reče He​len od​sje​če​no. - I ja se na​dam. Bilo bi i vri​je​me.
Ona ga nije mogla pod​ni​je​ti. Svrsta​la ga je u ple​me Pentlando​vih. Ali ustva​ri on je
više na​li​ko​vao Gantu nego itko dru​gi. Bio je kao Gant u svim svo​jim sla​bosti​ma, a
nije imao ništa od nje​go​ve odre​đe​nosti, ži​la​vosti i grižnje savjesti. Ona je to u
srcu zna​la pa ga zato još više nije mogla pod​ni​je​ti. I u njoj je bilo onog žesto​kog
nepri​ja​teljstva što ga je Gant osje​ćao pre​ma sinu. Ali je nje​zin osje​ćaj bio na​ru​šen,
kao i svi nje​ni osje​ća​ji, tre​nu​ci​ma pri​ja​teljstva, mi​losrđa i oprašta​nja.
- Što ćeš sada ra​di​ti, Ste​ve - pi​ta​la je. - Sad imaš obi​telj, znaš.
- Little Ste​vie ne mora više bri​nu​ti - re​kao je on sa za​do​voljnim smi​ješkom. - Za
nje​ga dru​gi bri​nu. - Pri​maknuo je žute prste k usti​ma i du​bo​ko po​vu​kao dim iz ci​ga​-
re​te.
- Tako ti boga, Ste​ve - prasne ona srdi​to. - Sa​be​ri se i po​ku​šaj je​danput biti čovjek.
Marga​ret je žena. Valjda ne oče​ku​ješ da će te ona uz​drža​va​ti?
- Što se to tebe tiče, za ime Kristo​vo? - reče on pisku​ta​vim ružnim gla​som. - Nitko
te nije pi​tao za savjet, je li tako? Svi ste pro​tiv mene. Nitko od vas nije na​šao li​je​pe
ri​je​či za mene kad sam bio u ne​vo​lji, a sad vam je svi​ma kri​vo kad vi​di​te da mi
je do​bro. - On je go​di​na​ma vje​ro​vao da ga pro​go​ne - svo​je ne​uspje​he kod kuće pri​pi​-
si​vao je zlo​bi, za​visti i nevje​ri u obi​te​lji, a ne​uspje​he u društvu zlo​bi i za​visti neke
pro​tivne sile koju je na​zi​vao »svi​je​tom«.
- Ne - reče on, po​tegnuvši još je​dan dug usrk iz vlažne ci​ga​re​te, - ti ne bri​ni za Ste​-
vi​ea. Nje​mu ni od koga od vas ništa ne tre​ba, i ne​ćeš ga čuti da išta tra​ži. Vi​diš li
ovo, a? - reče izvu​kavši smo​tak novča​ni​ca iz dže​pa i od​mo​tavši ne​ko​li​ko dva​de​se​ti​-
ca. - No, ima ih još mno​go tamo odakle su došle. A reći ću ti još nešto: Little Ste​vie
će usko​ro biti među glavni​ma. On je sklo​pio neke poslo​ve koji će po​ka​za​ti sitnim

189
du​ša​ma ovo​ga gra​da kako se radi. To ti je jasno, zar ne? - reče.
Ben je ci​je​lo to vri​je​me sje​dio na stolcu za kla​vi​rom, divlje se mrštio na tipke i
mumljao za sebe neki pozna​ti napjev dok ga je lo​vio jed​nim prstom; sad se okre​ne
pre​ma He​len s oštrim smi​ješkom na usti​ma i trgne gla​vom na stra​nu.
- Ču​jem da je Mr. Vanderbilt postao lju​bo​mo​ran - reče on.
He​len se iro​nič​no i glasno nasmi​je.
- Ti misliš da si jako pa​me​tan, a? - reče Ste​ve smrknu​to. - Ali ni​sam pri​mi​je​tio da
od toga imaš ikakve ko​risti.
Ben ga pogle​da namršte​no i naglo nesvjesno šmrkne.
- Pa, na​dam se da ne​ćeš za​bo​ra​vi​ti svo​je sta​re pri​ja​te​lje, gospo​di​ne Roc​ke​feller -
reče pri​gu​še​nim maznim gla​som pu​nim slutnje. - Ja bih že​lio biti potpred​sjed​nik, ako
je mjesto još slo​bod​no. - Pa se okre​ne pre​ma kla​vi​ja​tu​ri i poč​ne je pre​bi​ra​ti skvrče​-
nim prstom.
- U redu, u redu - reče Ste​ve. - Izvo​li​te se smi​ja​ti, obo​je vas, ako misli​te da je smi​-
ješno. Ali znajte da Little Ste​vie nije no​vinski službe​nik s pla​ćom od petna​est do​la​ra!
I da ne mora pje​va​ti po ki​ni​ma - do​da​de.
He​le​ni​no su​ho​nja​vo lice po​crve​ni od lju​ti​ne. Ona je bila po​če​la javno pje​va​ti sa
sed​la​re​vom kće​ri.
- Bilo bi bo​lje da ne go​vo​riš, Ste​ve, dok se ne za​posliš i ne presta​neš se ski​ta​ti
oko​lo, - reče ona. - Ti si do​bar za nakla​pa​nje po bi​ljarni​ca​ma i drugsto​re​ima ci​je​li
božji dan sa že​ni​nim novcem. Pa to je besmisle​no! - reče ona bi​jesno.
- Oh, za boga mi​lo​ga! - vikne Ben lju​ti​to, vrte​ći se. - Zbog čega ga slu​šaš? Zar ne
vi​diš da je lud?
Kako se lje​to pro​du​ža​va​lo, tako je Ste​ve sve jače pio. Nje​go​vi gnji​li zubi, go​di​na​-
ma za​pušte​ni, po​če​li su ga u isto vri​je​me bo​lje​ti; divljao je od boli i jefti​nog viski​ja.
Osje​ćao je da su Eli​za i Marga​ret na neki na​čin bile od​go​vorne za nje​go​vu ne​vo​lju -
iz dana u dan tra​žio ih je kad su bile same i vi​kao na njih. Na​zi​vao ih je pogrd​nim
ime​ni​ma i go​vo​rio da su mu zatro​va​le orga​ni​zam.
U rane ju​tarnje sate, oko dva ili tri, pro​bu​dio bi se i še​tao po kući pla​ču​ći i ištu​ći
olakša​nje. Eli​za bi ga sla​la Spa​ughu u ho​tel ili Mc​Gu​ireu doma, a Euge​ne ga je pra​-
tio. Mrzo​voljni i polu-bud​ni dokto​ri za​su​ki​va​li su mu ru​ka​ve od ko​šu​lje i du​bo​ko
mu za​ba​da​li iglu s morfi​jem u nad​lakti​cu. Posli​je toga bi se smi​rio i opet zaspao.
Jed​ne se noći u doba ve​če​re vra​tio u Dixi​eland drže​ći se za bolnu če​ljust. Na​šao je
Eli​zu nagnu​tu nad pršta​vom masti kraj uža​re​ne peći. Po​čeo ju je prokli​nja​ti što ga je
ro​di​la, što je do​pusti​la da mu izrastu zubi, što pre​ma nje​mu ne osje​ća naklo​nosti,
majčinske lju​ba​vi i čovječ​ne do​bro​te.
Nje​zi​no se lice ni​je​mo ste​za​lo nad vatrom.
- Izla​zi odavde - rekla je. - Ti ne znaš što go​vo​riš. To te to prokle​to piće na​vo​di na

190
takve misli. - Po​če​la je pla​ka​ti bri​šu​ći ši​ro​ki crve​ni nos ru​kom.
- Ni​kad se ni​sam na​da​la da ću tako nešto čuti od svo​ga sina - rekla je. Po​digla je
ka​žiprst sta​rom moć​nom kretnjom.
- A sad, da ti ka​žem - reče ona - ja se ne že​lim s to​bom pre​pi​ra​ti. Ako smjesta ne
iza​đeš odavde, pozvat ću 38 da te oni odve​du. - To je bila po​li​cijska sta​ni​ca. On je u
dva slič​na slu​ča​ja pro​veo po je​dan dan u zatvo​ru i to mu je razbu​di​lo ne​ugod​ne uspo​-
me​ne. Postao je na​silni​ji nego pri​je, na​zi​vao je pogrd​nim ime​ni​ma i uči​nio kretnju
kao da će je uda​ri​ti. U taj je čas ušao Luke; bio se upu​tio ka Gantu.
Izme​đu dje​ča​ka i nje​go​va sta​ri​jeg bra​ta vla​da​la je du​bo​ka i smrtna od​bojnost. Tra​-
ja​la je go​di​na​ma. Sad je Luke, tre​su​ći se od srdž​be, stu​pio u majči​nu obra​nu.
- Ti k-k-ku​ka​vič​ki izro​de - pro​mu​cao je nesvjesno za​pa​da​ju​ći u val gantovske re​-
to​ri​ke. - Tebe bi tre​ba​lo biče vati.
Bio je razvi​jen i mi​ši​ćav mo​mak od de​vetna​est go​di​na, ali pre​osjetljiv na sve ta​bue
bratstva da bi bio spre​man da se bra​ni od Ste​ve​ova na​pa​da. Ste​ve je na nje​ga na​va​lio
pod​muklo, uda​rivši ga pi​ja​no s obje šake. Za​te​tu​rao je bez daha i zasli​jepljen pre​ko
ku​hi​nje.
Vječ​na nepravda na pri​jesto​lju.
Kroz strah i bi​jes Euge​ne je neg​dje čuo Be​nov ravno​du​šan mumljav glas i po​la​ga​-
no lupka​nje me​lo​di​je po kla​vi​ru.
- Ben! - vrisne on poska​ku​ju​ći oko​lo i dohva​ća​ju​ći če​kić.
Ben uđe kao mač​ka. Lu​keu je toplo krva​rio nos.
- Dođi, dođi, svi​njo jed​na - reče Ste​ve po​ne​sen uspje​hom, za​uzevši smi​je​šan
boksač​ki stav. - Ti si na redu sada. Ne​maš ni​kakvih izgle​da, Ben - nasta​vi s izvješta​-
če​nim sa​ža​lje​njem. - Ne​maš ni​kakvih izgle​da, mla​di​ću. Smrskat ću ti gla​vu kad se
sje​tim.
Ben se mirno na nje​ga mrštio je​dan tren, dok je on oko​lo gipko poska​ki​vao drže​ći
šake u po​lo​ža​ju sa sli​ka iz Po​li​ce Ga​zette. Za​tim, pla​nuvši odjed​nom mahni​tim gnje​-
vom, mirni se čovjek baci na boksa​ča ama​te​ra u sko​ku i obo​ri ga jed​nim udarcem
šake. Ste​ve​ova je gla​va ljosnu​la o pod na na​jutješlji​vi​ji na​čin. Euge​ne je glasno
vriskao od ushi​će​nja i ple​sao lud od ve​se​lja, dok je Ben grle​no re​žao, jurnuo na po​-
va​lje​no bra​to​vo ti​je​lo i na​tu​če​nom mu gla​vom uda​rao o daske. Bile je divne te​me​lji​-
tosti u nje​go​voj pro​bu​đe​noj srdž​bi - o njoj se uvi​jek tek kasni​je go​vo​ri​lo.
- Bra​vo Ben - kliktao je Euge​ne urla​ju​ći kroz su​lud smi​jeh.
- Bra​vo Ben.
Eli​za, koja je glasno zva​la u po​moć po​li​ci​ju i javnost da se umi​je​ša, sad je uz Lu​-
ke​ovu po​moć suzbi​ja​la Be​nov na​pad odvla​če​ći ga od oša​mu​će​ne žrtve. Gorko je pla​-
ka​la i srce joj se ki​da​lo od muke i tuge, dok je Luke, za​bo​ra​vivši svoj krvav nos,
rastu​žen i posramljen samo zato što je brat bra​ta uda​rio, po​ma​gao Ste​veu da usta​ne i

191
bri​sao ga.
U sva​kom od njih ja​vio se uža​san sram - nisu mogli je​dan dru​go​me pogle​da​ti u
oči. Be​no​vo usko lice bilo je posve bi​je​lo; žesto​ko se tre​sao i, uhva​tivši na tre​nu​tak
pogled Ste​ve​ovih krme​lji​vih oči​ju, iz grla mu se ote zvuk na povra​ća​nje, pa ode
do su​do​pe​ra i po​pi​je čašu hlad​ne vode.
- Nesložna kuća ne može opsto​ja​ti - pla​ka​la je Eli​za.
He​len dođe iz gra​da s torbom topla kru​ha i ko​la​ča.
- Što se do​go​di​lo? - reče ona, pri​mi​je​tivši sve u isti tren.
- Ja ne znam - reče Eli​za uz​drhta​la lica, tre​su​ći gla​vom ne​ko​li​ko ča​sa​ka pri​je nego
što je pro​go​vo​ri​la. - Izgle​da da je božja kletva pala na nas. Ci​je​li moj ži​vot bio je
samo tuga i ne​vo​lja. Ja že​lim samo malo mira. - Pla​ka​la je bla​go i bri​sa​la za​mu​će​ne
oči nad​la​ni​com.
- Do​bro, pusti​mo sada to - reče He​len smi​re​no. Glas joj je bio nepri​ro​dan, na​-
puknut, tu​žan. - Kako ti je, Ste​ve? - upi​ta.
- Ja ne bih ni​ko​me na​nio zla, He​len - reče on cmiz​dra​vo.
- Ne! Ne! - nasta​vi plač​lji​vim gla​som. - Ste​veu se ni​kad nije pru​ži​la pri​li​ka. Svi
na​va​le na nje​ga! Sko​či​li su na mene, He​len. Moja ro​đe​na bra​ća sko​či​la su na mene
bo​lesna i pre​bi​la me. U redu. Ja od​la​zim i nasto​jat ću da za​bo​ra​vim. Ste​vie nije ni na
koga ki​van. On nije ta​kav. Daj amo ruku, dru​ga​ru - reče okre​ću​ći se pre​ma Benu s
ogavnom osje​ćajnošću i pru​ži mu svo​je žute prste. - Spre​man sam da se s to​bom ru​-
ku​jem. Ve​če​ras si me uda​rio, ali Ste​ve je spre​man da oprosti.
- Oh, moj bože - reče Ben hva​ta​ju​ći se za že​lu​dac. On se klo​nu​lo nagne pre​ko su​-
do​pe​ra i po​pi​je još jed​nu čašu vode.
- Ne. Ne. - Ste​ve opet za​poč​ne. - Ste​vie nije ta​kav ...
On bi u tom raspo​lo​že​nju nasta​vio u beskraj, ali ga He​len za​usta​vi s umornom ri​je​-
še​nošću.
- No, za​bo​ra​vi​te što je bilo - reče ona - svi vi. Ži​vot je prekra​tak.
Za​ista je bio kra​tak. U ovakvim tre​nu​ci​ma, na​kon borbe, na​kon što bi sva po​-
mutnja, nesla​ga​nje i ne​red nji​ho​vih ži​vo​ta prsnu​ti u času okrša​ja, sli​je​dio je sat po​-
činka, kad su gle​da​li sami sebe s tužnom smi​re​nošću. Bili su po​put lju​di koji očajno
srlja​ju napri​jed za ne​kim pri​vi​đe​njem, pa se na tren okre​nu da vide svo​je tra​go​ve što
se besko​nač​no ote​žu pre​ko neplod​ne pustinjske zemlje; ili bih re​kao, na​li​ko​va​li su
oni​ma koji su bili ludi i koji će opet biti ludi, ali se jed​nog časa pogle​da​ju mirno i
zdra​vo, pro​matra​ju​ći se ne​kog jutra tužnim ne​po​mu​će​nim oči​ma u zrca​lu.
Lica su im bila ža​losna. Na nji​ma se slu​ti​la ve​li​ka sta​rost. Izne​na​da su osje​ti​li ko​li​-
ku su razda​lji​nu prešli i ko​li​ko su već živje​li. Pro​življa​va​li su tre​nu​tak zbli​ža​va​nja,
tre​nu​tak tra​gič​ne lju​ba​vi i veze što su ih uje​di​nja​va​le kao male proplamsa​je pla​me​na
pro​tiv sve​ga besmisle​nog ništa​vi​la ži​vo​ta.

192
 Marga​ret je ušla prestra​še​na. Oči su joj bile crve​ne, ši​ro​ko nje​mač​ko lice bli​je​do i
suzno. Sku​pi​na uzbu​đe​nih sta​na​ra šapta​la je u hod​ni​ku.
- Sve ću ih izgu​bi​ti - gnja​vi​la je Eli​za. - Posljed​nji su put tro​ji​ca otišla. Pre​ko dva​-
de​set do​la​ra tjed​no, i to novca koji se teško za​ra​đu​je. Ja ne znam što će biti sa svi​ma
nama. - Opet je zapla​ka​la.
- O, za ime božje - reče He​len nestrplji​vo. - Za​bo​ra​vi na sta​na​re bar je​danput.
Ste​ve je glu​po uto​nuo u naslo​njač kraj duga sto​la. S vre​me​na na vri​je​me bo​le​ći​vo
je mrmljao sam sa so​bom. Lu​ke​ovo lice je bilo osje​ćajno, ra​nje​no i posramlje​no oko
usta; sta​jao je po​zorno kraj nje​ga, nježno s njim go​vo​rio i do​nio mu čašu vode.
- Daj mu ša​li​cu kave, mama - vikne He​len srdi​to. - Za ime božje, mogla bi mu
malo po​mo​ći.
- Što, evo, evo - reče Eli​za i nespretno po​žu​ri k plinskom šted​nja​ku da uže​že pla​-
me​nik. - Ni​sam se sje​ti​la - bit će za mi​nu​tu go​to​va.
Marga​ret sjed​ne na sto​li​cu s dru​ge stra​ne sto​la u ne​re​du, za​ri​je lice u ruke i za​ri​da.
Suze su joj ja​ru​ži​le sitne vo​do​de​ri​ne kroz de​be​le nasla​ge crve​ni​la i praška ko​jim je
obla​ga​la svo​ju hra​pa​vu kožu.
- Razve​se​li se, zla​to - reče He​len po​či​nju​ći da se smi​je. - Pri​mi​če se Bo​žić. - I
utješlji​vo po​tapša ši​ro​ka nje​mač​ka leđa.
Ben otvo​ri razbi​je​na re​šetkasta vra​ta i iza​đe na stražnji tri​jem. Bila je hlad​na noć
raskošno​ga ko​lo​vo​za; nebo je bilo du​bo​ko pro​bo​de​no krupnim zvi​jezda​ma. On za​pa​-
li ci​ga​re​tu drže​ći ši​bi​cu drhta​vim bi​je​lim prsti​ma. Ćuli su se lomni ljetni zvu​ci s tri​je​-
mo​va, ženski smi​jeh i da​le​ko bub​nja​nje plesne mu​zi​ke. Euge​ne iza​đe i sta​ne kraj nje​-
ga; pogle​da ga s divlje​njem, za​no​som i tu​gom. Pa ga gurne na​po​la sa stra​hom, na​po​-
la s ve​se​ljem.
Ben na nj za​re​ži i naglo za​mahne da ga uda​ri, ali se za​usta​vi. Tra​čak svjetla pre​le​ti
mu pre​ko usta. Nasta​vi pu​ši​ti.
Ste​ve je otpu​to​vao s Nje​mi​com u Indi​anu, odakle su u po​četku sti​za​le vi​jesti o obi​-
lju, pre​ti​losti, udob​nosti i krzni​ma (s fo​togra​fi​ja​ma), a kasni​je o su​ko​bi​ma s nje​nom
pošte​nom bra​ćom i razgo​vo​ri o rasta​vi, po​novnoj slo​zi i pre​po​ro​du. On se ko​le​-
bao izme​đu dva​ju po​lo​va svog oslonca, izme​đu Marga​ret i Eli​ze, te se sva​kog lje​ta
vra​ćao u Alta​mont da bi se pre​puštao omamlje​nosti i pi​janstvu što je završa​va​lo po​-
ro​dič​nom tu​čom, zatvo​rom i bolnič​kom nje​gom.
- Čim se on vra​ti kući - urlao je Gant - po​či​nje pa​kao. On je prokletstvo i po​ko​ra,
najni​ži od niskih, najpod​li​ji od pod​lih. Ženo, ti si ro​di​la ne​man koja se neće smi​ri​ti
dok mene ne po​ša​lje u grob, ka​kav je gro​zan, okru​tan i prokletnič​ki oko​rio grešnik!
Ali je Eli​za svo​me najsta​ri​jem sinu re​do​vi​to pi​sa​la, s vre​me​na na vri​je​me pri​la​ga​la
nešto novca i nepre​kid​no oživlja​va​la svo​je nade, usprkos pri​ro​di, usprkos ra​zu​mu,
usprkos ustrojstvu ži​vo​ta. Ona se nije usu​đi​va​la da ga otvo​re​no bra​ni, da iskre​no

193
otkri​je mjesto koje je za​uzi​mao u srži nje​na srca, ali bi po​ka​zi​va​la sva​ko pismo u ko​-
je​mu je razmetlji​vo go​vo​rio o svo​jim uspje​si​ma ili na​javlji​vao svo​ja mje​seč​na
uskrsnu​ća, i či​ta​la ga netro​nu​toj obi​te​lji. Ta su pisma bila ki​će​na i glu​pa, puna na​-
vod​nih zna​ko​va i pi​sa​na krupnim na​pirli​ta​nim ru​ko​pi​som. Njoj su go​di​la sva nji​ho​va
pretje​ri​va​nja i nji​ma se po​no​si​la; nje​go​va ki​će​na ne​pisme​nost bila joj je još je​dan do​-
kaz nje​go​ve nad​moć​ne inte​li​genci​je.

Dra​ga mama,
Tvo​je od je​da​na​esto​ga držim u ruci i mo​ram reći da mi je dra​go čuti da si opet u
»zemlji ži​vo​ta« jer sam osje​ćao da je bilo »pre​du​go izme​đu gutlja​ja« od tvo​ga
posljed​nje​ga. (- Znaš što - reče Eli​za di​žu​ći pogled i smi​ju​lje​ći se sa za​do​voljstvom -
on nije bu​da​la. - S na​po​la po​druglji​vim i na​po​la muč​nim smi​ješkom oko ve​li​kih usta,
He​len se iskre​ve​lji Lu​keu, i strplji​vo po​digne oči pre​ma bogu kad Eli​za nasta​vi. Gant
se na​pe​to nagne napri​jed po​dignu​te gla​ve, pažlji​vo slu​ša​ju​ći s je​dva primjetnim za​-
do​voljnim osmi​je​hom.) No, mama, otkad sam ti posljed​nji put pi​sao stva​ri su mi išle
na ruku i kako sada izgle​da »raz​blud​ni sin« će jed​nog dana doći sa svo​jim vlasti​tim
autom. (- Hej, što reče? - upi​ta Gant, i ona mu još jed​nom pro​či​ta. On lizne pa​lac i
za​do​voljno nasmi​je​šen pogle​da oko sebe. - P-p-pa što onda? - reče Luke. - Je li k-k-
ku​pio že​ljezni​cu? - He​len se pro​muklo nasmi​je. - Ja sam iz Misso​uri​ja - reče.) Dugo
mi je tre​ba​lo da poč​nem, mama, ali se uvi​jek okre​ta​lo pro​tiv mene, a sve što je ikad
Little Ste​vie tra​žio od iko​ga u ovoj »do​li​ni suza« bilo je da mu se pru​ži pri​li​ka. (He​-
len se iro​nič​no nasmi​je gru​bim false​tom. - S-s-sve što je ikad Little S-S-Ste​vie tra​žio -
reče Luke po​crve​njevši od uzru​ja​va​nja - bio je ci​je​li vražji s-s-svi​jet s ne​ko​li​ko rud​ni​-
ka zla​ta.) Ali sad kad sam ko​nač​no stao na svo​je noge, mama, ja ću po​ka​za​ti svi​je​tu
da ni​sam za​bo​ra​vio one koji su bili uz mene u mom »času ne​vo​lje«, i da je najbo​lji
pri​ja​telj što ga je ikad neki čovjek imao nje​go​va majka. (- Gdje je lo​pa​ta? - reče Ben
mimo se smi​je​še​ći.)

- Taj mo​mak piše do​bra pisma - reče Gant pohvalno. - Neka sam proklet ako nije
pa​metni​ji od svih za​jed​no, samo kad hoće.
- Da - reče Luke srdi​to - on je to​li​ko p-p-pa​me​tan da vje​ru​ješ u sva​ku b-b-bajku
koju ti ispri​ča. A onaj tko je s to​bom bio u d-d-do​bru i u zlu, taj nema ni​kakvih zaslu​-
ga. - On zna​čajno zirne pre​ma He​len. - To je p-p-pra​va sra​mo​ta.
- Pusti to - reče ona umorno.
- No - reče Eli​za za​mišlje​no, drže​ći pismo u skršte​nim ru​ka​ma i zu​re​ći na stra​nu -
možda će sada sve po​če​ti izno​va. Ni​kad se ne zna. - I na​pu​ći usne izgu​bivši se u li​je​-
pim sno​vi​ma, gle​da​ju​ći u prazno.
- Na​dajmo se! - reče He​len umorno. - Ali ne vje​ru​jem dok ne vi​dim.

194
 Na​sa​mo je rekla Lu​keu: - Vi​diš kako se radi - i za​pa​la u histe​ri​ju. - Tko meni išta
prizna​je? Tko? Mogu izde​ra​ti prste do kosti ra​de​ći za njih, a do​bi​jem li za to ko​li​ko
je crno ispod nokta? A?

Tih je go​di​na He​len često od​la​zi​la na Jug s Pe​arl Hi​nes, sed​la​ro​vom kće​ri. Za​jed​no
su pje​va​le po ki​ni​ma u pro​vincijskim gra​do​vi​ma. Su​ra​đi​va​le su s umjetnič​kom
agenci​jom u Atlanti.
Pe​arl Hi​nes je bila snažno gra​đe​na dje​vojka mesna​ta lica i crnač​kih usa​na. Bila je
ve​se​la i ži​vahna. Pje​va​la je ragti​me i crnač​ke pjesme s pri​rod​nom strašću, uvi​ja​ju​ći
usna​ma i ero​tič​no tre​su​ći gru​di​ma.

- Gle, sti​že tata moj,
O pop, O pop, O-o pop. –

Za​ra​đi​va​le su kad​što do 100 $ tjed​no. Nastu​pa​le su u gra​do​vi​ma kao što su Way​-
cross, Ge​orgia; Gre​enville, Južna Ca​ro​li​na; Hatti​esburg, Mississippi i Ba​ton Ro​uge,
Lo​uisi​ana.
Sa so​bom su no​si​le čvrst oklop ne​vi​nosti. Bile su revne i pristojne dje​vojke.
Katkad su ih lju​di sa sela istra​ži​vač​ki oprezno vri​je​đa​li, osla​nja​ju​ći se na vje​ro​va​nje
koje u ma​lim gra​do​vi​ma vla​da o »glu​mi​ca​ma«. Ali opće​ni​to svi su s nji​ma li​je​po
postu​pa​li.
Za njih su ova otiski​va​nja u nove kra​je​ve bila puna obe​ća​nja. Nisu ih vri​je​đa​li idi​-
otski šu​palj smi​jeh ni prostač​ki za​nos s ko​ji​ma su se​lja​ci iz Južne Ca​ro​li​ne ili Ge​-
orgie, ispu​nja​ju​ći dvo​ra​nu ja​kim mi​ri​som bla​ta i zno​ja, poz​dravlja​li Pe​arli​ne
pjesme; čak su im se do​pa​da​li i po​ti​ca​li ih. Uzbu​đi​va​lo ih je sazna​nje da su bile čla​-
ni​ce pro​fe​si​je; re​do​vi​to su ku​po​va​le Va​ri​ety i vi​dje​le sebe na koncu među najslavni​-
jim i najbo​lje pla​će​nim za​bavlja​či​ma u ve​legra​do​vi​ma. Pe​arl je pje​va​la po​pu​larne
pjesme i »izvo​di​la« ragti​me me​lo​di​je ži​vahnim ritmom svo​je di​na​mič​ne pu​našnosti.
He​len je progra​mu da​va​la operno dosto​janstvo. U ti​ši​ni pu​noj pošto​va​nja, obli​ve​na
ru​ži​častim osvjetlje​njem, ona je pje​va​la napje​ve najvi​še kva​li​te​te - Tosti​jev »Zbo​-
gom«, »Ko​nac savrše​na dana« i »Kru​ni​cu«. Ima​la je jak, pun, po​nešto me​ta​lan glas:
išla je na po​du​ku kod tetke Lo​uise, prekrasne pla​vu​še koja je ne​ko​li​ko go​di​na živje​la
u Alta​montu na​kon što se rasta​la s Elme​rom Pentlandom. Lo​uise je da​va​la sa​to​ve
glazbe i pro​vo​di​la ocva​lu mla​dost s li​je​pim mla​di​ći​ma. Bila je jed​na od onih zre​lih,
bo​ga​tih i opasnih žena koje je He​len vo​lje​la. Ima​la je dje​vojči​cu i s tim je dje​te​tom
otišla u New York kad su je​zi​ci posta​li otrovni.
Ali je rekla: - He​len, taj glas se mora ško​lo​va​ti za ve​li​ku ope​ru.
He​len to nije za​bo​ravlja​la. Mašta​la je o Ita​li​ji i Francuskoj: uzvi​še​ne crkve​ne
pjesme u njoj su zvo​ni​le ve​li​kim ne​dotje​ra​nim sja​jem ono​ga što je na​zi​va​la

195
»opernom ka​ri​je​rom«, ki​će​nom glazbom, amfi​te​atralnim ga​le​ri​ja​ma s ko​jih bljeska​ju
dra​gu​lji, burnim pljeskom upu​će​nim čistokrvnim, nad​moć​nim, neprispo​do​bi​vim pje​-
va​či​ca​ma. Ona je drža​la da joj je su​đe​no zasja​ti na po​zorni​ci. I kako se duet Gant-Hi​-
nes (»The Dixie Me​lody Twins«) kre​tao Ju​gom u izlomlje​nom kru​gu, izgle​da da se
ta svi​jetla, žarka i be​zo​blič​na že​lja bli​ži​la ostva​re​nju.
Često je pi​sa​la kući, obič​no Gantu. U nje​zi​nim je pismi​ma ku​ca​lo jako bilo; bila su
puna uzbu​đe​nja no​vih gra​do​va i pred-osje​ća​ja raskošna ži​vo​ta. U sva​kom su gra​du
upozna​va​le »ljupke lju​de« - ustva​ri, ove dvi​je čed​ne, sretne i za​ne​se​ne dje​vojke
posvu​da su privla​či​le gosto​lju​bi​ve do​bre supru​ge i majke i pristojne mla​di​će. He​len
je zra​či​la silnom do​lič​nošću i izra​zi​tom ži​votnošću čime je po​djarmlji​va​la do​bre lju​-
de i po​bje​đi​va​la loše. Pod nje​zi​nom je vlašću bilo dva​de​se​tak mo​ma​ka - mu​ževnih,
stid​lji​vih, pi​ja​ni​ca i plašlji​va​ca. Nje​zin od​nos pre​ma nji​ma bio je ma​te​rinski i su​dač​-
ki; do​la​zi​li su da slu​ša​ju i da se po​ko​ra​va​ju. Obo​ža​va​li su je, ali je malo koji po​ku​šao
da je po​lju​bi.
Euge​ne se ču​dio tim la​vo​vi​ma u ja​nje​ćoj koži i bo​jao ih se. Među muškarci​ma su
bili žesto​ki, smje​li i borbe​ni; s njom nespretni i bo​jažlji​vi. Je​dan od njih, općinski
nad​zornik, mršav i koščat alko​ho​li​čar, stalno je bio umi​je​šan u okrša​je s po​li​ci​jom i
su​dom; dru​gi, že​ljezni​čarski de​tektiv, kru​pan i li​jep mla​dić, razbi​jao je crnci​ma gla​ve
kad je bio pi​jan, ustri​je​lio ne​ko​li​ko lju​di i na​po​kon sam bio ubi​jen u jed​noj puc​nja​vi
u Tennesse​eju.
Ni​kad joj nije ne​dosta​ja​lo zaštitni​ka i pri​ja​te​lja, kamo god je išla. Kad​god je Pe​arl
svo​jom sretnom i ži​vahnom pu​te​nošću, ne​vi​nom nasla​dom svog prekli​nja​nja

»Gospo​din star i otmjen
Nek dođe da mi laska«

na​vo​di​la se​oske be​ća​re na pogre​šan zaklju​čak. Ne​ugod​ni lju​di sa sli​na​vim ci​ga​ra​ma
pred​la​ga​li bi im da pri​ja​teljski po​pi​ju čašu viski​ja, zva​li bi ih »cu​ra​ma« i pred​la​ga​li
ho​telsku sobu ili auto za mjesto sastanka. Kad se to do​ga​đa​lo, Pe​arl bi za​ni​je​mi​la;
bespo​moć​na i posramlje​na zva​la bi u po​moć He​len.
A ona bi od​go​vo​ri​la, dok bi joj ve​li​ka la​ba​va usta bila stisnu​ta i povri​je​đe​na u ku​-
to​vi​ma, a oči malo sjajni​je:
- Ne znam što vam zna​či ta primjed​ba. Mislim da ste se za​bu​ni​li. - Ovo je ne​-
izostavno iza​zi​va​lo mu​ca​ve ispri​ke i opravda​va​nja.
Bila je bo​lesno ne​vi​na, po ćudi nespo​sob​na da i o kome potpu​no povje​ru​je ono
najgo​re. Živje​la je u uzbu​đe​nju go​vorka​nja i na​govješta​ja: ni​kad joj zapra​vo nije
izgle​da​lo mo​gu​će da su lake mla​de žene koje su je uzbu​đi​va​le, kako je sama zna​la
reći, »pre​la​zi​le gra​ni​cu«. Bila je vješta u ogo​va​ra​nju i pohlepno ga je slu​ša​la, ali o

196
slo​že​noj odvratnosti se​oskog ži​vo​ta malo je stvarno zna​la. Tako je ona s Pe​arl Hi​nes
povjerlji​vo i raz​dra​ga​no ho​da​la vulkanskom ko​rom osje​ća​ju​ći samo mi​ris slo​bo​de,
promje​ne i pusto​lo​vi​ne.
Ali je ovo dru​go​va​nje došlo kra​ju. Pe​arl Hi​nes je ima​la u ži​vo​tu odre​đen i sta​lan
cilj. Ona se že​lje​la uda​ti, odu​vi​jek se že​lje​la uda​ti pri​je svo​je dva​de​set i pete go​di​ne.
Za He​len su dru​go​va​nje uz pjesmu i istra​ži​va​nje no​vih ze​ma​lja bila kre​ta​nja pre​ma
slo​bo​di, na​gonsko pi​pa​nje u mra​ku pre​ma sre​dištu ži​vo​ta i svrsi uz koju bi mogla ve​-
za​ti svo​ju energi​ju, sli​je​pa glad za razno​li​košću, lje​po​tom i ne​za​visnošću. Ona nije
zna​la što je že​lje​la u ži​vo​tu; bilo je vje​ro​jatno da ni​kad neće čak ni dje​lo​mič​no
obuzda​va​ti svo​ju sud​bi​nu: nju će suspre​za​ti, kad dođe vri​je​me, ve​li​ka nužnost koja je
u njoj pre​bi​va​la. To je bila nužnost da po​djarmlju​je i da ro​bu​je.
Dvi​je ili tri go​di​ne He​len i Pe​arl su se uz​drža​va​le tim turne​ja​ma, na​pušta​ju​ći Alta​-
mont u vri​je​me nje​go​va tu​pog zimskog mrtvi​la i vra​ća​ju​ći se u nj u pro​lje​će ili lje​to s
do​voljno novca da im do​tekne do idu​će se​zo​ne.
Pe​arl je vješto izmi​ca​la pro​sid​ba​ma ne​ko​li​ko mla​di​ća u tom razdob​lju. Naj​dra​ži joj
je bio igrač ba​se​balla, dru​gi u posta​vi i vođa momča​di Alta​monta. Bio je prga​va li​je​-
pa mla​da zvi​jer, vječ​no je ba​cao ru​ka​vi​cu na tlo u očajnom bi​je​su za vri​je​me utakmi​-
ce i svad​lji​vo na​va​lji​vao na suca. Vo​lje​la je nje​go​vu opo​ru si​gurnost, brz unjkav go​-
vor i prepla​nu​lo vitko ti​je​lo.
Ali ni pre​ma jed​no​me nije osje​ća​la lju​ba​vi - ni​kad i neće - a oprez joj je go​vo​rio
da je ži​votni ri​zik s igra​čem ba​se​balla u divljoj ligi bio vrlo ve​lik. Na koncu se uda​la
za mla​da čovje​ka iz Jersey Citya, teške ruke, noge i gla​sa, vlasni​ka mla​dog ali
uspješnog po​du​ze​ća s te​retnim ko​li​ma i ko​nji​ma.
Tako se raspao duet The Dixie Me​lody Twins. Kad je osta​la sama, He​len se oka​ni​-
la tu​rob​ne jed​no​lič​nosti gra​di​ća i oda​la se ve​se​losti, ša​re​ni​lu i uta​ži​va​nju svo​jih že​lja,
na​da​ju​ći se da će nji​ho​vo ispu​nje​nje naći u ve​legra​do​vi​ma.
Strašno joj je ne​dosta​jao Luke. Bez nje​ga se osje​ća​la ne​potpu​nom, ne​okloplje​nom.
On se bio upi​sao u tehnič​ku ško​lu u Atlanti na dvi​je go​di​ne. Bio je na odje​lu elektri​-
ke; tako je cio nje​gov ži​votni put bio odre​đen, već go​di​na​ma unapri​jed, Ganto​vim
hva​lospje​vi​ma mla​dom električ​nom struč​nja​ku Lid​dellu. Ali je sla​bo uspi​je​vao - nje​-
gov um se ni​kad do​ta​da nije po​dvrga​vao discipli​ni uče​nja. Ti​su​ću po​dra​ža​ja ome​ta​lo
je sva​ki nje​gov naum: mo​zak mu je mu​cao kao i je​zik, i dok je nestrplji​vo i raz​-
dražlji​vo listao lo​ga​ri​tamske ta​bli​ce, mrmljao je broj stra​ni​ce s idi​otskim po​navlja​-
njem, uz nepresta​no divlje po​drhta​va​nje noge na ja​go​di​ci palca.
On je bio ne​obič​no na​da​ren da bude trgo​vač​ki putnik; kra​si​lo ga je ono svojstvo
što ga ame​rič​ki glumci i poslovni lju​di zovu »lič​nošću« - divlja energi​ja, ra​ble​ovska
prosto​ta, uro​đen instinkt za brz i du​ho​vit od​go​vor, hipno​tič​ka moć ne​obuzda​-
na, besmisle​na, luda, pro​povjed​nič​kog go​vo​ra. Mo​gao je pro​da​ti bilo što, jer je pre​-

197
ma trgo​vač​kom žargo​nu mo​gao pro​da​ti sama sebe; u nje​mu je le​ža​lo bla​go u
fantastič​no rastezlji​voj ame​rič​koj trgo​vi​ni, u tom društvu svih na​dri​za​na​ta i divljih
pro​do​ra, gdje je on, po​mamljen u revnosnom bjesni​lu, mo​gao oča​ra​ti proste lju​de do
za​no​sa, ope​ru​ša​ti ih i izva​ra​ti sve i sva​ko​ga i na koncu sa​mog sebe. On nije bio
elektro​tehni​čar, on je bio elektro​energi​ja. Nije imao dara za uče​nje - pri​bi​rao je ne​ka​-
ko svoj ne​po​ve​za​ni duh i u oča​ju svla​da​vao zapre​ke, ali je ste​njao pod te​ži​nom i na​-
po​nom ma​te​ma​tič​ke i me​ha​nič​ke zna​nosti.
Iz nje​ga je te​kao nepre​su​šan hu​mor kao izvorna svjetlost. Lju​di koji ga nisu pozna​-
va​li kipje​li su od čud​nog unu​tarnjeg smi​je​ha kad su ga vi​dje​li, a bespo​moć​no su urla​-
li kad bi po​čeo go​vo​ri​ti. Ali je za​pa​nji​va​la nje​go​va fi​zič​ka lje​po​ta. Imao je gla​-
vu divljeg anđe​la - uvojci i kovrči​ce žive zlatne kose blista​le su mu na čelu, crte lica
bile su pra​vilne, ple​me​ni​te i mu​ževne, obasja​ne ne​obič​nim skri​ve​nim osmi​je​hom idi​-
otskog ushi​će​nja.
Nje​go​va ši​ro​ka usta bila su uvi​jek pripravna, čak i kad je lju​ti​to mu​cao i nervozno
mrštio lice, za smi​jeh - nad​ze​maljski, ushi​će​ni, idi​otski smi​jeh. U nje​mu je bilo de​-
monskog obi​lja, divlje inte​li​genci​je koja nije do​la​zi​la iz mozga. Taj ga je de​mon, ne​-
nad​ma​šan u ula​gi​va​nju i že​ljan pohva​le i javnog ugle​da, pre​komjerno opsje​dao u
najne​oče​ki​va​ni​jem tre​nutku, u najpro​bra​ni​jem društvu, kad je on sam či​nio sve što je
mo​gao da sa​ču​va do​bro mišlje​nje koje je vla​da​lo o nje​mu.
Tako bi se, slu​ša​ju​ći neku sta​ru bo​go​moljku koja mu je svom svo​jom moći uvje​ra​-
va​nja i ozbiljnosti razjašnja​va​la postavke prezbi​te​ri​ja​nizma, nagnuo napri​jed u po​lo​-
žaj pretje​ra​nog što​va​nja i pažnje, obuhva​tivši ši​ro​kom ru​kom ko​lje​no i mrmlja​ju​-
ći bla​go sla​ga​nje s onim što je ona go​vo​ri​la:
- Da? ... Da-a-a? ... Da-a-a-a? ... Da-a?... Za​ista? ... Da-a?
Izne​na​da iz nje​ga bi pro​va​li​la de​monska sna​ga. Nez​dra​vo nad ra​že​no mo​du​la​ci​jom
nje​go​va sla​ga​nja, ozbiljnom smi​re​nošću i za​no​som sta​ri​ce, i pretje​ra​nom izvješta​če​-
nošću ci​je​le si​tu​aci​je, nje​go​vo se lice obli​je​va​lo divljim ushi​će​njem i on bi zapje​vuc​-
kao slatkim zvuč​nim nepristojno po​bud​lji​vim gla​som:
- Je-e-e li? ... Je-e-e li? ... Je-e-e li? ... Je-e-e li?
I kad bi ona na​po​kon pre​kasno posta​la svjesna ovog uta​pa​nja u de​monskom
besmislu i sta​la, okre​ću​ći pre​ma nje​mu izne​na​đe​no i zbu​nje​no lice, on bi prasnuo u
divljač​ki »Ha-ha-ha-ha« smi​jeh, bez ikakva razlo​ga, grle​no re​že​ći i gurka​ju​ći je gru​-
bo pod re​bra.
Često bi Eli​za usred du​gog pomnji​vo ob​navlja​nog razmišlja​nja, za vri​je​me sa​nja​-
re​nja s na​pu​će​nim usna​ma, posta​la svjesna ovog ru​ši​lač​kog izru​gi​va​nja, pa bi ga lju​-
ti​to uda​ri​la po ruci ko​jom ju je pod​ba​dao, zatresla na​pu​će​nim izazva​nim li​cem i uz
te​žak pri​je​kor - koji bi iz njeg izma​mio novi »ha-ha-ha« - rekla: »Mo​ram ti reći, di​je​-
te, da se po​na​šaš kao pra​vi idi​ot« a za​tim s namješte​nom sa​žalnošću, tužno potre​sa​-

198
ju​ći gla​vom: »Ja bih se sra​mi​la! Sra-mi-la!«
Nje​go​va je da​ro​vi​tost bila izvanred​na; imao je nešto što je bilo mno​go bo​lje nego
najvrsni​ja inte​li​genci​ja; on je vi​dio svi​jet kao lakrdi​ju, i nje​gov pri​god​ni od​go​vor na
patvo​ri​nu, li​cemjerje i spletku bila je ra​zornost lu​đač​ko​ga »ha-ha-ha.« Ali on nije
vla​dao svo​jim de​mo​nom; de​mon je vla​dao nji​me s vre​me​na na vri​je​me. Da je bio
opsjed​nut potpu​no i stalno, nje​gov bi ži​vot pred​stavljao za​pa​nju​ju​će pošte​nje i toč​-
nost. Ali kad je razmišljao, bio je di​je​te - sa svim dje​čjim li​cemjerjem, ne​pošte​nim
pretva​ra​njem i bo​le​ći​vošću.
Nje​go​vo je lice bilo crkva u ko​joj su se vjenča​li lje​po​ta i hu​mor; u nje​mu su se
čud​no​va​to i obič​no sli​li u jed​no. Gle​da​ju​ći Lu​kea lju​di su osje​ća​li ra​zazna​va​nje ne​-
če​ga što ni​kad nisu čuli, ali što su odu​vi​jek zna​li.
Jed​nom ili dva​put, za vri​je​me zime i pro​lje​ća, He​len se svra​ti​la u Atlantu da ga
vidi, dok je pu​to​va​la s Pe​arl Hi​nes. U pro​lje​će su pri​sustvo​va​li tjed​nu Ve​li​ke ope​re.
On bi se jed​ne noći za​poslio kao koplja​nik u Aidi i osta​tak tjed​na pro​la​zio kraj vra​ta​-
ra s tvrd​njom da je bio »član tru​pe - Lu​kio Gantio«.

Dok se ko​čo​pe​rio iza ku​li​sa osla​nja​ju​ći se ko​mič​no na koplje, ve​li​ka su mu sto​pa​la
ispa​da​la iz sanda​la, dla​ka​ve se go​lje​ni​ce nespretno na​zi​ra​le iza štitni​ka, gust pra​men
kose vi​rio ispod ruba li​me​nog šlje​ma, a lice sja​lo od ushi​će​nja.
Če​ka​ju​ći na svoj nastup Ca​ru​so ga je s vre​me​na na vri​je​me gle​dao sa ši​ro​kim
osmi​je​hom »di​gi​ća«.
- Kako se zo​veš, e? - upi​ta Ca​ru​so pri​maknuvši se i pažlji​vo ga gle​da​ju​ći.
- Š-š-što - reče on - zar vi ne pre​pozna​je​te svog vojni​ka kad ga vi​di​te?
- Ti si mi kra​san vojnik - reče Ca​ru​so.
- Ha-ha-ha! - od​go​vo​ri Luke. Je​dva se suz​držao da ga ne gurne pod re​bra.

Sada se lje​ti vra​ćao u Alta​mont i za​pošlja​vao kod jed​ne tvrtke dražbo​va​te​lja
zemlje, po​ma​žu​ći im pri pro​da​ji gra​di​lišta i parce​la. Kru​žio je iznad go​mi​le u košu
te​retnih kola po​ti​ču​ći ih, s ru​kom na usti​ma, huškač​kom mje​ša​vi​nom za​no​sa,
strastve​na zakli​nja​nja i prosto​te. Rad ga je opi​jao. Oko žbi​ca ko​ta​ča tiska​li su se lju​di
sa ši​ro​kim osmi​je​hom išče​ki​va​nja, dok ih je on po​zi​vao vi​so​kim grle​nim te​no​rom:
- Izvo​li​te, samo napri​jed, gospo​do, parce​la broj 17, u prekrasnom šu​marku Ho​-
mewo​od-šuma naša, kuća vaša. Onda, gospo​do, ovo li​je​po gra​di​lište ši​ro​ko je 179
sto​pa, osta​je dosta prosto​ra za vrt i gospo​darsku zgra​du (uzga​jajte svoj vlasti​ti ku​ku​-
ruz u prekrasnom Ho​mewo​odu), a pro​če​lje izno​si 114 sto​pa, na ve​li​čanstve​nom no​-
vom ma​ka​damskom putu.
- Gdje je taj put? - uzvikne netko.
- Na pla​nu gra​da, na​ravno, pu​kovni​če. Ima​te sve crno na bi​je​lom. Onda, gospo​do,

199
vaša ži​votna pri​li​ka lupka vas odostrag. Jeste li da​le​ko​vid​ni? Po​misli​te što bi u ovoj
zgo​di uči​ni​li Ford, Edi​son, Na​po​le​on Bo​na​parte i Ju​li​je Ce​zar. Poslu​šajte taj po​-
riv. Ne mo​že​te izgu​bi​ti. Grad se širi u ovom pravcu. Slu​šajte pažlji​vo. Da li me ču​je​-
te? Od​lič​no. Nova sud​ska zgra​da će se po​dignu​ti na onom bre​žuljku, a pogreb​ni za​-
vod i mjesna pe​ka​ra za​uzet će ove divne zgra​de od ti​ješte​ne ope​ke upra​vo iznad vas.
O da, da, da. Ko​li​ko nu​di​te? Ko​li​ko nu​di​te? Bu​di​te vlasni​ci vlasti​tog doma na puško​-
met od veze sa že​ljezni​com, auto​bu​som i avi​onom. Te​ku​će vode u izo​bi​lju, da​le​ko
ko​li​ko se u Washingto​nu do​ba​ci ka​me​nom, i to u svim ci​je​vi​ma. Naši uvje​ti su svi​-
ma prihvatlji​vi. Gospo​do, evo vam pri​li​ke da se obo​ga​ti​te. Tlo obi​lu​je rud​nim bla​-
gom - ispod ko​ri​je​na sva​ko​ga sta​bla naći ćete zla​to, sre​bro, ba​kar, že​lje​zo, bi​tu​-
menski ugljen i naftu u ve​li​kim ko​li​či​na​ma.
- A ispod grma, Luke? - do​ba​ci Mr. Hallo​ran, magnat mli​ječ​nih resto​ra​na.
- Ispod grma - tek se drma - od​go​vo​ri Luke u općoj gra​ji.
- U redu, ma​jo​re. Vi s li​cem. Ko​li​ko nu​di​te? Ko​li​ko nu​di​te?
Kad nije bilo pro​da​je, poz​dravljao je tu​riste na do​lasku ispred ko​lo​dvo​ra rje​či​tim
po​zi​vi​ma u Dixi​eland, nad​ma​šu​ju​ći uvjerlji​vošću i bo​gatstvom svu gungu​lu vo​za​ča,
crnih ho​telskih vra​ta​ra i mu​že​va iz svra​tišta.
- Dat ću ti do​lar po gla​vi za sva​ko​ga kod ko​jeg razbub​njaš - rekla je Eli​za.
- O, to je u redu. - O, skromno. Ve​li​ko​dušno.
- On bi ti dao ko​šu​lju sa sebe - re​kao je Gant.
Kra​san deč​ko. Dok se ona od​ma​ra​la od poslo​va u ljetnoj noći, on joj je iz gra​da
do​no​sio ku​ti​ji​ce sla​do​le​da.
Bio je pro​do​ran: pro​da​vao je pa​tenti​ra​ne daske za pra​nje, spra​ve za gu​lje​nje
krumpi​ra i otrov za žo​ha​re u pra​hu, od kuće do kuće. Crnci​ma je pro​da​vao ga​ranti​ra​-
no ulje za ravna​nje kovrča​ve kose i sve​te sli​či​ce pre​pu​ne kri​la​tih anđe​la, crnih i bi​je​-
lih, i le​te​ćih ke​ru​bi​na, crnih i bi​je​lih, koji leb​de oko ko​lje​na pra​ved​nog i ra​za​pe​tog
Spa​si​te​lja, s potpi​som »Bog voli jed​ne i dru​ge.«
Pro​da​va​le su se kao vru​ći ko​la​či.
Ina​če je vo​zio Ganto​va kola - Ford iz 1913. s pet sje​da​la, kupljen u na​dahnu​tom
času lu​di​la, koji je sada za​uzi​mao pola Ganto​va razgo​vo​ra i postao pred​met grd​nji,
razme​ta​nja i prokletstva. Bilo je to pri​je nego što je svatko imao kola. Gant se uža​sa​-
vao i stra​šio svo​ga brzople​tog čina, odu​ševlja​vao se sja​jem svo​je ko​či​je, gro​zio se
nad troško​vi​ma. Sva​ki ra​čun za benzin, popra​vak ili opre​mu izvla​čio je tjesko​ban
urlik iz nje​ga; zbog pro​bu​še​ne gume, kva​ra ili neznatne smetnje on je ho​dao na​oko​lo
lu​đač​kim ko​ra​ci​ma i pso​vao, mo​lio, pla​kao.
- Ni​sam imao ni tre​nutka mira otkad sam ih ku​pio - ri​kao je. - Prokle​ta i krva​va
na​ka​za kakva jesu, neće ima​ti za​do​voljstva dok mi ne ispi​ju krv, pro​da​ju mi krov
iznad gla​ve, a mene po​ša​lju da zgi​nem na ubo​garskom grob​lju. Mi​losrd​ni bože - pla​-

200
kao je - to je strašno, to je grozno, to je okrutno da bu​dem ova​ko oža​lošćen pod svo​-
ju sta​rost. - Okre​ću​ći se naglo zbu​nje​nom i po​niznom sinu on upi​ta: - Ko​li​ki je ra​-
čun? Hej? - Oči su mu divlje igra​le u gla​vi.
- N-n-ne uzbu​đuj se, tata - od​go​vo​ri Luke utješlji​vo, premješta​ju​ći se s noge na
nogu - samo 8,92 $.
- Kriste bože! - vrisne Gant. - Uništen sam. - Uzdi​šu​ći kroz lakrdi​jaški glasno
šmrca​nje on poče unezvi​je​re​no ko​ra​ča​ti.
Ali je bilo ugod​no u sumrak ili svje​žu ljetnu noć za​va​li​ti svo​je dugo ti​je​lo u
stražnje sje​da​lo i s Eli​zom ili jed​nom od svo​jih kće​ri kraj sebe, s mi​ri​sa​vom ci​ga​rom
u bli​je​dim usti​ma, vo​zi​ti se mi​risnom oko​li​com ili du​gim mrač​nim grad​skim uli​ca​-
ma. Kad su im do​la​zi​la dru​ga kola u susret, Gant je di​zao glasnu uzbu​nu, a na oku​ka​-
ma je pso​vao i zakli​njao sina da pazi. Luke je vo​zio nervozno, raz​dražlji​vo, divlje -
nje​go​ve mu​ca​ve ruke i nestrplji​va ko​lje​na ne​ujed​na​če​no su pre​no​si​li svo​je vrpo​lje​nje
na krnti​ju. Lju​ti​to je pso​vao, sav izvan sebe od bi​je​sa pri​tiski​vao koč​ni​cu i muč​no
pištao »tu-tu-tu-tu« kad bi kola za​ta​ji​la.
Kako su od​mi​ca​li sati i uli​ce se sti​ša​va​le, tako je nje​go​vo mahni​ta​nje raslo. Sti​-
gavši na po​če​tak duge bre​go​vi​te uli​ce, te​ra​sasto nad​svo​đe​ne drve​ćem i po​su​te
lišćem, on bi izne​na​da prasnuo u su​lud smi​jeh, nagnuo se nad upravljač, otvo​rio
ventil za sa​go​ri​je​va​nje i svo​jim idi​otskim »ha-ha-ha« ispu​nja​vao tamu, dok ga je
Gant oba​si​pao psovka​ma. Spušta​li su se kroz noć ubo​ji​tom brzi​nom, a mo​mak se
jed​na​ko smi​jao na kletve i mo​litve, dok su na sli​je​po ši​ša​li kroz grožnje ulič​nih kri​-
ža​nja.
- Prokle​ta hu​ljo! - krikne Gant. - Sta​ni, gorštač​ki lu​pe​žu, ili ću te strpa​ti u zatvor.
- Ha-ha-ha. - Nje​gov smi​jeh pukne u lu​đač​ki falset.
Da​isy, koja je do​la​zi​la na ne​ko​li​ko tje​da​na ljetne svje​ži​ne, sva po​mo​drje​la od uža​-
sa, me​lo​dra​ma​tič​no bi stiska​la posljed​nju go​dišnju pri​no​vu na gru​di i ste​nja​la:
- Mo​lim te, zbog moje obi​te​lji, zbog moje ne​vi​ne dje​či​ce bez majke ...
- Ha-ha-ha-ha!
- On je pakle​na so​to​na - jekne Gant po​či​nju​ći pla​ka​ti. - Okrutna i zlo​či​nač​ka na​ka​-
za ka​kav jest, pro​sut će nam mo​zak o neko drvo pri​je nego što presta​ne. - Uto pro​hu​-
je po​gi​beljno kri​vu​da​ju​ći kraj kola koja su uz zbu​nje​no cvi​lje​nje koč​ni​ca zasta​la na
uglu kao upla​šen konj.
- Prokle​ta pro​pa​li​ce! - za​urli​če Gant su​nuvši napri​jed i ste​žu​ći Lu​ke​ovo grlo svo​-
jim ve​li​kim ru​ka​ma. - Ho​ćeš li sta​ti!
Luke još malo po​ve​ća vrtogla​vu brzi​nu. Gant pad​ne na​uznak uz uža​san krik.
Ne​dje​ljom su pra​vi​li ve​li​ke izle​te u oko​li​cu. Cesto su se zna​li odvesti u Reynold​-
sville, dva​de​set dvi​je mi​lje da​le​ko. Bilo je to ružno malo od​ma​ra​lište, buč​no od kola
koja su do​la​zi​la i od​la​zi​la, s toplim smra​dom nafte i benzi​na koji je pri​tiski​vao ši​ro​-

201
ku glavnu uli​cu. Ali je na​rod iz ne​ko​li​ko drža​va do​la​zio i od​la​zio: s Juga su do​la​zi​li
iz Južne Ca​ro​li​ne i Ge​orgie - uzga​ji​va​či pa​mu​ka, sitni trgovci s obi​te​lji​ma u ošte​će​-
nim auto​mo​bi​li​ma pokri​ve​nim slo​jem crve​ne pra​ši​ne. Tu su obič​no jeli posli​je pod​ne
obi​lan obrok od pe​če​nih pi​li​ća, ku​ku​ruzna kru​ha, gra​ha i na​re​za​nih rajči​ca u jed​nom
od ve​li​kih drve​nih svra​tišta, pro​vo​di​li još pola sata u drugsto​reu zbog sla​do​le​da pre​-
li​ve​nog čo​ko​la​dom i ora​si​ma, pro​matra​li ljetnu gužvu imuć​nih tu​rista i zre​lih bje​lo​-
pu​tih dje​vi​ca kako protje​če ši​ro​kim ploč​ni​kom u gustom na​vi​ra​nju, pa se posli​je
kratke vožnje gra​dom vra​ća​li u ne​posred​no za​vo​ji​to spušta​nje pre​ma toplom Jugu.
Nove zemlje.
Unjka​ve dje​vi​ce s Juga, ob​da​re​ne zre​lim obli​na​ma, sta​ja​le su po ljetnim tri​je​mo​vi​-
ma.
Luke je bio srce. Bio je. drag, kra​san deč​ko, ple​me​nit mo​mak ve​li​ka srca, upra​vo
sla​dak. Že​na​ma je bio drag, smi​ja​le su mu se, po​te​za​le ga ljupko za guste zlatne ču​-
perke kose. On je bio bo​le​ći​vo nje​žan pre​ma dje​ci - dje​vojči​ca​ma od četrna​est go​di​-
na. Ga​jio je du​bo​ke ro​mantič​ne osje​ća​je pre​ma De​li​ji Selborne, sta​ri​joj kće​ri gospo​-
đe Selborne. Ku​po​vao joj je poklo​ne i bio na​izmje​nič​no blag i srdit. Je​danput ju je
kod Ganta, dok je He​len pje​va​la u sa​lo​nu, po​mi​lo​vao pod ko​lo​voskim mje​se​com
u mi​ri​su dozre​log grožđa. Po​mi​lo​vao ju je nježno, nagnuo gla​vu nada nju i re​kao da
bi že​lio da je po​lo​ži na nje​zi​ne g-g-gru​di. Euge​ne ih je ogorče​no pro​matrao s pa​lac
de​be​lim je​dom oko srca. On je dje​vojku pri​željki​vao za sebe: bila je glu​pa, ali je
ima​la pa​metno ti​je​lo i lak tre​pe​rav majčin osmi​jeh. Još je že​lio gospo​đu Selborne,
već je o njoj strastve​no maštao, ali je nje​na sli​ka opet živje​la u De​li​ji. Zbog toga je
sve​ga bio ohol, hla​dan, pri​je​ko​ran i glu​pav pred nji​ma. One ga nisu vo​lje​le.
Za​vid​na i slomlje​na srca primje​ći​vao je Lu​ke​ovu uslužnost pre​ma gospo​đi
Selborne. Nje​go​va je služba bila tako oda​na i pretje​ra​na da je zgo​di​mi​ce i He​len bila
kivna i lju​bo​morna. A noću je iz za​ba​če​na kuta Eli​zi​na ili Ganto​va doma, ili iz parki​-
ra​na auto​mo​bi​la ispred kuće, slu​šao pro​va​lu bo​ga​ta smi​je​ha, puna nježnosti, po​da​va​-
nja i ta​janstva. Po​ne​kad, če​ka​ju​ći u nepro​zirnoj tami na Eli​zi​nim stu​ba​ma, u je​dan ili
dva izjutra, osje​tio bi je kako pro​la​zi. Kad bi ga do​takla u tami, tiho bi ciknu​la od
stra​ha; ne​uljud​nim gunđa​njem on bi je pri​mi​rio i li​je​gao u poste​lju uzne​mi​re​na srca i
za​pa​lje​na lica.
Ah, da, mislio je s nezre​lim ću​do​re​đem, vi​de​ći bra​ta usto​li​če​na u smi​je​hu i naklo​-
nosti, ti ve​li​ka bu​da​lo, ti si - ti si je​dan kli​pan! Razme​ćeš se i pra​viš va​žan, tro​šiš no​-
vac da im do​ne​seš sla​do​led - a što do​bi​vaš time? Kako se osje​ćaš kad ona iza​đe
iz auta u dva ujutro na​kon što je sli​ni​la s ne​kim ble​sa​vim trgo​vač​kim putni​kom, ili s
Poxyem Lo​ga​nom koji je go​di​na​ma ži​vio s jed​nom crnki​njom? »Mogu li p-p-po​lo​ži​-
ti gla​vu na tvo​je gru​di?« Od tebe mi se smu​či, glu​pa​ne je​dan! Ona nije ništa bo​lja,
samo ti ne znaš tko ti gla​vu nosi. Pustit će te da na nju potro​šiš sav svoj no​vac, a

202
onda će po​bje​ći s ne​kim svod​ni​kom u auto​mo​bi​lu da pro​ve​de osta​tak noći. Da, tako
je to. Ho​ćeš li ti od toga išta izvu​ći? Va​ra​li​ce. Dođi stra​ga, iza kuće ... ja ću ti po​ka​-
za​ti... evo ti... evo ti... evo ti...
Izma​hu​ju​ći divlje ša​ka​ma po​bje​đi​vao je svog fanto​ma i sebe mo​rio do izne​-
moglosti.

Kad je po​šao u ško​lu, Luke je imao ne​ko​li​ko sto​ti​na do​la​ra ušte​đe​vi​ne iz vre​me​na
The Sa​turday Eve​ning Posta. Uzeo je vrlo malo novca od Ganta. Ra​dio je kao ko​no​-
bar, napra​vio molbu za stu​dentski dom, zastu​pao kro​ja​ča koji je izra​đi​vao odje​ću s
ozna​ka​ma nji​ho​va ko​le​dža. Gant se hva​lio tim na​po​ri​ma. Grad je pre​ba​ci​vao du​han
za žva​ka​nje po usti​ma, drsko ki​mao, plju​vao i go​vo​rio:
- Za toga će se momka čuti.
Luke je teško ra​dio da bi se ško​lo​vao kao sva​ki čovjek koji se sam po​di​že na noge.
Pod​no​sio je sva​ku žrtvu. Ra​dio je sve samo nije učio.
Posti​gao je stra​šan uspjeh u društvu, bio je tako izu​ze​tan, tako oso​bi​to na​lik sebi.
U ško​li su se oti​ma​li za nj i obo​ža​va​li ga. Dva​put se posli​je no​go​metnih utakmi​ca pe​-
njao na mrtvač​ka kola i držao pogreb​ne go​vo​re nad sve​uči​lištem Ge​orgia.
Ali usprkos svim na​po​ri​ma on je pod ko​nac tre​će go​di​ne još bio na dru​goj sa svim
izgle​di​ma da na njoj i osta​ne. Jed​nog pro​ljetnog dana na​pi​sao je sli​je​de​će pismo
Gantu:
»S-s-svi​nje koje upravlja​ju ovom usta​no​vom ima​ju nešto pro​tiv mene. P-p-pre​va​-
ri​li su me na pravdi božjoj. Uze​li su mi teško za​ra​đe​ni n-n-no​vac i žele mi ode​ra​ti k-
k-kožu. Oti​ći ću ja u p-p-pra​vu ško​lu.«
Oti​šao je u Pittsburgh i za​poslio se u tvrtki Westingho​use Elec​tric. Tri​put tjed​no
po​ha​đao je ve​černji te​čaj u tehno​loškom insti​tu​tu Carne​gie. Stje​cao je pri​ja​te​lje.
Do​šao je u rat. Posli​je petna​est mje​se​ci pro​ve​de​nih u Pittsburghu pre​se​lio se u
Dayton gdje je do​bio po​sao u tvorni​ci kotlo​va koja se pre​ba​ci​la na izra​du ratnog ma​-
te​ri​ja​la.
S vre​me​na na vri​je​me, lje​ti na ne​ko​li​ko tje​da​na, o Bo​ži​ću na ne​ko​li​ko dana, vra​ćao
se da pro​ve​de prazni​ke sa svo​jom po​ro​di​com. Gantu je uvi​jek do​no​sio pun kovčeg
piva i viski​ja. Taj je deč​ko bio »do​bar pre​ma svo​me ocu«.

203
 19.


Jed​no​ga se posli​je​pod​ne​va u rano lje​to Gant na​gi​njao pre​ko ogra​de i razgo​va​rao s
Janna​ueauom. Bio je ušao u šezde​set petu, uspravno mu se ti​je​lo opusti​lo, po​ma​lo se
i po​gu​ri​lo. Često je go​vo​rio o sta​rosti i ja​di​ko​vao kroz ti​ra​de o uko​če​noj ruci. Obu​zet
sa​mo​sa​ža​lje​njem o sebi je go​vo​rio kao o »jad​nom sta​rom bo​ga​lju koji za sve njih
mora za​ra​đi​va​ti«.
Obrva​vao ga je ne​mar grohle dobi i ra​su​la. Usta​jao je pun sat kasni​je, do​la​zio u
rad​nju na vri​je​me, ali je najve​ći dio dana pro​vo​dio ispru​žen na izli​za​noj kožnoj sofi
u svom ure​du, ili u čavrlja​nju s Janna​de​auom, s je​zi​ča​vim sta​rim Lid​dellom, Cardi​-
acom, i s Faggom Slu​de​rom koji je ulo​žio svo​je bo​gatstvo u dvi​je ve​li​ke zgra​de na
Trgu i ovog časa bio udob​no za​va​ljen u sto​li​cu ispred vatro​gasnog doma, gorlji​vo
brb​lja​ju​ći s čla​no​vi​ma ba​se​ball klu​ba ko​je​mu je on bio glavni oslo​nac. Bilo je prošlo
pet sati, utakmi​ca je već završi​la.
Crnač​ki rad​ni​ci, prlja​vi od bi​je​lih nasla​ga ce​menta, pro​đo​še kraj rad​nje niz​brdo
vra​ća​ju​ći se ku​ća​ma. Ko​či​ja​ši te​retnih kola po​ma​lo se rasprši​še, pogrb​ljen po​li​ca​jac
sju​ri niza ste​pe​ni​ce grad​ske vi​jeć​ni​ce da po​digne zu​ba​lo, a od tržni​ce, iza vi​so​-
kih pro​zo​ra s re​šetka​ma, do​pi​ra​še povre​me​na vriska pi​ja​ne crnki​nje. Ži​vot je po​la​ko
zu​jao kao muha.
Sunce je la​ga​no po​crve​nje​lo, s bre​go​va je pirkao prohla​dan za​puh do​no​se​ći osvje​-
ža​va​ju​će upušta​nje umornoj zemlji, a zra​ku nadu i za​nos ve​če​ri. Vo​doskok je šikljao
spo​rim de​be​lim mla​zom, koji je pa​dao sam na sebe i pljuskao po ba​ze​nu u li​je​nom
ritmu. Neka te​retna kola resko zaklo​pa​ra​ju po kolni​ku; iza vatro​ga​sa​ca trgo​vac Brad​-
ley smo​ta platne​ni krov la​ga​nim škri​pa​vim obrta​ji​ma.
Na dru​goj stra​ni Trga mla​de dje​vi​ce iz istoč​nog di​je​la gra​da po​la​ko su išle kući u
brb​lja​vim sku​pi​na​ma. Došle su u grad u če​ti​ri posli​je pod​ne, pro​še​ta​le ma​lom ave​ni​-
jom gore-do​lje ne​ko​li​ko puta, ušle u neku rad​nju da kupe sitna opravda​nja, i na​po​-
kon otišle u glavni drugsto​re gdje su grad​ski mangu​pi dangu​bi​li i nakla​pa​li u li​je​nim
pažlji​vim sku​pi​na​ma. Tu je bio nji​hov klub, nji​ho​va ka​va​na, nji​ho​vo sasta​ja​lište spo​-
lo​va. Sa sa​mo​po​uzda​nim osmi​je​hom mla​di​ći su se odva​ja​li od sku​pi​na i pristu​pa​li k
ogra​đe​nim sto​lo​vi​ma.
- Zdra​vo! Odakle ste?
- Po​makni​te se malo, gospo​đi​ce. Že​lim s vama razgo​va​ra​ti.
Oči pla​ve kao južno nebo nestašno pogle​da​ju u nasmi​ja​ne sive, dra​žesne se ja​mi​ce
na obra​zi​ma pro​du​be, i najljepša povla​ka u sta​rom do​brom Dixi​eu nježno klizne po
ugla​ča​noj dasci.
Gant je sada pro​vo​dio sate pune uži​va​nja u razgo​vo​ri​ma sa sta​rim pokva​re​nja​ci​ma

204
- nji​ho​ve nagru​va​ne prosto​te od​zva​nja​le su Trgom u vi​so​kom na​puklom hri​pa​nju.
Uve​čer se vra​ćao kući krcat ulič​nih go​vorka​nja, pa je li​zao pa​lac i pod​muklo se smi​-
je​še​ći ispi​ti​vao He​len, pun nade:
- Ona nije ništa bo​lja od obič​ne kurve - a?
- Ha-ha-ha-ha - smi​ja​la se ona po​druglji​vo. - Kako bi ti bilo dra​go da si to znao!
Nje​go​va je dob do​ni​je​la i neke plo​do​ve, pla​ću za dugu službu. Kad je ona uve​čer
do​la​zi​la kući s ko​jom pri​ja​te​lji​com, revno je tje​ra​la dje​vojku u nje​gov zagrljaj. A on
je, očinski vi​ču​ći, »Za​bo​ga, srce! Dođi, po​lju​bi starca«, oštrim brkom utiski​vao po​-
ljupce na nji​ho​ve bi​je​le vra​to​ve, soč​ne usne, hva​ta​ju​ći tvrdo meso nježno svo​jom
zdra​vom ru​kom i bla​go ih nji​šu​ći. One su vrišta​le grle​nom ci​kom od za​do​voljstva,
jer to je tako š-š-š-škaklja​lo.
- Uuuh! Gospo​di​ne Gant! Ha-ha-ha-ha!
- Tvoj je otac tako di​van čovjek - go​vo​ri​le su. - Tako lju​ba​zan u opho​đe​nju.
He​len se ha​laplji​vo na​pa​ja​la na nji​ma. Smi​ja​la se s ja​kim pro​muklim uzbu​đe​njem.
- Hah-ha-ha! Nje​mu se to svi​đa, je li? Na​ža​lost, sta​ri moj, je li tako? Nema više
ševrda​nja.
Razgo​va​rao je s Janna​de​auom, dok su mu oči vrlu​da​le istoč​nim kra​jem Trga.
Ispred rad​nje su pro​la​zi​le prista​le sta​ri​je gospo​đe vra​ća​ju​ći se s tržni​ce. Od vre​me​na
do vre​me​na su se smi​je​ši​le kad bi ga vi​dje​le, a on se du​bo​ko kla​njao. Tako lju​ba​zan
u opho​đe​nju.
- Engleski je kralj - pri​mi​je​ti on - samo fi​gu​ra. On ni izda​le​ka nema to​li​ko moći
ko​li​ko je ima pred​sjed​nik Sje​di​nje​nih drža​va.
- Nje​go​va je vlast stro​go ogra​ni​če​na - reče Janna​de​au grle​no - ali obi​čajnim pra​-
vom, a ne usta​vom. Da​nas je on još uvi​jek je​dan od najmoć​ni​jih vla​da​ra na svi​je​tu. -
Nje​go​vi de​be​li crni prsti pomnji​vo su za​di​ra​li u utro​bu jed​nog sata.
- Po​kojni je kraj Edward, po​red svih svo​jih mana - reče Gant liznuvši pa​lac - bio
mu​dar čovjek. A ovaj pri​jan što ga sada ima​ju nije nitko i ništa. - On se oprezno i lu​-
ka​vo iske​si od za​do​voljstva zbog ve​li​kih ri​je​či pogle​davši kri​omi​ce na Švi​carca da
vidi jesu li osta​vi​le do​jam.
Nje​go​ve ne​mirne oči po​zorno su pra​ti​le hod »kra​lji​ce« Eli​za​beth dok je prista​lo
odje​ve​na prošla mimo rad​nje. Pri​jazno se nasmi​je​ši​la i na tre​nu​tak ba​ci​la ne​po​mu​ćen
pogled na glatke mra​morne plo​če smrti, na iskle​sa​nu ja​njad i na ke​ru​bi​na. Gant se
naklo​ni s mno​go pažnje.
- Do​bra ve​čer, gospo​đo - reče on.
Ona nesta​ne. Tre​nu​tak kasni​je od​luč​no se vra​ti i popne uza ši​ro​ke stu​be. On je
pro​matrao nje​zi​no pri​bli​ža​va​nje s po​ja​ča​nim bi​lom. Dva​na​est go​di​na.
- Kako je gospo​đa? - reče udvorno. - Eli​za​beth, upra​vo sam ka​zao Janna​de​auu da
ste na​jotmje​ni​ja žena u gra​du.

205
 - No, to je vrlo lju​bazno od vas, gospo​di​ne Gant - reče ona hlad​nim od​mje​re​nim
gla​som. - U vas se uvi​jek nađe do​bra ri​ječ za sva​ko​ga.
Ona vrlo pri​jazno kimne Janna​de​auu koji te​me​lji​to za​nji​še svo​jom ve​li​kom
namršte​nom gla​vom i nešto joj promrmlja.
- Ej, Eli​za​beth - reče Gant - u ovih petna​est go​di​na nisi se ni za dla​ku pro​mi​je​ni​la.
Ne vje​ru​jem da si i dana sta​ri​ja.
Njoj je bilo tri​de​set osam go​di​na i bila je ugod​no svjesna toga.
- O, da - reče ona kroz smi​jeh. - Ti to ve​liš samo da mi po​laskaš. Ni​sam više ni ja
pi​lence.
Ima​la je jasnu bli​je​du kožu, ugod​no osu​tu pje​ga​ma, kosu mrkvi​ne boje i tanke
usne pune ve​se​losti. Stas joj je bio vi​tak i jak - u njem više nije bilo mla​dosti. Iz nje​-
zi​na drža​nja izbi​ja​la je od​luč​nost, otmje​nost i izu​zetnost.
- Kako su dje​vojke, Eli​za​beth? - upi​ta on lju​bazno.
Nje​zi​no se lice oža​losti. Poč​ne ski​da​ti ru​ka​vi​ce.
- Zbog toga sam došla da te vi​dim - reče. - Prošlo​ga sam tjed​na jed​nu izgu​bi​la.
- Da - reče Gant snužde​no - bilo mi je žao kad sam čuo.
- Bila mi je najbo​lja dje​vojka od svih - reče Eli​za​beth. - Uči​ni​la bih sve na svi​je​tu
za nju. Ura​di​li smo sve što smo mogli - doda. - Zbog toga se ne mogu pre​ko​ra​va​ti.
Ci​je​lo sam vri​je​me uz nju ima​la li​ječ​ni​ka i dvi​je bolni​čarke.
Ona otvo​ri crnu kožnu ruč​nu torbi​cu, uba​ci u nju ru​ka​vi​ce, izvu​če pla​vo obrub​lje​ni
rupčić i poč​ne tiho pla​ka​ti.
- Hu-hu-hu-hu-hu - reče Gant tre​su​ći gla​vom. - Šte​ta, šte​ta, šte​ta. Dođi u moj ured
- reče. Oni uđu i sjed​nu. Eli​za​beth ota​re oči.
- Kako se zva​la? - upi​ta on.
- Zva​li smo je Lily - puno joj je ime bilo Lilli​an Reed.
- Hej, pa ja sam znao tu dje​vojku - klikne on. - Go​vo​rio sam s njom nema ni dva
tjed​na tome.
- Da - reče Eli​za​beth - umrla je tako naglo - jed​no krva​re​nje za dru​gim, ov​dje do​-
lje. - Do​takne svo​ju trbušnu šuplji​nu. -»Nitko nije ni znao da je bila bo​lesna do
prošle sri​je​de. U pe​tak je više nije bilo. - Pa opet zapla​če.
- T-t-t-t-t-t - zakvo​ca on ža​losti​vo. - Šte​ta, šte​ta. Bila je li​je​pa kao sli​ka.
- Vo​lje​la sam je od sveg srca, gospo​di​ne Gant - reče Eli​za​beth - kao da mi je bila
kćerka.
- Ko​li​ko joj je bilo go​di​na? - upi​ta on.
- Dva​de​set i dvi​je - reče Eli​za​beth, briznuvši po​no​vo u plač.
- Kakva ža​lost! Kakva ža​lost! - slo​ži se on. - Je li ima​la koga od roda?
- Ni​ko​ga kome bi bilo sta​lo do nje - reče Eli​za​beth. - Majka joj je umrla kad je
ima​la tri​na​est go​di​na - ro​di​la se vani u Be​etree Forku - a otac - doda ona ozlo​je​đe​no

206
- je obič​na sta​ra svi​nja i ni​kad ništa nije uči​nio za nju ni za bilo koga dru​go​ga. Nije
joj čak do​šao ni na pogreb.
- Bit će kažnjen - reče Gant zloslutno.
- Ako ima boga na ne​be​si​ma - potvrdi Eli​za​beth - do​past će pakle​nih muka. Sta​ra
svi​nja! - nasta​vi ona kre​posno. - Na​dam se da će tru​nu​ti!
- U to mo​žeš biti si​gurna - reče on mrko - da će tru​nu​ti. Ah, gospo​de. - On tužno
potre​se gla​vom i utihne na tre​nu​tak.
- Šte​ta, šte​ta - promrmlja. - Tako mla​da. - Pa osje​ti ča​so​vi​to slavlje što ga svi lju​di
osje​ća​ju kad čuju da je netko umro. Ta​ko​đer i ča​so​vit je​zo​vit strah. Šezde​set če​ti​ri.
- Vo​lje​la sam je od sveg srca - reče Eli​za​beth - kao da je bila moje di​je​te. Tako
mla​da dje​vojka, ci​je​li je ži​vot bio pred njom.
- To je pri​lič​no tužno kad čovjek do​bro razmisli - reče on - jest, tako mi boga.
- A bila je tako krasna dje​vojka, gospo​di​ne Gant - reče Eli​za​beth meko pla​ču​ći. -
Ima​la je pred so​bom sjajnu bu​duć​nost. Ima​la je više mo​guć​nosti nego ja, a
pretpostavljam da znaš - izrekne ona skromno - što sam ja postigla.
- Hej - klikne on sme​te​no - ti si bo​ga​ta žena, Eli​za​beth -do vra​ga ako misliš da
nisi. Imaš nekretni​na po ci​je​lom gra​du.
- Ja ne bih baš tako rekla - od​go​vo​ri ona - ah imam do​voljno da ci​je​li ži​vot više
ništa ne ra​dim. Mo​ra​la sam ci​je​lo​ga ži​vo​ta teško ra​di​ti. Od sada sam od​lu​či​la da ni
prstom više ne maknem.
Ona ga pri​jazno pogle​da sa sra​mežlji​vim osmi​je​hom i takne ču​pe​rak svo​je fine
kose ma​lom vještom ru​kom. On ju je po​zorno pro​matrao, primje​ću​ju​ći sa za​do​-
voljstvom nje​zi​ne čvrste bo​ko​ve bez stezni​ka u ti​jesno skro​je​noj ha​lji​ni i sklad​ne du​-
gač​ke noge koje su nesta​ja​le u li​je​pim pa​pu​či​ca​ma od štavlje​ne kože. Bila je čvrsta,
jaka, opra​na i prista​la - oko nje je leb​dio blag mi​ris jorgo​va​na; on joj pogle​da u
blista​ve svi​jetlo​si​ve oči i vi​dje da je ona pra​va ve​li​ka dama.
- Tako mi boga, Eli​za​beth - reče - ti si krasna žena.
- Ima​la sam ure​dan ži​vot - reče ona. - Pa​zi​la sam na sebe.
Oni su se odu​vi​jek pozna​va​li - od prvog susre​ta. Nije među nji​ma bilo ispri​ka, pi​-
ta​nja, od​go​vo​ra. Svi​jet je oko njih nesta​jao. U ti​ši​ni su slu​ša​li šum vo​dosko​ka i
vrištav prostač​ki smi​jeh s Trga. On uze knji​gu mo​de​la sa sto​la i poč​ne lista​ti do​pad​-
lji​vo opremlje​ne stra​ni​ce. Na nji​ma su bih pri​ka​za​ni skromni blo​ko​vi mra​mo​ra iz
Ge​orgi​je i gra​ni​ta iz Vermonta.
- Ne že​lim ništa od toga - reče ona nestrplji​vo. - Već sam se od​lu​či​la. Ta znam što
že​lim.
On je izne​na​đe​no pogle​da. - A što to?
- Že​lim onog anđe​la vani.
Nje​go​vo je lice bilo pre​ne​ra​že​no i nesklo​no. Ku​tak nje​go​vih tankih usa​na se zgrči.

207
Nitko nije znao ko​li​ko je on vo​lio tog anđe​la. Javno ga je zvao svo​jim bi​je​lim slo​-
nom. Prokli​njao ga je i go​vo​rio da je bio bu​da​la kad ga je na​ru​čio. Šest je go​di​na sta​-
jao na tri​je​mu, izlo​žen vjetru i kiši. Sad je već bio smeđ i uplju​van od muha. Ali je
sti​gao iz Ita​li​je iz Carra​re i krhko držao ka​me​ni lji​ljan u ruci. Dru​ga je ruka bila po​-
dignu​ta na bla​goslov, nespretno se osla​njao na prste jed​ne su​ši​ča​ve noge, a glu​po lice
se smi​je​ši​lo nježnim ka​me​ni​tim idi​otizmom.
U pro​va​la​ma bi​je​sa Gant je po​ne​kad usmje​ra​vao vrhu​nac pogrda na anđe​la. - So​-
to​no pakle​na! - urlao je. - Ti si me osi​to​rio, ti si me uništio, ti si prokleo moje ne​moć​-
ne dane, a sad ho​ćeš da me zgnje​čiš do smrti, strašno, grozno i ne​na​ravno ču​do​vište
kakvo jesi.
Ali bi po​ne​kad u pi​janstvu pla​ču​ći pao na ko​lje​na pred njim, do​zi​vao Cynthiu, i
mo​lio nje​go​vu lju​bav, oprost i bla​goslov za grešnog ali po​kajnič​kog dje​ča​ka. S Trga
se čuo smi​jeh.
- Što je? - reče Eli​za​beth. - Zar ga ne​ćeš pro​da​ti?
- Mno​go će te sta​ja​ti, Eli​za​beth - reče on ne​odre​đe​no.
- Nije važno - od​go​vo​ri ona potvrd​no. - Ja imam novca. Ko​li​ko pi​taš?
On je šu​tio razmišlja​ju​ći na tre​nu​tak o mjestu na ko​je​mu je anđel sta​jao. Znao je
da nema ništa čime bi pokrio ili zaklo​nio to mjesto - ono je ostavlja​lo golo grotlo u
nje​go​vu srcu.
- U redu - reče. - Dat ću ti ga za ono​li​ko ko​li​ko sam ga ja pla​tio - 420 $.
Ona uze de​beo snop novča​ni​ca iz torbi​ce i iz​bro​ji mu no​vac. On ga gurne natrag.
- Ne. Pla​ti mi kad završim po​sao i kad ga posta​vim. Ti že​liš i neki natpis, je li
tako?
- Da. Tu je nje​zi​no puno ime, go​di​ne, mjesto ro​đe​nja i sve osta​lo - reče ona da​ju​ći
mu ispi​sa​nu omotni​cu. - Htje​la bih i neku pjesmi​cu - nešto što pri​li​či mla​doj dje​vojci
ova​ko po​ko​še​noj.
On izvu​če iša​ra​nu knji​ži​cu iz zid​ne udu​bi​ne i poč​ne lista​ti stra​ni​ce s natpi​si​ma, či​-
ta​ju​ći joj tu i tamo po​ne​ki četve​rostih. Na sva​ki je ona od​ma​hi​va​la gla​vom. Na​po​kon
on reče:
- Što misliš o ovo​me, Eli​za​beth? - Pa pro​či​ta:

U cvi​je​tu sve​nu nje​na lje​po​ta,
Ni mla​dost svo​ju još ne pro​đe;
Ne spozna lju​ba​vi ni ži​vo​ta,
Zovnu je bog i ona pođe.

Al šapće vje​ra kroz la​hor pusti:
Ne​mojte za njom ro​nit suze.

208
 Tu ona vašu lju​bav pusti,
Ali na nebu veću uze.

- O, to je divno - divno - reče ona. - Neka bude to.
- Da - potvrdi on - ja mislim da je ovo najbo​lje.
Oni usta​nu u hlad​nom pljesni​vom mi​ri​su nje​go​va ure​da. Nje​zin otmje​ni stas do​pi​-
rao je nje​mu do ra​me​na. Ona za​kopča ru​ka​vi​ce od ja​re​će kože na ru​ži​častim jastu​či​-
ći​ma svo​jih dla​no​va i osvrne se oko sebe. Nje​go​va izli​za​na sofa nasla​nja​la se na je​-
dan zid: na koži se pozna​vao trag nje​go​va duga ti​je​la. Ona ga pogle​da. Lice mu je
bilo tužno i ozbiljno. Sje​ća​li su se.
- Davno je to bilo, Eli​za​beth - reče on.
Po​la​ko su pošli pre​ma izla​zu kroz re​do​ve mra​mo​ra. Stra​ža​re​ći iza drve​nih vra​ta
anđeo je od​sutno bu​ljio ispred sebe. Janna​de​au uvu​če svo​ju ve​li​ku gla​vu kao kornja​-
ča još dub​lje u zaštitni oklop ši​ro​kih ra​me​na. Oni iza​đu na tri​jem.
Mje​sec je već vi​sio, kao svo​ja vlasti​ta utva​ra, na čistom opra​nom ve​černjem nebu.
Dje​ča​čić s praznom torbom za razno​še​nje no​vi​na žustro pro​makne, za​do​voljno ši​re​ći
pje​ga​ve noz​drve od gla​di i za​mišlje​na mi​ri​sa ve​če​re. On minu, i na tre​nu​tak, dok su
oni sta​ja​li na rubu tri​je​ma, kao da se sav ži​vot sle​dio u sli​ci: vatro​gasci i Fagg Slu​der
vi​dje​li su Ganta, pro​ša​pu​ta​li i sada gle​da​li pre​ma nje​mu; je​dan se po​li​ca​jac na vi​so​-
kom tri​je​mu po​li​cijske sta​ni​ce nagnuo pre​ko ogra​de i zu​rio; na bli​žem kra​ju sre​-
dišnjeg travnja​ka ispod vo​dosko​ka je​dan se farmer sagnuo da pije ispod grgo​lja​va
mla​za, uspra​vio se mo​kar i motrio; iz po​reznog ure​da na katu Grad​ske vi​jeć​ni​ce gle​-
dao je Yancey, go​lem, de​beo, u ko​šu​lji. I za se​kundu lako bilo vo​dosko​ka sta​de, ži​vot
se za​usta​vi kao za​drža​na kretnja u ne​izvjesnosti fo​togra​fi​je, a Gant osje​ti da se sam
giba pre​ma smrti u svi​jet pri​vi​đe​nja, kao što čovjek 1910. go​di​ne može naći sebe u
sli​ci snimlje​noj na tlu izložbe u Chi​ca​gu, kad je imao tri​de​set go​di​na i crne brko​ve,
i sje​ti​ti se, pri​mi​je​tivši užurba​ne žene i muškarce s po​lu​ci​lin​dri​ma, uhva​će​ne u kli​ja​-
nju jed​ne se​kunde, mrtvog hipa, i tra​ži​ti izvan gra​ni​ca sli​ke ono što je tamo bilo (on
je znao da je bilo); ili kao što sta​ri ratnik nađe sebe na​lakće​na pokraj Ulysse​sa
Granta, na sli​ka​ma iz Gra​đanskog rata, pri​je marša, pa vidi ne​kog po​kojni​ka na ko​-
nju; ili bi tre​ba​lo da ka​žem, kao što neki pro​mo​vi​ra​ni pro​fe​sor po​no​vo nađe sebe u
mla​dosti pred ša​to​rom u Škotskoj, i pri​mi​je​ti davno izgub​lje​ni i davno za​bo​ravlje​ni
štap za kri​ket, i lice pjesni​ka koji je umro, i neke mla​di​će i uči​te​lja ona​ko kako su
izgle​da​li onih du​gih prazni​ka kad su uči​li po de​vet sati dnevno za »diplomski«.
Gdje su sada? Gdje će za​tim? Gdje na​kon toga?

209
 20.


Gant je ti​je​kom ovih go​di​na, kad su He​len i Luke, pre​ma ko​ji​ma je ga​jio najdub​lju
lju​bav, ve​lik dio vre​me​na bili od​sutni, ži​vio na​izmje​nič​no bo​ra​ve​ći kod kuće i kod
Eli​ze. Mrzio je sa​mo​tan ži​vot i stra​ho​vao od nje​ga, ali je du​bo​ko u nje​mu bila uko​ri​-
je​nje​na na​vi​ka i nije mu se mi​li​lo mi​je​nja​ti pozna​tu la​god​nost vlasti​tog doma za golu
zi​mo​mo​ru Eli​zi​na svra​tišta. Njoj nije bilo dra​go da do​la​zi. Hra​ni​la ga je pri​lič​no
rado, ali su joj nje​go​va za​no​vi​je​ta​nja i no​ći​va​nja, sve du​lja i sve češća otkad mu nije
bilo kće​ri, sme​ta​la više nego ika​da ra​ni​je.
- Ti imaš svo​ju kuću - vi​ka​la je čangri​za​vo. - Zašto u njoj ne sto​jiš? Ja ne že​lim da
mi ov​dje stva​raš nepri​li​ke.
- Otre​si ga se - ste​njao je on gorko. - Otre​si ga se. Nek lomi kosti na​oko​lo, prosjak
koji ni​ka​mo ne spa​da. Ah, gospo​de! Sta​ri vuč​ni konj je pro​šao svo​je. Nje​go​va je trka
završi​la. Izba​ci​te ga: sta​ri bo​galj više ne može pri​bavlja​ti na​mirni​ce, pa će ga sada
izba​ci​ti na sme​tište, ne​mi​la i na​kazna ču​do​višta kakva jesu.
Ali je osta​jao u Dixi​elandu dokle god je ne​ko​ga tamo bilo da ga slu​ša: on je jad​noj
sku​pi​ni zimskih sta​na​ra do​ča​ra​vao di​vo​te. Glad​no su gu​ta​li sav onaj dra​ma​tič​ni uži​-
tak s ko​jim je on, nji​šu​ći se u ve​li​koj sto​li​ci za lju​lja​nje kraj rasplamsa​le vatre u sa​lo​-
nu, pri​čao i prepri​ča​vao le​gende koje je do​ži​vio; uzi​mao je neki ro​mantič​ni do​ga​đaj i
pred nji​ho​vim ga oča​ra​nim oči​ma uljepša​vao, raspre​dao, na​do​pu​nja​vao. Ci​je​la je mi​-
to​lo​gi​ja nasta​ja​la dok su oni razro​ga​če​nih oči​ju slu​ša​li:
Ge​ne​ral Fitzhugh Lee za​te​gao je uzde pred dje​ča​kom s farme i pi​tao da se na​pi​je
vode; kad je iska​pio ci​je​lo hrasto​vo ve​dro, po​tanko ga je ispi​tao o najbo​ljim pu​to​vi​-
ma pre​ma Gettysburgu, za​ni​mao se da li je vi​dio nepri​ja​teljske odre​de, za​pi​sao mu
ime u knji​ži​cu i oti​šao go​vo​re​ći svo​me šta​bu: »Taj će se dje​čak istaknu​ti. Ne​mo​gu​će
je po​bi​je​di​ti nepri​ja​te​lja koji rađa takve si​no​ve.«
Indi​janci, kraj ko​jih je pri​ja​teljski pro​šao dok je ja​hao u pusti​nju New Mexi​ca na
ma​garcu tra​že​ći neku sta​rinsku tvrđa​vu, sad su za njim pod​bo​li ko​nje s ratnič​kim
pokli​kom i zlom na​ka​nom da ga skalpi​ra​ju. On je bi​jesno pro​ja​hao kroz urne​-
bes crve​no​ko​žač​kih sela i u zad​nji čas se sklo​nio kod dvo​ji​ce sto​ča​ra.
Lo​po​va, koji je u glu​ho doba noći ušao u nje​go​vu sobu u New Orle​ansu i po​ku​pio
mu odje​ću, s ko​jim se očajno bo​rio na podu, sad je gol go​nio se​damna​est (ne pet)
blo​ko​va niz uli​cu Ca​nal.

Ne​ko​li​ko puta tjed​no išao je na kino pred​sta​ve, vo​dio Euge​nea i sje​dio u dvo​ra​ni,
pognut napri​jed i potpu​no zgrb​ljen, dok se cio film ne bi dva​put pri​ka​zao. Izla​zi​li su
u de​set i pol ili je​da​na​est na hla​dan zvo​nak ploč​nik, u pust i smrznut svi​jet - u mrtav

210
grad zatvo​re​nih rad​nji, ure​đe​nih izlo​ga, kro​jač​kih i kitni​čarskih lu​ta​ka što vošta​nom
ra​došću po​zi​ra​ju u sle​đe​noj ti​ši​ni.
Na Trgu mli​tav vo​doskok pljusne tu​pim mla​zom mrzle vode po svom sve deb​ljem
le​de​nom okvi​ru. Lje​ti se oštar mlaz rasprska​va u obla​ke kaplji​ca. Kad ga zavrnu, on
klo​ne - i to je na​lik vo​dosko​ku. Nije pu​hao vje​tar.
Pogle​da uprta u čisti ce​mentni ploč​nik Gant je ko​ra​čao i dra​ma​tič​no mrmljao
sastavlja​ju​ći opis sli​ke. Hla​dan če​lik no​vih ši​va​ćih stro​je​va blistao je u tmurnu
svjetlu. Zgra​da Singer. Najvi​ša na svi​je​tu. Zu​ja​nje Eli​zi​na stro​ja dok šije. Igla ti pro​-
ši​je prst dok nisi ni trepnuo. On se trgne. Prošli su kraj Slu​de​ro​ve zgra​de na uglu
Trga i okre​nu​li li​je​vo. Samo od ove do​bi​va 700 $ mje​seč​no na​jamni​ne za ure​de.
Izlog na uglu bio je pun gu​me​nih štrcaljki i termos-boca. Pijte coca-colu. Kažu da je
re​cept ukrao od neke sta​re brđanke. Sada 50,000.000 $. Same spi​ri​ne. Bo​lje lo​ka​ti
kod Wo​oda. Ov​dje je presla​bo. Nje​mu se ne​davno do​pao okus pića, po​pi​je če​ti​ri do
pet čaša dnevno.
D. Stern je na tom uglu pri​je dva​de​set go​di​na imao brvna​ru dok je Fagg nije ku​-
pio. Pri​pa​da​la je tvrtki Paston. Mo​gao ju je ku​pi​ti za ba​ga​te​lu. Da​nas bo​gat čovjek.
Sad se D. pre​se​lio u North Main. Ži​dov je bo​gat. Zgrnuo bla​go na ko​ba​si​ca​ma. Vru​-
će, svje​že, iz lonca bje​že. Da nije zima, bilo bi rima. Tri​na​este​ro dje​ce - sva​ke je go​-
di​ne ro​di​la jed​no. Bila je šira nego duža. Sva posta​nu de​be​la. Svi rade. Si​no​vi pla​ća​-
ju ocu za hra​nu. Moj ni​je​dan, mo​žeš biti si​gu​ran. Hoće Ži​do​vi.
Grba​vac - kako su ga ono zva​li? Nesla​na šala pri​ro​de. Ah, gospo​de! Gdje li je sada
sta​ri John Bunny? Ne​kad su mi se do​pa​da​li nje​go​vi filmo​vi. Oh, da. Umro je.
Onaj čisti nji​hov pogled na kra​ju, kad je on lju​bi, sa​nja​rio je Euge​ne. Kasni​je -
topli​ji kra​je​vi. Nje​ne duge tre​pa​vi​ce po​vi​je​ne niz vlažne oči - nije mogla iz​drža​ti nje​-
gov pogled. Slatke su joj usne drhta​le od že​lje, dok se on, drže​ći je če​lič​nim stiskom,
nagnuo nad ono po​datno ti​je​lo i glad​nim po​ljupci​ma cje​li​vao nje​na usta. Zra​ke sunca
na po​mo​lu trga​le su purpu​ran ne​beski svod prasko​zorja. Stra​nac. Ne bi vri​je​di​lo da
se kaže idu​ćeg jutra. Ima​ju de​beo sloj žute boje pre​ko ci​je​log lica. U me​đuvre​me​nu,
Sta​ra Engleska. Da mi je zna​ti što reknu jed​no dru​go​me. Mislim da su pri​lič​no
napra​ši​ti.
Nije se uzne​mi​rio zbog mu​nje​vi​tog uvje​re​nja. Dru​gi je bio bo​lji. Razmišljao je o
Strancu. Če​lič​no-sive oči. Mirno lice. Osmi​nu se​kunde brže po​te​že nego itko dru​gi.
Bill Hart s dva re​volve​ra. Anderson iz Essa​naya. Jaki šutlji​vi lju​di.
On lupi ru​kom po stražnji​ci, oštro cmokne i oki​ne ubo​ji​tim ka​žiprstom na kantu za
sme​će, rasvjetni stup, bri​ja​čev znak trza​ju​ći za​pešćem. Gant se po​me​te u sastavlja​nju
i za​bri​nu​to ga pogle​da. Pa nasta​ve ho​da​ti.
Do​šao je dan kad pro​lje​će po​no​vo kiti zemlju cvi​je​ćem. Ne, ne - to ne. Tada je sve
po​tamnje​lo. Sli​ka zga​že​na lji​lja​na na zemlji. To zna​či da ju je na​pu​nio. Umjetnost.

211
Na​pu​nio si je so​bom, slatkim če​dom. Sad ne mo​žeš oti​ći. Zašto? Zato što - zato što -
ona sra​mežlji​vo obo​ri oči, obra​zi joj se po​la​ko za​crve​ne. On je ble​nu​to pogle​da je​dan
tren, za​tim nje​gov za​ču​đen pogled pad​ne - (Do​bro je!) - na neku stvarcu koju je
nervozno pre​tu​ra​la po ru​ka​ma i nje​mu sva​ne pred oči​ma. Ona se za​ru​me​ni i po​ku​-
ša sakri​ti ka​pu​tić iza sebe. O bože! Nje​ga oza​ri svjetlost. Za​ista misliš? Ona mu pri​đe
u pla​ču, na​po​la smi​ju​ći se, na​po​la je​ca​ju​ći i za​ri​je mu pod vrat svo​je vre​lo lice. Ti
ludi dje​ča​če! Na​ravno da mislim (svi​njo jed​na!).
Mala ple​sa​či​ca. Uz raz​blud​nič​ki osmi​jeh i premješta​nje vlažne ci​ga​re Faro Jim je
la​ga​no mi​je​šao snop ka​ra​ta i u nju upi​rao svoj gra​bežlji​vi pogled. U ulašte​nim
čizma​ma nož, u zavrnu​tom ru​ka​vu mali re​volver i tri asa, u srcu umi​lja​to umorstvo.
Ali hlad​nim si​vim oči​ma Stranca ništa nije izmaklo. Ne​uzne​mi​re​no je pio svoj viski i
okre​nuo se od ogle​da​la s razla​ja​nim koltom upra​vo jed​nu šesti​nu se​kunde pri​je nego
što je koc​kar mo​gao opa​li​ti. Faro za​kašlje i la​ga​no se ova​li napri​jed na pod.
Nije se čulo zvu​ka u pretrpa​noj prosto​ri​ji Triple Y. Lju​di su sta​ja​li kao ska​me​nje​ni.
Lica Bad Billa i dvo​ji​ce Meksi​ka​na​ca prlja​vo bli​je​da. Na​po​kon pro​go​vo​ri še​rif, okre​-
ću​ći se s uža​som od ne​po​mič​na ti​je​la na pi​lo​vi​ni poda.
- Tako ti boga, stranče - izba​ci on - ni​sam ni u snu po​mišljao da posto​ji čovjek koji
bi bio brži od Fa​roa. Kako se zo​veš?
- U obi​teljskoj bi​bli​ji doma, pri​ja​ne - otegne Stra​nac - piše Euge​ne Gant, ali me
ov​dje če​ljad obič​no zove Južni duh.
Iz go​mi​le se za​ču​je lak ša​pat ču​đe​nja.
- Bože! - netko pro​tisne. - To je Duh!
Kad se Duh okre​nuo da mirno ispi​je svo​je ra​ni​je piće, nađe se li​cem u lice s ma​-
lom ple​sa​či​com. Dvi​je krupne kaplje navru iz pro​zirnih du​bi​na nje​nih bistrih oči​ju i
toplo kanu na nje​go​vu prepla​nu​lu ruku.
- Kako da ti se zahva​lim! - pla​ka​la je. - Spa​sio si me od sud​bi​ne koja je gora od
smrti.
Ali Duh, koji se mno​go puta su​očio sa smrću a da nije trepnuo tre​pa​vi​com, nije se
mo​gao sada su​oči​ti s ne​čim što je vi​dio u paru ve​li​kih sme​đih oči​ju. Ski​ne som​bre​ro
i stid​lji​vo ga poč​ne gužva​ti svo​jim krupnim ru​ka​ma.
- Ovaj, sve je u redu, gospo​đo - pro​mu​ca nespretno. - Sa za​do​voljstvom sto​jim na
uslu​zi sva​koj dami.
Dotle su dva barme​na pre​ba​ci​li stolnjak pre​ko Fa​roa Jima, od​ni​je​li nje​go​vo mlo​ha​-
vo ti​je​lo u stražnju sobu i vra​ti​li se na svo​je mjesto iza šanka. Go​mi​la se okuplja​la u
ma​lim sku​pi​na​ma, smi​ja​li su se i uzbu​đe​no go​vo​ri​li; u jed​nom času kla​vi​rist poč​-
ne lu​pa​ti neki napjev po izli​za​nom kla​vi​ru, glazba odjekne u taktu valce​ra.
U to su vri​je​me na Divljem za​pa​du strasti bile pri​mi​tivne, osve​ta nagla i nagra​da
ne​posred​na.

212
 Uz dvi​je ja​mi​ce po​ja​vi se niz mli​ječ​no bi​je​lih zuba.
- Že​li​te li ple​sa​ti sa mnom, gospo​di​ne Duše? - ma​zi​la se ona.

Mu​či​le su ga teške misli o lju​bavnoj tajni. Cisto ali strastve​no. Sve je na​izgled pro​-
tiv nje, to je isti​na. Za​dah kle​ve​te. Ra​di​la je u kući gri​je​ha, ah je nje​zi​no srce bilo
čisto. Što se može, osim ovo​ga, reći pro​tiv nje? Sa za​do​voljstvom je razmišljao o
ubojstvu. Dje​čjim je oči​ma gle​dao svo​je istri​jeb​lje​ne nepri​ja​te​lje. Lju​di su u filmo​vi​-
ma umi​ra​li na​silno, ali li​je​po. Bum-bum, zbo​gom, momci, sa mnom je svrše​no. Kroz
gla​vu ili srce - rupa je čista, nema krvi. Ostao je ne​vin. Da li im cri​je​va ili mo​zak
cure na​po​lje? Žitka kaša na mjestu gdje je bilo lice, bra​da razne​se​na. Ili onaj dru​gi
do​lje - ruka mu za​leprša zra​kom kao kri​lo: zgro​zio se. Ako izgu​biš i to? Go​to​vo je,
umri. Grlo mu se stegne od tjesko​be.
Sa​vi​li su istoč​no duž uli​ce Aca​demy, na​kon što su skre​nu​li desno s kratkog repnog
do​datka što je izla​zio na sje​ve​ro​istoč​ni ugao Trga. Dje​ča​kov je mo​zak go​rio od svi​-
jetlih te​ku​ćih sli​ka, oštrih po​put dra​gu​lja, promjenlji​vih po​put ka​me​le​ona. Nje​gov je
ži​vot bio sje​na sje​ne, igra u igri. Posta​jao je ju​nak-glu​mac-zvi​jezda, gospo​dar filma,
lju​bavnih li​je​pih filmskih kra​lji​ca, ju​na​čan kao nje​go​ve ulo​ge, s nad​moć​nom
stvarnošću sve​ga to​bo​že izmišlje​no​ga. On je bio Duh i onaj što je igrao Duha, zbog
čega se le​genda pre​ki​va​la u či​nje​ni​cu.
On je bio sva​ki od onih ju​na​ka ko​ji​ma se di​vio i po​bjed​nik u lje​po​ti, ple​me​ni​tosti i
pra​voj sna​zi nad oni​ma koje je pre​zi​rao jer su stalno bili nad​moć​ni i za​uvi​jek li​je​pi i
do​bri i dra​gi že​na​ma. Nje​ga je oda​bra​lo i vo​lje​lo jato me​đu​na​rod​nih pozna​tih lje​po​ti​-
ca, vampo​va i ne​oka​lja​nih slatkih dje​vo​ja​ka, na čelu s rasnim pla​vu​ša​ma: sve su se
natje​ca​le za nje​go​vu naklo​nost, a neke be​zob​zirni​je slu​ži​le su se i ne​do​pušte​nim
sred​stvi​ma da ga za​do​bi​ju. Nji​ho​ve bistre oči po​di​za​le su se k nje​mu u vječ​nom skla​-
pa​nju: on se kre​posno gostio nji​ho​vim po​nu​đe​nim usna​ma i, na​kon što je su​kob bio
završen, ubojstvo posve​će​no i kre​post okru​nje​na, od​la​zio je sa svo​jom si​re​nom u
prikla​dan žar stalno za​la​ze​ćeg sunca.
Za​ža​re​na lica on hitro pogle​da Ganta sa stra​ne izvi​ja​ju​ći svo​jim uko​če​nim vra​tom.

Pre​ko puta kalci​je​va svjetlost iz svje​tiljke s ugla hlad​no je ku​pa​la novo pro​če​lje od
ope​ka ka​za​lišta Orphe​um. Ci​je​log ovog tjed​na Gus No​lan i nje​go​ve Breskve iz Ge​-
orgie. Ta​ko​đer Če​ti​ri ko​mi​ča​ra i gospo​đi​ca Bob​bie Du​ka​ne iz Pi​ed​monta.
Ka​za​lište je bilo mrač​no. Dru​ga pred​sta​va je bila završi​la. Gle​da​li su ra​dozna​lo na
pla​ka​te pre​ko puta. Gdje su bile Breskve u ovoj ti​ši​ni? Sad su u Athensu, navrh Trga.
Tamo su uvi​jek posli​je išle. Gant pogle​da na svoj sat. Je​da​na​est i dva​na​est. Ve​li​ki
Bill Messi​er vani vrti pa​li​cu i pro​matra ih. Na sto​li​ca​ma kraj šanka de​se​tak mo​ma​ka
i be​ća​ra što oči​ju​ka​ju. Imam auto na​po​lju. Ote​ža​no lju​ba​ka​nje. Kasni​je, Ge​no​ve​va na

213
uli​ci Li​berty. Sve su one tamo. Ša​pu​ta​nja. Bat ko​ra​ka. Ra​ci​ja.
Dje​vojke iz do​brih po​ro​di​ca; neke od njih, pretpostavljam, po​misli Gant.
Na​suprot baptistič​koj crkvi mrtvač​ka su kola bila do​vu​če​na ispred Gorha​mo​va
pogreb​nog za​vo​da. Jed​no svjetlo je tmurno gorje​lo kroz paprat. Tko bi to mo​gao
biti? ču​dio se on. Gospo​đi​ca Annie Patton teško bo​lesna. Prošla osamde​se​tu. Neki
su​ši​ča​vac iz New Yorka. Mali Ži​dov ši​ljasta lica. Stalno netko. Jed​na​ko če​ka​ju ne​iz​-
bježnu uru. Ah, gospo​de!
Za​bo​ra​vivši na glad razmišljao je o pogreb​ništvu i pogreb​ni​ci​ma, oso​bi​to o gospo​-
di​nu Gorha​mu. On je bio čovjek žute kose i bi​je​lih obrva.
Če​kao je da se njo​me ože​ni dok nije umro onaj bo​ga​ti Ku​ba​nac; tako su mogli na
svad​be​no pu​to​va​nje u Ha​va​nu.
Kraj baptistič​ke crkve skre​nu niz uli​cu Spring. Ovo je za​ista kao grad mrtva​ca, po​-
misli Euge​ne. Po​sut le​de​nim injem smrznu​ti grad je le​žao obamro u transu ispod zvi​-
jezda. Ži​vot je leb​dio u ne​izvjesnosti. Ništa nije sta​ri​lo, ništa se nije raspa​da​lo, ništa
nije umi​ra​lo. Bila je to po​bje​da nad vre​me​nom. Kad bi ve​li​ki de​mon za​puc​ke​tao
prsti​ma i cio ži​vot na zemlji za​usta​vio za je​dan tre​nu​tak koji bi tra​jao sto go​di​na, tko
bi pri​mi​je​tio razli​ku? Svi do jed​no​ga Uspa​va​ne lje​po​ti​ce. Ako se pro​bu​diš, zovi me
ra​ni​je, zovi me ra​ni​je, majko dra​ga.
Po​ku​ša​vao je nazre​ti ži​vot i gi​ba​nje iza zi​do​va, i nije uspio. Sve što je živje​lo bili
su Gant i on. Jer kuća ništa ne otkri​va: iza nje​zi​na mirna lica može se zbi​ti umorstvo.
Mislio je da je Tro​ja mo​ra​la ovakva biti - savrše​na, ne​istru​la, kao na dan kad je
Hektor po​gi​nuo. Samo nju su za​pa​li​li. Nje​ga je oča​ra​va​la sli​ka - na​la​zi​ti sta​re gra​do​-
ve kakvi su bili, ne​po​ru​še​ne. Izgub​lje​na Atlanti​da. Grad Ys. Sta​ri izgub​lje​ni gra​do​vi,
po​to​nu​li u more. Ve​li​ke puste ne​uru​še​ne uli​ce odje​ki​va​le su pod nje​go​vim usamlje​-
nim no​ga​ma; obi​la​zio je prostra​ne arka​de, stu​pao pre​dvorji​ma, ci​pe​le su mu zvo​ni​le
po plo​ča​ma hra​ma.
Ili da ga osta​ve sama, bujno je sa​nja​rio, sa sku​pi​nom li​je​pih žena u gra​du odakle
su svi po​bjegli od uža​sa pred ku​gom, potre​som, vulka​nom ili ko​jom dru​gom pri​-
jetnjom na koju je on, pri​lič​no sretno, bio imun. Pa​lu​ca​ju​ći istanča​no je​zi​kom vi​dio
je sebe kako sla​dostrasno dangu​bi po slasti​čarni​ca​ma i trgo​vi​na​ma ži​ve​ža, gu​ta​ju​ći
kao ana​konda uve​ze​ne poslasti​ce: prvo​razred​ne ri​bi​ce iz Ru​si​je, Francuske i Sardi​ni​-
je; bu​to​vi crni kao ugljen iz Engleske; zre​le masli​ne, breskve u ra​ki​ji, čo​ko​lad​ni li​ke​-
ri. Opljač​kao bi sta​re po​dru​me zbog burgund​ca, razbi​jao bi zlatna grla boca Pola Ro​-
ge​ra ohla​đe​nih u zemlji o zid, a pod​nevnu bi žeđ ga​sio uz pje​nu​šav pu​canj ve​li​kog
čepa Mi​inc​he​ner dunkle​sa. Kad mu se zaprlja rub​lje obla​čio bi novo svi​le​no i najbo​-
lje ko​šu​lje; imao bi nov še​šir sva​kog dana u tjed​nu i novo odi​je​lo kad god bi ga bilo
vo​lja.
Sva​ki dan bi pre​bi​vao u no​voj kući i spa​vao u razli​či​tom kre​ve​tu sva​ke noći, oda​-

214
bra​ši na​po​kon najraskošni​ji stan za trajno bo​ra​vište; u nj bi do​nio sva najve​ća bla​ga
iz sva​ke pozna​ti​je knjižni​ce u gra​du. Ko​nač​no, kad bi za​že​lio ženu iz one male sku​-
pi​ne što je osta​la i pro​vo​di​la vri​je​me ple​tu​ći pro​tiv nje​ga nove za​vod​lji​vosti, pozvao
bi je otku​cavši nje​zin broj, koji joj je ra​ni​je dao, na zvo​nu sa sud​ni​ce.
On je žu​dio bujnu osa​mu. Nje​go​vo mrač​no vi​đe​nje gorje​lo je za kra​ljevstvi​ma
ispod mora, za vjetro​vi​tim li​ti​ca​ma dvo​ra​ca, za du​bo​kim vi​linskim carstvi​ma u srcu
zemlje. Pi​pao je u mra​ku vi​le​njač​ku zemlju bez vra​ta, tu beskrajno posje​ći​va​nu kra​ji​-
nu koja se otva​ra neg​dje ispod ne​kog lista ih ka​me​na. I ne pje​va​ju pti​ce.
Ih jed​nostavni​je, za​mišljao je za sebe ve​li​ku pa​la​ču u zemlji, izro​va​ne spi​lje du​bo​-
ko u srcu bri​je​ga, prostra​ne sobe od sme​đe zemlje, raskošno opremlje​ne pli​je​nom. Iz
hlad​nih skri​ve​nih bu​na​ra do​pi​rao bi mu zrak; iz osmatrač​ni​ce na pa​di​ni bri​je​ga mo​-
gao bi gle​da​ti niz za​vo​jit put i vi​dje​ti na​oru​ža​ne lju​de kako ga tra​že, ih čuti nji​ho​vo
besciljno ko​ra​ča​nje iznad gla​ve. Va​dio bi ribu iz pod​zemnih ba​ze​na, ve​li​ki zemlja​ni
po​dru​mi bih bi krca​ti sta​rog vina, mo​gao bi svi​je​tu opljač​ka​ti sva bla​ga, uklju​ču​ju​ći
i najljepše žene, i ni​kad ga ne bi uhva​ti​li.
Rud​ni​ci kra​lja Sa​la​mu​na. Ona. Pro​zerpi​na. Ali Baba. Orfej i Euri​di​ka. Gol sam
do​šao iz majči​ne utro​be. Gol ću se i vra​ti​ti. Neka me pro​gu​ta majčinska utro​ba
zemlje. Prostra​ni sme​đi udi pro​gu​ta​še dah gola i srča​na čovje​ka.
Bli​ži​li su se uglu iznad Dixi​elanda. Po prvi put dje​čak pri​mi​je​ti da im je ko​rak
postao brži, te da je sko​ro po​čeo kaska​ti da bi susti​zao Ganta koji je gra​bio
nespretnim du​gim ko​ra​ci​ma.
Nje​gov je otac tiho ste​njao kroz duge tre​pe​ra​ve izdi​sa​je i jed​nom je ru​kom pri​-
tiski​vao mjesto gdje ga je bo​lje​lo. Dje​čak idi​otski prasne u smi​jeh. Gant okre​ne pre​-
ma nje​mu pogled pun pri​je​ko​ra i tje​lesne muke.
- Oh-h-h-h! Mi​losrd​ni bože - zaste​nje - boli me.
Izne​na​da Euge​ne osje​ti ga​nu​će. Po prvi put jasno uvi​dje da je Gant osta​rio. Blje​-
du​nja​vo lice je po​žutje​lo i izgu​bi​lo ži​la​vost. Tanka su usta bila raz​dražlji​va. Pro​ces
raspa​da​nja osta​vio je svoj znak.
Ne, posli​je ovo​ga nije bilo povratka. Euge​ne sad spozna da je Gant ve​oma po​la​ko
umi​rao. Silna gipkost i ne​ogra​ni​če​na sna​ga ra​ni​jih vre​me​na iščezle su. Ve​li​ki okvir
lo​mio se pred njim kao na​su​kan brod. Gant je bio bo​lestan. Bio je star.
Pa​tio je od bo​lesti koja je vrlo ra​ši​re​na među sta​ri​jim lju​di​ma koji su ne​marno i
raz​blud​no živje​li - od pro​ši​re​nja prostatne žli​jezde. Ona često nije bila sama po sebi
sud​bo​nosna - češće je bila je​dan od zna​ko​va sta​rosti i smrti, ali je bila ružna i ne​-
ugod​na. Opće​ni​to se s uspje​hom li​je​či​la ki​rurškim zahva​tom - ope​ra​ci​ja nije bila
beznad​na. Ali je Gant mrzio nož i bo​jao ga se: revno je slu​šao sva uvje​ra​va​nja pro​tiv
nje​ga.
On nije imao dara za fi​lo​zo​fi​ra​nje. Nije mo​gao gle​da​ti s hlad​nim užitkom za​mi​ra​-

215
nje osje​ća​ja, išče​za​va​nje že​lje, ja​ča​nje tje​lesne ne​mo​ći. On je s glad​nom po​ho​tom
gu​tao sve što se pri​ča​lo o za​vo​đe​nju: u tome su le​ža​le po​mamne oči nje​go​ve nasla​de
i vreo dah žud​nje. Nje​mu je bila ne​dostupna ša​lji​va iro​ni​ja s ko​jom se fi​lo​zofski duh
ruga onim lu​dosti​ma u ko​ji​ma više ne može uži​va​ti.
Gant se nije mo​gao ni po​mi​ri​ti sa sud​bi​nom. U nje​mu je još gorje​la najja​ča strast -
strast sje​ća​nja, prož​drlji​va strast že​lje koja po​ku​ša​va pro​bu​di​ti ono što je bilo mrtvo.
Za​šao je u doba kad je pohlepno či​tao no​vi​ne da sazna vi​jesti o smrti. Kad su mu
umi​ra​li pri​ja​te​lji i znanci, tre​sao je gla​vom uz me​lanko​lič​no sta​rač​ko li​cemjerje i go​-
vo​rio: »Svi od​la​ze, je​dan po je​dan. Ah, gospo​de! Vaš sta​ri će biti idu​ći.« Ali u to nije
vje​ro​vao. Smrt je još bila za dru​ge, ne za nje​ga.
Sta​rio je vrlo brzo. Po​čeo je umi​ra​ti pred nji​ho​vim oči​ma - za​čas je osta​rio, a onda
je sti​za​la po​la​ga​na, ne​moć​na, ra​zorna i užasna smrt, jer se nje​gov ži​vot to​li​ko po​-
istovje​ći​vao s tje​lesnim pre​komjernosti​ma - teškim opi​ja​njem, teškim pre​je​da​njem,
teškim blud​ni​če​njem. Bilo je fantastič​no i strašno gle​da​ti kako mu se osi​pa go​le​mo
ti​je​lo. Po​če​li su pro​matra​ti napre​do​va​nje nje​go​ve bo​lesti osje​ća​ju​ći nešto kao užas
ko​jim se pra​ti gi​ba​nje psa sa slomlje​nom no​gom pri​je nego što ga dokrajče - taj
užas je veći od onog što se osje​ti kad je čovjek slič​no ra​njen, jer čovjek može živje​ti
i bez nogu. A pas sav mora biti u svo​joj koži.
Nje​go​vo divlje razme​ta​nje sad je bilo ubla​že​no se​nilnom mu​ši​ča​vošću. Na​izmje​-
nič​no je prokli​njao i cvi​lio. U glu​ho doba noći on bi ustao od boli i uža​sa, i u jed​nom
tre​nutku grozno hu​lio pro​tiv boga, a čas kasni​je za​ne​se​no ga zakli​njao da mu oprosti.
Kroz svu tu ti​ra​du provla​čio se vi​sok prizvuk drhta​va uzdi​sa​nja od stvarne i ne​po​re​-
ci​ve tje​lesne boli.
- Oh-h-h-h-h! Proklet bio dan kad sam ro​đen!... Proklet bio dan kad mi je ona
krvo​žed​na na​ka​za odozgo dala ži​vot... Oh-h-h-h! Isu​se! Zakli​njem te. Znam da sam
bio grešnik. Oprosti mi. Smi​luj se i sa​ža​li se na me! Daj mi još jed​nu pri​li​ku, u
ime Krista ... Oh-h-h-h!
Zbog ovakvih oči​to​va​nja Euge​nea je obu​zi​ma​la bi​jesna srdž​ba. Bio je srdit što je
Gant, na​kon što je po​jeo svoj ko​lač, sada urlao od trbo​bo​lje, a u isto vri​je​me mo​lio
da mu se još da. S gorči​nom je razmišljao kako je ži​vot nje​go​va oca prož​dro sve
što mu se htje​lo, kako se malo kome pru​ži​lo to​li​ko uži​ta​ka i kako je malo tko bio to​-
li​ko ne​mi​losrdan u svo​jim zahtje​vi​ma pre​ma dru​gi​ma. Nje​mu je ovo sa​blažnji​vo po​-
na​ša​nje, ovo divlje oda​va​nje i ku​ka​vič​ko pu​za​nje pred bo​gom za ko​jeg ni​jed​no od
njih nije ha​ja​lo dok je teklo zdravlja, bilo ružno i odvratno. Nji​ho​vo nepresta​no
razmišlja​nje, kako Ganto​vo tako i Eli​zi​no, o smrti dru​gih lju​di; nji​ho​vo bo​lesno pre​-
ka​pa​nje po vi​jesti​ma u potra​zi za smrću neke oso​be koju su pozna​va​li; nji​ho​vo sa​-
blasno ura​nja​nje u smrt neke be​zu​be babe koja je, sva u ra​na​ma od le​ža​nja, na​po​kon
našla smi​re​nje na​kon svo​je osamde​se​te; nji​ho​vo nastra​no praznovjerje o onom što je

216
bilo lo​kalno i ne​važno, gdje su vi​dje​li prst božji u smrti ne​kog se​lja​ka i od​go​du bo​-
žanskog za​ko​na i pri​rod​nog reda u svo​joj smrti, dok su kraj njih ne​za​pa​že​no pro​mi​-
ca​li vatra, glad i po​kolj u dru​gim di​je​lo​vi​ma svi​je​ta - sve to ispu​nja​va​lo ga je gnje​-
vom od ko​je​ga se gu​šio.
Ali Eli​za je sada bila u sjajnom po​lo​ža​ju da razgla​ba o tu​đoj smrti. Nje​zi​no je
zdravlje bilo savrše​no. Bila je u svo​jim najbo​ljim pe​de​se​tim go​di​na​ma: po​bjed​nič​ki
je oja​ča​la na​kon bo​lesti ra​ni​jih go​di​na. Bila je bi​je​la, čvrsta i mno​go teža nego ika​da
pri​je, a sva​kod​nevno je to​li​ko ku​lu​či​la na održa​va​nju Dixi​elanda, da bi ta​kav za​da​tak
i snažnog crnca obo​rio s nogu. Je​dva je ikad li​je​ga​la pri​je dva ujutro, a po​no​vo je
usta​ja​la pri​je se​dam.
Teška srca je prizna​va​la da je zdra​va. Silno se ža​li​la na sva​ku boljku, a kad bi joj
se Gant po​tu​žio, raz​bjesni​la bi ga uspo​red​ba​ma s vlasti​tim po​re​me​ća​ji​ma. Kad joj je
He​len do​di​ja​va​la da na​vod​no za​ne​ma​ru​je bo​lesna muža ili u njoj bu​di​la lju​bo​mo​ru
pre​ve​li​kom pažnjom pre​ma one​mo​ća​lo​me, smi​je​ši​la se bi​je​lom drhta​vom gorči​nom i
su​morno na​po​mi​nja​la:
- Možda on nije prvi na redu. Ima​la sam pre​dosje​ćaj - ne znam kako bi ti to ina​če
nazva​la - pri​je ne​ko​li​ko dana. Znaš što - možda nije da​le​ko čas ... - Oči su joj se mu​-
ti​le od ža​losti, usta su joj se naprće​no tresla i ona je opla​ki​va​la vlasti​ti pogreb.
- Za ime božje, mama! - He​len prasne bi​jesno. - S to​bom je sve u redu. Tata je bo​-
lesnik! Zar ti to nije jasno?
Nije joj bilo jasno.
- Pa što! - rekla je. - Ni on nije teško bo​lestan. Mc​Gu​ire mi je re​kao da to ima​ju
dva od tri muškarca kad pri​je​đu pe​de​se​tu.
Kako je obo​li​je​va​lo, nje​go​vo je ti​je​lo ci​je​di​lo ze​le​nu žuč mržnje pre​ma nje​zi​nu sve
čvršćem zdravlju. Po​bjesnio bi vi​de​ći je kako je jaka. Zbog ubi​lač​ke ne​mo​ći i be​-
zizlaznosti, mahni​ta ljutnja na nju tra​ži​la je oduška u nje​mu, te je kad​god pro​va​lji​va​-
la divljim unu​tarnjim kri​kom.
Sla​bašno se pre​puštao one​mo​ća​losti, ti​ranski zahti​je​vao pažnju, posta​jao ki​van na
poslu​gu. Nje​zi​na ravno​dušnost pre​ma nje​go​vu zdravlju tje​ra​la ga je u lu​di​lo, iza​zi​va​-
la u nje​mu bo​lesnu glad za sa​ža​lje​njem i su​za​ma. Po​ne​kad se su​lu​do opi​jao i po​ku​ša​-
vao je zapla​ši​ti hi​ne​ći smrt, jed​nom tako uspje​lo da je Ben, nagnut nad nje​go​vim
uko​če​nim li​kom u hod​ni​ku, pro​bli​je​dio od uvje​re​nja.
- Ja mu ne osje​ćam srce, mama - re​kao je i nervozno trznuo usnom.
- No - rekla je ona po​seb​no bi​ra​nim ri​je​či​ma - vrč' ide na vodu dok se ne razbi​je.
Zna​la sam da će se to pri​je ili kasni​je do​go​di​ti.
On ju je kroz naški​lje​no oko krvo​loč​no gle​dao. Ona ga je, spo​kojno skloplje​nih
ruku, kri​tič​no pro​uča​va​la. Nje​zi​no mirno oko za​mi​je​ti​lo je lako mi​ca​nje zbog kri​-
omič​nog udi​sa​nja.

217
 - Izva​di mu novča​nik, sine, i sve do​ku​mente koje ima - na​re​di​la je. - Ja ću pozva​ti
pogreb​ni za​vod.
S bi​jesnim vriskom mrtvac se pro​bu​di.
- Misli​la sam da će te to osvi​jesti​ti - reče ona za​do​voljno.
On ne​ka​ko usta​ne.
- Paklensko pse​to! - do​ba​ci. - Krvi bi mi se iz srca na​pi​la. U tebe nema mi​losti ni
sa​ža​lje​nja - ne​čovječ​no i krva​vo ču​do​vište kakvo jesi.
- Jed​no​ga dana - pri​mi​je​ti Eli​za - ta tvo​ja uzbu​na neće biti lažna.
Tri​put tjed​no od​la​zio je u Cardi​aco​vu ordi​na​ci​ju na li​je​če​nje. Suhi doktor je bio
osta​rio; iza nje​go​ve prašnja​ve suz​drža​nosti, uko​če​ne službe​nosti nje​go​va po​na​ša​nja,
bilo je sve dub​lje vre​lo prosto​te. Imao je pri​lič​no bo​gatstvo i malo mu je bilo sta​lo do
sma​nje​ne prakse. I sad je bio izvrstan bakte​ri​olog: pro​vo​dio je sate nad sta​kalci​ma s
cvjetnim uzorci​ma ba​ci​la i pri​mao obo​lje​le prosti​tutke ko​ji​ma je pru​žao mje​ro​davnu
uslu​gu.
On je Ganta odvra​ćao od ki​rurgi​je. Lju​bo​morno je bio za​ni​jet li​je​če​njem Ganto​ve
bo​lesti, ru​gao se ope​ra​ci​ja​ma i tvrdio da će mu pru​ži​ti od​go​va​ra​ju​će olakša​nje ma​si​-
ra​njem zahva​će​nih orga​na i upotre​bom ci​je​vi za mokre​nje.
Njih dvo​ji​ca posta​do​še prisni pri​ja​te​lji. Doktor je ci​je​la pri​je​pod​ne​va posve​ći​vao
li​je​če​nju Ganto​ve bo​lesti. Ordi​na​ci​ja se pro​la​ma​la od nji​ho​va prepre​de​nog smi​je​ha,
dok su skro​fu​lozni brđa​ni u pred​sob​lju tupo bu​lji​li u stra​ni​ce Li​fea. Na​kon što bi ma​-
ser oba​vio svoj po​sao, Gant bi se po​hotno izva​lio na sto​lu i po​zorno slu​šao tajne o la​-
kim že​na​ma ili poslasti​ce iz knji​ga pse​udoznanstve​ne pornogra​fi​je ko​jih je bio ve​lik
broj u dokto​ra.
- Ka​že​te - pi​tao je revno - da su re​dovni​ci posla​li molbu nad​bisku​pu?
- Da - re​kao je doktor. - Pa​ti​li su se na vru​ći​ni. On je na​pi​sao ’odo​bre​no’ pre​ko
molbe. Tu je sli​ka tog do​ku​menta. - Držao je otvo​re​nu knji​gu svo​jim čistim po​dre​za​-
nim prsti​ma.
- Mi​losrd​ni bože! - re​kao je Gant gle​da​ju​ći. - Čini mi se da je pri​lič​no gad​no u tim
vru​ćim kra​je​vi​ma.
On lizne pa​lac i raz​blud​no se nasmi​je sam sebi. Po​kojni Oscar Wilde, na primjer.

218
 21.


U prvim go​di​na​ma svo​je bo​lesti Gant je po​ka​zi​vao sma​nje​nu energi​ju, koja me​đu​-
tim nije bila ozbiljno ugro​že​na. Isprva je čak bilo razdob​lja smi​re​nja, kad je, pod li​-
ječ​nič​kom paskom, sko​ro vje​ro​vao da je oz​dra​vio. Bilo je ta​ko​đer dana kad je pre​-
ko noći posta​jao cmiz​dra​vi po​dje​ti​nje​li sta​rac, kad je da​ni​ma le​žao u poste​lji i mli​ta​-
vo se mi​rio sa svo​jom ne​vo​ljom. Ti su vrhunci obič​no do​la​zi​li na​kon ra​zuzda​ne pi​-
janke. Krč​me su bile go​di​na​ma zatvo​re​ne: grad je bio među prvi​ma koji su izgla​sa​li
»lo​kalni slo​bod​ni izbor«.
Gant je po​božno dao svoj glas za kre​post. Euge​ne se sje​ćao dana kad je, pri​je
mno​go go​di​na, po​nosno oti​šao s ocem na bi​ra​lište. Borbe​ni trezve​nja​ci slo​ži​li su se
da svoj glas istaknu no​še​njem ko​ma​di​ća bi​je​le svi​le u za​puč​ku. To je bilo u znak kre​-
posti. Iza​zovna »mokra bra​ća« no​si​la su crve​ni znak.
Na​javlji​van žesto​kim trub​lje​njem po pro​testantskim crkva​ma, sva​nuo je dan oka​ja​-
nja do​bro uvježba​noj vojsci zre​lih trezve​nja​ka. Oni »mokri« koji su po​bjed​nič​ki iz​-
drža​li pri​ti​sak ognjišta i pro​povje​da​oni​ce - nji​hov je broj (joj, joj) bio mali - pošli su
u smrt s vi​teškim hva​li​sa​njem i sja​jem ote​te časti lju​di koji su osu​đe​ni da po​gi​nu u
očajnoj borbi pro​tiv nad​moć​ne ru​lje koja ih guta.
Nisu ni zna​li ko​li​ko je vi​teško bilo nji​ho​vo na​če​lo: zna​li su samo da se mo​ra​ju
odupri​je​ti općinstvu koje su pod​bo​li sve​će​ni​ci - najra​zorni​joj sili u selu. Nitko im
nije re​kao da su se za​la​ga​li za slo​bo​du; za​la​ga​li su se tvrdogla​vi i ru​me​ni, s ja​kim
mrkim mi​ri​som sra​ma u noz​drva​ma, za krvlju pod​li​ve​nog, zapje​nje​nog De​mo​na
ruma, crve​na nosa i razjaplje​nih usta. Tako su došli s lišćem vi​no​ve loze u kosi i pa​-
ra​ma viski​ja u dahu i ju​nač​kim osmi​je​si​ma oko od​luč​nih usta.
Kad su se pri​bli​ži​li bi​ra​lištu gle​da​ju​ći, po​put opko​lje​nih vi​te​zo​va, za još ko​jim na​-
oru​ža​nim bra​tom, grad​ske bo​go​moljke, prignu​te po​put lo​va​ca nad uzi​ca​ma, izda​do​še
za​po​vi​jed revnoj dje​ci ne​djeljnih ško​la. Obu​če​ni svi u bi​je​lo i čvrsto ste​žu​ći ru​či​ca​-
ma tanka koplja ame​rič​kih zasta​va, ti pigmejci, ču​do​višni kao što samo dje​ca mogu
biti kad posta​nu be​zumna usta bojnih kri​ko​va i kri​žarskih ra​to​va, glad​no na​va​le na
svog Gulli​ve​ra, uzvi​ku​ju​ći pisku​ta​ve pokli​ke.
- Eno ga, dje​co. Drži​te ga.
Za​igravši oko ozna​če​nog čovje​ka divlji vi​le​njač​ki ples, pje​va​li su isprazno ali na​-
silno:

»Da​nas majci smo ve​se​lje,
Sutra već smo lju​di zre​li;
Zar zbog jed​ne grešne že​lje

219
 Ja​di​te nam ži​vot ci​je​li?

Misli​te na sestre, žene,
Na si​ro​čad pokraj dru​ma;
Misli​te na oja​đe​ne –
I gla​sajte pro​tiv ruma.«

Euge​ne protrne i pogle​da na Gantov bi​je​li znak s bo​jažlji​vim po​no​som. Pro​la​zi​li
su sretni kraj nesretnih alko​ho​li​ča​ra koji su bili opko​lje​ni zapje​nje​nim vrtlo​gom ne​-
vi​nosti i koji su se ubo​ji​to smi​je​ši​li na neko divno ma​te​ri​no zla​to.
Da su moji, do​bi​li bi malo po repu, misli​li su - za sebe.
Ispred na​bo​ra​nih zi​do​va rob​ne kuće Gant se za​usta​vi na tre​nu​tak da od​go​vo​ri na
gorlji​ve poz​dra​ve ne​ko​li​ci​ne gospo​đa iz Prve baptistič​ke crkve: to su bile gospo​đa
Tarkinton, gospo​đa Fagga Slu​de​ra, gospo​đa C. M. Mc​Donne​la i Pett, gospo​đa W.
H. Pentlanda, koja se otmje​no smi​je​ši​la pre​ko ovratni​ka od usi dok je, žesto​ko napra​-
ha​na, pri​drža​va​la du​gač​ku povla​ku suknje od sive svi​le uz sta​rinski šuštaj. Njoj je
Gant bio ve​oma drag.
- Gdje je Will? - upi​ta on.
- Puni dže​po​ve trgovci​ma pića, kad bi mo​rao biti ov​dje na nji​vi gospod​njoj - od​go​-
vo​ri ona s kršćanskim ogorče​njem. - Nitko osim tebe ne zna što sam ja mo​ra​la pod​ni​-
je​ti, gospo​di​ne Gant. I ti si mo​rao u svo​joj kući pod​no​si​ti na​opa​ku pentland​sku ćud -
doda ona sa zna​čajnom jasno​ćom.
On potre​se gla​vom i tužno se zagle​da u slivnik.
- Ah, gospo​de, Pett! Mi smo prošli kroz sito i re​še​to - i ti i ja!
Mi​ris su​še​na ko​ri​je​nja sa​safra​sa pro​dre u oštroj spi​ra​li iz skla​dišta u uske pro​re​ze
nje​go​vih noz​drva.
- Kad dođe vri​je​me da se pro​go​vo​ri za pra​vi​cu - obja​vi Pett ne​ko​li​ci​ni dama - uvi​-
jek ćete Willa Ganta za​te​ći spremna da ispu​ni svo​ju za​da​ću.
S da​le​ko​vid​nim državnič​kim pogle​dom on se okre​nuo na za​pad pre​ma Pisga​hu.
- Alko​hol je - reče on - prokletstvo i ne​vo​lja. Zbog nje​ga je pa​ti​lo mi​li​jun nezna​-
nih.
- Amen, amen - po​ja​la je tiho gospo​đa Tarkinton ritmič​ki nji​šu​ći ši​ro​kim bo​ko​vi​-
ma.
- ...do​no​sio je bi​je​du, bo​lest i patnju u sto​ti​ne ti​su​ća do​mo​va, sla​mao je srca supru​-
ga i majki, oti​mao je kruh iz usta male si​ro​ča​di.
- Amen, bra​te.
- On je bio - za​po​če Gant, ali u taj čas nje​go​vo ne​mirno oko spa​zi ši​ro​ko ru​me​no
lice Tima O'Doylea i ču​pa​ve za​liske ma​jo​ra Am​bro​sea Netherso​lea, dvo​ji​ce istaknu​-

220
tih krč​ma​ra, koji su sta​ja​li kraj ula​za, niti šest sto​pa da​le​ko, i po​zorno slu​ša​li.
- Nasta​vi! - po​takne ga ma​jor Netherso​le du​bo​kim žab​ljim kre​ke​tom. - Nasta​vi, W.
O., ali za ime božje ne​moj po​drignu​ti!
- Bogme! - reče Tim O'Doyle bri​šu​ći ta​nak cu​rak du​hanskog soka iz ugla
majmunskih usta - gle​dao sam ga kako po​la​zi na vra​ta a izla​zi na pro​zor. Kad smo
vi​dje​li da do​la​zi, za​pošlja​va​li smo dva do​datna otva​ra​ča boca. On je šankistu da​vao
nagra​du da ra​ni​je usta​ne.
- Ne obra​ćajte pažnju na njih, gospo​đe, zakli​njem vas, - reče Gant povri​je​đe​no. -
Oni su najpod​li​ji od pod​lih, viski​jem omamlje​ni ta​log čovje​čanstva, koji ne zaslu​žu​-
ju da nose ime čovje​ka, to​li​ko su se nisko sro​za​li.
Uz dosto​janstven poz​drav še​ši​rom kla​pa​va obo​da on uđe u skla​dište.
- Tako mi boga - reče Am​bro​se Netherso​le - samo je W. O. spo​so​ban da go​vo​ri
ovakvim engleskim je​zi​kom. Uvi​jek je i bio.

Ali već na​kon dva mje​se​ca on je ste​njao od ne​ga​še​ne žeđi. Ne​ko​li​ko je go​di​na na​-
ru​či​vao, s vre​me​na na vri​je​me, do​pušte​nu ko​li​či​nu - ga​lon viski​ja sva​ka dva tjed​na -
iz Balti​mo​rea. Bilo je to vri​je​me tajnih to​či​oni​ca. U gra​du ih je bilo na sva​kom ko​ra​-
ku. Glavno je piće bio slab viski kri​omi​ce ispe​čen od raži i ku​ku​ru​za. On je sta​rio,
po​bo​li​je​vao i da​lje pio.
Spo​ro ka​pa​nje po​žu​de bolno je gmi​za​lo niz izgorje​li grkljan že​lje i sla​bašno
završa​va​lo u šeprtlja​voj raz​blud​nosti. Li​je​pim mla​dim ljetnim udo​vi​ca​ma u Dixi​-
elandu pokla​njao je da​ro​ve u novcu, rub​lju i svi​le​nim ča​ra​pa​ma koje im je sam
navla​čio na sklad​ne noge u prašnja​vom po​lumra​ku svog ma​log ure​da. Smi​je​še​ći se s
ravno​dušnom nježnošću gospo​đa Selborne bi po​la​ko ob​na​ži​la svo​je jake noge da
vru​ćim soč​nim pljeskom napnu da​ro​va​ne po​dve​zi​ce od ze​le​ne svi​le s cvje​ti​ći​ma.
Tako je on pri​čao, li​žu​ći pa​lac uz lu​kav suz​držljiv smi​je​šak.
Jed​na slamna​ta udo​vi​ca od četrde​set de​vet go​di​na, s plastom kose obo​je​ne ka​nom,
utegnu​tih gru​di i bo​ko​va, arhi​tektonski izbo​če​nih u oštroj di​ja​go​na​li, pro​ša​ra​nih
mesna​tih ruku i iz​brazda​na lica olovne mlo​ha​vosti koje je učvršći​va​la svi​jetlim
kozme​tič​kim ki​tom, iznajmi​la je gornje prosto​ri​je u uli​ci Wo​od​son dok je He​len bila
od​sutna.
- Sli​či mi na pusto​lovku, hej? - re​kao je Gant pun nade.
Ima​la je sina. Bilo mu je četrna​est go​di​na, lice mu je bilo okruglo i masli​nasto, ti​-
je​lo meko i bi​je​lo, noge tanke. Stalno je gri​zao nokte. Kosa i oči bile su mu crne, lice
ta​janstve​no tužno. Bio je pa​me​tan i ne​na​metlji​vo je nesta​jao u pra​vi čas.
Gant se ra​ni​je vra​ćao kući. Udo​vi​ca se ve​se​lo lju​lja​la na tri​je​mu. Otmje​no joj se
kla​njao i na​zi​vao je ma​da​me. Razgo​va​ra​la je odozgo s njim ma​čji bo​jažlji​vo i snažno
se nasla​nja​la na škri​pa​vu ste​pe​nišnu ogra​du. Li​je​po ga je gle​da​la. Slo​bod​no je pro​la​-

221
zi​la kroz nje​go​vu dnevnu sobu u ko​joj je sada spa​vao. Jed​ne ve​če​ri, upra​vo kad je
ušao, dođe ona iz ku​pa​oni​ce, na​mi​ri​sa​na najbo​ljim sa​pu​nom i glo​mazno umo​ta​na u
jarko crve​ni ki​mo​no.
Još je li​je​pa žena, po​misli on. Do​bra ve​čer, ma​da​me.
On usta​ne s lju​ljaljke, od​lo​ži šušta​ve ve​černje (re​pu​bli​kanske) no​vi​ne i ski​ne na​-
oča​le s če​lič​nim okvi​rom s ve​li​ke plošti​ce svog nosa.
Ona poskoklji​vo pro​đe do prazna ognjišta ste​žu​ći omo​tač ti​jesno svo​jim ve​noznim
ru​ka​ma.
Odjed​nom, ve​se​lo gle​da​ju​ći, ona se raskri​je i po​ka​že tanke noge u svi​le​nim ča​ra​-
pa​ma i ši​ro​ke bo​ko​ve u kri​ča​vim ga​ća​ma od na​bra​ne pla​ve svi​le.
- Zar nisu li​je​pe? - za​cvrku​će ona za​mamno ali ne​jasno. Za​tim, kad on od​luč​no za​-
ko​ra​či napri​jed, ona umakne kao omašna me​na​da koja iza​zi​va Bakha da je ga​nja.
- Kao dvi​je ja​bu​ke ranke - slo​ži se on naknad​no.
Na​kon toga ona mu je pripre​ma​la do​ru​čak. Eli​za ih je kivnim okom nad​zi​ra​la iz
Dixi​elanda. On nije bio na​da​ren da nešto taji. Nje​go​vi su ju​tarnji i ve​černji posje​ti
bili kra​ći, a je​zik do​bro​hotni​ji.
- Znam ja što vi tamo ra​di​te - rekla je. - Ne​moj misli​ti da ne znam.
On se pla​ho na​ce​ri i lizne pa​lac. Nje​zi​na su usta ni​je​mo ra​di​la na pripre​ma​nom go​-
vo​ru. Na​bo​de odre​zak koji je pekla i prevrne ga na si​ro​vu stra​nu osvetnič​ki se smi​je​-
še​ći kroz di​za​nje mo​drog stu​pa masne pare. On je nespretno do​takne uko​če​nim prsti​-
ma; ona pro​testno vrisne od srdž​be i dra​gosti, pa se nepri​lič​no izmakne van nje​go​va
do​se​ga i za​ba​ci gla​vu.
- Bje​ži! Ne že​lim da me di​raš! Pre​kasno je za to. - Pa se nasmi​je sa zagrižlji​vom
po​ru​gom.
- A bilo bi ti dra​go da mo​žeš, je li? - nasta​vi ona trlja​ju​ći usne ne​ko​li​ko se​kundi da
bi mogla izgo​vo​ri​ti. - Sve​ga mi, ja bih se sra​mi​la. Svatko ti se smi​je iza leđa.
- La​žeš! Tako mi boga, ti la​žeš! - zagrmi on ve​li​čanstve​no, dirnut. Thor što vitla
če​ki​ćem.
Ali ga je nova lju​bav vrlo brzo za​mo​ri​la. Bio je klo​nuo, i pla​ši​la ga je is​crplje​nost.
Neko je vri​je​me udo​vi​ci da​vao ma​nje svo​te novca i za​bo​ravljao sta​na​ri​nu. Na nju je
pre​nio svo​je olujne grd​nje i pri​je​te​ći mrmljao sam sa so​bom za vri​je​me du​gih ko​ra​-
ča​nja po pro​la​zu u rad​nji, kad je uvi​dio da je izgu​bio sta​ru slo​bo​du svo​je kuće i osed​-
lao se ti​rankom vješti​com. Jed​ne se ve​če​ri vra​tio lu​đač​ki pi​jan, istje​rao je iz sobe i
ju​rio za njom ne​obu​če​nom, bez zubi, bez šminke, s leprša​vim du​gač​kim ki​mo​nom u
obamrloj ruci i na​po​kon je dognao u dvo​rište pod ve​li​ko trešnji​no sta​blo oko ko​jeg je
kru​žio, urlao i po​mamno na nju nasrtao, dok je ona cvo​ko​ta​la od stra​ha, ba​ca​ju​ći
unezvi​je​re​ne pogle​de po ci​je​lom susjed​stvu koje je slu​ša​lo, obla​či​la zgužva​ni ogrtač,
dje​lo​mič​no sakri​va​la nepristojnu trešnju dojki i do​zi​va​la u po​moć. Nitko joj nije pri​-

222
te​kao.
- Kuč​ko! - vrištao je. - Ubit ću te. Po​pi​la si mi krv iz srca, do​ve​la si me do ruba
pro​pasti i nasla​đu​ješ se mo​jom ne​vo​ljom slu​ša​ju​ći s đa​volskim ve​se​ljem moj samrtni
hro​pac, krva​vo i nepri​rod​no ču​do​vište kakva jesi.
Ona je vješto uspi​je​va​la održa​va​ti sta​blo izme​đu sebe i nje​ga i, kad je nje​go​va
pažnja na tre​nu​tak po​pusti​la u popla​vi prokli​nja​nja, jurnu​la je ve​li​kom brzi​nom od
stra​ha pre​ma uli​ci i spa​so​nosnoj luci Tarkinto​no​ve kuće. Dok se ona smi​ri​va​la u
utješlji​vom zagrlja​ju gospo​đe Tarkinton i histe​rič​no pla​ka​la stva​ra​ju​ći jarke na svom
jad​nom obo​je​nom licu, iz Ganto​ve su se kuće čuli ka​otič​ni ko​ra​ci, teška lomlja​va po​-
kuć​stva i grozne psovke kad je pao.
- Ubit će se! Ubit će se! - kri​ča​la je. - On ne zna što čini. O, moj bože! - zapla​če. -
Nitko sa mnom nije tako razgo​va​rao ci​je​log mog ži​vo​ta!
Gant teško pade u kući. Nastao je mir. Ona usta​de puna stra​ha.
- On nije loš čovjek - pro​šapće.

Jed​nog jutra u rano lje​to, na​kon što se He​len vra​ti​la, Euge​ne se pro​bu​di od topta​-
nja nogu i uzbu​đe​nih kri​ko​va duž male drve​ne sta​ze što je opa​si​va​la kuću s gornje
stra​ne i vo​di​la u dje​čju ku​ći​cu, pljesni​vu malu gra​đe​vi​nu od bo​ro​va drve​ta s jed​nom
ve​li​kom so​bom, koju je on go​to​vo mo​gao do​dirnu​ti s ko​sog kro​va što je okru​ži​vao
nje​gov za​ba​če​ni pro​zor stražnje sobe. Dje​čja ku​ći​ca je bila još jed​na čud​no​va​tost
gantovske mašte: sagra​di​li su je za dje​cu dok su bila mala. Bila je go​di​na​ma zatvo​re​-
na, bila je uto​čište ve​se​lja; nje​zin utamni​če​ni usta​ja​li i hlad​ni zrak trajno je bio pro​-
žet mi​ri​som sta​rih bo​ro​vih da​sa​ka, spremlje​nih knji​ga i prašnja​vih ča​so​pi​sa.
Već ne​ko​li​ko tje​da​na u njoj je bo​ra​vi​la ku​ha​ri​ca gospo​đe Selborne iz Južne Ca​ro​li​-
ne, Annie, zgod​na de​be​ljuškasta crnki​nja od tri​de​set pet go​di​na, fine prepla​nu​le
kože. Žena je bila došla da pro​ve​de lje​to u pla​ni​na​ma: bila je do​bra ku​ha​ri​ca i na​da​la
se poslu u ho​te​li​ma ili svra​tišti​ma. He​len ju je uze​la za pet do​la​ra tjed​no. Bilo je to
pi​ta​nje po​no​sa.
Toga se jutra Gant pro​bu​dio ra​ni​je i za​mišlje​no zu​rio u strop. Ustao je, obu​kao se i
no​se​ći kožna​te pa​pu​če tiho se od​še​tao stra​ga, duž da​sa​ka, do ku​ći​ce. He​len se trgnu​la
kad se Annie po​če​la glasno opi​ra​ti. Puna zle slutnje ona siđe niza stu​be i nađe Ganta
kako krši ruke i ste​nje ho​da​ju​ći gore-do​lje po pra​oni​ci. Kroz otvo​re​na vra​ta čula je
crnki​nju kako se sama sebi tuži mla​te​ći la​di​ca​ma i buč​no skuplja​ju​ći svo​je stva​ri.
- Ja ni​sam na​vikla na ovakve stva​ri. Ja sam uda​ta žena, je​sam. Ne osta​jem u ovoj
kući ni mi​nu​te više.
He​len se bi​jesno okre​ne pre​ma Gantu i pro​drma ga.
- Ti sta​ra kre​pa​li​no! - vikne. - Kako se usu​đu​ješ!
- Mi​losrd​ni bože! - za​cvi​li on ba​te​ći no​ga​ma kao di​je​te dok je ko​ra​čao gore-do​lje.

223
- Zašto me je ovo mo​ra​lo sna​ći pod sta​rost! - On poč​ne usi​lje​no šmrca​ti. - Bu-hu-hu!
O Isu​se, to je strašno, to je grozno, to je okrutno što si me izlo​žio ovoj kušnji. - On je
parnaski oma​lo​va​ža​vao ra​zum. Optu​ži​vao je boga što ga je izlo​žio; a pla​kao je što je
bio uhva​ćen.
He​len otrči u dje​čju ku​ći​cu i sta​ne mno​gim kretnja​ma i zakli​nja​njem iz srca smi​ri​-
va​ti razja​re​nu Annie.
- Hajde, Annie - umi​lja​va​la se. - Dat ću ti do​lar više na tje​dan ako osta​neš. Za​bo​ra​-
vi ono!
- Ne - reče Annie ne​po​pustlji​vo. - Ne mogu više ov​dje osta​ti. Ja se toga čovje​ka
bo​jim.
Gant se u svom izbe​zumlje​nom ko​ra​ča​nju za​ustavljao s vre​ma​na na vri​je​me upra​-
vo to​li​ko da pomno napne uho. Kad god je Annie po​no​vi​la svo​je uporno od​bi​ja​nje,
on je du​bo​ko zaste​njao i nasta​vio svo​ju ja​di​kovku.
Luke je dotle si​šao, vrpo​ljio se uoko​lo i nervozno poska​ki​vao s jed​ne bose noge na
dru​gu. Onda ode do vra​ta, pogle​da na​po​lje i naglo prasne u gro​ho​tan ha-ha-ha vi​de​ći
tupu dosto​janstve​nost crnki​nji​na izra​za lica. He​len se vra​ti u kuću lju​ta i uzne​mi​re​na.
- Ona će ispri​ča​ti ci​je​lom gra​du - obja​vi.
Gant zaste​nje kroz otegnut izdi​saj, Euge​ne, u po​četku zgra​nut i prepla​šen, sad je
ludo poska​ki​vao po ku​hinjskom li​no​le​umu uvi​je​nim sko​ko​vi​ma, pa​da​ju​ći kao mač​ka
na gole ta​ba​ne. On ushi​će​no zaski​či pre​ma Benu koji je upao i poč​ne se smi​juc​ka​ti u
kratkim drskim pre​ki​di​ma.
- I, na​ravno, reći sve što se do​go​di​lo gospo​đi Selborne, čim se vra​ti u Henderson -
nasta​vi He​len.
- O moj bože - za​cvi​li Gant - zašto me je ovo snašlo ...
- Idi k vra​gu! Idi k vra​gu! - reče ona ko​mič​no, a srdž​ba joj se odjed​nom obra​ti u
prostač​ki i raz​dražljiv smi​jeh. Svi su urla​li.
- Ja ću umri​je-e-eti.
Euge​ne se gu​šio od štu​ca​vi​ce i po​čeo la​ga​no kli​zi​ti niz dovratnik izme​đu ku​hi​nje i
pra​oni​ce.
- Ah, glu​pa​ne mali! - oko​si se Ben po​dignuvši naglo bi​je​lu ruku. Za​tim se okre​ne i
brzo ode s trza​vim smi​ješkom.
U taj se čas na sta​zi pred vra​ti​ma po​ja​vi Annie s li​cem pu​nim namješte​ne boli.
Luke je nervozno i ozbiljno gle​dao čas oca čas crnki​nju i vrpo​ljio se s jed​ne ve​li​ke
noge na dru​gu.
- Ja sam uda​ta žena - reče Annie. - Ja ni​sam na​vikla na ova​ko nešto. Dajte mi moj
no​vac.
Luke se rasprsne od na​va​le divljeg smi​je​ha.
- Ha-ha-ha! - I gurne je pod sa​lasta re​bra ispru​že​nim prsti​ma. Ona se od​makne,

224
lju​ti​to gunđa​ju​ći.
Euge​ne se ne​moć​no va​ljao po podu, ri​ta​ju​ći se bla​go no​gom kao da mu je upra​vo
bila odrub​lje​na gla​va, šeprtlje​ći nasli​je​po s ovratni​kom noć​ne ko​šu​lje. Slab kvo​cav
zvuk povre​me​no je izla​zio iz nje​go​vih razjaplje​nih usta.
Smi​ja​li su se po​mamno i bespo​moć​no, ci​je​de​ći kroz mahnit bi​jes svu navre​lu i
zgru​ša​nu histe​ri​ju koja se u nji​ma na​ku​pi​la, ispi​ru​ći u času gorde pre​da​je sav strah i
kob svo​jih ži​vo​ta, muku sta​rosti i smrti.
Umi​ru​ći, on je še​tao izme​đu njih, cvi​le​ći svo​ju tu​žaljku pro​tiv božjeg pogle​da koji
nema vje​đa, ispi​tu​ju​ći nji​hov smi​jeh oprezno ne​mirnim uho​darskim oči​ma, dok mu
je sla​ba​šan osmi​jeh lu​ka​vo po​igra​vao oko tu​ga​lji​vih usta.

Održa​va​ju​ći se na vi​so​kim pli​ma​ma i nji​šu​ći se u nji​ho​vu zagrlja​ju, Eli​zin se ži​vot
sargaški lju​ljao, kao kad bi jutrom da​šak ku​hinjskog zra​ka pirnuo kroz nje​zi​no
pomnji​vo škri​pa​nje vra​ta i vjetrio vi​se​će grozdo​ve sta​re špa​ge u ritmu plu​ta​nja.
Nježno je istrlja​va​la san iz ma​lih sla​bih oči​ju i tmurno se smi​je​ši​la, nepro​bu​đe​na,
misle​ći na davne gu​bitke. Nje​ni istro​še​ni prsti još su meko pi​pa​li po kre​ve​tu, i kad bi
spozna​la da je pra​zan, bu​di​la se. Sje​ća​la se. Moje najmla​đe, moje najsta​ri​je, posljed​-
nji go​rak plod, o tamo duše, o da​lji​no i sa​mo​ćo, kamo? Sje​ća​la se, o, nje​go​va lica!
Sine smrti, dru​že moje po​gi​bi​je, posljed​nji izdanče ti​je​la moga, koji si gri​jao moja
be​dra, koji si se gni​jezdio na mo​jim le​đi​ma. Nesta​de? Isje​čen iz mene? Kada? Gdje?
Vanjska vra​ta tresnu​še, dje​čak s tržni​ce iskre​nu mlje​ve​ne ko​ba​si​ce na stol, crnki​nja
za​ronda oko peći. Sada je bila bud​na.

Tiho, ali ne kra​dom, Ben se oko​lo vrzmao i ništa nije prizna​vao ni ni​je​kao. Nje​gov
ta​nak smi​jeh meko je pro​ba​dao tamu iznad pro​mukla škri​pa​nja drve​ne nji​haljke na
tri​je​mu. Gospo​đa
Pert se nježno i ugod​no smi​ja​la. Ima​la je četrde​set tri go​di​ne: bila je krupna žena
otmje​nih na​vi​ka i dosta je pila. Kad je bila pi​ja​na, glas joj je posta​jao mek, du​bok i
ne​ja​san, smi​ja​la se ne​si​gurno i bla​go, a ho​da​la s opreznom alko​ho​li​čarskom te​ži​-
nom. Do​bro se obla​či​la: bila je sklad​no gra​đe​na, ali nije izgle​da​la po​žud​no. Lice joj
je bilo pra​vilno, meka kosa hrasto​ve boje, mo​dre oči po​ma​lo mutne. Smi​ju​lji​la se
smi​re​no i sretno. Svi su je vo​lje​li. He​len ju je zva​la »De​beljkom«.
Muž joj je bio trgo​vac li​je​ko​vi​ma: pu​to​vao je kroz Tennessee, Arkansas i
Mississippi, a u Alta​mont se vra​ćao sva​ka če​ti​ri mje​se​ca na petna​est dana. Nji​ho​va
kći Cathe​ri​ne, koja je bila go​to​vo Be​no​va vršnja​ki​nja, do​la​zi​la je u Dixi​eland sva​kog
lje​ta na ne​ko​li​ko tje​da​na. Bila je uči​te​lji​ca u državnoj ško​li u jed​nom selu u
Tennesse​eju. Ben je obje​ma udva​rao.
Gospo​đa Pert se smješka​la kad je s njim go​vo​ri​la i zva​la ga »sta​rim Be​nom«. On

225
je mirno sje​dio u mra​ku, malo go​vo​rio, malo mrmljao, katkad se smi​jao u svom ti​-
hom molu, držao ci​ga​re​tu među rašljastim bje​lo​kosnim prsti​ma i du​bo​ko uvla​-
čio. Ku​pio bi pljosku viski​ja i oni bi je vrlo mirno po​pi​li. Možda su malo više razgo​-
va​ra​li. Ali ni​ka​da nisu ga​la​mi​li. Po​ne​kad bi u po​no​ći usta​li s nji​haljke i izašli na uli​-
cu od​la​ze​ći ispod lisna​ta drve​ća. Ne bi se vra​ti​li ci​je​le noći. Eli​za bi gla​ča​la ve​li​ku
go​mi​lu na​ba​ca​na rub​lja u ku​hi​nji i slu​ša​la. Naglo bi se po​pe​la uza ste​pe​ni​ce, pažlji​vo
pro​vi​ri​la u sobu gospo​đe Pert i vra​ti​la se za​mišlje​no za​tegnu​tih usa​na.
Mo​ra​la je te stva​ri reći He​le​ni. Među nji​ma je posto​ja​lo prkosno za​jed​ništvo. Smi​-
ja​le su se i srdi​le uza​jamno.
- Pa na​ravno - reče He​len nestrplji​vo* - ja sam za to zna​la od po​četka. - Ali je ra​-
dozna​lo gle​da​la kroz vra​ta, dok su joj se iz otvo​re​nih usta vi​dje​li pozla​će​ni zubi, u
pogle​du dje​čja vje​ra, ču​đe​nje i sumnja, a na ve​li​kom košča​tom licu ra​nje​na ne​vi​nost.
- Misliš li za​ista da on to čini? Ni​pošto, mama. Ona bi mu po go​di​na​ma mogla biti
majkom.
Pre​ko Eli​zi​na bi​je​log naprće​nog lica, pu​nog misli i pri​je​ko​ra, pre​le​ti lu​kav smi​je​-
šak. Ona se po​če​še prstom ispod ši​ro​kih kri​la svog nosa da ga prikri​je i na​ce​ri se.
- Znaš što - reče. - On je plju​nu​ti otac, od gla​ve do pete -pro​šapće. - To je u krvi.
He​len se pro​muklo nasmi​je, čupka​ju​ći se ne​odre​đe​no po bra​di i zu​re​ći pre​ko vrta
obrasla ko​ro​vom.
- Jad​ni sta​ri Ben! - reče, a oči joj se, ni sama nije zna​la zašto, zastru su​za​ma. - No,
De​beljka je dama. Meni je dra​ga. I nije mi bri​ga tko će dozna​ti - doda iza​zovno. - To
je nji​ho​va stvar u sva​kom slu​ča​ju. Oni o tom šute. To je sve što o nji​ma mo​žeš reći.
Na tre​nu​tak je utihnu​la.
- Žene su lude za njim - reče. - Nji​ma se svi​đa​ju mirni, je li tako? On je pra​vi
gospo​din.
Eli​za zloslutno od​mahne ne​ko​li​ko puta gla​vom.
- Što ka​žeš na to? - pro​šapće i po​no​vo joj za​drhte usne. - Uvi​jek ba​rem de​set go​di​-
na sta​ri​ju.
- Jad​ni sta​ri Ben! - reče He​len po​no​vo.
- Mi​ran čovjek, tu​žan čovjek. Ja ti ka​žem! - Eli​za potre​se gla​vom, nije mogla go​-
vo​ri​ti. I nje​zi​ne su oči bile vlažne.
Razmišlja​le su o si​no​vi​ma i lju​bavni​ci​ma: zbli​ža​va​le su se u svom za​jed​ništvu,
pile su čašu bli​za​nač​kog ropstva, dok su misli​le na muške Gante koji će uvi​jek ćutje​-
ti glad, stranci na zemlji, ne​pozna​ti putni​ci koji su izgu​bi​li svoj put. O izgub​lje​ni​ci!

Ženske su ruke gla​do​va​le za nje​go​vom kovrča​vom ko​som. Kad su do​la​zi​le u ured​-
ništvo da pre​da​ju ogla​se, nje​ga su tra​ži​le. On se namršten na​gi​njao pre​ko sto​la
prekri​že​nih nogu i po​nešto ne​pisme​no jed​no​lič​nim gla​som či​tao što su na​pi​sa​le. Nje​-

226
go​va tanka dla​ka​va za​pešća mrša​vo su izvi​ri​va​la iz bi​je​lih uškrob​lje​nih ru​ka​va, a jaki
nervozni prsti, koji su od ni​ko​ti​na do​bi​li boju slo​no​va​če, izgla​đi​va​li su nezgrapnosti.
Pomnji​vo namrgo​đen na​gi​njao je sklad​nu gla​vu, bri​sao i dotje​ri​vao, dok su se ženski
prsti uzbu​đe​no trza​li. »Kako vam se čini?« Od​go​va​ra​li su željni gla​so​vi, a oči se ple​-
le u ku​dra​vu kosu. »Oh, mno​go bo​lje, hva​la vam.«
Tra​ži se: namršte​na dje​čač​ko-mu​ževna gla​va za su​osje​ćajne prste zre​le i simpa​tič​-
ne žene. Nesretno uda​te. Adre​sa: Gospo​đa B. J. X., pre​ti​nac 74. Osam centa sva​ka ri​-
ječ za jed​no uvršte​nje. »Oh, (nježno) hva​la vam, Ben.«
- Ben - reče Jack Eaton, šef oglasnog odje​la, pro​vi​rivši svo​jim za​ob​lje​nim li​cem u
ured grad​ske ru​bri​ke - tu je jed​na iz tvog ha​re​ma. Htje​la me je ubi​ti kad sam po​ku​šao
pre​uze​ti. Vidi ima li pri​ja​te​lji​cu.
- O, ču​ješ li ti ovo, ču​ješ? - isce​ri se resko Ben pre​ma ured​ni​ku grad​ske ru​bri​ke. -
Pro​ma​šio si zva​nje, Eaton. Ti si za za​bavljač​ki po​sao s Ho​neyboy Evansom.
Mršte​ći se on baci ci​ga​re​tu iz bje​lo​kosne ruke i odju​ri u svoj ured. Eaton se za​drži
na tre​nu​tak da se nasmi​je s ured​ni​kom. O, taj izu​zetni Ben Gant!
Po​ne​kad je, vra​ća​ju​ći se kasno noću za vri​je​me pune se​zo​ne u uli​cu Wo​od​son,
spa​vao gore s Euge​ne​om u pro​čelnoj sobi gdje su se svi ro​di​li. Pod​metnuvši vi​so​ko
jastu​ke u sta​roj po​žutje​loj poste​lji, ve​se​lo osli​ka​noj na uzglavlju i pod​nožju
okruglim me​da​ljo​ni​ma ki​tasta voća, spo​ti​ču​ći se u izgo​vo​ru on je glasno či​tao
mirnim za​ču​đe​nim gla​som pri​če Ringa Lard​ne​ra o ba​se​ballu. Ti me pozna​ješ, Al. Od​-
mah uz pro​zo​re niski krov ve​rande još je bio to​pao od dnevnih ispa​ra​va​nja po​katra​-
nje​na lima. Soč​no je grožđe visje​lo kao pa​uči​na u zbi​je​nim grozdo​vi​ma među ši​ro​-
kim lišćem. Ja ni​sam od​go​jio dje​ča​ka da bude lje​vak. Namje​ra​vao sam Gle​aso​na
maznu​ti po oku.
Ben je te​gob​no či​tao i tren kasni​je se za​ustavljao da se nasmi​je. Tako je on,
namršte​no za​dub​ljen kao di​je​te, pažlji​vo tra​gao za svim zna​če​nji​ma. Žene su vo​lje​le
da ga vide kako se ova​ko mršti i za​dub​lju​je. On je bio na​gao samo u srdž​bi i u brzom
opće​nju sa svo​jim anđe​lom.

227
 22.


Na pra​gu četrna​este Euge​ne​ove go​di​ne, kad je već dvi​je go​di​ne bio uče​nik u Le​-
onardo​voj ško​li, Ben mu je na​šao po​sao razno​sa​ča no​vi​na. Eli​za se tu​ži​la na dje​ča​ko​-
vu li​je​nost. Gunđa​la je da ga je​dva na​ve​de da išta ura​di za nju. Ustva​ri, on nije bio li​-
jen, ali je mrzio si​vi​lo usta​lje​nog rada u svra​tištu. Ona mu nije na​la​ga​la teške za​da​će,
ali su bile česte i ne​oče​ki​va​ne. Tišti​la ga je besko​risnost na​po​ra u Dixi​elandu i uza​-
lud​nost cje​lod​nevnog rada. Da mu je odre​di​la službu, sva​kod​nevnu od​go​vornost
za odre​đe​nu dužnost, on bi je ispu​nja​vao s revnošću. Ali je nje​zi​na me​to​da bila pre​-
vi​še slu​čajna: že​lje​la je da joj bude pri ruci za povre​me​na potrki​va​nja, a u nje​mu nije
bilo nje​zi​na žara.
Dixi​eland je bio srce nje​zi​na ži​vo​ta. Ona je pri​pa​da​la nje​mu. A Euge​nea je od nje​-
ga spo​pa​da​la gro​za. Kad ga je sla​la u du​ćan po kruh, on je su​morno osje​ćao da će taj
kruh po​jesti stranci, da od svih tih na​po​ra nji​ho​vih ži​vo​ta ništa nije posta​ja​lo mla​-
đe, bo​lje, ljepše, nego se sve bri​sa​lo dnevnim spi​ra​njem u slivnik. Posla​la ga je u
smrad​nu gušta​ru vrta da ispli​je​vi bu​jan ko​rov što je gu​šio nje​no povrće koje je uspi​-
je​va​lo, kao i sva zemlja, pod nje​zi​nom ne​marnom ru​kom. Dok je ko​pao u muč​ni​ni,
znao je da će ko​rov po​no​vo izrasti u vre​loj oma​ri​ni, da će povrće - opli​jevlje​no ili ne
- soč​no rasti za ishra​nu sta​na​ra, i da će nje​zin ži​vot, samo nje​zin, do ne​če​ga do​gu​ra​ti.
Dok ju je gle​dao, osje​ćao je ništavnost i užas vre​me​na: sve osim nje mora umri​je​ti u
bez-dnu Sargaškog mora. Tako bi, pi​ja​no ka​la​ju​ći ljeplji​vu zemlju, izne​na​da bio
prizvan svi​jesti nje​nim pro​dornim kri​kom s vi​so​kog stražnjeg tri​je​ma, te bi uvi​dio da
je potpu​no uništio je​dan red mla​dog olista​log ku​ku​ru​za.
- Hej, što je s to​bom, di​je​te! - gnja​vi​la je lju​ti​to zu​re​ći na nj do​lje kroz zbrku sta​rih
kada, pro​zirnih ča​ra​pa što se suše, praznih boca od mli​je​ka na po​li​ca​ma, masnih i ne​-
opra​nih, i zarđa​lih kanti od masti. - Sve​ga mi - reče okre​ću​ći se gospo​di​nu Baskettu,
trgovcu pa​mu​kom iz Hatti​esburga koji se ma​la​rič​no ce​rio kroz ri​jetke brko​ve, - što
da ra​dim s njim? Posje​kao je sva​ki struk ku​ku​ru​za u ci​je​lom redu.
- Da - reče gospo​din Baskett na​dvi​rivši se - i pro​ma​šio sva​ku vlat ko​ro​va. Mla​di​ću
- reče pre​sud​no - tebi tre​ba​ju dva mje​se​ca na farmi.
Kruh koji do​ne​sem po​jest će stranci. Do​no​sim ugljen i ci​je​pam drva da njih gri​je
vatra. Dim. Fu​imus ju​mus.18 Sav naš ži​vot od​la​zi u dim. Nema u nje​mu gra​đe, nema
stva​ra​nja, nema čak ni magle​ne mre​že sno​va. Spusti se niže, anđe​le; šapni nam
na uho. Mi od​la​zi​mo u dimu, i da​nas ne​ma​mo ništa osim umo​ra da nam pla​ti ju​če​-
rašnji trud. Kako se mo​že​mo spa​si​ti?

Dali su mu po​dru​čje crnač​ke četvrti - najte​že i najne​unosni​je. Pla​ća​li su mu dva

228
centa po ko​ma​du za tjed​nu ispo​ru​ku, do​bi​vao je de​set posto od tjed​ne napla​te i de​set
centa za sva​kog no​vog pretplatni​ka. Tako je mo​gao za​ra​di​ti če​ti​ri do pet do​la​ra tjed​-
no. Nje​go​vo nježno ne​razvi​je​no ti​je​lo upi​ja​lo je san s ne​uta​ži​vom žeđu, ali se sada
mo​rao di​za​ti u tri i pol ujutro, dok su mrak i ti​ši​na nestvarno zu​ja​li u nje​go​vim
omamlje​nim uši​ma.
Čud​na vi​linska glazba s fru​le svi​ra​la mu je iz tame, ili su mu osje​ti​la koja su se
spo​ro bu​di​la zapljuski​va​li ve​li​ki va​lo​vi simfo​nijske orkestra​ci​je. Glas zlo​du​ha, li​jep i
sne​no gla​san, ma​mio ga je kroz tmi​nu i svjetlost ispre​da​ju​ći nit drevnih uspo​me​na.
Posrću​ći sli​je​po u pre​bi​je​loj sjajnosti, nje​go​ve sa​nji​ve oči su se po​la​ko otva​ra​le
kao da je izno​va bio ro​đen i pupča​no raz​dvo​jen od mra​ka.
Pro​bu​di se, dje​ča​če sa​blasnih uši​ju, ali u tamu. Pro​bu​di se, utva​ro, o, u nas. Po​ku​-
šaj, po​ku​šaj, o, po​ku​šaj ovim pu​tem. Otvo​ri zid svjetlosti. Duše, duše, tko je duh? O,
izgub​lje​ni​če! Duše, duše, tko je duh? O, pro​šapta​ni smi​je​hu. Euge​ne! Euge​ne! Ova​-
mo, o, ova​mo, Euge​ne. Ova​mo, Euge​ne. Ov​dje je put, Euge​ne. Zar si za​bo​ra​vio?
List, sti​je​na, zid svjetlosti. Po​digni sti​je​nu, Euge​ne, list, ka​men, nepro​na​đe​na vra​ta.
Vra​ti se, vra​ti se.
Neki je glas, sne​no ču​dan i gla​san, za​uvi​jek blisko da​lek, go​vo​rio.
Euge​ne!
Go​vo​rio, za​muknuo, nasta​vio bez go​vo​ra - da go​vo​ri. U nje​mu je go​vo​rio. Gdje je
tmi​na, sine, svjetlost. Po​ku​šaj, dje​ča​če, ri​ječ koju znaš, sje​ti se. U po​četku bje​še ri​-
ječ. Pre​ko gra​ni​ce bezgra​nič​na zemlja ze​le​nih šuma. Ju​čer, sje​ćaš li se?
Da​le​ko šu​mo​vi​to izvi se jek roga. Morski šu​mo​vi​to, vo​de​no da​le​ko, pe​ći​nasti ko​-
ralj - morski da​le​ko jek roga. Gospe na sa​pi​ma vješti​čjeg lica u stakle​nasto ze​le​nim
ha​lji​na​ma sed​lasto se nji​šu. Oljušte​ne i dra​žesne si​re​ne u stu​povlju morskog
dna. Skri​ta zemlja ispod hri​di. Nestalne šumske dje​ve pre​rasta​ju u koru drve​ća. Da​-
ljinski sla​bašno, dok se bu​dio, one su ga snu​bi​le sve spo​ri​jim le​pe​tom. Za​tim dub​lji
poj, iz grla zlo​du​ha, na kri​li​ma vjetra. Bra​te, o bra​te! One su po​ru​ši​le rub mra​ka i
iščezle na vjetru kao ta​nad. O izgub​lje​ni i vjetrom opla​ka​ni duše, vra​ti se opet.

Obu​kao se i pažlji​vo si​šao niza ste​pe​ni​ce na stražnji tri​jem. Hla​dan zrak na​bi​jen
pla​vom zvjezda​nom svjetlošću pro​drma mu ti​je​lo do bud​nosti, ali kad je kre​nuo pre​-
ma gra​du niz tihe uli​ce, čud​na se zvo​nja​va u nje​go​vim uši​ma nasta​vi​la. Slu​šao je bat
svo​jih ko​ra​ka kao da je svoj vlasti​ti duh, čuo je iz da​le​ka praska​vo na​mi​gi​va​nje ulič​-
nih svje​ta​la, vi​dio je iz oči​ju po​to​nu​lih u more grad.
U nje​go​vu je srcu odje​ki​va​la sve​ča​na glazba. Ispu​nja​la je zemlju, zrak, sve​mir;
nije bila glasna, ali je bila svepri​sutna, i go​vo​ri​la mu je o smrti i tmi​ni, i o ža​rišnom
hodu svih koji žive ili su živje​li, o su​to​ku na ravni​ni. Svi​jet je bio ispu​njen ti​him lju​-
di​ma u hodu: ni​jed​na ri​ječ nije izre​če​na, ali je u sva​či​jem srcu pre​bi​va​la za​jed​nič​ka

229
spozna​ja, ri​ječ koju su svi lju​di zna​li i za​bo​ra​vi​li, izgub​lje​ni ključ što otva​ra tamnič​-
ka vra​ta, sli​je​pa uli​ca u ne​be​sa, i dok je glazba rasla i ispu​nja​va​la ga, on krikne: »Za​-
pamtit ću. Kad stignem na to mjesto, znat ću.«

Vre​le tra​ke svjetla tmurno su tekle na vra​ta i pro​zo​re ure​da. Odozdo iz tiska​re do​-
pi​ra​la je sve jača rika ve​li​ke pre​še pod pu​nim opte​re​će​njem. Kad je ušao u ured i na​-
pio se tople pli​me če​li​ka i crni​la ko​jom je bio na​topljen zrak, izne​na​da se pro​bu​dio i
nje​go​vi lako omamlje​ni udo​vi se ukru​ti​še od nagla uda​ra, kao što bi se leb​de​će ti​je​lo
ne​kog zrač​nog duha ma​te​ri​ja​li​zi​ra​lo čim bi do​taklo zemlju. Razno​sa​či su če​ka​li u
buč​nom redu, ni​za​li se pre​ma sto​lu šefa pro​me​ta i po​la​ga​li svoj utržak - hlad​ne
pregršti masnih novči​ća. Sje​de​ći pod ze​le​no zasje​nje​nim svjetlom, on im je hitro
pregle​da​vao knji​ge, zbra​jao izno​se i bro​jio ko​va​ni no​vac od pet, de​set i jed​nog centa
u zdje​li​ce jed​ne la​di​ce. Za​tim je sva​kom da​vao na​črč​ka​nu na​rudž​bu .nje​go​ve ju​tarnje
ko​li​či​ne.
Trča​li su do​lje, željni kao hrto​vi da kre​nu, tu​ra​ju​ći svo​je pa​pi​ri​će mrzo​voljnom
bro​ja​ču čiji su crni prsti ne​pogre​ši​vo ska​ku​ta​li po tvrdom hrptu ve​li​ko​ga sno​pa. Do​-
puštao im je dva ko​ma​da pri​da. Ako razno​sač nije imao ob​zi​ra, po​ve​ća​vao je broj
do​datnih ko​ma​da vo​de​ći u knji​zi ime​na ne​ko​li​ci​ne odusta​lih pretplatni​ka. Taj je vi​-
šak uvi​jek do​bro do​la​zio za kavu i pitu kod ko​no​ba​ra, ili kao daća omi​lje​nu po​li​-
cajcu, vatro​gascu ili vo​za​ču.
U štampa​ri​ji je Harry Tugman ugod​no dangu​bio pod nji​ho​vim pogle​di​ma, dok mu
se de​be​li mlaz ci​ga​retnog dima izvi​jao iz usta. On pro​fe​si​onalno ne​marno osmotri
pre​šu, po​ka​zu​ju​ći snažno gru​di i guste če​ki​nje koje su tvo​ri​le tamnu mrlju ispod ma​-
ji​ce mokre od zno​ja. Štamparski po​moć​nik okretno se popne među za​hukta​le brtve i
ci​lin​dre s kantom ulja i sta​rom krpom u ruci. Ši​ro​ka ri​je​ka bi​je​log pa​pi​ra nepre​kid​no
je ju​ri​la odozgo iz ci​lin​dra i ska​ka​la u zbrku postro​je​nja odakle je se​kundu kasni​je
izla​zio obre​zan, tiskan, pre​vi​jen i stisnut primje​rak, kli​žu​ći se duž tra​ke sa sto​ti​nom
dru​gih u sve deb​lji snop.
Ča​rob​ni stroj! Zašto ne bi i lju​de tako? Li​ječ​nik, ki​rurg, pjesnik, sve​će​nik - stisnu​-
ti, pre​vi​je​ni, tiska​ni.
Harry Tugman od​ba​ci vla​žan opu​šak s raskošnom gri​ma​som. Razno​sa​či su ga s
pošto​va​njem pro​matra​li. Jed​nom je obo​rio po​moć​ni​ka što mu je sje​dio na sto​li​ci. On
je bio šef. Do​bi​vao je 55 $ tjed​no. Ako mu se nije svi​đa​lo, mo​gao je u sva​ko
doba naći posla - New Orle​ans Ti​mes-Pi​cayu​ne, Lo​uisville Co​uri​er Jo​urnal, Atlanta
Consti​tu​ti​on, Knoxville Senti​nel, Norfolk Pi​lot. Mo​gao je pu​to​va​ti.
Čas kasni​je već su bili na uli​ca​ma, še​pa​ju​ći žurno pod uobi​ča​je​nom te​ži​nom na​bi​-
je​nih platne​nih torbi.

230
 On se pre​komjerno bo​jao da neće uspje​ti. Na​pe​ta lica slu​šao je Eli​zi​no upo​zo​re​nje.
- Ispra​vi se, momče! Ispra​vi se! Neka svi po​misle da si netko!
Malo se on po​uzda​vao u sebe; unapri​jed je pre​zao od po​ni​že​nja i otka​za. Bo​jao se
je​zi​ka oštrog po​put sab​lje, uzmi​cao je pred vlasti​tim po​no​som i bilo ga je strah.
Tri je jutra pra​tio razno​sa​ča koji od​la​zi, sa​kupljao misli u ža​rišnu na​pe​tost dok je
po​ku​ša​vao upamti​ti sva​ki otrca​ni pokret pri pre​da​ji, sli​je​de​ći bez prestanka la​bi​-
rintsku mre​žu crnač​ke četvrti i stva​ra​ju​ći svoj vlasti​ti plan u ka​osu ilo​va​če i mu​lja,
gdje su mu se isti​ca​le bje​li​nom one kuće pred ko​ji​ma su ostavlja​ne no​vi​ne, dok je
osta​le za​bo​ravljao. Go​di​na​ma kasni​je, sam u mra​ku, kad je već bio za​bo​ra​vio taj
ispre​mi​je​ša​ni sustav, još se sje​ćao ugla na ko​je​mu je ostavljao torbu da bi se ispeo
na vrh bri​je​ga, strmi​nu niz koju se ve​rao da bi sti​gao do tri tru​le stra​ća​re, kuću s vi​-
so​kim tri​je​mom na koji je ne​pogre​ši​vo uba​ci​vao sa​vi​je​nu hrpu vi​jesti.
Prethod​ni razno​sač bio je sna​žan mo​mak sa sela, se​damna​esto​go​dišnjak, koji je
kod no​vi​na do​bio bo​lji po​sao. Zvao se Jennings Ware. Bio je oštar, do​bro​du​šan, po​-
ma​lo ci​ni​čan i pu​šio je mno​go ci​ga​re​ta. Zra​čio je ži​vahnošću i la​god​nošću. Po​du​ča​-
vao je uče​ni​ka gdje i kada može oče​ki​va​ti lu​ka​vo lice »Foxya«, kako se iz​bje​ga​va
otkri​va​nje pod šankom u resto​ra​nu i kako se sa​vi​ja​ju i ba​ca​ju no​vi​ne brzo i toč​no kao
lopta.
Po​če​li su obi​la​zak u svje​že ne​ro​đe​no jutro, kre​nuvši niz strmi bri​jeg uli​ce Valley u
tropsko sni​va​nje, kraj stajskog vo​nja crnih spa​va​ča, kraj ne​do​pušte​nih lju​ba​vi, kraj
obi​čajnih i ne​bro​je​nih pre​lju​ba crnač​ke četvrti. Kad je tvrd smo​tak no​vi​na oštro bub​-
nuo na ne​čist tri​jem dašča​re ili lu​pio o raskli​man okvir vra​ta, od​go​va​ra​lo im je du​-
gač​ko tupo mumlja​nje ne​za​do​voljstva. Oni su se ce​re​ka​li.
- Ovu otpi​ši - reče Jennings Ware - ako ti idu​ći put ne pla​ti. Dužna je već šest tje​-
da​na.
- Ovi ured​no pla​ća​ju - reče on po​la​žu​ći ne​čujno no​vi​ne na oti​rač ispred vra​ta. -
Oni su do​bri crnci. Do​bit ćeš no​vac sva​kog četvrtka.
- Ov​dje ima jed​na meka srca - reče i za​vitla no​vi​ne u vra​ta uz resko cmo​ka​nje i đa​-
volski smi​je​šak, dok se iznutra čuo mlad mesnat ženski uzvik ne​go​do​va​nja. - Mo​žeš
je ima​ti ako ho​ćeš.
Usi​ljen plašljiv smi​je​šak pre​le​ti pre​ko Euge​ne​ovih usta. Jennings Ware ga pogle​da
pro​dorno, ali nije na​va​lio na nj. Jennings Ware je bio srda​čan mo​mak.
- Ona je li​je​pa sta​ra cura - reče. - Imaš pra​vo na ne​ko​li​ko po​kojni​ka. Daj ih u
zamje​nu.
Išli su niz mrač​nu ne​poplo​če​nu uli​cu i brzo pre​vi​ja​li no​vi​ne u stanka​ma izme​đu
ispo​ru​ka.
- Ovo je grozno po​dru​čje - reče Jennings Ware. Kad pada kiša strašno je. Upa​dat
ćeš u bla​to do ko​lje​na. A ne mo​žeš napla​ti​ti od pola lu​pe​ža. - On pod​muklo za​vitla

231
no​vi​ne.
- Ali, pri​ja​te​lju - reče malo kasni​je. - Ako že​liš tople pite, do​šao si na pra​vo
mjesto. Ozbiljno ti ka​žem!
- Sa - sa crnki​nja​ma? - pro​šapće Euge​ne vla​že​ći suhe usne.
Jennings Ware okre​ne svo​je crve​no za​jed​lji​vo lice pre​ma nje​mu.
- Teško da ćeš ov​dje vi​dje​ti koju lje​po​ti​cu iz vi​so​kog društva - reče on.
- Jesu li crnki​nje do​bre? - upi​ta Euge​ne sla​bim su​him gla​som.
- Još pi​taš! - izle​ti iz usta Jenningsa Wa​rea kao pra​sak, pa za​mukne na tre​nu​tak.
- Bo​ljih od njih nema - reče za​tim.

Isprva ga je platne​na uzi​ca no​vinske torbe lju​to re​za​la po mrša​vim ra​me​ni​ma. Po​-
vi​jao se pod žu​lja​njem te​ži​ne koja ga je vukla k zemlji. Prvi su mu tjed​ni bili kao
noć​na ratna mora: iz dana u dan on se bo​rio za slo​bo​du. Spoznao je svu tugu
onih koji nose te​re​te; spoznao je, iz jutra u jutro, prozrač​ni ushit olakša​nja. Kako je
bre​me lakša​lo s napre​do​va​njem obi​laska, tako je nje​go​vo nakrivlje​no rame raslo s
kri​la​tom bo​drošću, a is​crplje​ni udo​vi posta​ja​li la​ga​ni​ji: po završetku posla nje​go​vo je
ti​je​lo, osjetno za​mo​re​no, ve​dro poska​ki​va​lo od zemlje. Bio je Merkur sa​pet bre​me​-
nom, Ari​el zgrb​ljen pod trhom: kad se oslo​bo​dio, la​kokri​la su mu sto​pa​la stu​pa​la sja​-
jem. Plo​vio je zra​kom. Sab​ljaste zvi​jezde svjetlu​ca​le su nad nje​go​vim ropstvom;
zora se crve​nje​la nad oslo​bo​đe​njem. Bio je na​lik morna​ru koji se po​to​pio u potpa​lub​-
lju pa srlja kroz otvor pre​ma ži​vo​tu i jutru; na​lik ro​ni​ocu očajno zaple​te​nom u po​li​-
po​ve kra​ko​ve koji se isi​je​ca iz smrti i po​la​ko uzla​zi s morskog dna na svjetlo.
Na​kon jed​nog mje​se​ca na ra​me​nu mu se stvrd​la gru​da mi​ši​ća: on je sla​vo​do​bitnič​-
ki pri​onuo k poslu Više se nije stra​šio da neće uspje​ti. Srce mu se pro​pi​nja​lo kao po​-
no​sit kukmast pi​je​tao. Uba​ci​li su ga među osta​le bez povlasti​ca, a on ih je nad​ma​šio.
Bio je gospo​dar mra​ka; li​ko​vao je u sa​motnič​koj do​voljnosti svo​ga rada. Ga​zio je u
raštrka​nu zbrku na​se​lja da no​vosti​ma stri​je​lja usnu​le lju​de. Nje​go​ve su brze šake mo​-
ta​le škri​pa​ve listo​ve, a vitkim je ru​ka​ma uzma​hi​vao kao bi​čem. Gle​dao je kako se
uta​pa​ju bli​je​de zvi​jezde i kako po​de​ra​na svjetlost puca s pla​ni​na. Osamljen i je​di​ni
živi čovjek lju​di​ma je za​po​či​njao dan dok je pro​la​zio kraj zastrtih pro​zo​ra i slu​šao
otegnu​to hrka​nje tro​pa iz jazbi​na. Ho​dao je tim bliskim du​bo​kim snom slu​ša​ju​ći po​-
no​vo zvon svo​jih nogu i ši​ro​ku orkestralnu mu​zi​ku mra​ka. Kad je siva ju​tarnja pli​ma
na​di​ra​la na za​pad, on se bu​dio.
I motrio je Euge​ne spo​ro mi​je​ša​nje go​dišnjih doba; vi​dio je kra​ljevsku po​vorku
mje​se​ci; vi​dio je kako ljetno svjetlo po​put ri​je​ke guta mrak; vi​dio je i po​novni tri​-
jumf mra​ka; i vi​dio je tre​nu​tač​ne po​bjed​ni​ke dane kako, po​put muha, zuje u smrt.
Lje​ti se razda​nji​va​lo pri​je nego što je on završio ophod​nju: doma se vra​ćao u svi​je​-
tu bu​đe​nja. Prvi su se tramva​ji okuplja​li na Trgu kad je pro​la​zio: nova ze​le​na boja

232
da​va​la im je ugo​dan izgled no​vih igra​ča​ka. Go​le​me otu​če​ne mlje​ka​ro​ve kante
čisto su blista​le na suncu. Svjetlo nade pa​da​lo je na ga​ra​vu masno​ću Ge​orgea Cha​ka​-
le​sa, noć​nog poslu​ži​te​lja u ka​va​ni Athens. Sta​rogrč​ka zora. A u Une​eda No 1, na
Trgu, Euge​ne je spi​rao sen​dvič s ja​jem du​gim gutlja​ji​ma mi​risne kave, sje​de​ći na vi​-
so​ku stolcu u pri​ja​teljskom društvu vo​za​ča, po​li​ca​ja​ca, šo​fe​ra, štu​ka​te​ra i zi​da​ra. Bilo
je ugod​no, osje​ćao je, završi​ti svoj po​sao kad ga je ci​je​li svi​jet tek po​či​njao. Od​la​zio
je kući ispod raspje​va​nih sta​ba​la pu​nih pti​ca.
U je​sen kasni crve​ni mje​sec ja​hao je nisko ne​bom sve do jutra. Zrak je bio pre​pun
opa​log lišća i sve​ča​ne grmlja​vi​ne vi​so​ka drve​ća s pla​ni​na; tu​žan ave​tinjski ša​pat i
prostra​na ka​te​dralna glazba du​bo​ko su je​ča​li u nje​go​vu srcu.
Zimi je ra​dosno si​la​zio u mrač​ni vi​ja​vi vje​tar, nasla​nja​ju​ći se svom te​ži​nom na
nje​gov pro​dorni zid dok je meo uz​brdo; a kad je u rano pro​lje​će si​pi​la hlad​na ki​ši​ca
sa za​dimlje​na neba, on je bio za​do​vo​ljan. Bio je sam.

Svo​je ne​ured​ne pretplatni​ke s divljom je upornošću sa​li​je​tao da pla​te. Nji​ho​va laka
obe​ća​nja pri​mao je bez po​go​vo​ra; lo​vio ih je po nji​ho​vim so​ba​ma ili u so​ba​ma kod
susje​da i tako tvrdogla​vo na njih na​va​lji​vao da su oni na​po​kon, mrzo​voljni ili raspo​-
lo​že​ni, pla​ća​li dio duga. To je bilo više nego što je ije​dan nje​gov prethod​nik uči​nio,
ali je on i da​lje nervozno ro​vao po svo​jim ra​ču​ni​ma, dok se nije uvje​rio da je za šefa
pro​me​ta postao uzor ne​hajnim dje​ča​ci​ma. Kad bi bub​nuo očajnič​ki sa​kuplje​nom
hrpom »pi​le​će hra​ne« po še​fo​vu sto​lu, nje​gov bi se poslo​da​vac okre​nuo okrivlje​nom
dje​ča​ku i re​kao:
- Pogle​daj ovo! Sva​ko​ga tjed​na ova​ko! I to od crna​ca!
Nje​go​vo bi bli​je​do lice pla​nu​lo od ve​se​lja i po​no​sa. Kad je razgo​va​rao s tim ve​li​-
kim čovje​kom glas mu je drhtao. Je​dva je mo​gao go​vo​ri​ti.
Dok je vje​tar za​vi​jao kroz tamu, on je lu​đač​ki pu​cao od smi​je​ha. Ska​kao je uvis
kri​če​ći od mahni​ta za​no​sa, vrskao iz grla idi​otske zvjerske urli​ke i užasno uda​rao no​-
vi​na​ma o prlja​ve daske ko​li​ba. Bio je slo​bo​dan. Bio je sam. Slu​šao je riku zviždu​-
ka vla​ka, i nije bio ona​ko da​le​ko. U mra​ku je pru​žao ruke čovje​ku na trač​ni​ca​ma,
svom bu​lja​vom bra​tu s če​lič​nim oči​ma ve​za​nim za trač​ni​ce.
Više se nije to​li​ko uvi​jao pod pri​jetnjom obi​teljske pesti. Bio je još sretni​je
nesvjestan svo​je nevri​jed​nosti.
Sje​de​ći s tri ili če​ti​ri razno​sa​ča u bla​go​va​oni​ci na​učio je pu​ši​ti: dok je kroz sla​-
đahni pro​ljetni mo​dri zrak si​la​zio na svo​ju ophod​nju, spoznao je lje​po​tu ni​ko​ti​na -
za​mamne utva​re koja mu se zavla​či​la u mo​zak, ostavlja​la je​dak za​dah u nje​go​vim
mla​dim noz​drva​ma i je​dak po​lju​bac na usti​ma.
Bio je britka oštri​ca.
Pro​lje​će mu je za​bo​lo trn u srce i izma​mi​lo divlji krik s usa​na. Za pro​lje​će nije

233
imao ri​je​či.
Upoznao je glad. Upoznao je žeđ. Ve​lik je pla​men buknuo u nje​mu. Noću je hla​dio
svo​je vre​lo čelo u žu​bo​ru vo​de​nih mla​zo​va. Katkad je u sa​mo​ći pla​kao od boli i za​-
no​sa. Kod kuće je zapla​še​na ti​ši​na nje​go​va dje​tinjstva sad bila taknu​ta po​divlja​-
lim suz​drža​va​njem. Bio je uspla​hi​ren kao trka​ći konj. U nje​mu bi bi​je​li atom unu​-
tarnjeg bi​je​sa prsnuo kao ra​ke​ta te bi on za​čas pso​vao kao lud.
- Što mu je? Izla​zi li to luda pentland​ska žica iz nje​ga? - pi​ta​la je He​len sje​de​ći u
Eli​zi​noj ku​hi​nji.
Eli​za neko vri​je​me nakri​vi usne tre​su​ći po​la​ko gla​vom.
- No - reče s lu​ka​vim smi​je​hom - zar ne znaš, di​je​te?
Nje​go​va potre​ba za crnci​ma posta​la je pretje​ra​na. Pro​vo​dio je ci​je​lo posli​je​pod​ne
na​kon ško​le ne​umorno pro​češlja​va​ju​ći košni​ce crnač​ke četvrti. Usta​jao smrad ru​-
kavca na či​jem dnu od izli​za​nih oblu​ta​ka teče gusta sme​đa otpad​na voda, mi​ris
dima od za​pa​lje​na drve​ta i rub​lja što se isku​ha​va u crnim že​ljeznim lonci​ma, tihi šu​-
mo​vi pra​šu​me u sumrak, obri​si što kli​ze, pro​pa​da​ju i nesta​ju pod zvonkom orkestra​-
ci​jom pri​gu​še​nih zvu​ko​va. De​be​li za​uzla​ni je​zi​ci u pre​dve​čerje, cvrča​nje sla​ni​ne na
pe​če​noj ribi, tužno brenča​nje ba​njoa i tu​tanj teških nogu u da​lji​ni; nilski gla​so​vi, ri​-
ječ​na ža​lo​pojka i uljasta svjetlost če​ti​ri ti​su​će za​dimlje​nih svi​je​ća u ko​li​ba​ma i
nastamba​ma.
S vrha ogo​lje​log sre​dišnjeg bre​žuljka oko ko​jeg se na​ro​ji​lo na​se​lje uzdi​za​li su se
unjka​vi gla​so​vi iz kalva​rijske bapti​sič​ke crkve od se​dam uve​čer do dva ujutro, u is​-
crplju​ju​ćoj i nepresta​noj za​ne​se​nosti, u divljoj pra​šumskoj tu​žaljci gri​je​ha i lju​ba​vi i
smrti. Mrak je bio pre​na​pu​čen me​som i ta​janstvom. Bo​ga​ti izvo​ri smi​je​ha posvu​da
su ro​mo​ni​li. Ma​čji su obri​si pro​mi​ca​li. Sve je bilo sa​mostojno. Sve je bilo da​le​ko.
Ništa se nije moglo do​ta​ći.
U ovom sta​rom ča​rob​njač​kom ta​janstvu mra​ka po​čeo je spozna​va​ti groznu ne​vi​-
nost zla, užasnu mla​dost drevnog ple​me​na; usne su mu se razvla​či​le pre​ko zubi, vre​-
bao je u tami la​ba​vim gipkim ru​ka​ma, oči su mu se kri​je​si​le. Ne​usta​novljiv užas i
sram suklja​li su kro​za nj. U srcu se nije mo​gao su​oči​ti s pi​ta​njem.
Na po​pi​su nje​go​vih pretplatni​ka do​bar su dio či​ni​li česti​ti i marlji​vi crnci - bri​ja​či,
kro​ja​či, pro​da​va​či, lje​karni​ci i do​ma​ći​ce u jefti​nim pa​muč​nim ha​lji​na​ma, koji su mu
re​do​vi​to pla​ća​li sva​kog tjed​na na ure​če​ni dan, poz​dravlja​ju​ći ga srdač​nim osmi​je​si​-
ma pu​nim zubi i nastra​nim ali pri​jaznim naslo​vi​ma: »gospo​di​ne«, »pu​kovni​če«, »ge​-
ne​ra​le«, »šefe« i tako da​lje. Svi su oni pozna​va​li Ganta.
Ali dru​gi dio - onaj dio gdje su se susre​ta​li nje​go​va žud​nja i ču​đe​nje - bili su »le​te​-
ći«, mla​di lju​di i žene ne​po​uzda​nih sred​sta​va i nestalna ži​vo​ta, koji su ta​janstve​no
izmi​ca​li od so​bič​ka do so​bič​ka, koji su na​pu​či​va​li noć svo​jim kra​do​mič​nim se​lja​ka​-
njem. Tjed​ni​ma je uta​man tra​žio te utva​re, dok nije saznao da ih može naći samo ne​-

234
dje​ljom ujutro u smrd​lji​vom mra​ku neke iznajmlje​ne sobe, po ne​ko​li​ko mla​dih lju​di i
žena, na​ba​če​ne po​put teških vre​ća jed​no pre​ko dru​go​ga, u zahrka​noj izne​-
moglosti, otupje​le od viski​ja i is​crplje​ne od pa​re​nja.

Jed​ne su​bo​te uve​čer, dok je ve​nu​lo crve​ni​lo ljetnog sumra​ka, on Se vra​tio do jed​-
nog od tih ko​na​čišta - trošne tro​katne stra​ća​re koja se s dva do​nja kata spušta​la niz
vi​so​ku ilo​vastu pa​di​nu za​pad​nog kuka, bli​zu bi​je​la​ca. Tu je živje​lo pre​ko dva​de​-
set lju​di i žena. Tra​žio je ženu koja se zva​la Ella Corpe​ning. Ni​kad je nije mo​gao
naći: tjed​ni​ma je du​go​va​la pretpla​tu. Ali su te ve​če​ri nje​zi​na vra​ta bila otvo​re​na: do
nje​ga je dopro to​pao za​pah zra​ka i ku​ha​nja hra​ne. Si​šao je niz tru​le ste​pe​ni​ce i po​peo
se uz pa​di​nu.
Ella Corpe​ning je sje​di​la pre​ma vra​ti​ma u lju​ljaljki i ku​nja​la u crve​nom svjetlu
ma​log ku​hinjskog šted​nja​ka, ispru​živši svo​je ve​li​ke noge udob​no na pod. Bila je mu​-
latki​nja od dva​de​set šest go​di​na, li​je​pa žena ama​zonskih razmje​ra i glatke žu​tosme​-
đe kože.
Bila je obu​če​na u odje​ću neke ra​ni​je gospo​da​ri​ce: no​si​la je sme​đu vu​ne​nu suknju,
kožne ci​pe​le s gornjim di​je​lom od anti​lo​pa sa se​de​fastim kopča​ma i sive svi​le​ne
duge ča​ra​pe. Nje​zi​ne du​gač​ke teške ruke tamno su sja​je kroz la​ga​no tki​vo svje​že
opra​ne bi​je​le ko​šu​lje. Jefti​na pla​va vrpca blista​la je ste​žu​ći nje​zi​ne na​brekle gru​di.
Na peći je grgo​ljao lo​nac ku​pu​sa i na​re​za​ne sla​ni​ne.
- Razno​sač no​vi​na - reče Euge​ne. - Do​šao sam po no​vac.
- Ti si taj deč​ko? - otegne Ella Corpe​ning i li​je​no po​makne ruku. - Ko​li​ko sam
dužna?
- 1,20 $ - od​go​vo​ri on. Za​tim zna​čajno pogle​da jed​nu ispru​že​nu nogu gdje je ispod
ko​lje​na tamno svjetlu​ca​la smo​ta​na novča​ni​ca.
- To mi je no​vac za sta​na​ri​nu - reče ona. - To ti ne mogu dati. Je​dan i dva​de​set! -
Ona se za​misli. - Uh! Uh! - promrsi za​do​voljno. - Nije mi izgle​da​lo da bi moglo to​li​-
ko biti.
- Ali je to​li​ko - reče on otva​ra​ju​ći knji​gu ra​ču​na.
- Onda je - slo​ži se ona - ako knji​ga tako kaže.
Ona se s užitkom za​misli je​dan tre​nu​tak.
- Skupljaš li ne​dje​ljom ujutro? upi​ta ga.
- Da - reče on.
- Dođi amo ujutro - reče ona puna nade. - Imat ću nešto za tebe, si​gurno. Sad če​-
kam jed​nog bi​je​log gospo​di​na. On će mi dati do​lar.
Ona po​la​ko pokre​ne svo​je ve​li​ke udo​ve i nasmi​je​ši mu se. Nje​mu pred oči​ma za​-
ku​ca rasci​jeplje​no bilo. Pro​gu​ta plju​vač​ku: noge mu se odu​ze​le od uzbu​đe​nja.
- Zašto - zašto će vam dati do​lar? - promrmlja on je​dva čujno.

235
 - Za toplu pitu - reče Ella Corpe​ning.
On dva​put otvo​ri usta, ali ne mogne ništa reći. Ona usta​ne sa sto​li​ce.
- Što že​liš? - upi​ta ona​ko meko. - Toplu pitu?
- Že​lim vi​dje​ti - vi​dje​ti! - istisne on.
Ona zatvo​ri vra​ta pre​ma pa​di​ni i zaklju​ča ih. Kroz otvo​re​ni pe​pe​onik peći pa​da​la
je re​šetkasta svjetlost. Toga je časa si​pi​la crve​na ki​ši​ca ugljevlja kroz otvor.
Ella Corpe​ning otvo​ri vra​ta iza peći koja su vo​di​la u dru​gu prosto​ri​ju. Tu su bila
dva ne​ure​đe​na kre​ve​ta; je​di​ni je pro​zor bio za​su​njen i zastrt sta​rim ze​le​nim kapkom.
Ona upa​li malu za​dimlje​nu svi​je​ću i uvu​če nisko sti​jenj.
S ošte​će​nog ma​log orma​ra sa ša​re​nim staklom ljuštio se mje​hu​rasti lak. Iznad
prekri​ve​nog ka​mi​na, na niskom okvi​ru, bila je lutka omo​ta​na mo​drom vrpcom, vaza
žlje​bastih ru​bo​va s pozla​će​nim cvi​je​ćem, do​bi​je​nim na ne​kom va​ša​ru, i ku​ti​ji​ca pri​-
ba​da​ča. Ta​ko​đer ka​lendar, dar tvrtke »Ugljen i led« iz Alta​monta, na ko​je​mu je mla​-
da Indi​janka vesla​la u ka​nuu niz sta​zu po​su​tu mje​se​či​nom, te vjerska izre​ka u ara​-
beski cvi​je​ća, uokvi​re​na u ora​ho​vi​nu: Bog voli jed​ne i dru​ge.
- Što že​liš? - pro​šapće ona gle​da​ju​ći ga u oči.
Iz ve​li​ke da​lji​ne on je slu​šao duh svo​ga gla​sa.
- Svu​ći se.
Nje​zi​na suknja pade u krug oko nogu. Ona ski​ne škrob​lje​nu ko​šu​lju. Za tren je sta​-
ja​la pred njim gola, osim što je ima​la ča​ra​pe.
Ona poč​ne ubrza​no di​sa​ti i pu​nim je​zi​kom li​za​ti usne.
- Ple​ši! - krikne on. - Ple​ši!
Ona poč​ne nježno ste​nja​ti, dok je va​lo​vit drhtaj plo​vio kroz nje​no ve​li​ko žuto ti​je​-
lo; nje​zi​na be​dra i okrugle teške dojke poč​nu se po​la​ko nji​ha​ti u raz​blud​nom ritmu.
Ravna na​ulje​na kosa pa​da​la joj je po vra​tu u de​be​lim pra​mo​vi​ma. Ruke su joj bile
pru​že​ne radi ravno​te​že, a kapci spušte​ni pre​ko krupnih žu​tih oč​nih ja​bu​či​ca. On osje​-
ti njen dah na licu i popla​vu gru​di koje guše. Divlja bu​ji​ca nje​ne strasti vitla​la ga je
kao trješči​cu. Nje​zi​ne snažne žute ruke stisnu se oko nje​go​vih vitkih mi​ši​ca kao na​-
rukvi​ce. Drma​la ga je tamo-amo i čvrsto ste​za​la uz. svo​ju kožu.
On očajno poč​ne uzmi​ca​ti pre​ma vra​ti​ma da​ve​ći se u nje​nu zagrlja​ju.
- Bje​ži, crna! Bje​ži - pro​muklo za​sopće.
Ona ga po​la​ko pusti: ne otva​ra​ju​ći oči, ste​nju​ći, ona se od​makne natrag kao da je
on bio mla​do drvo. Pa zapje​va u ža​lob​nom molu, nepre​kid​no po​navlja​ju​ći:

»Topla pita! To-o-opla pita!«

Glas joj je sva​ki put pro​pa​dao u du​bo​ko ste​nja​nje.
Nje​zi​no lice, jaki stup vra​ta i bujno poprsje ku​pa​li su se u zno​ju. On sli​je​po srne na

236
vra​ta, pro​ju​ri kroz vanjsku sobu i dašću​ći stigne na zrak. Njen poj, nepre​ki​nut i ne​-
ome​ten nje​go​vim od​laskom, pra​tio ga je uz prlja​ve ste​pe​ni​ce. Nije se za​usta​vio
da pre​dahne dok nije sti​gao do ruba tržni​ce. Pod njim u do​li​ni, oko bre​žuljka,
svjetlu​ca​le su za​dimlje​ne svi​je​će crnač​ke četvrti u sumra​ku. Pri​gu​šen smi​jeh izvi​rao
je iz mrač​ne košni​ce, bo​gat i pra​šumski divlji. Čuo je izgub​lje​ne drnda​ve note, takto​-
ve da​le​kog bata nogu. A gore, iznad sve​ga, tiše i po​najda​lje, po​letna ja​di​kovka
grešni​ka u crkvi.

237
 23.


ΕΝΤΕΎΘΕΝ ΈΞΕΛΑΝΝΕΙ ΣΤΑΘΜΟΝΣ ΤΡΕΙΣ ΠΒΡΚΑΓΓΒΣ ΠΕΝΤΕΧΑΊΔΕΧΑ ΈΧΊ ΤΟΝ Ε’ΥΩΡΧΤΗΝ
ΤΤΟΤΑΜ-ΌΝ.19
On nije re​kao Le​onardo​vi​ma da radi rano izjutra. Znao je da bi se oni uspro​ti​vi​li
tom poslu, i da se nji​ho​vo pro​tivlje​nje oči​to​va​lo u po​bjed​nič​kom do​ka​zu ni​žih ocje​-
na. Ta​ko​đer je znao da bi Marga​ret Le​onard zloslutno go​vo​ri​la o ugro​že​nom
zdravlju, o unište​nom obe​ća​nju bu​du​ćih go​di​na, o izgub​lje​nim slatkim sa​ti​ma ju​-
tarnje​ga sna koji se ne mogu na​dokna​di​ti. On je zapra​vo sada bio jači nego ikad ra​ni​-
je. Bio je teži i jači. Ali je katkad osje​ćao grče​vi​tu glad za snom: ma​laksa​vao je o
pod​ne, oživlja​vao posli​je pod​ne, ali je teško mo​gao ve​zi​va​ti svoj dremljiv mo​zak uz
knji​gu posli​je osam sati uve​čer.
Malo je učio školsku grad​nju. Pod skrb​ništvom Le​onardo​vih čak ju je po​čeo ro​-
mantič​no pre​zi​ra​ti. Marga​ret Le​onard ima​la je ču​desnu spo​sob​nost ve​li​kih lju​di da
vidi bit. Uvi​jek je vi​dje​la glavnu boju, ali nije uvi​jek za​pa​ža​la pre​lje​ve. Bila je na​-
dahnu​ti senti​menta​list. Misli​la je da »zna deč​ke«: po​no​si​la se time kako ih pozna​je.
Me​đu​tim, malo je zapra​vo zna​la o nji​ma. Ona bi se sle​di​la od uža​sa da je mogla
spozna​ti divlju zbrku ado​lescenci​je, seksu​alne more pu​berte​ta, bol, strah i sram u ko​-
ji​ma je​dan momčić leb​di kroz mrač​ni svi​jet svo​je žud​nje. Ona nije zna​la da je sva​ki
od njih, zatvo​ren u ka​vez stra​ha od ispo​vi​je​di, sam sebi ču​do​vište.
Nije ima​la zna​nja. Ali je ima​la mu​drosti. Od​mah je otkri​va​la sva​či​je oso​bi​ne. Dje​-
ča​ci su bili nje​zi​ni ju​na​ci, nje​zi​na mala bo​žanstva. Ona je vje​ro​va​la da je​dan od njih
mora spa​si​ti svi​jet i otku​pi​ti ži​vot. Vi​dje​la je pla​men koji je go​rio u sva​kom od njih i
ču​va​la ga je. Po​ku​ša​va​la je ne​ka​ko pro​niknu​ti u mrač​no lu​ta​nje pre​ma svjetlosti i
razgovjetnosti svih zbu​nje​nih, tu​pa​vih i sra​mežlji​vih. Izgo​vo​ri​la bi bla​gu tihu ri​ječ
trka​ćem ko​nju i on bi se umi​rio.
Tako se on nije povje​rio. Još je bio utamni​čen. Ali se uvi​jek okre​tao pre​ma Marga​-
ret Le​onard kao pre​ma svjetlosti: ona je vi​dje​la po​ganske vatre što su izvo​di​le svoj
ples sa​ba​lja na nje​go​vu licu, ona je vi​dje​la glad i muku, i hra​ni​la ga je - o ve​li​-
čanstve​ni zlo​či​ne! - pjesništvom.
Ka​kav god ih je strah ili sram zaklju​ča​vao u pomnji​vu šutnju, kakva god im je
blješta​va izli​ka obi​ča​ja spu​ta​va​la je​zi​ke, oni su se oslo​ba​đa​li u rje​či​tim simbo​li​ma
sti​ha. Ži​go​sa​na tim zna​kom Marga​ret je bila izgub​lje​na za sve do​bre anđe​le. Jer što
je sta​lo so​to​ni​nim posla​ni​ci​ma za sve sitne vjernosti pismu i ri​je​či, ako iz raspje​va​-
nog zbo​ra zemnog me​to​dizma mo​že​mo ukrasti jed​no je​di​no srce, po​dignu​ti jed​nu ve​-
li​ku izgub​lje​nu dušu, zahva​će​nu pla​me​nom, u vi​so​ku grešnost pjesništva?
Vino s loze ni​kad joj nije kapnu​lo na usnu, ali joj je vino pjesništva bilo ne​uga​si​vo

238
po​mi​je​ša​no s krvlju, razli​to u mesu.
Ula​ze​ći u petna​estu go​di​nu Euge​ne je znao sko​ro sva​ku glavni​ju pjesmu na
engleskom je​zi​ku. Vla​dao je nji​ma do same srži, ne kroz pregršt ra​su​tih ci​ta​ta, nego
go​to​vo od retka do retka. Nje​go​va je žeđ bila po​mamlje​na, ne​uta​ži​va: svo​me na​go​-
mi​la​nom bla​gu do​da​vao je či​ta​ve pri​zo​re iz Sc​hille​ro​va Wilhelma Te​lia ko​je​ga je sam
či​tao na nje​mač​kom; He​ine​ove pjesme i ne​ko​li​ko na​rod​nih. Znao je na​pa​met cio od​-
lo​mak Ana​ba​si​sa, uzvi​še​ni i tri​jumfalni grč​ki koji opi​su​je tre​nu​tak kad su izglad​nje​li
osta​ci de​set ti​su​ća na​po​kon došli do mora i ispusti​li si​lan krik zo​vu​ći ga po ime​nu.
Osim toga pamtio je neke so​norne Ci​ce​ro​no​ve glu​posti, zbog zvu​ko​va, i malo Ce​za​ra
- zbi​tog i jezgro​vi​tog.
Ve​li​ke pjesme Burnsa na​učio je iz napje​va, iz knji​ga i slu​ša​ju​ći Ganta kako ih re​ci​-
ti​ra. Ali mu je pjesmu »Tam O’Shanter« či​ta​la Marga​ret Le​onard, i oči su joj iskri​le
u smi​je​hu kad bi izgo​vo​ri​la:
»U paklu će te peći kao sle​đa.«
Kra​će Word​swortho​ve stva​ri pro​či​tao je u ni​žim razre​di​ma. Go​di​na​ma je već znao
»Srce mi tuče«, »Ko oblak sa​mo​tan sam luto« i »Gle, ona sama usred po​lja«; ali mu
je Marga​ret či​ta​la so​ne​te i natje​ra​la ga da na​izust na​uči »Svi​jet je pre​vi​še s
nama«. Kad ga je či​ta​la, glas joj je po​drhta​vao i sla​bio od strasti.
Znao je sve pjesme iz Sha​kespe​aro​vih ko​ma​da, ali su ga dvi​je najvi​še ga​nu​le; »O
gospo moja, kamo blu​diš sama?« koja mu je u srcu je​ča​la kao da​lek rog, i ve​li​ka
pjesma iz Cymbe​li​nea »Ne boj se više sunče​ve vre​li​ne«. Po​ku​šao je pro​či​ta​ti sve so​-
ne​te, ali nije uspio, jer je nji​ho​va ispreple​te​na gusto​ća bila pre​vi​še za nje​go​vo
iskustvo, ali ih je pro​či​tao, i za​bo​ra​vio, možda po​lo​vi​nu, a sje​ćao se po​ne​kih koji su
mu gorje​li na stra​ni​ca​ma čud​no i ne​posred​no - kao svi​je​će.
Pozna​vao je ove; »U lje​to​pi​su pro​hu​ja​log doba«, »Ne mo​žeš star mi, pri​ja​te​lju
biti«, »Ne daj mi da vjenča​nje pra​vih duša«, »Tra​će​nje duha ra​si​pa​njem sramnim«,
»Kada na si​je​lo slatkih ti​hih misli«, »Hoću l’te s ljetnim uspo​re​dit da​nom«, »Kraj
tebe ni​sam u pro​lje​će bio« i »U meni mo​žeš vi​djet ono doba«, najve​ći od svih što mu
ih je Marga​ret pri​bli​ži​la i koji ga je tre​sao takvim električ​nim ushi​tom kad je do​la​zio
do »Gol pusti kor gdje do​tad pti​ce pje​hu«, da je je​dva mo​gao bez zasta​ja​nja do​či​ta​ti
osta​tak.
Pro​či​tao je sve ko​ma​de osim Ti​mo​na, Tita An​dro​ni​ka, Pe​rikla, Ko​ri​ola​na i Kra​lja
Iva​na, ali je​di​ni ko​mad koji ga je za​ni​mao i pri​je i posli​je bio je Kralj Lear. Go​di​na​-
ma je bio upoznat s ve​ći​nom slavnih mjesta koja je Gant re​ci​ti​rao, ali su mu sada
bila do​sad​na. I sve rje​či​te kla​unske dosko​či​ce, ko​ji​ma se Marga​ret smjerno smi​ja​la i
isti​ca​la ih kao uzor majstorske vješti​ne duha, nje​mu su se ne​odre​đe​no či​ni​le glu​pim.
Ni​kad nije imao povje​re​nja u Sha​kespe​are​ov hu​mor - nje​go​va mje​ri​la nisu bile
vjetro​pi​raste lude, nego glu​pa​ni.

239
 »Što se mene tiče ja bih vas ra​di​je pod​no​sio nego no​sio; ipak ne bi tre​ba​lo da no​-
sim križ ako sam no​sio vas, jer mislim da u va​šoj kesi nema novca.«
Ovo ga je ne​ugod​no pod​sje​ća​lo na Pentlando​ve. Je​di​no je Ludu u »Le​aru« smatrao
dostojnim divlje​nja - tužnu, tra​gič​nu, ta​janstve​nu ludu. O osta​li​ma je sastavljao pa​ro​-
di​je go​vo​re​ći sam sebi s đa​volskim ce​re​njem da će zbog njih po​tomstvo pu​ca​ti
od smi​je​ha. Na primjer: »Je, stri​če, ako poklad​ni uto​rak bude prošle sri​je​de, ja ću od
tvog pi​jetla napra​vit ka​pu​na, kako Tom O’Lud​ga​te reče čo​ba​ni​nu kad je vi​dio da su
po​ve​nu​li jagla​ci. La​ješ li ti na dva ždri​je​la, Cerbe​re? Lezi, mali, lezi!«
Cesto su ga za​ma​ra​le proslavlje​ne lje​po​te, možda zato što ih je tako često slu​šao, a
osim toga nje​mu se či​ni​lo da je Sha​kespe​are često go​vo​rio apsurd​no i ki​će​no, kad se
bo​lje mo​gao izra​zi​ti jed​nostavno, kao u pri​zo​ru kad La​ert, na​kon što mu je Kra​lji​ca
pri​opći​la da mu se sestra uto​pi​la, kaže:

»Pre​vi​še vode imaš, jad​na Ofe​li​jo,
Zato ja svo​je suz​drža​vam suze.«

Od toga ne mo​žeš bo​lje, za​ista (po​misli on). Da, Ben! Bi li ih on pro​lio sto​ti​nu! Ti​-
su​ću!
Ali je du​bo​ko po​ni​rao u dru​ga mjesta koja su izmi​ca​la uči​te​lji​ma go​vorništva, kao
što je strašno i epsko za​zi​va​nje Ed​munda, u Kra​lju Le​aru, kad ogrezne u zlo​ću, koje
po​či​nje:

»Ti, pri​ro​do, si moja bo​gi​nja«,
a završa​va,

»Sad, bozi, ko​pi​lad po​drži​te.«

To je bilo mrač​no kao noć, grešno kao crnač​ka četvrt, prostra​no kao sti​hijski
vjetro​vi što huje niz pla​ni​ne: to je po​jao u pomrči​ni dok je ra​dio, u mrak i u vje​tar.
Ra​zu​mio je; on se za​no​sio u svom zlu - koje je bilo zlo zemlje i za​bra​nje​ne pri​ro​-
de. Bio je to po​ziv nesvrsta​ni​ma; bio je to krik oni​ma iza ogra​de, po​bu​nje​nim anđe​li​-
ma, i svim lju​di​ma koji su pre​vi​so​ki.
Ništa nije znao o eli​za​be​tinskoj dra​mi osim Sha​kespe​aro​vih ko​ma​da. Ali je vrlo
rano upoznao malo po​ezi​je Bena Jonso​na, ko​je​ga je Marga​ret smatra​la knji​ževnim
Falstaffom, gle​da​ju​ći mu kroz prste, s pozna​tom sla​bošću uči​te​lji​ce, gargantu​ovske
ispa​de kao oprosti​ve mu​ši​ce ge​ni​ja.
Ona se ne​ka​ko aka​demski ve​se​li​la knji​ževnim ba​ka​na​li​ja​ma, kao što se neki pro​fe​-
sor u baptistič​kom ko​le​džu obla​porno obli​zu​je i ši​ro​ko smi​je slu​ša​te​lji​ma dok za​ru​-
me​njen čita o bi​je​lom i crnom vinu i zapje​nje​nim vrče​vi​ma usta​ja​log tamnog i svi​-

240
jetlog piva. Sve je to dio li​be​ralne tra​di​ci​je. Svjetski su lju​di ši​ro​kih na​zo​ra. Na
primjer pro​fe​sor Albert Thorndyke Firkins sa sve​uči​lišta u Chi​ca​gu kod »So​ko​la« u
So​hou. Ju​nač​no se smi​je​še​ći sje​di nad pola vrča gorkog piva u društvu va​ra​li​ce na
konjskim trka​ma, grba​ve ko​no​ba​ri​ce, ši​ro​ke krme i umjetnih zubi, i tri​ju dru​že​lju​bi​-
vih dro​lja iz uli​ce Lisle koje izvla​če sve što mogu iz dvi​ju boca ja​kog pića. Sa silnom
nestrplji​vošću on čeka do​la​zak G. K. Chesterto​na i E. V. Lu​ca​sa.

- Oh što je di​van Ben Jonson! - uzdahne Marga​ret Le​onard kroz nje​žan smi​jeh. -
Ah, gospo​de!
- O, bože! - riknu She​ba hva​ta​ju​ći pred​met razgo​vo​ra u zra​ku i buč​no li​žu​ći
maslac s prsti​ju dok je ju​ri​la u okršaj. - Bog budi s njim! Nje​zi​no dla​ka​vo lice crve​-
nje​lo se kao dje​te​li​na, a ži​li​ca​ma pro​ša​ra​ne oči bile suzno sjajne. - Bog budi s njim,
Gene! Bio je pra​vi Englez, kao go​ve​đi odre​zak i vrč usta​ja​log piva!
- Ah, gospo​de! - uzdahne Marga​ret. - Ako je ikad itko bio ge​nij, on je to bio. - Za​-
maglje​nih oči​ju ona pogle​da u da​lji​nu s trač​kom smi​je​ha na usti​ma. - Heee! - nasmi​-
je se bla​go. - Sta​ri Ben!
- A reci, Gene! - nasta​vi She​ba i nagne se napri​jed drže​ći se de​be​lom ru​kom za ko​-
lje​no. - Znaš li da najve​ća pohva​la Sha​kespe​are​ovu ge​ni​ju potje​če iz nje​go​va pera?
- Ah, ka​žem ti, momče! - reče Marga​ret po​tamnje​lih oči​ju. Glas joj je bio opor. On
se za nju bo​jao da će zapla​ka​ti.
- A tek bu​da​le! - do​ba​ci She​ba. - Osred​nje priglu​pe ku​ka​vič​ke bu​da​le što loču ...
- Hiii! - prošte​nje bla​go Marga​ret. John Dorsey okre​ne lice bi​je​lo od kre​de pre​ma
dje​ča​ku i prazno za​cvi​li da se sla​že, drsko kli​ma​ju​ći gla​vom. Ah, od​sutnosti!
... jer svi su oni takvi, ima​li su obra​za da kažu da je bio za​vi​dan.
- Pa što! - reče Marga​ret nestrplji​vo. - To ne zna​či ništa.
- Hej, oni ne zna​ju o čemu go​vo​re! - She​ba izne​na​da okre​ne isce​re​no lice pre​ma
nje​mu. - Ku​kavni sa​mozvanci! Na nama je red da im po​ka​že​mo, Gene - reče.
On poče kli​zi​ti pre​ma podu iz ple​te​ne sto​li​ce. John Dorsey se lupi po mesna​tom
be​dru, nagne napri​jed s unu​tarnjim cvi​le​žom, sli​ne​ći po​la​ko na usta.
- Bože budi mi​lostiv! - pro​pišti gu​še​ći se.
- Ne​ki​dan sam razgo​va​ra​la s jed​nim - reče She​ba - s ne​kim advo​ka​tom za ko​jeg
misliš da bi mo​gao nešto zna​ti, pa sam se poslu​ži​la na​vo​dom iz Mle​tač​kog trgovca
koji sva​ki uče​nik zna - »Mi​losrđe se ne vrši na silu.« - Taj je čovjek gle​dao u
mene kao da sam luda!
- O, bože moj! - reče Marga​ret mirnim gla​som.
- Rekla sam, 'Vi​di​te, gospo​di​ne taj-i-taj, mo​že​te biti pa​me​tan advo​kat, mo​že​te ima​-
ti mi​li​jun do​la​ra kao što kažu da ima​te, ali ima još mno​go stva​ri koje ne zna​te. Ima
mno​go stva​ri koje se ne mogu ku​pi​ti novcem, a jed​na od tih stva​ri je društvo

241
kulturnih lju​di i žena.’
- Hej, pa što! - reče gospo​din Le​onard. - Što ovi mali ba​lavci zna​ju o uzvi​še​nim
stva​ri​ma? To je isto kao da oče​ku​ješ da neki ne​uki crnac s nji​ve pro​tu​ma​či neki od​lo​-
mak iz Ho​me​ra. - On zgra​bi pola čaše gru​še​vi​ne sa sto​la, pomnji​vo je nagne prsti​ma
bi​je​lim od kre​de, izvu​če žli​com ve​lik gru​men ugruška i uba​ci ga u usta. - Ne, ne! -
smi​jao se. - Oni mogu biti netko i nešto u po​reznič​kim knji​ga​ma, ali kad po​ku​ša​ju da
razgo​va​ra​ju sa ško​lo​va​nim lju​di​ma, što​no se kaže 'oni... oni...’ on poč​ne cvi​li​ti, - ’no,
oni su nitko i ništa’.
- I kakva je ko​rist čovje​ku - reče She​ba - ako cio svi​jet za​do​bi​je, a dušu svo​ju ...
- Ah, gospo​de! - uzdahne Marga​ret, mi​ču​ći za​dimlje​no mrač​nim oči​ma. - Što sam
ti rekla!
A rekla mu je. Rekla mu je o du​bo​kom La​bu​do​vu20 pozna​va​nju ljud​skog srca, o
nje​go​vim sve​općim i za​okru​že​nim ocje​na​ma, o silnoj du​ho​vi​tosti.
- Dugo se bo​rio kraj javnog sata u Shrewsburyu! - Ona se nasmi​je. - De​be​li lu​pež!
Za​misli čovje​ka koji je za​usta​vio vri​je​me!
Za​tim pažlji​vo: - Takvi su bili obi​ča​ji u to vri​je​me, Gene. Ustva​ri, kad či​taš neki
ko​mad nje​go​vih suvre​me​ni​ka, onda vi​diš ko​li​ko je on mno​go čišći nego oni. - Ali je
preska​ka​la po​ne​ku ri​ječ, po​ne​ki re​dak, tu i tamo. Kod la​ga​no uprska​nog La​bu​da -
malo oka​lja​nog po obi​ča​ju. Za​tim, i u Bi​bli​ji.
Za​dimlje​ni ugarci svi​je​ća vre​me​na. Parnas vi​đen s gore Si​na​ja: pre​da​va​nje s pro​-
jekci​ja​ma pro​fe​so​ra Mc​Ta​visha (dokto​ra te​olo​gi​je) sa prezbi​te​ri​janskog ko​le​dža.
- I gle​daj, Euge​ne - reče ona - u nje​ga po​rok ni​kad nije privla​čan.
- Kako da nije? - upi​ta on. - A Falstaff?
- Da - od​go​vo​ri ona - ali ti znaš što mu se na kra​ju do​go​di​lo.
- Što - prihva​ti on - umro je!
- Eto vi​diš! - zaklju​či ona s po​bje​do​nosnim upo​zo​re​njem. Eto vi​dim! Pla​ća za gri​-
jeh. A koja je onda pla​ća za vrli​nu? Tko je do​bar umi​re mlad.

Bu hu! Bu hu! Bu hu!
U meni se tuga javlja;

Po​gi​nuh od huda svi​je​ta,
Po​ko​šen u cvi​je​tu zdravlja
S osamde​set i dva lje​ta.

- Za​tim, uoči - reče ona - kako ni​je​dan nje​gov ju​nak ne osta​je isti. Mo​žeš ih pra​ti​ti
kako izrasta​ju od po​četka do svršetka. Ni​je​dan nije isti na kra​ju ka​kav je bio na po​-
četku.

242
 U po​četku bi​ja​še ri​ječ. Ja sam alfa i ome​ga. - Le​aro​vo izrasta​nje. Osta​rio je i po​lu​-
dio. To je za vas izrasta​nje.

Tu vrstu kri​ti​ke ona je po​ku​pi​la na ne​ko​li​ko te​ča​je​va u ko​le​džu i kroz či​ta​nje. To
je onda spa​da​lo - a možda još spa​da -u žargon vještih cje​pid​la​ka. Ali njoj nije na​ni​je​-
lo ni​kakve šte​te. Bile su to jed​nostavno stva​ri koje su lju​di go​vo​ri​li. Ona je s osje​ća​-
jem krivnje zna​la da svo​ja pre​da​va​nja mora spa​ša​va​ti ovakvim jefti​nim pri​je​va​ra​ma:
bo​ja​la se da nije bilo do​voljno ono što je mogla po​nu​di​ti. Ono što je pru​ža​la bilo je
samo osje​ća​nje koje je bilo tako du​bo​ko ispravno, tako ne​pogre​ši​vo, da nije
mogla ve​li​ki stih izgo​vo​ri​ti osred​nje, niti osred​nji stih do​bro. Bila je glas što bog ga
tra​ži. Bila je svi​ra​la de​monskog ushi​će​nja. Bila je opsjed​nu​ta - nije zna​la kako, ali je
zna​la tre​nu​tak opsjed​nu​tosti. Raspje​va​ni je​zi​ci ci​je​log svi​je​ta bu​di​li su se opet u ži​-
vot pod za​ča​ra​nošću nje​zi​na gla​sa. U njoj je nešto bo​ra​vi​lo. Bila je zgasla.
Prošla je kroz nji​hov dje​čač​ki ži​vot pun zapre​ka i za​su​na ravnim ko​ra​kom duha.
Otvo​ri​la im je srca kao da su bili me​da​ljo​ni. Oni su go​vo​ri​li: »Gospo​đa Le​onard je
divna žena.«

On je znao neke pjesme Bena Jonso​na, uklju​čivši i krasnu himnu Di​ja​ni, »Bo​gi​nji
i lovki​nji, čistoj i li​je​poj«, i ve​li​ku pohva​lu Sha​kespe​areu od koje mu se di​za​la kosa
na mjestu:

» ... Već tre​ba Eshi​la što gro​mom mla​ti,
So​fokla i Euri​pi​da nam zva​ti...«
a zasta​ja​lo u grlu kod:

»On za​uvi​jek u sva vre​me​na spa​da!
I sva​ka muza još je bila mla​da ...«

Ele​gi​ja ma​lom Sa​lathi​elu Pavyju, dje​te​tu glumcu, bila je med iz lavljih usta. Ali je
bila pre​du​gač​ka.
O Hernč​ku, koji je no​sio žig Be​no​va ple​me​na, znao je mno​go više. Pjesme su se
pje​va​le same od sebe. To je bio, mislio je kasni​je, najsavrše​ni​ji i ne​pogre​ši​vo li​ri​čan
glas u engleskom - čista, slatka, sitna, ne​ko​leb​lji​va glazba. Stvo​re​na je ne​uspo​re​di​-
vom la​ko​ćom na​dahnu​ta dje​te​ta. Mla​di​ći i dje​vojke na​šeg sto​lje​ća po​ku​ša​va​li su da
je opo​na​ša​ju, kao što su ku​ša​li opo​na​ša​ti Bla​kea i, malo uspješni​je, Donnea.

»Ja sam malo di​je​te koje
Skla​pam obje ruke svo​je;
Da se ov​dje smrzle ne bi,

243
 Ja ih smjerno di​žem k Tebi:
Svoj bla​goslov prospi na nas,
Smi​luj nam se, Bože, da​nas. Amen.«

Ništa nije bilo iznad ovo​ga - ništa ga nije nad​ma​ši​va​lo u toč​nosti, istanča​nosti i
cje​lo​vi​tosti.

Nji​ho​va su ime​na mu​zi​kalno pa​da​la kao cvrkut de​be​lih pti​či​ca kroz pje​gastu
sunča​nu svjetlost mla​dog svi​je​ta: on se pro​ro​čanski za​no​sio slatkim izgub​lje​nim pti​-
čjim klikta​ji​ma nji​ho​vih ime​na, zna​ju​ći da se ni​ka​da neće vra​ti​ti. Herrick, Crashaw,
Ca​rew, Suc​kling, Campi​on, Lo​ve​la​ce, Dekker. O slatko za​do​voljstvo, o slatko, o
slatko za​do​voljstvo!
Pro​či​tao je po​li​ce ro​ma​na: sve od Thac​ke​raya, sve pri​če od Poea i Hawthornea, i
Melville​ove Omoo i Typee koje je na​šao kod Ganta. Pro​či​tao je više knji​ga od Co​-
ope​ra i sve od Marka Twa​ina, ali nije uspio do​či​ta​ti ni​jed​nu knji​gu Howellsa ili Ja​-
me​sa.
Pro​či​tao je de​se​tak Scotto​vih ro​ma​na, a naj​dra​ži mu je bio Qu​entin Durward, jer
su opi​si hra​ne bili tako obilni i sla​do​kusni kako ni​ka​da do​tad nig​dje nije vi​dio.

Kad je imao četrna​est go​di​na, Eli​za je po​no​vo otišla na Flo​ri​du i osta​vi​la ga da sta​-
nu​je kod Le​onardo​vih. He​len se po​tu​ca​la, sa sve ve​ćom ne​la​go​dom i stra​hom, po
gra​do​vi​ma Isto​ka i sred​njeg Za​pa​da. Pje​va​la je ne​ko​li​ko tje​da​na u ne​kom ma​lom ka​-
ba​reu u Balti​mo​reu, za​tim prešla u Phi​la​delphia i lu​pa​la po​pu​larne napje​ve po ne​-
ugo​đe​nom kla​vi​ru u jefti​nim lo​ka​li​ma, sa stu​di​ozno ispla​že​nim je​zi​kom dok je od​go​-
ne​ta​va​la nove parti​tu​re.
Gant joj je vjerno pi​sao dva​put tjed​no - tu​žan ali opši​ran izvještaj o življe​nju. Po​-
ne​kad je pri​la​gao i male če​ko​ve koje je ona ču​va​la ne​unovče​ne.
»Tvo​ja je majka - pi​sao je - još jed​nom otpu​to​va​la u lov na divlje guske na Flo​ri​-
du, ostavlja​ju​ći mene ov​dje sama da slu​šam glazbu, da se mrznem i ska​pa​vam. Sam
bog zna kamo ćemo dospje​ti pri​je nego što pro​đe ova strašna, paklenska i prokle​-
ta zima, ali ja pro​ri​čem ubožni​cu i si​ro​tinjsku ku​hi​nju kao što je bilo za Cle​ve​lando​-
ve upra​ve. Kad su de​mokra​ti na vlasti, mo​žeš od​mah po​če​ti bro​ji​ti re​bra. Banke ne​-
ma​ju novca, na​rod ne​za​poslen. Pamti moje ri​je​či, sve će po​ku​pi​ti po​rezni​ci ili će oti​-
ći na bu​banj pri​je nego skonča​mo. Tempe​ra​tu​ra je bila plus se​dam kad sam jutros
pogle​dao, a ugljen je posku​pio se​damde​set pet centa po toni. Sunča​ni Jug. Ne gazi
po tra​vi, go​vo​rio je Bili Nye. Kriste Bože! Ju​čer sam pro​šao pokraj tvrtke »Južno go​-
ri​vo« i vi​dio sta​rog Wagne​ra na pro​zo​ru s đa​volskim osmi​je​hom na licu dok je pa​sao
oči nad patnja​ma udo​vi​ca i si​ro​ča​di. Baš je nje​mu bri​ga ako se svi oni posmrza​va​ju.
Bob Grady je u uto​rak ujutro pao na mjestu mrtav dok je izla​zio iz banke Ci​ti​zen.

244
Pozna​vao sam ga dva​de​set pet go​di​na. Ni​jed​nog dana nije bo​lo​vao u ži​vo​tu. Sva, sva
pozna​ta lica su otišla. Sta​ri Gant će biti idu​ći. Je​dem kod gospo​đe Sa​les otkad je
otišla tvo​ja majka. Nisi u ži​vo​tu vi​dje​la ta​kav stol ka​kav je nje​zin - obi​lje voća nasla​-
ga​nog u pi​ra​mi​de, uku​ha​ne šlji​ve i breskve, ve​li​ka pe​če​nja svi​nje​ti​ne, go​ve​di​ne, ja​-
nje​ti​ne, hlad​ni na​resci buta i je​zi​ka i pola tu​ce​ta povrća u to​li​kim ko​li​či​na​ma da se ne
da opi​sa​ti. Kako pod mi​lim Bo​gom sve to uspi​je​va za tri​de​set pet centa - nije mi
jasno. Euge​ne sta​nu​je kod Le​onardo​vih otkad ti nema majke. Ja ga odve​dem je​-
danput ili dva​put tjed​no do Sa​le​so​vih na pošten obrok. Svi se strašno uozbi​lje kad
vide nje​go​ve du​gač​ke noge kako se pri​mi​ču. Bog zna kamo meće svu tu hra​nu -
može po​jesti više nego tri čovje​ka koja sam ikad vi​dio. Čini mi se da ga za​pa​da​ju
samo mrvi​ce u ško​li. Do​bio je izgled mrša​vog i glad​nog Ganta. Jad​no di​je​te. Nema
više majke. Ja ću uči​ni​ti sve što mogu za nj dok mi ne od​zvo​ni. Le​onard do​la​zi i hva​-
li se nji​me sva​kog tjed​na. Kaže da mu nig​dje nema premca. Svatko je u gra​du čuo za
nj. Preston Carr (koji će si​gurno biti sli​je​de​ći gu​verner) ne​ki​dan mi je go​vo​rio o nje​-
mu. On želi da ga po​ša​ljem na pra​vo na Državno sve​uči​lište gdje će sklo​pi​ti do​ži​-
votna pri​ja​teljstva s lju​di​ma iz svo​je drža​ve, a za​tim bi ga uveo u po​li​ti​ku. To bi tre​-
ba​lo i da uči​nim. Dat ću mu do​bro obra​zo​va​nje. Osta​lo ovi​si o nje​mu. Možda će nam
osvjetla​ti ime. Ti ga nisi vi​dje​la otkad je po​čeo no​si​ti du​gač​ke hla​če. Majka mu je
iza​bra​la li​je​po odi​je​lo na bo​žič​nom sajmu. Za Bo​žić je oti​šao k Da​isy i obu​kao ga. Ja
sam mu ku​pio par jefti​nih hla​ča u du​ća​nu Rac​ket za sva​ki dan. One do​bre može ču​-
va​ti za ne​dje​lju. Majka ti je pre​pusti​la Sta​ru Šta​lu gospo​đi Re​vell dok se ne vra​ti.
Ne​ki​dan sam se tamo svra​tio i na​šao je toplu prvi put u ži​vo​tu. Ona potpa​li ve​li​ku
peć i ne boji se lo​ži​ti ugljen. Bena je​dva vi​đam od tjed​na do tjed​na. Do​la​zi i vrzma
se po ku​hi​nji oko je​dan ili dva ujutro, a ja usta​jem i od​la​zim pri​je nego što se on pro​-
bu​di. Iz nje​ga se ništa ne može izvu​ći - ni​kad ne pro​go​vo​ri pet ri​je​či, a ako ga nešto
pristojno upi​taš, na brzi​nu te pre​si​je​če. Vi​đam ga kasno noću po gra​du s gospo​đom P.
Posta​li su prst i no​kat. Meni se čini da je ona mu​ča​le To je sve za ovaj put. Johna
Du​kea je nastri​je​lio i ubio kuć​ni de​tektiv u ho​te​lu Whitsto​ne u ne​dje​lju uve​čer. Bio
je pi​jan i svi​ma pri​je​tio da će ih po​ubi​ja​ti. Jad​na nje​go​va žena. Osta​vio je iza sebe
tro​je dje​ce. Da​nas me je posje​ti​la. Svatko ga je vo​lio, ali je bio uža​san kad se na​pi​je.
Dirnu​la me je u srce. To je li​je​pa že​ni​ca. Piće je pro​uzro​či​lo više ne​vo​lje nego sva
dru​ga zla na svi​je​tu za​jed​no. Prokli​njem dan kad su ga izmisli​li. Pri​la​žem ti mali ček
da sebi ku​piš ka​kav dar. Sam Bog zna što nas čeka. Voli te tvoj otac, W. O. Gant.«
Pažlji​vo je ču​va​la sva nje​go​va pisma - pi​sa​na na do​pad​lji​vom de​be​lom poslovnom
pa​pi​ru ve​li​kim go​tič​kim škra​ba​njem nje​go​ve uko​če​ne desne ruke.
Na Flo​ri​di je dotle Eli​za pretra​ži​va​la svu oba​lu gore-do​lje, za​mišlje​no zu​ri​la u ne​-
izrasli grad Mi​ami, smatra​la da su pre​vi​so​ke ci​je​ne u Palm Be​ac​hu, presku​pe sta​na​ri​-
ne u Dayto​ni, i na​po​kon se vra​ti​la u Orlando, u unutrašnjost, gdje su, okru​že​ni po​ve​-

245
za​nim je​zerci​ma i šu​marci​ma li​mu​na, če​ka​li nje​zin do​la​zak Pentlando​vi: Pett s hlad​-
nom že​ljom na licu da se bori, Will s gri​ma​som svrb​lji​ve nervo​ze dok je tupo ljuštio
ljuska​vu prhut s ruke.

246
 24.


De​be​lim prsti​ma bi​je​lim od kre​de John Dorsey se za​mišlje​no če​šao po tru​pu od
sla​bi​na do bra​de.
- A sada, da vi​di​mo - pro​cvi​li on s uče​nim ote​za​njem - što će on reći na ovo. - Tra​-
žio je za​bi​lješke.
Tom Da​vis okre​ne ru​me​ne obra​ze pre​ma pro​zo​ru, dok mu je slab izda​nak smi​je​ha
izmi​cao iz uvrnu​tih usa​na.
Guy Doak je sve​ča​no zu​rio u Euge​nea povla​če​ći rašljastim prsti​ma po ozbiljnom
bli​je​dom licu.
- Entge​gen21 - reče Euge​ne ti​him pri​gu​še​nim gla​som - ide iza svo​ga objekta.
John Dorsey se ne​si​gurno nasmi​je i potre​se gla​vom, pretra​žu​ju​ći još svo​je bi​-
lješke.
- Ni​sam baš si​gu​ran u to, - reče on.
Nji​hov divlji smi​jeh izle​ti po​put oslo​bo​đe​nih pasa. Tom Da​vis se ba​cio žesto​ko na
klu​pu. John Dorsey pogle​da, do​da​ju​ći ne​si​gurno svo​je od​sutno ve​se​lje u false​tu.
S vre​me​na na vri​je​me, pro​tiv nje​go​ve vo​lje, oni su ga uči​li malo nje​mač​ki, je​zik o
ko​jem pri​lič​no sretno ništa nije znao. Pre​da​va​nje je za njih posta​lo dnevna glad:
obra​đi​va​li su lekci​ju s lu​đač​kom na​pe​tošću, ubrza​va​ju​ći i dotje​ra​va​ju​ći pri​je​vod
da bi uži​va​li u nje​go​voj sme​te​nosti. Po​ne​kad su namjerno zna​li za​či​ni​ti stra​ni​ce
lažnim izvješta​če​nim či​ta​njem, po​ne​kad su ume​ta​li od​lomke divlje ne​su​vislosti, če​-
ka​ju​ći s ushi​tom nje​go​vo oprezno ispravlja​nje ri​je​či koja nije posto​ja​la.
- Po​la​ko je mje​se​či​na gmi​za​la sto​li​com u ko​joj je sje​dio sta​rac, do​segla mu ko​lje​-
na, gru​di i na​po​kon - Guy Doak lu​ka​vo pogle​da svog skrb​ni​ka - žesto​ko ga maznu​la
po oku.
- Ne-e - reče John Dorsey trlja​ju​ći bra​du - ne baš tako. ’Pala mu oko​mi​to na oko’
bo​lje od​go​va​ra izra​zu, čini mi se.
Tom Da​vis izba​ci puna usta čud​nog grgo​lja​nja u klu​pu oče​ku​ju​ći pro​va​lu razre​da.
Ona od​mah usli​je​di.
- Da vi​di​mo, - reče John Dorsey okre​ću​ći stra​ni​ce, - što će on reći na ovo.
Guy Doak na​ša​ra kratku po​ru​ku na zgužva​nom pa​pi​ri​ću i hitne je na Euge​ne​ovu
klu​pu. Euge​ne pro​či​ta:

Gebe mir ein Stuck Pa​pi​er,22
Ako že​liš imat mir.

On otrgne dva lista iz bi​lježni​ce i na​pi​še mu od​go​vor:

247

- Du bist wie eine june.23

Či​ta​li su slatke senti​mentalne pri​če, nje​mač​ke izvo​re suza i uzdi​sa​ja: Immensee,
Ho​her als die Kirc​he, Der zer​broc​he​ne Krug.24
Za​tim Wilhelma Te​lia. Fin lirski takt uvod​ne pjesme, ne​ze​maljska pjesma si​re​na ri​-
ba​ru-dje​ča​ku opsje​da​la ih je svo​jom vi​linskom mu​zi​kom. Teška me​lo​dra​ma ne​kih
pri​zo​ra nji​ma nije bila otrca​na: revno su se prihva​ća​li pri​zo​ra ga​đa​nja ja​bu​ke i bi​je​ga
u čamcu. A što se tiče osta​lo​ga, prizna​va​li su, za​mo​re​ni, da je spa​da​lo u ve​li​ku li​te​ra​-
tu​ru. Vi​dje​li su da je Sc​hiller bio re​li​gi​ozno za​ni​jet, kao Patrick Henry, Ge​orge
Washington i Paul Re​ve​re, lje​po​ta​ma Slo​bo​de. Nje​gov po​bi​je​đe​ni Švi​ca​rac ska​kao je
od kli​su​re do kli​su​re za​zi​va​ju​ći je u vjetro​vi​tim go​vo​ri​ma.
- Pla​ni​ne su - pri​mi​je​ti John Dorsey u jed​nom sretnom tre​nutku, dirnut uzvi​še​-
nošću mjesta - uvi​jek bile si​je​lo Slo​bo​de.
Euge​ne okre​ne lice pre​ma za​pad​nom lancu. Čuo je u da​lji​ni zvižduk i davnu
grmlja​vi​nu trač​ni​ca.
Za vri​je​me Eli​zi​ne od​sutnosti di​je​lio je sobu s Guyom Do​akom.
Guy Doak je bio pet go​di​na sta​ri​ji od nje​ga. Bio je ro​dom iz Newarka, New
Jersey: u go​vo​ru mu se osje​ća​la na​zalnost jenki​ja, drža​nje mu je bilo jenki​jevski
odre​ši​to. Nje​go​va je majka bila vlasni​ca svra​tišta, a u Alta​mont je došla go​di​nu-dvi​je
ra​ni​je da po​boljša zdravlje: bila je gru​do​bolna i pro​vo​di​la je dio zime na Flo​ri​di.
Guy Doak je bio vitka drska sta​sa sred​nje vi​si​ne, crne kose, sjajnih crnih oči​ju, bli​-
je​da vrlo glatka du​gu​ljasta lica koje je ne​ka​ko pod​sje​ća​lo, mislio je Euge​ne, na rib​lji
trbuh, sa po​nešto nesretno ja​kim če​ljusti​ma zbog ko​jih mu je do​nji dio lica izgle​dao
širi nego gornji. Bio je ki​coški ure​dan u odi​je​va​nju. Lju​di su ga zva​li »li​je​pi deč​ko«.
Imao je malo pri​ja​te​lja. U Le​onardo​voj ško​li momci​ma je ovaj Jenki bio mno​go
da​lji nego bo​ga​ti Ku​ba​nac Ma​nu​el Qu​eva​do čiji su de​be​li tamni smi​jeh i nepra​vi​lan
je​zik bili puni dje​vo​ja​ka. On je pri​pa​dao bo​ga​ti​jem Jugu, ali su ga oni pozna​va​li.
U Guyu Do​aku nije bilo ništa od nji​ho​ve raskošnosti. Ne​dosta​ja​lo mu je nji​ho​vo
srdač​no na​si​lje. Nije se smi​jao glasno. Imao je oštar, bistar i pli​tak mo​zak, ne​sa​vitlji​-
vo dogma​ti​čan. Nje​go​vi su dru​go​vi bili sla​bi južnjač​ki ro​manti​ci, a on je bio lažni
jenki​jevski re​alist. Tako su na razli​či​te na​či​ne stigli do za​jed​nič​kog ci​lja u
praznovjerju. Guy Doak je već bio otvrd​nuo u mje​ša​vi​ni infantilnog ci​nizma ame​rič​-
kog grad​skog sta​novni​ka. Povre​me​no je bio ve​seo s dru​gim momci​ma u kla​sič​nom
od​no​su čovje​ka iz gra​da i se​lja​ka. Bio je mu​dar. Iznad sve​ga, bio je mu​dar. Moglo se
slo​bod​no pretposta​vi​ti, osje​ćao je, da je Isti​na odu​vi​jek bila na stra​tištu, a Laž za​uvi​-
jek na pri​jesto​lju. Da​le​ko od toga da bi ga po​kolj ne​vi​nih ga​nuo, pri​zor mu je pru​žao
dosta gorke za​ba​ve.

248
 Ne ra​ču​na​ju​ći ovo, Guy Doak je bio vrlo do​bar drug - oštar, upo​ran, ne​istančan i
za​do​vo​ljan svo​jom pa​me​ću. Sta​no​va​li su na prvom katu kod Le​onarda: noću, uz
razbukta​lu vatru, slu​ša​li su pažlji​vo silnu grmlja​vi​nu drve​ća i škri​pa​ve uči​te​lje​ve ko​-
ra​ke kad se kra​dom tiho spuštao niza stu​be i zasta​jao kraj nji​ho​vih vra​ta. Jeli su za
sto​lom s Marga​ret, Johnom Dorseyem, gospo​đi​com Amy, s dvo​je dje​ce, Johnom
Dorseyom mla​đim, de​ve​to​go​dišnja​kom, i Marga​ret od pet go​di​na, te s dva Le​onardo​-
va si​novca iz Tennesse​eja - Tyso​nom Le​onardom, osamna​esto​go​dišnjim pod​muklim
momkom šta​korskog lica i po​ga​na je​zi​ka, i Dirkom Barnardom, vi​so​kim se​damna​-
esto​go​dišnjim momkom zgužva​na lica, ve​se​lih sme​đih oči​ju i pla​he ćudi. Za sto​lom
su bili u tajnom doslu​hu alu​zi​ja i kretnji, boli gunđa​vog susje​da dok je John Dorsey
izgo​va​rao bla​goslov i gu​ši​li se od na​va​le smi​je​ha. Noću su otku​ca​va​li po​ru​ke kroz
po​do​ve i stro​po​ve, šu​lja​li se na ce​re​ka​ve sastanke po vjetro​vi​tim mrač​nim hod​ni​ci​ma
i ju​ri​li u svo​je ne​vi​ne kre​ve​te kad bi se John Dorsey na njih obo​rio.
Le​onard se žesto​ko bo​rio da održi svo​ju malu ško​lu na ži​vo​tu. Prve je go​di​ne imao
ma​nje od dva​de​set uče​ni​ka, dru​ge sko​ro tri​de​set. Od do​hotka koji nije pre​la​zio 3000
$ mo​rao je da​va​ti gospo​đi​ci Amy, koja je na​pusti​la vi​sok po​lo​žaj u ško​li da bi mu
po​mogla, skromnu pla​ću. Sta​ra kuća na krasnom šu​mo​vi​tom bre​žuljku bila je puna
zastarje​lih ci​je​vi i pro​majnih hod​ni​ka: iznajmio ju je za malu svo​tu, ali ne​pažnja tri​-
de​set dje​ča​ka zahti​je​va​la je popri​lič​ne go​dišnje popravke. Le​onardo​vi su se
vrlo tvrdogla​vo i hra​bro bo​ri​li za ži​vot.
Hra​na je bila oskud​na i sla​ba: za do​ru​čak ta​njur pla​ve razvod​nje​ne zo​be​ne kaše,
jaja i dvo​pek; za ru​čak bla​ga juha, vruć go​rak ku​ku​ruzni kruh i povrće ku​ha​no s ko​-
ma​dom sla​ni​ne; za ve​če​ru vru​ći biskvi​ti, ko​ma​dić mesa i ku​ha​ni ili pe​če​ni
krumpir. Ni​ko​me nije bila do​pušte​na kava ili čaj, ali je bilo u izo​bi​lju svje​žeg
masnog mli​je​ka. John Dorsey je uvi​jek držao i mu​zao svo​ju vlasti​tu kra​vu. Po​ne​kad
je bilo de​be​le hrska​ve pite, vru​ćih žu​ma​nač​nih ko​la​či​ća ili za​či​nje​nog Marga​re​ti​na
papre​nja​ka. Ona je bila izvrsna ku​ha​ri​ca.
Često je noću Guy Doak tiho klisnuo kroz pro​zor na postra​ni tri​jem, a odatle za​mi​-
cao niz cestu pod okri​ljem šuma sta​ba​la. Vra​tio bi se iz gra​da na​kon dva sata s pu​-
nom torbom sen​dvi​ča s ko​ba​si​ca​ma de​be​lo pre​ma​za​nim senfom, s isjec​ka​nim lu​kom
i žesto​kim meksič​kim uma​kom. S lu​ka​vim je smi​ješkom odvi​jao dvi​je ci​ga​re od pet
centa koje su ve​li​čanstve​no pu​ši​li s oštrim oku​som smje​losti, ispu​hu​ju​ći dim u
dimnjak da bi osu​je​ti​li mo​gu​ću gazdi​nu pro​va​lu. A Guy bi iz vjetra i noći do​no​sio
papre​ni dah razgo​vo​ra na uli​ci i u lo​ka​lu, no​vosti iz gra​da i ju​nač​ko razme​ta​nje za​-
vod​ni​ka po drugsto​re​ima.
Dok su pu​ši​li i trpa​li ve​li​ke za​lo​ga​je sen​dvi​ča u usta, gle​da​li bi je​dan dru​go​ga uz
za​do​voljno smi​ju​lje​nje, izvo​de​ći ovakvu su​lu​du simfo​ni​ju smi​je​ha:
- Žder, žder, žder! - smi​jeh žde​roproždi​ra​nja.

249
 - Hi-ho, hi-ho, hi-ho! - smi​jeh hi​ho​ta​re​nja.
- Po-ho, po-ho, po-ho! - smi​jeh po​ho​tohlepnosti.
Krepka topli​na za​pa​lje​na drve​ta ugod​no je na​pu​nja​la nji​ho​vu sobu: iznad nji​ho​vih
zaklo​nje​nih gla​va hu​jao je di​vovski vje​tar zemljom. O zaklo​nje​na lju​ba​vi, u toplom
kutku pro​tiv zimske noći. O tople li​je​pe žene, bile vi u šumskoj ko​li​bi ili u gra​du
što se pro​peo na li​ti​ca​ma iznad huč​nog mora, no​šen silnim vjetrom, ja do​la​zim.
Guy Doak se nježno češkao po trbu​hu desnom ru​kom, a li​je​vom la​ga​no lupkao po
okrugloj bra​di.
- A sada, da vi​di​mo - pro​cvi​li - što će on reći na ovo.
Nji​hov smi​jeh zazvo​ni kroz zi​do​ve. Pre​kasno su čuli užurba​ne ko​ra​ke uči​te​lja koji
se prikra​da niz škri​pav hod​nik. Kasni​je - ti​ši​na, mrak, vje​tar.

Gospo​đi​ca Amy zatvo​ri svoj mali li​je​po ču​va​ni ime​nik s ocje​na​ma, ispru​ži ve​li​ke
ruke uvis i zi​jevne. Pun nade Euge​ne pogle​da u nju i vani na igra​lište koje se crve​-
nje​lo od kasnog sunca. On je bio divlji, ne​suz​držljiv, raz​dražljiv. Nje​gov ludi je​-
zik uvi​jek je iska​kao u razre​du. Ni​ka​da nije mo​gao iz​drža​ti u miru cio dan. Zapre​-
pašći​vao ih je. Vo​lje​li su ga i kažnja​va​li - po​božno i s lju​bavlju. Ni​kad nije izla​zio
kad završi nasta​va. Uvi​jek je osta​jao »u zatvo​ru«.
John Dorsey je za​pi​si​vao sva​ku sitni​cu ne​re​da, sva​ku nespremnost pažlji​vim bi​-
lješka​ma u po​seb​noj knji​zi. Sva​ko​ga je posli​je​pod​ne​va či​tao ime​na kri​va​ca usred ti​-
hog mrmlja​nja tu​pog prosvje​da i odre​đi​vao im kazne. Jed​nom je Euge​ne pro​šao či​tav
dan bez opaske. Stao je po​bjed​nič​ki pred Le​onarda dok je uči​telj pregle​da​vao za​pis.
John Dorsey se po​čeo glu​pa​vo smi​ja​ti; bla​go​naklo​no je ru​kom ste​gao dje​ča​ko​vu
nad​lakti​cu.
- No - re​kao je - tu mora da je greška. Za​pi​sat ću te zbog opće​ga na​če​la.
I on se pre​vi​je od duga sli​na​va smi​je​ha. Euge​no​ve divlje oči za​li​le su se su​za​ma od
ljutnje i izne​na​đe​nja. Ni​kad to nije za​bo​ra​vio.
Gospo​đi​ca Amy zi​jevne i nasmi​je​ši mu se po​la​ga​nim ja​kim bla​go​naklo​nim oma​lo​-
va​ža​va​njem.
- Idi! - reče svo​jim ši​ro​kim li​je​nim naglaskom. - Ne že​lim s to​bom tra​ti​ti vri​je​me.
Ti nisi vri​je​dan ni ba​ru​ta da te razne​se.
Uto uđe Marga​ret. Lice joj je bilo du​bo​ko iz​brazda​no oko za​dimlje​no tamnih oči​ju
pu​nih nježne stro​gosti i skri​ve​na smi​je​ha.
- Što je skri​vio ovaj lu​pež? - upi​ta ona. - Zar ne može na​uči​ti alge​bru?
- Može na​uči​ti! - otegne gospo​đi​ca Amy. - Može on na​uči​ti što god že​liš. Samo je
li​jen - eto što je. Pra​va li​jenči​na.
Ona ga oštro lupi ravna​lom po stražnji​ci.
- Vo​lje​la bih da te malo ovim zagri​jem - nasmi​je se po​la​ga​no i pu​nim gla​som. -

250
Tada bi na​učio.
- Pazi! - reče Marga​ret, kli​ma​ju​ći gla​vom u znak pro​tivlje​nja. - Osta​vi tog deč​ka
na miru. Ne za​vi​ruj fa​unu iza uha. Za​bo​ra​vi alge​bru u ovom slu​ča​ju. To je za si​ro​ti​-
nju. Nema potre​be za alge​brom tamo gdje su dva i dva pet.
Gospo​đi​ca Amy svrne svo​je li​je​pe ci​ganske oči na Euge​nea.
- Idi. Dosta sam te gle​da​la. - I ona na​či​ni jaku umornu kretnju otpušta​nja.
S lu​đač​kim urli​kom ali bez mržnje on pro​le​ti kroz vra​ta i presko​či ogra​du tri​je​ma.
- Hej, momče! - po​zo​ve ga Marga​ret. - Gdje ti je še​šir?
On se nasmi​jan vra​ti u trku, uzme iz​bli​je​dje​lu po​drti​nu od prlja​vog ze​le​nog pusta i
na​bi​je je na svo​ju kuštra​vu kosu. Kovrča​vi ču​perci pro​vi​re kroz zi​nu​le rupe na pre​gi​-
bi​ma.
- Dođi amo! - reče Marga​ret ozbiljno. Nje​zi​ni mu nervozni prsti do​vu​ku izli​za​nu
kra​va​tu napri​jed, na​tegnu džemper i pre​ko toga za​kopča​ju ti​je​san ka​put, dok je on u
nju zu​rio s čud​nim đa​volskim osmi​je​hom. Ona se izne​na​da potre​se od smi​je​ha.
- Za boga mi​lo​ga, Amy - reče ona. - Pogle​daj taj še​šir.
Gospo​đi​ca Amy ga pogle​da ravno​dušnom pospa​nom ma​čjom topli​nom.
- Ti se tre​baš dotje​ra​ti, Gene - reče ona - pa će te dje​vojke po​če​ti primje​ći​va​ti.
On za​ču​je ne​obi​čan poj Marga​re​ti​na smi​je​ha.
- Zar ga ne mo​žeš za​misli​ti kako udva​ra? - reče ona. - Jad​na dje​vojka bi si​gurno
po​misli​la da ima de​monsko​ga lju​bavni​ka.

»Ko što je ikad lo​vi​la pod mla​đem
De​monsku lju​bav ucvi​lje​na žena.«

Oči su mu gorje​le na nje​nu licu iz ko​jeg se izli​je​va​la mrač​na tajna lje​po​ta.
- Od​la​zi, mangu​pe! - na​re​di ona.
On se okre​ne i žesto​ko klikću​ći iz grla otisne se niz cestu u ve​li​kim sko​ko​vi​ma.
Sav se sumrak mu​tio u nje​nim oči​ma.
- Pusti ga na miru! - pro​šapće ona - ni​ko​me. - Pusti ga na miru!

Lak tra​vanjski vje​tar pirkao je iznad pla​ni​ne. Osje​ćao se mi​ris spa​lje​no​ga lišća i
sme​ća oko ško​le. Na gorskoj kosi iza kuće je​dan je orač tje​rao ve​li​kog ko​nja po nji​vi
ostavlja​ju​ći uz jak zve​ket tra​go​ve oko sve ma​njeg ko​ma​di​ća suhe ugarne zemlje.
Dži, ha-a! Nje​go​ve su jake noge išle za njim. Ve​lik le​meš glatko je upa​dao ure​zu​ju​ći
du​bo​ku plod​nu brazdu u vlažnoj mla​doj zemlji duž svo​je sta​ze.
John Dorsey Le​onard je opči​nje​no gle​dao kroz pro​zor to go​dišnje pomla​đi​va​nje
zemlje. Pred nje​go​vim je oči​ma osovlje​na nimfa ljušti​la svo​ju tvrdu hrska​vu vješti​čju
kožu. Zlatno se doba vra​ti​lo.
Borbe​na po​vorka dje​ča​ka sva je bila otišla niz cestu u svi​jet svjetlosti. Mo​kar od

251
pošte​no​ga zno​ja orač zasta​ne na okre​tištu i mo​drim ru​ka​vom ko​šu​lje obri​še oro​še​no
čelo. Dotle se nje​go​va pa​metna ži​vo​ti​nja oko​risti zastankom, po​la​ko i ve​li​čanstve​-
no po​digne gordi le​lu​ja​vi rep i doda svo​ju mrvi​cu plod​nosti tla s tri vlažne zo​be​ne
ba​le​ge. Pro​matra​ju​ći to John Dorsey pro​gunđa s odo​bra​va​njem. I one su ko​risne ono​-
me tko sto​ji i čeka.
- Mo​lim vas, gospo​di​ne Le​onard - reče Euge​ne u pažlji​vo oda​bra​nom tre​nutku -
mogu li ići?
John Dorsey Le​onard se od​sutno po​če​še po bra​di i ob​ne​vi​dio zagle​da u knji​gu.
Naš spor nek dru​gi ri​je​še, slo​bo​dan si.
- Ah? - za​unjka ne​odre​đe​no. Za​tim se kroz pisku​ta​vo smi​ju​lje​nje okre​ne i rekne:
- Lu​pe​žu je​dan! Idi vidi da li te tre​ba gospo​đa Le​onard. - On za​ri​je svoj okru​tan
sti​sak s po​žud​nom gla​di u tanku dje​ča​ko​vu mi​ši​cu. Tra​vanj je na​jokrutni​ji mje​sec.
Euge​ne ustukne, od​makne se i mirno zasta​ne, sje​ća​ju​ći se sta​re po​bu​ne pro​tiv stra​ho​-
pošto​va​nja.
Marga​ret je na​šao u knjižni​ci kako dje​ci čita Vo​de​nu dje​cu
- Gospo​din Le​onard kaže da vas pi​tam mogu li ići - reče.
A nje​zi​ne oči potpu​no po​tamne.
- Da, mangu​pe. Idi - reče ona. - Ali mi reci, momče - umi​li se tiho - mo​žeš li ti biti
malo bo​lji?
- Da, gospo​đo - ola​ko obe​ća on. - Tru​dit ću se. - Ne zbo​ri da tjesko​ba ne po​ma​že.
Ona se nasmi​je​ši zbog nje​go​va ne​iz​drži​va ne​mi​ra.
- U paklu će te peći kao sle​đa - reče bla​go. - Izla​zi odavde.
On izle​ti iz sa​mosta​na ne​oka​lja​nih gru​di i smi​re​na duha.
Dok je đi​pao niza stu​be čuo je Dirka Barnarda kako po​mamno pje​va pra​ća​ka​ju​ći
se u kadi. Tiho teci dra​ga Temzo dok ne svršim svo​ju pjesmu. Tyson Le​onard, koji se
u sva​ki prlja​vi ku​tak pri​ro​de zavla​čio sa za​do​voljnim osmi​je​hom, po​ja​vi se iz sta​je s
pu​nom ka​pom svje​žih jaja. Žesto​ko ko​ko​da​ka​nje pra​ti​lo ga je kao prosvjed - srdi​te
ko​ko​ši pre​kasno su otkri​le ljud​sku pri​je​va​ru. Kraj sta​je, pod kolskom nad​strešni​com,
»Pap« Rhe​inhart pri​tegne ko​lan svo​joj osed​la​noj sme​đoj ko​bi​li, vine se snažno u
sed​lo i uz tvrd tu​tanj ko​pi​ta uspne se uz brdo, skre​ne iza kuće i natje​ra kraj Euge​nea.
- Zasko​či se, Gene - po​zo​ve ga lupka​ju​ći ši​ro​ke ko​bi​li​ne sapi. - Odvest ću te kući.
Euge​ne ga pogle​da smi​je​še​ći se.
- Ne​ćeš ti mene ni​ka​mo odvesti - reče. - Prošli put ni​sam mo​gao tje​dan dana sjesti.
»Pap« pukne od smi​je​ha.
- Hej, što, mla​di​ću moj! - reče. - To nije bilo ništa, tek la​ga​no pse​će kaska​nje.
- Pse​će kaska​nje tvo​je bake - reče Euge​ne. - Po​ku​šao si me ubi​ti.
»Pap« Rhe​inhart nakri​vi vrat pre​ma nje​mu s ozbiljnim hlad​nim hu​mo​rom.
- Hajde - reče osorno. - Neću ti ništa uči​ni​ti. Učit ću te ja​ha​ti.

252
 - Jako sam ti zahva​lan, Pap - reče Euge​ne iro​nič​no. - Ali ja namje​ra​vam upotreb​-
lja​va​ti svo​ju stražnji​cu sve do du​bo​ke sta​rosti. Ne bih htio da mi se izli​že dok sam
još mlad.
»Pap« Rhe​inhart se glasno i grle​no nasmi​je za​do​vo​ljan nji​me i sa​mim so​bom,
isplju​ne sme​đu ogri​zi​nu du​ha​na pre​ko konjskog po​drepnja​ka, oštro za​ri​je pe​ta​ma i
odju​ri upro​panj oko kuće na cestu. Konj se bi​jesno prihva​ti posla, kao poskokljiv
pas. Grmlja​vi​nom četvo​rih ko​pi​ta bub​njao je tutnja​vom zemljom. Qu​adru​pe​dante
putrem so​ni​tu qu​atit ungu​la campum.25
Kod dva​ju ulaznih stu​po​va, na gra​ni​ci bisku​po​va ima​nja, uče​ni​ci se na od​lasku
okre​nu, brzo se raz​dvo​je ustra​nu i obo​dre ko​nja​ni​ka pro​dornom vriskom. »Pap« se
nisko po​vi​je, ola​ba​vi uzdu u ru​ka​ma iznad konjske gri​ve i pro​ju​ri kroz ka​pi​ju kao
oda​pet s luka. Za​tim trgne ko​bi​lu da se propne u stegni​ma uz prašnja​vo pa​oče​nje ko​-
pi​ti​ma, pa pri​če​ka da ga momci sustignu.
- Hej! - Euge​ne je ve​li​kim sko​ko​vi​ma uzbu​đe​no ju​rio da im se pri​dru​ži. Ne okre​-
ću​ći se tro​mi Van Ye​ats nestrplji​vo po​digne ruku da ne​vi​đe​no​ga poz​dra​vi kli​ca​njem.
Osta​li se okre​nu i do​če​ka​ju s iro​nič​nim česti​ta​njem.
- Vi​sosti - reče »Doktor« Hi​nes ko​mič​no naprćivši svo​je sitno na​bru​še​no lice -
kako to da si uspio iza​ći na vri​je​me? - On je izvješta​če​no i pretje​ra​no crnač​ki ote​zao.
Dok je go​vo​rio držao je jed​nu ruku u dže​pu i stiskao kožna​ti bič ote​žan krupnom
sač​mom.
- J. D. je mo​rao oba​vi​ti pro​ljetno ora​nje - reče Euge​ne.
- Gle, to je sta​ri Lje​po​tan - reče Ju​li​us Arthur. On se kra​do​mič​no na​ce​ri otkri​va​ju​ći
puna usta kvarnih zubi pri​tegnu​tih ži​ča​nim spo​na​ma. Lice mu je bilo prekri​ve​no
sitnim žu​tim prista​vim ra​na​ma. Kako za​čet, kako othra​njen?
- Ho​će​mo li otpje​va​ti pjesmi​cu na​šem Lje​po​ta​nu? - reče Ralph Rolls svom pajda​šu
Ju​li​usu. No​sio je po​lu​ci​lindar na​bi​jen na drsko pje​ga​vo lice. Dok je go​vo​rio izvu​kao
je istrgan smo​tak du​ha​na iz dže​pa i od​gri​zao ve​lik ko​mad s gru​bim izra​zom uži​va​nja.
- Ho​ćeš li žva​ka​ti, Jule? - reče.
Ju​li​us uzme smo​tak, obri​še usta ne​marnom muškom kretnjom i na​bi​je ve​lik za​lo​-
gaj pod obraz.
Do​ne​se ko​ri​jen slatkog mi užitka.
- Ho​ćeš li malo, Vi​sosti? - upi​ta Euge​nea ke​se​ći se.
Ja mrzim onog koji bi me raste​zao na mu​či​li​ma ovog be​zob​zirnog svi​je​ta.
- Do vra​ga - reče Ralph Rolls. - Lje​po​tan bi se zgrčio i umro čim bi zagri​zao.
U pro​lje​će se kao guje lju​ti​ce bude dušma​ni moji.
Na uglu uli​ce Church, na​suprot angli​kanskoj no​voj crkvi sagra​đe​noj u Tu​dor-sti​lu,
oni zasta​do​še. Na bri​je​gu iznad njih di​za​li su se zi​do​vi me​to​distič​ke i prezbi​te​ri​-
janske crkve. Prasta​ri šiljci, da​le​ki tornji!

253
 - Tko ide na moju stra​nu? - reče Ju​li​us Arthur. - Hajde, Gene. Kola su mi tu do​lje.
Odvest ću te kući.
- Hva​la, ali ne mogu - reče Euge​ne. - Idem u grad. - Nji​ho​ve lju​bo​pitne oči na
Dixi​elandu kad bu​dem izla​zio.
- Ti ideš doma, Villa?
- Ne - reče Ge​orge Gra​ves.
- Pa onda pazi na Lje​po​ta​na - reče Ralph Rolls.
Ju​li​us Arthur se gru​bo nasmi​je i pro​tu​ri ruku kroz Euge​ne​ovu kosu. - Sta​ri
Krasno​ko​si Lje​po​tan - reče. - Ko​ljač iz Kre​zu​bog klanca!
- Ne daj im da te na​sa​ma​re, sinko - reče Van Ye​ats okre​ću​ći svo​je mirno ugod​no
lice pre​ma Euge​neu. - Ako ti ustre​ba po​moć, zovi me.
- Do​vi​đe​nja, momci.
- Do​vi​đe​nja.
Oni pre​si​je​ku uli​cu preple​ću​ći se u vještom lakrdi​ja​nju i skre​nu iza crkve niz
strme​ni​tu uli​cu koja je vo​di​la do ga​ra​ža. Ge​orge Gra​ves i Euge​ne nasta​ve uz​brdo.
- Ju​li​us je do​bar mo​mak - reče Ge​orge Gra​ves. - Nje​gov otac zgrće više novca
nego bilo koji dru​gi advo​kat u gra​du.
- Da - reče Euge​ne još uvi​jek sa​nja​ju​ći o Dixi​elandu i svo​jim tra​lja​vim ob​ma​na​ma.
Čistač uli​ca po​la​ko je išao uz​brdo uz svo​ja du​bo​ka kli​nasta kola. S vre​me​na na
vri​je​me za​ustavljao je ve​li​kog spo​rog ko​nja, meo otpatke po uli​ci i jarku metlom du​-
gač​ka drška na lo​pa​ti​cu i uba​ci​vao obirke u kola. Nek Sla​vič​nost ne prezre trud im
va​ljan.
Tri su vrapca vješto ska​ku​ta​la oko tri svje​že lopte konjskog izme​ta u pari, klju​ca​-
ju​ći iz njih za​lo​ga​je po​put izbirlji​vih sla​do​ku​sa​ca. Kad ih rastje​ra​ju kola, oni hitro
prhnu na usjek uz ja​san cvrkut ne​go​do​va​nja. Brz, gord i za​drt, odveć na​lik tebi.
Ge​orge Gra​ves se uspi​njao po​la​ga​nim teškim ritmom gle​da​ju​ći smrknu​to u
zemlju.
- Što ka​žeš, Gene! - reče na​po​kon. - Ja ne vje​ru​jem da on to​li​ko sku​pi go​dišnje.
Euge​ne se ozbiljno za​misli na tre​nu​tak. S Ge​orge​om Gra​ve​som je bilo potreb​no
nastavlja​ti raspra​vu tamo gdje je bila pre​ki​nu​ta pri​je tri dana.
- Tko? - reče - John Dorsey? Da, mislim da sku​pi - doda smi​je​še​ći se.
- Ali ni​ka​ko pre​ko 2500 $, - reče Ge​orge Gra​ves tmurno.
- Ne - tri ti​su​će, tri ti​su​će! - reče Euge​ne pri​gu​še​no.
Ge​orge Gra​ves se okre​ne k nje​mu s mrkim zbu​nje​nim osmi​je​hom. - Što ti je? -
upi​ta ga.
- O glu​pa​ne! Glu​pa​ne je​dan! - pro​tisne Euge​ne. - Ti si o tome mislio ci​je​lo ovo
vri​je​me.
Ge​orge Gra​ves se od ne​la​god​nosti sra​mežlji​vo nasmi​je pu​nim usti​ma.

254
 Sli​je​va, s vrha bre​žuljka, do​pi​ra​lo je bujno po​ma​za​nje me​to​distič​kih orgu​lja da​le​-
ko​ga kora uz pratnju zre​log kontra​alta koji se mno​go tra​ži na pogre​bi​ma. Budi mi u
po​mo​ći.
Propla​či opet, pjevni ža​lob​ni​če!
Ge​orge Gra​ves se okre​ne i pro​motri če​ti​ri ve​li​ke crne kuće što su se izdi​za​le na za​-
ravni do crkve.
- Ovo je do​bar ko​mad nekretni​ne, Gene - reče on. - Pri​pa​da firmi Paston.
Brzo se spušta ve​čer. Blud​ni​ci gordoj na​dimlju se gru​di, dok muč​no poje zamrše​-
nu pjesmu.
- Sve će ovo jed​nog dana pri​pasti Gilu Pasto​nu - reče Ge​orge Gra​ves s kre​posnim
ža​lje​njem. - A nije zavri​je​dio ni pišlji​va boba.
Po​pe​li su se na vrh bre​žuljka. Uli​ca Church završa​va​la je ravno iza idu​ćih kuća, u
uskom prosje​ku ave​ni​je. Uzbu​đe​no su pro​matra​li grad​sku vre​vu.
Je​dan je crnac spo​kojno ko​pao u okruglom ilo​vastom cvjetnja​ku prezbi​te​ri​janske
crkve na​gi​nju​ći se tu i tamo da nježno gurne prste među ko​ri​je​nje. Sta​ra crkva sa ši​-
ljastim zvo​ni​kom po​la​ko je tru​li​la; nje​zi​ne su vlažne ope​ke, pokri​ve​ne li​ša​jem, pro​-
pa​da​le otmje​no i sretno kao ži​vot čovje​ka pra​ved​ni​ka. Euge​ne zahvalno pogle​da na
nje​zi​ne tamne ukra​se i te​me​lji​to škotsko drža​nje osje​tivši tre​nu​ta​čan po​nos.
- Ja sam prezbi​te​ri​ja​nac - reče. - Što si ti?
- Angli​ka​nac, kad idem u crkvu - reče Ge​orge Gra​ves kroz bezbo​žan smi​jeh.
- K vra​gu i ovi me​to​disti! - reče Euge​ne otmje​na i pre​zirna lica. - Oni su za nas
pre​vi​še priprosti. - Bog u tri oso​be - presve​to Trojstvo. - Bra​te Gra​ves - nasta​vi on
de​be​lim pjevnim gla​som - ni​sam te vi​dio na mo​litvi u sri​je​du na​ve​čer. Gdje si bio u
ime Krista?
Pa otvo​re​nim dla​nom žesto​ko oši​ne Ge​orgea Gra​ve​sa među mesna​te lo​pa​ti​ce. Ge​-
orge Gra​ves pi​ja​no za​te​tu​ra uz gro​ho​tan smi​jeh.
- Ovaj, bra​te Gant - reče - imao sam sastančić s jed​nom časnom sestrom, tamo u
sta​ji.
Euge​ne divlje zagrli te​le​fonski stup i ero​tič​no za​ba​ci jed​nu nogu na dru​gi klin. Ge​-
orge Gra​ves se naslo​ni ja​kim ple​ći​ma opustivši od smi​je​ha duge ruke.
Iz pra​oni​ce Appa​lac​hi​an s dru​ge stra​ne uli​ce snažno sukne vre​la para. Kad su se
otvo​ri​la vra​ta, mogli su na​čas vi​dje​ti crnki​nje kako za​ma​ču mokre ruke u po​toplje​no
rub​lje.
Ge​orge Gra​ves obri​še oči. Umorni od smi​je​ha pri​je​đu pre​ko ceste.
- Ne bismo smje​li tako go​vo​ri​ti, Gene - reče pri​je​korno Ge​orge Gra​ves. - Ni​ka​ko!
Nije pra​vo.
Postao je naglo ozbi​ljan i smrknut. - Najbo​lji lju​di u ovom gra​du čla​no​vi su crkve
- reče iskre​no. - To je li​je​po.

255
 - Zašto? - za​pi​ta Euge​ne s ne​potreb​nom ra​dozna​lošću.
- Zato - reče Ge​orge Gra​ves - što upoznaš sve lju​de koji ne​kog vra​ga vri​je​de.
Vrag je vri​je​dan, po​misli on. Ni​sam imao pojma.
- Po​ma​že u poslovnom smislu. Lju​di te upozna​ju i poštu​ju. Bez njih ne​ćeš da​le​ko
do​gu​ra​ti u ovom gra​du, Gene. Ispla​ti se, - doda smjerno - biti kršća​nin.
- Da - potvrdi Euge​ne ozbiljno - imaš pra​vo. - Od​še​ta​ti do crkve u pošte​nu
društvu.
On tužno po​misli na svo​ju izgub​lje​nu umje​re​nost i na to kako je jed​nom,
osamljen, stu​pao čed​nim sta​za​ma božjeg škotskog gra​da. Opet su nezva​ni došli da
mu bude uspo​me​ne trgovci obri​ja​nih lica, i sva​ki je pri​vo​dio do​bro opra​no kra​-
ljevstvo svog doma poslušnom obre​du, uz tihe ša​pu​ta​ve osmi​je​he što​va​nja i krotku
strast poklonstva dok su svo​je dje​vi​čanske kće​ri izru​či​va​li sve​toj na​god​bi bra​ka. A iz
još dub​ljih kripti nje​go​va mozga ispli​va​va​le su po​la​ko na spru​do​ve nje​go​ve sta​re gla​-
di ve​li​ke ribe ko​ji​ma je je​dva znao ime​na - ime​na koja su se na​pa​birči​la kroz sli​je​pi
trud iz ti​su​će knji​ga; od Augusti​na koji je sam za sebe bio ime, do Je​remyja Taylo​ra,
engleskog me​ta​fi​zi​ča​ra, mu​nje​vi​to se javlja​la vre​la, električ​na, fosfo​rescentna
svjetlost koja je svo​jim tajno​vi​tim natru​ha​ma obasja​va​la prostra​ne du​bi​ne obre​da i
vje​re. Sti​za​li su - Barto​lo​mej, Hi​la​ri​je, Zla​to​usti, Po​li​karp, Antun, Je​ro​nim i četrde​set
mu​če​ni​ka iz Ka​pa​do​ci​je koji su ho​da​li po va​lo​vi​ma - titra​ju​ći na tre​nu​tak kao vlasti​te
ze​le​ne sje​ne i nesta​ja​li.
- Osim toga - reče Ge​orge Gra​ves - čovjek sva​ka​ko mora ići. Pošte​nje je najbo​lje
ži​votno na​če​lo.
Pre​ko puta, na dru​gom katu male cigle​ne tro​katni​ce u ko​joj je ra​di​lo ne​ko​li​ko pri​-
pad​ni​ka pravnič​kog, li​ječ​nič​kog i zu​barskog zva​nja, dr H. M. Smathers je snažno
pumpao desnom no​gom, uzeo gru​di​cu vate od asistenti​ce, gospo​đi​ce Lole Bru​-
ce, čvrsto je utisnuo u če​ljust ne​vid​lji​vog pa​ci​jenta i pomnji​vo pognuo svo​ju prista​lu
će​la​vu gla​vu. Lak povje​ta​rac puhnuo je iza tankih zasto​ra i otkrio ga u bi​je​lom ogrta​-
ču, spo​sob​na, s bu​ši​li​com u ruci.
- Da li vas boli? - re​kao je nježno.
- Grogd grg o-o-o!
- Isplju​ni​te! - Kad s to​bom pri​čam, za​bo​ravljam vri​je​me.
- Mislim - reče Ge​orge Gra​ves za​mišlje​no - da zla​to što ga upotreb​lja​va​ju za zube
vri​je​di dosta no​va​ca.
- Da - reče Euge​ne smatra​ju​ći tu ide​ju za​nimlji​vom - ako sva​ka de​se​ta oso​ba u
Sje​di​nje​nim drža​va​ma ima zlatni zub, to bi ih već bilo de​set mi​li​ju​na. A sva​ki mo​žeš
pomno​ži​ti s pet do​la​ra, je li tako?
- Po​la​ko! - reče Ge​orge Gra​ves. - Više od toga. - On se strastve​no za​ne​se na tre​nu​-
tak. - To je mno​go novca - reče.

256
 U ure​du pogreb​nog po​du​ze​ća Ro​gers-Ma​lo​ne oža​lošće​na se po​ro​di​ca sku​pi​la u
smrti. »Horse« Hi​nes se nagnuo natrag u okretnoj sto​li​ci, di​gao noge na ši​ro​ki pro​-
zorski okvir i li​je​no brb​ljao s gospo​di​nom C. M. Powellom, ugod​nim ti​him orta​-
kom. Kako spe hra​bri kad na po​čin klo​nu. Ne za​bo​ra​vi​te ih još.
- I pogreb​ništvo je unosno - reče Ge​orge Gra​ves. - Gospo​din Powell do​bro sto​ji.
Euge​ne​ove se oči za​li​je​pe za dugo mrša​vo lice Hi​ne​sa. Za​tim za​le​pe​ta zgrče​nom
ru​kom po zra​ku i za​ri​je prste u grlo.
- Što ti je? - po​vikne Ge​orge Gra​ves.
- Oni me neće uko​pa​ti živa - reče on.
- To se ne može reći - reče Ge​orge Gra​ves mrko. - Zna​lo se do​go​di​ti. Kasni​je su ih
otko​pa​va​li i na​la​zi​li okre​nu​te na lice.
Euge​ne protrne. - Ja mislim - doda muč​no - da ti prvo mo​ra​ju izva​di​ti utro​bu dok
te balsa​mi​ra​ju.
- Da - reče Ge​orge Gra​ves s više nade - a ona te​ku​ći​na koju upotreb​lja​va​ju sva​ka​-
ko će te ubi​ti. Sve​ga te na​pu​ne njo​me.
Stisnu​ta srca Euge​ne se za​misli. Duh sta​rog stra​ha koji je mi​ro​vao go​di​na​ma opet
ga je opsjeo.
U svo​jim ne​ka​dašnjim mašta​nji​ma o smrti on je pro​matrao svoj živi pogreb, pre​-
dvi​đao je bu​đe​nje svog ži​vo​ta u smrti, svo​je po​la​ga​ne spu​ta​ne na​po​re da od​gurne
popla​vu zemlje koja ga guši dok ne bi, kao što pli​vač koji se uta​pa dopre do zra​ka,
nje​go​vi ni​je​mi i uko​če​ni prsti šiknu​li iz tla po​ziv ruci spa​sa.
Opča​ra​no su gle​da​li kroz ostaklje​na vra​ta niz ta​man sre​dišnji hod​nik u ko​je​mu su
sa stra​ne sta​ja​le vaze s plač​nom papra​ti. Sla​dak pogreb​ni mi​ris ka​ranfi​la i ce​dro​vi​ne
plo​vio je hlad​nim teškim zra​kom. Ne​jasno su vi​dje​li iza sre​dišnje pregra​de te​žak
kovčeg na no​ga​ra​ma s ko​ta​či​ma, s bo​ga​tim sre​brnim ruč​ka​ma i pokri​va​či​ma od
baršu​na. Gusto je svjetlo ve​nu​lo u mra​ku.
- Izla​žu ih u onoj prosto​ri​ji stra​ga - reče Ge​orge Gra​ves spustivši glas.
Sagnji​ti u cvi​jet, pre​to​pi​ti se u drvo s tje​le​si​ma ne​po​ko​pa​nih lju​di koja ne​ma​ju pri​-
ja​te​lja.
U taj čas, na​kon što je tuzi dao sve što je imao (jed​nu suzu), ve​oma što​va​ni otac
Ja​mes O’Ha​ley, slu​ga Božji, među bezvjerci​ma vje​ran je​di​ni on, buc​masto izro​ni ne​-
potre​sen, ne​za​ve​den, ne​ustra​šen iz ka​pe​li​ce, pri​je​đe me​kim sa​gom u pro​la​zu odre​ši​-
tim ko​ra​ci​ma kratkih nogu i sti​že na svjetlost. Nje​go​ve su bli​je​dopla​ve oči ča​so​vi​to
zatrepta​le, nje​go​vo buc​masto ne​na​bo​ra​no lice popri​mi​lo čvrst smi​je​šak tihe do​brosti​-
vosti; za​tim se on pokri​je ma​lim do​bro oču​va​nim še​ši​rom od crnog baršu​na i za​pu​-
ti se pre​ma ave​ni​ji. Euge​ne se lju​bazno ugne dok je taj čovje​ču​ljak pro​la​zio pokraj
nje​ga: ta mala sve​će​nič​ka oso​ba u crnom no​si​la je na sebi stra​šan znak vi​teštva svo​je
ve​li​ke Gospo​da​ri​ce, to glatko lice čulo je ne​izre​ci​vo, vi​dje​lo nespoznatlji​vo. U ovoj

257
uda​lje​noj isposta​vi moć​ne crkve on je bio barjaktar je​di​ne pra​ve vje​re, posve​će​no ti​-
je​lo božje.
- Oni ne pri​ma​ju pla​ću - reče Ge​orge Gra​ves ža​losno.
- Kako onda žive? - upi​ta Euge​ne.
- Bez bri​ge! - reče Ge​orge Gra​ves s osmi​je​hom znalca. - Do​bi​ju oni sve što im pri​-
pa​da. Ovaj ne izgle​da kao da ska​pa​va, zar ne?
- Ne - reče Euge​ne - ne izgle​da.
- On živi kao bu​breg u loju - reče Ge​orge Gra​ves. - Vino za sva​kim obro​kom. U
ovom gra​du ima bo​ga​tih ka​to​li​ka.
- Da - reče Euge​ne. - Frank Mo​ri​arty je zgrnuo punu vre​ću novca pro​da​ju​ći piće.
- Ne​moj da te čuju - reče Ge​orge Gra​ves i mrzo​voljno se nasmi​je. - Oni već ima​ju
po​ro​dič​no sta​blo i grb.
- Bocu piva pro​pe​tu na stražnje noge na po​lju crve​nog limburškog sira - reče
Euge​ne.
- Po​ku​ša​va​ju uvesti prince​zu Ma​de​le​ine u vi​so​ko društvo - reče Ge​orge Gra​ves.
- Do bi​je​sa! - vikne Euge​ne i na​ce​ri se. - Neka je uve​du, ako joj je sta​lo do toga.
Mi pri​pa​da​mo Mla​đem društvu, je li tako?
- Ti mo​žeš - reče Ge​orge Gra​ves pre​vi​ja​ju​ći se od smi​je​ha - ali ja neću. Ne bih ni
mrtav bio s tim pe​de​ri​ma.
- Gospo​din Euge​ne Gant bio je si​noć do​ma​ćin na pri​ma​nju s vru​ćim pe​če​nim hre​-
novka​ma u čast čla​no​va ovdašnjeg Mla​đeg društva u Dixi​elandu, li​je​poj sta​roj pra​-
dje​dovskoj pa​la​či nje​go​ve majke, gospo​đe Eli​ze Gant.
Ge​orge Gra​ves posrne. - Ne bi smio tako go​vo​ri​ti, Gene - izusti. - Za​tim pri​je​-
korno potre​se gla​vom. - Tvo​ja je majka krasna žena.
- Ti​je​kom ve​če​ri ve​le​uva​že​ni Ge​orge Gra​ves, na​da​re​ni izda​nak jed​ne od na​ših
najsta​ri​jih i na​ji​muć​ni​jih obi​te​lji, Gra​ve​sa iz Chesterfi​elda (od 10 $ tjed​no na više),
izveo je pri​god​ni program na drombu​lja​ma.
Ge​orge Gra​ves se namjerno za​usta​vi, obri​še suze iz oči​ju i osekne se. U izlo​gu
kitni​čarske rad​nje Bain jed​na vošta​na nimfa no​si​la je bu​sen namješte​na perja nad
lažnim ple​te​ni​ca​ma i otmje​no pru​ža​la smi​ješne prste zbog pro​tu​te​že. Še​ši​ri za gospo​-
đe. O kad bi zbo​ri​le te usne.
U tom tre​nutku mrtvač​ka kola Ro​gers-Ma​lo​ne uz glatko tre​nje stražnji​ca u kasu
skre​nu iz ave​ni​je i otkotrlja​ju se na zvonkim ko​pi​ti​ma. Oni se ra​dozna​lo okre​nu i
ispra​te ih pogle​dom dok ne sta​nu uz rub.
- Još je​dan crve​no​ko​žac zagre​bao noktom - reče Ge​orge Gra​ves.
O dođi, divna smrti, ve​dro pristi​žu​ći, pristi​žu​ći.
»Horse« Hi​nes iza​đe brza​ju​ći na du​gim kle​ca​vim no​ga​ma i otvo​ri stražnja vra​ta.
Čas kasni​je, uz po​moć dvo​ji​ce lju​di s vo​za​če​va sje​da​la, on nježno spusti du​gač​ku

258
ple​te​nu ko​ša​ru i tiho, tro​nu​to nesta​ne u mi​ri​sa​voj su​mornosti svo​je zgra​de.
Dok je Euge​ne gle​dao, opet mu se vra​ti sta​ra sud​bo​nosnost ovog mjesta. Sva​ko​ga
dana, po​misli, pro​la​zi​mo kraj tog mjesta gdje jed​nog dana mo​ra​mo umri​je​ti; ili će i
mene mrtva vo​zi​ti u neku sivu još ne​pozna​tu kuću? Hoće li svi​jetla gli​na ovog pri​-
brežja jed​nog dana umri​je​ti u još ne​izgra​đe​nim sta​no​vi​ma? Hoće li ove oči, iska​pa​le
od još ne​vi​đe​nih pri​zo​ra, ispu​nje​ne ljeplji​vim i beskrajnim mo​ri​ma u zoru i tužnim
ugo​đa​jem ne​ostva​re​nih Arka​di​ja, za​pe​ča​ti​ti svo​je leđne mrtve sno​ve na ku​caj vre​me​-
na, kao što je ovaj, u ne​kom vru​ćem selu u ravni​ci?
On zgra​bi i za​drži taj hip. Te​legrafski teklić do​ju​ri iz ave​ni​je snažno gu​ra​ju​ći no​-
ga​ma, ši​ro​ko za​vi​je u pokrajnu desnu uli​či​cu, trgne oštro bi​ciklom da se popne na
ploč​nik i prista​ne uz ulaz za poslu​gu. Kopnom i mo​rem bez pre​da​ha hi​taj. Milto​ne,
sad bi tre​ba​lo da ži​viš.
Si​la​ze​ći po​la​ko niz mrač​ne stu​be bolnič​ke zgra​de, gospo​đa Hewitt, na​oči​ta supru​-
ga ugled​nog odvjetni​ka (Arthur, Hewitt i Grey), iza​đe na svjetlo i po​la​ko se za​pu​ti
pre​ma ave​ni​ji. Nju poz​dra​ve nagla​še​nim po​di​za​njem še​ši​ra Henry T. Merri​man
(Merri​man i Merri​man) i su​dac Ro​bert C. Allan, pro​fe​si​onalne ko​le​ge nje​zi​na muža.
Ona se osmi​jehne i sva​ko​ga prostri​je​li brzim pogle​dom. Divno je ovo ti​je​lo. Kad je
prošla, gle​da​li su je​dan tren za njom. Za​tim su nasta​vi​li svo​ju sud​sku raspra​vu.
Na prvom katu zgra​de Prve na​ci​onalne banke na uglu zdesna, pe​de​setšesto​go​dišnji
Fergus Paston, tankih po​hotnih usta izme​đu že​ljezno-si​vih za​li​za​ka, na​he​ro je naslo​-
nio nogu na otvo​ren pro​zor i pra​tio pokre​te dva​de​set​dvo​go​dišnje gospo​đi​ce Bernie
Powers koja je pre​la​zi​la uli​cu. I na​šim pra​hom žeže nji​na vatra.
Na suprotnom uglu, gospo​đa Rawls, čiji je muž bio di​rektor Pe​erless Pulp
Company (Po​gon br. 3) a otac vlasnik firme, iza​đe iz bo​ga​te osa​me dra​gu​lja​ra Arthu​-
ra N. Wrighta. Ona zaklo​pi svi​le​nu mre​žastu torbi​cu i uđe u Pac​kard koji ju je če​kao.
Bila je vi​so​ka tri​de​settro​go​dišnja crnka vitka sta​sa: lice joj je bilo tupo, spljošte​no,
sred​njo​za​pad​njač​ko.
- Ta ima novca - reče Ge​orge Gra​ves. - On nema ni pre​bi​je​ne pare. Sve je na nje​zi​-
nu ime​nu. Ona želi posta​ti operna pje​va​či​ca.
- Zna li pje​va​ti?
- Nema pojma - reče Ge​orge Gra​ves. - Čuo sam je. Tu se tebi pru​ža pri​li​ka, Gene.
Ima kćer tvo​jih go​di​na.
- Što ona radi? - upi​ta Euge​ne.
- Ona želi posta​ti glu​mi​ca - reče Ge​orge Gra​ves i grle​no se nasmi​je.
- Čovjek se mora vraški na​mu​či​ti da za​ra​di no​vac - reče Euge​ne.
Oni stignu do banke na uglu i ne​od​luč​no zasta​nu pro​matra​ju​ći po​pod​nevnu vre​vu.
Uli​ca je ve​se​lo zu​ja​la od la​kog ko​me​ša​nja besposli​ča​ra: dje​vič​ka su lica cvje​ta​la na
sve stra​ne kao la​ti​ce na gra​ni. Tri ko​ra​ka da​le​ko Euge​ne ugle​da kako pre​ma nje​mu

259
mili, pa​lac na se​kundu, teško uze​to ti​je​lo sta​rog gospo​di​na Averya. Bio je silno obra​-
zo​van, gluh kao top i se​damde​set osam go​di​na star. Ži​vio je sam u sobi iznad grad​-
ske knjižni​ce. Nije imao ni pri​ja​te​lja ni zna​na​ca. Bio je mit.
- O, bože! - reče Euge​ne. - Evo nje​ga!
Bilo je pre​kasno za bi​jeg.
Otpu​hu​ju​ći poz​drav gospo​din Avery se sru​či na nje​ga uz šumno povla​če​nje nogu i
klje​nutno bub​nja​nje teškog šta​pa ko​ji​ma se pre​ba​cio pre​ko razda​lji​ne od tri ko​ra​ka za
četrde​set se​kunda.
- Onda, mla​di​ću - pro​ci​je​di s mu​kom - kako ide la​tinski?
- Do​bro - vikne mu Euge​ne u ru​ži​často uho.
- Po​ela nasci​tur, non fit,36 - reče gospo​din Avery i zaplo​vi u ne​ču​jan zvižduk smi​-
je​ha koji iza​zo​ve na​pad za​gu​šu​ju​ćeg kašlja. Oči mu isko​če, nježna ru​ži​časta koža
posta​ne gri​mizna i on hripne svoj užas kroz čegrta​vu hra​ko​ti​nu, dok mu se guš​čji bi​-
je​la ruka stra​ho​vi​to tresla za rupči​ćem. Sku​pe se pro​lazni​ci. Euge​ne brzo izvu​če
prljav rupčić iz starče​va dže​pa i turi mu ga u ruke. On otrgne tru​lež iz svo​jih grče​vi​-
tih orga​na i ubrza​no za​sopće. Sku​pi​na se ne​ka​ko po​ku​nje​no raspe.
Ge​orge Gra​ves se tmurno iske​si. - Ovo je gad​no - reče. - Ne bi se tre​bao smi​ja​ti,
Gene. - Pa se okre​ne i za​re​ži.
- Znaš li spre​za​ti gla​go​le? - dahne gospo​din Avery. - Evo kako sam ja to učio:

Paro, pa​ras, pa​rat,
Ne​moj dje​vu va​rat.
Pa​ra​mus, pa​ra​tis, pa​rant,26
Postat ćeš pre​va​rant.

Cepte​ći od na​dra​ža​ja smi​je​ha on se po​no​vo za​pu​ti. Bu​du​ći da ih je mo​gao na​pusti​-
ti tek pa​lac po pa​lac, oni se maknu ne​ko​li​ko ko​ra​ka k rubu ploč​ni​ka. Osta​ri za​jed​no
sa mnom!
- To je pra​va po​ko​ra - reče Ge​orge Gra​ves gle​da​ju​ći za njim i kli​ma​ju​ći gla​vom. -
Kamo li ide?
- Na ve​če​ru - reče Euge​ne.
- Na ve​če​ru! - reče Ge​orge Gra​ves. - Pa tek su če​ti​ri sata. Gdje li jede?
Ne gdje li jede, već gdje li ga jedu.
- U Une​edi - reče Euge​ne i poč​ne se gu​ši​ti. - Tre​ba​ju mu dva sata da tamo stigne.
- Ide li sva​ki dan? - reče Ge​orge Gra​ves po​či​nju​ći da se smi​je.
- Tri​put dnevno - vrisne Euge​ne. - Ci​je​lo pri​je​pod​ne potro​ši od​la​ze​ći na ru​čak, a
ci​je​lo posli​je​pod​ne od​la​ze​ći na ve​če​ru.
Ša​pat smi​je​ha prospe se iz nji​ho​vih umornih če​ljusti. Šu​mo​ri​li su kao šaš.

260
 Uto kraj njih pro​đe, hitro kri​vu​da​ju​ći kroz vre​vu, s glasnom i ve​se​lom ri​je​čju za
sva​ko​ga, Jo​seph Ba​iley, tajnik trgo​vač​ke ko​mo​re u Alta​montu, ni​zak, ple​ćat i ru​men
čovjek koji im srdač​no mahne ru​kom:
- Zdra​vo, momci! - klikne. - Kako je, kako je? - I pri​je nego što je ije​dan od njih
mo​gao od​go​vo​ri​ti, on za​ma​če uz ohra​bru​ju​će kli​ma​nje gla​vom i du​bo​ko odo​bra​va​nje
- To je do​bro.
- Što je do​bro? - reče Euge​ne.
Ali pri​je nego što je Ge​orge Gra​ves mo​gao na to od​go​vo​ri​ti, ve​li​ki spe​ci​ja​list za
pluć​ne bo​lesti, dr Fa​irfax Grinder, odvje​tak jed​ne od najsta​ri​jih i najpo​nosni​jih po​ro​-
di​ca Virgi​ni​je, pa​kosno do​ju​ri iz uli​ce Church, na​bivši svu svo​ju ži​la​vu vi​si​nu od
pre​ko šest sto​pa u du​bok naslo​njač svog otvo​re​nog dvosje​da Bu​ic​ka. Prokli​nju​ći
opće​ni​to svu ga​mad Konfe​de​ra​ci​je i jenki​jevsko posli​je​ratno sme​će, s ne​ko​li​ko po​-
seb​nih do​da​ta​ka za Ži​do​ve i crnce, on pod pu​nim ga​som na​le​ti na nisku de​be​lu spo​-
do​bu Joea
Zamsc​hnic​ka, vlasni​ka rad​nje s muškom opre​mom (»Kraj sa​mog Trga«).
Dva ko​ra​ka da​le​ko od za​konske si​gurnosti, Jo​seph se s divljim vriskom naglavce
baci na ploč​nik. Do​če​kao se na ruke i ko​lje​na, ali na vlasti​ti po​gon.
- Prokletstvo! - reče Euge​ne. - Opet je izma​kao.
Isti​na bje​še! Tanka če​ki​njasta gornja usna dokto​ra Fa​irfaxa Grinde​ra razvu​če se
iznad ja​kih žu​tih zubi. On pri​tisne koč​ni​ce i potpu​nim okre​ta​jem du​gih ruku za​ne​se
vo​zi​lo. Za​tim od​grmi kroz razri​je​đen pro​met u pla​vom masnom obla​ku benzi​na i
spa​lje​ne gume.
Joe Zamsc​hnick uzbu​đe​no obri​še sjajnu će​la​vu gla​vu svi​le​nim rupči​ćem i glasno
po​zo​ve javnost za svje​do​ka.
- Što se to s njim do​ga​đa? - reče Ge​orge Gra​ves ra​zo​ča​ra​no. - Obič​no ih ga​nja po
ploč​ni​ku kad ih ne može na​ma​mi​ti na uli​cu.
Na dru​goj stra​ni uli​ce, privla​če​ći tek bezvoljne pogle​de do​ma​ćih dangu​ba, posla​-
nik Willi​am Jennings Bryan do​brosti​vo zasta​de pred izlo​gom knji​ža​re H. Marti​na
Gri​me​sa, do​pušta​ju​ći ži​vahnom la​ho​ru da se ugod​no po​igra nje​go​vim slavnim
uvojci​ma. Zamrše​ne Ne​eri​ne kose.
Pu​ča​nin je po​zorno zu​rio u sa​držaj izlo​ga gdje je bilo i ne​ko​li​ko primje​ra​ka knji​ge
Jac​ka Londo​na Pri​je Ada​ma. Za​tim uđe i pro​be​re de​se​tak razgled​ni​ca Alta​monta i
okolnih pla​ni​na.
- Možda će doći da ov​dje živi - reče Ge​orge Gra​ves. - Dr Doak mu je po​nu​dio
kuću i parce​lu u Doak Parku.
- Zašto? - reče Euge​ne.
- Zato što bi to bilo ve​oma ko​risno gra​du kao rekla​ma - reče Ge​orge Gra​ves.
Malo da​lje od njih ne​ustra​ši​va kći žud​nje, gospo​đi​ca Eli​za​beth Scragg, iza​đe iz ve​-

261
letrgo​vi​ne Wo​olworth i za​okre​ne pre​ma Trgu. Ona sa smi​ješkom prihva​ti na​pa​dan
poz​drav Jeffa Whi​tea, di​vovskog suvlasni​ka ho​te​la Whitsto​ne, čije je bo​ga​će​nje za​-
po​če​lo kad je od​bio da svom sta​rom dru​gu, Dic​kso​nu Re​eseu, bla​gajni​ku pro​nevje​ri​-
te​lju, vra​ti de​ve​de​set ti​su​ća do​la​ra povje​re​ne pljač​ke. Pas žde​re psa. Lu​pež lu​pe​ža
hva​ta. Čovjek ko sa​mac dub ne sto​ji, u društvu on se bo​lje goji.
Nje​go​va sje​na od šest i po sto​pa po​la​ko prokli​zi ispred njih. I pro​đe u škri​pa​vim
ci​pe​la​ma bro​ja dva​na​est ma​si​van čovjek glatka lica i ve​li​ke trbu​ši​ne opa​sa​ne ši​ro​kim
re​me​nom.
Pre​ko puta, pred izlo​zi​ma trgo​vi​ne ci​pe​la​ma Van W. Ye​atsa, ve​le​časni J. Bro​oks
Gall, Amherst ko​ledž (kla​sa 1861) i najvatre​ni​ji član bratstva što je ika​da posto​jao,
koji je izgle​dao kao da ima samo šezde​set od svo​jih se​damde​set i pet go​di​na, za​usta​-
vi se u svom žustrom hodu i iskri​ča​vim mo​no​lo​gom zahva​ti svo​ja tri mla​da izvi​đa​ča
- se​damna​esto​go​dišnjeg Lewi​sa Monka, tri​na​esto​go​dišnjeg Bru​cea Ro​gersa i četrna​-
esto​go​dišnjeg Malcolma Hod​ge​sa. Nitko nije tako do​bro pozna​vao dje​čač​ko srce
kao on. Izgle​da da je i on sam jed​nom bio dje​čak. Tako su se oni, dok se jed​na sjajna
anegdo​ta pro​du​ža​va​la u ne​ko​li​ko dru​gih koje je izazva​la, po​korno i s po​zornim što​-
va​njem smi​je​ši​li u blistav niz lažnih zubi ispod po​dignu​te bra​ne nje​go​va na​je​že​na bi​-
je​la brka. I s gru​bim ali prisnim dru​garstvom, on bi se s vre​me​na na vri​je​me za​usta​-
vio da reče »Sta​ri Male!« ili »Sta​ri Bru​ce!« stišću​ći čvrsto mi​ši​cu svog slu​ša​te​lja i
bla​go ga drma​ju​ći. Oni su se bli​je​do osmje​hi​va​li na ne​mirnim no​ga​ma i zvjerka​ju​ći
kra​do​mi​ce oči​ma ko​va​li bi​jeg.
Gospo​din Buše, trgo​vac istoč​njač​kim sa​go​vi​ma, dođe ispod njih iza ugla uli​ce Li​-
berty. Nje​go​vo ši​ro​ko tamno lice bilo je ovjenča​no perzi​janskim osmi​je​si​ma. Putni​ka
sre​toh iz sta​rinske zemlje.
U Bi​jo​uu, ka​va​ni za dame i gospo​du, šankist Mike naslo​ni svo​je dla​ka​ve ruke na
mra​mornu plo​ču i po​vi​je pa​lac de​be​le na​bo​ra​ne obrve nad tje​dan dana sta​rim
primjerkom Atlanti​sa. Da​nas pe​če​ni pi​li​ći sa slatkim krumpi​rom. O zdra​vo, bo​dri
duše, ti ni​kad ne bje pti​ca. Jed​na sa​motna muha letje​la je kao stri​je​la oko masnog
poklopca stakle​nog kre​denca u ko​jem je le​ža​la ži​la​va četvrti​na de​be​le pite i pušta​la
sok. Pro​lje​će je došlo.
U me​đuvre​me​nu, na​kon što su završi​le dvostru​ki mi​mo​hod uli​com od Trga do
pošte i natrag, gospo​đi​ce Christi​ne Ball, Vi​ola Powell, Ali​ne Rollins i Do​rothy
Hazzard zasta​do​še pred drugsto​re​om Wood gdje su ih oslo​vi​li se​damna​esto​go​dišnji
Tom French, de​vetna​esto​go​dišnji Roy Duncan i osamna​esto​go​dišnji Carl Jo​nes.
- Kamo vi to misli​te da ste pošle? - reče Tom French uvred​lji​vo.
- A, je li!
- A jeli smo malo pri​je - reče Roy Duncan i od​mah prasne u zagrc​nut smi​jeh, a svi
mu se dru​gi ve​se​lo pri​dru​že.

262
 - Ti si lu-u-ud! - reče Vi​ola Powell nježno. Koje se biće, trgo​vač​ke kće​ri, mu​-
drošću s njo​me i lje​po​tom mje​ri?
- Gospo​di​ne Duncan - reče Tom French okre​ću​ći svo​je oho​lo zloslutno lice pre​ma
svom najbo​ljem pri​ja​te​lju - že​lim da se upoznaš s mo​jom pri​ja​te​lji​com, gospo​đi​com
Rollins.
- Mislim da sam ovog čovje​ka neg​dje ra​ni​je sre​la - reče Ali​ne Rollins. Još je​dan
sjaj na njegva usta pade.
- Da - reče Roy Duncan - ja tamo često za​la​zim.
Nje​go​vo malo od​luč​no pje​ga​vo lice zlo​du​ha opet se za​pa​li od grca​nja. Ne mo​goh
biti sve. Oni uđu u drugsto​re, gdje že​dan susjed susje​da svog sretne, i pro​đu kroz
besposle​nu sku​pi​nu za​vod​ni​ka kraj fonta​ne.
Henry Sorrell (»Sve se može uči​ni​ti«) i John T. Howland (»Mi pro​da​je​mo zemlju i
sve na zemlji«) po​ja​vi​še se iza dra​gu​lja​ra Arthu​ra N. Wrighta iz su​morne po​lu​ta​me
zgra​de Gru​ner. Gle​da​li su je​dan dru​go​me u tajne ko​mo​ri​ce srca; u oči​ma im je bdje​lo
ve​li​ko vi​đe​nje za​ta​je​nog uspo​na čim su zakre​nu​li u uli​cu Church gdje je bio parki​ran
Sorrellov Hud​son.
U bi​je​lom prslu​ku, po​ma​lo trbu​šast, s ve​li​kim ši​ro​kim sto​pa​li​ma, obri​ja​nim crve​-
nim li​cem po​put mje​se​ca i bujnom ko​som boje ka​ra​me​la, ve​le​časni John Smallwo​od,
pastor prve baptistič​ke crkve, teško je išao uz uli​cu, toplo poz​dravlja​ju​ći svo​je
župlja​ne i na​da​ju​ći se da će susresti li​cem u lice svog crkve​nja​ka. Me​đu​tim, umjesto
nje​ga susreo je uva​že​nog Willi​ama Jenningsa Brya​na koji je po​la​ko izla​zio iz knji​ža​-
re. Dva se prisna pri​ja​te​lja srdač​no poz​dra​vi​še i čvrstim pri​ja​teljskim po​la​ga​-
njem ruku pru​ži​še je​dan dru​gom kršćansku po​moć do​bro​hotnog istje​ri​va​nja ne​čisto​-
ga duha.
- Upra​vo čovjek ko​je​ga sam tra​žio - reče brat Smallwo​od. U ti​ši​ni, po​la​ko, oni se
ru​ko​va​še ne​ko​li​ko se​kundi. Ti​ši​ni je to bilo dra​go.
- To mi je, mislim - reče puč​ki posla​nik s teškim hu​mo​rom - ve​li​ki ame​rič​ki na​rod
u tri pri​go​de re​kao. - Bila je to omi​lje​na šala - sazre​la u mu​drosti, omekša​la s go​di​na​-
ma, ali uza sve to tako ka​rakte​ristič​no nje​go​va. Du​bo​ke brazde nje​go​vih usta ra​ši​re
se u smi​je​šak. Naš je gospo​dar sla​van, tih i mrtav.
Iz du​gač​ke mrač​ne knji​ža​re, gu​me​nim ma​čjim ko​ra​kom, kraj njih pro​đe pro​fe​sor
L. B. Dunn, di​rektor Sred​nje ško​le br. 3 u ave​ni​ji Montgo​mery. On im se hlad​no
nasmi​je oči​ma koje su mu se ispod na​oča​la su​ža​va​le kao svrd​lo. Izdajnič​ka
naslovna stra​na Nove re​pu​bli​ke vi​ri​la mu je iz dže​pa. Pod du​gom i pje​ga​vom ru​kom
stiskao je nove primjerke za bi​bli​ote​ku - Ve​li​ku ilu​zi​ju Norma​na Angella i Drevnu za​-
vist Owe​na Wiste​ra. Do​ži​votni za​go​vornik uje​di​nje​nja dva​ju ve​li​kih na​ro​da što go​-
vo​re engleskim je​zi​kom da bi za​jed​nič​ki posta​li ne​odo​lji​vi pre​ga​oci mira, isti​ne i
pravde u do​brosti​voj ali čvrstoj vlasti nad ma​nje od​go​vornim ele​menti​ma ci​vi​li​za​ci​-

263
je, ka​to​lik, ugod​no posve​ćen srča​noj pusto​lo​vi​ni duha i spa​ša​va​nju čovje​čanstva -
pro​đe. Ah, da!
- I kako vi i bla​ga žena pro​vo​di​te svoj bo​ra​vak u zemlji neba? - reče ve​le​časni
John Smallwo​od.
- Je​di​no nam je žao - reče pu​ča​nin - što se ovaj naš posjet mje​ri da​ni​ma a ne mje​-
se​ci​ma. Ne, go​di​na​ma.
Ric​hard Gorman, dva​de​setšesto​go​dišnji grad​ski re​porter Ci​ti​ze​na, brzo je ko​ra​čao
uz uli​cu po​nosno dignu​ta hlad​nog no​vi​narskog nosa. Nje​gov susretljiv osmi​jeh
tvrdih usa​na razmekša se u pu​za​vost.
- Ah, tu je Dick - reče John Smallwo​od stišću​ći mu srdač​no ruku i ste​žu​ći mu mi​-
ši​cu. - Upra​vo čovjek ko​je​ga sam tra​žio. Pozna​ješ li gospo​di​na Brya​na?
- Kao ko​le​ge no​vi​na​ri - reče pu​ča​nin - Dick i ja smo bili bliski pri​ja​te​lji - ko​li​ko je
to bilo go​di​na, mla​di​ću moj?
- Tri, čini mi se - reče Ric​hard Gorman i lje​puškasto po​crve​ni.
- Bilo bi mi dra​go da si bio ov​dje, Dick - reče ve​le​časni Smallwo​od - da ču​ješ što
je gospo​din Bryan re​kao o nama. Do​bri lju​di ovog gra​da silno bi se po​no​si​li da to
čuju.
- Htio bih da mi da​de​te još jed​nu izja​vu pri​je nego što ode​te, gospo​di​ne Bryan -
reče Ric​hard Gorman. - Oko​lo se pri​ča da ćete možda kod nas zasno​va​ti svoj dom u
bu​duć​nosti.
Kad ga je upi​tao re​porter Ci​ti​ze​na, gospo​din Bryan je od​bio bilo da potvrdi bilo da
za​ni​je​če gla​si​ne:
- Možda ću kasni​je dati izja​vu - pri​mi​je​ti sa zna​čajnim smi​ješkom - ali za​sa​da se
mo​ram za​do​vo​lji​ti time da ka​žem: da sam mo​gao bi​ra​ti mjesto svog ro​đe​nja, ne bih
mo​gao naći krasni​jeg kra​ja od ovog pri​rod​nog čuda na zemlji.
Raj ze​maljski, po​misli pu​ča​nin.
- Da​le​ko sam pu​to​vao u svom vi​je​ku - nasta​vi čovjek ko​je​ga je ve​li​ka stranka tri​-
put bi​ra​la da se natje​če za najve​ću po​čast što mu je može po​da​ti na​rod. - Pu​to​vao
sam od šuma u Ma​ine do va​li​ma pla​ka​nih spru​do​va Flo​ri​de, od Hatte​ra​sa do Ha​li​-
faxa, i od vrhunca Sti​je​nja​ka do mjesta gdje Misso​uri bu​jan po​top va​lja, ali sam malo
ku​ta​ka vi​dio koji su premci, a ni​je​dan koji nad​ma​šu​je lje​po​tu ovog pla​ninsko​ga raja.
Re​porter je žustro pra​vio bi​lješke.
Nje​ga oza​re go​di​ne sla​ve kroz na​do​la​ze​ću pli​mu re​to​ri​ke - ve​li​ki nesta​li dani
prvog kri​žarskog po​ho​da, kad su novča​ni moć​ni​ci drhta​li od sje​ne Zlatnog kri​ža, a
Bryan! Bryan! Bryan! Bryan! buknu​lo zemljom kao ko​met. Pri​je nego ostarjeh.
1896. Ah, bolno pri​je, koje mi veli: mla​dosti već nije.
Pre​dvi​đa zoru no​vog doba.
Kad ga je re​porter po​ta​nje upi​tao o bu​du​ćim pla​no​vi​ma, gospo​din Bryan je od​go​-

264
vo​rio:
- Moj program cje​lo​vi​to je ispu​njen, za na​red​nih ne​ko​li​ko mje​se​ci, ni​zom go​vo​ra
koji će me vo​di​ti s jed​nog kra​ja zemlje na dru​gi u borbi što je vo​dim za sma​nje​nje
stra​ho​vi​tog na​oru​ža​nja koje tvo​ri glavnu smetnju vla​da​vi​ni mira na zemlji i do​bre
vo​lje među lju​di​ma. Posli​je toga, tko zna? - re​kao je, bljesnuvši svo​jim slavnim
osmi​je​hom. - Možda ću se vra​ti​ti u ovaj divni pre​dio i zasno​va​ti ži​vot među svo​jim
do​brim pri​ja​te​lji​ma kao netko tko zaslu​žu​je, na​kon što se ju​nač​ki bo​rio, da pro​ve​de
ne​moć​ne go​di​ne svog ži​vo​ta ne samo na vi​di​ku, nego unu​tar stvarnih gra​ni​ca, sretne
zemlje Ka​na​ana.
Upi​tan da li bi mo​gao pro​re​ći vje​ro​ja​tan dan svog povla​če​nja, pu​ča​nin je ka​rakte​-
ristič​no od​go​vo​rio sli​je​de​ćim li​je​pim na​vo​dom Longfellowa:

»Kad umuknu ratni bub​nji,
I bojni se sti​je​zi svi​ju
U je​dinstvu sve​ga svi​je​ta,
U sa​bo​ru lju​di svi​ju.«

Ča​rob​na mu​zič​ka ku​ti​ja - električ​ni pi​ano u ne​ukusno poplo​če​nom pre​dvorju
najpo​pu​larni​je​ga kina u Alta​montu, Ajaxa, s odre​ši​tom li​me​nom naglošću presta​ne
svi​ra​ti, zlo​kob​no zakrči je​dan tre​nu​tak, pa bez upo​zo​re​nja na​no​vo poč​ne. Dug je put
do Tippe​rarya. Stre​se se svi​jet od bata ljud​skih nogu.
Gospo​đi​ca Marga​ret Blanc​hard i gospo​đa C. M. McRcady, lje​karni​ko​va dro​gi​ra​na
žena koja se, su​de​ći po bi​je​lom ro​ha​vom tki​vu lica i ši​ro​koj bistroj sne​nosti oči​ju,
pre​često na​pa​ja​la me​do​vi​nom, iza​đu iz kina i okre​nu do​lje pre​ma apo​te​ci Wood.
Da​nas: Ma​uri​ce Costello i Edith M. Sto​rey u Hitni uže za spa​ša​va​nje, pro​izvod​nja
Vi​tagraph.
Ški​lje​ći i treska​ju​ći umo​bolnom gla​vom na mrša​vu vra​tu, no​se​ći slamna​ti še​šir ši​-
ro​ka obo​da ko​jim se pokri​vao zimi i lje​ti, prokli​ma pro​da​vač olo​va​ka, Willie Goff,
trza​ju​ći unutra svo​jom hro​mom desnom no​gom. Prsti uve​le ruke uko​če​no su po​ka​zi​-
va​li pre​ma nje​mu, do​ma​hi​va​li mu i di​ra​li ga, dok je ho​dao uz drve​no povla​če​nje
potpe​ti​ca u strašnoj pa​ro​di​ji tašti​ne. Kri​čav rupčić s pla​vim, žu​tim i gri​miznim ša​ra​-
ma vi​sio je kao ne​ured​na mrlja iz dže​pa na gru​di​ma pre​ko ki​coški opa​sa​nog si​vog
Norfolk ka​pu​ta, a ši​rok la​bav ovratnik od svi​le, ispru​gan crve​nim i na​rančastim crta​-
ma, lepršao mu je oko uskih ra​me​na. U za​puč​ku ve​lik crven ka​ranfil. Sitno lice na
go​le​moj gla​vi stalno se ce​ri​lo opte​re​ću​ju​ći svo​je crte ši​ro​kim, istu​re​nim, suzbi​je​nim,
povratnim, ble​sa​vim osmi​je​si​ma. Da po​ži​vi ti​suć lje​ta, pre​sahle mu ne bi šale. Ushi​-
će​no je mrmljao pre​ma pro​lazni​ci​ma koji su mu se lju​bazno smi​je​ši​li i pro​du​žio do
drugsto​rea Wood gdje ga je glasnim po​vi​ci​ma i smi​je​hom poz​dra​vi​la sku​pi​na mla​di​-

265
ća koji su dangu​bi​li uz fonta​nu. Oni se oko nje​ga ra​zigra​no sja​te, lu​pa​ju​ći ga po le​đi​-
ma i vu​ku​ći ga k fonta​ni. On ih je, za​do​vo​ljan, gle​dao toplo i zahvalno. Bio je ga​nut i
sre​tan.
- Što že​li​te, Willie? - reče To​bi​as Pottle.
- Dajte mi koka-kolu - reče Willie Goff isce​re​nom poslu​ži​te​lju - koka-kolu s li​mu​-
nom.
Po​li​ti​ča​rev sin Pud​ge Carr ra​dosno se zasmi​je. - Ho​će​te koka-kolu s li​mu​nom, je li
tako, Willie? - reče i snažno ga pljusne po ple​ći​ma. Nje​go​vo se glu​po lice smi​ri samo
od sebe.
- Izvo​li​te ci​ga​re​tu, Willie, - reče po​nu​divši ku​ti​ju Willi​eu Goffu.
- Što ćete vi? - reče poslu​ži​telj Tobyu Pottleu.
- Dajte i meni koka-kolu.
- Ja neću ništa - reče Pud​ge Carr. Od tog se pića divlja a ne ludi.
Pud​ge Carr pri​makne za​pa​lje​nu ši​bi​cu k Willi​evoj ci​ga​re​ti, po​la​ko na​mi​gu​ju​ći
Bradyu Chalmersu, vi​so​kom li​je​pom momku crne kose i du​gu​ljasta tamno​pu​ta lica.
Willie Goff poč​ne povla​či​ti di​mo​ve pa​le​ći ci​ga​re​tu su​him cmo​ka​njem usa​na: za​-
kašlje, očisti tru​nje i nespretno je za​drži izme​đu palca i ka​žiprsta, gle​da​ju​ći je ra​-
dozna​lo.
Oba​vi​ti obla​ci​ma dima, izgub​lje​ni u silnom lo​ka​nju, se​ljak, slu​ga i ko​nju​šar pu​ca​li
su od smi​je​ha.
Brady Chalmers nježno izvu​če ša​re​ni Willi​ejev rupčić iz dže​pa i po​digne ga da ga
svi vide. Za​tim ga pažlji​vo slo​ži i vra​ti.
- Zbog čega ste se tako obukli, Willie - reče on. - Mora biti da ste pošli u posjet
svo​joj dje​vojci.
Willie Goff se lu​ka​vo nasmi​je​ši.
Toby Pottle ispuhne rasko​šan mlaz dima kroz noz​drve. Imao je dva​de​set če​ti​ri go​-
di​ne, ravnu pla​vu kosu, ru​ži​často ma​si​ra​no lice i prista​lu vanjšti​nu.
- Hajte, Willie - reče laska​vo i tiho - vi ima​te dje​vojku, zar ne?
Willie Goff se zna​lač​ki smi​ju​ljio. Na kra​ju šanka Tim Mc​Call, dva​de​se​tosmo​go​-
dišnjak koji je po​la​ko uba​ci​vao škri​pav led iz čaše u ruci u na​du​te snažne če​ljusti,
odjed​nom Se skljo​ka na mra​morni rub ispušta​ju​ći čegrtav ja​san štro​pot.
- Imam ih ne​ko​li​ko - reče Willie Goff. - Čovjek mora ima​ti svoj mali Poon-Tang,
je li tako?
Zapljusnu​ti zvonkom ci​kom smi​je​ha, oni se po​če​še smi​je​ši​ti i uljud​no go​vo​ri​ti,
otkrivši gla​ve pred gospo​đi​ca​ma Tot Web​ster, Mary Mc​Graw i Marthom Cotton, sta​-
ri​jim pri​pad​ni​ca​ma Mla​đeg društva. Glasni​je vino, jaču glazbu zovnu.
- Kako ste?
- Aha! Aha! - reče Brady Chalmers gospo​đi​ci Mary Mc​Graw. - Gdje ste vi bili

266
onaj put?
- Vi ni​kad ne​će​te sazna​ti - oda​zo​ve se ona. Međ nji​ma bje​še nji​na mala tajna.
Nasmi​ja​še se ra​dosni što zna​ju.
- Dođi ova​mo stra​ga, Pud​ge - reče Euston Phipps, nji​hov pra​ti​lac. - I ti, Brady. -
On otpra​ti dame stra​ga - vi​sok i smi​on hva​li​sa​vac, mla​di alko​ho​li​čar s jed​nim zdra​-
vim plu​ćem. Bio je do​bar igrač golfa.
Ne​ko​li​ko drskih mo​ma​ka do​ju​ri iza sto​lo​va i pre​pu​nih odje​lja​ka do fonta​ne kli​žu​ći
se po podu. Gru​bo su izvi​ki​va​li na​rudž​be i je​zi​ča​vo do​sa​đi​va​li okretnim poslu​ži​te​lji​-
ma.
- U redu, sta​ri. Dvi​je lju​te koka-kole i žesto​ku li​mu​na​du. Po​žu​ri.
- Ra​diš li ti ov​dje, momče?
Poslu​ži​te​lji su se kre​ta​li u ritmu ragti​mea, na​li​je​va​li pića, ba​ca​li lopti​ce sla​do​le​da u
zrak i hva​ta​li ih u čaše uda​ra​ju​ći brze takto​ve žli​com.
Sje​de​ći sama, s tamnosme​đim oči​ma iznad slamke, gospo​đa Thelma Jarvis, mo​-
disti​ca, po​vu​če zvižda​vim du​gim usrkom posljed​nji mje​hu​rasti la​nac slasti s dna svo​-
je čaše. Po​pij me samo okom svo​jim. Ona po​la​ko usta​ne gle​da​ju​ći se u ogle​da​lu svo​-
je otvo​re​ne torbi​ce. Za​tim pažlji​vo zaplo​vi izme​đu po​pu​nje​nih sto​lo​va s ti​him
mrmlja​njem ispri​ka, dok joj je zre​lo ti​je​lo sja​lo u svi​le​noj ha​lji​ni. Glas joj je bio zvu​-
čan, tih i nje​žan - a to je vrsna od​li​ka u žene. Ve​se​lo brb​lja​nje oko sto​lo​va za​mukne
dok je ona pro​la​zi​la. Suspregni je​zik i daj da te vo​lim! Ko​ra​ča​la je jantarnim obli​na​-
ma udo​va po​la​ko kroz pro​laz pokraj parfe​ma, ured​skih potrepšti​na, gu​me​nih pro​-
izvo​da i opre​me za za​ho​de, za​usta​vivši se kod du​hanskih pre​ra​đe​vi​na da pla​ti ra​čun.
Nje​zi​ne okrugle gru​di, teške po​put lu​be​ni​ca, kli​ma​le su gla​va​ma u po​la​ga​nom ali
okretnom ple​su. Pjesnik se mora ra​do​va​ti, kad ga ovakva obi​jest pra​ti.
Ali na ula​zu, sto​je​ći u udu​bi​ni kraj po​li​ce s no​vi​na​ma, gospo​din Paul Go​od​son,
službe​nik osi​gu​ra​va​ju​ćeg društva De​penda​ble Life, naglo smi​ri svo​je ta​nju​rasto lice i
presta​ne go​vo​ri​ti. On ne​upad​lji​vo po​digne še​šir, kao i nje​gov su​go​vornik
Coston Smathers, trgo​vac po​kuć​stvom (»Vi se po​bri​ni​te za dje​vojku, mi se bri​ne​mo
za kuću«). Obo​ji​ca su bili baptisti.
Gospo​đa Thelma Jarvis baci svoj topli bje​lo​kosni pogled na njih, namjesti pu​našna
usta u tra​čak osmi​je​ha i pro​đe nji​šu​ći se. Kad je ona otišla, oni se okre​nu je​dan dru​-
go​me i mirno nasmi​je​še. Če​kat ćemo pokraj ri​je​ke. Hitro pogle​da​še oko sebe.
Nitko nije vi​dio.
Pokro​vi​te​lji​ca svih umjetnosti, a po​seb​no naklo​nje​na mu​zi​ci, ne​beska dje​va,
supru​ga Franza Wilhelma Von Zec​ka, pozna​tog spe​ci​ja​lista za plu​ća i pro​na​la​za​ča
Von Zec​ko​va se​ru​ma, carski je izašla iz mod​nog sa​lo​na Fashi​on Mart i smjesti​la se u
meke jastu​ke svog Ca​dilla​ca uz po​moć nježne ruke gospo​di​na Lo​uisa Ro​salskya.
Ona mu se bla​go​naklo​no ali s vi​si​ne nasmi​je​ši​la: bi​je​li perga​ment nje​go​va tvrdog

267
poljskog lica na​pukne od smi​ješka okrutne pu​za​vosti što se izvi​jao oko go​le​ma siva
nosa. Frau Von Zeck namjesti snažnu bra​du i po​dvo​ljak na ne​otmje​nu po​li​cu svo​jih
wagne​ri​janskih gru​di, i dok su joj se pred ozbiljnim pogle​dom prisni​va​la da​le​ka do​-
bro​činstva, oda​ni je trgo​vac pažlji​vo odve​ze. Nur wer die Sehnsuc​ht kennt, we​iss was
ich le​ide.27
Gospo​din Ro​salsky se vra​ti u svoj sa​lon.
Po tre​ći se put gospo​đi​ce Mil​dred Shu​ford, He​len Pendergast i Mary Cathe​ri​ne
Bru​ce pro​ve​zu, na​ni​za​ne za​jed​no kao ne​ubra​ne trešnje na pred​njem sje​da​lu Reoa
gospo​đi​ce Shu​ford. Istra​žu​ju​ći ploč​nik na​pe​tim i ba​ha​tim oči​ma, one pro​đu za​do​-
voljne svo​jim gordim izgle​dom. U svom četvrtom kru​gu skre​nu uz uli​cu Li​berty. Još
je​dan valcer, Willie.
- Znaš li ple​sa​ti, Ge​orge? - upi​ta Euge​ne. Srce mu pro​ze gorki strah i po​nos.
- Da - reče Ge​orge Gra​ves od​sutno - malo. Ne svi​đa mi se. - On po​digne za​ne​se​ne
oči.
- Reci mi, Gene - doda on - što misliš ko​li​ko je bo​gatstvo dokto​ra Von Zec​ka?
Na Euge​ne​ov smi​jeh on se zbu​nje​no namršti.
- Ide​mo - reče Euge​ne. - Zo​vem te na piće.
Oni spretno prokrče put pre​ko uske uli​ce kroz sve gušći posli​je​pod​nevni pro​met.
- Ovo posta​je sva​kim da​nom sve gore - reče Ge​orge Gra​ves. - Lju​di koji su pla​ni​-
ra​li ovaj grad nisu bili da​le​ko​vid​ni. Što li će tek biti za de​se​tak go​di​na?
- Mogli bi pro​ši​ri​ti uli​ce - reče Euge​ne.
- Ne. Sada više ne. Mo​ra​le bi se sve ove zgra​de po​maknu​ti natrag. Za​misli ko​li​ko
bi to sta​ja​lo! - reče Ge​orge Gra​ves za​mišlje​no.
- A ne bu​de​mo li - jasni glas pro​fe​so​ra L. B. Dunna obja​vi svo​je hlad​no upo​zo​re​-
nje - nji​hov će idu​ći po​tez biti usmje​ren pro​tiv nas. Možda ćete još do​živje​ti dan da
vi​di​te že​ljeznu mi​li​ta​ristič​ku čizmu za vra​tom, kad na​oru​ža​ne Ka​ise​ro​ve sna​ge budu
pa​ra​di​ra​le ovim uli​ca​ma. Kad dođe taj dan ...
- Ja ne vje​ru​jem u te pri​če - reče Bob Web​ster gru​bo i be​zob​zirno. Bio je ma​len
čovjek si​vog prosječ​nog lica, na​si​lan i za​jed​ljiv. Izgle​da da je kro​nič​na pro​bavna ki​-
se​li​na osta​vi​la tra​ga na nje​go​vu izgle​du. - Po mom mišlje​nju, sve je to pro​pa​-
ganda. Ni​jemci su za njih pre​ja​ki, to je sve. Sad po​či​nju zva​ti da ih za​uzda​mo.
- Kad dođe taj dan - ne​umo​lji​vo nasta​vi pro​fe​sor Dunn - sje​ti​te se što sam vam re​-
kao. Nje​mač​ka vla​da kuje impe​ri​ja​listič​ke pla​no​ve za ci​je​li svi​jet. Ona pri​željku​je
onaj dan kad će ci​je​lo čovje​čanstvo biti pod nje​zi​nim jarmom Kruppa i
germanske kultu​re. Sud​bi​na ci​vi​li​za​ci​je visi o koncu. Čovje​čanstvo je na raskrižju. Ja
mo​lim boga da se za nas ni​kad ne rekne da smo u ne​vo​lji. Ja mo​lim boga da ovaj slo​-
bod​ni na​rod ni​kad ne pretrpi ono što je pretrpje​la mala Belgi​ja, da naše žene i kće​ri
ne budu vo​đe​ne u ropstvo i sra​mo​tu, da naša dje​ca ne budu sa​ka​će​na i ubi​ja​na.

268
 - To nije naš rat - reče Bob Web​ster. - Ja ne že​lim sla​ti svo​je momke tri ti​su​će mi​-
lja pre​ko mora da ginu za te strance. Ako dođu amo, ja ću prvi metnu​ti pušku na
rame, ali dok mogu neka se bore izme​đu sebe. Zar nije tako pra​vo, suče? - reče
on okre​ću​ći se pred​stavni​ku tre​će stranke, sucu Walte​ru C. Je​te​ru iz sa​veznog pra​vo​-
su​đa, koji je imao sre​ću da bude bli​zak pri​ja​telj Gro​ve​ra Cle​ve​landa. Gla​so​vi pre​đa
pro​ri​ču nam vojnu.
- Jesi li pozna​vao Whe​ele​ro​ve? - upi​ta Euge​ne Ge​orgea Gra​ve​sa. - Pa​ula i Clifto​-
na?
- Da - reče Ge​orge Gra​ves. - Otpu​to​va​li su i stu​pi​li u francusku vojsku. Sad su u
Le​gi​ji stra​na​ca.
- Da, u zra​koplovnom rodu - reče Euge​ne. - U eska​dri​li La​fayette. Clifton Whe​eler
je obo​rio najma​nje šest Ni​je​ma​ca.
- Ovdašnji ga momci nisu vo​lje​li, reče Ge​orge Gra​ves. - Smatra​li su da je cu​ri​ca.
- Ko​li​ko je imao go​di​na? - upi​ta Euge​ne.
- Bio je zreo čovjek - reče Ge​orge. - Dva​de​set dvi​je ili tri.
Euge​ne je ra​zo​ča​ra​no ispi​ti​vao svo​je mo​guć​nosti da se prosla​vi. (Ich bin ja noch
ein Kind.)28
- ... ali na sre​ću - nasta​vi su​dac Walter C. Je​ter pro​mišlje​no - ima​mo u Bi​je​loj kući
čovje​ka na čiju se državnič​ku da​le​ko​vid​nost mo​že​mo po​uzda​no oslo​ni​ti. Vje​rujmo u
mu​drost vođa, poštu​ju​ći ri​je​čju i du​hom na​če​la potpu​ne ne​utralnosti, prihva​ća​ju​ći
samo kao posljed​nje uto​čište stav koji bi opet ovaj ve​li​ki na​rod odveo u patnje i tra​-
ge​di​ju rata, od ko​je​ga - nje​gov glas po​to​ne u ša​pat - neka nas čuva bog!
Razmišlja​ju​ći o jed​nom ra​ni​jem ratu u ko​je​mu se ju​nač​ki držao, pu​kovnik Ja​mes
Buc​ha​nan Pettigrew, pro​čelnik vojne aka​de​mi​je Pettigrew (ute​me​lje​ne 1789), pro​ve​-
ze se u svo​joj otvo​re​noj vikto​ri​janskoj ko​či​ji iza sta​rog crnca ko​či​ja​ša i dvi​je uhra​-
nje​ne sme​đe ko​bi​le. Osje​tio se zdrav mi​ris ko​nja i zno​jem stavlje​ne kože. Sta​ri crnac
nježno je ša​rao bi​čem po glatkim sa​pi​ma u kasu i tiho gunđao.
Pu​kovnik Pettigrew bio je do pasa omo​tan de​be​lim vu​ne​ninm pokri​va​čem, a ra​me​-
na mu je pokri​va​la siva konfe​de​ra​cijska pe​le​ri​na. Nagnuo se napri​jed i svu svo​ju sta​-
rač​ku te​ži​nu oslo​nio na de​beo ugla​đen štap ste​žu​ći mu pje​ga​vim ru​ka​ma sre​brn
držak. Nje​go​va po​nosna moć​na sta​ra gla​va drhta​vo se okre​ta​la s jed​ne stra​ne na dru​-
gu, dok je oštrim pogle​dom stri​je​ljao usko​me​ša​nu go​mi​lu i mrmljao. Bio je pra​vi
ple​me​ni​ti vi​tez.
Mrmljao je i da​lje.
- Gospo​di​ne? - reče crnac, za​tegne uzde i okre​ne se.
- Pro​du​ži! Pro​du​ži, lu​pe​žu! - reče pu​kovnik Pettigrew.
- Da, gospo​di​ne - reče crnac. Oni pro​du​že vožnju.
U me​te​žu besposle​nih mla​di​ća što su sta​ja​li kraj pra​ga apo​te​ke Wood, pu​kovnik

269
Pettigrew stre​lo​vi​tim pogle​dom spa​zi dva svo​ja ka​de​ta. Bili su to bu​bu​lji​ča​vi momci
mlo​ha​vih če​ljusti i tra​lja​va drža​nja.
On promrmlja uz ne​go​do​va​nje. Nije isto! Nije isto! Ništa nije isto! U svo​joj gordoj
mla​dosti, u je​di​nom pra​vom ratu, pu​kovnik Pettigrew je stu​pao na čelu svo​jih ka​de​-
ta. Bilo ih je 117, gospo​di​ne, svi ispod de​vetna​est go​di​na. Svi do jed​nog do​bro​-
voljci... dok je bilo ijed​nog re​zervnog ofi​ci​ra... 36 ih se vra​ti​lo... od 1789... mo​ra​mo
iz​drža​ti!... 19, gospo​di​ne - svi ispod sto​ti​nu i se​damna​est... mo​ra​mo... iz​drža​ti!
Nje​go​vi se obje​še​ni obra​zi nježno potre​su. Ko​nji otka​sa​ju s pogle​da iza ugla uz
pri​gu​še​nu tutnja​vu gu​me​nih ko​ta​ča.
Ge​orge Gra​ves i Euge​ne uđu u drugsto​re Wood i sta​nu kraj šanka. Posta​ri​ji poslu​-
ži​telj je mrgod​no povla​čio mokru krpu pre​ko lokvi​ce be​zalko​holna pića na mra​-
mornoj plo​či.
- Što že​li​te? - reče lju​ti​to.
- Ja že​lim čo​ko​lad​no mli​je​ko - reče Euge​ne.
- Neka budu dva - doda Ge​orge Gra​ves.
Ah da mi je onog rujnog vina, što se hla​dom hla​di od davni​na, u du​bo​ko iskrče​noj
zemlji!

270
 25.


Da. Ve​li​ki je zlo​čin bio po​či​njen. A sko​ro ci​je​lu go​di​nu Euge​ne je očajno bio ne​-
utra​lan. Nje​go​vo srce, me​đu​tim, nije bilo ne​utralno. Či​ni​lo se da je sud​bi​na ci​vi​li​za​-
ci​je visje​la o koncu.
Rat je za​po​čeo usred ljetne se​zo​ne. Dixi​eland je bio pun. Nje​go​va najprisni​ja pri​ja​-
te​lji​ca u to vri​je​me bila je sta​ra usi​dje​li​ca ta​nahnih ži​va​ca koja je tri​de​set go​di​na pre​-
da​va​la engleski u jed​noj državnoj ško​li u New Yorku. Iz dana u dan, na​kon ubojstva
Na​dvojvo​de, oni gle​da​li kako raste pli​ma krvi i pusto​še​nja po svi​je​tu. Tanke crve​ne
nosni​ce gospo​đi​ce Cra​ne drhta​le su od gnu​ša​nja. Sive su joj sta​re oči si​je​va​le gnje​-
vom. Za​misli! Za​misli!
Jer od svih Engle​za nitko ne po​ka​zu​je veće i na​dahnu​ti​je lju​ba​vi pre​ma oto​ku
Albi​onu nego ame​rič​ke žene koje pre​da​ju nje​gov ple​me​ni​ti je​zik.
I Euge​ne je bio odan. S gospo​đi​com Cra​ne nje​go​vo je lice popri​ma​lo izgled
tužnog ža​lje​nja, ali mu je srce ratnič​ki bub​nja​lo bojni zov o re​bra. Zar je bio pun svi​-
ra​la i tru​ba; on je čuo sa​blasni tu​tanj ve​li​kih to​po​va.
- Mo​ra​mo se drža​ti pošte​no! - rekla je Marga​ret Le​onard. - Mo​ra​mo se drža​ti
pošte​no! - Ali su joj se oči smu​ti​le kad je pro​či​ta​la vi​jest o ulasku Engleske, i grlo joj
je drhta​lo kao u pti​ce. Kad ju je pogle​dao, nje​zi​ne su oči bile vlažne.
- Ah, gospo​de! - rekla je. - Sad ćemo tek vi​dje​ti.
- Mali Bobs! - za​urla​la je She​ba.
- Bog ga bla​goslo​vio! Jeste li vi​dje​li gdje će se uta​bo​ri​ti?
John Dorsey Le​onard je od​lo​žio no​vi​ne i sa​vio se od glasna sli​na​va smi​je​ha.
- Bože smi​luj se! - izustio je. - Neka razbojni​ci sada dođu!
Ah, no - došli su.
Ci​je​log tog lje​ta Euge​ne je za​nosno ju​rio iz ško​le u Dixi​eland, ne mo​gavši u oma​-
mi obe​ća​ne sla​ve smi​ri​ti svo​je kra​ka​te noge. Gu​tao je sva​ku ništavnu no​vost i hi​tao
da je po​di​je​li s Le​onardo​vi​ma i gospo​đi​com Cra​ne. Či​tao je sve no​vi​ne do ko​jih
je mo​gao doći, li​ku​ju​ći zbog po​ra​za koji su pri​si​lja​va​li Ni​jemce da uzmi​ču na sva​-
kom ko​ra​ku. Jer on je iz ove divlji​ne po no​vi​na​ma ra​za​brao da stva​ri loše sto​je za
Hune. Na ti​su​ću mjesta oni su ski​če​ći bje​ža​li pred engleskim ma​čem kod Monsa,
kle​če​ći mo​li​li za mi​lost pred francuskom paljbom duž Marne; povla​či​li se ov​dje,
uzmi​ca​li on​dje, bje​ža​li tamo. Tada, jed​nog jutra, kad su već mo​ra​li biti kod Kolna,
postro​ji​li su se pod zi​di​na​ma Pa​ri​za. Bje​ža​li su u kri​vom smje​ru. Svi​jet je po​tamnio.
On je očajno po​ku​ša​vao ra​zumje​ti. Ali nije mo​gao. Izvanred​nom stra​te​gi​jom stalnog
povla​če​nja, nje​mač​ka je vojska stigla pod Pa​riz. To je bilo nešto novo u na​či​nu ra​to​-
va​nja. Prošlo je za​ista ne​ko​li​ko go​di​na pri​je nego što je Euge​ne mo​gao shva​ti​ti da se

271
po​netko u nje​mač​koj vojsci i bo​rio.
John Dorsey Le​onard se nije uzne​mi​rio.
- Pri​če​kaj! - re​kao je povjerlji​vo. - Samo pri​če​kaj, sinko. Sta​ri Joffre zna što hoće.
On je upra​vo ovo če​kao. Sad su mu došli tamo gdje je htio.
Euge​ne se ču​dio zbog ko​je​ga bi oštro​umnog razlo​ga je​dan francuski ge​ne​ral po​že​-
lio nje​mač​ku vojsku u Pa​ri​zu.
Marga​ret po​digne smu​će​ne oči s no​vi​na.
- Ovo izgle​da strašno ozbiljno - reče. - Ja vam ka​žem. - Po-šutje​la je je​dan tre​nu​-
tak, dok joj je bu​ji​ca strasti na​vi​ra​la u grlo. Za​tim doda ti​him drhta​vim gla​som: -
Ako Engleska pro​pad​ne, svi ćemo pro​pasti.
- Bog je bla​goslo​vio! - usklikne She​ba.
- Bog je bla​goslo​vio, Gene - nasta​vi Marga​ret lupka​ju​ći ga po ko​lje​nu. - Kad sam
za​ko​ra​či​la na nje​zi​no dra​go sta​ro tlo, ni​sam se jed​nostavno mogla suz​drža​ti. Nije mi
bilo sta​lo što će lju​di misli​ti. Klekla sam pra​vo do​lje u bla​to i pra​vi​la se kao da ve​-
žem ci​pe​lu, ali znaš - nje​zi​ne mutne oči bi​jesnu kroz suze - bog je bla​goslo​vio, ni​sam
se mogla suz​drža​ti. Znaš li što sam uči​ni​la? Nagnu​la sam se i po​lju​bi​la nje​nu zemlju.
- Krupne ljeplji​ve suze kotrlja​le su se niz nje​zi​ne ru​me​ne obra​ze. Pla​ka​la je glasno,
ali je nasta​vi​la. - Rekla sam: Ovo je zemlja Sha​kespe​area i Milto​na i Johna Ke​atsa i,
tako mi boga, što je još važni​je, isto tako i moja! Bog je bla​goslo​vio! Bog je bla​-
goslo​vio!
Suze su mirno tekle iz oči​ju Marga​ret Le​onard. Lice joj je bilo mokro. Nije mogla
go​vo​ri​ti. Svi su bili du​bo​ko tro​nu​ti.
- Ona neće pro​pasti - reče John Dorsey Le​onard. - I mi ima​mo o tome nešto reći!
Neće pro​pasti! Pri​če​kajte!
U Euge​ne​ovoj je mašti gorje​la čvrsta vi​zi​ja ve​li​kih ruku koje obujmlju​ju more,
cvje​ta​nje ze​le​nih po​lja i vrtložnu ispreple​te​nost vi​linskog Londo​na - moć​nog, za​ča​ra​-
nog, sta​rog, ro​mantič​nog la​bi​rinta drevnih pre​natrpa​nih pu​to​va, vi​so​kih nagnu​-
tih kuća, lu​ku​lovske hra​ne i pića i lu​dih kra​ljevskih oči​ju ge​ni​ja što plamte u go​mi​li
ose​bujne izvornosti.
Kako se rat razvi​jao i knji​ževnost o ča​ri​ma rata po​če​la da se po​javlju​je, Marga​ret
Le​onard mu je da​va​la knji​gu za knji​gom da čita. Bile su to knji​ge o mla​dim lju​di​ma -
o mla​dim lju​di​ma koji su se bo​ri​li da unište zlo na svi​je​tu svo​jom krvlju. Drhta​vim
mu je gla​som pro​či​ta​la so​net Ru​perta Bro​okea - »Zgi​nem li, misli je​di​no o meni« - i
gurnu​la mu u ruke knji​gu Do​nalda Hankeya Stu​dent pod oružjem, go​vo​re​ći:
- Pro​či​taj to. Ga​nut će te kao što te ništa do​sa​da nije ga​nu​lo. Ti su momci do​živje​li
vi​đe​nje.
Pro​či​tao ju je. Pro​či​tao je i mno​ge dru​ge. Do​ži​vio je vi​đe​nje. Postao je čla​nom vi​-
teške le​gi​je - mla​di Ga​la​had-Euge​ne - pre​no​si​te​ljem pravde. Po​čeo je vo​je​va​ti za

272
sve​ti Gral. Sasta​vio je na de​setke osob​nih sje​ća​nja u ko​ji​ma je pri​bra​no, du​ho​vi​to, s
umje​re​nom engleskom suz​držlji​vošću izli​je​vao ci​je​lu sa​drži​nu svog čistog kri​-
žarskog srca. Katka​da se vra​ćao u vri​je​me gajdi mira bez noge, ruke ili oka, sma​njen
ali ople​me​njen; katka​da su nje​go​ve posljed​nje ri​je​či bile za​pi​sa​ne uve​čer uoči ju​ri​ša
u ko​jem gubi ži​vot. Za​caklje​nih oči​ju či​tao je vlasti​ti nad​grob​ni go​vor, uži​vao u
posmrtnoj sla​vi, dok je nje​go​ve zad​nje ri​je​či za​bi​lje​žio i objasnio nje​gov izda​vač.
Za​tim je kao svje​dok vlasti​tog mu​če​ništva ispustio dvi​je vru​će suze na svo​je mla​do
umo​re​no ti​je​lo. Dulce et de​co​rum est pro patria mori.29

Namršte​ni Ben je ve​li​kim ko​ra​ci​ma pro​la​zio kraj drugsto​rea Wood. Pro​šavši kraj
besposle​ne sku​pi​ne bli​zu poplo​ča​na ula​za, on na njih baci na​gao pogled divljeg pre​-
zi​ra. Za​tim se tiho i okrutno nasmi​je.
- Oh, bože! - reče.
Na uglu namršte​no pri​če​ka gospo​đu Pert da pri​je​đe pre​ko uli​ce iz Glavne pošte.
Ona pri​je​đe po​la​ko, te​tu​ra​ju​ći.
Bu​du​ći da su se bili do​go​vo​ri​li da će se kasni​je sasta​ti u drugsto​reu, on pri​je​đe na
dru​gu stra​nu i skre​ne niz uli​cu Fe​de​ral iza pošte. Kraj dru​gog ula​za u Li​ječ​nič​ki dom
on skre​ne u zgra​du i poč​ne se pe​nja​ti škri​pa​vim stu​bištem. Neg​dje je s ne​pogre​ši​vom
jed​no​lič​nošću jed​na kap vode pa​da​la u mokri crni umi​va​onik. On se za​usta​vi u ši​ro​-
kom hod​ni​ku na prvom katu da smi​ri nervozno lu​pa​nje srca. Za​tim pro​du​ži do pola
hod​ni​ka i uđe u če​ka​oni​cu dokto​ra J. H. Co​ke​ra. Bila je prazna. Mrgo​de​ći se on
onju​ši zrak. Ci​je​la je zgra​da oštro vo​nja​la po čistom raz​dražlji​vom mi​ri​su anti​septi​-
ka. Hrpa ma​ga​zi​na - Life, Jud​ge, The Li​te​rary Di​gest i The Ame​ri​can - na okruglom
sto​li​ću pri​ča​li su o umornom i rastre​se​nom lista​nju. Unutrašnja se vra​ta otvo​re i li​ječ​-
ni​ko​va po​moć​ni​ca, gospo​đi​ca Ray, iza​đe. No​si​la je še​šir. Spre​ma​la se da ode.
- Že​li​te li vi​dje​ti dokto​ra? - upi​ta ona.
- Da - reče Ben - je li za​uzet?
- Izvo​li unutra, Ben - reče Co​ker po​ja​vivši se na vra​ti​ma i izva​di dugu vlažnu ci​ga​-
ru iz usta. - To je sve za da​nas, La​ura. Mo​že​te ići.
- Do​vi​đe​nja - reče La​ura Ray na od​lasku.
Ben uđe u Co​ke​ro​vu ordi​na​ci​ju. Co​ker zatvo​ri vra​ta i sjed​ne iza svog ne​ured​nog
sto​la.
- Bit će ti mno​go ugod​ni​je ako legneš na taj le​žaj - reče Co​ker smi​je​še​ći se.
Ben baci pogled pun muč​ni​ne na li​ječ​ni​kov le​žaj.
- Ko​li​ko ih je umrlo na nje​mu? - upi​ta. Za​tim nervozno sjed​ne na sto​li​cu kraj sto​la,
za​pa​li ci​ga​re​tu i pla​men pri​makne po​uglje​nje​lom kra​ju ci​ga​re koju je Co​ker istu​rio
napri​jed.
- Onda, čime te mogu poslu​ži​ti, momče? - upi​ta Co​ker.

273
 - Umo​rio sam se od dangub​lje​nja ov​dje - reče Ben. - Htio bih malo dangu​bi​ti na
ne​kom dru​gom mjestu.
- Ne ra​zu​mi​jem te, Ben.
- Pretpostavljam da si čuo, Co​ker - reče Ben mirno i uvred​lji​vo - da se u Evro​pi ra​-
tu​je. To jest, ako si učio či​ta​ti no​vi​ne.
- Ne, to ni​sam čuo, momče - reče Co​ker otpu​hu​ju​ći po​la​ko i du​bo​ko. - A či​tam
jed​ne no​vi​ne - one koje izla​ze ujutro. Mislim da još nisu do​ni​je​le tu vi​jest. - On se
zlob​no isce​ri. - Što že​liš, Ben?
- Mislim oti​ći u Ca​na​du i ja​vi​ti se u vojsku - reče Ben. - Od tebe že​lim čuti da li
mogu upasti.
Co​ker umukne na tre​nu​tak. Iz usta izvu​če dug ko​ma​dić du​ha​na i za​mišlje​no ga
pogle​da.
- Zbog čega že​liš to uči​ni​ti, Ben? - reče.
- Ben izne​na​da usta​ne i ode do pro​zo​ra. Od​ba​ci ci​ga​re​tu u dvo​rište. Ona pad​ne u
malu lokvi​cu na be​to​nu i je​dva čujno buč​ne. Kad se okre​nuo, nje​go​vo je blje​du​nja​vo
lice bilo bi​je​lo i za​ne​se​no.
- Za ime Kristo​vo, Co​ker - reče - čemu sve to? Jesi li spo​so​ban da mi ka​žeš? Zbog
čega smo ina​če ov​dje? Ti si li​ječ​nik - mo​rao bi nešto zna​ti.
Co​ker je i da​lje gle​dao svo​ju ci​ga​ru. Opet mu se uga​si​la.
- Zašto? - reče pro​mišlje​no. - Zašto bih ja išta mo​rao zna​ti?
- Odakle do​la​zi​mo? Kamo ide​mo? Zašto smo ov​dje? O čemu se do vra​ga radi? -
usklikne bi​jesno Ben po​dignuvši glas. On se okre​ne ogorče​no pre​ma sta​ri​jem čovje​-
ku, optu​žu​ju​ći ga. - Za ime božje, Co​ker, go​vo​ri. Ne​moj tu sje​di​ti kao prokle​ta kro​-
jač​ka lutka. Reci nešto, reci!
- Što že​liš da ti re​čem? - pro​ci​je​di Co​ker. - Što sam ja? Či​tač misli? Spi​ri​tist? Ja
sam tvoj li​ječ​nik, a ne sve​će​nik. Vi​dio sam kako se lju​di ra​đa​ju, vi​dio sam kako umi​-
ru. A što se s nji​ma do​ga​đa pri​je toga ili posli​je toga - to ne bih znao reći.
- K vra​gu i to! - reče Ben. - Što se s nji​ma do​ga​đa izme​đu toga?
- Ti si u tom ništa ma​nji struč​njak od mene, Ben - reče Co​ker. Ono što tebi tre​ba,
momče, nije doktor nego pro​rok.
- Oni do​la​ze k tebi kad su bo​lesni, zar ne? - reče Ben. - Svi oni žele oz​dra​vi​ti, zar
ne? I ti da​deš sve od sebe da ih izli​je​čiš, je li tako?
- Nije - reče Co​ker. - Nije uvi​jek. Ali se sla​žem da mi je to dužnost. I što onda?
- Ti mo​raš uvi​jek po​misli​ti da to či​niš zbog ne​če​ga - reče Ben - ina​če ne bi to či​-
nio.
- Čovjek mora živje​ti, zar ne? - na​ce​ri se Co​ker.
- To te upra​vo pi​tam, Co​ker. Zašto mora?
- Pa - reče Co​ker - da bi ra​dio de​vet sati dnevno u no​vinskom ured​ništvu, spa​vao

274
de​vet sati, a osta​lih šest uži​vao u pra​nju, bri​ja​nju, obla​če​nju, jelu kod ’Masne žli​ce’,
dangub​lje​nju ispred Wo​oda i povre​me​nom vo​đe​nju Ve​se​le udo​vi​ce da vidi šumskog
čovje​ka. Zar to nije do​vo​ljan razlog za bilo ko​jeg čovje​ka? Ako je čovjek marljiv na
poslu i čestit, i ula​že svoj no​vac sva​kog tjed​na u banku umjesto da ga ra​si​pa na ci​ga​-
re​te, koka-kolu i odje​ću Kuppenhe​imer, jed​no​ga dana može ima​ti svoj mali dom. -
Co​ke​rov glas po​to​ne u šapta​nje puno pošto​va​nja. - Može čak ima​ti i vlasti​ti auto,
Ben. Razmisli o tome! Može sjesti u nj i vo​zi​ti se, vo​zi​ti se, vo​zi​ti se. Može se vo​zi​ti
pre​ko svih ovih prokle​tih pla​ni​na. Može biti vrlo vrlo sre​tan. Može re​do​vi​to ići na
vježbe u Y. M. C. A. i misli​ti samo o pristojnim stva​ri​ma. Može se ože​ni​ti do​brom
ne​vi​nom že​nom i ima​ti ko​li​ko hoće si​no​va i kće​ri i sve ih od​go​ji​ti u baptistič​koj, me​-
to​distič​koj ili prezbi​te​ri​janskoj vje​ri i upi​sa​ti ih da slu​ša​ju sjajna pre​da​va​nja iz eko​-
no​mi​je, trgo​vač​kog pra​va i umjetnosti na državnom sve​uči​lištu. Ima mno​go toga
zbog čega va​lja živje​ti, Ben. Ima nešto što će te obu​zi​ma​ti sva​kog tre​nutka.
- Jako si mi pa​me​tan, Co​ker - reče Ben namršte​no. - Baš si smi​je​šan. - On ispra​vi
zgrče​na ra​me​na i na​pu​ni plu​ća zra​kom.
- Pa do​bro, što je onda? - upi​ta Ben nervozno. - Je​sam li spo​so​ban da idem?
- Da vi​di​mo - reče Co​ker sa​bra​no, po​či​nju​ći da ga pro​matra. - Sto​pa​la - pa​čja, ali
luk je do​bar. - On iz​bli​za pogle​da Be​no​ve kožne ci​pe​le.
- Što ti je Co​ker? - reče Ben. - Zar ti tre​ba​ju nožni prsti da bi pu​cao iz puške?
- Kakvi su ti zubi, momče?
Ben razvu​če tanke usne i po​ka​že dva reda tvrdih bi​je​lih kutnja​ka. U istom času
Co​ker ga vješto i brzo pro​bo​de ja​kim žu​tim prstom u trbušni živča​ni splet. Nje​gov se
na​pu​ha​ni grud​ni koš slegne; on se pre​vi​je od smi​je​ha i za​kašlje suho. Co​ker se vra​ti
sto​lu i uzme svo​ju ci​ga​ru.
- Što je, Co​ker? - reče Ben. - U čemu je stvar?
- To je sve, momče. Završio sam - reče Co​ker.
- No, o čemu se radi? - reče Ben nervozno.
- Na što misliš?
- Je​sam li zdrav.
- Si​gurno da si zdrav - reče Co​ker. On se okre​ne s upa​lje​nom ši​bi​com. - Tko ti je
re​kao da nisi?
Ben ga namršte​no pogle​da oči​ma koje su svi​jetli​le od stra​ha.
- Presta​ni se ša​li​ti, Co​ker - reče. - Meni je dva​de​set i jed​na go​di​na, znaš. Je​sam li
spo​so​ban?
- Čemu ta žurba? - reče Co​ker. - Rat još nije završio. I mi usko​ro mo​že​mo upasti u
nj. Zašto ne bi malo po​če​kao?
- To zna​či da ni​sam spo​so​ban - reče Ben. - Što nije u redu sa mnom Co​ker?
- Ništa - reče Co​ker oprezno. - Malo si mršav. Malo is​crpljen, je li tako, Ben? Tre​-

275
ba ti malo mesa na tim kosti​ma, momče. Ne mo​žeš sje​di​ti na stolcu kod ’Masne žli​-
ce’ sa ci​ga​re​tom u jed​noj ruci a ša​li​com kave u dru​goj i na​deb​lja​ti se.
- Je​sam li zdrav ili ni​sam, Co​ker?
Co​ke​ro​va ve​li​ka mrtvač​ka gla​va ra​ši​ri se u žutu gri​ma​su.
- Da - reče. - Zdrav si, Ben. Ti si je​dan od najz​dra​vi​jih lju​di što ih pozna​jem.
Ben pro​či​ta isti​nit od​go​vor u Co​ke​ro​vim umornim zakrvavlje​nim oči​ma. A nje​go​-
ve su bile bo​lesne od stra​ha. Ali je re​kao za​jed​lji​vo:
- Hva​la, Co​ker. Mno​go si mi po​mo​gao. Zahva​lan sam ti za sve što si uči​nio. Za
jed​nog li​ječ​ni​ka ti si od​li​čan igrač ba​se​balla.
Co​ker se nasmi​je​ši. Ben na​pusti ordi​na​ci​ju.
Kad je iza​šao na uli​cu, susretne Harrya Tugma​na koji je išao u no​vinsku re​dakci​ju.
- Što ti je, Ben? - reče Harry Tugman. - Sla​bo se osje​ćaš?
- Da - reče Ben mršte​ći se na nj. - Upra​vo sam do​bio injekci​ju salvarza​na.
Pa po​la​ko kre​ne uz uli​cu da se sasta​ne s gospo​đom Pert.

276
 26.


Uje​sen, kad je ušao u petna​estu go​di​nu - svo​ju posljed​nju go​di​nu u Le​onardo​voj
ško​li - Euge​ne je kre​nuo na kra​tak izlet u Charleston. Za razno​še​nje no​vi​na na​šao je
zamje​ni​ka.
- Ide​mo! - re​kao je Max Isa​acs s ko​jim se još povre​me​no vi​đao. - Li​je​po će nam
biti.
- Nego što! - re​kao je Malvin Bowden čija je majka bila vođa izle​ta. - U Charlesto​-
nu se još može po​pi​ti pivo - do​dao je uz raska​la​šen pogled.
- Mo​žeš pli​va​ti u oce​anu na Oto​ku palmi - reče Max Isa​acs. Za​tim s puno pošto​va​-
nja doda: - Mo​žeš poći i do morna​rič​kog bro​dogra​di​lišta i vi​dje​ti bro​do​ve.
On je če​kao da na​pu​ni sta​rosnu dob kad se može ja​vi​ti u morna​ri​cu. Pohlepno je
či​tao pla​ka​te. Znao je sve morna​rič​ke službe​ni​ke u ure​du za regru​ti​ra​nje. Pro​či​tao je
sve knji​ži​ce - du​bo​ko je za​ga​zio u morna​rič​ku na​uku. Znao je u do​lar pla​će vatro​ga​-
sa​ca, morna​ra, ra​dista i svih ni​žih časni​ka.
Otac mu je bio li​mar. On nije že​lio posta​ti li​mar. Htio je stu​pi​ti u morna​ri​cu i vi​-
dje​ti svi​jet. U morna​ri​ci čovjek ima do​bru pla​ću i do​bi​je do​bru na​obrazbu. Na​uči za​-
nat. Ima do​bru hra​nu i do​bru odje​ću. Sve to do​bi​va ba​da​va, ni za što.
- Hm! - reče Eli​za s po​druglji​vim smi​ješkom. - Ovaj, reci mi, di​je​te, zašto že​liš
poći na taj izlet? Ti si moje čedo!
Prošle su go​di​ne odonda kad je to bio. Ona se drhtu​ra​vo nasmi​je​ši.
- Da, mama - reče Euge​ne. - Mogu li poći? To je samo pet dana. Ja imam no​vac. -
On gurne ruku u džep i opi​pa ga.
- Znaš što ću ti reći! - reče Eli​za, mi​ču​ći usna​ma kroz smi​je​šak. - Možda ćeš za​že​-
lje​li da imaš taj no​vac pri​je nego što pro​đe zima. Tre​bat će ti nove ci​pe​le i to​pao
ogrtač kad stisne hlad​no​ća. Ti si, izgle​da, strašno bo​gat. I ja bih že​lje​la da se
mogu upusti​ti u takve izle​te.
- Oh, bože! - reče Ben i kratko se nasmi​je, ba​civši ci​ga​re​tu u jed​nu od prvih va​ta​ra
te go​di​ne.
- Že​lim ti reći, sine - uozbi​lji se Eli​za - da mo​raš shva​ti​ti vri​jed​nost do​la​ra ili ni​kad
ne​ćeš ima​ti vlasti​to​ga kro​va nad gla​vom. Ja že​lim da se ti pro​ve​deš, ali opet ne smi​-
ješ ra​si​pa​ti no​vac.
- Da - reče Euge​ne.
- Za boga mi​lo​ga! - vikne Ben. - To je nje​gov no​vac. Pusti ga da s njim radi što ga
je vo​lja. Ako želi da ga baci kroz vražji pro​zor, to je nje​gov po​sao.
Ona sklo​pi ruke na pasu i za​mišlje​no se zagle​da na stra​nu, na​pu​ćivši usne.
- No, mislim da će sve biti u redu - reče. - Gospo​đa Bowden će pa​zi​ti na vas.

277
 To je bilo prvi put da pu​tu​je u tuđe mjesto sam. Eli​za je pomnji​vo na​pu​ni​la sta​ri
kovčeg i kri​omi​ce do​da​la ku​ti​ju sen​dvi​ča i jaja. Otpu​to​vao je noću. Dok je oku​pan,
očetkan i uzbu​đen sta​jao kraj kovče​ga, ona je propla​ka​la. Osje​ti​la je da joj je sad
još malo da​lji. Na nje​go​vu je licu bila glad za pu​to​va​nji​ma.
- Budi do​bar deč​ko - reče ona. - Ne​moj se uva​li​ti u kakvu nepri​li​ku tamo. - Ona se
tre​nu​tak po​zorno za​misli gle​da​ju​ći u stra​nu. Za​tim se maši u ča​ra​pu i izvu​če novča​-
ni​cu od pet do​la​ra.
- Ne​moj se razba​ci​va​ti novcem - reče. - Evo ti još malo. Možda će ti ustre​ba​ti.
- Dođi ova​mo, skitni​co! - reče Ben i namršten uposli spretne ruke namješta​ju​ći
dje​ča​ko​vu kra​va​tu. Za​tim za​ri​je ruku u svoj prsluk i gurne zgužva​nu novča​ni​cu od
de​set do​la​ra u Euge​ne​ov džep. - Pazi kako se po​na​šaš - reče - ili ću te ispre​bi​ja​ti na
mrtvo ime.
Max Isa​acs zazviždi s uli​ce. On iza​đe da im se pri​dru​ži.
Bilo ih je šeste​ro s gospo​đom Bowden: Max Isa​acs, Malvin Bowden, Euge​ne i
dvi​je dje​vojke po ime​nu Jo​sie i Lo​uise. Jo​sie je bila ne​ća​ki​nja gospo​đe Bowden i
živje​la je s njom. Bila je vi​so​ka i mrša​va dje​vojka istu​re​ne če​ljusti i zubi su joj strša​-
li. Bilo joj je dva​de​set go​di​na. Dru​ga dje​vojka, Lo​uise, bila je ko​no​ba​ri​ca. Bila je
mala, pu​našna, privlač​na, keste​njasta. Gospo​đa Bowden je bila blje​du​nja​va že​ni​ca
mrke na​kostri​je​še​ne kose. Ima​la je istro​še​ne sme​đe oči. Bila je kro​ja​či​ca. Nje​zin
muž, sto​lar, umro je u pro​lje​će. Osta​lo je nešto novca od osi​gu​ra​nja. Tako je kre​nu​la
na ovaj izlet.
On se još jed​nom noću vo​zio na Jug. U va​go​nu je bilo vru​će i mi​ri​sa​lo na sta​ri izli​-
za​ni crve​ni samt. Putni​ci su te​gob​no ku​nja​li, sme​ta​lo im je ža​lob​no bre​ca​nje zvo​na i
škri​pa koč​ni​ca. Jed​no je di​je​te cvi​li​lo. Nje​go​va majka, mrša​va raskuštra​na
brđanka, prevrne sje​da​lo ispred sebe i po​tegne di​je​te na prostrte no​vi​ne. Nje​go​vo na​-
bo​ra​no lišće prlja​vo je vi​ri​lo iz ne​udob​nih pe​le​na i po​mokre​na ka​pu​ti​ća s ru​ži​častom
vrpcom. Cvi​li​lo je i zaspa​lo. U pred​njem di​je​lu va​go​na mlad gorštak košča​ta i ru​me​-
na lica, obu​čen u samt i kožna​te ga​ma​še, stalno je ljuštio ki​ki​ri​ki i ba​cao ljuske u
pro​laz. Lju​di su po nji​ma ga​zi​li i čulo se kako se hrska​vo dro​be. Dje​ča​ci​ma je bilo
do​sad​no pa su stalno od​la​zi​li na kraj va​go​na da piju vodu. Tamo je na podu bilo sme​-
će od razbi​je​nih hi​gi​jenskih čaša za piće, a iz za​ho​da je usta​ja​lo za​uda​ra​lo. Dvi​je su
dje​vojke tvrdo spa​va​le na prevrnu​tim sje​da​li​ma. Ma​nja je toplo i ljupko di​sa​la kroz
vlažne otvo​re​ne usne.
Noć​ni za​mor pri​tiski​vao je nji​ho​ve utru​đe​ne živce i li​je​gao im na suhe i vre​le očne
ja​bu​či​ce. Spljošta​va​li su no​so​ve na prlja​vim pro​zo​ri​ma i pro​matra​li sastav prostra​ne
zemlje što je pre​li​je​ta​la - zbi​je​ne šu​marke, va​lo​vi​to ste​ra​nje po​lja, du​gač​ko ni​za​nje
brda i do​li​na, na​izmje​nič​no pre​si​je​ca​nje ne​obič​ne ame​rič​ke zemlje - opo​re, ne​-
izmjerne, be​zo​blič​ne, silne.

278
 Um mu je bio spu​tan tužnom uspavlju​ju​ćom ča​ro​li​jom že​ljeznič​kih ko​ta​ča. Kla​ke​-
ti-klak. Kla​ke​ti-klak. Kla​ke​ti-klak. Kla​ke-ti-klak. Razmišljao je o svom ži​vo​tu kao o
ne​če​mu što se davno do​go​di​lo. Na​po​kon je pro​na​šao dve​ri izgub​lje​nog svi​je​ta. Ali -
je li on le​žao ispred ili iza nje​ga? Da li ga je na​puštao ili po​ho​dio? Kroz ri​tam ko​ta​ča
pre​mišljao je o Eli​zi​nu smi​je​hu zbog drevnih stva​ri. Vi​dio je nje​nu kratku za​bo​-
ravlje​nu kretnju, ši​ro​ko bi​je​lo čelo i sje​nu sta​re tuge u oči​ma. Ben, pa Gant - nji​ho​vi
čud​no​va​ti izgub​lje​ni gla​so​vi. Nji​hov ža​lostan smi​jeh. Pli​va​li su pre​ma nje​mu kroz
ze​le​ne zi​do​ve mašte. Zgra​bi​li su ga za srce i su​ka​li. Ze​le​no sa​blasno svjetlu​ca​nje nji​-
ho​vih lica vi​ju​ga​vo iščezne. Izgub​lje​ni​ci. Izgub​lje​ni​ci.
- Ide​mo po​pu​ši​ti jed​nu - reče Max Isa​acs.
Otišli su stra​ga i ukli​ni​li se posto​ja​no na zatvo​re​noj platformi va​go​na. Za​pa​li​li su
ci​ga​re​te.
Na isto​ku se po​mo​li svjetlost u tmurnom rubu. Da​le​ki mrak je potpu​no išče​za​vao.
Nebo na ob​zorju ispru​ga​lo se oštrim tra​ci​ma svjetla. Oni su još bili za​ro​nje​ni u noći;
gle​da​li su pri​je​ko u ne​za​ustavlji​vu plo​hu dana. Gle​da​li su ispod po​dignu​ta zasto​ra u
sjaj. A bili su oštro od​sje​če​ni od nje​ga. Za​tim se svjetlost bla​go razli​la zemljom kao
rosa. Svi​jet je bio siv.
Istok se otvo​ri u istrga​nim pla​me​no​vi​ma. U va​go​nu je mala ko​no​ba​ri​ca du​bo​ko
udahnu​la, uzdahnu​la i otvo​ri​la bistre oči.
Max Isa​acs je nespretno prtljao s ci​ga​re​tom, gle​dao u Euge​nea i sra​mežlji​vo se
smi​je​šio od ve​se​lja, uvi​ja​ju​ći vra​tom duž ovratni​ka i iskrivlju​ju​ći svo​je lice prekri​ve​-
no dla​či​ca​ma. Kosa mu je bila gusta, ravna i sme​đa. Imao je žute obrve. Bilo je mno​-
go pri​jaznosti u nje​mu. Gle​da​li su se s nespretnom nježnošću. Sje​ća​li su se
davnih go​di​na uli​ce Wo​od​son. S pristojnim ču​đe​njem uvi​đa​li su neskla​pan te​ret svog
pu​berte​ta. Gorda ka​pi​ja go​di​na otvo​ri​la se pred nji​ma. Osje​ti​li su sa​motnič​ku sla​vu.
Oprosti​li su se.

Charleston, bu​jan ko​rov što se uko​ri​je​nio na spru​du Lete, ži​vio je u dru​gom vre​-
me​nu. Sati su bili dani, dani tjed​ni.
Stigli su izjutra. Do pod​ne je već prošlo ne​ko​li​ko tje​da​na i on je čeznuo za skonča​-
njem dana. Smjesti​li su se u ma​lom ho​te​lu u uli​ci King - u ve​li​kim so​ba​ma sta​re gra​-
đe​vi​ne iznad du​ća​na. Posli​je ruč​ka su izašli da razgle​da​ju grad. Max Isa​acs i Malvin
Bowden smjesta kre​nu pre​ma morna​rič​kom bro​dogra​di​lištu. Gospo​đa Bowden pođe
s nji​ma. Euge​neu se spa​va​lo. Obe​ćao je da će im se kasni​je pri​dru​ži​ti.
Kad su otišli, on izu​je ci​pe​le i svu​če ka​put i ko​šu​lju, pa legne da spa​va u ve​li​koj
zamra​če​noj sobi u koju je pro​di​ra​lo toplo sunce kroz spušte​ne kapke. Vri​je​me je
zunza​ra​lo kao pospa​na listo​pad​ska muha.
U pet je sati Lo​uise, mala ko​no​ba​ri​ca, došla da ga pro​bu​di. I ona je bila htje​la spa​-

279
va​ti. La​ga​no je po​ku​ca​la na vra​ta. Kad on nije od​go​vo​rio, tiho ih je otvo​ri​la i ušla, pa
ih opet zatvo​ri​la iza sebe. Pri​makla se kre​ve​tu i pro​matra​la ga je​dan čas.
- Euge​ne! - pro​šapta​la je. - Euge​ne!
On je sne​no promrmljao i po​maknuo se. Mala se ko​no​ba​ri​ca nasmi​ja​la i sje​la na
kre​vet. Nagnu​la se nada nj i nježno ga poškaklja​la ispod re​ba​ra, smi​ju​lje​ći se nje​go​-
vu vrpo​lje​nju. Onda mu je poškaklja​la ta​ba​ne. On se po​la​ko bu​dio, zi​je​va​ju​ći i oti​ru​-
ći san iz oči​ju.
- Što je to? - re​kao je.
- Vri​je​me je da se pođe - rekla je ona.
- Kamo da se pođe?
- U morna​rič​ko bro​dogra​di​lište. Obe​ća​li smo im da ćemo se tamo sasta​ti.
- O, k vra​gu i morna​rič​ko bro​dogra​di​lište! - pro​gunđa on. - Ja bih ra​di​je spa​vao.
- I ja bih! - slo​ži se ona. Raskošno je zi​jevnu​la iste​žu​ći svo​je de​be​ljuškaste ruke
iznad gla​ve. - Tako mi se spa​va. Mogla bih se pru​ži​ti bilo gdje. - Ona zna​čajno
pogle​da na kre​vet.

On se odjed​nom pro​bu​di pu​te​no uzbu​njen. Na​lakti se: vre​la bu​ji​ca krvi prostru​ji
mu obra​zi​ma. Bilo mu snažno za​ku​ca.
- Sami smo ov​dje gore - reče Lo​uise uz osmi​jeh. - Ima​mo ci​je​li kat za sebe.
- Zašto ne legneš i malo pro​dri​je​maš, ako ti se još spa​va? - upi​ta on. - Ja ću te pro​-
bu​di​ti - doda s nježnom udvornošću.
- Do​bi​la sam tako malu sobu. U njoj je vru​će i za​gušlji​vo. Zato sam i usta​la - reče
Lo​uise. - A kakvu ti krasnu ve​li​ku sobu imaš!
- Da - reče on. - I kre​vet je krasno ši​rok. - Pa umuknu na tre​nu​tak.
- Zašto ne legneš ov​dje, Lo​uise? - reče on du​bo​kim ne​si​gurnim gla​som. - Ja ću
usta​ti - doda na brzi​nu, sje​da​ju​ći. - Pro​bu​dit ću te.
- Oh, ne - reče ona. - To ne bi bilo pra​ved​no.
Opet su ušutje​li. Ona s udivlje​njem pogle​da nje​go​ve mla​de ruke.
- Oho! - reče ona. - Kla​dim se da si sna​žan.
On muški napne duge ispreple​te​ne mi​ši​će i nad​me prsni koš.
- Oho! - reče ona. - Ko​li​ko ti je go​di​na, Gene?
Upra​vo je bio kre​nuo u petna​estu.
- Još sam u šesna​estoj - reče on. - A ko​li​ko je tebi, Lo​uise?
- Ja imam osamna​est - reče ona. - Kla​dim se da si pra​vi za​vod​nik Gene. Ko​li​ko
imaš dje​vo​ja​ka?
- Oh ... ne znam. Ne pre​vi​še - reče on pri​lič​no isti​ni​to. Htio je go​vo​ri​ti, htio je go​-
vo​ri​ti ludo, za​vod​lji​vo, pokva​re​no. Uzbu​dio bi je pri​po​vi​je​da​njem na​je​ro​tič​ni​jih na​-
govješta​ja - iskre​no, tri​jezno, sa​bra​nim gla​som pu​nim pošto​va​nja.

280
 - Pretpostavljam da ti se svi​đa​ju vi​so​ke - reče Lo​uise. - Vi​sok mo​mak ne bi htio
nešto ma​le​no po​put mene, je li tako? Iako - reče ona brzo - ni​kad se ne zna. Kažu da
se suprotnosti privla​če.
- Ja ne vo​lim vi​so​ke dje​vojke - reče Euge​ne. - One su premrša​ve. Meni se do​pa​da​-
ju dje​vojke tvo​je ve​li​či​ne, ako su do​bro gra​đe​ne.
- Je​sam li ja do​bro gra​đe​na, Gene? - reče Lo​uise po​di​žu​ći ruke i smi​je​še​ći se.
- Da, ti si li​je​po gra​đe​na, Lo​uise - li​je​po gra​đe​na - reče Euge​ne sta​lo​že​no. - Baš po
mom uku​su.
- Ali ne​mam li​je​po lice. Moje lice je ružno - reče ona iza​zovno.
- Tvo​je lice nije ružno. Imaš li​je​po lice - reče Euge​ne od​luč​no. - Uosta​lom, meni
nije ni važno lice - doda on zna​lač​ki.
- Što ti se najvi​še svi​đa, Gene? - upi​ta Lo​uise.
On pomnji​vo i važno pro​misli.
- Pa - reče - žena mora ima​ti li​je​pe noge. Katkad žena ima ružno lice ali li​je​pe
noge. Najljepše noge što sam ih ikad vi​dio ima​la je jed​na mu​latki​nja.
- Jesu li joj bile ljepše nego moje? - reče ko​no​ba​ri​ca s la​god​nim smi​je​hom.
Ona po​la​ko prekri​ži noge i po​ka​že gle​žanj u svi​le​noj ča​ra​pi.
- Ne znam, Lo​uise - reče on dok je ispi​ti​vač​ki zu​rio. - Ne vi​dim do​voljno.
- Je li dosta ovo​li​ko? - reče ona i po​digne usku suknju iznad listo​va.
- Ne - reče Euge​ne.
- A sad? - Ona za​digne suknju iznad ko​lje​na i po​ka​že puna be​dra po​dve​za​na na​-
bra​nom vrpcom od svi​le s crve​nim zvjezdi​ca​ma. Za​tim izba​ci malo sto​pa​lo sa stid​lji​-
vo po​dvi​je​nim prsti​ma.
- Gospo​de! - reče Euge​ne bu​lje​ći s ve​li​kim za​ni​ma​njem u po​dve​zi​cu. - Ova​ko
nešto još ni​kad ni​sam vi​dio. To je divno. - On glasno pro​gu​ta plju​vač​ku. - Zar te te
stva​ri ne žu​lja​ju, Lo​uise?
- Uh-uh - reče ona kao da je zbu​nje​na - zašto?
- Mislim da su ti se usjekle u kožu - reče on. - Ja znam da se moje usi​je​ku, ako ih
pre​vi​še za​tegnem. Vi​diš.
On za​digne no​ga​vi​cu i po​ka​že mla​du go​lje​ni​cu la​ga​no osu​tu dla​ka​ma.
Lo​uise pogle​da i ozbiljno opi​pa po​dve​zi​cu pu​nom ru​kom.
- Mene moje ne žu​lja​ju - reče ona i za​tegne elastik uz tihi pra​sak. - Vi​diš!
- Daj da vi​dim - reče on i obazri​vo po​lo​ži drhta​ve prste na nje​nu po​dve​zi​cu.
- Da - reče ko​leb​lji​vo. - Vi​dim.
Nje​zi​no se okruglo mla​do ti​je​lo teško spusti na nje​ga, nje​zi​no se toplo mla​do lice
sli​je​po okre​ne pre​ma nje​go​vu. Nje​mu se mo​zak usko​vitla kao da je pi​jan, on
nespretno spusti usta na nje​ne po​lu​otvo​re​ne usne. Ona na​uznak po​to​ne u jastu​ke. On
je su​him i nezgrapnim po​ljupci​ma oba​si​pao nje​na usta i oči, i pra​vio male kru​go​ve

281
po nje​nu vra​tu i licu. Na​pi​pao je kopču ispod vra​ta na nje​noj blu​zi, ali su mu se prsti
tako žesto​ko tresli da je nije mo​gao otkopča​ti. Ona po​digne svo​je glatke ruke kao da
je u du​bo​koj nesvjesti​ci i otkopča je umjesto nje​ga.
Tada on po​di​že lice crve​no kao cikla i drhta​vo pro​šapće ne zna​ju​ći što go​vo​ri:
- Ti si krasna dje​vojka, Lo​uise. Li​je​pa dje​vojka.
Ona mu po​la​ko pro​vu​če ru​ži​časte prste kroz kosu, po​vu​če mu po​no​vo lice u svo​je
gru​di, nježno zaste​nje na nje​go​ve po​ljupce i zgra​bi mu kosu bolnim stiskom. On je
obuhva​ti ru​ka​ma i pri​vu​če k sebi. Ne​za​sitno i nesretno su proždi​ra​li jed​no dru​-
go mla​dim vlažnim po​ljupci​ma, po​ku​ša​va​ju​ći da srastu u zagrlja​ju, da izvu​ku i
posljed​nju kap žud​nje u jed​nom je​di​nom po​ljupcu.
On je le​žao ispru​žen, ra​sut i nesvjestan od strasti, nespo​so​ban da pri​ku​pi i usre​do​-
to​či svo​ju vre​li​nu. Čuo je divlje ni​je​me kri​ko​ve že​lje, unu​tarnju eksta​zu koja ne
pozna​je vra​ta spa​sa. Ali je ću​tio strah - ne strah od dru​gih, nego strah od nezna​nja,
od otkri​ve​nja. Bo​jao se za svo​ju moć. Go​vo​rio joj je obi​la​to, divlje, ne ču​ju​ći sama
sebe.
- Da li me že​liš? Da li me že​liš, Lo​uise?
Ona pri​tegne nje​go​vo lice mrmlja​ju​ći:
- Ti mi ne​ćeš na​ni​je​ti bol, Gene? Ti ne bi ništa uči​nio što bi mi na​ni​je​lo bol, zla​to?
Ako se išta desi... - reče ona dremlji​vo.
On se uhva​ti za slamku nje​zi​na na​govješta​ja.
- Ja neću biti prvi. Ja ne že​lim da ti bu​dem prvi. Ja ni​kad ni​sam na​čeo neku dje​-
vojku - ble​be​tao je on ne​odre​đe​no svjestan da izri​če pozna​ta vi​teška pra​vi​la. - Pazi,
Lo​uise! - on je pro-drma - ona je bila na​izgled omamlje​na. - Mo​raš mi unapri​jed reći.
- Ja neću uči​ni​ti ono! Možda sam i pokva​ren, ali mi nitko ne može reći da sam to
ikad uči​nio. Ču​ješ li? - Glas mu posta​de vrištav; lice mu se poče divlje trza​ti; je​dva
je mo​gao go​vo​ri​ti.
- Pi​tam te da li me ču​ješ? Je​sam li ti ja prvi ili ni​sam? Mo​raš mi od​go​vo​ri​ti! Jesi li
ikad - pri​je?
Ona ga li​je​no pogle​da i nasmi​je​ši se.
- Ne - rekla je.
- Možda sam zao, ali to neću uči​ni​ti. - Go​vo​rio je ne​su​vislo. Glas mu se izgu​bio u
ni​je​mom bunca​nju. Iskrivlje​na i grče​vi​ta lica on se dašću​ći i mu​ca​ju​ći bo​rio s go​vo​-
rom.
Ona se naglo po​digne i obujmi ga svo​jim toplim ru​ka​ma. Smi​ru​ju​ći ga i mi​lu​ju​ći
ona ga pri​vu​če na gru​di. Pogla​di mu gla​vu i mirno reče:
- Zna​la sam ja da ti ne​ćeš, zla​to. Zna​la sam ja. Ne​moj go​vo​ri​ti. Ne​moj ništa reći.
Hej, pa ti si sav uzbu​đen, dra​gi. Hej, ti drhtiš kao prut. Ti si pre​na​pet, zla​to. Eto to je.
Ti si klupko ži​va​ca.

282
 On joj je ne​čujno pla​kao na ru​ka​ma.
Smi​ri​vao se. Ona mu se nasmi​je​ši i soč​no ga po​lju​bi.
- Obu​ci se - reče Lo​uise. - Mo​ra​mo kre​nu​ti ako misli​mo oti​ći tamo.
U svo​joj zbu​nje​nosti on je po​ku​šao obu​ti sa​lonke gospo​đe Bowden. Lo​uise se
slatko smi​ja​la i provla​či​la mu prste kroz kosu.

U morna​rič​kom bro​dogra​di​lištu nisu mogli pro​na​ći ni Bowde​no​ve ni Maxa Isa​ac​-
sa. Je​dan ih je mla​di mornar po​veo na ra​za​rač. Lo​uise se po​pe​la uz že​ljezne ste​pe​ni​-
ce s ogra​dom uz nagla​še​no nji​ha​nje svo​jih sklad​nih bo​ko​va. Vi​dje​le su joj se noge.
Nepristojno je zu​ri​la u sli​ku ple​sa​či​ce, izre​za​nu iz Po​li​ce Ga​zette. Mla​di je
mornar prevrtao oči​ma s izra​zom ne​vi​ne razvratnosti. Za​tim je zna​čajno na​mignuo
Euge​neu.
Pa​lu​ba »Ore​go​na«.
- Što je to? - reče Lo​uise po​ka​zu​ju​ći obris noge ad​mi​ra​la Deweya obi​lje​žen čavli​-
ma
- Tu je sta​jao za vri​je​me bitke - reče mornar.
Lo​uise sta​vi svo​ju malu nogu na trag veće. Mornar na​migne Euge​neu. Mo​žeš pu​-
ca​ti kad bu​deš spre​man, Grid​ley.

- Ona je krasna dje​vojka - re​kao je Euge​ne.
- Da - re​kao je Max Isa​acs. - Ona je krasna dama. - Pa za​su​če nespretno vra​tom i
zaški​lji. - Ko​li​ko je otpri​li​ke sta​ra?
- Ima osamna​est go​di​na - reče Euge​ne.
Malvin Bowden se zagle​da u nje​ga.
- Ti si lud! - reče. - Njoj je dva​de​set i prva.
- Ne - reče Euge​ne - nego osamna​esta. Tako mi je ona rekla.
- Vrlo važno - reče Malvin Bowden - što je rekla. Ona ima dva​de​set i jed​nu go​di​-
nu. Mislim da bih ja mo​gao zna​ti. Moji je ro​di​te​lji pozna​ju već pet go​di​na. Ima​la je
di​je​te sa osamna​est.
- O! - reče Max Isa​acs.
- Da - reče Malvin Bowden - neki ju je trgo​vač​ki putnik isko​ristio. Za​tim je po​bje​-
gao.
- O! - reče Max Isa​acs. - Bez že​nid​be, bez iče​ga?
- Ni prstom nije maknuo za nju. Po​bje​gao je - reče Malvin Bowden. - Nje​zi​ni ro​di​-
te​lji sada goje di​je​te.
- O bože! - reče Max Isa​acs po​la​ko. Za​tim mrko doda: - Takvo​ga bi čovje​ka tre​ba​-
lo stri​je​lja​ti.
- Tako je! - reče Malvin Bowden.

283
 Ko​ra​ča​li su duž Batterya i gra​ni​ca po​ru​še​nog Ca​me​lo​ta.
- To su krasna sta​ra mjesta - reče Max Isa​acs. - Bile su to do​bre kuće u svo​je vri​je​-
me.
Za​vid​no je pro​matrao ka​pi​je od ko​va​na že​lje​za; pro​bu​di​la mu se sta​ra žud​nja iz
dje​tinjstva za sta​rim že​lje​zom.
- To su sta​re južnjač​ke pa​la​če - reče Euge​ne s pošto​va​njem.
Za​ljev je bio tih; osje​ćao se ze​le​ni smrad tople usta​ja​le vode.
- Za​pusti​li su mjesto - reče Malvin. - Sad nije ništa veće nego što je bilo pri​je Gra​-
đanskog rata.
Ne, gospo​di​ne, tako nam neba, dok bude živje​lo ijed​no pra​vo južnjač​ko srce i
pamti​lo Appo​mattox, ob​no​vu i Crni parla​ment, mi ćemo svo​jom krvlju bra​ni​ti ugro​-
že​ne ali sve​te tra​di​ci​je.
- Nji​ma tre​ba nešto ka​pi​ta​la sa Sje​ve​ra - reče Max Isa​acs. Svi​ma ga je tre​ba​lo.
Jed​nu sta​ri​cu s ka​pi​com na gla​vi pažlji​va crnki​nja izve​de na vi​so​ku ve​randu neke
kuće. Sta​ri​ca sjed​ne na lju​ljašku na tri​je​mu i sli​je​po se zagle​da u sunce. Euge​ne ju je
su​ćutno pro​matrao. Njoj vje​ro​jatno nisu rekla oda​na dje​ca da je rat ne​-
uspješno završio. Uje​di​nje​ni u svo​joj ju​nač​koj varci, oni su sva​kod​nevno na sebi
škrta​ri​li i obuzda​va​li svo​je po​nosne že​lu​ce da bi ona mogla uži​va​ti svu raskoš na
koju se bila na​vikla. Što li je jela? Pi​le​će kri​lo, bez sumnje, i čašu su​hog še​ri​ja. U
me​đuvre​me​nu sve je nasljed​no bla​go bilo za​lo​že​no ili pro​da​no. Na sre​ću ona je bila
sli​je​pa pa nije mogla vi​dje​ti pro​pa​da​nje nji​ho​va bo​gatstva. To je bilo tužno. Ali, nije
li ona kad​god po​mišlja​la na sta​ra vre​me​na vina i ruža? Dok je još cvje​ta​lo vi​teštvo?
- Pogle​daj onu sta​ru gospo​đu - pro​šapće Malvin Bowden.
- Mo​žeš s pra​vom reći da je gospo​đa - reče Max Isa​acs. - Kla​dim se da ni​kad nije
maknu​la prstom.
- Sta​ra po​ro​di​ca - reče Euge​ne ple​me​ni​to. - Južnjač​ka aristokra​ci​ja.
Pokraj njih pro​đe star crnac uokvi​ren do​bro​ćud​nim si​je​dim za​lisci​ma. Sta​ra do​bri​-
či​na - pre​dratni crnac. Bože mili, nji​hov broj se sma​njio u ova nesretna vre​me​na
Euge​ne je razmišljao o divnom po​retku ljud​skog ropstva, za koji su se nje​go​vi pre​-
ci po majci, iako nisu ima​li ro​bo​va, tako ju​nač​ki bo​ri​li da ga sa​ču​va​ju. Bože sa​ču​vaj,
gospo​da​ru! Sta​ri Moše ne želi biti slo​bod​njak. Kako će živje​ti bez gospo​da​ra? On
ne želi gla​do​va​ti sa slo​bod​nim crnci​ma. Ha, ha, ha!
Čovje​ko​ljub​lje. Čisto čovje​ko​ljub​lje. On obri​še suzu s tre​pa​vi​ce.

Kre​nu​li su pre​ko luke na Otok palmi. Kad je ča​mac zapje​nje​no pro​la​zio kraj crve​-
nog cigle​nog valjka tvrđa​ve Sumter, Malvin Bowden reče:
- Oni su ima​li više ljud​stva. Da smo bili brojča​no jed​na​ki, mi bismo ih tukli.
- Oni nas nisu po​tukli - reče Max Isa​acs. - Mi smo se sami istro​ši​li tu​ku​ći njih.

284
 - Mi smo bili po​ra​že​ni - reče Euge​ne mirno - nismo po​tu​če​ni.
Max Isa​acs se ni​je​mo zagle​da u nje​ga.
- O! - reče.
Na​pusti​li su čamčić i odvezli se tramva​jem pre​ma pla​ži. Zemlja se osu​ši​la i po​-
žutje​la, izmožde​na od lje​ta. Lišće je bilo oblo​že​no pra​ši​nom. Drnda​li su kraj jefti​nih
kuća, ispe​če​nih i oljušte​nih u si​vi​lu pi​jeska. Bile su male i prlja​ve, na​lik mno​go​-
brojnoj ga​ma​di, i sva​ka je ima​la drve​ni natpis o izda​va​nju soba. »Zlatni rt«, »Pogled
na more«, »Luka od​mo​ra«, »Atlantsko svra​tište« - Euge​ne ih je pro​matrao i s do​sa​-
dom či​tao iz​bli​je​dje​li i umorni hu​mor nji​ho​vih ime​na.
- Na svi​je​tu ima mno​go svra​tišta - reče on.
Vruć ra​no​je​se​nji vje​tar suho je šu​mio u du​gom sprže​nom lišću zakržlja​lih palmi.
Pred nji​ma su se uzdi​za​le go​le​me zarđa​le žbi​ce Ferri​so​va ko​ta​ča. Sa​int Lo​uis. Stigli
su na pla​žu.
Malvin Bowden ve​se​lo sko​či iz tramva​ja.
- Tko bude posljed​nji, taj je ma​ga​rac! - vikne on i jurne pre​ma ku​pa​lišnoj zgra​di.
- Spas za mene! - klikne Max Isa​acs i po​digne prekri​že​ne prste. Pla​ža je bila pusta:
dvi​je-tri rad​nje sta​ja​le su besposle​no otvo​re​ne. Iznad njih se vi​ju​ga​lo nebo kao be​zo​-
blač​ni pla​vi ulašte​ni pe​har. Morska je pu​či​na bila bru​še​ni sma​ragd: va​lo​vi su tro​mo
do​ja​hi​va​li i mrgod​no se oba​ra​li sa sunča​nom svjetlošću i napla​vi​na​ma na žu​ti​lo žala.
Po​la​ko su ko​ra​ča​li niz pla​žu pre​ma ku​pa​lišnoj zgra​di. Smi​re​na i nepre​kid​na
morska grmlja​vi​na iza​zi​va​la je u nji​ma sa​motnu glazbu. Oči su im pro​ni​ca​le u usta​la​-
san sjaj gle​da​ju​ći niz more.
- Ja ću poći u morna​ri​cu, Gene - reče Max Isa​acs. - Pođi i ti sa mnom.
- Još sam premlad - reče Euge​ne. - I ti si.
- Na​pu​nit ću šesna​est u stu​de​nom - reče Max Isa​acs bra​ne​ći se.
- To nije dosta.
- Ja ću im sla​ga​ti da me pri​me - reče Max Isa​acs. - Neće ti pra​vi​ti nepri​li​ke. Mo​žeš
se pri​ja​vi​ti. Hajde.
- Ne - reče Euge​ne. - Ja ne mogu.
- Zašto ne mo​žeš? - reče Max Isa​acs. - Što ćeš ra​di​ti?
- Idem u ko​ledž - reče Euge​ne. - Ško​lo​vat ću se i stu​di​ra​ti pra​vo.
- Imat ćeš dosta vre​me​na - reče Max Isa​acs. - U ko​ledž mo​žeš ići kad iza​đeš. U
morna​ri​ci se mno​go na​uči. Čovjek do​bi​je do​bru na​obrazbu. I posvu​da pu​tu​je.
- Ne - reče Euge​ne. - Ne mogu.
Ali mu je bilo uda​ra​lo dok je slu​šao sa​motnu morsku grmlja​vi​nu. Vi​dio je čud​no​-
va​ta tamna lica, palmin guštik, čuo je tihi zvon azijskih zvu​ko​va. Ta on je vje​ro​vao u
luke.
Ne​ća​ki​nja gospo​đe Bowden i ko​no​ba​ri​ca stigle su idu​ćim ko​li​ma. Na​kon što se

285
smo​čio, on je le​žao na žalu i la​ga​no drhtao pod za​pu​si​ma vjetra. Na usna​ma je osje​-
ćao ugo​dan okus soli. Obli​zi​vao je svo​je mla​do meso.
Lo​uise je sti​za​la iz ku​pa​lišne zgra​de i po​la​ko pri​la​zi​la nje​mu. Do​la​zi​la je po​nosno:
tople su joj obli​ne bile utegnu​te ku​pa​ćim kosti​mom, a noge pokri​ve​ne ča​ra​pa​ma od
ze​le​ne svi​le.
Da​le​ko na​po​lju, iza ko​no​pa, Max Isa​acs je po​di​gao bi​je​le jake ruke i hitro kliznuo
kroz rastu​ći zid ze​le​ne vode. Ti​je​lo mu je ča​so​vi​to bljesnu​lo ze​le​nim svjetlom; sta​jao
je uspra​van bri​šu​ći oči i istre​sa​ju​ći vodu iz uši​ju.
Euge​ne je uzeo ko​no​ba​ri​cu za ruku i odveo je u vodu. Ona je po​la​ko išla i cvrku​ta​-
vo vriska​la. Va​lo​vit zapljus pod​muklo se do​va​lja i naglo joj se digne do bra​de po​-
pivši joj dah. Ona za​dašće i klo​ne na nje​ga. Po​taknu​ti, oni su se za​nosno pro​pi​nja​-
li kroz huč​ni vo​de​ni zid i, dok su nje​ne oči još bile skloplje​ne, on je ospe mla​da​lač​-
kim sla​nim po​ljupci​ma.
Onda su izašli, prešli pre​ko vlažne tra​ke žala do toplog rahlog pi​jeska i zahvalno
uva​li​li mokra ti​je​la u nje​go​vu topli​nu. Ko​no​ba​ri​ca je drhta​la: on joj na noge i be​dra
poč​ne si​pa​ti pi​je​sak dok je nije na​po​la za​ko​pao. Lju​bio ju je i ci​je​dio drhtu​ra​ve
usne na nje​na usta.
- Ti mi se svi​đaš! Strašno mi se svi​đaš! - re​kao je.
- Što su ti oni rekli o meni? - rekla je ona. - Jesu li go​vo​ri​li o meni?
- Nije me bri​ga - re​kao je on. - Nije mi bri​ga za njih. Meni se svi​đaš ti.
- Ne​ćeš me se ni sje​ti​ti, zla​to, kad poč​neš ići s dje​vojka​ma. Za​bo​ra​vit ćeš me. Jed​-
nog ćeš me dana vi​dje​ti, a ne​ćeš me pri​mi​je​ti​ti. Ne​ćeš me pre​pozna​ti. Pro​ći ćeš bez
ri​je​či.
- Ne - re​kao je on. - Ni​kad te neću za​bo​ra​vi​ti, Lo​uise. Sve dok sam živ.
Nji​ho​va su srca bila ispu​nje​na sa​motnom morskom grmlja​vi​nom. Ona ga po​lju​bi.
Bili su goršta​ci.

Vra​tio se potkraj rujna.
U listo​pa​du su Ben i He​len otpu​to​va​li s Gantom u Balti​mo​re. Pre​du​go od​ga​đa​na
ope​ra​ci​ja sad je bila ne​iz​bježna. Bo​lest mu se stalno po​gorša​va​la. Pro​šao je kroz
razdob​lje nepre​kid​nih muka. Bio je slab. Bio je upla​šen.
Noću bi usta​jao i kri​ko​vi​ma di​zao zaspa​lu kuću na noge si​ju​ći užas svo​jom sta​rom
ve​li​čanstve​nošću.
- Vi​dim ga! Vi​dim ga! Nož! Nož!... Vi​di​te li nje​go​vu sje​nu? ... Tamo! Tamo!
Tamo!
Uzmi​cao je s bo​othovskim30 odu​ševlje​njem i upi​rao prstom u ne​ra​nji​vo ništa​vi​lo.
- Vi​di​te li je kako sto​ji tamo među sje​na​ma? Tako si na​po​kon došla da odve​deš
starca sa so​bom? ... Ona tamo sto​ji - Grozna že​te​li​ca - kao što sam odu​vi​jek znao da

286
hoće. Isu​se, smi​luj se mo​joj duši!
Gant je le​žao na du​gač​kom že​ljeznom kre​ve​tu u Uro​loškom insti​tu​tu sve​uči​lišta
Johns Hopkins. Sva​kog je dana ve​seo si​tan čovjek hitro ula​zio i gle​dao mu tempe​ra​-
turni list. Bio je je​dan od najve​ćih ki​rurga u zemlji.
- Ne​mojte bri​nu​ti - rekla je ohra​bru​ju​će bolni​čarka - smrtnost je samo če​ti​ri posto.
- Pri​je je bila tri​de​set. On ju je sni​zio.
Gant zaste​nje i gurne ve​li​ku ruku u ži​votni sti​sak svo​je kće​ri.
- Ne bri​ni, sta​ri moj - rekla je ona - posli​je ovo​ga ćeš biti zdrav kao što si ne​kad
bio.
Hra​ni​la ga je svo​jim ži​vo​tom, svo​jom na​dom, svo​jom lju​bavlju. Bio je sko​ro mi​-
ran kad su ga odvezli na ope​ra​ci​ju.
Ali je si​tan sje​do​kos čovjek pogle​dao, tužno zakli​mao gla​vom i vješto za​re​zao.
- U redu! - re​kao je svom asistentu če​ti​ri mi​nu​te kasni​je. - Za​šijte ranu.
Gant je umi​rao od raka.

Gant je sje​dio u ko​li​ci​ma na ve​randi pe​tog kata i kroz jasni listo​pad​ski zrak gle​dao
ve​legrad što se pred njim pru​žao do da​le​ke omagli​ce. Izgle​dao je ve​oma čisto, sko​ro
krhko. Oko tankih mu je usta leb​dio sla​ba​šan osmi​jeh sre​će i olakša​nja. Pu​šio je ve​li​-
ku ci​ga​ru s na​no​vo pro​bu​đe​nim osje​ti​li​ma.
- Eno, tamo sam - re​kao je upi​ru​ći prstom - pro​veo dio dje​tinjstva. Ho​tel sta​rog
Jeffa Stre​ete​ra sta​jao je tamo neg​dje - po​ka​zao je.
- Pri​čaj! - rekla je He​len smi​je​še​ći se.
Gant je razmišljao o pro​teklim go​di​na​ma i muč​noj za​ko​ni​tosti sud​bi​ne. Vlasti​ti mu
je ži​vot izgle​dao kao tuđi.
- Kad iza​đeš odavde, posje​tit ćemo sva ta mjesta. Pre​ko​sutra će te pusti​ti odavde.
Jesi li to znao? Jesi li znao da si go​to​vo oz​dra​vio? - klikne ona kroz gla​san smi​jeh.
- Posli​je ovo​ga bit ću zdrav čovjek - re​kao je Gant. - Osje​ćam se kao da sam dva​-
de​set go​di​na mla​đi!
- Jad​ni sta​ri tata! - rekla je ona. - Jad​ni sta​ri tata!
Oči su joj bile vlažne. Po​lo​ži​la mu je svo​je ve​li​ke ruke na lice i pri​vukla mu gla​vu
k sebi.

287
 27.


Moj Sha​kespe​are, usta​ni! Ustao je. Bard je ustao s kra​ja na kraj svog no​vog ju​nač​-
kog svi​je​ta. On za​uvi​jek u sva vre​me​na spa​da. Osim toga, i nje​go​va se tristo​ta ob​-
ljetni​ca do​ga​đa samo je​danput - na​kon tri sto​ti​ne go​di​na. I po​božno se prosla​vi​la
od Marylanda do Ore​go​na. Kad su no​vi​na​ri jed​nog knji​ževnog lista pi​ta​li posla​ni​ke
koji su im sti​ho​vi naj​dra​ži, osamde​set i je​dan član parla​menta smjesta je od​go​vo​rio
na​vo​de​ći Po​lo​ni​je​ve ri​je​či:
»To iznad sve​ga: budi vje​ran sebi.« Avonskog su la​bu​da izvo​di​li, ve​li​ča​li i o nje​-
mu pi​sa​li u sva​koj ško​li di​ljem zemlje.
Euge​ne je istrgnuo Chando​sov portret sa stra​ni​ca Inde​pendenta i pri​bio ga na
ožbu​ka​ni zid stražnje sobe. Za​tim je, još pre​pun je​če​ćeg pe​ana Bena Jonso​na, ispod
nje​ga na​pi​sao ve​li​kim ne​si​gurnim slo​vi​ma: »Moj Sha​kespe​are, usta​ni!« Ve​li​ko buc​-
masto lice »najgluplje što sam ga ikad vi​dio« - će​la​vo ga je gle​da​lo izbu​lje​nih oči​ju,
s kozjom bra​di​com i priglu​pom tašti​nom. Ali, na​dahnut tre​nutkom, Euge​ne je za​ro​-
nio u pi​sa​nje ra​za​su​to sto​lom.
Bio je otkri​ven. Za vri​je​me ne​oprezne od​sutnosti osta​vio je Barda na zidu. Dok se
vra​tio, Ben i He​len već su pro​či​ta​li što je na​ša​rao. Od tada su ga pjesnič​ki po​zi​va​li k
sto​lu, na te​le​fon, da neg​dje skokne.
- Moj Sha​kespe​are, usta​ni!
On je usta​jao crve​na uvri​je​đe​na lica.
- Bi li mi moj Sha​kespe​are do​dao dvo​pek? - ili - Smi​jem li za​mo​li​ti mog Sha​-
kespe​area da mi gurne maslac? - go​vo​rio je Ben mršte​ći se na nje​ga.
- Moj Sha​kespe​are! Moj Sha​kespe​are! Že​liš li još je​dan ko​mad pite? go​vo​ri​la je
He​len. Za​tim je, puna po​kajnič​kog smi​je​ha, do​da​va​la: - To je sra​mo​ta! Ne bismo
smje​li tako postu​pa​ti s jad​nim deč​kom. - Ona se smi​ja​la, čupka​la po ve​li​koj ravnoj
bra​di, gle​da​la kroz pro​zor i smi​ja​la se, smi​ja​la - od​sutno i po​kajnič​ki.
Ali... »nje​go​va je umjetnost bila sve​obuhvatna. On je jasno vi​dio ži​vot, vi​dio ga je
u ci​je​losti. Bio je oce​an inte​lekta čiji su va​lo​vi do​takli sve žale misli. On je bio sve u
jed​nom: pravnik, trgo​vac, vojnik, li​ječ​nik, državnik. Uče​nja​ci su bili za​pa​nje​ni du​bi​-
nom nje​go​va zna​nja. U Mle​tač​kom trgovcu on se bavi najzamrše​ni​jim pravnim pi​ta​-
nji​ma vješti​nom odvjetni​ka. U Kra​lju Le​aru smi​ono pro​pi​su​je san kao li​jek Le​aro​-
vom lu​di​lu. 'San koji krpa po​drt ru​kav bri​ge.' Tako je pre​dvi​dio posljed​nja otkri​ća
zna​nosti sko​ro tri sto​lje​ća ra​ni​je. U svom bla​go​naklo​nom i za​okru​že​nom osje​ća​ju ka​-
rakte​ri​zi​ra​nja li​ko​va, on se ne smi​je nji​ma, nego s nji​ma.«
Euge​ne je osvo​jio me​da​lju - od bronce ili neke dru​ge, trajni​je ko​vi​ne. Tamno
utisnut Bardov pro​fil. W. S. 1616-1916. Dug i ko​ristan ži​vot.

288

Ustrojstvo prosla​ve bilo je li​je​po i jed​nostavno. Za to se po​bri​nuo dr Ge​orge B.
Roc​kham - ne​ka​dašnji, go​vorka​lo se, član glu​mač​ke dru​ži​ne Bena Gre​eta. Sve je ri​-
je​či na​pi​sao dr Ge​orge
B. Roc​kham, i pre​ma tome sve su ri​je​či bile na​pi​sa​ne za dr Ge​orgea B. Roc​kha​ma.
Dr Ge​orge B. Roc​kham bio je Glas po​vi​jesti. Ne​vi​na dje​ca iz alta​montskih ško​la bila
su ni​je​ma ilustra​ci​ja toga gla​sa.
Euge​ne je bio Princ Hal. Na dan uoči prosla​ve nje​gov je kostim sti​gao iz Phi​la​-
delphi​je. On ga je obu​kao pod ravna​njem Johna Dorseya Le​onarda. Za​tim je pred
Johnom Dorseyem stid​lji​vo iza​šao na školsku ve​randu drže​ći mje​de​ni mač i ne​ka​-
ko sumnji​ča​vo gle​da​ju​ći svo​je ru​ži​časte svi​le​ne ča​ra​pe koje su se​za​le do tri četvrti​ne
nje​go​vih listo​va, te je ispod ha​ljetka zi​je​va​lo šest pa​la​ca go​log be​dra.
John Dorsey se ozbiljno držao.
- Če​kaj malo - re​kao je. - Da vi​dim!
- On snažno na​tegne vrh prekratke ča​ra​pe, ali uspi​je samo da pretrgne ne​ko​li​ko
žica. Tada se John Dorsey Le​onard poč​ne smi​ja​ti. On je ne​moć​no klo​nuo na ogra​du
ve​rande i pre​vio se pre​ko nje, uko​čen od bezglasna smi​je​ha iz ko​jeg odjed​nom
sune piskav cvi​lež pun plju​vač​ke.
- O-oh moj bože! - grcao je. - Oprosti! - izusti vi​de​ći dje​ča​ko​vo lju​ti​to lice. - To je
najsmješni​ja stvar koju sam ikad ... - i u tom mu času zamre glas od uze​tosti.
- Ja ću te ure​di​ti - rekla je gospo​đi​ca Amy. - Imam nešto upra​vo za tebe.
Dala mu je ci​je​lo kla​unsko odi​je​lo od ze​le​na platna. Bilo je osta​lo od za​ba​ve uoči
Svih sve​tih: nje​go​ve su mu ši​ro​ke na​bo​re po​dve​za​li oko gle​ža​nja.
Okre​nuo se pre​ma gospo​đi​ci Amy s tužnim i zbu​nje​nim li​cem.
- Ovo ne va​lja, je li tako? - pi​tao je. - On ni​ka​da nije no​sio nešto slič​no, zar ne?
Gospo​đi​ca Amy ga je gle​da​la. Nje​zi​ne se bujne gru​di po​dignu od buč​na smi​je​ha u
kontra​altu.
- Da, va​lja! Li​je​po je! - do​ba​ci​la je. - Ta​kav je bio, u sva​kom slu​ča​ju. Nitko neće
ni pri​mi​je​ti​ti. - Ona se teško skljo​ka u ple​te​nu sto​li​cu koja se pro​ši​ri uz pro​testno
škri​pa​nje.
- Oh, bože! - zaste​nja​la je vlažnih obra​za. - Mislim da ni​kad još ni​sam vi​dje​la ...

Prosla​va se održa​va​la na natkri​ve​nim travnja​ci​ma pa​la​če Ma​nor. Dr Ge​orge B.
Roc​kham sta​jao je u ze​le​noj udo​li​ni usred pri​rod​nog amfi​te​atra. Nje​go​vo je slu​ša​-
teljstvo sje​di​lo po okolnim pa​di​na​ma. Dok je sa​blasna ka​valka​da po​ezi​je i dra​me vi​-
ju​ga​la pre​ma nje​mu, dr Ge​orge B. Roc​kham vješto se oslo​ba​đao sva​kog lika opisnim
penta​me​tarskim sti​ho​vi​ma. Bio je obu​čen u sti​lu Resta​ura​ci​je - razdob​lja za ko​jim je
čeznuo jer je ono ra​zu​mi​je​va​lo čari mi​ši​ća​vih listo​va. Nje​go​ve su teške noge

289
bile kvrga​vo na​brekle ispod čed​nih resa na​bra​nih hla​ča.
Euge​ne je sta​jao če​ka​ju​ći na gornjem putu iza tamnog zida od sta​ba​la. Bio je po​če​-
tak raskošnog svib​nja. »Doc« Hi​nes (Falstaff) sta​jao je kraj nje​ga. Nje​go​vo se malo
oštro lice majmunski smi​je​ši​lo iznad opre​me na​bi​je​ne go​mi​la​ma vate. Smješka​ju​ći
se on se snažno uda​ri po trbu​ši​ni: uda​rac je osta​vio vo​de​no-bo​lesnu udu​bi​nu.
On se okre​nuo pre​ma Euge​neu ko​mič​no žmirka​ju​ći:
- Hal - re​kao je - stra​šan si mi ti princ.
- Ni ti nisi neka lje​po​ta, Jack - re​kao je Euge​ne.
Iza nje​ga Ju​li​us Arthur (Mac​beth) izvu​če mač i za​vitla nji​me.
- Iza​zi​vam te, Hal - re​kao je.
Nji​ho​vi mje​de​ni ma​če​vi hitro zveknu na ljeska​voj svjetlosti mla​đa. Sve Bardo​ve
perso​nae, ra​su​te po pa​di​na​ma i sed​li​ma, za​cvrku​ta​le su mla​dim pti​čjim smi​je​hom.
Ju​li​us Arthur hitro na​pad​ne, ustukne i za​tim, obje​še​na lica, za​ri​je ne​nad​no mač
u omašnu trbu​ši​nu »Doca« Hi​ne​sa. Besmrtni​ko​va dru​ži​na ve​se​lo vrisne.
Gospo​đi​ca Ida Nelson, re​da​te​lje​va po​moć​ni​ca, srdi​to do​ju​ri među njih.
- Pst! - pro​sikta​la je glasno. - Ps-s-st! - Bila je strašno lju​ta. Ci​je​lo je posli​je​pod​ne
glasno sikta​la.
Nježno se nji​šu​ći u ženskom sed​lu, Ro​sa​lind, mala zre​la lje​po​ti​ca iz sa​mosta​na,
toplo mu se smi​ja​la s ko​nja. Gle​da​ju​ći nju on je za​bo​ra​vio sve dru​go.
Ispod njih na putu pri​ti​sak go​mi​le po​la​ko je je​nja​vao - raspa​da​la se na ma​nje di​je​-
lo​ve i nesta​ja​la u skri​ve​nom ždri​je​lu gla​sa dr Ge​orge B. Roc​kha​ma što ih je prihva​-
ćao. On im je izri​cao do​bro​došli​cu de​be​lom butnom zvuč​nošću.
Ali još nije sti​gao do Sha​kespe​area. Prosla​va se otvo​ri​la gla​so​vi​ma Prošlosti i Sa​-
dašnjosti - gla​so​vi​ma koji su mrvi​cu odu​da​ra​li od sve​ča​nosti do​ga​đa​ja, ali su bili ne​-
ophod​ni zbog poslovnog uspje​ha pothva​ta. Ti su sada gla​so​vi bezglasno pro​mi​ca​li -
če​ti​ri upla​še​ne pro​da​va​či​ce iz trgo​vi​ne Sc​hwartzberg, pristojno odje​ve​ne u gustu
gazu i sanda​le, došle su no​se​ći sti​jeg svo​je tvrtke. Od​nosno, dok su zvo​ni​li rje​či​ti​ji
dokto​ro​vi jambi:

»Trgo​vi​no, ti sestro umjetnosti,
Na sce​ni mjesto za​ko​ni​to uzmi,«

one su do​la​zi​le i pro​la​zi​le: Ginsbergo​vo »mo​derno staklo iz ka​lu​pa«; »kad tek Po​mo​-
na rog obi​lja uze« trgovca Brad​leya; »ko​či​je iz Oxa i Inda« pred​stavništva Bu​ic​ka.
Do​la​zi​le, pro​la​zi​le - kao po​vorka magle na je​senskoj ri​je​ci.
Za nji​ma zbi​je​ni re​do​vi ke​ru​bi​na, postro​je​ne le​gi​je alta​montskih ne​djeljnih ško​la,
sve svrsta​ne u bi​je​lom, ste​žu​ći mrgod​no ru​či​ca​ma dvi​je ti​su​će zasta​vi​ca slo​bo​de,
Božji anđelči​ći, tu zbog bogzna kakvog neslu​će​nog do​ga​đa​ja, po​če​še da se gi​ba​ju

290
pre​ma sre​di​ni. Nji​ho​vi su ih uči​te​lji nježno po​ti​ca​li da po​žu​re, lupka​ju​ći no​ga​ma i
dla​no​vi​ma.
- Je’n, dva, tri, čet’ri. Je’n, dva, tri, čet’ri. Brzo, dje​co!
Skri​ve​ni orkestar, glazba u drve​ću, poz​dra​vi ih sve​tim napje​vi​ma dok su se pri​bli​-
ža​va​li: baptisti jed​nostavnim na​ukom »Ovo je sta​rinska vje​ra«; me​to​disti pjesmom
»Ja ću če​kat pokraj ri​je​ke«; prezbi​te​ri​janci »Vječ​nom sti​je​nom«; angli​kanci zvu​ci​-
ma »Isus, bla​go moje duše«; a mali Ži​do​vi, stre​me​ći u vrhunce lirske strasti, ple​me​-
ni​tom glazbom ko​rač​ni​ce. »Napri​jed, kršćanska vojsko.«
Oni su prošli bez smi​je​ha. Bila je stanka.
- Do​bro je, hva​la bogu na sve​mu! - re​kao je pro​muklo Ralph Rolls u sve​ča​noj ti​ši​-
ni.
Bardo​va ra​su​ta se vojska smi​ja​la i buč​no svrsta​va​la u red.
- Ps-st! Ps-st! - sikta​la je gospo​đi​ca Ida Nelson.
- Do vra​ga, što misli da je ona? - reče Ju​li​us Arthur. - Parni ventil?
Euge​ne je po​zorno pro​matrao sklad​ne noge paža Vi​ole.
- Jao! - reče Ralph Rolls s uobi​ča​je​nom čujnošću. - Vidi tko je ov​dje!
Ona ih je sve gle​da​la s drskim nepristra​nim smi​ješkom. Ali ni​ka​da nije oda​la svo​je
lju​ba​vi.
Gospo​đi​ca Ida Nelson pri​mi​je​ti​la je prikri​ve​ni dokto​rov znak. Po​la​ko, dva po dva,
pažlji​vo mu ih je sla​la do​lje.
Ve​ne​ci​janski Crnac (gospo​din Ge​orge Gra​ves) okre​nuo je ši​ro​ka leđa nji​ho​vim
sprd​nja​ma i od​šu​ljao se do​lje sa stid​lji​vo-tu​pim osmi​je​hom, nespo​so​ban da za​taška
strašnu ne​la​god​nost svo​jih go​lje​ni​ca.
- Po​ka​ži mu tko si, Villa - re​kao je Doc Hi​nes. - Izgle​daš kao Jack Johnson.
Grad​sko je sta​novništvo u prvim bi​je​lim pro​ljetnim ko​šu​lja​ma sje​di​lo na tra​ti​-
nastim pa​di​na​ma i ozbiljno gle​da​lo do​lje na malu ko​me​di​ju gre​ša​ka u šu​marku.
Okolne pla​ni​ne gle​da​le su odozdo na nešto veće ka​za​lište gra​da. A pre​ne​se​no, s pla​-
ni​na koje su odozgo gle​da​le na ove pla​ni​ne, posljed​nju tvrđa​vu fi​lo​zo​fi​je, pi​sac ove
kro​ni​ke gle​dao je sve to za​jed​no.
- Ide​mo, Hal - re​kao je Doc Hi​nes gurka​ju​ći Euge​nea.
- Po​ka​ži im, momče - re​kao je Ju​li​us Arthur. - Ti si obu​čen da ih smoždiš.
- Već je smožden, ho​ćeš reći - re​kao je Ralph Rolls. - Mla​di​ću, zbog tebe će pasti
na dupe - do​dao je s be​zo​braznim smi​je​hom.
Sišli su na čisti​nu pra​će​ni ti​him ali sve ja​čim ža​mo​rom izne​na​đe​nog gle​da​lišta.
Pri​je njih je doktor upra​vo otpustio Desde​mo​nu koja je otišla s dra​žesnim naklo​nom.
Sad je bio za​uzet Othellom koji je kru​to i sra​mežlji​vo sta​jao dok se ne završi nje​go​va
ve​li​ka kušnja. U jed​nom tre​nu on izma​če, a doktor se okre​ne Falstaffu či​ta​ju​ći hitro i
s olakša​njem iz svog po​jastu​če​nog trbu​ha:

291

»Sad, Tra​ge​di​jo, u do​li​nu našu
Do​ve​di Ra​dost s ka​pi​com i zvoncem:
Falstaffe, prinče luda, blud​ni starce,
Što kraljskog princa za​si​ti ve​se​ljem
I divljim žalcem zdrma kra​lje​vi​nu ...«

Zbu​njen sve ja​čim ža​mo​rom suspre​za​nog smi​je​ha, Doc Hi​nes se obazre uoko​lo
napregnu​ta lica, ko​mič​no se lupi po pod​stavlje​noj opre​mi i pro​muklo šapne Euge​-
neu: - Ču​ješ li ti ovo, Hal? Izgle​da da sam vraški za​nimljiv, a?
Euge​ne ga je vi​dio kako za​mi​če u ze​lenkastu su​magli​cu i odjed​nom postao
svjestan da se nepri​rod​na ti​ši​na spusti​la na dokto​ra Ge​orgea B. Roc​kha​ma. Za​ni​je​-
mio je na tre​nu​tak Glas po​vi​jesti. Zapra​vo, nje​go​ve su du​gač​ke če​ljusti razja​pi​le.
Dr Ge​orge B. Roc​kham divlji se osvrtao tra​že​ći po​moć. Zakli​nju​ći prevrtao je oči​-
ma gore pre​ma gospo​đi​ci Idi Nelson. Ona je okre​nu​la gla​vu na stra​nu.
- Tko si ti? - re​kao je pro​muklo, drže​ći pažlji​vo dla​ka​vu ruku na usti​ma.
- Princ Hal - re​kao je Euge​ne, isto tako pro​muklo i kroz ruku.
Dr Ge​orge B. Roc​kham malo je za​te​tu​rao. Nji​hov je razgo​vor već po​čeo privla​či​ti
pažnju. Ali pri​je spu​ta​va​nog gro​hotnog smi​je​ha on ne​po​ko​leb​lji​vo za​poč​ne:

»Pri​ja​telj sla​bih, dru​gar divljih, koga
Ko mu​drost štu​je mahnit, hra​bri Hal...«

Smi​jeh, odri​je​šen i usko​vitlan smi​jeh, popla​va za popla​vom na​bu​ja​log smi​je​ha,
divlji, zemljotresni, gro​moglasni smi​jeh po​to​pio je dokto​ra Ge​orgea B. Roc​kha​ma i
sve što je mo​rao reći. Smi​jeh! Smi​jeh! Smi​jeh!
He​len se uda​la u lipnju - u mje​se​cu koji je, kažu, posve​ćen Hi​me​ne​ju, ali se to​li​ko
ko​risti za svad​be da božji bla​goslov vje​ro​jatno više nije ne​pogre​šiv.
U Alta​mont se vra​ti​la u svib​nju sa svog posljed​njeg pje​vač​kog ugo​vo​ra. Bila je u
Atlanti za vri​je​me tjed​na ope​re i kre​nu​la pre​ko Henderso​na gdje je posje​ti​la Da​isy i
gospo​đu Selborne. Tamo je našla supružni​ka.
Nije joj bio ne​poznat. Sre​la ga je ne​ko​li​ko go​di​na ra​ni​je u Alta​montu gdje je
kratko vri​je​me ži​vio kao pokra​jinski pred​stavnik ve​li​kog i hu​ma​nog udru​že​nja koje
ga je za​posli​lo - fe​de​ralna tvrtka za pro​izvod​nju re​gistar-kasa. Ota​da je obi​šao mno​ge
kra​je​ve u zemlji po na​lo​gu poslo​davca, no​se​ći sa so​bom ve​li​ku po​ru​ku napretka i
šted​nje. U ovo je vri​je​me ži​vio sa sestrom i ostarje​lom majkom, ko​joj teška bo​lest
udo​va nije naško​di​la ape​ti​tu, u jed​nom gra​du u Južnoj Ca​ro​li​ni. Bio je obje​ma odan i
do​bar. A tvrtka za pro​izvod​nju re​gistar-kasa, ga​nu​ta nje​go​vom oda​nošću poslu,
nagra​di​la ga je do​brom pla​ćom. Zvao se Barton. Barto​no​vi su do​bro živje​li.

292
 He​len se vra​ti​la s onom ne​na​da​nošću u ko​joj su uži​va​li svi Ganto​vi kad su se vra​-
ća​li. Jed​nog je posli​je​pod​ne​va uletje​la među čla​no​ve svo​je obi​te​lji u ku​hi​nji u Dixi​-
elandu.
- Zdra​vo svi​ma! - rekla je.
- Hej, za ime b-b-božje - re​kao je Luke tren kasni​je. - Vi​di​te tko je do​šao!
Srdač​no su se zagrli​li.
- Što, tako ti sve​ga! - kliknu​la je Eli​za stavlja​ju​ći gla​ča​lo na dasku, ko​le​ba​ju​ći se
na no​ga​ma u nasto​ja​nju da kre​ne u dva pravca odjed​nom. Po​lju​bi​le su se.
- Upra​vo sam sama sa so​bom razmišlja​la - rekla je Eli​za mirni​je - da se ni​ma​lo ne
bih izne​na​di​la da do​đeš. Ima​la sam pre​dosje​ćaj, ne znam kako bi ti to dru​ga​či​je
nazva​la...
- Oh, bože! - prošte​nje dje​vojka u do​bru raspo​lo​že​nju ali s trač​kom do​sa​de. - Ne​-
moj opet po​če​ti s pentland​skim sa​blasti​ma! Od toga me po​di​la​ze srsi.
Ona izmi​je​ni s Lu​ke​om burleskan pogled usrd​ne molbe. On joj na​migne, naglo se
okre​ne i s idi​otskim smi​je​hom oštro poškaklje Eli​zu.
- Bje​ži! - krikne ona.
On je lu​đač​ki grcao.
- Zakle​la bih se, momče - reče ona ro​go​borno - da si lud. Za​ista mislim da jesi!
He​len se buč​no smi​ja​la.
- No - reče Eli​za - kako su Da​isy i dje​ca?
- U redu su, pretpostavljam - reče He​len muč​no. - O bože! Spa​si me! - nasmi​je se.
- Takvu kugu još niste vi​dje​li! Potro​ši​la sam pe​de​set do​la​ra samo na nji​ho​ve igrač​ke
i da​ro​ve! Ali to mi ne biste vje​ro​va​li su​de​ći po zahvalnosti koju su mi iska​za​li. Da​isy
smatra da je to moja dužnost. Se​bič​na! Se​bič​na! Se​bič​na!
- Za ime b-b-božje! - reče Luke su​osje​ćajno.
Ona je bila krasna dje​vojka.
- Pla​ti​la sam sve što sam do​bi​la kod Da​isy, vje​rujte mi! - reče ona oštro, iza​zovno.
- Tamo sam pro​ve​la samo ono​li​ko vre​me​na ko​li​ko sam mo​ra​la. Sko​ro sve vri​je​me
bila sam kod gospo​đe Selborne. Tamo sam praktič​ki po​je​la sve obro​ke.
Nje​na potre​ba za ne​za​visnošću po​rasla je; nje​na glad za za​visni​ma bolna. Nje​no
ni​je​ka​nje oba​ve​za pre​ma dru​gi​ma bilo je ra​to​borno. Da​va​la je više nego pri​ma​la.
- Eto, i ja sam unutra - rekla je pri​bra​no, po​ku​ša​va​ju​ći da prikri​je jaku nestrplji​-
vost.
- U čemu? - upi​tao je Luke.
- Pošla sam i na​po​kon i to svrši​la - rekla je ona.
- Bože! - vrisnu​la je Eli​za. - Nisi se valjda uda​la?
- Ni​sam još - rekla je He​len - ali usko​ro hoću.
Za​tim im je ispri​ča​la sve o gospo​di​nu Hughu T. Barto​nu, trgo​vač​kom zastupni​ku

293
re​gistar-kasa. Go​vo​ri​la je oda​no i lju​bazno o nje​mu, bez ve​li​ke lju​ba​vi.
- Sta​ri​ji je de​set go​di​na od mene - rekla je.
- Pa - rekla je Eli​za za​mišlje​no, uvi​ja​ju​ći usna​ma. - Takvi su katkad najbo​lji mu​že​-
vi. - Tre​nu​tak kasni​je upi​ta​la je: - Ima li kakvih nekretni​na?
- Ne - rekla je He​len - oni potro​še na ži​vot sve što za​ra​di. Ali žive otmje​no, ja vam
ka​žem. Ima​ju dvo​je slu​gu u kući ci​je​lo vri​je​me. Sta​ra gospo​đa ne makne ni prstom.
- Gdje ćete živje​ti? - reče Eli​za oštro. - S nje​go​vi​ma?
- Ovaj, ne bih rekla! Ne bih rekla! - reče He​len po​la​ko i nagla​še​no. - Za​bo​ga,
mama! - nasta​vi srdi​to. - Ja že​lim svoj dom. Zar to ne mo​žeš shva​ti​ti? Ci​je​li sam ži​-
vot ra​di​la za dru​ge. Sada neka dru​gi rade za mene. Ne že​lim ni​kakve svojte u bli​zi​ni.
Ah, ne! - reče ne​dvosmisle​no.
Luke je nervozno griskao nokte.
- No, taj je na​šao p-p-pra​vu d-d-dje​vojku - re​kao je. - Na​dam se da je to​li​ko pa​me​-
tan da to uvi​đa.
Ona se glasno i iro​nič​no nasmi​ja​la od ga​nu​ća.
- Do​bi​la sam za​go​vorni​ka, a? - rekla je. Gle​da​la ga je ozbiljno bistrim za​ljub​lje​nim
oči​ma. - Hva​la ti, Luke. Ti si je​di​ni koji na srcu uvi​jek ima obi​teljski pro​bi​tak.
Nje​no ve​li​ko lice bilo je časkom mimo i čeznutlji​vo. Ve​li​ki je mir po​či​vao na nje​-
mu: zra​či​lo je čed​nom lje​po​tom zore i kišni​ce. Oči su joj bile sjajne i pune vje​re kao
u dje​te​ta. Ni tru​na zlo​će u nji​ma. Ništa nije na​uči​la.
- Jesi li rekla ocu? - rekla je Eli​za sa​bra​no.
- Ne - rekla je ona na​kon stanke - ni​sam.
Razmišlja​li su o Gantu u ti​ši​ni i pi​ta​li se. Nje​zin je od​la​zak bio čudo.
- Ja imam pra​vo na svoj ži​vot - rekla je He​len srdi​to, kao da joj je netko ospo​ra​vao
to pra​vo - jed​na​ko kao bilo tko dru​gi. Za​bo​ga, mama! Ti i tata pro​živje​li ste svoj ži​-
vot, zar to ne znaš? Misliš li da je pra​vo da se za​uvi​jek bri​nem za nje​ga? Misliš li? -
Glas joj se po​vi​sio u na​pa​du histe​ri​je.
- Što, ne-e. Ni​sam ni rekla - po​če​la je Eli​za zbu​nje​no i po​mirlji​vo.
- Pro​ve​la si ži​vot misle​ći na dru​ge a ne na sebe - re​kao je Luke. - To je ne​vo​lja.
Oni to ne ci​je​ne.
- U redu, ali neću više. To je si​gurno! Ne, za​ista neću! Ja že​lim dom i dje​cu. To ću
i ima​ti! - rekla je iza​zovno. Čas kasni​je do​da​la je nježno:
- Jad​ni sta​ri tata! Pi​tam se što će on reći?
On je re​kao vrlo malo. Ganto​vi su na​kon po​četnog izne​na​đe​nja vrlo brzo uple​ta​li
nove do​ga​đa​je u tki​vo svog ži​vo​ta. Ne​oče​ki​va​ne promje​ne raspli​nja​va​le su im duše
do za​ne​se​njač​ke nesvjesnosti.

Gospo​din Hugh Barton do​šao je u pla​ni​ne da po​ho​di rod svo​je za​ruč​ni​ce. Na nji​-

294
ho​vo ve​li​ko ve​se​lje sti​gao je za​va​ljen u du​gač​ku trka​ću ša​si​ju prašnja​vog sme​đeg
otvo​re​nog Bu​ic​ka iz 1911. Sti​gao je s bu​kom ispušnih pli​no​va i grmlja​vi​nom ve​li​ko​-
ga stro​ja. Si​šao je vi​sok, otmje​na lika, zlo​vo​ljan, vi​tak sko​ro do mrša​vosti, u rub​lju i
odi​je​lu ki​coško​ga kro​ja. Po​la​ko je kri​tič​ki pregle​dao kola, gurnuo dugu ci​ga​ru u kut
sjetnih usta i izvješta​če​no ski​nuo ru​ka​vi​ce. Za​tim je na isti spo​ri na​čin ski​nuo s gla​ve
sivi som​bre​ro od de​set ga​lo​na - je​di​ni izne​na​đu​ju​ći dio svo​je ina​če nepri​je​porne
opre​me - i istanča​no stre​sao jed​nom i dru​gom tankom no​gom da ispra​vi na​bo​re. Ali
njih nije bilo. Za​tim je sa​mosvjesno po​šao pre​ma Dixi​elandu gdje su se bili oku​pi​li
Ganto​vi. Kad je pristu​pio, bez žurbe, mirno je izva​dio ci​ga​ru iz usta i držao je prsti​-
ma svo​je vitke, dla​ka​ve i ve​oma uz​drhta​le ruke. Nje​go​vu ri​jetku crnu, do​bro za​-
češlja​nu kosu la​ga​no je uzne​mi​ra​vao nasrtljiv la​hor i na​ru​ša​vao joj otmje​nost. Uvre​-
bao je svo​ju za​ruč​ni​cu i dosto​janstve​no se nasmi​je​šio, sardo​nič​ki po​ka​zavši ve​li​ko
gru​me​nje zla​ta na zu​bi​ma. Poz​dra​vi​li su se i po​lju​bi​li.
- Ovo je moja majka, Hugh - rekla je He​len.
Hugh Barton se po​la​ga​no i uljud​no sa​vio u tankom pasu. U Eli​zu je upro oštar
pro​do​ran pogled koji ju je smeo. Usne su mu se po​no​vo sa​vi​le u dojmljiv sardo​ni​čan
osmi​jeh. Svi su osje​ća​li da će reći nešto vrlo, vrlo važno.
- Kako ste? - upi​tao je i prihva​tio nje​nu ruku.
Svi su osje​ti​li da je Hugh Barton re​kao nešto vrlo, vrlo važno.
S jed​na​kom po​la​ga​nom te​ži​nom poz​dra​vio je sve po redu. Oni su se po​ma​lo pri​bo​-
ja​va​li nje​go​va gospod​stva. Ipak je Luke be​zob​zirno prasnuo:
- Za​pa​la vas je k-k-krasna dje​vojka, gospo​di​ne B-B-Barton.
Hugh Barton se po​la​ko okre​ne pre​ma nje​mu i u nj upre svoj pro​do​ran pogled.
- Mislim da jest - re​kao je ozbiljno. Glas mu je bio du​bok, pro​mišljen i dojmlji​vo
hra​pav. Pro​da​vao je sam sebe.
U ne​la​god​noj ti​ši​ni on se okre​nuo Euge​neu uz lju​bak osmi​jeh.
- Izvo​li ci​ga​ru? - re​kao je upitno va​de​ći tri du​gač​ke jake ci​ga​re iz gornjeg dže​pa
od prslu​ka i drže​ći ih čistim grče​vi​tim prsti​ma.
- Hva​la - re​kao je Euge​ne uz raska​la​še​no smi​ju​lje​nje - za​pa​lit ću Ca​mel.
Izva​dio je pa​ket ci​ga​re​ta iz dže​pa. Hugh Barton mu je ozbiljno pri​držao ši​bi​cu.
- Zašto no​siš taj ve​li​ki še​šir? - upi​tao je Euge​ne.
- Psi​ho​lo​gi​ja - re​kao je on. - To ih na​vo​di na razgo​vor.
- Znaš što ću ti reći - rekla je Eli​za i po​če​la se smi​ja​ti. - To je pri​lič​no pa​metno, zar
ne?
- Sva​ka​ko! - re​kao je Luke. - To je rekla​ma. Rekla​ma se ispla​ti!
- Da - re​kao je gospo​din Barton po​la​ko - mo​ra​te se pri​la​go​di​ti psi​ho​lo​gi​ji dru​gih.
Re​če​ni​ca je izgle​da​la kao da opi​su​je dje​lo​va​nje umje​re​nog na​pa​da i ogra​ni​če​ne
pljač​ke.

295
 Svi​ma se jako svi​dio. Svi su pošli u kuću.

Majka Hugha Barto​na ima​la je se​damde​set če​ti​ri go​di​ne, ali je ima​la sna​gu zdra​ve
žene od pe​de​set, a ape​tit dvi​ju od četrde​set go​di​na. Bila je to kršna sta​ri​ca, vi​so​ka
šest sto​pa, s ve​li​kim muškim kosti​ma, krupno lice ja​kih če​ljusti, sje​tilno i sa​mo​do​-
pad​no, i izvrsno opremlje​no mljac​ka​vim mli​nom ja​kih žu​tih konjskih zubi. Bila je
pra​va mi​li​na pogle​da​ti je kad se prihva​ti kli​pa ku​ku​ru​za. La​ga​na joj je pa​ra​li​za uspo​-
ri​la je​zik i do​nekle za​deb​lja​la go​vor, pa je go​vo​ri​la otegnu​to i te​me​lji​to arti​ku​li​ra​-
la sva​ku ri​ječ. Ovo iskrivlja​va​nje, koje je ona po​zorno skri​va​la, pri​je je po​ve​ća​va​lo
nego uma​nji​va​lo papsku te​ži​nu nje​zi​na mišlje​nja: bila je zagri​že​na re​pu​bli​kanka - u
spo​men svom po​kojnom supru​gu - i žesto​ko joj se zamje​rao svatko tko se
suprotstavljao nje​zi​nu po​li​tič​kom pro​su​đi​va​nju. Kad bi se po​me​la ili bilo kako uzne​-
mi​ri​la, ozbiljnu do​bro​hotnost nje​zi​na lica zamje​nji​vao je mrk oblak čangrizlji​vosti, a
ši​ro​ka naprće​na do​nja usna od​mo​ta​va​la se kao na​vi​je​na pro​zorska ro​le​ta. Ali kad je
po​la​ko klipsa​la stišću​ći ve​li​kom ru​kom te​žak štap na koji je nasla​nja​la svo​ju za​ma​ši​-
tu te​ži​nu, ostavlja​la je sna​žan do​jam časne udo​vi​ce.
- Ona je dama - pra​va dama - rekla je He​len po​nosno. - To svatko vidi. Ona za​la​zi
samo u najbo​lja društva.
Sestra Hugha Barto​na, gospo​đa Ge​ne​vi​eve Watson, bila je bli​je​da žena od tri​de​set
osam go​di​na, vi​so​ka, leprša​va i mrša​va po​put bra​ta; ima​la je pro​bavne smetnje i vrlo
otmje​no se drža​la. Nje​zin rastavlje​ni muž Watson upa​dao je u oči time što se
nije spo​mi​njao ni u jed​nom razgo​vo​ru: je​danput ili dva​put bilo je me​te​ža oko nje​go​-
va ime​na, su​mornog ša​pu​ta​nja i mrmlja​va na​tu​ca​nja o istoč​njač​koj raz​blud​nosti.
- Bio je ži​vo​ti​nja - re​kao je Hugh Barton - pod​mukli pas. Vrlo loše je postu​pao sa
sestrom.
Gospo​đa Barton kli​ma​la je ve​li​kom gla​vom uz po​la​ga​no ali nagla​še​no odo​bra​va​-
nje ko​jim se sla​ga​la sa sva​kim mišlje​njem svo​ga sina.
- O-o-h! - rekla je. - On je bi-o u-ža-san čo-vjek.
On se bio odao, pri​ča​li su, paklenskoj ra​bo​ti. Ju​rio je »za dru​gim že​na​ma«.
Sestra Veve ima​la je usko ne​za​do​voljno lice, ali je bila ži​vahna i ne​suz​držlji​vo
srdač​na. Uvi​jek se ve​oma pa​metno obla​či​la. Ima​la je neke ne​odre​đe​ne veze s trgo​vi​-
nom nekretni​na; ve​li​čanstve​no je go​vo​ri​la o mrač​nim poslo​vi​ma; uvi​jek je bila na
rubu ne​kog maglo​vi​tog »ve​li​kog pothva​ta«.
- Sta​la sam im na rep, bra​te - rekla bi s ve​se​lom povjerlji​vošću. - Stva​ri teku meni
u pri​log. Ju​čer mi dođe J. D. i reče: 'Veve, ti si je​di​na žena na svi​je​tu koja može ri​je​-
ši​ti ovaj slu​čaj. Prihva​ti ga se. Tu te bo​gatstvo čeka.’ - I tako da​lje.
Nje​zi​ni se razgo​vo​ri, mislio je Euge​ne, nisu mno​go razli​ko​va​li od razgo​vo​ra nje​-
go​va bra​ta Ste​vea. Ali je bila li​je​pa nji​ho​va me​đu​sob​na lju​bav i oda​nost. Ta ne​obič​na

296
vjernost, ta trajna mirno​ća zbu​nji​va​la je i uzne​mi​ra​va​la Ganto​ve. Zbog nje su bili ne​-
odre​di​vo ga​nu​ti, i po​ma​lo ozlo​je​đe​ni.
Barto​no​vi su stigli u uli​cu Wo​od​son dva tjed​na pri​je svad​be. Već tre​ći dan na​kon
nji​ho​va do​laska su​ko​bi​le su se He​len i sta​ra gospo​đa Barton. To je bilo ne​iz​bježno.
Žar prve dje​vojči​ne lju​ba​vi pre​ma Barto​no​voj po​ro​di​ci vrlo brzo se uga​sio: potvrdio
se nje​zin prisvojni na​gon - ona neće raspo​lavlja​ti ni​či​ju lju​bav, ona ni s kim neće di​-
je​li​ti mjesto u ne​kom srcu. Ona će posje​do​va​ti, ona će potpu​no prisva​ja​ti. Bit će ple​-
me​ni​ta, ali bit će gospo​da​ri​ca. Ona će da​va​ti. To je bio za​kon nje​zi​ne pri​ro​de.
Smjesta je po​če​la, go​nje​na ovom te​meljnom nuždom, do​ka​zi​va​ti da ima pra​vo
veće nego sta​ri​ca.
I gospo​đa Barton je osje​ća​la ve​li​či​nu svog gu​bitka. Htje​la je biti si​gurna da He​len
shva​ća ve​li​či​nu svog do​bitka - jed​nog od da​našnjih sve​ta​ca.
Glo​mazno se nji​šu​ći u mra​ku Ganto​ve ve​rande, sta​ri​ca bi rekla:
- Do-bi-la si do-bra mom-ka, He-len. - Zakli​ma​la bi silnom gla​vom s jed​ne stra​ne
na dru​gu s nagla​še​nom ra​to​bornošću. - Iako to ja ka​žem, ipak si do-bi-la do-bra
mom-ka, He-len. Bo​lji mo​mak od Hugha ne po-sto-ji.
- Oh, što ja znam - rekla bi He​len nestrplji​vo. - Mislim da ni on nije loše pro​šao,
zna​te. Ja imam pri​lič​no do​bro mišlje​nje o sebi, ta​ko​đer. - Pa bi se glasno i od srca
smi​ja​la nasto​je​ći smi​je​hom sakri​ti svo​ju povri​je​đe​nost, ali se oči​to, za sva​či​je
oko osim gospo​đe Barton, lju​ti​la.
Tre​nu​tak kasni​je bi se pod ne​kom izli​kom po​vukla u kuću, gdje bi izo​bli​če​na lica
od histe​ri​je prasnu​la na Lu​kea, Euge​nea ili bilo ko​jeg su​osje​ćajnog slu​ša​te​lja:
- Jesi li čuo ovo? Jesi li čuo? Vi​diš li s čim se mo​ram rva​ti, je li? Vi​diš li? Da li mi
zamje​ra​vaš što ne že​lim tu prokle​tu babu pokraj sebe? Je li? Ti vi​diš kamo ona smje​-
ra, zar ne? Vi​diš li kako me pod​ba​da kad god joj se pru​ži pri​li​ka? Ona ne može pod​-
ni​je​ti da ga se odrekne. Pa na​ravno! On joj je hra​ni​telj. One su ga na smrt isi​sa​le.
Čak i sada, kad bi došlo do toga da bira izme​đu nas... - lice joj se snažno trza​lo. Nije
mogla nasta​vi​ti. Za čas se umi​ri​la i od​luč​no rekla: - Mislim da sada znaš zašto ne​će​-
mo s nji​ma živje​ti. Ti vi​diš, je li tako? Da li mi zamje​raš?
- Ne - re​kao je Euge​ne, poslu​šan na​kon uvje​ra​va​nja.
- To je p-p-pra​va sra​mo​ta! - re​kao je Luke oda​no.
U taj čas gospo​đa Barton zovne s ve​rande, lju​bazno ali za​po​vi​jed​no:
- He-len! Gdje si, He-len?
- Idi s vra​gom! Idi s vra​gom! - reče He​len ko​mič​no ispod gla​sa.
- Da? Što je? - oda​zo​ve se odre​ši​to.
Ti vi​diš, je li tako?
Vjenča​la se u Dixi​elandu, jer je ima​la ve​li​ke sva​to​ve. Pozna​va​la je strašno mno​go
svi​je​ta.

297
 Kako se pri​bli​ža​vao vjenča​ni dan, tako je nje​zi​na obuzda​va​na histe​ri​ja rasla. Nje​-
zin osje​ćaj za otmje​no opho​đe​nje postao je borben: ogorče​no je na​pa​la Eli​zu što u
kući drži neke sumnji​ve lju​de.
- Mama, za ime božje! Kako mo​žeš do​pusti​ti da se takvo nešto do​ga​đa pred li​cem
Hugha i nje​go​ve majke i sestre? Što misliš kako oni na to gle​da​ju? Zar ne poštu​ješ
moje osje​ća​je? Za​bo​ga, zar ćeš kurva​ma na​pu​ni​ti kuću u mo​joj svad​be​noj noći? -
Glas joj se po​vi​sio i puknuo. Bila je na rubu pla​ča.
- Što, di​je​te? - rekla je Eli​za smu​će​na lica. - Što ho​ćeš reći? Ja ni​sam ništa pri​mi​je​-
ti​la.
- Jesi li sli​je​pa? Svi o tome go​vo​re! Oni praktič​ki za​jed​no žive! - Ovo posljed​nje
od​no​si​lo se na sta​nje koje je posto​ja​lo izme​đu ra​zuzda​nog mla​dog alko​ho​li​ča​ra i li​je​-
pe crne dje​vojke, po​ma​lo su​ši​ča​ve.
Euge​neu je bila do​di​je​lje​na dužnost da taj par istje​ra iz brlo​ga. On je ozbiljno če​-
kao ispred dje​vojči​ne sobe gle​da​ju​ći ples sje​na kroz pu​ko​ti​nu u vra​ti​ma. Na koncu
šesto​ga sata opsjed​nu​ti su se pre​da​li - mo​mak je iza​šao. Dje​čak je - bli​jed ali po​no​-
san na povje​re​ni za​da​tak - oskvrni​te​lju kuće re​kao da mora oti​ći. Mla​dić se slo​žio s
alko​ho​li​čarskom ve​se​lošću. Smjesta je oti​šao.
U tom čišće​nju kuće pošte​dje​li su gospo​đu Pert.
- Ko​nač​no - rekla je He​len - što mi zna​mo o njoj? Mogu pri​ča​ti što god žele o De​-
beljki, ali ona se meni svi​đa.

Paprat, cvi​je​će, sad​ni​ce u lonci​ma, da​ro​vi i gosti koji sti​žu. Dugo unjka​nje prezbi​-
te​ri​janskog sve​će​ni​ka. Zbi​je​na go​mi​la. Po​bje​do​nosni jek »Svad​be​ne ko​rač​ni​ce«.
Bli​je​sak magne​zi​je​va svjetla: Hugh Barton i nje​go​va mla​da mli​ta​vo zure - upla​še​-
ni; Gant, Ben, Luke i Euge​ne ši​ro​ko i stid​lji​vo nasmi​je​še​ni; Eli​za oža​lošće​na i tužna;
gospo​đa Selborne sa smi​ješkom krhkog ta​janstva; drske dje​ve​ru​še; sre​tan smi​jeh Pe​-
arl Hi​nes.
Kad je prošlo, Eli​za i nje​zi​na kći pale su jed​na dru​goj u zagrljaj i raspla​ka​le se.
Eli​za je po sto puta po​navlja​la, od gosta do gosta:

»Sin je sin dok ne otme ga žena,
a kći je kći za sva vre​me​na.«

Tako se utje​ši​la.
Na​po​kon su umakli, klo​nu​li od na​pasto​va​nja do​bro​namjernih sva​to​va. Bi​je​la lica i
priglu​po upla​še​ni, gospo​din i gospo​đa Barton upa​li su u zatvo​ren auto​mo​bil. Bilo je
go​to​vo! Noć će pro​vesti na bri​je​gu Battery. Ben je iznajmio apartman za mla​dence.
Sutra, me​de​ni mje​sec na Ni​aga​ri.
Pri​je nego što su pošli dje​vojka je po​lju​bi​la Euge​nea s ostatkom ne​ka​dašnje lju​ba​-

298
vi.
- Vi​djet ćemo se u je​sen, zla​to. Dođi čim se smjestiš.
Jer Hugh Barton je po​či​njao ži​vot sa svo​jom nevjestom u no​voj kući. Išao je u
glavni grad drža​ve. A već je bilo od​lu​če​no, uglavnom Ganto​vom vo​ljom, da Euge​ne
pođe na državno sve​uči​lište.
Ali Hugh i He​len nisu idu​će​ga jutra pošli na me​de​ni mje​sec kako su ka​ni​li. U ti​je​-
ku noći, dok je le​ža​la u Dixi​elandu, gospo​đa Barton je obo​lje​la i strašno povra​ća​la.
Po prvi put nje​zin čvrsti pro​bavni me​ha​ni​zam nije iz​držao ve​li​ku kušnju u koju ga je
do​ve​la za vri​je​me pred​svad​be​nog gošće​nja. Bila je na rubu smrti.
Hugh i He​len naglo su se vra​ti​li idu​ćeg jutra i našli ne​ve​seo pri​zor ša​re​nih ukra​sa i
uve​lih lji​lja​na. He​len je svu svo​ju ži​votnost posve​ti​la nje​zi bo​lesni​ce; nad​moć​no, bi​-
jesno, gospo​darski opet je za​ta​ji​la svoj ži​vot. Na​kon tri dana gospo​đa Barton bila
je izvan opasnosti: ali je nje​no potpu​no oz​dravlje​nje bilo po​la​ga​no, ružno i bolno.
Kako su se dani tu​rob​no pro​du​ža​va​li, tako je dje​vojka bi​va​la sve ogorče​ni​ja zbog
izja​lovlje​na me​de​nog mje​se​ca. Izletjevši iz bo​lesnič​ke sobe, ona bi ušla u Eli​zi​nu ku​-
hi​nju bolno zgrče​na lica, i ne bi mogla svla​da​ti srdž​bu:
- Prokle​ta baba! Po​ne​kad po​mislim da je sve namjerno uči​ni​la. Bože, zar mi je su​-
đe​no da ne oku​sim sre​ću u ži​vo​tu? Zar me ni​ka​da neće osta​vi​ti na miru? U-uh! U-
uh! - Grub bakhovski smi​je​šak ne​jasno je po​igra​vao na nje​nom ve​li​kom
nesretnom licu. - Mama, za ime božje, odakle sve to izla​zi - rekla je kroz suze. - Ne
ra​dim ništa, samo za njom čistim! Ho​ćeš li mi, mo​lim te, reći ko​li​ko će to još tra​ja​ti?
Eli​za se lu​ka​vo smi​ja​la i prstom trlja​la ši​ro​ku nosni​cu.
- Pa, di​je​te! - rekla je. - Tako mi sve​ga svi​je​ta, ni​kad ni​sam vi​dje​la tako nešto!
Mora da je sve to pri​kuplja​la posljed​njih šest mje​se​ci.
- Da, da - rekla je He​len gle​da​ju​ći ne​odre​đe​no na stra​nu, dok joj je po​gan osmi​jeh
tre​pe​rio na usti​ma - baš bih že​lje​la zna​ti odakle joj, k vra​gu, sve to izla​zi. Svašta sam
vi​dje​la - reče kroz grub i srdit smi​jeh - sad sva​kog tre​na oče​ku​jem je​dan od nje​zi​nih
bu​bre​ga.
- Hu-u-u! - klikne Eli​za potre​se​na smi​je​hom.
- He-len! O, He-len! - do njih dopre slab glas gospo​đe Barton.
- O, idi s vra​gom! - reče dje​vojka ispod gla​sa. - U-uh! U-uh! Za​tim izne​na​da
brižne u plač: - Hoće li uvi​jek ova​ko biti! Po​ne​kad vje​ru​jem da je na nas pala kazna
božja. Tata je imao pra​vo.
- No, što! - rekla je Eli​za vla​že​ći prste i uvla​če​ći ko​nac u iglu pred svjetlom. - Ja
bih pošla i ne bih više na nju obra​ća​la pažnju. S njom je sve u redu. Sve je to
umišlje​no! - Eli​za je bila du​bo​ko uvje​re​na da su sve ljud​ske bo​lesti, osim nje​zi​nih,
puki umišlja​ji.
- He-len!

299
 - U redu! Do​la​zim! - po​vikne dje​vojka ve​se​lo, okre​nuvši se pre​ma Eli​zi lju​ta lica
dok je od​la​zi​la. Bilo je smi​ješno. Bilo je ružno. Bilo je užasno.

Izgle​da​lo je do​ista da je tata imao pra​vo i da se glavni ne​beski pokre​tač obla​ka,
ko​je​mu se često poju himne i ko​je​ga ogorče​ni suvre​me​ni​ci kad​god zovu »sta​rim ša​-
ljivči​nom«, namrštio na nji​ho​vu sre​ću.

Oki​ši​lo se - nepresta​na, mla​zo​vi​ta, na​bu​ja​la kiša pa​da​la je po za​dimlje​nim pla​ni​na​-
ma, ostavlja​la po​toplje​nu tra​vu i lišće na pa​di​na​ma, pokre​ta​la te​ku​će la​vi​ne zemlje
na na​se​lja, pretva​ra​la uske stje​no​vi​te gorske po​to​ke u zapje​nje​no ta​la​sa​nje žu​tog po​-
to​pa. Od​no​si​la je žute spru​do​ve uz ne​ču​ve​no urva​nje; po​dri​va​la je brd​ske kose; ispi​-
ja​la je strme zemlja​ne na​si​pe ispod trač​ni​ca ostavlja​ju​ći ih da svo​jim zrač​nim spo​na​-
ma nad​svo​đu​ju oglo​da​ni ka​njon.

U Alta​montu je bila popla​va. Mela je odozgo s pla​ni​na, su​ža​va​ju​ći se, pu​ne​ći rje​-
či​cu i pje​ne​ći se pre​ko oba​la u ši​ro​ki pusti Mississippi. Opusto​ši​la je do​nji tok ri​je​ke;
no​si​la je že​ljezne i drve​ne mosto​ve s posto​lja kao što nosi lišće; uništi​la je že​ljezni​-
čarsko na​se​lje i sve one koji su u nje​mu pre​bi​va​li.
Grad je bio od​sje​čen od sva​ke veze sa svi​je​tom. Na koncu tre​ćeg tjed​na, kad su se
vode po​vukle u svo​je to​ko​ve, Hugh Barton i nje​go​va nevjesta tmurno su se za​vukli u
ve​li​ku šuplji​nu Bu​ic​ka, vo​zi​li se poplavlje​nim pu​to​vi​ma, očajno pu​za​li ošte​će​nim
mosnim konstrukci​ja​ma i iza​zi​va​li ne​odo​lji​vu srdž​bu vode da bi ostva​ri​li svoj uve​li
antikli​matski me​de​ni mje​sec.
- Ići će tamo kamo ga ja ša​ljem ili neće ići ni​ka​mo - Gant je izre​kao svo​ju posljed​-
nju ri​ječ, tiho.
Tako je bilo od​lu​če​no da Euge​ne mora ići na državno sve​uči​lište.
Euge​ne nije že​lio ići na državno sve​uči​lište.
Dvi​je je go​di​ne sa​nja​rio s Marga​ret Le​onard o svom bu​du​ćem ško​lo​va​nju. Bilo je
pred​lo​že​no da zbog svo​je mla​dosti po​ha​đa Vanderbilt (ili Virgi​ni​ju) dvi​je go​di​ne, da
ode na Harvard idu​će dvi​je go​di​ne, a za​tim, na​kon što je postupno sti​gao do raja, da
»zaklju​či stvar« jed​nom ili dvje​ma go​di​na​ma u Oxfordu.
- Onda - re​kao je John Dorsey Le​onard, koji je oča​ra​no razgo​va​rao o tome, izme​đu
dva gutlja​ja gru​še​vi​ne - onda se, sinko, za​ista može po​če​ti go​vo​ri​ti da si obra​zo​van.
Na​kon toga, na​ravno - nastavljao je s ne​marnim zastajki​va​njem - mo​žeš pu​to​va​ti go​-
di​nu dana ili tako nešto.
Ali Le​onardo​vi još nisu bili spremni da se s njim rasta​nu.
- Ti si premlad - rekla je Marga​ret Le​onard. - Zar ne mo​žeš na​go​vo​ri​ti oca da pri​-
če​ka​te još jed​nu go​di​nu? Ti si po go​di​na​ma još di​je​te, Euge​ne. Ti imaš vre​me​na ko​li​-
ko ho​ćeš. - Oči su joj tamnje​le dok je go​vo​ri​la.

300
 Gant se nije dao na​go​vo​ri​ti.
- Do​voljno je star - re​kao je. - Kad sam ja bio nje​go​ve dobi, već sam go​di​na​ma za​-
ra​đi​vao za ži​vot. Ja sta​rim. Neću za​du​go. Htio bih da poč​ne bi​va​ti netko pri​je nego
umrem.
Tvrdogla​vo je od​bi​jao da razmotri bilo kakvo od​ga​đa​nje. U svom najmla​đem sinu
vi​dio je posljed​nju nadu da mu ime pre​ži​vi u lo​vo​ri​ka​ma - u po​li​tič​kim lo​vo​ri​ka​ma
koje je to​li​ko ci​je​nio. Že​lio je da mu sin bude ve​li​ki da​le​ko​vid​ni državnik i član re​-
pu​bli​kanske ili de​mokratske stranke. Nje​gov izbor sve​uči​lišta bio je dakle mje​ra po​-
li​tič​ke svrsishod​nosti, zasno​van na pro​sud​bi pravnih i po​li​tič​kih pri​ja​te​lja.
- On je spre​man da ide - re​kao je Gant - a ići će na državno sve​uči​lište ili ni​ka​mo
drug​dje. Tamo će do​bi​ti jed​na​ko do​bro obra​zo​va​nje kao bilo gdje. Osim toga, tamo
će ste​ći pri​ja​te​lje koji će osta​ti uza nj za ci​je​li ži​vot. - Pa baci na sina pogled
pun gorkog pred​ba​ci​va​nja. - Malo je dje​ča​ka ima​lo pri​li​ke kao ti - re​kao je - i mo​rao
bi biti zahva​lan umjesto što si po​di​gao nos. Pamti moje ri​je​či, doći će dan kad ćeš mi
se zahva​lji​va​ti što sam te tamo poslao. A sad ti da​jem svo​ju posljed​nju ri​ječ: ili ćeš
ići tamo kamo te ja ša​ljem, ili ne​ćeš uopće ni​ka​mo ići.

301


TREĆI DIO

302
 28.


Euge​ne nije imao ni pu​nih šesna​est go​di​na kad su ga posla​li na sve​uči​lište. U to je
vri​je​me bio vi​sok pre​ko šest sto​pa i tri palca, a te​žak možda 130 funti. Vrlo malo je
bo​lo​vao u ži​vo​tu, ali mu je brzi rast opasno nagri​zao sna​gu: bio je pun divlje energi​-
je duha i ti​je​la što ga je proždi​ra​la i is​crplji​va​la. Uma​rao se vrlo brzo.
Bio je di​je​te kad je oti​šao: bio je di​je​te koje je vi​dje​lo mno​go muke i zla, i osta​lo
za​ne​se​njak ide​ala. Za​zi​dan u svom ve​li​kom gra​du vi​zi​ja na​učio je da mu se je​zik
ruga, da se usne smi​ju​lje, ali gru​ba turpi​ja svi​je​ta nije osta​vi​la tra​go​va u nje​go​vu
tajnom ži​vo​tu. Stalno je izno​va pro​pa​dao u sivu mo​čva​ru či​nje​ni​ca. Nje​go​vim
okrutnim oči​ma nije izmi​ca​lo zna​če​nje ni​jed​ne kretnje, nje​go​vo stisnu​to i ogorče​no
srce žeglo je u nje​mu kao ko​mad izli​ve​ne ko​vi​ne, ali se sva nje​go​va tvrda mu​drost
ota​pa​la u za​ma​hu mašte. Dok je razmišljao nije bio di​je​te, ali kad je sa​nja​rio bio je
di​je​te; sa​njar i di​je​te upravlja​li su nje​go​vim vje​ro​va​njem. Možda je pri​pa​dao sta​ri​joj
i jed​nostavni​joj ljud​skoj rasi: pri​pa​dao je tvorci​ma mi​to​va. Za nje​ga je sunce bilo bo​-
žanska svi​je​ća da mu svi​jetli u ve​li​koj pusto​lo​vi​ni. On je vje​ro​vao u hra​bre ju​nač​ke
ži​vo​te. Vje​ro​vao je u krhko cvi​je​će nježnosti i ple​me​ni​tosti koje je malo upoznao.
Vje​ro​vao je u lje​po​tu i red, i da će nji​ho​ve moć​ne obli​ke pri​mi​je​ni​ti na ža​lostan kaos
svog ži​vo​ta. Vje​ro​vao je u lju​bav, u žensku do​bro​tu i sla​vu. Vje​ro​vao je u srča​nost i
na​dao se da ne bi uči​nio ništa osred​nje ili obič​no u času opasnosti, po​put Sokra​ta.
Za​no​sio se svo​jom mla​došću i vje​ro​vao da ni​ka​da neće umri​je​ti.
Če​ti​ri go​di​ne kasni​je, kad je diplo​mi​rao, pro​šao je svo​je doba mla​de​naštva, po​lju​-
bac lju​ba​vi i smrti ope​kao mu je usne, a on je još bio di​je​te.
Kad je na​po​kon bilo jasno da je Ganto​va že​lja bila ne​po​ko​leb​lji​va, Marga​ret Le​-
onard je rekla tiho:
- Pa onda, kre​ni svo​jim pu​tem, dje​ča​če. Kre​ni svo​jim pu​tem. Bog te bla​goslo​vio.
Gle​da​la je ča​sak nje​go​vu dugu tanku fi​gu​ru pa se okre​nu​la Johnu Dorseyu Le​-
onardu suznih oči​ju:
- Sje​ćaš li se onog ba​lavca koji nam je do​šao u kratkim hla​ča​ma pri​je če​ti​ri go​di​-
ne? Mo​žeš li to vje​ro​va​ti?
John Dorsey Le​onard se mirno smi​jao s umornom bla​gom opušte​nošću.
- Tko bi to re​kao? - pri​mi​je​ti on.
Kad se Marga​ret po​no​vo okre​nu​la pre​ma nje​mu, nje​zin tih i nje​žan glas bio je pro​-
žet najve​ćom strašću što ju je ikad u nje​mu čuo.
- Ti od​no​siš i dio na​šeg srca sa so​bom, dje​ča​če. Znaš li to?
Uze​la je nje​go​vu drhta​vu ruku nježno među svo​je vitke prste. On je pognuo gla​vu
i čvrsto stisnuo vje​đe.

303
 - Euge​ne - nasta​vi​la je - mi te ne bismo mogli više vo​lje​ti da si bio naše vlasti​to di​-
je​te. Htje​li smo te za​drža​ti još jed​nu go​di​nu, ali kad to ne može biti, ša​lje​mo te s na​-
šim na​da​ma. O, dje​ča​če, ti si di​van. Nema ato​ma u tebi koji nije di​van. Sla​va i po​-
mast jasnog ge​ni​ja po​či​va​ju u tebi. Bog te bla​goslo​vio: svi​jet je tvoj.
Gorde ri​je​či lju​ba​vi i sla​ve po​to​nu​le su u nje​go​vo srce kao mu​zi​ka, bu​de​ći svo​je
sjajne sli​ke slavlja i pro​ba​da​ju​ći ga gorkim sra​mom zbog prikri​ve​nih že​lja. Lju​bav
ga je zva​la da uđe, ali se nje​go​va duša po​vukla, kri​va zbog po​ho​te i gri​je​ha.
Istrgnuo je ruku iz nje​zi​na stiska, hva​ta​ju​ći se za grče​vit grkljan uz ži​vo​tinjski krik
davlje​nja.
- Ne mogu! - gu​šio se. - Ne smi​je​te misli​ti... - Nije mo​gao nasta​vi​ti; nje​gov je ži​-
vot sli​je​po srljao pre​ma prizna​nju.
Kasni​je, kad ju je na​pustio, nje​zin la​gan po​lju​bac na nje​go​vu obra​zu, prvi što mu
ga je dala, go​rio je kao vatre​ni obruč.


Toga se lje​ta zbli​žio s Be​nom više nego ika​da ra​ni​je. Spa​va​li su u istoj sobi u uli​ci
Wo​od​son. Luke se vra​tio u tvorni​cu Westingho​use u Pittsburgh na​kon što se He​len
uda​la.
Gant je još za​uzi​mao svo​ju dnevnu sobu, ali je osta​tak kuće iznajmio jed​noj ve​se​-
loj sje​do​ko​soj udo​vi​ci od četrde​set go​di​na. Ona se li​je​po o nji​ma sta​ra​la, ali je Bena
poslu​ži​va​la s oso​bi​tom nježnošću. Noću bi ih Euge​ne na​la​zio na svje​žoj ve​randi
ispod zre​lih grozdo​va, slu​šao mi​ran zvuk bra​to​va gla​sa i smi​je​ha, gle​dao spo​ri crve​ni
luk nje​go​ve ci​ga​re​te u mra​ku.
Šutlji​vi je bio šutlji​vi​ji i mrzo​voljni​ji nego ikad pri​je: lu​tao je ku​ćom zvjerski
namršten. Sav nje​gov razgo​vor s Eli​zom svo​dio se na kratke i za​jed​lji​ve pri​je​ko​re; s
Gantom go​to​vo i nije go​vo​rio. Oni ni​ka​da nisu razgo​va​ra​li. Nji​ho​ve se oči ni​kad nisu
sre​le - uti​šao ih je ve​li​ki sram, sram oca i sina, ono ta​janstvo što seže onkraj
majčinstva i ži​vo​ta, onaj ta​janstve​ni sram što za​pe​ča​ću​je usne svim lju​di​ma i živi u
nji​ho​vim srci​ma.
Ali je Ben s Euge​nom razgo​va​rao slo​bod​ni​je nego ikad ra​ni​je. Dok su noću sje​di​li
na kre​ve​ti​ma či​ta​ju​ći i pu​še​ći pri​je spa​va​nja, sva ži​votna muka i gorči​na Be​nja​mi​na
Ganta izli​je​va​la se u si​lo​vi​tim po​ku​da​ma. Po​či​njao je go​vo​ri​ti spo​ro i s teško​ća​-
ma, za​ustavljao se na ri​je​či​ma kao kad je či​tao, ali je go​vo​rio sve brže što mu je
mirni glas posta​jao strastve​ni​ji.
- Pretpostavljam da su ti već rekli kako su si​ro​mašni? - po​čeo je od​ba​civši ci​ga​re​-
tu.
- Pa - reče Euge​ne - mo​ram pri​pa​zi​ti. Ne smi​jem razba​ci​va​ti no​vac.
- Ah-h! - reče Ben s ružnom gri​ma​som na licu. Ni​je​mo se nasmi​je s neznatnim ali

304
gorkim grče​njem usa​na.
- Tata kaže da mno​gi momci sami pla​ća​ju ško​la​ri​nu tako da poslu​žu​ju u bla​go​va​-
oni​ci i slič​no. Možda i ja mogu tako ura​di​ti.
Ben se okre​ne na stra​nu dok ne dođe li​cem u lice s bra​tom, osla​nja​ju​ći se na tanku
dla​ka​vu pod​lakti​cu.
- Slu​šaj me, Gene - reče ozbiljno - ne​moj biti glu​pan, jesi li me čuo? Uzmi sva​ki
cent što ga mo​žeš od njih izvu​ći - doda divlje.
- Pa, ja poštu​jem ono što oni čine za me. Do​bi​vam mno​go više nego što ste vi
osta​li ima​li. Oni se žrtvu​ju za mene - reče dje​čak.
- Za, tebe, bu​da​lo! - reče Ben mršte​ći se na nj pre​zirno. - Sve to oni čine za sebe.
Oni misle da ćeš se ti obo​ga​ti​ti i vra​ti​ti im sve to jed​nog dana. Gu​ra​ju te tamo dvi​je
go​di​ne pre​ra​no. Ne, uzmi im sve što mo​žeš. Mi osta​li ni​kad ništa nismo do​bi​li, ali
ja že​lim vi​dje​ti da ti dadu ono što ti spa​da. Bože! - krikne bi​jesno. - Nji​hov no​vac ni​-
ko​me ne ko​risti tru​nu​ći u prokle​toj banci, je li tako? Ne, Gene, zgra​bi sve što mo​žeš.
Kad bu​deš tamo, pa vi​diš da ti tre​ba više da bi bio kao osta​li momci, natje​raj sta​ro​-
ga da ti dade. U svom vlasti​tom gra​du ni​kad nisi mo​gao ići po​dignu​te gla​ve, zato
nastoj što više uči​ni​ti kad odeš odavde.
On za​pa​li ci​ga​re​tu i poč​ne pu​ši​ti u muč​noj ti​ši​ni.
- Nek ide k vra​gu sve za​jed​no! - reče ča​sak kasni​je. - Zbog čega za ime božje
uopće ži​vi​mo!
Prva Euge​ne​ova go​di​na na sve​uči​lištu bila je ispu​nje​na usamlje​nošću, mu​ka​ma i
pro​ma​ša​ji​ma. U prva tri tjed​na na​kon upi​sa na​sa​ma​ren je na ne​ko​li​ko kla​sič​nih šala,
nje​go​vo ne​pozna​va​nje sve​uči​lišnog ži​vo​ta i tra​di​ci​je stalno je isko​rišta​va​no, nje​go​va
la​kovjernost posta​la je poslo​vič​na. Bio je najna​ivni​ji od svih, prošlih i ta​dašnjih, na​-
ivnih bru​co​ša: pažlji​vo je slu​šao pro​po​vi​jed stu​denta dru​ge go​di​ne s lažnim za​lisci​-
ma u ka​pe​li; marlji​vo se pripre​mio za ispit o sa​drža​ju ka​ta​lo​ga ko​le​dža; i po​či​nio je
ne​oprosti​vu grešku što je održao go​vor kad je, za​jed​no s pe​de​set dru​gih, bio primljen
u li​te​rarno društvo.
A te su lakrdi​je - po​ma​lo okrutne, ali samo s okrutnošću šupljeg smi​je​ha, kao dio
ci​je​log niza oštrog hu​mo​ra u sva​kom ame​rič​kom ko​le​džu, nesla​ne, pretje​ra​ne i na​ci​-
onalne, otvo​ri​le u nje​mu du​bo​ke rane koje nje​go​vi dru​go​vi nisu ni naslu​ći​va​li. On je
smjesta postao upa​dan, ne samo zbog glu​pih pogre​ša​ka, nego i zbog nje​go​va divljeg
dje​čjeg lica, du​gač​kog ti​je​la i poskoklji​vih nogu na​lik ška​ra​ma. Sta​ri​ji su stu​denti
kraj nje​ga pro​la​zi​li u na​ce​re​nim sku​pi​na​ma: on ih je poslušno poz​dravljao, ali mu
se srce ki​da​lo. I sa​mo​do​pad​na lica nje​go​vih razred​nih ko​le​ga, pa​metni​jih bru​co​ša,
spo​kojno čista od nje​go​vih gre​ša​ka, na ma​ho​ve su ga ispu​nja​va​la mahni​tim bi​je​som.
- Smi​je​ši​te se, smi​je​ši​te se i smi​je​ši​te se - vrag vas od​nio! - prokli​njao je kroz škri​-
pu zubi. Prvi put u ži​vo​tu po​čeo je osje​ća​ti od​bojnost pre​ma sve​mu što pre​do​bro

305
prista​je u umje​re​nost. Po​čeo je osje​ća​ti od​bojnost i za​vist pre​ma neprimjetlji​vom ka​-
lu​pu za​jed​nič​ke pri​ro​de - pre​ma mnoštvu ruku, nogu, šaka, sto​pa​la i sta​so​va što su
udob​no bili obli​ko​va​ni za konfekcijsku upotre​bu. I mrzio je sve što je bilo sasvim
obič​no, gdje god se s tim sreo - glu​po li​je​pe momke, sjajne kose, jed​na​ko razdi​je​lje​-
ne po sre​di​ni, ja​kih prosječ​nih udo​va na​mi​je​nje​nih da dra​žesno gaze plesnim po​di​ji​-
ma. Čeznuo je da ih vidi kako pra​ve neku nespretnu glu​post - kako posrću i pa​da​ju,
kako se na​du​to zbu​nju​ju, kako gube bitno dugme u mje​šo​vi​tom društvu, kako
nisu svjesni da im viri ko​šu​lja iz hla​ča dok su s li​je​pom dje​vojkom. Ali oni nisu za​-
pa​da​li u greške.
Dok je pro​la​zio sve​uči​lišnim kru​gom, čuo je kako ga po​druglji​vo zovu po ime​nu s
de​se​ti​ne ne​osjetlji​vih pro​zo​ra, čuo je skri​ven smi​jeh i škrgu​tao zu​bi​ma. A noću se
ko​čio od sra​ma u svom mrač​nom kre​ve​tu, pa​ra​ju​ći prsti​ma plahtu, dok mu je, kroz
ne​uravno​te​že​nu vi​zi​ju i na​bu​ja​li ego​izam sa​mo​po​ni​ra​nja, u mozgu gorje​la sli​ka pre​-
natrpa​ne stu​dentske sobe, pune isce​re​nih pri​povje​da​ča nje​go​vih po​dvi​ga. No​ka​tom
ru​kom pri​gu​ši​vao je stra​šan krik. Že​lio je iz​bri​sa​ti sra​motni tre​nu​tak,
rasplesti klupko. Či​ni​lo mu se da je nje​go​vo unište​nje ko​nač​no, da je po​če​tak svog
ži​vo​ta na sve​uči​lištu ži​go​sao glu​pošću koja se ni​kad neće za​bo​ra​vi​ti i da je najbo​lje
što je mo​gao uči​ni​ti bilo sakri​va​nje u tami idu​će če​ti​ri go​di​ne. Vi​dio je sebe uhva​će​-
na u kla​unske stu​pi​ce i razmišljao o svo​jim ra​ni​jim pre​dodž​ba​ma uspje​ha i po​časti s
bolnim pre​zi​ra​njem sa​mog sebe.
Ni​kom se nije mo​gao obra​ti​ti: nije imao pri​ja​te​lja. Nje​go​vo za​mišlja​nje sve​uči​-
lišnog ži​vo​ta bilo je ro​ma​tič​no naslu​ći​va​nje, po​teklo iz knji​ga koje je či​tao i raz​bla​-
že​no Sto​ve​ro​vim uspo​me​na​ma iz Ya​lea, mla​dog Fre​da Fe​arno​ta31 i raz​dra​ga​ne mla​-
de​ži što dru​garski spo​je​nih ruku urla​ju ve​se​le pjesme. Nitko mu nije pru​žio ni
osnovne po​datke o do​nekle zakržlja​lom ži​vo​tu jed​nog ame​rič​kog sve​uči​lišta. Nitko
ga nije upo​zo​rio na opće ta​bue. Tako je ze​len i nepripra​van ušao u novi ži​vot, kao što
je posli​je toga ula​zio u sva​ki novi ži​vot, osim u svo​ja omamlje​na vi​đe​nja sa​mog sebe
kao stranca u Arka​di​ja​ma.
Bio je sam. Bio je očajno usamljen.
Ali je sve​uči​lište bilo ča​rob​no, ne​za​bo​ravno mjesto. Na​la​zi​lo se u ma​lom selu na
Pulpit Hillu, u sre​di​ni ve​li​ke drža​ve. Stu​denti su sti​za​li vo​zi​li​ma iz si​vog du​hanskog
gra​da Exe​te​ra, dva​na​est mi​lja da​le​ko. Oko​li​ca je bila su​ro​va, silna i ružna - va​lo​vi​ta
po​lja, šume i do​li​ne. Ali je samo sve​uči​lište bilo uro​nje​no u pasto​ralnu divlji​nu na
du​goj vi​so​ravni što se strmo di​za​la nad oko​li​nom. Čovjek se naglo po​javlji​vao pred
vrhom bri​je​ga, na kra​ju ispre​ki​da​ne se​oske uli​ce koja je izme​đu fa​kultetskih zgra​da
kri​vu​da​la jed​nu mi​lju do grad​skog sre​dišta i sve​uči​lišta. Sre​dišnji sve​uči​lišni krug
pru​žao se pre​ko ši​ro​kog po​dru​čja pokri​ve​nog ja​kom le​di​nom i ve​li​čanstve​nim
drevnim drve​ćem. Pra​vo​kutne zgra​de od iz​bli​je​dje​lih ope​ka, po​dignu​te na​kon Re​vo​-

306
lu​ci​je, ogra​ni​ča​va​le su gornju stra​nu; dru​ge, ma​nje zgra​de, po​dignu​te u mo​dernom
ružnom (pe​da​goško-no​vogrč​kom) sti​lu, bile su ra​su​te oko sre​dišnjeg di​je​la; stra​ga je
bila gusta šumska divlji​na. To je mjesto još mi​ri​sa​lo na divlji​nu - čovjek je osje​ćao
nje​go​vu za​ba​če​nost, nje​go​vu sa​motnič​ku čar. Euge​neu je izgle​da​lo kao pokra​jinska
isposta​va ve​li​ko​ga Rima: divlji​na je oko nje​ga gmi​za​la kao ži​vo​ti​nja.
Ve​li​ka osku​di​ca i sto​ljetna bitka u šumi dale su sve​uči​lištu onu ljupkost i lje​po​tu
koja se kasni​je mo​ra​la patvo​ri​ti. Ono je uli​je​va​lo stra​ho​pošto​va​nje pro​vinci​ja​lizma -
pro​vinci​ja​lizma sta​ri​je​ga Juga. Ništa nije bilo važno osim drža​ve: drža​va je
bilo moć​no carstvo, bo​ga​ta kra​lje​vi​na - izvan nje je bio da​le​ki polu-barbarski svi​jet.
Malo se si​no​va ovog sve​uči​lišta istaklo u ži​vo​tu ci​je​le na​ci​je - posto​jao je neki
skrofnni pred​sjed​nik Sje​di​nje​nih drža​va i ne​ko​li​ko čla​no​va ka​bi​ne​ta, ali malo tko je i
tra​žio takvo isti​ca​nje: bilo je do​voljno slavno biti ve​lik čovjek u svo​joj drža​vi. Izvan
nje ništa nije bilo oso​bi​to važno.
U ovom pasto​ralnom oko​li​šu mlad je čovjek mo​gao udob​no i za​bavno potra​ti​ti če​-
ti​ri raskošne i ne​hajne go​di​ne. Bilo je, isti​na​bog, do​voljno sa​motnosti za sa​-
mostansko ško​lo​va​nje, ali ne​obič​no ro​mantič​na obi​lježja atmosfe​re, raz​blud​no obi​lje
pro​lje​ća osu​tog cvi​je​ćem i pro​že​tog mi​risnom topli​nom ze​le​nog tre​pe​ra​vog svjetla,
ga​si​li su pri​lič​no te​me​lji​to sva​ki za​če​tak knjiškog svrbe​ža. Umjesto toga oni su
dangu​bi​li i posve​ći​va​li duše ili s još ve​ćom energi​jom i odu​ševlje​njem pro​mi​ca​li rad
pje​vač​kih zbo​ro​va, sportskih društa​va, razred​ne po​li​ti​ke, bratsta​va, de​batnih udru​že​-
nja i dramskih sekci​ja. I go​vo​ri​li - uvi​jek su go​vo​ri​li; ispod drve​ća, kraj zi​do​va
obraslih bršlja​nom, skuplje​ni u so​ba​ma vo​di​li su - mli​ta​vo izva​lje​ni - nepresta​ne,
divne, prazne južnjač​ke razgo​vo​re; go​vo​ri​li su s ve​li​kom i rje​či​tom la​ko​ćom o Bogu,
o vra​gu i fi​lo​zo​fi​ji, o dje​vojka​ma, po​li​ti​ci, sportu, bratstvi​ma i dje​vojka​ma - bože,
kako su go​vo​ri​li!
- Pri​mi​je​ti​te - šušljao je gospo​din Torrington, sta​ri sti​pendist zakla​de Rho​des
(Pulpit Hill i Merton, kla​sa 74) - pogle​dajte kako on vješto za​drža​va na​pe​tost do sa​-
mog konca. Pri​mi​je​ti​te s kakvom savrše​nom umjetnošću izgra​đu​je vrhu​nac, skri​va​ju​-
ći ono što misli do posljed​nje ri​je​či. - I još da​lje, zapra​vo.
Na​po​kon, mislio je Euge​ne, po​či​njem se obra​zo​va​ti. Ovo mora da je do​bro na​pi​sa​-
no, bu​du​ći da tako ne​za​nimlji​vo izgle​da. Kad boli, kažu zu​ba​ri, to ti ko​risti. De​-
mokra​ci​ja mora biti stvarna, bu​du​ći da je tako ozbiljna. Ona mora biti izvjesna, bu​-
du​ći da je tako otmje​no balsa​mi​ra​na u ovom mra​mornom ma​uzo​le​ju je​zi​ka. Ese​ji za
stu​dente - Wo​odrow Wilson, Lord Bryce i Dean Briggs.
Ali ov​dje nije bilo ni ri​je​či o snažnom pro​muklom gla​su Ame​ri​ke, o po​li​tič​kim
zbo​ro​vi​ma i li​me​noj glazbi, o Twe​edu i Tammanyu, o ve​li​koj to​lja​zi, linčo​va​nju i
crnim za​ba​va​ma s pe​če​njem, o bostonskim Irci​ma i prokle​tim pa​pinskim smi​ca​li​ca​-
ma, kao što je izlo​že​no u Ba​bi​lonskoj šupljoj tru​bi (de​mokra​ti!), o si​lo​va​nju

307
belgijskih dje​vi​ca, o rumu, nafti, Wall stre​etu i Mexi​cu.32
Sve je to, re​kao bi gospo​din Torrington, privre​me​no i slu​čajno. I nez​dra​vo.
Gospo​din Torrington se vlažno nasmi​je​ši Euge​neu i nježno ga po​žu​ri da sjed​ne na
sto​li​cu što ju je prisno pri​vu​kao k svom sto​lu.
- Gospo​din ...? Gospo​din - reče pre​tu​ra​ju​ći abe​ced​ne karto​ne.
- Gant - reče Euge​ne.
- Ah, da - gospo​din Gant - skru​še​no se nasmi​je​ši. - Pa onda - o va​šem vanjskom
či​ta​nju? - otpo​če.
A što je, po​misli Euge​ne, s mo​jim unu​tarnjim či​ta​njem?
Da li voli či​ta​ti? Ah - to je do​bro. Tako mu je dra​go da to čuje. Pra​vo da​našnje
sve​uči​lište, re​kao je Carlyle (on se nada da Euge​ne voli sta​rog britkog Tho​ma​sa),
samo je zbirka knji​ga.
- Da - reče Euge​ne.
To je bilo, čini mu se, po oxford​skom progra​mu. Oh, da - bio je tamo, zapra​vo, tri
go​di​ne. Nje​go​vo bla​go oko sine. Da ljenča​ri duž Higha za toplog pro​ljetnog dana, da
se za​usta​vi i pogle​da bla​go u knji​žarskim izlo​zi​ma koje se moglo do​bi​ti za tako
malo. Za​tim do Bu​ola ili do pri​ja​te​lje​ve sobe na čaj, ili na šetnju kroz li​va​de ili vrt
Magda​len; ili pogle​da​ti na dvo​rište, do​lje, na ve​se​lu po​vorku mla​dosti. Ah - ah!
Divno mjesto? No - je​dva da bi se slo​žio. Sve ovi​si o tome što netko ra​zu​mi​je​va pod
divnim mjestom. Pola ne​su​vislih misli - na​ža​lost mno​go više među ame​rič​kom nego
među engleskom omla​di​nom - do​la​zi zbog beskrajne popla​ve loše de​fi​ni​ra​nih izre​ka.
- Da - reče Euge​ne.
Divno mjesto? No, teško bi se s tim slo​žio. Izraz je ti​pič​no ame​rič​ki. On upra​vi
pre​ma dje​ča​ku smi​je​šak meke nepri​jaznosti s laska​vih usa​na:
- To ubi​ja - pri​mi​je​ti - čovje​ko​vo isprazno odu​ševlje​nje.
Euge​ne malo pro​bli​je​di.
- Tako je - reče
Sada - da on vidi. Da li mu se do​pa​da​ju ko​ma​di - mo​de​ma dra​ma? Izvrsno. U tim
mo​dernim dra​ma​ma obra​đu​ju se neke vrlo za​nimlji​ve stva​ri. Barrie - oh, kra​san mo​-
mak! Što to? Shaw!
- Da - reče Euge​ne. - Pro​či​tao sam i sve dru​ge. Izašla je nova knji​ga.
- Oh, za​ista! Bra​vo, mla​di​ću! - reče gospo​din Torrington s ple​me​ni​tim za​ču​đe​-
njem. Slegne ra​me​ni​ma i posta​ne pristojno ravno​du​šan. Vrlo do​bro, ako mu se svi​đa.
Na​ravno, on misli da je šte​ta gu​bi​ti vri​je​me na taj na​čin, kad ima onih što pra​ve
prvoklasne stva​ri. Ipak, upra​vo u tome leži ne​vo​lja. Taj se čovjek uglavnom obra​ća
ne​obli​ko​va​nom uku​su, nekri​tič​kom sudu. Blješta​vo privla​či nezre​le. Oh, da! Za​ba​-
van mo​mak, bez sumnje. Pa​me​tan - da, ali ni​pošto zna​ča​jan. I - zar nije po​mislio -
malo bu​čan? Ili je to pri​mi​je​tio? Da - tu si​gurno ima keltske žice, nije li​šen dra​ži, ali

308
je manjkav. Nije ravnopra​van s najja​čim mo​dernim misli​ma.
- Uzet ću Barri​ja - reče Euge​ne.
Da, re​kao bi da je to sva​ka​ko bo​lje.
- Pa onda, do​vi​đe​nja. Gospo​di​ne ... gospo​di​ne ...? ... ? - on se nasmi​je​ši po​no​vo
pre​tu​ra​ju​ći po karto​ni​ma.
- Gant.
Oh, da, da bude si​gu​ran, ... Gant. Pru​žio je svo​ju de​be​lu nespretnu ruku. Nada se
da će ga gospo​din Gant još posje​ti​ti. Možda bi mu mo​gao po​mo​ći savje​tom u ne​kim
sitnim ne​vo​lja​ma koje, to je znao, stalno niču u toku prve go​di​ne. A iznad sve​ga, ne
smi​je se obeshra​bri​ti.
- Da - reče Euge​ne, grozni​ča​vo uzmi​ču​ći pre​ma vra​ti​ma. Kad je osje​tio pra​zan
prostor iza sebe, upao je u nj i iščeznuo.
Sve​jed​no, mislio je mrzo​voljno, i tako sam pro​či​tao ci​je​log prokle​tog Barri​ja. Na​-
pi​sat ću prokle​ti sasta​vak o nje​mu, i či​ta​ti što se meni, do đa​vo​la, svi​đa.
Bože po​ži​vi kra​lja i kra​lji​cu!

Osim toga imao je ko​le​gi​je iz ke​mi​je, ma​te​ma​ti​ke, grč​kog i la​tinskog je​zi​ka.
S ve​li​kim tru​dom i za​ni​ma​njem učio je la​tinski. Nastavnik mu je bio vi​sok obri​jan
čovjek, žuta sjetna lica. Svo​ju ri​jetku kosu tako je pa​metno raz​dje​lji​vao da je pod​sje​-
ća​la na ro​go​ve. Usne su mu uvi​jek bile iskrivlje​ne u đa​volski osmi​jeh, oči su
mu postrance bljeska​le s teškim zlob​nim hu​mo​rom. Euge​ne je u nje​ga po​la​gao ve​li​ke
nade. Kad je dje​čak do​la​zio za​di​han i bez do​ruč​ka, tre​nu​tak na​kon što se razred smi​-
rio, đa​volski pro​fe​sor bi ga poz​dra​vio s namješte​nom iro​ni​jom: - Ah, tu ste, bra​-
te Gant! Baš na vri​je​me za od​la​zak u crkvu. Jeste li do​bro spa​va​li?
Razred je s urla​njem odo​bra​vao ovu oštro​umnost. A kasni​je, za vri​je​me na​pe​te
stanke, zloslutno bi namrštio če​oni luk, po​druglji​vo gle​dao ispod če​ki​njastih obrva
svo​je ra​dozna​le slu​ša​te​lje i re​kao du​bo​kim sardo​nič​kim gla​som:
- A sada, za​mo​lit ću bra​ta Ganta da nam iska​že čast s jed​nim od svo​jih dotje​ra​nih i
uče​nih pri​je​vo​da.
Ove okrutne šale teško je bilo pod​no​si​ti, jer je u ci​je​lom razre​du, od njih dva​de​-
setpe​to​ri​ce, je​di​ni brat Gant pripre​mao svoj rad bez po​mo​ći tiska​nog pri​je​vo​da. On je
marlji​vo ra​dio na Li​vi​ju i Ta​ci​tu, po​navlja​ju​ći lekci​ju ne​ko​li​ko puta dok ne bi posti​-
gao svo​je vlasti​to glatko i struč​no tu​ma​če​nje. A bio je do​voljno glup da to izrekne
go​to​vo na​izust, bez okli​je​va​nja ili vješto glumlje​ne mjesti​mič​ne sumnje. Za nje​go​vu
muku i pošte​nje li​je​po ga je nagra​đi​vao đa​volski lju​bi​mac. Dok je dje​čak či​tao, ta​nak
bi se osmi​jeh pro​dub​lji​vao, čovjek bi zna​čajno po​dignuo oči na iske​šen razred i, kad
bi bilo go​to​vo, re​kao:
- Bra​vo, bra​te Gant! Izvrsno! Sjajno! Do​bro ste to pre​ve​li - samo pre​do​bro i

309
preglatko da biste mene pre​ve​li žed​na pre​ko vode.
Razred se grozno ce​re​kao.
Kad to više nije mo​gao pod​no​si​ti, obra​tio se tom čovje​ku jed​nog dana posli​je
nasta​ve.
- Mo​lim vas, gospo​di​ne! Mo​lim vas! - po​čeo je gla​som koji se gu​šio od bi​je​sa i
oča​ja. - Uvje​ra​vam vas - po​mislio je na sve na​ce​re​ne majmu​ne u razre​du koji ko​risno
po​tu​ra​ju ukra​de​ne pri​je​vo​de i nije mo​gao nasta​vi​ti.
Đa​vo​lov uče​nik nije bio loš čovjek; samo je bio, kao ve​ći​na lju​di koji se po​no​se
svo​jom lu​ka​vošću, glu​pan.
- Besmisli​ca, gospo​di​ne Gant - re​kao je lju​bazno. - Ne misli​te valjda da me mo​že​te
za​va​ra​ti s pri​je​vo​dom? Ali to meni ne sme​ta, zna​te - nasta​vio je smi​je​še​ći se. - Ako
že​li​te i da​lje pre​pi​si​va​ti pri​je​vo​de umjesto da se sami potru​di​te, ja ću vam dati pro​-
laznu ocje​nu - ali samo dotle dok to do​bro izvo​di​te.
- Ali - za​po​če Euge​ne raspa​lji​vo.
- Ali ja mislim da je ža​losno, gospo​di​ne Gant - reče pro​fe​sor ozbiljno - da i da​lje
že​li​te u tome ustra​ja​ti. Vi​di​te, mla​di​ću, vi ste spo​sob​ni da time prvo​razred​no vla​da​te.
Ja to vi​dim. Zašto se ne potru​di​te? Zašto ne zagri​je​te sto​li​cu i za​ista na​uči​te, posli​je
sve​ga?
Euge​ne je zu​rio u tog čovje​ka sa su​za​ma od bi​je​sa u oči​ma. Pro​mu​cao je ali nije
mo​gao go​vo​ri​ti. No izne​na​da, dok je gle​dao do​lje u svezna​ju​ći pogled, na​dja​ča ga
savrše​na i besmisle​na nepravda ci​je​log slu​ča​ja - kao ka​ri​ka​tu​ra: on prasne u gro​ho​-
tan smi​jeh od gnje​va i nasla​de koji je uči​telj bez sumnje pri​mio kao prizna​nje.
- No, što ka​že​te? - upi​tao je. - Ho​će​te li po​ku​ša​ti?
- U redu! Da! - la​nuo je dje​čak. - Po​ku​šat ću.
Smjesta je ku​pio ko​pi​ju pri​je​vo​da koji se ko​ristio u razre​du. Kad je posli​je toga či​-
tao, česti​to za​muc​ku​ju​ći tu i tamo u re​če​ni​ci, dok mu nastavnik ne bi prisko​čio u po​-
moć, so​tonski pro​fe​sor je ozbiljno i po​zorno slu​šao, s vre​me​na na vri​je​me kli​-
mao gla​vom u znak odo​bra​va​nja i go​vo​rio s ve​li​kim za​do​voljstvom, kad bi završio: -
Do​bro je, gospo​di​ne Gant. Vrlo do​bro. Sad se vidi što se može posti​ći s malo pra​vog
rada.
A na​sa​mu bi mu re​kao: - Vi​di​te razli​ku, zar ne? Od​mah sam znao kad ste se
presta​li slu​ži​ti ne​do​pušte​nim pri​je​vo​di​ma. Vaš pri​je​vod nije tako gla​dak, ali je sada
vaš. Na do​brom ste putu, mla​di​ću, i od toga ima​te ko​risti. To je vri​je​di​lo tru​da, je li
tako?
- Da - re​kao je Euge​ne zahvalno - sva​ka​ko ...
Ku​di​ka​mo na​jod​lič​ni​ji među nje​go​vim uči​te​lji​ma na prvoj go​di​ni bio je gospo​din
Edward Pettigrew (»Ja​rac«) Benson, pro​fe​sor grč​kog je​zi​ka. Ja​rac Benson je bio ma​-
len čovjek četrde​se​tih go​di​na, ne​ože​njen, po​ma​lo ki​coški, ali sta​ro​mod​no, odje​ven.

310
No​sio je vi​so​ke ovratni​ke, ve​li​ke na​bra​ne kra​va​te i ci​pe​le od anti​lo​pa. Kosa mu je
bila gusta, vrlo si​je​da i divno nje​go​va​na. Lice mu je bilo lju​bazno borbe​no i oštro, s
ve​li​kim žu​tim izbu​lje​nim oč​nim ja​bu​či​ca​ma i ne​ko​li​ko bora oko usta kao u buldo​ga.
U ci​je​losti bila je to li​je​pa ružno​ća.
Go​vo​rio je tiho, li​je​no, ugod​no, s ne​hajnim ote​za​njem, ali je bez mi​je​nja​nja ritma
ili into​na​ci​je mo​gao ode​ra​ti kožu sa žrtve tako okrutnim je​zi​kom ka​kav je ikad
siktao, a već idu​ćeg tre​na iz​bri​sa​ti nepri​ja​teljstvo, ob​no​vi​ti naklo​nost i isci​je​li​ti rane
istim sred​stvom. Nje​gov je šarm bio ogro​man. Među stu​denti​ma on je bio pred​met
ko​mič​nih do​mišlja​nja - u svo​jim mi​to​vi​ma od nje​ga su stva​ra​li strastve​nog i ra​fi​ni​ra​-
nog lju​bavni​ka, a od nje​go​va pa​tu​ljastog auto​mo​bi​la na tri ko​ta​ča, koji je po sve​uči​-
lišnom kru​gu poska​ki​vao kao pre​rasla igrač​ka, po​zorni​cu mno​gih ro​mantič​nih za​vo​-
đe​nja.
Bio je do​bar gre​cist - otmje​no ne​ha​jan uče​njak. Pod nje​go​vim je uputstvi​ma Euge​-
ne po​čeo či​ta​ti Ho​me​ra. Dje​čak je malo znao gra​ma​ti​ke - malo je na​učio kod Le​-
onarda - ali bu​du​ći da se ne​oprezno za​le​tio i po​čeo uči​ti grč​ki s ne​kim dru​gim a ne
s Jarcem Benso​nom, Ja​rac Benson je mislio da on zna ma​nje nego što je znao.
Očajno je učio, ali mrki zlo​voljni pogled ma​log otmje​nog čovje​ka pla​šio ga je te su
mu od​go​vo​ri bili še​pa​vi, bo​jažlji​vi i nespretni. I dok je pro​du​ža​vao ustrepta​la srca i
drhta​va gla​sa, Ja​rac Benson bi posta​jao sve nestrplji​vi​ji, dok na​po​kon ne bi,
ispustivši svo​ju knji​gu, ote​gao:
- Gospo​di​ne Gant, vi me tako vraški raz​bjesni​te da bih vas mo​gao ba​ci​ti kroz pro​-
zor.
Ali se na ispi​tu izvrsno po​ka​zao i divno pre​veo bez pripra​ve. Bio je spa​šen. Ja​rac
Benson je javno pohva​lio nje​go​vu za​da​ću s li​je​nim ču​đe​njem i dao mu do​bru ocje​nu.
Posli​je toga brzo su usposta​vi​li snošlji​vi​ji od​nos: on je u pro​lje​će već či​tao Euri​pi​da
pri​lič​no po​uzda​no.
Ali mu je kasni​je, u po​to​nu​lim go​di​na​ma koje prekri​ju tako mno​go lje​po​te,
najživlje osta​lo ono silno Ho​me​ro​vo izra​nja​nje iz mora, koje je ku​ca​lo u nje​go​vu
mozgu, krvi, bilu, po​put zvu​ka mora u školjka​ma iz Ganto​va sa​lo​na, kad ga je prvi
put osluhnuo u la​ga​nom ko​ra​ča​nju nogu i heksa​me​tarskom ote​za​nju Jarca Benso​na,
posljed​njeg izgub​lje​nog i umornog sina He​la​de.
De​ine de klange ge​net, argi​re​oio bi​oio33 - iznad piska zviždaljke, hra​pa​ve škri​pe
ko​ta​ča, bub​nja​nja če​ki​ća, tra​je prostra​na du​gač​ka glazba, i za​uvi​jek će tra​ja​ti. Kakvo
je ne​suglasje može za​gu​ši​ti? Kakvo je trešta​vo na​si​lje može po​re​me​ti​ti ili na​dja​ča​-
ti, kad se za​ko​pa​la u naše ti​je​lo dok smo bili mla​di, kad nam je u spo​me​nu osta​la kao
»ja​buč​no sta​blo, pjesma i zla​to«?

311
 29.


Pri​je nego što mu je završi​la prva go​di​na, dje​čak je pro​mi​je​nio če​ti​ri ili pet puta
mjesto sta​no​va​nja. Go​di​nu je dana završio ži​ve​ći sam u ve​li​koj go​loj sobi bez prosti​-
ra​ča; to se ri​jetko de​ša​va​lo u Pulpit Hillu gdje su stu​denti, uz malo koju
iznimku, živje​li po dvo​ji​ca ili tro​ji​ca u jed​noj sobi. U toj je sobi za​po​če​la fi​zič​ka izo​-
la​ci​ja koja se u po​četku teško pod​no​si​la, ali mu je kasni​je posta​la pri​je​ko potreb​na,
du​ševno i tje​lesno.
U Pulpit Hill je do​šao s Hughom Barto​nom koji ga je če​kao u Exe​te​ru i odve​zao
ga gore u svom ve​li​kom otvo​re​nom dvosje​du. Posli​je upi​sa brzo je na​šao stan u kući
jed​ne udo​vi​ce iz Alta​monta čiji je sin bio stu​dent. Hugh Barton je odahnuo i otpu​to​-
vao, na​da​ju​ći se da će sti​ći kući i svo​joj mla​denki pri​je noći.
Odu​ševlje​no ali nepro​mišlje​no Euge​ne je udo​vi​ci pla​tio dva mje​se​ca unapri​jed.
Zva​la se Brad​ley: bila je mli​ta​va i raz​dražlji​va žena s bi​je​lim li​cem i srča​nom ma​-
nom. Ali joj je hra​na bila izvrsna. Sin gospo​đe Brad​ley, stu​dent, od​zi​vao se na po​-
četna slo​va svo​jih ime​na - »G. T«. G. T. Brad​ley, stu​dent dru​ge go​di​ne, bio je nepri​-
ja​zan i mrzo​vo​ljan mla​dić od de​vetna​est go​di​na - mje​ša​vi​na pu​za​vosti i drskosti.
Glavna ali ne​ostva​re​na že​lja mu je bila da ga iza​be​ru u članstvo ne​kog bratstva. Na​-
kon što nije uspio za​do​bi​ti prizna​nje po​ka​zi​va​njem pri​rod​ne na​da​re​nosti, spo​pa​la ga
je nastra​na mi​sao da će posti​ći glas i sla​vu ako se o nje​mu pro​ču​je da je mu​či​telj ne​-
ko​li​ci​ne bru​co​ša.
Ali je taj postu​pak, oku​šan na Euge​neu, odjed​nom pro​izveo prko​še​nje i ogorče​-
nost. Nji​ho​vo je nepri​ja​teljstvo bilo zakle​to: G. T. se dao na to da osu​je​ti i uništi po​-
če​tak dje​ča​ko​va ži​vo​ta na sve​uči​lištu. Na​mamlji​vao ga je u zamke javne bru​ke i do​-
vo​dio gle​da​oce da budu svje​do​ci nje​go​va po​ni​že​nja; laska​njem je pri​do​bio nje​go​vo
povje​re​nje i iznevje​rio ga. Ali posto​ji ko​nač​no ruglo, posljed​nje vje​ro​lomstvo koje
nas izvrga​va sra​mo​ti; naša spo​sob​nost da bu​de​mo pod​li, kao i sve osta​le naše spo​-
sob​nosti, tako je mala. Do​šao je dan kad se Euge​ne oslo​bo​dio spo​na. Bio je slo​bo​dan
da na​pusti udo​vi​či​nu kuću tuge. G. T. mu se pri​maknuo namršten i po​tu​ljen.
- Ču​jem da nas ostavljaš, Gene - re​kao je.
- Da - re​kao je Euge​ne.
- To je zbog moga po​na​ša​nja?
- Da - re​kao je Euge​ne.
- Ti pre​ozbiljno shva​ćaš stva​ri, Gene - re​kao je on.
- Da - re​kao je Euge​ne.
- Ne že​lim da odeš uvri​je​đen, Gene. Hajde da se ru​ku​je​mo i bu​de​mo pri​ja​te​lji.
Uko​če​no je pru​žio ruku. Euge​ne je pogle​dao nepri​jazno sla​bo lice i ne​mirne

312
nesretne oči koje su zvje​ra​le tra​že​ći nešto što bi mogle nazva​ti svo​jim. Gusta crna
kosa bila je tvrdo sli​jeplje​na od masno​će; vi​dje​le su se bi​je​le toč​ke pe​ru​ti pri ko​ri​je​-
nu. Osje​ćao se mi​ris talko​va pra​ha. Za​čeo se i hra​nio u ti​je​lu svo​je bje​lo​li​ke majke -
zbog čega? Da liže službe​ne prste što ga pre​zirno gla​de, da bi​jed​no gmi​že pred ne​-
kim simbo​lom. Euge​nea je hva​ta​la muč​ni​na.
- Ru​kujmo se, Gene - re​kao je mla​dić još jed​nom, tre​su​ći ispru​že​nim prsti​ma.
- Ne - re​kao je Euge​ne.
- Ti me ne mrziš, zar ne? - cvi​lio je G. T.
- Ne - re​kao je Euge​ne.
Na tre​nu​tak je osje​tio sa​mi​lost, sla​bost. Opraštao je jer je bilo potreb​no da se za​bo​-
ra​vi.
Euge​ne je ži​vio u ma​lom svi​je​tu, ali nje​go​ve su ru​še​vi​ne za nje​ga bile stvarnost.
Nje​go​ve su ne​vo​lje bile sitni​ce, ali im je uči​nak na nje​gov duh bio du​bok i zlo​ko​ban.
Po​vu​kao se du​bo​ko i pre​zirno u svo​ju će​li​ju. Bio je bez pri​ja​te​lja, pod bi​čem pre​zi​-
ra i po​no​sa. Sli​je​po se suprotstavljao sve​mu obič​nom uje​di​nje​nom ži​vo​tu oko sebe.
U toku te gorke i očajne je​se​ni Euge​ne je prvi put sreo Jima Tri​vetta.
Jim Tri​vett, sin bo​ga​tog uzga​ji​va​ča du​ha​na iz istoč​nog di​je​la drža​ve, bio je do​bro​-
ću​dan mlad vra​go​ljan od dva​de​set go​di​na. Bio je jak mo​mak, pri​lič​no pod​mukla
izgle​da, gru​bih istu​re​nih usta koja su bila mesna​ta i malo otvo​re​na, stalno oza​re​na la​-
kim opušte​nim smi​ješkom i zamrlja​na u kutu sme​đim du​hanskim so​kom. Imao je
pokva​re​ne zube. Kosa mu je bila svi​jetlosme​đa, suha i ne​po​korna: strša​la je u ve​li​-
kim ne​ured​nim ču​perci​ma. Obla​čio se po posljed​njem jefti​nom kri​ku užasne mode
toga vre​me​na: uske pri​ljub​lje​ne hla​če koje su završa​va​le je​dan pa​lac iznad oksford​-
skih ci​pe​la i tako otkri​va​le pa​lac za​tegnu​tih ča​ra​pa, po​dre​zan ka​put s po​ja​som pre​ko
sla​bi​na, ve​li​ki pru​gasti ovratnik od svi​le. Ispod ka​pu​ta no​sio je ši​rok džemper s ozna​-
ka​ma sred​nje ško​le.
Jim Tri​vett ži​vio je s ne​ko​li​ko dru​gih stu​de​na​ta iz svog za​vi​ča​ja u jed​noj pri​vatnoj
kući bli​zu gospo​đe Brad​ley, do za​pad​nih ulaznih vra​ta sve​uči​lišta. Če​ti​ri su se mla​di​-
ća radi si​gurnosti i dru​garstva za​jed​no zbi​li u dvi​je nepriklad​ne sobe s li​je​va​nim pe​-
ći​ma koje su ih pretje​ra​no suho zagri​ja​va​le. Oni su stalno vrši​li pripre​me za uče​nje,
ali ni​ka​da nisu uči​li: je​dan bi ozbiljno ušao objavlju​ju​ći da ga »sutra čeka pakle​ni
dan«, te bi za​po​čeo vrlo pažlji​ve pripra​ve za dugo takmi​če​nje s knji​ga​ma: pomnji​-
vo bi i spo​ro ši​ljio olovke, namještao svje​tiljku, pu​nio uža​re​nu peć, mi​cao sto​li​cu,
stavljao sje​ni​lo, čistio lulu, brižlji​vo je na​bi​jao du​ha​nom, pa​lio, po​no​vo pa​lio i
praznio, i na kra​ju, s izra​zom du​bo​kog olakša​nja, za​čuo ku​ca​nje na vra​ti​ma.
- Uđi u kuću, vrag je od​nio! - riknuo bi gosto​lju​bi​vo.
- Zdra​vo, Gene! Uzmi sto​li​cu i sje​di - reče Tom Grant. Bio je snažno gra​đen mo​-
mak, ne​ukusno obu​čen; imao je nisko čelo, crnu kosu i lju​baznu, glu​pu, ne​marnu na​-

313
rav.
- Vi ste ra​di​li?
- Da, k vra​gu! - vikne Jim Tri​vett. - Ja sam ra​dio kao kuč​kin sin.
- Bože! - reče Tom Grant okre​ću​ći se po​la​ko da ga pogle​da. - Mla​di​ću ti ćeš se
jed​nog dana ugu​ši​ti jed​nom od tih laži. - On po​la​ko i tužno stre​se gla​vom, a za​tim
nasta​vi kroz grub smi​jeh: - Kad bi sta​ri Tri​vett znao što ra​diš s nje​go​vim
novcem, pao bi na dupe.
- Gene! - reče Jim Tri​vett - koga đa​vo​la znaš o ovom prokle​tom engleskom?
- Što on ne zna o tome - reče Tom Grant - to bi mo​gao na​pi​sa​ti na po​le​đi​ni
poštanske marke. Sta​ri Sanford misli da si ga​dan, Gene.
- Mislio sam da imaš Torringto​na - reče Jim Tri​vett.
- Ne - reče Euge​ne - ni​sam bio do​voljno do​bar Englez. Mlad i si​rov. Pro​mi​je​nio
sam ga, hva​la bogu! Što zapra​vo že​liš, Jim? - pita on.
- Do​bio sam da na​pi​šem ne​ka​kav sastav. Ne znam o čemu da pi​šem - reče Jim Tri​-
vett.
- Što že​liš da ja či​nim? Da ga na​pi​šem umjesto tebe?
- Da - reče Jim Tri​vett.
- Piši sam svoj prokle​ti sastav - reče Euge​ne s izra​zom žesti​ne. - Ja ti ga neću na​pi​-
sa​ti. Po​mo​ći ću ako mogu.
- Kad ćeš do​pusti​ti da te Ži​la​vi po​ve​de u Exe​ter? - reče Tom Grant na​mi​gu​ju​ći
Jimu Tri​vettu.
Euge​ne po​crve​ni i obrambe​no od​go​vo​ri.
- Ja sam spre​man poći kad god hoće - reče ne​ra​do.
- Slu​šaj, Du​go​nja! - reče Jim Tri​vett uz opušten smi​je​šak. - Da li ti za​ista že​liš sa
mnom poći ili se samo pra​viš va​žan?
- Poći ću s to​bom! Re​kao sam ti da ću poći s to​bom! - reče Euge​ne lju​ti​to. Malo je
drhtao.
Tom Grant lu​ka​vo migne Jimu Tri​vettu.
- Od toga ćeš posta​ti muška​rac, Gene - reče on. - Od toga će ti si​gurno od​la​kavje​ti
gru​di. - On se nasmi​je, ne glasno ali ne​suspreglji​vo, tre​su​ći gla​vom kao da nešto po​-
tajno misli.
Opušte​ni smi​jeh Jima Tri​vetta se pro​ši​ri. On plju​ne u sanduk za drva.
- Bože! - reče. - Mislit će da je stiglo pro​lje​će kad ugle​da​ju Du​go​nju. Tre​bat će im
ljestve da dopru do nje​ga.
Tom Grant se pre​vi​jao od žesto​ka smi​je​ha.
- Bo​ga​mi, tre​bat će im! - reče.
- Onda, na čemu smo, Gene? - izne​na​da upi​ta Jim Tri​vett. - Jesi li za pokret? Su​-
bo​ta?

314
 - Meni od​go​va​ra! - reče Euge​ne.
Kad je oti​šao, oni su se žed​no smi​ja​li je​dan dru​go​me koji tre​nu​tak - za​do​voljni
oskvrni​te​lji čisto​će.
- Hej! - reče Tom Grant. - Ti to ne bi smio či​ni​ti, Ži​la​vi. Za​vo​diš deč​ka na stranpu​-
ti​cu.
- Neće mu ško​di​ti - reče Jim Tri​vett. - Do​bro će mu doći.
On obri​še usta nad​la​ni​com i na​ce​ri se.

- Če​kaj malo! - šapne Jim Tri​vett. - Mislim da je ov​dje.
Skre​nu​li su iz sre​dišta si​vog du​hanskog gra​da. Četvrt sata su hitro išli su​mornim
je​senskim uli​ca​ma i na​po​kon se spusti​li du​gim strme​ni​tim ko​lo​te​či​na​ma koje su ih
go​to​vo odve​le do pred​gra​đa kroz bi​je​du trošnih kuća. Bilo je to tri tjed​na pri​je Bo​ži​-
ća: maglo​vit zrak bio je ispu​njen le​de​nom pri​jetnjom. Vla​da​la je tu​rob​na ti​ši​na, po​re​-
me​će​na tek ti​him da​le​kim zvu​ci​ma. Zašli su u malu blatnja​vu uli​cu bez ploč​ni​ka, u
ko​joj su s obje stra​ne bile razba​ca​ne crnač​ke ko​li​be i pre​bi​va​lišta si​ro​mašnih bi​je​la​-
ca. Bio je to svi​jet stra​ća​ra. Uli​ca je bila ne​osvi​jetlje​na. Noge su im suho šuška​le po
opa​lom Ušću.
Za​usta​vi​li su se pred jed​no​katnom drve​nom ku​ćom. Iza spušte​nih žu​tih zavje​sa
gorje​la je mutna svi​je​ća ba​ca​ju​ći mrk pe​lud po maglo​vi​tu zra​ku.
- Če​kaj malo - reče Jim Tri​vett ti​him gla​som - provje​rit ću.
Čuli su se tra​lja​vi ko​ra​ci po lišću. Čas kasni​je po​ja​vi se je​dan crnac.
- Hej, John - reče Jim Tri​vett sko​ro ne​čujno.
- 'Bra​ve​će, gazda! - od​go​vo​ri crnac umorno ali istim to​nom.
- Tra​ži​mo kuću Lily Jo​nes - reče Jim Tri​vett. - Je li to ta?
- Da - reče crnac - to je.
Euge​ne se naslo​ni na drvo slu​ša​ju​ći tihi urotnič​ki razgo​vor. Glu​ha i na​pe​ta noć
omo​ta ga zlom pažlji​ve svjesnosti. Usne su mu bile hlad​ne i drhta​le su. On gurne
među njih ci​ga​re​tu i drhte​ći po​digne de​be​li ovratnik ogrta​ča.
- Zna li gospo​đi​ca Lily da ćete doći? - upi​ta crnac.
- Ne - reče Jim Tri​vett. - Pozna​ješ li je?
- Da - reče crnac. - Ja ću poći gore s vama.
Euge​ne je če​kao u sje​ni drve​ća dok su njih dvo​ji​ca otišla gore u kuću. Iz​bjegli su
ve​randu s pro​če​lja i pošli oko​lo na boč​nu. Crnac bla​go po​ku​ca na re​šetkasta vra​ta.
Uvi​jek su bi​va​la re​šetkasta vra​ta. Zašto?
On je če​kao oprašta​ju​ći se sam sa so​bom. Sta​jao je nad svo​jim ži​vo​tom, osje​ćao
je, s izmahnu​tom oštri​com ubo​ji​ce. Ne​razmrsi​vo je do vra​ta to​nuo u zaple​ta​je. Spa​sa
nije bilo.
Iz kuće se čula sla​ba zatvo​re​na buka: gla​so​vi i smi​jeh, i škri​pav pro​mu​kao zvuk

315
sta​rog gra​mo​fo​na. Zvuk je naglo prestao kad je crnac po​ku​cao: po​ha​ba​na kuća izgle​-
da​la je kao da slu​ša. Tren kasni​je šarka je kri​omi​ce za​cvi​li​la: ulo​vio je tih sme​-
ten šum ženskog gla​sa. Tko je to? Tko?
Posli​je toga Jim Tri​vett se vra​ti k nje​mu i mirno reče:
- U redu je, Gene. Dođi.
Pa gume nešto sitni​ša crncu u ruku i zahva​li mu se. Euge​ne časkom pogle​da crnu
ši​ro​ku pri​jaznost lica toga čovje​ka. Nje​go​ve hlad​ne udo​ve prožme blje​sak topli​ne.
Crni je svod​nik oba​vio svoj po​sao revno i lju​bazno: iznad nji​ho​vih kuplje​nih ne​-
ljupkih lju​ba​vi le​ža​la je topla sje​na nje​go​ve naklo​nosti.
Oni se tiho popnu pu​teljkom, za​ko​ra​če dvi​je ili tri ste​pe​ni​ce i uđu kroz re​šetkasta
vra​ta. Kraj njih je sta​ja​la jed​na žena i pri​drža​va​la ih da budu otvo​re​na. Kad su ušli,
čvrsto ih je zatvo​ri​la. Za​tim su pre​si​jekli mali tri​jem i ušli u kuću.
Našli su se u ti​jesnom hod​ni​ku koji je pre​po​lavljao kuću po ši​ri​ni. Za​dimlje​na svi​-
je​ća s uvrnu​tim sti​je​njem ba​ca​la je pri​gu​šen krug u tamu. Stu​be bez prostirke vo​di​le
su na kat. Bila su po dvo​ja vra​ta li​je​vo i desno, te raskloplji​va vje​ša​li​ca na ko​joj
je vi​sio izli​zan muški še​šir od pusta.
Jim Tri​vett od​mah zagrli ženu, ce​re​ći se i hva​ta​ju​ći je za gru​di.
- Zdra​vo, Lily - reče on.
- Bože! - Ona se su​ro​vo smi​ja​la i da​lje bu​lji​la u Euge​nea, ču​de​ći se što je to si​rište
noći uba​ci​lo u nje​nu kuću. A za​tim se okre​ne Jimu Tri​vettu i kroz pro​mu​kao smi​jeh
reče:
- Smi​luj mi se bože! Koja god ga žena do​bi​je, mo​rat će mu malo po​dre​za​ti te noge.
- Meni bi bilo dra​go da ga vi​dim s Thelmom - reče Jim Tri​vett smi​je​še​ći se.
Lily Jo​nes se pro​muklo smi​ja​la Desna se vra​ta otvo​re i Thelma, mala žena krhke
gra​đe, iza​đe pra​će​na šupljim prostač​kim hi​ho​tom. Jim Tri​vett je srdač​no zagrli.
- O moj bože! - reče Thelma tankim gla​som. - Što je ovo? - Ona istu​ri oštro pti​čje
lice i be​zo​brazno poč​ne pro​uča​va​ti Euge​nea.
- Do​veo sam ti no​vog lje​po​ta​na, Thelma - reče Jim Tri​vett.
- Zar to nije najta​nji mo​mak što si ga ikad vi​dje​la? - reče Lily Jo​nes bezlič​no. -
Ko​li​ko si vi​sok, sine? - doda obra​ća​ju​ći se nje​mu pri​jaznim ote​za​njem.
On malo ustukne.
- Ne znam - reče. - Mislim šest i tri.
- Viši je! - reče Thelma uvje​re​no. - Vi​sok je se​dam sto​pa ili sam ja lažlji​vi​ca.
- Nije se mje​rio od prošlog tjed​na - reče Jim Tri​vett. - Ne može zato jamči​ti.
- On je i mlad - reče Lily po​zorno ga motre​ći. - Ko​li​ko ti je go​di​na, sine?
Euge​ne okre​ne bli​je​do lice u stra​nu, ne​odre​đe​no.
- Pa, zagrakće - otpri​li​ke ...
- Sad je u osamna​estoj - reče Jim Tri​vett oda​no. - Ne bri​ni za nje​ga. Du​go​nja

316
pozna​je sve čvo​ro​ve, u redu je. Pra​vi je me​dvjed. Ne bih se s vama ša​lio. Pro​šao je
on to.
- Ne izgle​da mi to​li​ko star - reče Lily sumnji​ča​vo. - Kad mu pogle​dam lice, ne bih
mu dala više od petna​est. Zar nema malo lice, a? - upi​ta ti​him za​ču​đe​nim gla​som.
- To mi je je​di​no koje imam - reče Euge​ne lju​ti​to. - Žao mi je što ga ne mogu za​-
mi​je​ni​ti za veće.
- Izgle​da tako smi​ješno kad strši čak gore iznad tebe - nasta​vi ona strplji​vo.
Thelma je oštro gurne laktom.
- To je zato što ima ve​lik kostur - reče ona. - Du​go​nja je u redu. Kad poč​ne ispu​-
nja​va​ti te kosti i sla​ga​ti meso, bit će kršan muška​rac. Bit ćeš ve​li​ki za​vod​nik, to je si​-
gurno, Du​go​nja - reče ona hra​pa​vo i uhva​ti ga za hlad​nu ruku ste​žu​ći je. U nje​mu se
duh, nje​gov stra​nac, ža​losno okre​ne na stra​nu. O bože! Ovo ću pamti​ti, po​misli.
- Pa onda - reče Jim Tri​vett - da kre​ne​mo. - On po​no​vo zagrli Thelmu. Lju​bavnič​ki
su šeprtlji​li.
- Ti pođi gore, sine - reče Lily. - Ja ću za​čas doći. Vra​ta su otvo​re​na.
- Vi​di​mo se kasni​je, Gene - reče Jim Tri​vett. - Po​ka​ži im, mla​di​ću.
On dje​ča​ka gru​bo prigrli jed​nom ru​kom i uđe u sobu sli​je​va s Thelmom.
Euge​ne se po​la​ko popne uza škri​pa​ve stu​be i uđe u sobu s otvo​re​nim vra​ti​ma.
Uža​re​na hrpa uglje​na gorje​la je u ka​mi​nu bez pla​me​na. On ski​ne še​šir i svu​če ogrtač
i baci ih pre​ko drve​ne poste​lje. Za​tim na​pe​to sjed​ne u lju​ljaljku i nagne se napri​-
jed izla​žu​ći drhta​ve prste topli​ni. Nije bilo svjetla osim s uglje​na, ali je pri tom ne​-
jasnom stalnom ti​nja​nju mo​gao za​mi​je​ti​ti ružne zid​ne ta​pe​te s ve​li​kim mrlja​ma od
pro​kišnja​va​nja koje su se tu i tamo ljušti​le u su​him po​de​ra​nim svi​ci​ma. Sje​dio je
mirno pognut, ali je s vre​me​na na vri​je​me žesto​ko drhtao kao u grozni​ci. Zašto sam
ov​dje? Ovo ni​sam ja, mislio je.
Tada za​ču​je po​la​ga​ni teški ženski ko​rak na stu​ba​ma: ušla je u popla​vi svjetla no​se​-
ći svi​je​ću ispred sebe. Ona metne svi​je​ću na stol i uvrne sti​jenj. Sad ju je mo​gao
jasni​je vi​dje​ti. Lily je bila se​ljanka sred​njih go​di​na, ši​ro​ka, teška i nez​dra​vo meka.
Nje​no glatko se​ljač​ko lice bilo je pro​ša​ra​no fi​nim čipka​ma bora oko usta i oči​ju kao
da je mno​go ra​di​la na suncu. Ima​la je bujnu crnu i gru​bu kosu. Bila je bi​je​lo napra​-
ha​na talkom. No​si​la je be​zo​blič​nu odje​ću od pa​muč​ne tka​ni​ne, ši​ro​ku i bez po​ja​sa.
Bila je obu​če​na kao do​ma​ći​ca, ali je udo​vo​lji​la svom zva​nju crve​nim svi​le​nim ča​ra​-
pa​ma i crve​nim puste​nim pa​pu​ča​ma opši​ve​nim krznom, u ko​ji​ma je klipsa​la ravnih
ta​ba​na.
Žena za​bra​vi vra​ta i okre​ne se ka ka​mi​nu gdje je sada dje​čak sta​jao. On je zagrli s
grozni​ča​vom že​ljom mi​lu​ju​ći je du​gim nervoznim ru​ka​ma. Ne​od​luč​no sjed​ne u lju​-
ljaljku i nespretno je pri​vi​ne k svo​jim ko​lje​ni​ma. Udi​je​li​la mu je po​ljupce sa stid​lji​-
vom i hlad​nom čed​nošću pro​vinci​jalne kurve odvra​ća​ju​ći usta u stra​nu. Za​drhta​la je

317
kad su je takle nje​go​ve hlad​ne ruke.
- Hla​dan si kao led, sine - reče ona. - Što ti je?
Po​če​la ga je trti s gru​bom pro​fe​si​onalnom ne​la​god​nošću. Čas kasni​je ona nestrplji​-
vo usta​ne.
- Poč​ni​mo - rekla je. - Gdje je moj no​vac?
On joj gurne dvi​je zgužva​ne novča​ni​ce u ruku.
Za​tim legne kraj nje. Drhtao je, mli​tav i ne​mo​ćan. Iz nje​ga je bila iščezla strast.
U ka​mi​nu se uru​ša​vao na​ba​ca​ni ugljen. Umi​ra​lo je izgub​lje​no svi​jetlo čudo.

Kad je si​šao niza stu​be, u hod​ni​ku je na​šao Jima Tri​vetta kako ga čeka drže​ći
Thelmu za ruku. Lily ih je tiho izve​la, na​kon što je vi​ri​la kroz re​šetke u maglu i
osluški​va​la koji ča​sak.
- Tiho - pro​šapta​la je - pre​ko puta je neki čovjek. U posljed​nje nas vri​je​me nad​gle​-
da​ju.
- Do​đi​te opet, mangu​pi - mrmlja​la je Thelma stišću​ći mu ruku.
Izašli su tiho i nježno ga​zi​li dok se nisu do​ko​pa​li ceste. Magla je bila gušća: zrak
je bio za​si​ćen ujed​lji​vom vla​gom.
Pod sja​jem ulič​ne svje​tiljke na uglu Jim Tri​vett odahne s glasnim olakša​njem i
odvažno kre​ne da​lje.
- K vra​gu! - reče. - Mislio sam da ni​kad ne​ćeš doći. Što si to po​ku​ša​vao uči​ni​ti s
jad​nom že​nom, Du​go​nja? - Za​tim, pri​mi​je​tivši dje​ča​ko​vo lice, brzo doda s toplim za​-
ni​ma​njem: - Što je Gene? Ne osje​ćaš se do​bro?
- Če​kaj malo! - reče Euge​ne muklo. - Bit će do​bro!
On se pri​makne rubu ceste i pob​lju​je u ja​rak. Za​tim se uspra​vi bri​šu​ći usta rupči​-
ćem.
- Kako se osje​ćaš? - upi​ta Jim Tri​vett. - Bo​lje?
- Da - reče Euge​ne - sad je sve u redu.
- Zašto mi nisi re​kao da ti je zlo? - reče Jim Tri​vett pri​je​korno.
- Izne​na​da me uhva​ti​lo - reče Euge​ne. Pa od​mah doda: - Mislim da je nešto bilo u
hra​ni što sam je ve​če​ras jeo kod prokle​tog Grka.
- Ja sam se do​bro osje​ćao - reče Jim Tri​vett. - Ša​li​ca kave će te smi​ri​ti - doda on s
ve​se​lim uvje​re​njem.
Po​la​ko su se pe​nja​li uz bri​jeg. Svjetlost iz žmirka​vih svje​tiljki na uglo​vi​ma pa​da​la
je s bli​je​dim zu​re​njem po pro​če​lji​ma sa​blasnih kuća.
- Jim - reče Euge​ne na​kon ča​so​vi​te stanke.
- Da. Što je?
- Ne​moj pri​ča​ti da mi je pozli​lo - reče on nespretno.
Jim Tri​vett se za​ču​đe​no zagle​da u nje​ga.

318
 - Zašto ne? To nije ništa - reče. - Pa što, sva​ko​me može lako pozli​ti.
- Da, znam. Ali bi mi dra​že bilo da ne pri​čaš.
- Oh, u redu. Neću. I zašto bih? - reče Jim Tri​vett. Euge​nea je pro​go​nio vlasti​ti
izgub​lje​ni duh: znao je da ga više neće vra​ti​ti. Tri dana je iz​bje​ga​vao sva​ko​ga: osje​-
ćao je da je žig gri​je​ha bio na nje​mu. Oda​va​la ga je sva​ka kretnja, sva​ka ri​ječ. Po​na​-
ša​nje mu je posta​lo iza​zovni​je, poz​drav ži​vo​tu nepri​jazni​ji. Još tješnje se spleo s Ji​-
mom Tri​vettom izvla​če​ći tužno za​do​voljstvo iz nje​go​va oda​nog gru​bog hva​lje​nja.
Nje​go​va ne​za​do​vo​lje​na že​lja po​če​la je izno​va bukta​ti: na​dvla​da​la je nje​go​vo tje​lesno
gnu​ša​nje i do​ča​ra​la nove sli​ke. Na kra​ju tjed​na po​no​vo je oti​šao u Exe​ter, ali sam.
Osje​ćao je da više nije imao što izgu​bi​ti. Ovo​ga je puta potra​žio Thelmu.

Kad je za Bo​žić po​šao kući, pre​po​ne su mu bile crne od šuge. Ve​li​ka se drža​va
pro​te​za​la kao gol div ispod olovnih ispa​ri​na s neba. Vlak je grmio pre​ko vi​so​kog
uspo​na na Pi​ed​mont: dok je on noću le​žao u teškom bo​lesnom snu, vlak je pu​zao
u ve​li​ku pla​ninsku tvrđa​vu. Kroz maglu je slu​tio nje​zi​nu vjetro​vi​tu gro​ma​du i sive
šume. Ispod mosto​va je vi​ju​ga​la bi​je​la nit vode izme​đu smrznu​tih oba​la, tiha kao
san. Srce mu je oživje​lo u sa​blasnoj pla​ninskoj vječ​nosti. On je bio gorštak. Ali kad
je u zoru iza​šao iz va​go​na s go​mi​lom stu​de​na​ta, po​no​vo mu je oživje​la po​tište​nost.
Sku​pi​na trošnih zgra​da kraj ko​lo​dvo​ra izgle​da​la je jad​no, jad​ni​je nego ikad pri​je.
Iznad sta​nič​ne za​ravni, bre​go​vi s jefti​nim na​ni​za​nim ku​ća​ma bili su nepri​rod​no bli​zi
kao pri​vi​đe​nje. Mirni Trg izgle​dao je kao da se zbio za vri​je​me nje​go​va izbi​va​nja, a
kad je si​šao iz tramva​ja i spuštao se uli​com pre​ma Dixi​elandu, či​ni​lo mu se da je di​-
vovskim ko​ra​ci​ma svla​da​vao uda​lje​nosti u gra​du-igrač​ki.
Bo​žić je bio siv i stu​den. Nije bilo He​len da mu pru​ži topli​ne. Gant i Eli​za osje​ća​li
su te​go​bu nje​zi​ne od​sutnosti. Ben je do​la​zio i od​la​zio kao utva​ra. Luke nije do​šao
kući. A on je bio bo​lestan, osra​mo​ćen i izgub​ljen.
Nije znao kamo bi se djeo. Noću je ko​ra​čao po hlad​noj sobi i mrmljao, dok se za​-
bri​nu​to Eli​zi​no lice ne bi po​ja​vi​lo iznad nje​zi​na ogrta​ča. Otac mu je bio nježni​ji i sta​-
ri​ji nego ika​da; vra​ti​le su mu se patnje. Bio je od​su​tan i ža​lostan. Površno je razgo​va​-
rao sa si​nom o ko​le​džu. Euge​neu je zasta​jao go​vor u grlu. Pro​mu​cao je ne​ko​li​ko od​-
go​vo​ra i po​bje​gao od kuće i go​log stra​ha u Ganto​vim oči​ma. Da​nju i noću ne​umorno
je ho​dao tru​de​ći se da za​gospo​da​ri svo​jim stra​hom. Mislio je da se raspa​da od
gube. I ništa se nije moglo uči​ni​ti nego istru​nu​ti. Li​je​ka nije bilo. Jer tako su ga na​-
uči​li mo​ra​listi u mla​dosti.
Lu​tao je u besciljnom oča​ju, nespo​so​ban da i na tre​nu​tak smi​ri nespo​kojne udo​ve.
Po​peo se na istoč​ne bre​go​ve što su se di​za​li iznad crnač​ke četvrti. Zimsko se sunce
pro​bi​ja​lo kroz maglu. Do​lje na li​va​da​ma i gore na pla​ni​na​ma sunče​vo je svjetlo pa​-
da​lo na zemlju kao mli​je​ko.

319
 Sta​jao je i pro​matrao. Tra​čak nade pro​bio se kroz crni​nu nje​go​va duha. Poći ću
bra​tu, po​mislio je.
Bena je na​šao u kre​ve​tu u uli​ci Wo​od​son kako puši. Zatvo​rio je vra​ta i za​tim se
divlje obazreo kao da je u ka​ve​zu.
- Za ime božje! - kriknuo je Ben lju​ti​to. - Jesi li po​lu​dio? Što te je spo​pa​lo?
- Ja sam - ja sam bo​lestan! - pro​mu​cao je.
- Što se do​go​di​lo? Gdje si bio? - upi​tao je oštro Ben. Pri​dignuo se i sjeo u kre​ve​tu.
- Bio sam s jed​nom ženskom - reče Euge​ne.
- Sje​di, Gene - reče Ben mirno, tre​nu​tak kasni​je. - Ne​moj biti bu​da​la. Od toga ne​-
ćeš umri​je​ti, znaš. Kad se to do​go​di​lo?
Dje​čak istra​bu​nja svo​ju ispo​vi​jed.
Ben usta​ne i obu​če se.
- Ide​mo - reče - posje​tit ćemo Mc Gu​irea.
Dok su išli u grad, on je po​ku​šao razgo​va​ra​ti, izra​ža​va​ju​ći se u te​pa​vim i ne​su​-
vislim na​le​ti​ma.
- Ova​ko je bilo - po​čeo je - da sam znao, ali u to vri​je​me ni​sam znao - na​ravno,
znam da je moja greška jer...
- O, za boga mi​lo​ga! - reče Ben nestrplji​vo. - Za​ve​ži! Ne že​lim o tome slu​ša​ti. Ni​-
sam ja tvoj anđeo ču​var, do đa​vo​la!
Vi​jest je bila utješlji​va. To​li​ko mno​go lju​di, na​kon što pad​ne​mo u ne​mi​lost, to
jesu.
Po​pe​li su se u ši​ro​ki mrač​ni hod​nik Li​ječ​nič​kog doma koji je oštro uzbu​đi​vo mi​ri​-
som li​je​ko​va. Mc​Gu​ire​ovo pred​sob​lje bilo je prazno. Ben za​ku​ca na unu​tarnja vra​ta.
Mc​Gu​ire ih otvo​ri: on smakne vlažnu ci​ga​re​tu koja mu se za​li​je​pi​la na de​be​lu usnu
da ih poz​dra​vi.
- Zdra​vo, Ben. Zdra​vo, mali! - za​re​ži on ugle​davši Euge​nea. - Kad si se vra​tio?
- On misli da umi​re od ne​za​ustavlji​ve su​ši​ce, Mc​Gu​ire - reče Ben za​ba​civši gla​vu.
- Vi mu možda mo​že​te ne​ka​ko pro​du​lji​ti ži​vot.
- Što je, mali? - reče Mc​Gu​ire.
Euge​ne pro​gu​ta plju​vač​ku uvi​ja​ju​ći po​mo​dre​lo lice.
- Ako ne​ma​te ništa pro​tiv - zakri​ješti - pogle​dajte sami. - Za​tim se očajnič​ki okre​-
ne bra​tu. - Ti osta​ni ov​dje. Ne že​lim da bu​deš sa mnom.
- Ja ne bih ni po​šao s to​bom - reče Ben mrko. - Imam i svo​jih ne​vo​lja dosta.
Euge​ne kre​ne za krupnom spo​do​bom Mc​Gu​irea u ordi​na​ci​ju. Mc​Gu​ire zatvo​ri
vra​ta i tro​mo sjed​ne za svoj ne​ure​dan stol.
- Sje​di, mali - na​re​di on - i reci mi o čemu se radi. - On za​pa​li ci​ga​re​tu i vješto je
za​li​je​pi za obje​še​nu vlažnu usnu. Za​tim po​zorno pogle​da dje​ča​ka i pri​mi​je​ti nje​go​vo
zgrče​no lice.

320
 - Ne mo​raš žu​ri​ti, mali - reče lju​bazno - i sa​be​ri se. Bilo što bilo, vje​ro​jatno nije
tako strašno kako ti misliš.
- Ova​ko je bilo - poče Euge​ne ti​him gla​som. - Napra​vio sam grešku. Ja to znam.
Rado ću se po​dvrći li​je​če​nju. Ja se ne opravda​vam zbog ono​ga što se de​si​lo - glas
mu je naglo rastao; pri​di​gao se iz sto​li​ce i po​čeo oštro uda​ra​ti po ne​ured​nom sto​lu.
- Ja ni​ko​ga ne kri​vim. Da li to ra​zu​mi​je​te?
Mc​Gu​ire po​la​ko okre​ne zbu​nje​no pje​ga​vo lice pre​ma svom pa​ci​jentu. Vlažna mu
je ci​ga​re​ta smi​ješno visje​la iz po​lu​otvo​re​nih usta.
- Da li ra​zu​mi​jem - što? - reče on. - Slu​šaj, Gene: koga to vra​ga tra​bu​njaš? Ja ni​-
sam Sherlock Holmes, znaš. Ja sam tvoj li​ječ​nik. Istre​si što imaš!
- Ono što sam ja uči​nio - reče on dra​ma​tič​no - uči​ni​le su ti​su​će dru​gih. Oh, ja
znam da se mno​gi pra​ve da nisu. Ali jesu! Vi ste li​ječ​nik - vi to zna​te. I lju​di iz vi​so​-
kog društva. Ja sam je​dan od onih koji ne​ma​ju sre​će. Mene su uhva​ti​li. Zašto sam
ja lo​ši​ji nego oni? Zašto - nasta​vi on go​vornič​ki.
- Mislim da sam shva​tio na što ci​ljaš - reče Mc​Gu​ire suho.
- Daj da vi​dim, mali.
Euge​ne grozni​ča​vo poslu​ša i nasta​vi dekla​mi​ra​ti.
- Zašto bih ja no​sio žig zbog ono​ga što dru​gi ne​kažnje​no čine? Li​cemje​ri - go​mi​la
prokle​tih, prlja​vih, cmiz​dra​vih li​cemje​ra, eto što su oni. Dvostru​ki mo​ral! Ha! Gdje
je tu pravda, gdje je tu čast? Zašto da mene optu​žu​ju za ono što lju​di iz vi​so​-
kog društva...
Mc​Gu​ire po​digne gla​vu na​kon kri​tič​kog ispi​ti​va​nja i ko​mič​no za​re​ži.
- Tko te optu​žu​je? Ti misliš da si prvi koji je ikad upao u ovu vrstu ne​vo​lje, zar
ne? Uosta​lom, s to​bom je sve u redu.
- Vi me - vi me mo​že​te izli​je​či​ti? - upi​ta Euge​ne.
- Ne. Ti si ne​izlje​čiv, mali! - reče Mc​Gu​ire. On na​črč​ka ne​ko​li​ko hi​je​rogli​fa na re​-
ceptnom blo​ku. - Daj to lje​karni​ku – reče - i od​sad malo pri​pa​zi s kim se dru​žiš. Lju​-
di iz vi​so​kog društva, a? - iske​si se on. - Dakle tamo si bio?
Ve​li​ki te​ret krvi i suza potpu​no je pao s dje​ča​ko​va srca; bio je omamlje​no ve​seo,
po​lusvjestan samo bu​ji​ce svo​jih ri​je​či.
Otvo​rio je vra​ta i iza​šao u pred​sob​lje. Ben brzo i nervozno usta​de.
- Onda - reče on - ko​li​ko mu je još osta​lo ži​vo​ta? - Pa doda ozbiljno, ti​him gla​som:
- S njim je sve u redu, je li?
- Ne - reče Mc​Gu​ire - ja mislim da je malo uda​ren. Ali - svi ste vi uda​re​ni.
Kad su izašli na uli​cu, Ben reče:
- Jesi li išta jeo?
- Ne - reče Euge​ne.
- Kad si zad​nji put jeo?

321
 - Ju​čer u neko doba - reče Euge​ne. Ne sje​ćam se.
- Bu​da​lo ble​sa​va! - promrmlja Ben. - Hajde - ide​mo jesti.
Za​mi​sao je bila vrlo privlač​na. Svi​jet je bio ugod​no oku​pan mli​ječ​nom svjetlošću
zimskog sunca. Grad se za​čas pro​bu​dio iz zimskog mrtvi​la po​taknut blagda​ni​ma i
do​laskom stu​de​na​ta: ploč​ni​ci​ma su klju​ča​le tople hitre stru​je ži​vo​ta. Ho​dao je
uz Bena du​gač​kim ko​ra​ci​ma ne​mo​ćan da suzbi​je na​va​lu ve​se​lja koje je u nje​mu raslo
kao kva​sac. Na​po​kon, kad je ušao u pro​metnu ave​ni​ju, nije se više mo​gao suz​drža​ti:
vi​so​ko je posko​čio u zrak i ushi​će​no vrisnuo:
- Ju-hu​uuu!
- Glu​pa​ne je​dan! - vikne Ben oštro. - Jesi li po​lu​dio?
On se žesto​ko namršti, a za​tim se okre​ne buč​nim pro​lazni​ci​ma s la​ga​nim smi​-
ješkom.
- Drži ga, Ben! - do​ba​ci Jim Pollock. Bio je strašno ma​len čovjek, bli​jed i nasmi​je​-
šen, crna brka, glavni sla​gar i so​ci​ja​list.
- Da mu od​si​je​češ ta vražja ve​li​ka sto​pa​la - reče Ben - od​le​tio bio kao ba​lon.
Ušli su u ve​li​ki novi resto​ran i sje​li za je​dan stol.
- Što že​li​te? - upi​ta ko​no​bar.
- Ša​li​cu kave i ko​mad pite s me​som'- reče Ben.
- I meni isto to - reče Euge​ne.
- Jedi! - reče Ben stro​go. - Jedi!
Euge​ne za​mišlje​no sta​ne pro​uča​va​ti je​lovnik.
- Do​ne​si​te mi po​ha​ni te​le​ći odre​zak s uma​kom od rajči​ca, - reče - i po​seb​no prže​ne
krumpi​re, ta​njur mrkve i gra​ha s vrhnjem i vru​ći dvo​pek. I ša​li​cu kave.
Euge​neu se opet vra​ti​lo srce. Vra​ti​lo mu se si​lo​vi​to i ne​ma​mo, s vi​le​njač​kom
divlji​nom. Osta​tak blagda​na pro​veo je u smi​onom po​ni​ra​nju u ži​vahnu gužvu gdje je
odvažno ali pristojno gle​dao žene i dje​vojke. One su izne​na​da nikle iz su​morne i
puste zime kao divni cvje​to​vi. Bio je čeznutljiv i sam. Strah je zmaj koji živi u go​mi​-
la​ma i to hrpi​mi​ce. Teško da on živi među lju​di​ma koji sa​mu​ju. Osje​ćao se slo​bo​dan,
od oča​ja​nja nije osta​lo ni najma​njeg tra​ga.
Oslo​bo​đen i sam pro​matrao je oko sebe s naslu​će​nom odvo​je​nošću sve čime se
vla​da na svi​je​tu i čime vla​da svi​jet. Ži​vot mu je vi​sio na dohvat ruke kao ču​dan i go​-
rak plod. Oni - ve​li​ko krdo zbi​je​no iza ogra​de da se zgri​je i zašti​ti - mogli su ga jed​-
nog dana ulo​vi​ti i usmrti​ti: on je po​mislio da će oni to i uči​ni​ti.
Ali on se sada nije bo​jao - bio je za​do​vo​ljan, samo kad bi bitka mogla do​ni​je​ti plo​-
da. Zu​rio je u go​mi​lu pogle​dom koji je no​sio znak nje​go​ve opasnosti, tra​že​ći ono​ga
koga bi mo​gao po​že​lje​ti i uze​ti.

Na sve​uči​lište se vra​tio otpo​ran na mo​mač​ko po​dru​gi​va​nje: u vru​ćim ze​le​nim spa​-

322
va​ćim ko​li​ma sja​ti​li su se oko nje​ga s buč​nim pec​ka​njem, ali su smjesta ustuknu​li
kad ih je on pre​zirno do​če​kao.
Do​šao je i kraj nje​ga sjeo Tom French ko​je​mu se li​je​po lice za​odje​lo u tvrdu
drskost novca. Pra​tio ga je nje​gov dvorski lakrdi​jaš, Roy Duncan, rob koji je pisku​ta​-
vo gru​bo ko​ko​da​kao.
- Zdra​vo, Gant - reče Tom French hra​pa​vo. - Jesi li bio u Exe​te​ru u posljed​nje vri​-
je​me? - Mršte​ći se on na​migne na​ce​re​nom Royu.
- Da - reče Euge​ne - bio sam tamo ne​davno i sad opet idem tamo. A što se to tebe
tiče, French?
Po​ra​žen ovim ja​kim iza​zo​vom, bo​ga​ta​šev sin uzmakne.
- Mi smo čuli da za​la​ziš među njih, Gene - reče Roy Duncan ko​ko​da​ču​ći.
- Tko su to mi? - reče Euge​ne. - Tko su to oni?
- Kažu - reče Tom French - da si čist kao ka​na​li​za​ci​ja.
- Bude li mi tre​ba​lo čišće​nje - reče Euge​ne - uvi​jek mogu upotri​je​bi​ti 'Zlatne bli​-
zance’, zar ne? French i Duncan, 'Zlatni bli​zanci’ - koji ni​kad ništa ne rade.
Sku​pi​na nasmi​ja​nih stu​de​na​ta, mla​dih nepristra​nih drzni​ka što su se iznad njih
oku​pi​li na sje​da​li​ma spri​je​da i stra​ga, glasno se ce​ri​la.
- Tako je! Tako je! Reci im, Gene! - reče Zeno Coc​hran meko. Bio je to vi​sok dva​-
de​se​to​go​dišnjak, vi​tak i sna​žan, sta​sit kao trka​ći konj. Pre​nio je loptu osamde​set
jarda pro​tiv vjetra za pe​har Yale. Bio je li​jep mo​mak, ljupka i meka gla​sa, s ne​ustra​-
ši​vom ple​me​ni​tošću sporta​ša.
Zbu​njen i ljut, Tom French reče razmetlji​vo i tupo:
- Nitko meni ne može ništa reći. Ja sam ne​uhvatljiv. Nitko o meni ništa ne zna.
- Ho​ćeš reći - reče Euge​ne - svatko o tebi zna​de sve, ali nitko ne želi da išta zna o
tebi.
Go​mi​la se smi​ja​la.
- O-hooo! - klikne Jimmy Re​vell.
- Što ka​žeš na to, Tom? - upi​ta on iza​zi​vač​ki. Bio je vrlo ni​zak i buc​mast, sin sto​la​-
ra, na​pad​no marljiv pro​bi​ja​ju​ći se kroz ko​ledž na razli​či​te na​či​ne. Vo​lio je za​dirki​va​ti
i gnja​vi​ti, na​la​ze​ći opravda​nja za prosto​tu i zlo​bu u lažnim i glasnim ša​la​ma.
Euge​ne se mirno okre​ne Tomu Frenc​hu. - Presta​ni! - reče. - Ne​moj da​lje, jer dru​gi
slu​ša​ju. Mislim da nije smi​ješno. Ne svi​đa mi se to. Ni ti mi se ne svi​đaš. Že​lim da
me sada osta​viš na miru. Jesi li me čuo?
- Ide​mo - reče Roy Duncan usta​ju​ći - osta​vi ga na miru, Tom. On ne može shva​ti​ti
šalu. On stva​ri uzi​ma pre​vi​še ozbiljno.
Oni ga na​puste. Ne​uzne​mi​ren i s olakša​njem on okre​ne lice pre​ma prostra​noj
pustoj zemlji, koja je bila siva i ostarje​la u že​ljeznom stisku zime.

323
 Zima je završa​va​la. Smrznu​ta susnježna zemlja po​če​la mekša​ti od ju​go​vi​ne i kiše.
Grad​ske i sve​uči​lišne sta​ze posta​le prlja​vi jarci bla​ta i bljuzga​vi​ce. Pa​da​la je stu​de​na
kiša: izbi​la je tra​va u ze​le​nim mokrim bu​se​ni​ma. On je srljao pu​teljci​ma ska​ču​ći
kao klo​kan, zaska​ku​ju​ći se vi​so​ko do do​njih gra​na da zu​bi​ma od​gri​ze pro​pu​pa​le hvo​-
je. Glasno je kliktao iz grla, njištao kenta​urskim kri​kom čovje​ka ili ži​vo​ti​nje, po​ku​-
ša​va​ju​ći raste​re​ti​ti obre​me​nje​no srce jed​nim praskom muke i ve​se​lja i strasti. Dru​gi
bi put gu​ra​vo ho​dio pri​tisnut ne​bro​ji​vim te​go​vi​ma utru​đe​nosti i klo​nu​ća.
Po​re​me​tio mu se ti​jek sati, izgu​bio je osje​ćaj za vri​je​me, nije imao re​do​vi​ta
razdob​lja spa​va​nja, rada i za​ba​ve, iako je vjerno po​ha​đao pre​da​va​nja i jeo pri​lič​no
re​dovno, jer su ga na to si​li​le satni​ce u bla​go​va​lištu i svra​tištu. Hra​na je bila izo​bilna
i priprosta, masna i loše ku​ha​na. Bila je vrlo jefti​na: u sve​uči​lišnoj menzi dva​na​est
do​la​ra mje​seč​no, u svra​tištu petna​est. U menzi je jeo je​dan mje​sec: nje​go​vo po​ima​-
nje hra​ne bilo je pre​du​bo​ko i pre​inte​li​gentno da bi du​lje iz​držao. Menza je bila u ve​-
li​koj si​voj kući od bi​je​lih ope​ka. Službe​no se zva​la Stiggins Hali, ali su joj stu​denti
dali opisni​ji pri​dje​vak - Svi​njac.
Ne​ko​li​ko je puta po​ho​dio He​len i Hugha Barto​na. Živje​li su tri​de​set pet mi​lja da​le​-
ko, u glavnom gra​du drža​ve Syd​neyu. To je bio pospan grad od tri​de​set ti​su​ća sta​-
novni​ka, s ti​him lisna​tim ploč​ni​ci​ma i okruglim Trgom u sre​dištu sa zra​kastim uli​ca​-
ma. Na po​četku glavne uli​ce, na​suprot vi​jeć​ni​ci, u sme​đoj iz​bli​je​dje​loj zgra​di od ka​-
me​na pokri​ve​noj li​ša​jem, bio je jeftin ho​tel - najve​ći i na​jozlogla​še​ni​ji bordel u gra​-
du. Bila su ta​ko​đer tri pripremna ko​le​dža za dje​vojke.
Barto​no​vi su iznajmi​li stan u jed​noj sta​roj kući u uli​ci iznad Gu​verne​ro​ve pa​la​če.
Živje​li su u tri ili če​ti​ri sobe u pri​zemlju.
U taj Syd​ney je Gant bio do​šao kao mla​dić iz Balti​mo​rea na svom spo​rom po​tu​ca​-
nju Ju​gom. U Syd​neyu je on po​čeo prvi po​sao i zbog gu​bitka svog prvog ulo​ga za​-
uvi​jek zamrzio imo​vi​nu. U Syd​neyu se sreo i ože​nio posve​će​nom Cynthi​jom, su​ši​ča​-
vom usi​dje​li​com koja je umrla dvi​je go​di​ne na​kon nji​ho​va vjenča​nja.
Pro​go​nio ih je ve​li​ki duh nji​ho​va oca: leb​dio je iznad gra​da, iznad za​bo​ra​va go​di​na
koji otplahnju​je i bri​še sve naše tra​go​ve.
Za​jed​no su tu​ma​ra​li spo​red​nim uli​ca​ma dok na​po​kon nisu sta​li ispred na​pušte​ne
rad​nje na rubu crnač​ke četvrti.
- To mora biti - rekla je ona. - Nje​go​va je rad​nja ov​dje sta​ja​la. Sad je više nema.
Bila je tiha je​dan ča​sak. - Jad​ni sta​ri tata. - Okre​nu​la je suzne oči na stra​nu.
Nije bilo zna​ka nje​go​ve ve​li​ke ruke u ovom bezlič​nom svi​je​tu. Po​vi​ju​še nisu rasle
oko kuće. Nje​gov dio koji je ži​vio ov​dje bio je po​ko​pan - po​ko​pan za​jed​no s mrtvom
že​nom pod du​gom si​vom pli​mom go​di​na. Sta​ja​li su mirni, upla​še​ni, na tom čud​nom
mjestu, oče​ku​ju​ći da čuju prokli​nja​nje nje​go​va gla​sa, s na​dom u nevje​ri​ci, kao što
netko tra​ži boga u Bro​oklynu.

324

U travnju je na​ci​ja obja​vi​la Nje​mač​koj rat. Pri​je iste​ka mje​se​ca, svi momci s
Pulpit Hilla koji su bili spo​sob​ni - s navrše​nom dva​de​set jed​nom go​di​nom - pozva​ni
su u vojsku. Pro​matrao je kako ih dokto​ri pregle​da​va​ju u gimnastič​koj dvo​ra​ni i za​-
vi​dio im na ne​marnoj ne​vi​nosti s ko​jom su se svla​či​li goli. Ba​ca​li su odje​ću na ne​-
ured​ne hrpe i sta​ja​li pred li​ječ​ni​ci​ma, nasmi​ja​ni i sa​mosvjesni. Ima​li su izra​zi​te udo​-
ve, zdra​ve i bi​je​le zube, dra​žesne i brze kretnje. Prvi su se ja​vi​li čla​no​vi bratstva -
oni ve​se​li i nastra​ni sno​bo​vi koje ni​ka​da nije upoznao, ali su sada za nje​ga pred​-
stavlja​li najvi​ši do​seg grad​skog i aristokratskog ži​vo​ta. Vi​đao ih je sretne i besposle​-
ne na ši​ro​kim ve​randa​ma kuća nji​ho​va udru​že​nja - onih hra​mo​va gdje su se obavlja​-
li posljed​nji i grozni obre​di ini​ci​ja​ci​je. Vi​đao ih je uvi​jek za​jed​no, uvi​jek odi​je​lje​ne
od krda koje nije spa​da​lo k nji​ma, kako se smi​ju kad pri​ma​ju pisma u poštanskom
ure​du ili se igra​ju »crne kra​ve« u drugsto​reu. I s trnom pro​ma​še​nosti, sa ža​lje​njem, s
boli zbog svo​je društve​ne ništavnosti, gle​dao je nji​ho​ve žesto​ke borbe za naklo​nost
ne​kog po​željnog bru​co​ša - ne​ko​ga tko je bio da​le​ko otmje​ni​ji od nje​ga, ne​ko​ga tko
se di​čio krvlju i novcem. Oni su bili samo si​no​vi ma​lih bo​ga​tih lju​di, gospo​da​ra sela
i ko​ta​re​va, ali dok ih je gle​dao kako tako si​gurno nastu​pa​ju, uz ne​suz​držan smi​jeh, u
do​bro kro​je​nim odi​je​li​ma, ure​đe​ni, očetka​ni, u go​mi​li skromni​jih stu​de​na​ta koji su se
nespretno drve​nih sa se​ljač​kim nepri​ja​teljstvom i spu​ta​nošću, - oni su bili cvi​jet vi​-
teštva, si​no​vi pa​la​ča. Oni su bili Syd​ney, Ra​le​igh, Nash. I sad su oni, kao gospo​da,
od​la​zi​li u rat.
Dvo​ra​na je bila puna mi​ri​sa pare i znojnih lju​di koji su s igra​lišta do​la​zi​li pod tu​še​-
ve. Raskopča​ne ko​šu​lje i opran, Euge​ne je po​la​ko od​la​zio u ze​le​nu pro​pu​pa​lu hla​do​-
vi​nu oko​li​ša; pra​tio ga je je​dan zna​nac, Ralph Hen​drix.
- Pogle​daj! - reče Ralph Hen​drix ti​him lju​ti​tim gla​som. - Pogle​daj ovo, mo​lim te! -
On kimne pre​ma sku​pi​ni stu​de​na​ta ispred njih. - Taj mali tikvan kaska za ovim ki​co​-
ši​ma po ci​je​lom kru​gu.
Euge​ne pogle​da, pa se okre​ne da pro​motri ogorče​no lice pu​ča​ni​na pokraj sebe.
Sva​ke su​bo​te uve​čer, na​kon sastanka li​te​rarnog društva, Ralph Hen​drix je od​la​zio u
drugsto​re i ku​po​vao dvi​je jefti​ne ci​ga​re. Imao je uska po​vi​je​na ra​me​na, bi​je​lo kvrga​-
vo lice i nisko čelo. U go​vo​ru je jed​no​lič​no i muč​no ote​zao. Otac mu je bio pre​drad​-
nik u pre​di​oni​ci pa​mu​ka.
- Svi su oni tikva​ni - reče on. - Pri​je će ih vrag od​ni​je​ti nego što bih im se ja uli​zi​-
vao da me pri​me.
- Da - reče Euge​ne.
Ali on je že​lio da ga pri​me. Že​lio je da izgle​da grad​ski i ne​marno. Že​lio je da nosi
do​bro kro​je​na odi​je​la. Že​lio je biti gospo​din. Že​lio je ići u rat.
Na sre​dišnjem trgu ne​ko​li​ko je stu​de​na​ta, koje je prihva​ti​la regru​ta​ci​ona ko​mi​si​ja,

325
si​la​zi​lo iz sta​rih spa​va​oni​ca no​se​ći spremlje​ne kovče​ge. S vre​me​na na vri​je​me di​za​li
su ruku na poz​drav.
- Do​vi​đe​nja, momci! Vi​djet ćemo se u Berli​nu. - Blista​vo ispri​je​če​no more bilo je
bli​že i nije bilo tako ši​ro​ko.

Mno​go je či​tao, ali na​sumce - za za​ba​vu. De​foe, Smollet, Sterne i Fi​elding - či​tao
je na​jo​da​bra​ni​je izgub​lje​ni​ke engleskog ro​ma​na pod oce​anom sla​du​nja​vosti za vri​je​-
me vla​da​vi​ne Udo​ve od Wind​so​ra. Či​tao je Boc​cac​ci​ove pri​če i sve su ga pod​sje​ća​-
le na otrca​ni primje​rak Hepta​me​ro​na. Po na​go​vo​ru Jarca Benso​na pro​či​tao je
Murraye​va Euri​pi​da (u to je vri​je​me či​tao grč​ki tekst Alkesti​de - najple​me​ni​ti​ji i
najljupki​ji od svih mi​to​va o Lju​ba​vi i Smrti). Spoznao je ve​li​či​nu pri​če Pro​me​te​ja -
ali ga je više ga​nu​la pri​ča nego Eshi​lov ko​mad. Zapra​vo, Eshi​la je smatrao uzvi​še​-
nim - i do​sad​nim; nije mo​gao shva​ti​ti nje​go​vu ve​li​ku sla​vu. Od​nosno - mo​gao je. On
je bio Knji​ževnost - pi​sac re​mek dje​la. Bio je sko​ro jed​na​ko ve​lik gnja​va​tor kao Ci​-
ce​ron - onaj sta​ri vjetro​pi​rasti mo​ra​list koji je tako odvažno istu​pio u ime Sta​rosti i
Pri​ja​teljstva. So​foklo je bio carski pjesnik - go​vo​rio je kao bog kroz si​je​va​nje i mu​-
nju: Kralj Edip nije samo je​dan od najve​ćih ko​ma​da na svi​je​tu, on je i jed​na od
najve​ćih pri​ča. Ta pri​ča - savrše​na, ne​iz​bježna i ba​joslovna - opči​ni​la ga je gro​zo​-
mornom po​du​darnošću Sud​bi​ne. Drža​la ga je kao pti​cu pred svo​jim zmijskim okom
mu​drosti i uža​sa. A Euri​pi​da je smatrao (usprkos oma​lo​va​ža​va​nju pe​dantnosti) jed​-
nim od najve​ćih lirskih pje​va​ča u svem pjesništvu.
Vo​lio je sve čud​no​va​te pri​če i divlje izmišljo​ti​ne, u pro​zi i sti​hu, od Zlatnog ma​-
garca do Sa​mu​ela Taylo​ra Co​le​rid​gea, ve​li​kog kne​za mje​se​či​ne i ta​janstva. Ali je vo​-
lio ba​joslovnost, gdje god se na​la​zi​la, čemu god slu​ži​la.
Najbo​lji izmišlja​či često su bili najve​ći sa​ti​ri​ča​ri: sa​ti​ra - kakva je u Aristo​fa​na,
Volta​irea i Swifta - vi​so​ka je i istanča​na umjetnost koja da​le​ko nad​ma​šu​je lovlje​nje
po stajskom dvo​rištu i kla​nje gu​sa​ka na ve​li​ko u da​našnjem izro​đe​nom dobu. Ve​li​-
ka sa​ti​ra tre​ba oslo​nac ve​li​ke bajke. Swifto​va moć izmišlja​nja je ne​uspo​re​di​va: nema
ve​ćeg pisca bajki na svi​je​tu.
Pro​či​tao je Po​eove pri​če, Frankenste​ina, ko​ma​de Lorda Dunsanya. Pro​či​tao je
knji​gu Sir Gawayne i Ze​le​ni vi​tez i Knji​gu o To​bi​tu. Nije že​lio da mu se objašnja​va​ju
nje​go​ve utva​re i ču​de​sa. Ta​janstvo je ta​janstvo. Že​lio je sta​re utva​re - ne indi​-
janske utva​re, nego utva​re u oklo​pi​ma, du​ho​ve sta​rih kra​lje​va i utegnu​tih gospa s vi​-
so​kim sto​žastim še​ši​ri​ma. Za​tim je po prvi put razmišljao o sa​motnoj zemlji na ko​joj
je ži​vio. Izne​na​da mu se uči​ni​lo čud​no da čita Euri​pi​da u onoj divlji​ni.
Oko nje​ga je le​ža​lo selo; malo da​lje, ružna va​lo​vi​ta zemlja po​su​ta bi​jed​nim farma​-
ma; posli​je toga, Ame​ri​ka - opet zemlja, opet drve​ne kuće, opet gra​do​vi, sve opo​ro i
su​ro​vo i ružno. On je či​tao Euri​pi​da, a svud oko nje​ga je​dan svi​jet bi​je​la​ca i crna​-

326
ca jeo je prže​nu hra​nu. On je či​tao o drevnom vra​ća​nju i sta​rim utva​ra​ma, a je li ika​-
da ikakva utva​ra došla da posje​ti ovu zemlju? Duh Hamle​to​va oca u Connec​ti​cu​tu.

» .... Ja duh sam oca tvo​ga,
Proklet da lu​tam noću neko vri​je​me
Od Blo​omingto​na k Portlandu, u Ma​ine.«

On izne​na​da osje​ti ru​ši​lač​ku pro​laznost na​ci​je. Samo je zemlja osta​ja​la - di​vovska
ame​rič​ka zemlja, no​se​ći na svo​jim groznim gru​di​ma svi​jet ogavne tru​le​ži. Samo je
zemlja osta​ja​la - ta prostra​na strašna zemlja koja nije ima​la utva​ra da je posje​ću​ju. U
njoj nije bilo ošte​će​na lika Menka​ure, u njoj nije bilo Akna​to​no​ve gla​ve od ala​bastra,
ra​su​tih među stu​po​vi​ma pro​pa​lih hra​mo​va, na​po​la slomlje​nih i prevrnu​tih, za​vi​ja​nih
u pusti​nji. Ništa nije bilo uči​nje​no od ka​me​na. Samo je osta​la ova zemlja na či​jim je
gru​di​ma on či​tao Euri​pi​da. Među nje​zi​nim je pla​ni​na​ma bio za​rob​lje​nik; po nje​zi​noj
je ravni ho​dao, sa​mac, stra​nac.
O, bože! O, bože! Bili smo došlja​ci u tu​đoj zemlji i stranci u svo​joj zemlji. Pla​ni​ne
su bile naši gospo​da​ri; udo​ma​ći​le su se u na​šim oči​ma i na​šem srcu pri​je nego što
smo navrši​li petu. Što god uči​ni​mo ili re​če​mo za​uvi​jek mora biti ve​za​no uz pla​ni​-
ne. Naša su osje​ti​la za​do​je​na ovom užasnom zemljom; naša se krv svikla da teče si​-
lo​vi​tim bi​lom Ame​ri​ke koju ne mo​že​mo, kad je na​pusti​mo, ni​ka​da izgu​bi​ti i ni​ka​da
za​bo​ra​vi​ti. Ho​da​li smo pu​tem u Cumberlandu i pri​gi​nja​li se, jer je nebo tako nisko
visje​lo; a kad smo po​bjegli iz Londo​na, ma​lim smo ri​je​ka​ma stigli u upra​vo do​voljno
ve​li​ku zemlju. I kamo god smo otišli nije bilo da​le​ko: zemlja i nebo bili su bli​zu i na
dohvat. I vra​ti​la se sta​ra glad - užasna i mrač​na glad koja Ame​ri​kance pro​go​ni i boli,
zbog koje smo progna​ni​ci u svo​joj zemlji i stranci kamo god ide​mo.

Eli​za je po​ho​di​la He​len u Syd​neyu u pro​lje​će. Dje​vojka je bila šutlji​vi​ja, tužni​ja i
za​mišlje​ni​ja nego ikad pri​je. Novi ju je ži​vot po​ko​rio, nje​na ju je mrač​nost očisti​la.
Ne​dosta​jao joj je Gant više nego što bi prizna​la. Ne​dosta​jao joj je pla​ninski grad.
- Ko​li​ko pla​ća​te za ovaj stan? - reče Eli​za gle​da​ju​ći kri​tič​ki oko sebe.
- Pe​de​set do​la​ra mje​seč​no - reče He​len.
- S namješta​jem?
- Ne, namještaj smo mo​ra​li mi ku​pi​ti.
- Znaš što, to je pri​lič​no mno​go - reče Eli​za - samo za pri​zemlje. Mislim da su kod
nas sta​na​ri​ne niže.
- Da, znam da je mno​go - reče He​len. - Ali za​bo​ga, mama! Shva​ćaš li da je ovo
na​jotmje​ni​ji dio gra​da? Dva blo​ka od Gu​verne​ro​ve pa​la​če, znaš. Gospo​đa Mathews
nije obič​na vlasni​ca svra​tišta, mo​žeš mi vje​ro​va​ti! A, ne! - uzvikne ona kroz smi​-
jeh. - Ona je za​ista otmje​na - od​la​zi na sve ve​li​ke pri​je​mo​ve i stalno se po​javlju​je u

327
no​vi​na​ma. Ti znaš da Hugh i ja mo​ra​mo drža​ti do vanjskog izgle​da. On je mlad
čovjek koji upra​vo ov​dje kre​će u ži​vot.
- Da. Znam - Eli​za se slo​ži za​mišlje​no. - Kako mu ide?
- O 'To​ole kaže da mu je on najbo​lji pred​stavnik - reče He​len. - Hugh je u redu. Mi
bismo za​jed​no mogli uspje​ti bilo gdje, uz uvjet da uz nas nije prokle​ta rod​bi​na. Po​ne​-
kad se raz​bjesnim kad ga vi​dim kako O’To​oleu na​bi​ja dže​po​ve. Radi kao konj. Znaš,
O’To​ole do​bi​va pro​vi​zi​ju na sve što on pro​da. A gospo​đa O’To​ole i one dvi​je cu​ri​ce
voze se oko​lo u ve​li​kim ko​li​ma i ni​ka​da ni prstom ne maknu. Oni su ka​to​li​ci, znaš,
ali sva​ka​mo mo​ra​ju dospje​ti.
- Znaš što - reče Eli​za uz stid​ljiv po​lu​ozbi​ljan smi​je​šak - možda ne bi bila loša za​-
mi​sao kad bi Hugh postao sam svoj gazda. Nema ko​risti sve to ra​di​ti za ne​ko​ga dru​-
go​ga. Reci, di​je​te - usklikne ona - zar ne bi bila do​bra za​mi​sao kad bi po​ku​šao do​bi​ti
pred​stavništvo u Alta​montu? Sumnjam da im onaj čovjek što je tamo mno​go vri​je​di.
To bi on mo​gao do​bi​ti kao od šale.
Nasta​la je stanka.
- Razmišlja​li smo o tome - do​pusti dje​vojka po​la​ko. - Hugh je pi​sao u glavnu di​-
rekci​ju. U sva​kom slu​ča​ju - reče ona tre​nu​tak kasni​je - bio bi sam svoj gazda. A to je
nešto.
- Onda - reče Eli​za po​la​ko - ne znam zašto to ne bi bilo do​bro. Ako se za​ista tru​di,
nema razlo​ga da mu ne kre​ne po​sao kako tre​ba. Tata ti se u posljed​nje vri​je​me tuži
na svo​ju bo​lest. Bilo bi mu dra​go da se vra​tiš. - Ona na tren po​la​ko zakli​ma gla​vom.
- Di​je​te! Nisu mu ni tru​na po​mogli oni gore. Sve mu se vra​ti​lo.
Za Uskrs su se odvezli na Pulpit Hill u dvod​nevnu posje​tu. Eli​za ga je odve​la u
Exe​ter i ku​pi​la mu odi​je​lo.
- Ne do​pa​da​ju mi se te ti​jesne hla​če - rekla je pro​da​va​ču. - Ja bih htje​la nešto u
čemu će više sli​či​ti na čovje​ka.
Kad se po​no​vio, ona je naprći​la usne, nasmi​je​ši​la se i rekla:
- Ispra​vi se, momče! Za​ba​ci ra​me​na! Ugle​daj se u oca - drži se uspravno kao svi​je​-
ća. Nasta​viš li ho​da​ti ova​ko zgrb​lje​no, obo​lit ćeš na plu​ća pri​je nego na​pu​niš dva​de​-
set petu.
- Htio bih vas upozna​ti s mo​jom majkom - re​kao je on nespretno gospo​di​nu Jo​-
sephu Ballantyneu, glatkom ru​me​nom mla​dom čovje​ku koji je bio iza​bran za pred​-
sjed​ni​ka bru​coškog razre​da.
- Vi ste mi na izgled do​bar i pa​me​tan čovjek - reče Eli​za smi​je​še​ći se - s vama ću
se na​go​di​ti. Ako među svo​jim pri​ja​te​lji​ma u ovom di​je​lu drža​ve razbub​nja​te moj po​-
sao i pri​ba​vi​te mi neke goste, vama ću dati bespla​tan bo​ra​vak. Izvo​li​te ne​ko​li​ko mo​-
jih posjetni​ca - doda ona otva​ra​ju​ći torbi​cu. - Mogli biste po​ne​ku razdi​je​li​ti, ako vam
se pru​ži pri​li​ka, i reći koju do​bru ri​ječ za Dixi​eland u Zemlji neba.

328
 - Da gospo​đo - reče gospo​din Ballantyne po​la​ga​nim izne​na​đe​nim gla​som - hoću,
sva​ka​ko.
Euge​ne okre​ne za​ža​re​no očajno lice pre​ma He​len. Ona se glasno i iro​nič​no nasmi​-
je, a za​tim se okre​ne dje​ča​ku i reče:
- Do​bro nam došli u bilo koje vri​je​me, gospo​di​ne Ballantyne, bilo gosti​ju ili ne.
Uvi​jek ćemo naći mjesta za vas.
Kad su osta​li sami, kao od​go​vor na nje​go​vo mu​ca​vo i zbrka​no prosvje​do​va​nje,
ona je rekla s izra​zom do​sa​de:
- Da, znam. Pri​lič​no je gad​no. Ali ti si najve​ći dio vre​me​na izvan toga. Ti si sre​tan.
Vi​diš što sam ja sve mo​ra​la slu​ša​ti prošli tje​dan, zar ne? Sad vi​diš, je li?
Kad je na koncu go​di​ne, potkraj mje​se​ca svib​nja, do​šao kući, vi​dio je da su ga He​-
len i Hugh Barton pre​tekli. Živje​li su s Gantom u uli​ci Wo​od​son. Hugh Barton je do​-
bio pred​stavništvo u Alta​montu.
Grad i na​ci​ja klju​ča​li su od do​mo​vinskog za​no​sa - žesto​ko i ka​otič​no usko​me​ša​ni,
bez neke ko​risti. Si​no​vi slo​bo​de mo​ra​ju smrvi​ti (»istri​je​bi​ti«, re​kao je ve​le​časni
Smallwo​od) Ati​lin okot. Raspi​si​va​li su se zajmo​vi, izda​va​le se obvezni​ce, drža​li se
go​vo​ri, nakla​pa​lo se o no​va​če​nju i sla​bom pritje​ca​nju Jenki​ja u Francusku. Pershing
je sti​gao u Pa​riz i re​kao, »La​fayette, evo nas!«, ali su Francu​zi još pro​matra​li. Ben se
po​ja​vio pred ko​mi​si​jom za regru​ti​ra​nje, ali su ga od​bi​li. »Plu​ća - sla​ba!« rekli su pri​-
lič​no ne​opo​zi​vo. »Ne, nije tu​berku​lo​za. Mo​guć​nost. Ne​ishra​nje​nost.« On je pso​vao.
Lice mu je još više sli​či​lo oštri​ci - ta​nje, sivlje. Nje​go​ve namrgo​đe​ne bore bile su
dub​lje. Izgle​dao je još usamlje​ni​ji.
Euge​ne je opet do​šao na pla​ni​ne i na​šao ih u nji​ho​voj bo​ga​toj mla​doj ljetnoj sla​vi.
Dixi​eland je bio dje​lo​mič​no ispu​njen gosti​ma pla​ti​ša​ma. Još ih je do​la​zi​lo.
Euge​neu je bilo šesna​est go​di​na. Bio je sve​uči​lišta​rac. Ho​dao je kroz ve​se​lu posli​-
je​pod​nevnu gužvu s osje​ća​jem ushi​ta, od​go​va​ra​ju​ći na srdač​ne poz​dra​ve s ve​se​ljem,
upi​ja​ju​ći nji​ho​vu nepro​mišlje​nu rje​či​tost.
- Kažu mi da si ih ti​su​ću pre​te​kao tamo do​lje, momče, -do​ba​ci gospo​din Wood,
mla​di buc​masti vlasnik drugsto​rea ko​je​mu nitko ništa nije ka​zao. - Tako je, mla​di​ću!
Po​ka​ži im. - I čovjek pro​đe ra​dosno napri​jed pre​ma unosnoj hla​do​vi​ni svo​je rad​nje.
Venti​la​to​ri su zu​ja​li.
Na koncu konca, po​misli Euge​ne, nije se loše po​nio. Osje​tio je prve rane. Nije se
slo​mio. Upoznao je gorku lju​bavnu tajnu. Ži​vio je sam.

329
 30.


U Dixi​elandu je bila dje​vojka po ime​nu La​ura Ja​mes. Ima​la je dva​de​set jed​nu go​-
di​nu. Izgle​da​la je mla​đa. Tamo je bila kad se on vra​tio.
La​ura je bila vitka dje​vojka, sred​nje vi​si​ne, ali je izgle​da​la viša nego što je bila.
Bila je vrlo čvrsto gra​đe​na: dje​lo​va​la je svje​že i opra​no i čisto. Ima​la je gustu, vrlo
ravnu i pla​vu kosu; češlja​la ju je u grivnu pri​ljub​lje​nu oko male gla​ve. Lice joj je
bilo bi​je​lo, osu​to sitnim pje​ga​ma. Oči su joj bile meke, čiste, ma​čji ze​le​ne. Nos joj je
bio malo pre​ve​lik za lice: bio je prćast. Nije bila li​je​pa. Obla​či​la se vrlo jed​nostavno
i otmje​no u kratke suknje i ko​šu​lje od tka​ne svi​le.
Ona je bila je​di​no mla​do če​lja​de u Dixi​elandu. Euge​ne je s njom razgo​va​rao bo​-
jažlji​vo ba​ha​to. Mislio je da je priprosta i do​sad​na. Ali po​čeo je s njom sje​di​ti noću
na tri​je​mu. Po​čeo ju je ne​ka​ko vo​lje​ti.
On nije znao da je voli. S njom je razgo​va​rao na​bu​si​to i hva​li​sa​vo dok su sje​di​li u
drve​noj lju​ljač​ki na tri​je​mu. Ali je udi​sao čisti mi​ris nje​zi​na divnog mla​dog ti​je​la.
Ulo​vio se u zamku nježne okrutnosti nje​nih jasnih ze​le​nih oči​ju, zapleo se u finu
mre​žu nje​na osmi​je​ha.
La​ura Ja​mes je živje​la u istoč​nom di​je​lu drža​ve, čak istoč​ni​je od Pulpit Hilla, u
gra​di​ću sagra​đe​nom na sla​noj ri​je​ci ve​li​ke pri​obalne ravni​ce. Otac joj je bio bo​gat
trgo​vac - do​bavljač na ve​li​ko. Dje​vojka je bila je​di​ni​ca: pretje​ra​no je tro​ši​la.
Jed​ne je ve​če​ri Euge​ne sje​dio na ogra​di tri​je​ma i razgo​va​rao s njom. Pri​je je samo
ki​mao ili uko​če​no izgo​va​rao ri​ječ ili dvi​je. Po​če​li su suz​drža​no, bolno svjesni prazni​-
na u svom razgo​vo​ru.
- Ti si iz Little Ric​hmonda, zar ne? - re​kao je on.
- Da - rekla je La​ura Ja​mes - pozna​ješ li ne​ko​ga ota​mo?
- Da - re​kao je on - pozna​jem Johna Bynu​ma i momka po ime​nu Fic​klen. Oni su iz
Little Ric​hmonda, zar ne?
- Oh, Dave Fic​klen! Ti ga pozna​ješ? Da. Obo​ji​ca idu u Pulpit Hill. Da li ti ideš
tamo?
- Da - re​kao je on - ota​mo ih pozna​jem.
- Znaš li dva Barlowa? Oba su u bratstvu Sigma Nus - reče La​ura Ja​mes.
Vi​đao ih je. Bili su ve​li​ki ki​co​ši, igra​či ragbi​ja.
- Da, znam ih - reče on - Roy Barlow i Jack Barlow.
- A znaš li ’Šnjo​fa’ Warre​na? On spa​da u Kappa Sig.
- Da. Zovu ih Ispi​ču​tu​re - reče Euge​ne.
- U ko​jem si bratstvu ti? - reče La​ura Ja​mes.
- Ni​sam ni u jed​nom - reče on muč​no. - Ja sam ove go​di​ne bio tek bru​coš.

330
 - Neki od mo​jih najbo​ljih pri​ja​te​lja ni​kad nisu pristu​pi​li ni​jed​nom bratstvu - reče
La​ura Ja​mes.

Sasta​ja​li su se sve češće, bez do​go​vo​ra, dok se ni​je​mim pristankom nisu po​če​li na​-
la​zi​ti na tri​je​mu sva​ke noći. Po​ne​kad su se še​ta​li prohlad​nim mrač​nim uli​ca​ma. Po​-
ne​kad ju je nespretno pra​tio kroz grad, do kina, i kasni​je, s ne​la​god​nim mla​de​nač​-
kim ustru​ča​va​njem, pokraj besposle​ne go​mi​le u Wo​odu. Cesto ju je vo​dio u uli​cu
Wo​od​son, gdje mu je He​len pru​ža​la svje​ži zaklon na ve​randi. Njoj se La​ura Ja​mes
ve​oma svi​đa​la.
Ona je krasna dje​vojka. Divna dje​vojka. Svi​đa mi se. Nagra​du za lje​po​tu neće do​-
bi​ti, zar ne? - Ona se smi​ja​la s trač​kom do​bro​ćud​nog po​dru​gi​va​nja.
On se uvri​je​dio.
- Ona do​bro izgle​da - re​kao je. - Nije tako ružna kako je ti pri​ka​zu​ješ.
Ali ona je bila ružna - s izra​zi​tom ljupkom ružno​ćom. Lice joj je bilo neznatno
pje​ga​vo, po nosu i usti​ma; crte su joj bile jake, be​zazle​ne, okre​nu​te gore u nepra​-
vilnoj drskosti. Ali je bila izvanred​no gra​đe​na i izvanred​no nje​go​va​na: ima​la je čvrsti
mla​di stas pro​lje​ća - pro​pu​pao, vi​tak, dje​vi​čanski. Bila je kao nešto hitro, kri​la​to, što
leb​di šu​mom, naslu​će​no među lisna​tim drve​ćem, ali ne​uhva​će​no, ne​vi​đe​no.
Po​ku​šao je pred njom živje​ti u oklo​pu. Glu​mio je pred njom. Ako bude do​voljno
sja​jan, mislio je, možda ona neće pri​mi​je​ti​ti ružni ne​red i si​vi​lo ži​vo​ta u ko​jem je
pre​bi​vao.
Pre​ko puta, na ši​ro​kom travnja​ku Brunswic​ka - ve​li​ke cigle​ne kuće sa za​ba​tom
koju je Eli​za ne​koć žu​dje​la - gospo​din Pratt, koji je gmi​zao u onom jad​nom svi​je​tu u
ko​jem samo muž vlasni​ce svra​tišta može živje​ti, ci​jevlju je za​li​je​vao ši​ro​ke ze​le​-
ne površi​ne travnja​ka. Blista​va vo​de​na pra​ši​na bljeska​la je u crve​nom sja​ju sunče​va
za​la​za. Crve​no svjetlo pa​da​lo je pre​ko obri​ja​nog izmožde​nog lica. Ono je svjetlu​ca​lo
na kopča​ma po​ve​za povrh ru​ka​va. S dru​ge stra​ne sta​ze, na dru​gom režnju tra​ve, ne​-
ko​li​ko muška​ra​ca i žena igra​li su kro​ket. S lo​zom pokri​ve​nog tri​je​ma do​pi​rao je smi​-
jeh. U susjed​noj kući, kod Belto​na, sta​na​ri su se oku​pi​li na du​gač​kom tri​je​mu u ve​se​-
lom kuć​nom brb​lja​nju. Ko​mi​čar gru​pe Dixie Ram​blers do​pu​to​vao je s dvi​je ple​sa​či​-
ce. Bio je si​tan čovjek s vi​dri​nim li​cem i bez gornjih zubi. No​sio je slamna​ti še​šir s
ispru​ga​nom vrpcom i bi​je​lu ko​šu​lju i ovratnik. Sta​na​ri su se oku​pi​li oko nje​ga. Za​čas
je odjeknuo vrištav smi​jeh.
Ju​li​us Arthur brzo pro​ju​ri niz​brdo, vo​ze​ći oca kući. Hitro je kimnuo i po​di​gao
ruku u znak ne​hajnog poz​dra​va. Ugled​ni advo​kat ra​dozna​lo okre​ne buc​masto van
dyke​ovsko lice na kri​vom vra​tu. On pro​đe bez osmi​je​ha.
Crnki​nja u Brunswic​ku uda​ri po zvonci​ma ja​panskog gonga. Čula se žurba nogu
na tri​je​mu; igra​či kro​ke​ta od​ba​ci​li su ba​to​ve i brzo kre​nu​li pre​ma kući. Pratt na​mo​ta

331
ci​jev na drve​ni ka​lem.
Po​la​ga​no brenča​nje zvo​na kod Belto​na sla​lo je goste u užurba​noj hitnji pre​ma vra​-
ti​ma. Ča​sak za​tim čulo se zvec​ka​nje teških ta​nju​ra i glasna buka oko jela. Gosti na
tri​je​mu Dixi​elanda po​če​še se brže nji​ha​ti uz tiho ne​za​do​voljno mrmlja​nje.
Euge​ne je razgo​va​rao s La​urom u sve gušćem sumra​ku za​odi​je​va​ju​ći svo​ju muku
u po​nos i ne​haj. Iza stakla po​ja​vi se Eli​zi​no lice kao bi​je​la mrlja u mra​ku.
- Do​đi​te amo, gospo​đo Gant, da udahne​te malo svje​žeg zra​ka - reče La​ura Ja​mes.
- Oh, ne, di​je​te. Ne mogu sada. Tko je to s to​bom? - krikne ona oči​to zbu​nje​na.
Za​tim otvo​ri vra​ta. - Hu-hu? Hej? Jesi li vi​dje​la Ge​nea? Je li to Gene?
- Da - reče on. - Što se do​go​di​lo?
- Dođi amo je​dan čas, momče - reče ona.
On iza​đe u hod​nik.
- Što je? - upi​ta.
- O, sine, sve​ga mi na svi​je​tu! Ne znam. Mo​rat ćeš nešto uči​ni​ti - pro​šapće ona
krše​ći ruke.
- Što je, mama? O čemu to go​vo​riš? - vikne on raz​dražlji​vo.
- Pa - Janna​de​au je upra​vo zvao. Otac ti je po​no​vo po​bjesnio. Kre​nuo je ova​mo.
Di​je​te, svašta će uči​ni​ti. A to​li​ki su mi lju​di u kući. Uništit će nas. - Ona zapla​če. -
Hajde i po​ku​šaj ga za​usta​vi​ti. Spri​je​či ga ako mo​žeš. Odve​di ga u uli​cu Wo​od​son.
On brzo zgra​bi še​šir i otrči kroz vra​ta.
- Kamo ideš? - upi​ta La​ura Ja​mes. - Od​la​ziš li bez ve​če​re?
- Mo​ram poći u grad - reče on. - Neću se dugo za​drža​ti. Ho​ćeš li me če​ka​ti?
- Da - reče ona.
Jurnuo je niz put upra​vo kad mu se otac šu​ljao iz uli​ce uz vi​so​ku zaštitnu ži​vi​cu
koja je ogra​đi​va​la kuću od prostra​nog dvo​rišta odvjetnič​ke ko​mo​re. Gant je ru​ši​lač​ki
ga​zio pre​ko međe lji​lja​na na travnja​ku i kro​čio pre​ma ve​randi. On se uz psovku spo​-
takne na do​njoj ste​pe​ni​ci i tresne ko​li​ko je dug i ši​rok na tri​jem. Dje​čak prisko​či k
nje​mu i pola vu​ku​ći pola di​žu​ći uspra​vi nje​go​vo ve​li​ko pi​ja​no ti​je​lo. Gosti se stisnu
u go​mi​lu uz brzo razmi​ca​nje sto​li​ca: on ih poz​dra​vi smi​je​hom uz posprd​no urla​nje.
- Jeste li tu? Re​koh, jeste li tu? Najpod​li​ji od pod​lih - svi​nje iz svra​tišta! Mi​losrd​ni
bože! Kakva tra​vesti​ja! Tra​vesti​ja pri​ro​de! Zar je do toga došlo!
On za​pad​ne u du​ga​čak ko​vitlac mahni​to​ga smi​je​ha.
- Tata! Ide​mo! - reče Euge​ne ti​him gla​som i oprezno uhva​ti oca za ru​kav. Gant ga
od​ba​ci do pola tri​je​ma za​ma​hom ruke. Kad mu se po​no​vo brzo pri​maknuo, otac pre​-
ma nje​mu zamla​ti ru​kom. On bez po​teško​ća iz​bjegne ve​li​ku šaku koja je ko​si​la i
na ruke do​če​ka nje​go​vo ti​je​lo u padu, izba​če​no iz ravno​te​že. Za​tim ga brzo po​gu​ra
pre​ma vra​ti​ma, drže​ći ga stra​ga, pri​je nego što se Gant mo​gao opo​ra​vi​ti. Gosti se
raz​bje​ža​še kao vrapci. Ali je La​ura bila kraj vanjskih vra​ta ispred nje​ga: ona ih

332
rastvo​ri ši​rom.
- Bje​ži! Bje​ži! - vikne on obu​zet sra​mom i srdž​bom. - Ti se ne mi​je​šaj u ovo. - Tog
ju je časa pre​zi​rao što je vi​dje​la nje​go​vu ranu.
- O, daj da ti po​mognem, dra​gi - šapne La​ura Ja​mes. Oči su joj bile suzne, ali se
nije bo​ja​la.
Otac i sin se bezgla​vo stro​va​le niz ši​ro​ki tamni hod​nik, dok je Eli​za išla ne​posred​-
no pred nji​ma, pla​ču​ći i lo​ma​ta​ju​ći ru​ka​ma.
- Uve​di ga ova​mo, momče. Uve​di ga ova​mo - šapne ona po​ka​zu​ju​ći na ve​li​ku spa​-
va​ću sobu u gornjem di​je​lu kuće. Euge​ne pro​gu​ra oca kroz sli​je​pi pro​laz ku​pa​oni​ce i
po​legne ga po ši​ri​ni škri​pa​va že​ljeznog kre​ve​ta.
- Prokle​ti lu​pe​žu! - do​ba​ci Gant po​no​vo po​ku​ša​va​ju​ći da ga po​ko​si du​gom ru​kom.
- Pusti me da usta​nem ili ću te ubi​ti!
- Za boga mi​lo​ga, tata - zakli​njao ga je on srdi​to - po​ku​šaj se smi​ri​ti. Ci​je​li grad te
čuje.
- Neka ih đavo nosi! - rikne Gant. - Gorštač​ke hu​lje, svi po redu, po​pi​li su mi krv
iz srca. Do​ve​li su me na smrtnu poste​lju, tako mi isti​no​ga boga na ne​be​si​ma.
Eli​za se po​ja​vi na vra​ti​ma zgrče​na lica od pla​ča.
- Sine, mo​žeš li išta uči​ni​ti da ga za​usta​viš? - reče ona. - Sve će nas uništi​ti. Sve će
ih otje​ra​ti.
Gant se upne da usta​ne kad je pri​mi​je​ti. Nje​zi​no ga je bi​je​lo lice raz​dra​ži​va​lo do
lu​di​la.
- A, tu je! Tu! Tu! Vi​di​te li? Do​bro ja pozna​jem to vampirsko lice što se nasla​đu​je
mo​jom bi​je​dom. Pogle​dajte to! Pogle​dajte! Vi​di​te li osmi​jeh pa​kosne lu​ka​vosti? Gre​-
eley, Will, Žde​ra​nja, sta​ri ma​jor! Po​reznik će sve po​ku​pi​ti, a ja ću umri​je​ti kraj puta!
- Da nije bilo mene - poče Eli​za, spremna na od​mazdu - ti bi već davno umro.
- Mama, za ime božje! - krikne dje​čak. - Ne​moj s njim razgo​va​ra​ti! Zar ne vi​diš
što mu time ra​diš? Uči​ni nešto, tako ti boga! Zovi He​len! Gdje je ona?
- Ja ću sve​mu tome uči​ni​ti kraj! - vikne Gant uspravlja​ju​ći se. - Uči​nit ću to za nas
obo​je.
Eli​za iščezne.
- Da, tata. Sve će biti u redu - poč​ne Euge​ne da ga smi​ru​je, gu​ra​ju​ći ga po​no​vo na
kre​vet. On se brzo spusti na ko​lje​na i poč​ne izu​va​ti jed​nu meku Ganto​vu ci​pe​lu bez
je​zi​ka, mrmlja​vo ga uvje​ra​va​ju​ći ci​je​lo vri​je​me: - Da, da. Spre​mit ćemo ti do​bru vre​-
lu juhu i po​lo​žit ćemo te u poste​lju u tren oka. Sve će biti u najbo​ljem redu, - ci​pe​la
mu osta​ne u ruci, a on, potpo​mognut bi​jesnim ri​ta​njem oče​ve noge, pad​ne na​uznak.
Gant po​no​vo sune na noge i poz​dra​vivši udarcem svog pa​log sina nagne pre​ma
vra​ti​ma. Euge​ne se brzo oso​vi i sko​či za njim. Njih dvo​ji​ca muklo tresnu o gru​bu
zrna​tu žbu​ku zida. Gant je pso​vao i nespretno mla​tio oko sebe po svom mu​či​te​-

333
lju. Uto uđe He​len.
- Mala! - zapla​če Gant. - Ovi me po​ku​ša​va​ju ubi​ti. O Isu​se, uči​ni nešto da me spa​-
siš ili ću po​gi​nu​ti.
- Brzo natrag u taj kre​vet - za​povje​di ona oštro - ili ću ti otki​nu​ti gla​vu.
On je vrlo poslušno pod​nio odvo​đe​nje u poste​lju i svla​če​nje. Za ne​ko​li​ko ča​sa​ka
ona je sje​di​la kraj nje​ga sa zdje​lom vre​le juhe. On se bo​jažlji​vo smi​ju​ljio kad ju je
žli​com sli​je​va​la u otvo​re​na usta. Ona se smi​ja​la - sko​ro sretno - misle​ći na izgub​lje​-
ne i ne​povratne go​di​ne. Izne​na​da, pri​je nego što je zaspao, on se snažno po​digne s
jastu​ka ko​ji​ma su ga po​duprli i izbu​lje​nih oči​ju za​zo​ve u divljem uža​su:
- Je li to rak? Re​koh, je li to rak?
- Pst! vikne ona. - Nije. Na​ravno da nije. Ne​moj biti lud.
Pao je na leđa is​crpljen i sklo​pio oči. Ali oni su zna​li da je rak. Nje​mu ni​ka​da nisu
rekli. Užasno ime nje​go​ve boljke nitko nije izgo​va​rao osim nje​ga. A on je u srcu
znao - kao što su svi zna​li i ni​kad nisu pred njim go​vo​ri​li - da ima, da ima rak. Po​-
vazdan je sje​dio Gant, oči​ju uko​če​nih od stra​ha, kao slomljen kip među svo​jim mra​-
morjem i pio. Bo​lo​vao je od raka.
Dje​ča​ko​va je desna ruka teško krva​ri​la iz za​pešća koje mu je oče​va te​ži​na pri​tisnu​-
la uza zid.
- Idi i ispe​ri - rekla je He​len. - Ja ću ti je za​vi​ti.
On ode u mrač​nu ku​pa​oni​cu i gurne ruku pod mlaz mla​ke vode. U srcu mu je bio
vrlo smi​ren očaj, umo​ran mir koji je vla​dao i ovom ku​ćom smrti i po​mutnje, koji je
kao blag pro​di​ran vje​tar leb​dio u nje​nim mrač​nim hod​ni​ci​ma i sve stva​ri tiho ku​pao
mi​rom i umo​rom. Gosti su kao glu​pe ovce po​bjegli u dvi​je kuće pre​ko puta: tamo su
jeli, tamo su se ja​ti​li po tri​je​mo​vi​ma i ša​pu​ta​li. A nje​mu je nji​hov od​la​zak do​nio mir i
slo​bo​du, kao da su mu s udo​va bili ski​nu​ti teški lanci. U la​ga​no za​pa​re​noj ku​hi​nji
Eli​za je mirni​je pla​ka​la iznad pro​pa​le ve​če​re; on pri​mi​je​ti crnu tu​ga​lji​vu smi​re​nost
crnki​nji​na lica. Za​tim po​la​ko kre​ne mrač​nim hod​ni​kom s la​ba​vo sve​za​nim rupči​ćem
oko rane. Izne​na​da osje​ti mir koji do​la​zi s oča​jem. Mač koji du​bo​ko pro​ba​da pro​šao
je kroz na​bo​re jad​nog oklo​pa nje​go​va po​no​sa. Če​lik mu je rasje​kao bok, ugri​zao ga
za srce. Ali je ispod oklo​pa na​šao sama sebe. Mo​gao je spozna​ti samo ono što je bio.
Mo​gao je dati samo ono što je bio. A bio je ono što je bio: bje​ža​nje i pretva​ra​nje nije
se moglo do​da​ti nje​go​vu zbro​ju. Obra​do​vao se od sveg srca.
U mra​ku pokraj vra​ta na​šao je La​uru Ja​mes.
- Mislio sam da si otišla s osta​li​ma, - re​kao je on.
- Ni​sam - rekla je La​ura Ja​mes. - Kako je tvom ocu?
- Sad je sve u redu. Zaspao je - od​go​vo​rio je on. - Jesi li išta jela?
- Ne - rekla je ona - ni​sam htje​la.
- Ja ću ti do​ni​je​ti nešto iz ku​hi​nje - re​kao je on. - Ima sve​ga i pre​vi​še. - Malo za​tim

334
doda: - Žao mi je, La​ura.
- Zbog čega ti je žao? - upi​ta ona.
On se mli​ta​vo naslo​ni na zid izgu​bivši sna​gu od nje​zi​na do​di​ra.
- Euge​ne. Dra​gi - reče ona, pri​vu​če nje​go​vu klo​nu​lu gla​vu k svo​jim usna​ma i po​-
lju​bi ga. - Mili moj, dra​gi moj, ne​moj mi tako izgle​da​ti.
U nje​mu se oto​pi sva​ki otpor. Po​segne za nje​nim ma​lim ru​ka​ma, stisne ih vre​lim
prsti​ma i obaspe po​ljupci​ma.
- Dra​ga moja La​ura! Dra​ga moja La​ura! - reče pri​gu​še​nim gla​som. - Slatka moja,
li​je​pa moja La​ura! Moja ljupka La​ura! Ja te vo​lim, ja te vo​lim. - Iz nje​go​va su srca
na​vi​ra​le ne​su​visle ri​je​či bez sra​ma i pje​ni​le se kroz pro​va​lje​ne na​si​pe po​no​sa i ti​ši​-
ne. Oni se pri​pi​ju jed​no uz dru​go u mra​ku suznih lica i spo​je​nih usta. Nje​zin mu mi​-
ris opojno pro​dre u mo​zak; od nje​zi​na mu do​di​ra kroz udo​ve prostru​ji žar ta​janstva;
on osje​ti na sebi pri​ti​sak nje​nih čeznutlji​vih i na​bu​bre​lih ma​lih gru​di i oću​ti strah -
kao da ju je obeščastio - uz bo​lesno sje​ća​nje na svo​ju oka​lja​nost.
Držao je u ru​ka​ma nje​zi​nu otmje​nu gla​vi​cu, tako slavno ovi​je​nu de​be​lom ple​te​ni​-
com meke pla​ve kose, i go​vo​rio ri​je​či koje ni​kad nije izre​kao - ri​je​či prizna​nja, pune
lju​ba​vi i po​niznosti.
- Ne​moj oti​ći! Ne​moj oti​ći! Mo​lim te ne​moj oti​ći! - pro​sio je. - Ne​moj me
ostavlja​ti, dra​ga. Mo​lim te!
- Pst! - šapnu​la je ona. - Neću oti​ći! Ja te vo​lim, mili moj.
Ona spa​zi nje​go​vu ruku umo​ta​nu u krvav za​voj: pregle​da​la ju je bla​go s me​kim
kri​ci​ma tihe nježnosti. Do​ni​je​la je bo​či​cu joda iz svo​je sobe i četki​com obo​ji​la posje​-
ko​ti​nu koja je pekla. Za​vi​la ju je čistim tra​ka​ma od meke bi​je​le tka​ni​ne, otrgnu​tih od
sta​re ko​šu​lje, koje su bile pro​že​te la​kim i pro​fi​nje​nim mi​ri​som.
Za​tim su sje​li na drve​nu lju​ljač​ku. Kuća je izgle​da​la kao da spa​va u mra​ku. Uto
He​len i Eli​za izro​ne iz nje​zi​ne mirne du​bi​ne.
- Kako tvo​ja ruka, Gene? - upi​ta He​len.
- U redu je - reče on.
- Daj da vi​dim! O-ho, sad imaš nje​go​va​te​lji​cu, zar ne? - reče ona s pri​jaznim smi​-
je​hom.
- Što to? Što to? Povri​je​dio je ruku? Kako to? Ovaj, če​kaj, pa ja imam za to nešto
jako do​bro, sine - reče Eli​za nasto​je​ći da se razle​ti na sve stra​ne.
- O, sad je sve u redu, mama. Go​to​vo je - reče on s do​sa​dom, po​mislivši kako je
ona uvi​jek pre​kasno ima​la nešto jako do​bro. Za​tim pogle​da He​len smi​ju​lje​ći se:
- Bože bla​goslo​vi naš sretni dom! - reče.
- Jad​na La​ura! - nasmi​je se ona i gru​bo gru​ne dje​vojku jed​nom ru​kom. - Šte​ta što
si ti u ovo uple​te​na.
- Ne sme​ta - reče La​ura. - Ja se i ona​ko sada osje​ćam kao član po​ro​di​ce.

335
 - Neka ne misli da može ova​ko nasta​vi​ti - reče Eli​za uvri​je​đe​no. - Ja to više ne
mogu pod​no​si​ti.
- O, ne spo​mi​nji to! - reče He​len nestrplji​vo. - Za​bo​ga, mama! Tata je bo​lestan
čovjek. Zar ne mo​žeš to shva​ti​ti?
- Pa što! - reče Eli​za pri​je​korno. - Ja mislim da nje​mu ništa na ovom svi​je​tu ne
sme​ta osim prokle​tog pića. Odatle do​la​zi sva nje​go​va ne​vo​lja.
- Oh, kako je to smi​ješno! Kako je to smi​ješno! I ti to meni ka​žeš! - uzvikne He​len
srdi​to.
- Razgo​va​rajmo o vre​me​nu - reče Euge​ne.
Za​tim su svi mirno sje​di​li pušta​ju​ći da se u njih use​li tama. Na​po​kon se He​len i
Eli​za vra​te u kuću: Eli​za je pošla ne​ra​do, na kće​ri​no na​va​lji​va​nje, oblivši sumnji​ča​-
vim tre​pe​re​njem svo​ga lica momka i dje​vojku.
Izje​de​ni mje​se​čev srp ja​hao je ne​bom iznad pla​ninske gro​ma​de. Osje​ćao se mi​ris
vlažne tra​ve i jorgo​va​na, a go​le​ma za​nosna simfo​ni​ja mi​li​ju​na nota ma​lih noć​nih
stvarci, rastu​ći i pa​da​ju​ći u stalnom žu​bo​re​nju, na​pu​či​va​la je srce trajnom pod​-
svjesnom stalnošću. Zvi​jezde su se uta​pa​le u bli​je​doj svjetlosti koja je po​put ti​ši​ne
pri​tisnu​la zemlju, si​pi​la kroz lisna​tu mre​žu mla​dih ja​vo​ro​va i ri​sa​la po zemlji vre​vu
lepti​ra u vi​linskom svjetlu.
Euge​ne i La​ura sje​di​li su drže​ći se za ruke u lju​ljač​ki koja je po​la​ko cvi​li​la. Nje​zin
ga je do​dir prostri​je​lio kao proplamsaj vatre: dok joj je ru​kom ob​grlji​vao ra​me​na i
privla​čio je k sebi, prsti su mu takli živi tvrdi pe​har nje​nih gru​di. On trgne ruku kao
da se ubo, promrmljavši izvi​nje​nje. Kad god ga se ona do​takla, nje​go​vo je ti​je​lo
posta​ja​lo uko​če​no i sla​bo. Ona je bila dje​vi​ca, prhka kao ce​ler - srce mu se ste​za​lo da
je ne oka​lja svo​jim do​di​rom. Nje​mu se či​ni​lo da je bio mno​go sta​ri​ji, iako mu je bilo
šesna​est go​di​na, a njoj dva​de​set jed​na. On je osje​tio sta​rost svo​je osa​me i svog mrač​-
nog po​ima​nja. Osje​tio je si​je​du mu​drost gri​je​ha - gole pusti​nje, ali vi​đe​ne i upozna​te.
Kad joj je držao ruku, osje​ćao se kao da ju je već za​veo. Ona po​di​že pre​ma nje​mu
svo​je ljupko lice, drsko i ružno kao u dje​ča​ka; na nje​mu je bdje​la isti​ni​ta i ne​po​ko​-
leb​lji​va čed​nost, a nje​go​ve su oči bile suzne. Sva mla​da lje​po​ta na svi​je​tu za nje​ga je
pre​bi​va​la u tom licu koje je sa​ču​va​lo ču​đe​nje, koje je sa​ču​va​lo ne​vi​nost, koje
je živje​lo u takvoj besmrtnoj slje​po​ći za užas i pokva​re​nost svi​je​ta. Do​šao je k njoj,
kao stvo​re​nje koje je sav svoj ži​vot pu​to​va​lo kroz mra​čan sve​mir, po je​dan tre​nu​tak
mira i vje​re na neki usamlje​ni pla​net, gdje je sada sta​jao, u prostra​noj za​ča​ra​noj
ravni​ci mje​se​či​ne, dok mje​se​či​na pada na no​ću​rak nje​zi​na lica. Jer kad bi čovjek sa​-
njao o raju i pro​bu​divši se na​šao u ruci cvi​jet kao za​log da je u nje​mu za​ista bio - što
onda, što onda?
- Euge​ne - reče ona naglo - ko​li​ko ti je go​di​na?
Nje​mu se pogled zgusne od bola. Malo za​tim od​go​vo​ri s užasnom teško​ćom.

336
 - Toč​no šesna​est.
- Oh, di​je​te! - klikne ona. - Misli​la sam da si sta​ri​ji!
- Ja sam - star za svo​ju dob - promrmlja on. - Ko​li​ko ti imaš go​di​na?
- Dva​de​set jed​nu - reče ona. - Zar to nije ža​losno?
- Razli​ka nije ve​li​ka - reče on. - Ne vi​dim zašto bi to sme​ta​lo.
- O, dra​gi - reče ona. - To sme​ta. To to​li​ko sme​ta!
- I on je znao da sme​ta - ali nije znao ko​li​ko. Ali je nastu​pio nje​gov tre​nu​tak. On
se nije pla​šio muke, nije se pla​šio gu​bitka. Nije mu bilo sta​lo do praktič​nih potre​ba
svi​je​ta. Usu​dio se izre​ći čud​nu i divnu stvar koja je tako mrač​no eva​la u nje​mu.
- La​ura - reče on, slu​ša​ju​ći svoj tihi glas kako zvo​ni pre​ko ve​li​ke mje​se​če​ve ravni​-
ce - vo​li​mo se uvi​jek kao što se sada vo​li​mo. Ne​mojmo se ni​kad vjenča​ti. Že​lim da
me če​kaš i da me vo​liš za​uvi​jek. Ja obi​la​zim svi​je​tom. Po​ne​kad ću od​la​zi​ti na ci​je​-
le go​di​ne; postat ću sla​van, ali ću se uvi​jek vra​ća​ti tebi. Ti ćeš živje​ti u kući za​ba​če​-
noj u pla​ni​na​ma, če​kat ćeš me i ču​vat ćeš se za mene. Ho​ćeš li? - reče on, ištu​ći nje​-
zin ži​vot tako mirno kao da je za​iskao je​dan sat nje​zi​na vre​me​na.
- Da, dra​gi - reče La​ura na mje​se​či​ni - ja ću te za​uvi​jek če​ka​ti.
Ona je pro​ži​ma​la nje​go​vo ti​je​lo. Ona je uda​ra​la u ku​ca​ju nje​go​va bila. Ona je bila
vino u nje​go​voj krvi, glazba u nje​go​vu srcu.

- On nema ni​ma​lo ob​zi​ra pre​ma tebi ni pre​ma bilo kome dru​gom - gunđao je Hugh
Barton. Bio se kasno vra​tio s posla u ure​du da odve​de He​len kući. - Ako se ne može
popra​vi​ti, naći ćemo sami za sebe kuću u gra​du. Ja ne že​lim da ti obo​liš zbog nje​ga.
- Pusti to - reče He​len. - On sta​ri.
Oni iza​đu na ve​randu.
- Dođi sutra do​lje, zla​to - reče ona Euge​neu. - Pri​go​to​vit ću ti pra​vu hra​nu. La​ura,
dođi i ti. Nije uvi​jek ova​ko, znaš. - Ona se nasmi​je mi​lu​ju​ći dje​vojku ve​li​kom ru​-
kom.
Oni se odve​zu niz bri​jeg.
- Što je krasna dje​vojka tvo​ja sestra - reče La​ura Ja​mes. - Zar jed​nostavno nisi lud
za njom?
Euge​ne ne od​go​vo​ri je​dan tren.
- Da - reče za​tim.
- Ona te mazi. To se vidi - reče La​ura.
On se u tami uhva​ti za grlo.
- Da - reče on.
Mje​sec je nježno pu​to​vao ne​bom. Eli​za opet iza​đe, stid​lji​vo, s okli​je​va​njem.
- Tko je tamo? Tko je tamo? - rekla je u tamu. - Gdje je Gene? Oh! Ni​sam zna​la!
Jesi li tamo, sine? - Zna​la je vrlo do​bro.

337
 - Da - reče on.
- Zašto ne sjed​ne​te, gospo​đo Gant? - upi​ta La​ura. - Nije mi jasno kako mo​že​te iz​-
drža​ti cio dan u onoj vru​ćoj ku​hi​nji. Mora da ste is​crplje​ni.
- Znaš što? - reče Eli​za gle​da​ju​ći mutno u nebo. - Noć je divna, zar ne? Što bi se
reklo - noć za lju​bavni​ke. - Ona se ne​si​gurno nasmi​je, za​tim tre​nu​tak osta​ne za​-
mišlje​na.
- Sine - reče smu​će​nim gla​som - zašto ne po​đeš u kre​vet i malo zaspiš? Nije do​bro
za tebe da bdi​ješ do ove dobi.
- I ja bih tamo već mo​ra​la biti - reče La​ura Ja​mes usta​ju​ći.
- Da, di​je​te - reče Eli​za. - Od​mo​ri svo​ju lje​po​tu. Kao što kaže poslo​vi​ca, rano u
poste​lju, rano na noge.
- Ide​mo onda svi. Ide​mo svi! - reče Euge​ne nestrplji​vo i srdi​to, pi​ta​ju​ći se da li baš
uvi​jek ona mora biti posljed​nja bud​na u toj kući.
- Ali kako! - reče Eli​za. - Ja ne mogu, di​je​te. Mo​ram još to​li​ko stva​ri izgla​ča​ti.
La​ura la​ga​no stisne nje​go​vu ruku i usta​ne kraj nje​ga. On je ogorče​no pro​matrao
svoj gu​bi​tak.
- Laku noć svi​ma. Laku noć, gospo​đo Gant.
- Laku noć, di​je​te.
Kad je ona otišla, Eli​za sjed​ne kraj nje​ga s uzda​hom umo​ra.
- Znaš što - reče ona. - Ova​ko je li​je​po. Že​lje​la bih da i ja imam to​li​ko vre​me​na
kao neki lju​di, da sje​dim ov​dje i uži​vam na zra​ku. - On je znao da se nje​zi​ne na​pu​će​-
ne usne po​ku​ša​va​ju nasmi​je​ši​ti u mra​ku.
- Hm! - reče ona i do​takne mu ruku gru​bim dla​nom. - Je li moje čedo našlo sebi
dje​vojku?
- Pa što onda? Pa što ako bi to bilo isti​na? - reče on lju​ti​to. - Zar ja ne​mam pra​va
kao i svi dru​gi?
- Hej! - reče Eli​za. - Ti si još premlad da na njih misliš. Da sam ja na tvom mjestu,
ne bih se na njih oba​zi​ra​la. Ve​ći​na njih nema ni​kakvih dru​gih misli nego da idu na
za​ba​ve i da se pro​vo​de. Ja ne že​lim da moj sin tro​ši vri​je​me na njih.
On osje​ti ozbiljnost ispod nje​zi​na nespretnog pec​ka​nja. Bo​rio se u ka​osu zbrka​nog
gnje​va, po​ku​ša​va​ju​ći da šuti. Na​po​kon pro​go​vo​ri ti​him gla​som, pu​nim strasti:
- Mo​ra​mo nešto ima​ti, mama. Mo​ra​mo nešto ima​ti, znaš. Ne mo​že​mo uvi​jek biti
sami - sami.
Bilo je mrač​no. Nitko nije mo​gao vi​dje​ti. On ši​rom otvo​ri usta​ve. Zapla​če.
- Znam! - Žurno se slo​ži Eli​za. - Ja ne ka​žem ...
- Bože moj, bože moj, kamo mi to ide​mo? Što je sve ovo? On umi​re - zar to ne vi​-
diš? Zar to ne znaš? Pogle​daj nje​gov ži​vot. Pogle​daj svoj. Bez svjetlosti, bez lju​ba​vi,
bez utje​he - bez iče​ga. - Glas mu se za​ne​se​no po​vi​sio: on se uda​rao po re​bri​ma kao

338
po bub​nju. - Mama, mama, za ime božje, što je ovo? Što ti že​liš? Zar ho​ćeš da nas
uda​viš i uto​piš sve za​jed​no? Zar nisi do​voljno imuć​na? Ho​ćeš li još ko​no​pa? Ho​ćeš li
još boca? Tako mi boga, ja ću poći oko​lo i skuplja​ti ih ako samo re​češ. - Nje​gov
se glas po​vi​sio go​to​vo do vriska. - Ali reci mi što ho​ćeš. Zar ne​maš do​voljno? Že​liš
li cio grad? Što je to?
- Ja ne znam o čemu ti go​vo​riš, sine - reče Eli​za lju​ti​to. - Da se ni​sam tru​di​la da
za​ra​dim mali ime​tak, nitko od vas ne bi imao kro​va nad gla​vom, jer bi vam tata, vje​-
ruj ti meni, sve ra​suo.
- Kro​va nad gla​vom? - do​ba​ci on kroz su​lud smi​jeh. - Bože dra​gi, mi ne​ma​mo ni
svo​je poste​lje. Mi ne​ma​mo svo​je sobe. Mi ne​ma​mo svo​ga pokri​va​ča koji nam ne bi
mo​gao biti uzet da gri​je ovu ru​lju što se lju​lja na tri​je​mu i pri​go​va​ra.
- Ti se sad mo​žeš ru​ga​ti s gosti​ma ko​li​ko god že​liš - poče Eli​za uozbi​lje​no.
- Ne - reče on. - Ne mogu. U meni nema do​voljno daha ni sna​ge da im se ru​gam
ko​li​ko bih htio.
Eli​za poč​ne pla​ka​ti.
- Uči​ni​la sam sve što sam mogla! - reče ona. - Dala bih ti dom kad bih mogla. Sve​-
ga bih se odrekla posli​je Gro​ve​ro​ve smrti, ali on me ni tre​nutka nije ostavljao na
miru. Nitko ne zna što sam ja prošla. Nitko ne zna, di​je​te. Nitko ne zna.
On joj ugle​da lice na mje​se​či​ni, izo​bli​če​no ružnom gri​ma​som tuge. Znao je da je
bilo iskre​no i pošte​no sve što je rekla. Bio je du​bo​ko ga​nut.
- Sve je u redu, mama - reče on muč​no. - Ne spo​mi​nji to! Ja znam.
Ona mu sko​ro zahvalno zgra​bi ruku i po​lo​ži svo​je bi​je​lo lice, još iskrivlje​no od ža​-
losti, na nje​go​vo rame. Bila je to dje​čja kretnja: kretnja koja je mo​li​la lju​bav, smi​lo​-
va​nje i nježnost. Ona mu je krva​vo ki​da​la utro​bu.
- Ne​moj! - reče on. - Ne​moj, mama! Mo​lim te!
- Nitko ne zna - reče Eli​za. - Nitko ne zna. I ja ne​ko​ga tre​bam. Moj je ži​vot bio,
sine, pun boli i muke. - Po​la​ko i opet dje​čji ona obri​še sla​be suzne oči nad​la​ni​com.
Ah, po​misli on dok mu se srce grči​lo od divlje boli i ža​lje​nja, ona će jed​nog dana
umri​je​ti, a ja ću se uvi​jek ovo​ga sje​ća​ti. Uvi​jek ovo​ga. Ovo​ga.
Umukli su na ča​sak. On joj gru​bo i čvrsto stisne ruku i po​lju​bi.
- No - poče Eli​za puna ve​se​log pro​ro​čanstva - reći ću ti nešto: ja neću pro​vesti sav
svoj ži​vot ov​dje ro​bu​ju​ći za go​mi​lu sta​na​ra. To neka izbi​ju iz gla​ve. Osta​vit ću sve i
uži​va​ti kao bilo tko od njih. - Ona mu zna​lač​ki na​migne. - Kad idu​ći put do​đeš kući,
možda ćeš me naći kako ži​vim u ve​li​koj kući u Doak Parku. Gra​di​lište imam, najbo​-
lje koje tamo posto​ji što se tiče pogle​da i po​lo​ža​ja, da​le​ko bo​lje nego što ga ima W.
J. Bryan. Napra​vi​la sam po​sao s dokto​rom Do​akom gla​vom, pri​je ne​ko​li​ko dana.
Pazi sada! Što ka​žeš? - Ona se nasmi​je. - Re​kao mi je, 'Gospo​đo Gant, kad ste vi u
pi​ta​nju, ne mogu se po​uzda​ti ni u jed​nog svog zastupni​ka. Mo​ram do​bro pri​pa​zi​ti,

339
ako že​lim išta za​ra​di​ti u ovom poslu. Vi ste najvješti​ji trgo​vac u gra​du.’ 'Hej, dokto​-
re,’ rekla sam ja (ni​sam po​ka​za​la da mu vje​ru​jem ili bilo što dru​go), 'sve što že​lim to
je da mi se ispla​ti moj ulog. Držim da je pošte​no da svatko za​ra​di i da pru​ži pri​li​ku i
dru​go​me. Neka se lopta kotrlja!’ Rekla sam smi​ju​ći se do mile vo​lje. ’Pa, gospo​đo
Gant!’ re​kao je on ... - Ona se upusti​la u du​gač​ka zastra​nji​va​nja, sje​ća​ju​ći se s upi​tim
užitkom beskrajnih po​je​di​nosti svog trgo​va​nja s bo​ga​tim kra​ljem ki​ni​na sa svim
popratnim po​ja​va​ma što su se u to vri​je​me ti​ca​le pti​ca, pče​la, cvi​je​ća, sunca, obla​ka,
pasa, kra​va , i lju​di. Bila je za​do​voljna. Bila je sretna.
Ne​nad​no, za​mislivši se naglo, ona reče: - No, možda ću to uči​ni​ti. Že​lim ima​ti
kuću gdje me mogu posje​ći​va​ti moja dje​ca i do​vo​di​ti svo​je pri​ja​te​lje, kad se vra​te
doma.
- Da - reče on - da. To bi bilo li​je​po. Ne smi​ješ ra​di​ti ci​je​li svoj ži​vot.
I nje​mu se svi​dje​la nje​na sretna bajka: na tre​nu​tak je sko​ro povje​ro​vao u čudo spa​-
se​nja, iako je to nje​mu bila sta​ra pri​ča.
- Na​dam se da ćeš tako uči​ni​ti - reče on. - To bi bilo li​je​po... Idi sad u kre​vet, zašto
ne ideš, mama? Već je kasno. - On usta​ne. - Ja sad idem.
- Da, sine - reče ona usta​ju​ći. - Tre​ba da ideš. Pa, laku noć. - Oni se po​lju​be s lju​-
bavlju, opra​ni i čisti od gorči​ne za neko vri​je​me. Eli​za pođe ispred nje​ga u mrač​nu
kuću.
Ali pri​je nego što je le​gao, on siđe u ku​hi​nju po ši​bi​ce. Ona je još bila tamo, kraj
daske za gla​ča​nje iza du​gač​kog ne​ured​nog sto​la s dvi​je ve​li​ke hrpe rub​lja sa stra​na.
Na nje​gov pri​je​korni pogled ona y žurbi reče:
- Idem. Od​mah idem. Samo sam htje​la dovrši​ti ove ruč​ni​ke.
Pri​je nego što je oti​šao, on obi​đe stol da je po​no​vo po​lju​bi. Ona pro​čeprka po ku​ti​-
ji za dugmad na ši​va​ćem stro​ju i izva​di okra​jak olovke. Drže​ći je čvrsto nad sta​rom
omotni​com, ona na​crta grub plan na dasci za gla​ča​nje. Nje​zin se um još uspavlji​-
vao svo​jom na​ka​nom.
- Evo, vi​diš - poče ona - tu je ave​ni​ja Sunset, do​la​zi odozdo. Ovo je Do​ako​vo
zemljište, teče odavde pod pra​vim ku​tom. Ova parce​la na uglu pri​pa​da Dic​ku Web​-
ste​ru; a upra​vo ov​dje iznad toga, na sa​mom vrhu na​la​zi se...
Na​la​zi se, po​misli on gle​da​ju​ći s tu​pim za​ni​ma​njem, mjesto gdje leži za​ko​pa​no
bla​go. De​set ko​ra​ka na sje​ver-sje​ve​ro​istok od Ve​li​ke sti​je​ne, pod ko​ri​je​njem sta​rog
hrasta. Dok je ona go​vo​ri​la on se za​nio u svo​je ra​dosno mašta​nje. A što ako je na Eli​-
zi​noj parce​li bilo za​ko​pa​no bla​go? Nasta​vi li ku​po​va​ti, za​ista bi moglo biti. Ili zašto
ne izvor nafte? Ili rud​nik uglje​na? Ove gla​so​vi​te pla​ni​ne pune su (kažu) mi​ne​ra​la.
150 ba​re​la dnevno u svom dvo​rištu. Ko​li​ko bi to bilo? Ako je je​dan ba​rel 3,00 $, to
bi bilo pre​ko 50,00 $ dnevno na sva​kog čla​na po​ro​di​ce. Svi​jet je naš!
- Vi​diš, je li? - nasmi​je​ši se ona po​bjed​nič​ki. - A upra​vo ov​dje ću gra​di​ti. Za pet

340
go​di​na parce​la će posti​ći dvostru​ku vri​jed​nost.
- Da - reče on po​lju​bivši je. - Laku noć, mama. Za boga mi​lo​ga, idi u poste​lju i
naspa​vaj se.
- Laku noć, sine - reče Eli​za.
On iza​đe i poč​ne se pe​nja​ti uz mrač​ne stu​be. Ula​ze​ći u taj čas, Be​nja​min Gant
posrne pre​ko teške sto​li​ce u hod​ni​ku. On žesto​ko opsu​je i raspa​li ru​kom po sto​li​ci.
Do đa​vo​la! O, do đa​vo​la! Gospo​đa Pert ga šaptom upo​zo​ri i otvo​re​no se nasmi​-
je. Euge​ne zasta​ne i za​tim se me​ka​no popne uz stu​bište pokri​ve​no prostirkom da ga
ne bi čuli, te uđe u sli​je​pi tri​jem na gornjem stu​bišnom od​mo​rištu, gdje je spa​vao.
Nije upa​lio svjetlo, jer nije vo​lio vi​dje​ti gru​bi lak pun mje​hu​ra na orma​ru i sa​vi​je​-
no že​lje​zo kre​ve​ta. Kre​vet je bio ulegnut, a svjetlo ne​jasno - on je mrzio ne​jasna
svjetla i ve​li​ke noć​ne lepti​re koji su uoko​lo sli​je​po lo​ma​ta​li prašnim kri​li​ma. Svu​kao
se pri mje​se​cu. Mje​se​či​na je pa​da​la na zemlju kao ta​janstve​na nad​na​ravna zora. Ona
je po​ravna​va​la svu hra​pa​vost, skri​va​la sve rane. Ona je da​va​la svim obič​nim i pozna​-
tim stva​ri​ma - zbi​toj gro​ma​di suše, gru​boj gra​đe​vi​ni mlje​ka​re, bujnoj za​obli​enosti
advo​ka​to​vih divljih ja​bu​ka - ujed​na​čen ču​de​san cvat. On za​pa​li ci​ga​re​tu pro​matra​ju​-
ći nje​zin crve​ni žar u ogle​da​lu, i nagne se pre​ko ogra​de svo​ga tri​je​ma, gle​da​ju​ći na​-
po​lje. Odjed​nom posta​ne svjestan da ga je s uda​lje​nosti od osam sto​pa pro​matra​-
la La​ura Ja​mes. Mje​se​či​na je pa​da​la po nji​ma, ku​pa​la im ti​je​la ze​le​nom blje​do​ćom i
pro​ži​ma​la ih ti​ši​nom. Lica su im bila uko​če​na u ču​dotvornoj tmi​ni, samo su im živje​-
le sjajne oči, koje vide a nisu vi​đe​ne. Zu​ri​li su jed​no u dru​go u toj vi​linskoj svjetlosti
bez ri​je​či. U sobi ispod njih svjetlost je pu​za​la ka kre​ve​tu nje​go​va oca, pli​va​la pokri​-
va​čem i otkri​va​la mu lice koje je bilo izba​če​no oštro uvis. Noć​ni zrak, pla​ninski
zrak, pa​dao je na dje​ča​ko​vo golo ti​je​lo kao mlaz bistre vode. Nožni su mu se prsti
grči​li da gra​be vlažnu tra​vu.
Na od​mo​rištu je čuo gospo​đu Pert kako tiho ide na spa​va​nje, pi​pa​ju​ći po zi​do​vi​ma
sa sli​je​pom pažnjom. Vra​ta su škripnu​la i škljoc​nu​la. Kuća uto​ne u du​bok mir kao
sti​je​na pod mje​se​com. Oni su gle​da​li i če​ka​li ča​ro​li​ju da po​ko​re vri​je​me. Onda je ona
pro​go​vo​ri​la - njen ša​pat nje​go​va ime​na samo se mo​gao naslu​ti​ti kao zvuk. On pre​ba​-
ci nogu pre​ko ogra​de i pre​ba​ci ti​je​lo pre​ko razma​ka do pra​ga nje​na pro​zo​ra, pru​živši
se kao mač​ka. Ona naglo za​drži dah i tiho krikne - Ne! Ne! - ali ga uhva​ti za ruke na
okvi​ru pro​zo​ra i stisne se uza nj kad se pro​vu​kao unutra.
Za​tim su se čvrsto ste​za​li hlad​nim mla​dim ru​ka​ma i mno​go se puta po​lju​bi​li mla​-
dim usna​ma i li​ci​ma. Sva joj je kosa pala kao gusta ku​ku​ruzna svi​la u slatkoj opušte​-
noj žud​nji. Nje​zi​ne ravne sklad​ne noge bile su zaklo​nje​ne ze​le​nim du​gim ga​ća​-
ma koje je elastik na​bi​rao iznad ko​lje​na.
Udo​vi su im se ispreple​li: on je lju​bio glatki sjaj nje​nih ruku i ra​me​na - strašću od
koje su mu mli​tavje​li udo​vi upravljao je vjerski za​nos. Že​lio ju je za​drža​ti i oti​ći sam

341
i misli​ti o njoj.
On se nagne, po​dvu​če joj ruku ispod ko​lje​na i ushi​će​no je digne. Ona ga zapla​še​no
pogle​da i još čvršće se pri​pi​je uza nj.
- Što ra​diš? - pro​šapće ona. - Ne​moj me povri​je​di​ti.
- Neću te povri​je​di​ti, dra​ga - reče on. - Po​lo​žit ću te u kre​vet. Da. Po​lo​žit ću te u
kre​vet. Ču​ješ li me? - Osje​ćao je da mora kriknu​ti iz grla od ve​se​lja.
Pre​nio ju je do kre​ve​ta i po​lo​žio je na nj. Za​tim je kleknuo kraj nje, za​vu​kao ruku
ispod nje i pri​vu​kao je k sebi.
- Laku noć, dra​ga moja. Po​lju​bi me za laku noć. Vo​liš li me?
- Da. - Ona ga po​lju​bi. - Laku noć, dra​gi moj. Ne​moj se vra​ća​ti kroz pro​zor. Mo​-
žeš pasti.
Ali on je oti​šao kao što je i do​šao, pru​ža​ju​ći se ushi​će​no na mje​se​či​ni kao mač​ka.
Dugo je le​žao bu​dan, u ti​hom bu​ni​lu, dok mu je srce žesto​ko uda​ra​lo o re​bra. San se
ušu​ljao u nje​go​va osje​ti​la s topli​nom pa​perja: šu​mi​lo je mla​do ja​vo​ro​vo lišće, pi​je​-
tao je po​jao svoj da​le​ki vi​le​njač​ki napjev, za​vi​ja​la je utva​ra ne​kog psa. On je zaspao.

Pro​bu​di​lo ga je vre​lo sunce koje mu je uda​ra​lo u lice kroz platne​ni zaslon na tri​je​-
mu. Mrzio je bu​đe​nje na suncu. Jed​no​ga će dana spa​va​ti u ve​li​koj sobi koja će uvi​jek
biti hlad​na i mrač​na. Oko nje​go​vih će pro​zo​ra biti drve​će i po​vi​ju​še, ili na​uzgo​re​ni
vis pla​ni​ne. Dok se obla​čio odje​ća mu je bila vlažna od noć​ne rose. Kad je si​šao, na​-
šao je Ganta kako se jad​no nji​še na tri​je​mu stišću​ći ru​ka​ma štap.
- Do​bro jutro - re​kao je - kako se osje​ćaš?
Otac mu do​ba​ci ne​la​go​dan treptav pogled i zaste​nje.
- Mi​losrd​ni bože! Stigla me je kazna za moje gri​je​he.
- Usko​ro ćeš se bo​lje osje​ća​ti - reč Euge​ne. - Jesi li išta jeo?
- Za​pi​nje mi u grlu - reče Gant koji se već ha​laplji​vo na​jeo.
- Ni​sam mo​gao pro​gu​ta​ti ni za​lo​ga​ja. Kako je tvo​ja ruka, sine? - upi​ta vrlo po​-
nizno.
- Oh, do​bro je - reče Euge​ne brzo. - Tko ti je re​kao za moju ruku?
- Ona kaže da sam ti povri​je​dio ruku - reče Gant ža​losno.
- Ah-h! - reče dje​čak lju​ti​to. - Ne. Ni​sam bio povri​je​đen. Gant se nagne u stra​nu i
nespretno, ne gle​da​ju​ći, po​tapše ne​povri​je​đe​nu si​no​vu ruku.
- Žao mi je što sam uči​nio - reče on. - Ja sam bo​lestan čovjek. Tre​ba li ti novca?
- Ne - reče Euge​ne u nepri​li​ci. - Imam sve što mi tre​ba.
- Dođi u rad​nju da​nas, dat ću ti nešto - reče Gant. - Jad​no di​je​te, čini mi se da si u
škripcu.
Ali umjesto toga on je če​kao dok se La​ura Ja​mes vra​ti​la sa svog ju​tarnjeg od​laska
u grad​sko ku​pa​lište. Došla je no​se​ći ku​pa​ći kostim u jed​noj ruci, a ne​ko​li​ko pa​ke​ti​ća

342
u dru​goj. Dru​ge su do​ni​je​li crnci razno​sa​či. Ona je pla​ti​la i potpi​sa​la se.
- Ti mora da imaš mno​go novca, La​ura - reče on. - Ova​ko ra​diš sva​ki dan, zar ne?
- Tata me zbog ovo​ga kori - prizna​de ona - ali ja vo​lim ku​po​va​ti odje​ću. Na odje​ću
tro​šim sav svoj no​vac.
- Što ćeš sada či​ni​ti?
- Ništa - što god ti ho​ćeš. Dan je kra​san da se nešto radi, zar ne?
- Dan je kra​san da se ništa ne radi. Bi li htje​la da ne​ka​mo ode​mo, La​ura?
- Vo​lje​la bih ne​ka​mo oti​ći s to​bom - reče La​ura Ja​mes.
- O tome se radi, dje​vojko. O tome se radi - reče on ushi​će​no, s pretje​ra​nim grle​-
nim lakrdi​ja​njem. - Oti​ći ćemo ne​ka​mo sami - po​ni​jet ćemo i nešto za jelo - reče on
pohlepno.
La​ura ode u svo​ju sobu i obu​je par tvrdih ma​lih pa​pu​ča. Euge​ne ode u ku​hi​nju.
- Imaš li neku ku​ti​ju od ci​pe​la? - upi​ta Eli​zu.
- Za što ti tre​ba? - reče ona po​dozri​vo.
- Idem u banku - reče on iro​nič​no. - Htio sam nešto u čemu ću do​ni​je​ti no​vac - Ali
smjesta gru​bo doda:
- Idem na piknik.
- A? E? Što si re​kao? - upi​ta Eli​za. - Na piknik? S kim ideš? S onom dje​vojkom?
- Ne - reče on ozbiljno - s pred​sjed​ni​kom Wilso​nom, s engleskim kra​ljem i s
dokto​rom Do​akom. Pit ćemo li​mu​na​du - obe​ćao sam da ću do​ni​je​ti li​mu​ne.
- Sve​ga mi, momče - reče Eli​za na​metlji​vo - ne svi​đa mi se - da tako bje​žiš kad mi
tre​baš. Htje​la sam da mi odeš upla​ti​ti neki no​vac, jer oni iz te​le​fonske centra​le će me
isklju​či​ti ako im da​nas ne po​ša​ljem no​vac.
- O mama! Za ime božje! - vikne on oja​đe​no. - Ti me uvi​jek tre​baš kad že​lim ne​-
ka​mo oti​ći. Neka če​ka​ju! Mogu valjda če​ka​ti je​dan dan.
- Rok je pro​šao - reče ona. - No, izvo​li. I ja bih že​lje​la da imam vre​me​na da od​la​-
zim na pikni​ke. - Ona izvu​če ku​ti​ju od ci​pe​la iz hrpe ma​ga​zi​na i no​vi​na koji su ne​-
ured​no le​ža​li na niskom orma​ri​ću.
- Imaš li što za jelo?
- Na​ba​vit ćemo - reče on i ode.
Sišli su niz bri​jeg i za​usta​vi​li se u ma​lom pljesni​vom du​ća​nu iza ugla u uli​ci Wo​-
od​son, gdje su ku​pi​li hrska​vih keksa, masla​ca od ki​ki​ri​ki​ja, že​la​ti​ne od ri​bi​za, ki​se​lih
krasta​va​ca i ve​lik ko​mad izvrsnog žu​tog sira. Trgo​vac je bio sta​ri Ži​dov koji je
u žargo​nu mrmljao kroz ra​binsku bra​du kao da baca uro​ke na vu​kod​la​ka. Dje​čak je
po​zorno gle​dao da li se nje​go​ve ruke do​ti​ču hra​ne. Nisu bile čiste.
Na svom putu uz bri​jeg za​usta​vi​li su se ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka kod Ganta. Našli su
He​len i Bena u bla​go​va​oni​ci. Ben je do​ruč​ko​vao, nagnut kao i obič​no, s namršte​nom
pažnjom, nad ka​vom, okre​ću​ći se sko​ro s ga​đe​njem od jaja sa sla​ni​nom. He​len je na​-

343
va​lji​va​la da nji​ho​vim za​li​ha​ma doda jaja i sen​dvi​če: dvi​je su žene pošle stra​ga u ku​-
hi​nju. Euge​ne je sjeo za stol s Be​nom i pio kavu.
- O-oh, moj bože! - reče na​po​kon Ben i umorno zi​jevnu. Za​tim za​pa​li ci​ga​re​tu. -
Kako je sta​ro​me jutros?
- Mislim da mu je do​bro. Re​kao mi je da nije mo​gao do​ruč​ko​va​ti.
- Je li što re​kao sta​na​ri​ma?
- 'Prokle​ti lu​pe​ži! Gorštač​ke hu​lje! Hiii..!’ To je bilo sve.
Ben se tiho smješkao.
- Je li ti ozli​je​dio ruku? Daj da vi​dim.
- Ne. Ne​maš što vi​dje​ti. Nema rane - reče Euge​ne po​di​žu​ći za​vi​je​nu pod​lakti​cu.
- Nije te uda​rio, je li! - upi​ta Ben ozbiljno.
- O, ne. Na​ravno da nije. Samo je bio pi​jan. Bilo mu je žao zbog ovo​ga jutros.
- Da - reče Ben - nje​mu je uvi​jek žao - na​kon što napra​vi lom na sve stra​ne. - Du​-
bo​ko je ispi​jao ci​ga​re​tu udi​šu​ći dim kao da je omamljen ja​kom dro​gom.
- Kako ti je bilo u ko​le​džu ove go​di​ne, Gene? - upi​ta izne​na​da.
- Pro​šao sam. Do​bio sam li​je​pe ocje​ne - ako si na to mislio. U pro​lje​će je bilo bo​-
lje - doda s ma​lom ne​la​go​dom. - Bilo je teško kre​nu​ti - u po​četku.
- Misliš na prošlu je​sen?
Euge​ne kimne.
- Što je bilo? - reče Ben mršte​ći se na nje​ga. - Jesu li ti se dru​gi momci ru​ga​li?
- Da - reče Euge​ne ti​him gla​som.
- Što su ti ra​di​li? Smatraš li da su misli​li da im nisi do​rastao? Jesu li na te gle​da​li s
vi​so​ka? Je li to bilo? - reče Ben divlje.
- Ne - reče Euge​ne vrlo crve​na lica. - Ne. To nema veze s tim. Ja mislim da smi​-
ješno izgle​dam. Bio sam im smi​je​šan.
- Kako to misliš da smi​ješno izgle​daš? - reče Ben nasrtlji​vo. - S to​bom je sve u
redu, mla​di​ću, tako da znaš; osim ako nisi oko​lo ho​dao kao pro​pa​li​ca. Za ime božje -
uzvikne on srdi​to - kad si posljed​nji put ostri​gao tu kosu? Što misliš da si ti:
divlji čovjek sa Bornea?
- Ne vo​lim bri​ja​če! - pla​ne Euge​ne bi​jesno. - Zato je to! Ne že​lim da mi gu​ra​ju
svo​je prlja​ve prste u usta. Što se to koga tiče, ako uopće ne stri​žem kosu?
- Da​nas se lju​di pro​su​đu​ju po izgle​du - reče Ben sentenci​ozno. - Ne​ki​dan sam či​-
tao čla​nak jed​nog ve​li​kog poslovnog čovje​ka u Postu. On kaže da uvi​jek pogle​da
čovje​ku u ci​pe​le pri​je nego što mu dade po​sao.
Go​vo​rio je ozbiljno i po​la​ga​no, kao što je i či​tao, bez pra​vog uvje​re​nja. Euge​ne je
bio bolno dirnut čuvši svog ne​ustra​ši​vog kondo​ra kako ble​be​će ovu blju​ta​vu kašu
prepre​de​nih mi​li​ju​na​ša kao bilo koja poslušna pa​pi​ga u či​novnič​kom ka​ve​zu. Be​-
nov je glas bio glu​po šu​palj dok je izgo​va​rao te divne misli: izgle​da​lo je kao da on

344
iza sve​ga toga grozni​ča​vo tra​ži neki od​go​vor, sa za​go​netnom mu​kom u oči​ma. Dok
je tako namršten i na​pet zastajki​vao kroz go​vor koji vodi k uspje​hu, u nje​go​vu se na​-
po​ru nešto dirlji​vo mi​ca​lo: bio je to na​por nje​go​va čud​nog i sa​motnič​kog ži​vo​ta da
nađe neki ulaz u ži​vot - da nađe uspjeh, po​lo​žaj, dru​garstvo. A to je bilo kao da u
Bronxu neki do​se​lje​nik iz plod​ne Lombardi​je slovka ri​ječ po ri​ječ i nasto​ji do​ku​či​ti
novi svi​jet od​go​ne​ta​va​ju​ći Svjetski alma​nah; ili kao da neki drvosje​ča, ko​je​ga je za​-
ro​bi​la zima i obrva​la pod​mukla i užasna bo​lest, po​ku​ša​va utvrdi​ti simpto​me i naći li​-
je​ka u knji​zi Kuć​ni li​ječ​nik.
- Je li ti sta​ri slao do​voljno novca da mo​žeš pristojno živje​ti? - upi​ta Ben. - Jesi li
mo​gao drža​ti ko​rak s dru​gim momci​ma? On ima do​voljno, to znaš. Ne daj mu da ti
išta ustegne. Natje​raj ga da ti dade, Gene.
- Imao sam dosta - reče Euge​ne. - Ko​li​ko mi je tre​ba​lo.
- Sada ti tre​ba, sad je vri​je​me - ne kasni​je - reče Ben. - Neka ti po​mogne da završiš
ko​ledž. Ovo je doba spe​ci​ja​li​za​ci​je. Svi tra​že vi​so​ko obra​zo​va​ne lju​de.
- Da - reče Euge​ne. Go​vo​rio je po​korno i ne​marno, tvrdi sjajni oklop nje​go​va duha
nije se ugi​bao pod tim ćaska​njem: iznutra je gle​dao netko dru​gi, netko ni​jem.
- Zato završi ško​lu - reče Ben i ne​odre​đe​no se namršti. - Svi ve​li​ki lju​di - Ford,
Edi​son, Roc​ke​feller - ima​li je oni ili ne, kažu da je ško​la do​bra stvar.
- Zašto ti nisi išao da​lje? - upi​ta Euge​ne ra​dozna​lo.
- Nije mi imao tko reći - reče Ben. - Osim toga, valjda ne misliš da bi mi sta​ri išta
dao? - On se ci​nič​no nasmi​je. - Sad je pre​kasno.
Ušu​tio je na tre​nu​tak i pu​šio.
- Ti nisi znao da ja po​la​zim te​čaj ogla​ša​va​nja, je li? - upi​ta on nasmi​je​šivši se.
- Ne. Gdje?
- Kroz do​pisnu ško​lu - reče Ben. - Sva​kog tjed​na do​bi​vam gra​di​vo. Ne znam - iza​-
zovno se nasmi​je - ali mora da mi do​bro ide. Posti​žem najbo​le re​zulta​te - 98 ili 100
sva​ki put. Ako završim te​čaj, do​bit ću diplo​mu.
Zasljeplju​ju​ća magla obli​je oči mla​đem bra​tu. On nije znao zašto. Zaple​ten čvor
mu se sku​pi u grlu. On hitro prigne gla​vu i poč​ne tra​ži​ti ci​ga​re​te. Malo za​tim reče:
- Dra​go mi je da to ra​diš, Ben. Na​dam se da ćeš završi​ti.
- Znaš - reče Ben ozbiljno - oni su otkri​li neke ve​li​ke lju​de. Je​danput ću ti po​ka​za​ti
što o tome piše. Lju​di koji su po​če​li od nule: sada obavlja​ju važne poslo​ve.
- Na​dam se da ćeš uspje​ti - reče Euge​ne.
- Tako. Sad vi​diš da nisi je​di​ni ško​lo​va​ni čovjek u oko​li​ci - reče Ben kroz osmi​jeh.
Čas kasni​je nasta​vi ozbiljno: - Ti si nam posljed​nja nada, Gene. Idi i završi to, pa
ma​kar mo​rao krasti no​vac. Nitko dru​gi od nas ni​kad neće ništa posti​ći. Po​ku​šaj ti
nešto posta​ti. Digni gla​vu! Ni​je​dan nije bo​lji od tebe - ti više vri​je​diš nego ije​dan od
ovih pe​de​ra po gra​du. - Postao je vrlo žestok, jako se uzbu​dio. Naglo je ustao iza sto​-

345
la. - Ne daj da ti se smi​ju! Tako mi boga, nismo lo​ši​ji od njih. Ako ti se ije​dan od
njih po​no​vo na​ru​ga, zgra​bi prvu stvar koja ti pad​ne pod ruku i obo​ri ga s nogu. Ču​ješ
li me? - U žesto​kom uzbu​đe​nju on dohva​ti teški nož za ko​ma​da​nje pe​če​nja sa sto​la i
uzmahne nji​me.
- Da - reče Euge​ne nespretno. - Mislim da će sada biti sve u redu. U po​četku ni​sam
znao kako da se po​na​šam.
- Na​dam se da si se do​voljno opa​me​tio da se oka​niš onih sta​rih dro​lja? - reče Ben
vrlo stro​go. Euge​ne ne od​go​vo​ri. - Ne mo​žeš k nji​ma za​la​zi​ti i nešto oče​ki​va​ti, to
znaš. I mo​gao bi svašta ulo​vi​ti. Ova mi izgle​da kao krasna dje​vojka - reče on tiho na​-
kon stanke. - Za ime božje, ure​di se i nastoj da bu​deš pristojno čist. Žene to primje​-
ću​ju, znaš. Pazi na nokte i neka ti odi​je​lo uvi​jek bude izgla​ča​no. Imaš li novca?
- Imam do​voljno - reče Euge​ne gle​da​ju​ći nervozno pre​ma ku​hi​nji. - Ne​moj, za
boga mi​lo​ga!
- Metni to u džep, glu​pa​ne - reče Ben lju​ti​to gu​ra​ju​ći mu novča​ni​cu u ruku. - Mo​-
raš ima​ti nešto novca. Ču​vaj ga dok ti ne ustre​ba.

Dok su od​la​zi​li He​len ih otpra​ti do vi​so​ke pro​čelne ve​rande. Kao i obič​no do​da​la
je dvostru​ko više nego što su tre​ba​li. Tu je bila i dru​ga ku​ti​ja za ci​pe​le na​bi​je​na sen​-
dvi​či​ma, ku​ha​nim ja​ji​ma i slatki​ši​ma.
Sta​ja​la je na gornjem ste​pe​ni​ku s ma​ra​mom na gla​vi, pod​bo​čivši se mrša​vim ru​ka​-
ma na ko​ji​ma su se vi​dje​li sta​ri ožiljci. To​pao sunčan mi​ris po​to​čarke, ilo​va​če i kozje
krvi obli​je​vao ih je vru​ćim rod​nim va​lo​vi​ma.
- O-ho! A-ha! - na​migne ona ko​mič​no. - Ja nešto znam! Ni​sam ja tako sli​je​pa kako
vi misli​te, zna​te ... Ona zna​čajno zakli​ma u šali, dok joj se nasmi​ja​no lice ku​pa​lo u
čud​no​va​tom sja​ju i čisto​ći koja je na nje​mu katkad tako li​je​po pre​bi​va​la. Kad god ju
je ovakvu vi​dio, uvi​jek je po​mišljao na opra​no nebo posli​je kiše, na kristalne da​lji​ne,
hlad​ne i čiste.
Uz gru​bo smi​ju​lje​nje ona ga gru​ne pod re​bra:
- Zar nije lju​bav li​je​pa! Ha-ha-ha-ha! Pogle​daj mu lice, La​ura. - Ona ple​me​ni​to
prigrli dje​vojku i pri​vu​če je k sebi, u smi​je​hu, oh, u sa​žalnom smi​je​hu, i dok su se
oni pe​nja​li uz bri​jeg, sta​ja​la je tamo, na suncu, la​ga​no otvo​re​nih usta, nasmi​je​še​-
na, obli​ta sja​jem, lje​po​tom, i ču​đe​njem.
Pe​nja​li su se po​la​ko pre​ma istoč​nom rubu gra​da du​gim uspo​nom uli​ce Aca​demy
koja je obrub​lji​va​la crnač​ko na​se​lje što se pro​te​za​lo ispod nje. Na kra​ju uli​ce Aca​-
demy naglo se di​za​la pla​ni​na; do​bro poplo​čan za​vo​jit put vi​ju​gao je duž pla​-
ninske kose na desno. Oni skre​nu na taj put, pe​nju​ći se sada istoč​nim ru​bom crnač​ke
četvrti. Na​se​lje se oto​či​lo oštro ispod njih, ni​žu​ći se oko reda du​gih uli​ca od gli​ne.
Kraj puta je bilo ne​ko​li​ko drve​nja​ra u ko​ji​ma su živje​li crnci ili si​ro​mašni bi​jelci, ali

346
su bi​va​le sve rje​đe što su se više uspi​nja​li. Ho​da​li su li​je​no uz hla​do​vit put koji je bio
pro​ša​ran krpi​ca​ma svjetla što su ple​šu​ći pro​di​ra​le kroz gra​na​ti svod, a s li​je​ve stra​ne
zasje​njen gustim krošnja​ma što su prekri​va​le bri​jeg. Iz ove ze​le​ne mi​li​ne di​zao se
gru​bi ce​mentni to​ranj za vodu; bio je ispru​gan i hlad​no obi​lje​žen vo​de​nim zna​ci​ma.
Euge​ne osje​ti žeđ. Malo da​lje iz ma​njeg spre​mišta buč​no je istje​cao kao vi​šak za​-
dimljen mlaz, de​beo kao ljud​sko ti​je​lo.
Pe​nja​li su se uz oštru strmi​nu po ka​me​ni​toj sta​zi, iz​bje​gavši posljed​nju du​gač​ku
oku​ku, i zasta​li na pri​je​vo​ju, na najvi​šoj toč​ki puta. Bili su tek ne​ko​li​ko sto​ti​na sto​pa
iznad gra​da: le​žao je pred nji​ma s oštrom bli​zi​nom si​jenske sli​ke, u isto vri​je​me bli​-
zu i da​le​ko. Na najvi​šoj za​ravni on ugle​da zbi​te gra​đe​vi​ne Trga koje su se jasno isti​-
ca​le u svi​jetlu i sje​ni: kli​ze​ća igrač​ka bila su tramvajska kola, a lju​di nisu bili veći od
vra​ba​ca. Oko Trga prosti​ra​la se poslovna cigle​na džungla bez drve​ća - jefti​na, otrca​-
na i ružna, a iza nje, u ne​jasnim krpi​ca​ma, kuće u ko​ji​ma su živje​li svi ti lju​di, te
mali svi​jetli či​re​vi uda​lje​nih pred​gra​đa i li​je​pa gusta sta​bla koja su ih mi​losrd​no li​je​-
či​la i zakla​nja​la. A ispod nje​ga, izvi​ru​ći iz rupe duž stra​na i za​le​đa bri​je​ga, bila je
crnač​ka četvrt. Izgle​da​lo je da je Trg neka vrsta sre​dišta, gdje su svi tramva​ji mi​lje​li i
če​ka​li, ali ni u čemu nije bilo ni​kakva smisla.
Me​đu​tim u pla​ni​na​ma je bilo gospod​stva i reda. Pre​ma za​pa​du su se ši​ri​le k suncu,
uzdi​žu​ći se s po​duprtih kosa. Grad je bio na​ba​čen na vi​so​ra​van kao ta​bo​rište: ispod
nje​ga nije bilo ni​če​ga što bi moglo odo​lje​ti vre​me​nu. Nije bilo misli vo​di​lje. Osje​ćao
je pod so​bom, u tom pe​ha​ru, da je či​tav ži​vot bio za​ustavljen: gle​dao ga je kao što bi
to uči​nio je​dan od sta​rih školni​ka pi​šu​ći re​dovnič​kom la​tinšti​nom Pri​zo​rište ljud​skog
ži​vo​ta; ili kao Pe​tar Bre​ughel u vre​vi jed​ne od svo​jih sli​ka. Odjed​nom mu se či​ni​lo
da nije do​šao na pla​ni​nu iz gra​da, nego da je iza​šao iz divlji​ne kao zvi​jer, i sad uko​-
če​nim zvjerskim okom zuri u tu sitnu zbrku drve​ta i žbu​ke koju divlji​na mora jed​nog
dana pre​ote​ti, pro​gu​ta​ti i pokri​ti.
Tro​ja je bila sed​ma odozgo - ali u njoj je živje​la He​le​na; i zato ju je onaj Ni​je​mac
isko​pao.
Povra​tivši dah, oni su skre​nu​li s ogra​đe​na puta i prošli pre​ko pri​je​vo​ja ispod ve​li​-
kog nad​svo​đe​nog mosta Phi​li​pa Ro​se​berrya. Sli​je​va, na vrhu, bo​ga​ti je Ži​dov imao
dvo​rac, sta​je, ko​nje, kra​ve i kće​ri. Dok su pro​la​zi​li ispod mosta Euge​ne po​digne gla​-
vu i vikne. Nje​gov se glas od​bi​je od luka kao ka​men. Prošli su i zasta​li na dru​goj
stra​ni pri​je​vo​ja, gle​da​ju​ći s ruba puta do​lje u dra​gu. Ali još nisu mogli vi​dje​ti dra​gu,
osim ze​le​nog svjetlu​ca​nja. Gorska je kosa bila gusto po​šumlje​na, put je po njoj vi​ju​-
gao do​lje u nepre​kid​nim bi​je​lim serpenti​na​ma. Ali oni su mogli gle​da​ti pri​je​ko na
divne divlje pla​ni​ne s dru​ge stra​ne dra​ge, koje su na pola vi​si​ne bile ispre​si​je​ca​ne
čisti​na​ma po​lja i ogra​đe​nim li​va​da​ma, a iznad toga pokri​ve​ne usta​la​sa​nim šumskim
mo​rem ze​le​ni​la.

347
 Dan je bio na​lik zla​tu i sa​fi​ri​ma: pre​ko ci​je​le zemlje bilo je brzog bljeska​nja i
iskre​nja, ne​do​dirlji​vog i mno​govrsnog, na​lik sunča​noj svjetlosti nad uzburka​nom vo​-
dom. Pu​hao je to​pao mi​ri​san vje​tar, okre​ću​ći sva​ki list na isti na​čin i stva​ra​ju​ći
meku mu​zi​ku na svim ži​ca​ma lutnji cvi​je​ća i tra​ve i plo​do​va. Vje​tar je ste​njao, ali ne
lu​đač​kim gla​som zlo​du​ha u krhkim zimskim gra​na​ma, nego kao plod​na žena, bujnih
gru​di, ve​li​ka, puna lju​ba​vi i mu​drosti; kao De​metra što ne​vi​đe​na lovi svi​je​tom. U
dra​ži je la​jao pas, a la​vež mu se gu​šio i ki​dao na vjetru. Na ma​ho​ve je bre​ca​lo kravlje
zvo​no. U gustoj šumi ispod njih bo​ga​te pti​čje note pa​da​le su im iz grla, pra​vo do​lje,
kao gru​me​ni zla​ta. Djetlić je uda​rao po su​hoj ne​ogu​lje​noj šuplji​ni zgromlje​na keste​-
na. Mo​dri ne​beski za​ljev bio je osut svi​jetlim go​mi​la​ma obla​ka: oni su plo​vi​li kao
brze ga​li​je, ko​se​ći pre​ko pla​ni​na ispred vjetra i za​tamnju​ju​ći drve​će ispod sebe svo​-
jim leb​de​ćim sje​na​ma.
Dje​čak je bio sli​jep od lju​ba​vi i žud​nje: čaša nje​go​va srca bila je pre​pu​nje​na svim
ovim di​vo​ta​ma. Pre​li​la se i smekša​la ga. Zgra​bio je hlad​ne dje​vojči​ne prste. Sta​ja​li
su pri​ljub​lje​ni no​ga​ma, za​ri​ve​ni jed​no dru​go​me u ti​je​lo. Za​tim su na​pusti​li put i pre​-
si​je​ca​li mu niz​brdo petlje duž strmih šu​mo​vi​tih sta​za. Šuma je bila prostra​na ze​le​na
crkva; pti​čji su klikta​ji pa​da​li kao šlji​ve. Ve​lik je leptir, pla​vih baršu​nastih kri​la sa
zlatnim i gri​miznim bi​lje​zi​ma, muč​no pro​lepršao ispred njih kroz pro​ša​ra​no sunča​no
svjetlo, da bi se na​po​kon te​tu​ra​vo spustio na svi​bin grmić. Čulo se lako leprša​vo
šuška​nje u gustom grmlju s obi​ju stra​na i stre​lo​vit fi​juk pti​ca. Jed​na zmi​ja, ze​le​ni​ja
od mokre ma​ho​vi​ne, duga kao ve​zi​ca za ci​pe​le i ta​nja od ženskog ma​log prsta,
jurne pre​ko sta​ze; sitne su joj oči bile sjajne od uža​sa, a rašljasti je​zik pa​lu​cao iz usta
kao električ​na iskra. La​ura krikne i naglo ustukne prestravlje​na; na nje​zin krik on
zgra​bi ka​men u divljoj po​žu​di da ubi​je to malo stvo​re​nje što ih je u svom vi​ju​ga​nju
prostri​je​li​lo sta​rim stra​hom od zmi​je, taknuvši ih lje​po​tom, je​zom i ne​čim nad​na​-
ravnim. Ali zmi​ja otpu​že u grmlje, a on s ja​kim osje​ća​jem sra​ma od​ba​ci ka​men. -
Takve ti ne mogu naško​di​ti - reče.
Na​po​kon su stigli iznad dra​ge gdje se ra​čvao put. Pošli su li​je​vo, na sje​ver, pre​ma
vi​šem i kra​ćem kra​ju. Pre​ma jugu dra​ga se ši​ri​la u bo​ga​ti mali raj farmi i pašnja​ka.
Zemljom su bile razba​ca​ne ku​ći​ce, vi​dje​le su se ze​le​ne li​va​de i blista​va voda. Po​-
lja mla​dog žita ritmič​ki su se po​vi​ja​la pod vjetrom; mlad ku​ku​ruz se​zao je do po​ja​sa
- s la​ga​nim šuške​ta​vim listo​vi​ma. Dimnja​ci Rhe​inharto​ve kuće po​ka​za​še se iznad
zapreč​nog ja​vo​ro​va gaja; de​be​le kra​ve mu​za​re po​la​ko su pasle na ši​ro​kim pašnja​ci​-
ma. A da​le​ko do​lje le​ža​le su bo​ga​te nji​ve suca Web​ste​ra Taylo​ea, na​po​la skri​ve​ne
drve​ćem i dž​bu​njem. Na putu je le​žao de​beo sloj pra​ši​ne; put se spuštao sve niže i
pre​si​je​cao po​to​čić. Oni ga pri​je​đu po bi​je​lom ka​me​nju po​lo​že​nom pre​ko nje​go​va ko​-
ri​ta. Ne​ko​li​ko pa​ta​ka, je​dva uzne​mi​re​ne nji​ho​vim pri​je​la​zom, do​ge​ga​ju se iz bistre
vode gle​da​ju​ći ih ozbiljno kao dje​ca u bi​je​lim korskim ha​lja​ma. Mlad se​ljak zaklo​pa​-

348
ra kraj njih u la​kim ko​li​ma pu​nim praznih kanti od mli​je​ka. On im se nasmi​je srdač​-
nim ru​me​nim li​cem, poz​dra​vi ih spo​rom kretnjom i osta​vi iza sebe mi​ris mli​je​ka i
zno​ja i masla​ca. Jed​na je žena sta​ja​la na nji​vi iznad njih i ra​dozna​lo ih gle​da​la zasje​-
nivši oči. Na po​lju je čovjek ko​sio ko​som, za​la​ze​ći u tra​vu kao bog među nepri​ja​te​-
lje, sa žetve​nim srpom svjetlosti.
Oni siđu s puta tamo gdje je po​či​nja​la dra​ga, napre​du​ju​ći pre​ko po​lja na tlu koje je
raslo pre​ma šu​mo​vi​tom pla​ninskom vi​jencu. Osje​ćao se sna​žan muški za​pah ši​ro​kog
lišća ki​se​li​ce i vru​ći za​dah ko​ro​va. Ho​di​li su pre​ko ne​uga​že​na po​lja po su​hoj strni
koja je se​za​la do ko​lje​na, ku​pe​ći svo​jom odje​ćom grozdo​ve sme​đih či​ča​ka. Či​ta​vo je
po​lje bilo za​si​ja​no vre​lim mi​ri​sa​vim tra​tinči​ca​ma. Za​tim su opet ušli u šumu i pe​nja​li
se sve dok nisu stigli do oto​ka meke tra​ve kraj po​to​či​ća što je u blista​vim kaska​da​ma
pa​dao iz ze​le​ne pla​ni​ne niz ka​me​ni​to ko​ri​to obraslo papra​ću.
- Sta​ni​mo ov​dje - reče Euge​ne. Tra​va je bila puna masla​ča​ka: nji​hov oštar i ni​jem
mi​ris pro​ži​mao je zemlju žu​tom ča​ro​li​jom. Bili su kao pa​tuljci i vi​le​nja​ci, ta​na​no ča​-
rob​njaštvo među cvi​je​ćem i ži​ri​ma.
La​ura i Euge​ne legnu na​uznak gle​da​ju​ći kroz vi​so​ko ljeska​nje lišća na Ka​ripsko
nebo i bro​dovlje obla​ka. Voda u po​to​či​ću šu​mi​la je kao ti​ši​na. Grad iza pla​ni​ne le​žao
je u dru​gom ne​za​misli​vom svi​je​tu. Za​bo​ra​vi​li su nje​go​ve muke i su​ko​be.
- Ko​li​ko je sati? - upi​ta Euge​ne. Jer su došli na mjesto gdje nije teklo vri​je​me. La​-
ura po​digne vitku ruku i pogle​da na sat.
- Hej! - po​vikne izne​na​đe​no. - Tek je dva​na​est i pol!
Ali on ju je je​dva čuo.
- Što me se tiče ko​li​ko je sati! - reče pro​muklo, uhva​ti nje​nu dra​žesnu ruku sa svi​-
le​nim re​me​nom sata i po​lju​bi je. Nje​ni se dugi hlad​ni prsti uvi​ju oko nje​go​vih; ona
pri​vu​če nje​go​vo lice do​lje k svo​jim usti​ma.
Le​ža​li su stisnu​ti, na ča​rob​nom sagu, u raju. Nje​zi​ne sive oči bile su dub​lje i jasni​-
je nego zde​nac vode; on je lju​bio pje​gi​ce na nje​noj divnoj koži; s pošto​va​njem je gle​-
dao njen prćasti kri​vi nos; pro​matrao je zrcalni ples iskri​ča​ve vode po nje​nu licu.
Sve iz tog ča​rob​nog svi​je​ta - cvi​jet i po​lje i nebo i pla​ni​na, i svi šumski kri​ci i zvu​ci i
pri​zo​ri i mi​ri​si - pre​rasta​lo je u nje​mu, s jed​nim gla​som u srcu i jed​nim je​zi​kom u
mozgu, u skla​dan, blještav, cje​lo​vit, je​dinstven, strastven lirski žu​bor.
- Dra​ga moja! Mila! Sje​ćaš li se prošle noći? - upi​ta on umi​lja​to kao da se sje​ća
ne​kog do​ga​đa​ja iz nje​zi​na dje​tinjstva.
- Da - ona mu ovi​je ruke čvrsto oko vra​ta - zašto misliš da bih je mogla za​bo​ra​vi​ti?
- Sje​ćaš li se što sam re​kao - što sam zahti​je​vao da uči​niš? - revno je nastavljao on.
- Oh, što da ra​di​mo? Što da ra​di​mo? - prošte​nje ona okre​ću​ći gla​vu na stra​nu i
pokrivši oči ru​kom.
- Što je? Što se do​go​di​lo? Dra​ga?

349
 - Euge​ne - mili moj, ti si tek di​je​te. A ja sam sta​ra - odrasla žena.
- Imaš tek dva​de​set jed​nu go​di​nu - reče on. - Razli​ka je samo pet go​di​na. To nije
ništa.
- Oh! - reče ona. - Ti ne znaš što go​vo​riš. To je ne​izmjerno ve​li​ka razli​ka.
- Kad meni bude dva​de​set go​di​na, tebi će biti dva​de​set pet. Kad meni bude dva​de​-
set šest, tebi će biti tri​de​set jed​na. Kad meni bude četrde​set osam, tebi će biti pe​de​set
tri. I što je to? - reče on drsko. - Ništa.
- Sve - reče ona. - Sve. Kad bih ja ima​la šesna​est go​di​na, a ti dva​de​set jed​nu, tada
ne bi bilo ništa. Ali ti si dje​čak, a ja sam žena. Kad ti bu​deš mlad mo​mak, ja ću biti
sta​ra cura; dok ti osta​riš, ja ću umri​je​ti. Kako znaš gdje ćeš biti i što ćeš ra​di​ti za
pet go​di​na? - nasta​vi ona malo kasni​je. - Ti si tek dje​čak - tek si se upi​sao na sve​uči​-
lište. Još ne​maš ni​kakvih pla​no​va. Ne znaš ni što ćeš ra​di​ti.
- Da, znam! - do​ba​ci on bi​jesno. - Bit ću pravnik. Zato su me i posla​li. Bit ću
pravnik i ba​vit ću se po​li​ti​kom. - Možda -do​da​de on s po​tište​nim za​do​voljstvom -
jed​nog dana i za​ža​liš kad se prosla​vim. S gorkim ve​se​ljem on je na​zi​rao svo​ju sa​-
motnič​ku sla​vu. Gu​verne​ro​va pa​la​ča. Četrde​set soba. Sam. Sam.
- Ti ćeš posta​ti pravnik - reče La​ura - i ići ćeš posvu​da po svi​je​tu, a ja tre​ba da te
če​kam i da se ni​kad ne udam. Jad​no di​je​te! - ona se meko nasmi​je. - Ti ne znaš što
ćeš ra​di​ti.
On okre​ne svo​je bi​jed​no lice k njoj; sunce je pomrča​lo.
- Tebi nije bri​ga? - pro​mu​ca. - Tebi nije bri​ga? - On svi​je gla​vu da sakri​je suzne
oči.
- Oh, mili moj - reče ona - bri​ga mi je. Ali lju​di ne žive tako. To je kao u pri​či. Zar
ne znaš da sam ja odrasla žena? U mo​jim go​di​na​ma, dra​gi, ve​ći​na dje​vo​ja​ka već po​-
či​nje misli​ti na uda​ju. A što - što ako sam i ja po​če​la na to misli​ti?
- Na uda​ju! - Iz nje​ga su po​tekle ri​je​či s go​le​mim uža​som kao da je ona spo​me​nu​la
nešto grozno, kao da je pred​lo​ži​la nešto ne​izre​ci​vo. Za​tim, čuvši na​kazni na​-
govještaj, on ga smjesta prihva​ti kao či​nje​ni​cu. Ta​kav je bio.
- A, tako! Tu smo! - reče razja​re​no. - Ti se uda​ješ, je li? Imaš svo​je momke, zar
ne? Izla​ziš s nji​ma, a? To si zna​la sve ovo vri​je​me, a mene si po​ku​ša​la pra​vi​ti bu​da​-
lom.
On se bi​če​vao, izlo​živši gole gru​di uža​su, spoznavši u tre​nu da okrutnost more ži​-
vo​ta ne leži u da​le​kom i fantastič​nom, nego u vje​ro​jatnom - u uža​su lju​ba​vi, gu​bitka,
uda​je u de​ve​de​set se​kunda izda​je u mra​ku.
- Ti imaš momke - ti do​puštaš da te pi​pa​ju. Pi​pa​ju ti noge, igra​ju ti se gru​di​ma. -
Nje​mu se stisne u grlu i glas mu posta​ne ne​ču​jan.
- Ne. Ne, mili moj. Ni​sam to rekla - ona se hitro pri​digne u sje​de​ći po​lo​žaj uzi​ma​-
ju​ći ga za ruke. - Ali nema ni​če​ga ne​obič​no​ga u uda​ji, znaš. Ve​ći​na tako čini. Oh,

350
mili moj! Ne​moj tako gle​da​ti! Ništa se nije de​si​lo. Ništa! Ništa!
On je žesto​ko zgra​bi, ne​mo​ćan da pro​go​vo​ri. Za​tim za​ri​je lice u nje​zin vrat.
- La​ura! Dra​ga! Slatka moja! Ne​moj me osta​vi​ti sa​mog. Bio sam sam! Uvi​jek sam
bio sam!
- Pa ti to že​liš, dra​gi. To si uvi​jek že​lio. Dru​go ništa ne bi mo​gao pod​ni​je​ti. Ja bih
ti tako do​sa​di​la. Za​bo​ra​vit ćeš da se ovo ikad de​si​lo. Za​bo​ra​vit ćeš i mene. Za​bo​ra​vit
ćeš - za​bo​ra​vi​ti.
- Za​bo​ra​vi​ti! Ni​ka​da neću za​bo​ra​vi​ti! To​li​ko dugo neću živje​ti.
- A ja ni​kad neću ni​ko​ga dru​gog vo​lje​ti! Ni​kad te neću osta​vi​ti! Za​uvi​jek ću te če​-
ka​ti! Oh, di​je​te moje, di​je​te moje!
Oni se pri​pi​ju u tom sjajnom tre​nutku čuda, tamo na ča​rob​nom oto​ku, gdje je svi​-
jet bio tih, vje​ru​ju​ći u sve što su rekli. A tko će reći - kakvo god ra​zo​ča​ra​nje sli​je​di​lo
- da ikad za​bo​ravlja​mo ča​ro​li​ju, ili da ikad mo​že​mo na ovoj olovnoj zemlji izda​ti ja​-
buč​no sta​blo, pjesmu i zla​to? Da​le​ko izvan ove bezvre​me​ne do​li​ne, na putu za Istok,
vlak je ja​di​ko​vao svo​jim ave​tinjskim kri​kom: ži​vot je protje​cao kao pra​men obo​je​na
dima, kao krpa razde​ra​na obla​ka. Nji​hov je svi​jet opet bio raspje​va​ni glas: bili su
mla​di i ni​ka​da neće umri​je​ti. Ovo će potra​ja​ti.
On je po​lju​bi u blista​ve oči; urastao je u nje​no ti​je​lo mla​de me​na​de, srce mu je
nježno klo​nu​lo pod pri​tiskom nje​nih ma​lih gru​di. Bila je gipka i po​datna pod
potpornjem nje​go​ve ruke kao vrbov prut - bila je brza kao pti​ca, ne​uhvatlji​vi​ja u po​-
činku nego uzbi​ba​ne vo​de​ne kaplji​ce na nje​nu licu. On ju je čvrsto držao da po​no​vo
ne pre​raste u drvo ili ne iščezne u šumi kao dim.
Popni se u pla​ni​ne, o moja mla​da lju​ba​vi. Vra​ti se! O izgub​lje​na i vjetrom opla​ka​-
na utva​ro, vra​ti se opet, onakva kakvu sam te prvi put upoznao u bezvre​me​noj do​li​ni,
gdje ćemo se opet ćutje​ti, po​legli u ča​ro​li​ji mje​se​ca lipnja. Tamo je bilo mjesto gdje
se svo sunce pre​li​je​va​lo u tvo​joj kosi, a s pla​ni​ne smo mogli prstom do​ta​ći zvi​jezdu.
Gdje je onaj dan što sav se isto​pio u bo​ga​ti žu​bor? Gdje je glazba tvo​ga ti​je​la, slik
tvo​jih zubi, sklad​na klo​nu​lost tvo​jih nogu, tvo​je male čvrste ruke, tvo​ji vitki prsti da
ih gri​zem kao ja​bu​ku, i male bra​da​vi​ce tvo​jih bi​je​lih gru​di kao trešnje? I gdje su sve
one ta​na​ne niti za​češlja​ne dje​vo​jač​ke kose? Brza su usta zemlje, i brzi su zubi koji su
se nahra​ni​li ovom ljupkošću. Ti koja si bila stvo​re​na za glazbu, glazbe više ne​ćeš
čuti: u tvo​joj mrač​noj kući vjetro​vi su mukli. Utva​ro, utva​ro, vra​ti se iz. te uda​je koju
nismo pre​dvi​dje​li, vra​ti se ne u ži​vot, nego u ča​ro​li​ju, gdje ni​kad nismo umrli, u za​-
ča​ra​nu šumu gdje još le​ži​mo, za​va​lje​ni u tra​vi. Popni se u pla​ni​ne, o moja mla​da lju​-
ba​vi. Vra​ti se! O izgub​lje​na i vjetrom opla​ka​na utva​ro, vra​ti se opet.

351
 31.


Jed​no​ga dana, kad se li​panj pri​mi​cao koncu, La​ura Ja​mes mu reče:
- Idu​ćeg tjed​na mo​ram poći kući. - Za​tim vi​de​ći nje​go​vo zapre​pašte​no lice doda: -
Ali samo na ne​ko​li​ko dana, najvi​še je​dan tje​dan.
- Ali zašto? Lje​to je tek po​če​lo. Izgorjet ćeš tamo do​lje.
- Da. Glu​po je, znam. Ali ro​di​te​lji me oče​ku​ju za Četvrti srpnja. Znaš, ima​mo go​-
le​mu po​ro​di​cu - sto​ti​nu te​ta​ka, ro​đa​ka i svojte. Sva​ke go​di​ne ima​mo po​ro​dič​ni sasta​-
nak - ve​li​ki piknik s rošti​ljem. Meni je odvra​tan. Ali kad ne bih došla, ni​kad mi ne bi
oprosti​li.
On je upla​še​no pogle​da je​dan tren.
- La​ura! Ti se vra​ćaš, je li tako? - reče on tiho.
- Da, na​ravno - reče ona. - Umi​ri se.
On je žesto​ko drhtao; bo​jao se da je išta po​bli​že pita.
- Umi​ri se - pro​šapće ona - umi​ri se! - I zagrli ga.
Po​šao je s njom na ko​lo​dvor po po​pod​nevnoj žezi. Uli​ce su mi​ri​sa​le po rastoplje​-
nom katra​nu. Ona ga je drža​la za ruku kraj sebe u tan​drka​vu tramva​ju, stiska​la mu
prste da ga utje​ši i šapta​la mu s vre​me​na na vri​je​me:
- Za je​dan tje​dan! Samo je​dan tje​dan, dra​gi.
- Ne vi​dim svrhe - promrmlja on. - To je pre​ko 400 mi​lja. Samo za ne​ko​li​ko dana.
Lako je pro​šao pokraj jed​no​no​gog vra​ta​ra na ula​zu u pe​ron no​se​ći nje​zi​nu prtlja​-
gu. Za​tim je sje​dio kraj nje u zatvo​re​noj ze​le​noj vru​ći​ni va​go​na do po​laska vla​ka.
Mali električ​ni venti​la​tor ne​ko​risno je zu​jao iznad hod​ni​ka. Jed​na uko​če​na dje​vojka
koju je pozna​vao smješta​la se sa svo​jim sjajnim no​vim kožnim kovče​zi​ma. Otmje​no
je uzvra​ti​la na nje​gov poz​drav, s trač​kom istanča​ne nad​mo​ći, a za​tim je pogle​da​la
kroz pro​zor i da​va​la rje​či​te zna​ko​ve ro​di​te​lji​ma koji su je za​ne​se​no pro​matra​li s pe​-
ro​na. Ne​ko​li​ko uspješnih trgo​va​ca prošlo je hod​ni​kom u sku​pim žu​tim ci​pe​la​ma koje
su škri​pi​le kroz zu​ja​nje venti​la​to​ra.
- Ne​će​te nas valjda osta​vi​ti, gospo​di​ne Morris?
- Zdra​vo, Jim. Trčim u Ric​hmond na ne​ko​li​ko dana. - Ali čak ni si​vi​lo nji​ho​vih ži​-
vo​ta nije moglo umrtvi​ti uzbu​đe​nje tog vru​ćeg va​go​na za Istok.
- Po​la​zak!
On usta​ne drhte​ći.
- Za ne​ko​li​ko dana, dra​gi. - Ona pogle​da uvis i prihva​ti mu ruku svo​jim ma​lim
dla​no​vi​ma u ru​ka​vi​ca​ma.
- Pi​sat ćeš mi čim stigneš tamo? Mo​lim te!
- Da. Sutra - smjesta.

352
 On se naglo sagne i pro​šapće: - La​ura, ti ćeš se vra​ti​ti. Ti ćeš se vra​ti​ti!
- Ona okre​ne lice u stra​nu i gorko zapla​če. On još jed​nom kraj nje sjed​ne; ona ga
čvrsto zagrli kao da je bio di​je​te.
- Mili moj, mili moj! Ne​moj me ni​kad za​bo​ra​vi​ti!
- Ni​ka​da. Vra​ti se. Vra​ti se.
Nje​zi​ni su mu po​ljupci osta​vi​li sla​ne tra​go​ve na usti​ma, na licu, na oči​ma. Bilo je
to, on je znao, posljed​nje ci​je​đe​nje voska niz okra​jak svi​je​će vre​me​na. Vlak se po​čeo
kre​ta​ti. On sli​je​po sko​či kroz hod​nik s kri​kom u grlu.
- Vra​ti se!
Ali on je znao. Pra​tio ga je nje​zin krik, kao da joj je nešto otrgnuo iz na​ru​ča​ja.


Na​kon tri dana do​bio je pismo. Na če​ti​ri lista pa​pi​ra, obrub​lje​na po​bjed​nič​kim
ame​rič​kim zasta​vi​ca​ma, pi​sa​lo je:

»Mili moj: Kući sam stigla u je​dan i pol, to​li​ko umorna da se ni​sam mogla mi​ca​ti.
Prošle noći ni​sam mogla zaspa​ti u vla​ku, izgle​da​lo je da je bi​va​lo sve vru​će što je
dan više od​mi​cao. Bila sam tako tužna kad sam stigla ova​mo, da sam sko​ro pla​ka​la.
Little Ric​hmond je to​li​ko gro​zan da se ne da opi​sa​ti - sve je spa​lje​no i svi su otišli u
pla​ni​ne ili na more. Kako ću ov​dje iz​drža​ti i je​dan tje​dan!« (Do​bro je, po​misli on.
Potra​je li ovakvo vri​je​me, vra​tit će se ra​ni​je.) »Bilo bi bo​žanstve​no sada udahnu​ti
malo pla​ninskog zra​ka. Da li bi mo​gao opet pro​na​ći onaj put do na​šeg mjesta u do​li​-
ni?« (Da, čak i kad bih bio sli​jep, po​misli on.) »Ho​ćeš li mi obe​ća​ti da ćeš pa​zi​ti na
ruku dok ne oz​dra​vi? Tako sam se bri​nu​la kad si oti​šao, jer sam ju​čer za​bo​ra​vi​la da
ti pro​mi​je​nim za​voj. Tata mi se obra​do​vao kad me je vi​dio: re​kao je da me više
neće pusti​ti natrag, ali ne​moj bri​nu​ti, na koncu će biti po mome. Uvi​jek je tako. Više
ne pozna​jem ni​ko​ga ov​dje - svi su momci otišli u vojsku ili na rad u bro​dogra​di​lište u
Norfolku. Ve​ći​na dje​vo​ja​ka koje pozna​jem spre​ma se na uda​ju, ili su već uda​te. Osta​-
la su samo dje​ca.« (On se lec​ne. Mo​jih go​di​na, možda sta​ri​ja.) »Poz​dra​vi mi gospo​-
đu Barton, a svo​joj majci reci da sam joj po​ru​či​la da ne smi​je ono​li​ko ra​di​ti u vru​ćoj
ku​hi​nji. A svi ovi kri​ži​ći na dnu pisma su tvo​ji. Po​ku​šaj po​go​di​ti što zna​če.
LA​URA.«

Či​tao je nje​no pro​za​ič​no pismo uko​če​na lica, gu​ta​ju​ći ri​je​či glad​ni​je nego da su
bile lirska pjesma. Ona će se vra​ti​ti! Ona će se vra​ti​ti! Usko​ro.
Bila je još jed​na stra​ni​ca. Klo​nuo i opušten od uzbu​đe​nja on je pogle​da. Tu je na​-
šao, go​to​vo ne​čitlji​vo na​pi​sa​nu, ali na​po​kon nje​nim vlasti​tim go​vo​rom, kao da iska​če
iz pomnji​ve besciljnosti pisma, ovu bi​lješku:

353
 4. srpnja.
- Ju​čer je do​šao Ric​hard. Ima dva​de​set pet go​di​na i radi u Norfolku. S njim sam
za​ru​če​na već sko​ro go​di​nu. Sutra tiho od​la​zi​mo u Norfolk da se vjenča​mo. Mili moj!
Mili moj! Ni​sam ti mogla reći! Po​ku​ša​la sam, ali ni​sam mogla. Ni​sam ti htje​la la​ga​-
ti. Sve osta​lo je bilo isti​na. Sve što sam rekla bilo je iskre​no. Da nisi bio tako mlad -
ali kakva je ko​rist što to ka​žem? Po​ku​šaj mi oprosti​ti, ali mo​lim te ne​moj me za​bo​ra​-
vi​ti. Zbo​gom i neka te bog bla​goslo​vi. O mili moj, ono je bio raj! Ni​ka​da te neću za​-
bo​ra​vi​ti.

Kad je dovršio pismo, po​no​vo ga je pro​či​tao, po​la​ko i pažlji​vo. Za​tim ga je pre​sa​-
vio, metnuo u unutrašnji džep ka​pu​ta, na​pustio Dixi​eland i ho​dao četrde​set mi​nu​ta,
dok nije opet sti​gao do onog pri​je​vo​ja iznad gra​da. Za​la​zi​lo je sunce. Nje​go​va ve​li​ka
krva​vo-crve​na plo​ha smi​ri​va​la se na za​pad​noj zemlji, u ši​ro​kom po​lju pe​lu​da. Po​to​-
nu​lo je iza za​pad​nih la​na​ca. Bistri svje​ži zrak bio je opran zla​tom i bi​se​rom. Go​le​me
pla​ni​ne ota​pa​le su se u gri​miznu sa​mo​ću: bile su kao Ka​na​an i soč​no grožđe. Auto​-
mo​bi​li sta​novni​ka dra​ge mu​či​li su se na potko​va​ma puta. Sti​zao je sumrak. Pa​li​la su
se jasna žmirka​va svjetla u gra​du. Mrak se izli​je​vao na grad kao rosa: ispi​rao je svu
dnevnu bi​je​du, svu buč​nu zbrku. Iz crnač​ke su četvrti do​pi​ra​li tihi tu​ga​lji​vi gla​so​vi.
A iznad nje​ga blista​le su gorde zvi​jezde na ne​be​si​ma: jed​na je bila tako zre​la i
niska, da bi je mo​gao ubra​ti kad bi se po​peo na pla​ni​nu iza ve​li​ke Ži​dovlje​ve kuće.
Jed​na je nisko visje​la iznad gla​va lju​di koji su se vra​ća​li kući, kao svje​tiljka. (O ve​-
černja​čo, ti nam do​bro no​siš.) Jed​na je sja​la svjetlošću koja je tre​pe​ri​la one noći kad
je Ruta le​ža​la do nogu Bo​ozu; a jed​na je svi​jetli​la kra​lji​ci Izoldi; a jed​na Ko​rintu i
Tro​ji. Bila je noć, prostra​na za​nosna noć, majka sa​mo​će koja pere naše lja​ge. On se
ku​pao u ve​li​koj noć​noj ri​je​ci, u Gange​so​vim stru​ja​ma otkuplje​nja. Nje​go​va je lju​ta
rana na tre​nu​tak za​ci​je​li​la: on po​digne lice k nježnim i gordim zvi​jezda​ma koje su ga
či​ni​le bo​gom i zrncem pra​ši​ne, bra​tom vječ​ne lje​po​te i si​nom smrti - usamlje​na,
usamlje​na.

- Ha-ha-ha-ha! - pro​muklo se smi​ja​la He​len i gurka​la ga pod re​bra. - Tvo​ja dje​-
vojka otišla i uda​la se, je li? Pre​va​ri​la te. Osta​vi​la te.
- Što-o-o-o? - rekla je Eli​za po​druglji​vo. - Zar je moj si​nak - što​no se kaže - (ona
se nasmi​ju​lji​la pre​ko ruke) - zar je moj si​nak ne​ko​me udva​rao? - Na​pu​ći​la je usne u
ša​lji​vom pred​ba​ci​va​nju.
- Oh, za ime božje - promrmljao je on srdi​to - što​no se kaže!
Nje​go​vo je mršte​nje prešlo u gnjevnu gri​ma​su kad je uhva​tio sestrin pogled. One
su se nasmi​ja​le.
- No, Gene - rekla je dje​vojka ozbiljno - ne misli više o tome. Ti si još dje​čak. La​-

354
ura je zre​la žena.
- Hej sine - rekla je Eli​za s tru​nom zlo​be - ta te je cura za​va​ra​va​la ci​je​lo vri​je​me.
Samo te je za​vo​di​la.
- Oh, presta​ni​te, mo​lim vas.
- Razve​dri se! - rekla je He​len srdač​no. - Tvo​je vri​je​me do​la​zi. Za​bo​ra​vit ćeš je za
tje​dan dana. Ima ih još mno​go, znaš. To je mla​de​nač​ka lju​bav. Po​ka​ži joj da si pra​vi
vi​tez. Tre​ba da joj na​pi​šeš pismo i česti​taš.
- Pa da - rekla je Eli​za - ja bih od sve​ga toga napra​vi​la ve​li​ku šalu. Ne bih joj po​-
ka​za​la da je to na mene dje​lo​va​lo. Raspi​sa​la bih se do mile vo​lje i ci​je​lu stvar ismi​ja​-
la. Po​ka​za​la bih ja nji​ma! To bih ja ...
- Oh, za ime božje - zaste​njao je on, usta​ju​ći. - Osta​vi​te me na miru, ču​je​te li?
Oti​šao je iz kuće.

Ali je na​pi​sao pismo. I onog časa kad je za njim lupnuo poklo​pac poštanskog
sandu​či​ća, nje​ga je oblio sram. Jer pismo je bilo po​nosno i razmetlji​vo, za​či​nje​no
razba​ca​nim grč​kim, la​tinskim i engleskim sti​ho​vi​ma, pozna​tim ulomci​ma, usu​ka​nim
u tekst bez opravda​nja, bez priklad​nosti, bez iče​ga osim če​merne i oči​te že​lje da joj
po​ka​že te​ži​nu svo​je mu​drosti i du​bi​nu svo​ga zna​nja. Bilo bi joj žao kad bi zna​la što
je izgu​bi​la. Ali je u jed​nom tre​nutku na kra​ju pro​va​li​lo žesto​ko ku​ca​nje nje​go​va
srca: - ... i na​dam se da je vri​je​dan da bu​deš nje​go​va - on te ne može zaslu​ži​ti, La​ura;
nitko to ne može. Ali ako zna što ima, to je već mno​go. Kako je sre​tan on! Imaš pra​-
vo što se tiče mene - ja sam premlad. Sad bih od​sje​kao ruku za osam ili de​set go​di​-
na više. Neka te bog bla​goslo​vi i čuva, moja mila, mila La​ura.
Nešto u meni želi pre​puknu​ti. Po​ku​ša​va ustrajno, ali neće, ni​kad i nije pre​puklo. O
bože, kad bi samo htje​lo! Ni​kad te neću za​bo​ra​vi​ti. Izgub​ljen sam sada i ni​ka​da više
neću naći puta. Tako ti boga, na​pi​ši mi koji re​dak kad do​bi​ješ ovo. Reci mi kako se
sada zo​veš - nisi mi do​sad rekla. Reci mi gdje ćeš živje​ti. Ne​moj me posve na​pusti​ti,
mo​lim te, ne ostavljaj me sa​mog.
Pismo je poslao na adre​su koju mu je dala - na kuću nje​na oca. Za​re​da​li su tjed​ni:
iz dana u dan on je ži​vio u užasnoj na​pe​tosti do ispo​ru​ke pošte, izjutra i po​pod​ne, a
kad ni ri​ječ nije stigla za​pa​dao je u kužnu mo​čva​ru. Pro​šao je srpanj. Lje​to je umi​ra​-
lo. Ona nije pi​sa​la.
Dok se hva​tao mrak, sta​na​ri su se lju​lja​li na tri​je​mu če​ka​ju​ći ve​če​ru, oh, lju​lja​li su
se sa smi​je​hom.
Go​vo​ri​li su: - Euge​ne je izgu​bio dje​vojku. On ne zna što da radi, izgu​bio je dje​-
vojku.
- No, no, zar je naš mo​mak izgu​bio dje​vojku?
De​be​la dje​vojči​ca, kći jed​ne od dvi​ju de​be​lih sesta​ra čiji su mu​že​vi bili ho​telski

355
službe​ni​ci u Charlesto​nu, ska​ku​ta​la je oko nje​ga u po​la​ga​nom svi​banjskom ple​su,
dok su joj de​be​le noge keste​njasto bljeska​le iznad kratkih ča​ra​pa.
- Izgu​bio dje​vojku! Izgu​bio dje​vojku! Euge​ne, Euge​ne, izgu​bio dje​vojku!
De​be​la je dje​vojči​ca ska​ku​ta​la do svo​je majke po odo​bra​va​nje: pro​matra​le su se sa
sa​mo​do​pad​nim osmi​je​si​ma što su im se la​ba​vo mreška​li oko mesna​tih usta.
- Ne daj da s to​bom zbi​ja​ju šale, mla​di​ću. Što se de​si​lo: da li ti je netko pre​oteo
dje​vojku? - upi​tao je gospo​din Hake, trgo​vac brašnom. Bio je zde​past mlad čovjek
od dva​de​set šest go​di​na i pu​šio je ve​li​ke ci​ga​re; nje​go​vo se lice su​ža​va​lo pre​ma
vrhu, gla​va mu je bila du​gu​ljasta i će​la​va na tje​me​nu, pla​va kosa ri​jetka i kovrča​va.
Nje​go​va majka, krupna slamna​ta udo​vi​ca pe​de​se​tih go​di​na, kršna i jaka indi​janskog
lica, bujne obo​je​ne žute kose, i gru​ba osmi​je​ha, puna zla​ta i srdač​nosti, ju​nač​ki se
lju​lja​la i su​osje​ćajno pro​muklo smi​ja​la:
- Nađi dru​gu dje​vojku, Gene. Ta idi​te! Ja se zbo6 toga ne bih uzne​mi​ra​va​la ni dvi​je
mi​nu​te. - On je uvi​jek oče​ki​vao da će ona u za​no​su s užitkom plju​nu​ti na​kon go​vo​ra.
- Ne​moj se uzru​ja​va​ti, mla​di​ću. Ne​moj se uzru​ja​va​ti! - re​kao je gospo​din Farrel,
uči​telj ple​sa iz Mi​ami​ja. - Žene su kao tramva​ji: ako ti po​bjegne je​dan, za petna​est
mi​nu​ta do​la​zi dru​gi. Zar nije tako, gospo? - re​kao je drsko okre​nuvši se gospo​đi​-
ci Clark iz Valdoste, Ge​orgia, zbog koje je to bilo izgo​vo​re​no. Ona je od​go​vo​ri​la
zbu​nje​nim grle​nim ce​re​ka​njem. - Oh, muškarci su na​ju​žasni​ji...
Nasla​nja​ju​ći se na ogra​du tri​je​ma u sve gušćem sumra​ku, gospo​din Jake Clapp,
imu​ćan udo​vac iz Old Ho​minyja, nastavljao je svo​je po​tajno udva​ra​nje gospo​đi​ci
Florry Mangle, izu​če​noj bolni​čarki. Nje​zi​no mlo​ha​vo lice na​zi​ra​lo se kao bi​je​la
mrlja u tami: go​vo​ri​la je umornim cvi​le​žom:
- Misli​la sam da je presta​ra za nje​ga, čim sam je vi​dje​la. Gene je još di​je​te. Nje​mu
je to teško palo, to se vidi čim pogle​daš kako jad​no izgle​da. On će obo​lje​ti, ako ova​-
ko nasta​vi. Sama je kost i koža. Je​dva da išta oku​si. Lju​di tako osla​be i uhva​te prvu
bo​lest koja na​iđe ...
Nje​zi​no se tu​ga​lji​vo cvi​lje​nje nije pre​ki​da​lo kad se Jake kri​omi​ce bo​kom naslo​nio
na nju. Drža​la je pažlji​vo prekri​že​ne ruke pre​ko obje​še​nih gru​di.
U si​vom mra​ku dje​čak okre​ne svo​je izglad​nje​lo lice pre​ma nji​ma: prlja​va je odje​ća
na nje​mu visje​la kao na stra​ši​lu za pti​ce, oči su mu u tami gorje​le po​put ma​čjih,
raskuštra​na kosa mu je pala na čelo kao mre​ža.
- Pro​ći će ga - re​kao je Jake Clapp od​mje​re​nim se​ljač​kim ote​za​njem iz ko​je​ga je
pro​bi​ja​la crta prostaklu​ka. - Sva​ki mo​mak mora pro​ći kroz vatru prve lju​ba​vi. Kad
sam ja bio Euge​ne​ovih go​di​na ... - On svo​je tvrdo be​dro nježno pri​tisne uz Florry,
ke​se​ći se ši​ro​ko a tanko s ne​ko​li​ko zlatnih zubi. Bio je vi​sok čvrst muška​rac, s izra​zi​-
tim gru​bim li​cem koje je kra​si​la po​ho​ta i ko​sim mongolskim oči​ma. Gla​va mu je bila
će​la​va i kvrga​va.

356
 - Bo​lje bi bilo da pri​pa​zi - za​cvi​li​la je Florry tužno. - Ja znam o čemu go​vo​rim. Taj
mo​mak nije jak - nema smisla da se šu​lja oko​lo u sva​ko doba kao što sada čini. On je
na rubu...
Euge​ne se la​ga​no nji​hao na no​ga​ma i zu​rio u goste s posto​ja​nom mržnjom. Izne​na​-
da je riknuo kao divlja zvi​jer i su​nuo niz tri​jem, te​tu​rao je i nije mo​gao zbo​ri​ti, ali je
ri​kao i ri​kao gu​še​ći se od lu​đač​kog bjesni​la.
Dotle je »gospo​đi​ca Brown« uko​če​no sje​di​la na dru​gom kra​ju tri​je​ma, malo po​da​-
lje od osta​lih. Iz mrač​nog zimskog sa​lo​na sa stra​ne naglo dođe vi​so​ka ele​gantna li​gu​-
ra dva​de​se​tosmo​go​dišnje gospo​đi​ce Ire​ne Mallard iz Tampe na Flo​ri​di. Uhva​ti​la ga
je na rubu ste​pe​ni​ca i oštro ga okre​nu​la, stegnuvši mu la​ga​no ruke svo​jim hlad​nim
du​gim prsti​ma.
- Kamo si po​šao, Gene? - reče ona tiho. Nje​zi​ne svi​jetlo​lju​bi​časte oči bile su malo
umorne. Osje​ćao se slab istančan mi​ris ra​ži​ne vode.
- Pusti​te me na miru! - promrmlja on.
- Ne mo​žeš ova​ko nasta​vi​ti - reče ona sni​že​nim gla​som. - Ona nije vri​jed​na toga -
ni​jed​na nije. Osvi​jesti se.
- Pusti​te me na miru! - reče on bi​jesno. Ja znam što či​nim! - Pa se žesto​ko otrgne,
sko​či u dvo​rište i nesta​ne iza kuće u te​tu​ra vu trku.
- Ben! - izre​če oštro Ire​ne Mallard.
Ben usta​ne s mrač​ne tri​jemne lju​ljaljke na ko​joj je sje​dio s gospo​đom Pert.
- Možda ti mo​žeš nešto uči​ni​ti da ga smi​riš - reče Ire​ne Mallard.
- On je lud - promrmlja Ben. - Kuda je oti​šao?
- Onu​da - iza kuće. Po​žu​ri!
Ben hitro sju​ri niz niske ste​pe​ni​ce i za​makne pre​ko travnja​ka. Dvo​rište se oštro
spušta​lo: su​morno za​če​lje Dixi​elanda le​ža​lo je na de​se​tak tru​lih stu​po​va od okre​če​ne
cigle vi​so​kih četrna​est sto​pa. Kraj jed​nog od tih vitkih stu​po​va, po​dro​va​nog smrvlje​-
nim ulomci​ma vlažne cigle, ču​ča​lo je ono stra​ši​lo za pti​ce u ne​jasnom svjetlu, upi​-
nju​ći se tankom vi​no​vom lo​zom svo​jih ruku da sru​ši hram.
- Ubit ću te, kućo - dahtao je. - Pod​mukla i kle​ta kućo, ja ću te sravni​ti sa zemljom.
Sru​šit ću te na kurve i sta​na​re. Uništit ću te, kućo.
Novi trzaj nje​go​vih ra​me​na stre​se prska​vu kišu pra​ši​ne i gru​ha.
- Natje​rat ću te da pad​neš na svu če​ljad koja je u tebi, kućo - go​vo​rio je.
- Bu​da​lo! - vikne Ben i sko​či na nje​ga. - Što to že​liš uči​ni​ti? On otra​ga uhva​ti dje​-
ča​ka za ruke i po​vu​če ga. - Misliš li da je mo​žeš vra​ti​ti ako uništiš ovu kuću? Zar
nema dru​gih žena na svi​je​tu, pa do​puštaš da jed​na to​li​ko ovla​da to​bom?
- Pusti me! Pusti me! - reče Euge​ne. - Što se to tebe tiče?
- Ne​moj misli​ti, bu​da​lo, da mi je sta​lo - reče Ben si​lo​vi​to.
- Time samo sebi ško​diš. Misliš li da ćeš na​udi​ti sta​na​ri​ma ako sru​šiš kuću sebi na

357
gla​vu? Zar misliš, glu​pa​ne, da je iko​me sta​lo što ćeš se ubi​ti? - On pro​drma dje​ča​ka.
- Ne, ne. Nije mi bri​ga što či​niš, znaš. Jed​nostavno že​lim pošte​dje​ti obi​telj ne​vo​lje
i troška oko tvo​ga pogre​ba.
Euge​ne po​ku​ša da se oslo​bo​di uz si​lan krik od bi​je​sa i izja​lovlje​nja. Ali je sta​ri​ji
brat očajnič​ki ustra​jao kao Morski sta​rac iz pri​če. Tada s ve​li​kim na​po​rom ruku i ra​-
me​na dje​čak po​digne za​ro​bi​te​lja s tla i nji​me tresne o bi​je​li cigle​ni zid po​dru​ma.
Ben klo​ne i pusti ga, drže​ći ruku na upa​lim gru​di​ma u na​pa​du suha kašlja.
- Ne budi lud - pro​tisne on.
- Je​sam li te povri​je​dio? - reče Euge​ne tupo.
- Nisi. Idi u kuću i ope​ri se. Mo​rao bi, znaš, po​češlja​ti tu kosu jed​nom ili dva​put
tjed​no. Ne mo​žeš oko​lo ići kao divljak. Po​je​di nešto. Imaš li novca?
- Da ... imam do​voljno.
- Jesi li se smi​rio?
- Da ... ne go​vo​ri o tome, mo​lim te.
- Ja i ne že​lim o tome go​vo​ri​ti, bu​da​lo. Že​lim samo da se do​zo​veš k pa​me​ti - reče
Ben. On se uspra​vi i otre​se po​bi​je​lje​li ka​put. Tre​nu​tak kasni​je nasta​vi tiho: - Pusti ih
s vra​gom, Gene. Pusti ih s vra​gom sve. Ne daj im da te uzne​mi​ra​va​ju. Uzmi sve što
mo​žeš. Ni na što se ne​moj oba​zi​ra​ti. Nitko se na te ne oba​zi​re. Nek ide k vra​gu sve!
Nek ide k vra​gu sve! Ima mno​go ružnih dana. Ima mno​go li​je​pih dana. Za​bo​ra​vit
ćeš. Ima mno​go dana. Neka voda nosi.
- Da - reče Euge​ne umorno - neka voda nosi. Sad je sve u redu. Pre​umo​ran sam.
Kad si umo​ran, nije ti sta​lo, je li tako? Ja sam pre​vi​še umo​ran da bi mi bilo sta​lo. Ni​-
kad mi više neće biti sta​lo. Ja sam pre​umo​ran. U Francuskoj se vojni​ci umo​re i
nije im sta​lo. Kad bi na mene sada netko upe​rio re​volver, ne bih se upla​šio. Pre​umo​-
ran sam. - On se poč​ne opušte​no smi​ja​ti s osje​ća​jem divnog olakša​nja. - Nije mi sta​-
lo ni do koga i ni do čega. Uvi​jek sam se sve​ga pla​šio, ali kad sam bio umo​ran, nije
mi više bilo bri​ga. Tako ću se sve​ga rje​ša​va​ti. Uma​rat ću se.
Ben za​pa​li ci​ga​re​tu.
- To je bo​lje - reče. - Ide​mo nešto po​jesti. - On se tanko osmi​jehne. - Ide​mo,
Samso​ne.
Oni po​la​ko obi​đu kuću.


On se oprao i na​jeo do grla. Gosti su ve​če​ra​li i od​lu​ta​li u mrak ko​je​ku​da - neki na
koncert na Trgu, neki u kino, neki na šetnju po gra​du. Kad se na​si​tio, iza​šao je na tri​-
jem. Bio je mra​čan i go​to​vo pra​zan, samo je sa stra​ne gospo​đa Selborne sje​di​la na
lju​ljaljki s bo​ga​tim trgovcem drve​tom iz Tennesse​eja. Nje​zin sti​ša​ni soč​ni smi​jeh
meko je na​vi​rao iz bad​nja mra​ka. »Gospo​đi​ca Brown« lju​lja​la se mirno i dosto​-

358
janstve​no sama. Bila je krupna i skromno odje​ve​na žena od tri​de​set de​vet go​di​na,
pro​že​ta onom po​ma​lo smi​ješnom uko​če​nošću - onom pomnji​vom otmje​nošću - koja
pra​ti po​na​ša​nje blud​ni​ce kad želi osta​ti ne​pozna​ta. Bila je vrlo ugla​đe​na. Bila je
savrše​na dama i ona bi bra​ni​la tu či​nje​ni​cu, da je bila izazva​na.
»Gospo​đi​ca Brown« je rekla da živi u Indi​ana​po​li​su. Nije bila ružna: lice joj je
jed​nostavno bilo ži​go​sa​no ne​umo​lji​vom tu​pošću ži​te​lja sred​njeg Za​pa​da. Usprkos
razvratnosti nje​nih ši​ro​kih tankih usta, pristojno se do​ima​la. Ima​la je pri​lič​no
bujnu keste​njastu kosu, dosta sitne sme​đe oči i glatku crvenkastosme​đu kožu.
- Ih! - rekla je Eli​za. - Mislim da se ona zove »gospo​đi​ca Brown« isto ko​li​ko i ja.

Pala je kiša. Noć je bila hlad​na i crna; cvjetnjak ispred kuće bio je mo​kar, ši​rio se
mi​ris ge​ra​ni​ja i po​kislih ma​ću​hi​ca. On za​pa​li ci​ga​re​tu sjed​nuvši na ogra​du. »Gospo​-
đi​ca Brown« se lju​lja​la.
- Posta​lo je svje​že - reče ona. - Ova nam je ki​ši​ca do​bro došla, zar ne?
- Da, bilo je vru​će - reče on. - Ja mrzim vru​ći​nu.
- Ni ja je ne mogu pod​ni​je​ti - reče ona. - Zato i od​la​zim od kuće sva​kog lje​ta. Mi
do​lje na​drlja​mo. Vi lju​di ov​dje ni ne zna​te što je vru​ći​na.
- Vi ste iz Milwa​uke​eja, je li tako?
- Indi​ana​po​lis.
- Znao sam da ste ota​mo neg​dje. Je li to ve​li​ko mjesto? - upi​ta on ra​dozna​lo.
- Da. Mogli biste Alta​mont strpa​ti u je​dan nje​gov kut i za​bo​ra​vi​ti na nj.
- Ko​li​ko je ve​li​ko? - upi​ta on čeznutlji​vo. - Ko​li​ko lju​di u nje​mu živi?
- Ne znam toč​no - pre​ko tri sto​ti​ne ti​su​ća, za​jed​no s pred​gra​đi​ma.
On se za​misli s pohlepnim za​do​voljstvom.
- Je li grad li​jep? Ima li mno​go li​je​pih kuća i krasnih gra​đe​vi​na?
- Da ... mislim da ima - reče ona pro​mišlje​no. - To je krasno pi​to​mo mjesto.
- Kakvi su lju​di? Čime se bave? Jesu li bo​ga​ti?
- Pa ... da. To je trgo​vač​ko i industrijsko mjesto. Ima mno​go bo​ga​tih lju​di.
- Pretpostavljam da žive u ve​li​kim ku​ća​ma i da se oko​lo voze u ve​li​kim ko​li​ma, a?
- upi​ta on. Za​tim nasta​vi ne če​ka​ju​ći od​go​vo​ra: - Jedu li bi​ra​nu hra​nu? Što jedu?
Ona se nespretno nasmi​je, za​ču​đe​na i zbu​nje​na.
- Pa, da. Prevla​da​va nje​mač​ka ku​hi​nja. Vo​li​te li nje​mač​ku ku​hi​nju?
- Pivo! - promrmlja on po​žud​no. - Pivo, a? Vi ga tamo pra​vi​te?
- Da. - Ona se nasmi​je s prizvu​kom pu​te​nosti u gla​su. - Ja mislim da ste vi zlo​čest
dje​čak, Euge​ne.
- A ka​za​lišta i knjižni​ce? Ima​te mno​go pri​re​da​ba, zar ne?
- Da. Mno​ge do​bre pred​sta​ve do​la​ze u Indi​ana​po​lis. Svi ve​li​ki uspje​si iz New
Yorka i Chi​ca​ga.

359
 - A knjižni​ca - ima​te ve​li​ku knjižni​cu, je li tako?
- Da. Ima​mo krasnu knjižni​cu.
- Ko​li​ko u njoj ima knji​ga?
- Oh, to ne bih zna​la reći. Ali knjižni​ca je dosta ve​li​ka.
- Pre​ko 100.000 knji​ga, što misli​te? Pola mi​li​ju​na ne mogu ima​ti, zar ne? - Od​go​-
vo​ra nije če​kao, go​vo​rio je sam sa so​bom. - Ne, na​ravno. Ko​li​ko se knji​ga može po​-
su​di​ti odjed​nom? Što?
Ve​li​ka sje​na nje​go​ve gla​di na​dvi​la se nad nju; po​ju​rio je izvan sebe proždi​ru​ći je
pi​ta​nji​ma.
- Kakve su dje​vojke? Jesu li pla​ve ili keste​njaste? Što?
- Pa, ima jed​nih i dru​gih - više tamnih nego svi​jetlih, rekla bih. - Ona ga pogle​da
kroz mrak i osmi​jehne se.
- Jesu li li​je​pe?
- No, ne znam što da ka​žem. Mo​rat ćete sami doći do zaključ​ka, Euge​ne. Zna​te, ja
sam jed​na od njih. - Ona ga pogle​da s krotkom raz​blud​nošću nu​de​ći se na pregled.
Za​tim mu reče sa smi​je​hom pri​je​korna za​dirki​va​nja: - Ja mislim da ste vi zlo​čest dje​-
čak, Euge​ne. Ja mislim da ste vi zlo​čest dje​čak.
On grozni​ča​vo za​pa​li novu ci​ga​re​tu.
- Sve bih dala za je​dan dim - promrmlja »gospo​đi​ca Brown«. - Mislim da ne bih
ov​dje mogla? - ona se obazre oko sebe.
- Zašto ne? - reče on nestrplji​vo. - Nitko vas neće vi​dje​ti. Mrač​no je. Uosta​lom, što
vas bri​ga?
Uz nje​go​vu kra​lješni​cu po​te​ku male električ​ne stru​je uzbu​đe​nja.
- Mislim da ću za​pa​li​ti - šapne ona. - Ima​te li ci​ga​re​tu?
On joj pru​ži ku​ti​ju; ona usta​ne da pri​pa​li na pla​me​nu što ga je on šti​tio skuplje​nim
dla​no​vi​ma. Oslo​ni​la se svo​jim teškim ti​je​lom na nje​ga dok je, naprće​na lica i
skloplje​nih oči​ju, pri​no​si​la ci​ga​re​tu vatri. Zgra​bi​la je nje​go​ve drhta​ve ruke da smi​ri
oganj i za​drža​la ih još koji tre​nu​tak.
- A što - reče »gospo​đi​ca Brown« s lu​ka​vim smi​ješkom - a što bi bilo da nas vaša
majka vidi? Do​bi​li biste svo​je!
- Neće nas vi​dje​ti - reče on. - Osim toga - doda ve​li​ko​dušno - zašto žene ne bi pu​-
ši​le kao i muškarci? U tome nema zla.
- Da - reče »gospo​đi​ca Brown« - i ja sam za više ra​zu​mi​je​va​nja u tim stva​ri​ma.
Ali se on ce​rio u mra​ku, jer se ta žena otkri​la ci​ga​re​tom. To je bio znak - znak pro​-
vinci​je, ne​pogre​šiv znak blu​da.
Kad je za​tim po​lo​žio na nju ruke, ona mu je vrlo po​korno došla u zagrljaj dok je
ispred nje sje​dio na ogra​di.
- Euge​ne! Euge​ne! - rekla mu je s po​ruglji​vim pred​ba​ci​va​njem.

360
 - Koja je tvo​ja soba? - upi​ta on.
Ona mu rekne.
Posli​je toga Eli​za izne​na​da i tiho pristu​pi k nji​ma, na jed​noj od svo​jih brzih
ophod​nji iz ku​hi​nje.
- Tko je tamo? Tko je tamo? - reče ona sumnji​ča​vo gle​da​ju​ći u tamu. - Uh? Ah?
Gdje je Euge​ne? Je li tko vi​dio Euge​nea? - Ona je vrlo do​bro zna​la da je on tamo.
- Da, tu sam - reče on. - Što že​liš?
- Oh, tko je s to​bom? A?
- Sa mnom je »gospo​đi​ca Brown«.
- Izvo​li​te iza​ći i malo sjesti, gospo​đo Gant - reče »gospo​đi​ca Brown.« - Mora da
ste se umo​ri​li i ugri​ja​li.
- Oh - reče Eli​za nespretno - jeste li to vi, »gospo​đi​ce Brown«? Ni​sam mogla vi​-
dje​ti tko je. - Ona upa​li mutno svjetlo na tri​je​mu. - Tu je strašno mrač​no. Netko bi uz
ove ste​pe​ni​ce mo​gao pasti i slo​mi​ti nogu. Zna​te što - nasta​vi ona razgo​vorlji​vo - ovaj
zrak pri​ja'. Vo​lje​la bih kad bih i ja mogla sve pusti​ti i samo uži​va​ti.
Ona nasta​vi u pri​jaznom mo​no​lo​gu još pola sata, dok su joj oči ci​je​lo vri​je​me hitro
ispi​ti​va​le one dvi​je mrke pri​li​ke ispred nje. Za​tim je okli​je​va​ju​ći opet ušla u kuću, uz
nespretna zastajki​va​nja u razgo​vo​ru.
- Sine - rekla je za​bri​nu​to pri​je od​laska - već je kasno. Tre​ba da po​đeš na spa​va​nje.
Svi bismo mo​ra​li poći.
»Gospo​đi​ca Brown« dra​žesno prista​ne i kre​ne pre​ma vra​ti​ma.
- Ja idem od​mah. Umorno se osje​ćam. Laku noć svi​ma.
On je mirno sje​dio na ogra​di i pu​šio, slu​ša​ju​ći šu​mo​ve u kući. Kuća je zaspa​la. On
se vra​ti i nađe Eli​zu kako se spre​ma da se po​vu​če u svo​ju malu će​li​ju.
- Sine - reče ona ti​him gla​som na​kon što je ča​sak pri​je​korno tresla naprće​nim li​-
cem - znaš što - ne svi​đa mi se to. To nije u redu - da ti sje​diš na​sa​mo s tom že​nom.
Do​voljno je sta​ra da bi ti mogla biti majka.
- Ona je tvoj gost, zar ne? - reče on gru​bo. - Moj nije. Ja je ni​sam do​veo.
- Jed​na je stvar si​gurna - reče Eli​za povri​je​đe​no. - Mene ne​ćeš uhva​ti​ti da se s nji​-
ma dru​žim. Ja mogu po​nosno dignu​ti čelo pred bilo kime. - Ona se gorko osmi​jehne
na nje​ga.
- Onda, laku noć, mama - reče on, posramljen i po​go​đen.
- Ne go​vo​ri​mo o nji​ma neko vri​je​me. Što to sme​ta?
- Budi do​bar dje​čak - reče Eli​za plašlji​vo. - Ja že​lim da bu​deš do​bar dje​čak, sine.
U nje​zi​nu se drža​nju osje​ća​la krivnja, primje​sa ža​lje​nja i ka​ja​nja.
- Ne bri​ni! - reče on i naglo se okre​ne, gorko ra​njen uvi​jek istom spozna​jom dje​ti​-
nje be​zazle​nosti i upornosti koje su le​ža​le u biti nje​zi​na ži​vo​ta. - Ako ni​sam do​bar, to
nije tvo​ja kri​vi​ca. Neću te okrivlja​va​ti. Laku noć.

361
 Ku​hinjsko se svjetlo uga​si; čuo je kako su bla​go škljoc​nu​la vra​ta nje​go​ve majke.
Kroz mrač​nu kuću puhne svjež na​let zra​ka. Dok mu je srce gru​va​lo, on se po​la​ko
poč​ne uspi​nja​ti stu​ba​ma.

Ali dok su mu na tim mrač​nim stu​ba​ma ko​ra​ci za​mi​ra​li u de​be​lom sagu, na​le​tio je
pra​vo na ti​je​lo neke žene za koje je po mi​ri​su magno​li​je znao da pri​pa​da gospo​đi
Selborne. Za​drža​li su dah i čvrsto se prihva​ti​li za ruke, otkri​ve​ni. Ona se nagnu​la
k nje​mu: ne​ko​li​ko pra​mo​va nje​ne pla​ve kose do​dirne nje​go​vo lice i osta​vi ga u pla​-
me​nu.
- Pst! - šapnu​la je ona.
Tako su zasta​li tamo i drža​li se, prsa u prsa, je​di​ni put što su se uopće do​dirnu​li.
Za​tim, potvrdivši svo​je mrač​no me​đu​sob​no sazna​nje, odi​je​li​li su se kao su​di​oni​ci u
tu​đem ži​vo​tu, da bi se ota​da sasta​ja​li pred svi​je​tom spo​kojnih oči​ju koje ne go​vo​re.
On je tiho ta​pao duž mrač​nog hod​ni​ka dok nije sti​gao do vra​ta »gospo​đi​ce
Brown«. Bila su la​ga​no od​škri​nu​ta. Ušao je.
Ona mu je uze​la sva od​li​čja, sva što ih je do​bio u Le​onardo​voj ško​li - ko​lajnu za
raspra​vu, za dekla​mi​ra​nje i onu bronča​nu za Willi​ama Sha​kespe​area. W. S. 1616-
1916. Vri​je​di​la je zlatnik!
Nije imao novca da joj da; ona nije tra​ži​la mno​go - sva​ki put novčić-dva. Rekla
mu je da joj nije bilo do novca, nego do na​če​la. On je shva​tio opravda​nost nje​zi​na
razlo​ga.
- Jer - rekla je - da mi je do novca, ne bih s to​bom tra​ti​la vri​je​me. Mene sva​ki dan
netko po​ku​ša​va izvesti. Je​dan od najbo​ga​ti​jih lju​di u gra​du (sta​ri Tyson) juri za
mnom otkad sam došla. Po​nu​dio mi je de​set do​la​ra da se s njim izve​zem u ko​li​-
ma. Tvoj mi no​vac nije potre​ban. Ali mi mo​raš nešto dati. Sve​jed​no mi je ko​li​ko
malo. Ina​če bih se ne​časno osje​ća​la. Ja ni​sam jed​na od tvo​jih dro​lji​ca iz bo​ljeg
društva što ih sva​ki dan vi​đaš po gra​du. Imam i pre​vi​še sa​mo​pošto​va​nja da bih bila
takva.
Tako joj je on umjesto novca da​vao svo​je ko​lajne u za​log.
- Ako ih ne otku​piš - rekla je - »gospo​đi​ca Brown« - dat ću ih svom sinu kad se
vra​tim kući.
- Ti imaš sina?
- Da. Osamna​est mu je go​di​na. Vi​sok je sko​ro kao ti, a dvostru​ko je širi. Sve su
dje​vojke lude za njim.
On oštro okre​ne gla​vu i po​bi​je​li od muč​ni​ne i uža​sa, osje​ća​ju​ći u sebi neku ro​-
doskvrnu oka​lja​nost.
- Sad je dosta - reče »gospo​đi​ca Brown« za​po​vi​jed​no. - Idi u svo​ju sobu i naspa​vaj
se.

362
 Ali ga ni​kad nije zva​la »sine«, za razli​ku od one prve u gra​du du​ha​na.

»Jad​na Butterfly, srce joj se pa​ra​lo,
Jad​na Butterfly, tako ga je lju​bi​la ...«

Gospo​đi​ca Ire​ne Mallard pro​mi​je​ni iglu na ma​lom gra​mo​fo​nu u zimskom sa​lo​nu i
okre​ne izli​za​nu plo​ču. Za​tim je s nagla​še​nim dosto​janstvom, dok su uda​ra​li uvod​ni
takto​vi »Ka​tinke«, če​ka​la nje​ga - uspravna, nasmi​je​še​na, vitka, li​je​pa - po​-
dignuvši dra​žesne ruke kao kri​la u susret nje​go​vu zagrlja​ju. Uči​la ga je ple​sa​ti. La​ura
Ja​mes je divno ple​sa​la: lu​dio je kad ju je vi​dio oslo​nje​nu u na​ru​čju jed​nog momka s
ko​jim je ple​sa​la. Sad je on nespretno i svjesno mi​cao li​je​vu nogu bro​je​ći u sebi. Je​-
dan, dva, tri, če​ti​ri! Ire​ne Mallard je kli​zi​la i uvi​ja​la se pod nje​go​vim nezgrapnim pri​-
tiskom, bestje​lesna kao pra​men dima. Nje​zi​na mu je li​je​va ruka po​či​va​la na košča​-
tom ra​me​nu lako kao pti​ca: nje​zi​ni hlad​ni prsti utki​va​li su se u nje​gov vre​li razma​ha​-
ni dlan.
Nje​zi​na gusta kosa hrasto​ve boje bila je suklad​no razdi​je​lje​na po sre​di​ni; koža joj
je bila bi​serno bi​je​la i pro​zirno nježna; če​ljust duga, puna i pu​te​na, lice kao u jed​ne
od onih pre​ra​fa​elitskih žena. Nje​zi​no vi​so​ko dra​žesno ti​je​lo drža​lo se krasno
uspravno, ali s ne​kom umornom osje​ćajnošću krhkosti i istro​še​nosti: ljupke su joj oči
bile lju​bi​časte, uvi​jek malo po​susta​le, ali pune spo​re izne​na​đe​nosti i bla​gosti. Bila je
kao Lu​ini​je​va ma​do​na, na​či​nje​na od sve​tosti i za​vod​lji​vosti, svi​je​ta i ne​be​sa. On ju je
brižlji​vo držao pun pošto​va​nja, kao netko tko se ne usu​đu​je pri​maknu​ti, tko ne želi
razbi​ti sve​tu sli​ku. Nje​zin bi​ra​ni i ta​na​ni mi​ris prokra​dao se kro​za nj kao ne​obi​čan
ša​pat, po​ganski a bo​žanski. Bo​jao se da je do​dirne - a nje​gov se vre​li dlan zno​jio
od nje​nih prsti​ju.
Po​ne​kad je ona nježno kašlja​la, smi​je​še​ći se, drže​ći zgužva​ni rupčić s mo​drim
obru​bom na usti​ma.
U pla​ni​ne je bila došla ne zbog svo​ga zdravlja, nego zbog zdravlja svo​je majke,
žene od šezde​set pet go​di​na s obje​še​nim li​cem, čangrizlji​vim od sta​rosti i bo​lesti.
Sta​ri​ca je pa​ti​la od za​du​he i srča​ne bo​lesti. Došle su s Flo​ri​de. Ire​ne Mallard bila je
vrlo spo​sob​na poslovna žena; bila je glavna knji​go​votki​nja jed​ne banke u Alta​montu.
Pred​sjed​nik banke Randolph Gud​ger te​le​fo​ni​rao joj je sva​ke ve​če​ri.
Ire​ne Mallard pri​tiski​va​la je te​le​fonski mikro​fon dla​nom, iro​nič​no se smi​je​ši​la
Euge​neu i prekli​nju​ći prevrta​la oči​ma.
Po​ne​kad je Randolph Gud​ger pro​la​zio ko​li​ma onu​da i zvao je da pođe s njim. Dje​-
čak se zlo​voljno uda​lja​vao dok bo​ga​taš ne bi oti​šao: za njim je bankar ogorče​no gle​-
dao.
- On želi da se udam za nje​ga, Gene - rekla je Ire​ne Mallard. - Što da ra​dim?

363
 - To​li​ko je star da bi vam mo​gao biti djed - re​kao je Euge​ne. - Nema kose na gla​vi,
umjetni su mu zubi i tko zna što još! - re​kao je uvri​je​đe​no.
- Ali je bo​gat čovjek, Gene - rekla je Ire​ne kroz smi​je​šak.
- Ne za​bo​ra​vi to.
- Onda izvo​li​te! Izvo​li​te! - viknuo je bi​jesno. - Da - napri​jed. Udajte se za nje​ga.
To vam od​go​va​ra. Pro​dajte se. On je sta​rac! - re​kao je me​lo​dra​ma​tič​no. Randolphu
Gud​ge​ru je bilo sko​ro četrde​set pet go​di​na.

Ali oni su tamo po​la​ga​no ple​sa​li u sivkastoj svjetlosti su​to​na koja je bila po​put
muke i lje​po​te; po​put izgub​lje​ne pod​morske svjetlosti u ko​joj je nje​gov ži​vot, izgub​-
lje​ni vo​de​njak, pli​vao sje​ća​ju​ći se pro​gonstva. I dok su ple​sa​li, ona koju nije imao
hra​brosti do​dirnu​ti pre​pušta​la mu je svo​je ti​je​lo, meko mu šapta​la na uho i vitkim
prsti​ma ste​za​la nje​go​vu vre​lu ruku. I ona koje se neće do​ta​ći le​ža​la je tamo, kao snop
žita na pre​gi​bu nje​go​ve ruke, za​log sve​općeg li​je​ka - uto​čište od onog jed​nog izgub​-
lje​nog lica među svim li​ci​ma, me​lem na ranu koja se zva​la La​ura - ti​su​ću tre​pe​ra​vih
obli​čja lje​po​te da mu do​ne​su utje​hu i ve​se​lje. Ve​li​ka po​vorka boli i po​no​sa i smrti ki​-
ti​la je sumrak svo​jim strašnim pri​vi​đe​nji​ma, do​di​ru​ju​ći nje​go​vu tugu sa​motnom ra​-
došću. Bio je izgu​bio; ali sva​ko je ho​do​čašće di​ljem svi​je​ta bilo gu​bi​tak: tre​nu​tak ki​-
da​nja, tre​nu​tak oti​ma​nja, ti​su​ću ave​tinjskih pri​li​ka što se kri​je​se i vi​so​ka strastve​na
ža​lost zvi​jezda.

Bilo je mrač​no. Ire​ne Mallard uzme ga za ruku i izve​de na tri​jem.
- Sje​di malo ov​dje, Gene. Že​lim s to​bom razgo​va​ra​ti. - Glas joj je bio ozbi​ljan i
pri​gu​šen. On poslušno sjed​ne kraj nje na lju​ljaljku naslu​ću​ju​ći da ga čeka pro​po​vi​-
jed.
- Pro​matra​la sam te posljed​njih ne​ko​li​ko dana - reče Ire​ne Mallard. - Znam što se
de​ša​va​lo.
- Što time že​li​te reći? - reče on dok mu je grmje​lo bilo.
- Ti znaš što že​lim reći - reče Ire​ne Mallard stro​go. - Ti si pre​vi​še fin mla​dić,
Gene, da bi se gu​bio s tom že​nom. Svatko može vi​dje​ti što je ona. Razgo​va​ra​la sam
sa svo​jom majkom o tome. Takva žena može upro​pasti​ti mla​di​ća kao što si ti. Mo​raš
s tim presta​ti.
- Kako ste za to sazna​li? - promrmlja on. Bio je upla​šen i posramljen. Uze​la je nje​-
go​vu drhta​vu ruku i drža​la je među hlad​nim dla​no​vi​ma dok se nije smi​rio. Ali joj se
nije pri​bli​žio: ustuknuo je, upla​šen, pred nje​zi​nom dra​žesti. Kao i La​ura Ja​mes, ona
mu se či​ni​la pre​vi​so​ko za nje​go​vu strast. Bo​jao se nje​zi​na ti​je​la; ti​je​la »gospo​đi​ce
Brown« nije se bo​jao. Ali mu je već bila do​sa​di​la ta žena, a nije znao kako da je pla​-
ti. Ima​la je sve nje​go​ve ko​lajne.

364
 Ci​je​log tog kasnog lje​ta še​tao je s Ire​ne Mallard. Noću su še​ta​li prohlad​nim uli​ca​-
ma pu​nim šušnja umorno​ga lišća. Za​jed​no su od​la​zi​li na te​ra​su ho​te​la i ple​sa​li;
kasni​je je »Pap« Rhe​inhart, ulju​dan i nespre​tan i stid​ljiv, mi​ri​šu​ći po svom ko​nju, do​-
la​zio za nji​hov mali stol, sje​dio i pio s nji​ma. Sve go​di​ne na​kon Le​onardo​ve ško​le
pro​veo je u ne​koj vojnoj aka​de​mi​ji po​ku​ša​va​ju​ći ispra​vi​ti iskrivlje​ni vrat. Ali je
ostao uvi​jek isti - po​drugljiv, su​ho​pa​ran i ša​ljiv. Euge​ne je pro​matrao to do​bro sra​-
mežlji​vo lice sje​ća​ju​ći se izgub​lje​nih go​di​na, izgub​lje​nih lica. I bio je ža​lostan u srcu
zbog ono​ga što se više neće vra​ti​ti. Završio je ko​lo​voz.
Do​šao je ru​jan, pun od​la​ze​ćih kri​la. Svi​jet je bio pun od​la​za​ka; čuo je bub​nje​ve.
Mla​di su lju​di od​la​zi​li u rat. Ben je opet bio od​bi​jen kod no​va​če​nja. Sad se spre​mao
da se otisne u potra​gu za poslom po dru​gim gra​do​vi​ma. Luke je bio na​pustio po​sao u
ne​koj tvorni​ci ratne opre​me u Dayto​nu, Ohio, i stu​pio u ratnu morna​ri​cu. Do​šao je
kući na kra​tak do​pust pri​je od​laska u ško​lu za obu​ku u Newportu, Rho​de Island. Uli​-
ca je urla​la dok je pro​la​zio ši​ro​ko razba​cu​ju​ći prostač​ke ko​ra​ke u le​pe​ta​vim mo​drim
hla​ča​ma, isce​re​na lica, ne​po​korne guste kovrča​ve kose koja je vi​ri​la ispod tra​ke na
kapi. Bio je ka​ri​ka​tu​ra morna​ra.
- Luke! - po​vikne gospo​din Fawcett, posred​nik u trgo​vi​ni zemljištem, po​vu​kavši
ga s uli​ce u Wo​odov drugsto​re. - Bogme, sinko, ti si dao svoj pri​log. Po​častit ću te.
Što že​liš?
- Neka bude koka-kola - reče Luke. - U zdravlje, pu​kovni​če! - Di​gao je za​maglje​-
nu čašu žesto​ko drhta​vom ru​kom i usto​bo​čio se pred isce​re​nim šankom. - P-p-pri​je
četrde​set go​di​na - po​čeo je pro​muklim gla​som - možda bih i od​bio, ali sada ne mogu,
t-t-tako mi bog po​mo​gao! N-n-ne mogu.


Ganto​va se bo​lest vra​ti​la s po​ve​ća​nom ra​zornošću. Lice mu je bilo upa​lo i žuto: u
nje​go​ve se udo​ve uvukla neka drhtu​ra​va sla​bost. Od​lu​če​no je da po​no​vo mora ići u
Balti​mo​re. S njim će poći He​len.
- Gospo​di​ne Gant - uvje​ra​va​la ga je Eli​za - zašto se jed​nostavno ne osta​viš sve​ga i
sre​diš stva​ri da u miru pro​ži​viš osta​tak ži​vo​ta? Više nisi u sta​nju vo​di​ti po​sao; ja bih
se po​vukla da sam na tvo​me mjestu. Mogli bismo za tvo​ju rad​nju bez po muke uhva​-
ti​ti 20.000 $ - kad bih ja ima​la to​li​ko novca na raspo​la​ga​nju, po​ka​za​la bih im kako se
poslu​je. - Ona drsko kimne uz hi​tar mig. - Mogla bih ga pro​metnu​ti dva-tri puta u
toku dvi​je go​di​ne. Mora se brzo trgo​va​ti da se lopta kotrlja. Tako se to radi.
- Mi​losrd​ni bože! - zaste​nje on. - To mi je posljed​nje uto​čište na zemlji. Ženo, zar
ti ne znaš za mi​lost? Mo​lim te, pusti me da umrem na miru: neću još dugo. Kad
mene više ne bude, mo​žeš s tim či​ni​ti što te bude vo​lja, ali sad mi daj malo mira.
Za ime Isu​so​vo, ja to zahti​je​vam! - I ga​nutlji​vo zašmrče.

365
 - Ih! - reče Eli​za s ne​sumnji​vom namje​rom da ga ohra​bri. - S to​bom je sve u redu.
Pola toga si umislio.
On zaste​nje i odvra​ti gla​vu.

Na pla​ni​na​ma je umrlo lje​to. Na lišću se po​ja​vi​la je​dva primjetlji​va natru​ha crve​ne
rđe. Noću su uli​ce bile ispu​nje​ne tužnim šuške​ta​njem: on je po ci​je​le noći slu​šao s
tri​je​ma, kao u bu​ni​lu, čud​no​va​to gla​sa​nje je​se​ni. A svi lju​di što su gra​du da​va​li laku
ve​se​lost vre​ve pre​ko​noć su čud​no iščezli. Opet su se vra​ti​li na prostra​ni Jug. Na​ci​ju
je obu​ze​la sve​ča​na ratna na​pe​tost. Oko nje​ga, iznad nje​ga leb​dio je neki su​morni
sumrak na​po​ra. Osje​ćao je umi​ra​nje ve​se​lja; ali i vre​nje divlje​nja i slavlja u sebi. Go​-
le​mi za​mah prvog odu​ševlje​nja na​ci​je po​čeo je obli​ko​va​ti ratnu ma​ši​nu - ma​ši​nu
koja će samlje​ti i pro​ka​za​ti mržnju i laž, ma​ši​nu koja će uzve​li​ča​ti sla​vu, ma​ši​nu koja
će oko​va​ti i smrvi​ti otpor, ma​ši​nu koja će obu​či​ti i svrsta​ti vojni​ke.
Ali je nešto za​ista divno obu​ze​lo zemlju - bljesci i ra​ke​te s bo​jišta obasja​li su i
ravni​ce. Mla​di​ći iz Kansa​sa od​la​zi​li su da umru u Pi​kardi​ji. U ne​koj tu​đinskoj zemlji
le​ža​lo je že​lje​zo, još ne​izli​ve​no, koje ih je tre​ba​lo ubi​ti. Čud​no​va​tost smrti i sud​bi​-
ne mogla se pro​či​ta​ti na ži​vo​ti​ma i li​ci​ma koji nisu no​si​li ni​kakve čud​no​va​tosti u
sebi. Jer divlje​nje nasta​je kad se spo​je obič​no i ču​desno.
Luke je oti​šao u ško​lu za obu​ku u Newport. Ben je oti​šao u Balti​mo​re s He​len i
Gantom koji se, pri​je nego što je stu​pio u bolni​cu radi zra​če​nja ra​di​jem, pre​pustio
žesto​kom i ne​obuzda​nom pi​janče​va​nju, koje ih je pri​si​li​lo da brzo mi​je​nja​ju je​-
dan ho​tel za dru​gim, i na​po​kon strpa​lo Ganta u kre​vet; on je ste​nju​ći na boga ba​cao
sve ana​te​me koje je tre​ba​lo da budu sa​ču​va​ne za silna orgi​ja​nja sa si​ro​vim ka​me​ni​ca​-
ma što se u ne​re​du spi​ra​ju pi​vom i viski​jem. Svi su mno​go pili: ali su Ganto​vi ispa​di
do​ve​li dje​vojku u sta​nje srdi​te po​ma​me, a Bena u sta​nje mrzo​vo​lje i ga​đe​nja pu​nog
psovki.
- Prokle​ti starce! - vi​ka​la je He​len zgra​bivši ga za ne​otporna ra​me​na dok je ku​žan i
pi​jan le​žao na ne​ured​nu kre​ve​tu. - Pri​je ću ja skonča​ti! Ti nisi bo​lestan; uništi​la sam
ži​vot nje​gu​ju​ći tebe, a bo​lesni​ja sam od tebe! Ti ćeš još dugo živje​ti na​kon mene, se​-
bič​ni starče! Bi​jes me hva​ta od toga!
- Ali, mala - riknuo je Gant ra​ši​rivši ruke - bog te bla​goslo​vio, bez tebe ja ne bih
iz​držao.
- Ne zovi me mala! - viknu​la je ona.
Ali mu je idu​ćeg dana drža​la ruku dok su se vo​zi​li u bolni​cu, drža​la ju je dok se,
tre​su​ći se, okre​nuo na tre​nu​tak i tužno pogle​dao grad što se ši​rio iza nje​ga i ispod
nje​ga.
- Ov​dje sam bio kao dje​čak - promrmljao je.
- Ne bri​ni - rekla je ona - izli​je​čit ćemo mi tebe opet. Pa da! Po​no​vo ćeš biti dje​-

366
čak!
Drže​ći se za ruke ušli su u pre​dvorje gdje je - okru​žen smrću i uža​som i marlji​vom
ozbiljnošću bolni​čarki i sto​ti​na​ma žustrih pri​li​ka onih ti​hih lju​di siva lica i pro​dornih
oči​ju što tako po​uzda​no stu​pa​ju izme​đu skrše​nih ži​vo​ta - s ru​ka​ma na​či​nje​nim u po​-
lo​ža​ju go​le​mog mi​losrđa, mno​go puta krupni​ji od najve​ćeg Ganto​va anđe​la, sta​jao
lik bla​gog Isu​sa.

Euge​ne je ne​ko​li​ko puta po​ho​dio Le​onardo​ve. Marga​ret je izgle​da​la tanka i bo​-
lesna, ali kao da je na ra​čun toga nje​zi​na ve​li​ka svjetlost još jasni​je gorje​la. Ni​ka​da
ra​ni​je nije bio tako svjestan nje​ne go​le​me smi​re​ne strplji​vosti i ve​li​kog zdravlja nje​-
zi​na duha. U tom du​bo​kom sja​ju sprao se sav nje​gov gri​jeh, sva nje​go​va bol, sva
muč​na utru​đe​nost nje​go​ve duše: me​tež i zlo​ća ži​vo​ta ski​nu​li su s nje​ga svoj gnusni i
raspa​li plašt. Či​ni​lo mu se da je bio na​no​vo odje​ven u ha​lji​ne od svjetlosti bez ša​vo​-
va.
Ali je malo mo​gao ispovje​di​ti ono​ga što mu je le​ža​lo na srcu: go​vo​rio je ne​ve​za​no
o svom radu na sve​uči​lištu, go​vo​rio je o malo čemu. Srce mu je bilo obre​me​nje​no za
ispo​vi​jed, ali je znao da ne može go​vo​ri​ti, da ga ona neće ra​zumje​ti. Ona je bila pre​-
mu​dra za bilo što osim vje​re. Jed​nom joj je u oča​ju po​ku​šao spo​me​nu​ti La​uru:
nespretno je iz​brb​ljao prizna​nje u ne​ko​li​ko ri​je​či. Ali pri​je nego što je završio, ona se
po​če​la smi​ja​ti.
- Gospo​di​ne Le​onard! - pozva​la je. - Za​misli ovog lu​pe​ža s dje​vojkom! Hej, dje​ča​-
če! Ti ne znaš što je lju​bav. Ta idi, mo​lim te. Bit će vre​me​na da o tome misliš za de​-
set go​di​na od da​nas. - Ona se nježno smi​ja​la za sebe sa za​ni​je​tim za​maglje​nim
pogle​dom.
- Gene s dje​vojkom! Jad​na dje​vojka! Ah, gospo​de! Momče, to je još da​le​ko od
tebe. I zahva​li se zvi​jezda​ma!
On je oštro sagnuo gla​vu i sklo​pio oči. O moja ljupka sve​ti​ce, po​mislio je. Ako mi
je itko bio bli​zak, ti si to bila. Kako sam ti rasje​kao svoj mo​zak da ga vi​diš, a da sam
se usu​dio rasje​kao bih i svo​je srce; i kako sam sam, i kako sam uvi​jek bio sam.

Noću je še​tao uli​ca​ma s Ire​ne Mallard; grad je bio pro​ri​je​đen i oža​lošćen od​lasci​-
ma. Pro​la​zi​li su žurno neki lju​di, kao da ih nose kratki za​pu​ši vjetra u na​le​tu. Drža​la
ga je čar nje​ne ta​na​ne susta​losti: pru​ža​la mu je utje​hu, a ni​kad je nije dirnuo. Ali je
oslo​bo​dio uz​drhta​log i strastve​nog bre​me​na na srcu. Ona je sje​di​la kraj nje​ga i mi​lo​-
va​la mu ruku. Či​ni​lo mu se da je nije upoznao dok je se nije sje​tio na​kon mno​go go​-
di​na.

Kuća je bila sko​ro prazna. Eli​za mu je uve​čer brižno spre​mi​la kovčeg, bro​je​ći
izgla​ča​ne ko​šu​lje i okrpa​ne ča​ra​pe sa za​do​voljstvom.

367
 - Sad imaš, sine, dosta do​bre tople odje​će. Nastoj da na nju pri​pa​ziš. - U unutrašnji
mu je džep sta​vi​la Ganto​vu mje​ni​cu i za​pe​la sponku.
- Pazi na no​vac bud​nim okom, momče. Ni​kad ne znaš na koga mo​žeš na​letje​ti u
vla​ku.
On se nervozno vrzmao oko vra​ta, že​le​ći da nesta​ne, da se ne poz​dravlja na
rastanku.
- Čini mi se da bi mo​gao pro​vesti jed​nu ve​čer kod kuće s majkom - rekla je svad​-
lji​vo. Oči su joj se odjed​nom za​magli​le, usne po​če​le po​drhta​va​ti u gorkom smi​ješku
sa​mo​sa​ža​lje​nja. - Znaš što! Izgle​da jako smi​ješno, zar ne? Ti više ne mo​žeš sa mnom
osta​ti ni pet mi​nu​ta a da ne po​že​liš usta​ti i oti​ći s prvom že​nom koja na​iđe. U redu, u
redu! Ja se ne tu​žim. Izgle​da da sam bila do​bra samo za to da ku​ham, da ši​jem i da te
spre​mam za put. - Ona brb​lja​vo brižne u plač. - Izgle​da da sam ti samo za to potreb​-
na. Je​dva sam te mogla i pogle​da​ti ci​je​log lje​ta.
- Ne - reče on gorko - pre​vi​še si bila za​uze​ta bri​gom oko gosti​ju. Ne​moj misli​ti,
mama, da mo​žeš ga​nu​ti moje osje​ća​je u zad​nji čas - vikne on, već du​bo​ko ga​nut. -
Lako je pla​ka​ti. Ali da si ti ima​la vre​me​na za mene, ja sam bio tu ci​je​lo vri​je​me.
Oh, za ime božje! Presta​ni​mo s tim! Zar i bez toga nema dosta zla?
Zašto se mo​raš ova​ko po​na​ša​ti kad god ja od​la​zim? Že​liš li da me razja​diš što je
mo​gu​će više?
- No, ve​lim ti - reče Eli​za puna nade i oči joj se odjed​nom osu​še - ako oba​vim ne​-
ko​li​ko poslo​va i sve do​bro pro​đe, možda ćeš me naći kako te če​kam u ve​li​koj li​je​poj
kući, kad se na pro​lje​će vra​tiš. Gra​di​lište sam već oda​bra​la. Ne​ki​dan sam o
tome razmišlja​la - nasta​vi ona kimnuvši mu zna​lač​ki i ve​dro.
- Ah-h! - zaste​nje on iz grla kao da se guši i ola​ba​vi ovratnik. - Za boga mi​lo​ga!
Mo​lim te! - Nasta​la je ti​ši​na.
- No - reče Eli​za ozbiljno čupka​ju​ći se po bra​di - že​lim da bu​deš do​bar i da marlji​-
vo učiš. Pri​pa​zi na no​vac - že​lim da imaš do​voljno do​bre hra​ne i tople odje​će - ali ne
smi​ješ se razba​ci​va​ti, momče. Ova ta​ti​na bo​lest dosta nas je novca sta​ja​la. Sve sami
rasho​di a ni​kakvih pri​ho​da. Tko zna odakle ćemo pri​ba​vi​ti idu​ći do​lar. I zato mo​raš
pa​zi​ti.
Opet je za​pa​la ti​ši​na. Rekla je što je ima​la; pri​bli​ži​la se ko​li​ko je mogla, ali joj je
izne​na​da po​nesta​lo ri​je​či, za​šutje​la je, isklju​če​na iz gorke i sa​motne tajno​vi​tosti nje​-
go​va ži​vo​ta.
- Teško mi je kad vi​dim da od​la​ziš, sine - reče ona tiho s du​bo​kom i ne​odre​di​vom
tu​gom.
On izne​na​da za​ba​ci ruke s izmu​če​nom ne​potpu​nom kretnjom.
- Pa što onda! O bože, pa što onda!
Eli​zi​ne se oči za​li​ju su​za​ma pra​ve boli. Ona mu zgra​bi ruku i za​drži je.

368
 - Nastoj da bu​deš sre​tan, sine - zapla​če - nastoj da bu​deš malo sretni​ji. Jad​no di​je​-
te! Jad​no di​je​te! Ni​kad te nitko nije upoznao. Pri​je nego što si se ro​dio - ona po​la​ko
zatre​se gla​vom, go​vo​re​ći gla​som koji se pro​muklo uta​pao u su​za​ma. Za​tim pro​-
čisti grlo i muklo po​no​vi: - Pri​je nego što si se ro​dio...

369
 32.


Kad se Euge​ne vra​tio na sve​uči​lište na svo​ju dru​gu go​di​nu, ono je bilo trezve​no
pri​la​go​đe​no ratu. Izgle​da​lo je tiše, tužni​je - bilo je ma​nje stu​de​na​ta i bili su mla​đi.
Sta​ri​ji su bili otišli u rat. Osta​li su bili u sta​nju divljeg, ali obuzda​nog ne​mi​ra. Nije
im bilo sta​lo do ko​le​dža, ka​ri​je​re, uspje​ha - rat ih je bio uzbu​dio svo​jim po​bjed​nič​-
kim Sada. Kakva je ko​rist od Sutra? Kakva je ko​rist od sve​ga tru​da za Sutra! Ve​li​ki
su to​po​vi razni​je​li sve isko​va​ne pla​no​ve u ko​ma​di​će: poz​dravlja​li su ko​nac sva​kog
pla​ni​ra​nog rada s bi​jesnim i tajnim ve​se​ljem. Obra​zovni se pro​ces nasta​vio
bezvoljno, od​sutna pogle​da: u uči​oni​ci su nji​ho​ve oči lu​ta​le po knji​zi, ali su im uši
bile po​zorno na​ću​lje​ne za uzbu​ne i ispa​de izva​na.

Euge​ne je marlji​vo za​po​čeo go​di​nu sta​nu​ju​ći s mla​di​ćem koji je bio najbo​lji uče​-
nik gimna​zi​je u Alta​montu. On se zvao Bob Sterling. Bobu Sterlingu je bilo de​vetna​-
est go​di​na, bio je sin udo​vi​ce. Bio je sred​nje vi​si​ne, uvi​jek vrlo ured​no i do​lič​-
no odje​ven; ni po čemu nije bio upad​ljiv. Zbog toga se mo​gao do​bro​ćud​no i po​ma​lo
oho​lo smi​ja​ti sve​mu što je bilo upad​lji​vo. Bio je pa​me​tan - bistar, po​zo​ran, marljiv,
bez ori​gi​nalnosti i do​mišlja​tosti. Imao je pre​dvi​đe​no vri​je​me za sve: odre​đi​vao je sta​-
no​vi​to vri​je​me za pripre​ma​nje sva​ke lekci​je i tri​put ju je pre​la​zio mumlja​ju​ći brzo za
sebe. Sva​kog je po​ne​djeljka da​vao rub​lje na pra​nje. Kad bi se na​šao u ve​se​lom
društvu, od srca se smi​jao i uži​vao, ali je uvi​jek vo​dio ra​ču​na o vre​me​nu. Ne​nad​no bi
pogle​dao na sat i re​kao: - No, sve je ovo krasno, ali rad se za​postavlja - pa bi oti​šao.
Svi su go​vo​ri​li da ga čeka blista​va bu​duć​nost. S do​bro​ćud​nom je ozbiljnošću ko​rio
Euge​nea zbog nje​go​vih na​vi​ka. Ne bi smio ba​ca​ti odje​ću na​oko​lo. Ne bi smio do​-
pusti​ti da mu se na​ku​pe prlja​ve hrpe ko​šu​lja i gaća. Mo​rao bi ima​ti re​do​vi​to vri​je​me
za obra​du sva​ke lekci​je; mo​rao bi ured​no živje​ti.
Živje​li su u pri​vatnoj kući na rubu sve​uči​lišnog kru​ga, u ve​li​koj svi​jetloj sobi ukra​-
še​noj mno​go​brojnim zasta​vi​ca​ma ko​le​dža koje su listom pri​pa​da​le Bobu Sterlingu.
Bob Sterling je imao srča​nu manu. Kad se pe​njao stu​bištem, zasta​jao je na od​mo​-
rištu i hva​tao dah. Euge​ne mu je otva​rao vra​ta. Pri​jazno lice Boba Sterlinga bilo je
mrtvač​ki bi​je​lo, osu​to bli​je​dim pje​ga​ma. Usne su mu drhta​le i po​mo​dre​le.
- Što je, Bob? Kako se osje​ćaš? - re​kao je Euge​ne.
- Dođi - re​kao je Bob Sterling isce​rivši se. - Spusti gla​vu amo do​lje. - Uzeo je
Euge​ne​ovu gla​vu i naslo​nio je na svo​je srce. Ve​li​ka je crpka uda​ra​la po​la​ko i nepra​-
vilno uz šišta​vo di​sa​nje.
- Bože dra​gi! - uzviknuo je Euge​ne.
- Ču​ješ li ga? - upi​tao je Bob Sterling po​či​nju​ći da se smi​je. Za​tim je ušao u sobu

370
žustro trlja​ju​ći suhe ruke.
Ali je obo​lio i nije mo​gao po​ha​đa​ti nasta​vu. Odve​den je u sve​uči​lišnu ambu​lantu
gdje je le​žao ne​ko​li​ko tje​da​na i nije izgle​dao teško bo​lestan, ali su mu usne stalno
bile mo​dre, bilo uspo​re​no a tempe​ra​tu​ra niža od normalne. Tu se ništa nije
moglo uči​ni​ti.
Došla mu je majka i odve​la ga kući. Euge​ne mu je re​do​vi​to pi​sao dva​put tjed​no i
do​bi​vao kratke ali bo​dre vi​jesti za uzvrat. Onda je Bob jed​nog dana umro.
Dva tjed​na kasni​je udo​vi​ca se vra​ti​la da po​ku​pi si​no​ve stva​ri. Šutke je uze​la odje​-
ću koju nitko više neće no​si​ti. Bila je krupna žena četrde​se​tih go​di​na. Euge​ne je ski​-
nuo sve zasta​vi​ce sa zida i sa​vio ih. Ona ih je spre​mi​la u kovčeg i okre​nu​la se da ode.
- Evo još jed​ne - re​kao je Euge​ne.
Ona naglo uda​ri u plač i uhva​ti ga za ruku.
- Bio je tako hra​bar - rekla je - tako hra​bar. Onih posljed​njih dana - ni​sam htje​la
pla​ka​ti - vaša su ga pisma tako usre​ći​la.
Ona je sada sama, po​mislio je Euge​ne.

Ne mogu ov​dje osta​ti, razmišljao je, gdje je on bio. Ov​dje smo bili za​jed​no. Uvi​jek
bih ga vi​dio na od​mo​rištu s pišta​vim venti​lom i mo​drim usna​ma, ili bih ga čuo kako
mumlja lekci​je. Za​tim, noću bi dru​gi kre​vet bio pra​zan. Mislim da ću od​sa​da sam
sta​no​va​ti.
Ali je do kra​ja se​mestra sta​no​vao u jed​nom od stu​dentskih do​mo​va. Sobu je di​je​lio
s dvo​ji​com ko​le​ga - je​dan je bio mla​dić iz Alta​monta po ime​nu L. K. Duncan (ono
»L« je zna​či​lo Lawrence, ali nje​ga je svatko zvao »Elk«,34) a dru​gi je bio Ha​rold
Gay, sin angli​kanskog pasto​ra. Oba su bila ne​ko​li​ko go​di​na sta​ri​ja od Euge​nea: Elk
Duncan je imao dva​de​set če​ti​ri go​di​ne, a Ha​rold Gay dva​de​set dvi​je. Ali je pi​ta​nje da
li se ikad ra​ni​je oku​pi​lo nepri​rod​ni​je jato ču​da​ka u dvi​je male prosto​ri​je, od ko​jih
su jed​nu ko​risti​li kao »rad​nu sobu«.
Elk Duncan bio je sin ne​kog odvjetni​ka iz Alta​monta, sitnog po​li​ti​ča​ra de​mokra​ta,
moć​nog u ko​tarskim poslo​vi​ma. Elk Duncan je bio vi​sok - pa​lac-dva iznad šest sto​pa
- nevje​ro​jatno ta​nak ili bo​lje reći uzak. Već je bio malo će​lav, imao je vi​so​ko istu​re​no
čelo i krupne izbu​lje​ne bli​je​de oči: od te je toč​ke nje​go​vo du​gu​ljasto blje​du​nja​vo lice
koso pa​da​lo natrag do bra​de. Ra​me​na su mu bila ma​lenkost po​vi​je​na i vrlo uska;
osta​tak nje​go​va ti​je​la bio je sukla​dan kao olovka. Uvi​jek se vrlo ki​coški obla​čio u ti​-
jesna odi​je​la od mo​drog sukna, s vi​so​kim kru​tim ovratni​ci​ma, de​be​lim svi​le​nim kra​-
va​ta​ma i ša​re​nim svi​le​nim rupči​ći​ma. Stu​di​rao je pra​vo, ali je revno tro​šio ve​lik dio
svog vre​me​na na iz​bje​ga​va​nje stu​di​ja.
Mla​đi su se stu​denti - oso​bi​to bru​co​ši - ja​ti​li oko nje​ga posli​je jela i po​lu​otvo​re​nih
usta gu​ta​li nje​go​ve ri​je​či kao manu, a što je nje​go​va bajka bila bjesni​ja, to su je oni

371
glad​no više iska​li. Nje​gov ži​votni stav mno​go je sli​čio sta​vu izvi​ki​va​ča na va​šarskim
pred​sta​va​ma: brb​ljiv, pokro​vi​teljski, ci​ni​čan.
Dru​gi susta​nar, Ha​rold Gay, bio je do​bra duša, ni​ma​lo zre​li​ji od dje​te​ta. No​sio je
na​oča​le koje su da​va​le je​di​ni sjaj tu​pom si​vi​lu nje​go​va lica; bio je priprost i ru​žan
bez ikakve zna​čajke: pre​du​go su ga zbu​nji​va​le ba​rem če​ti​ri pe​ti​ne iznimnosti posto​-
ja​nja, te se više nije ni tru​dio da ih shva​ti. Umjesto toga prikri​vao je stid​lji​vost i sme​-
te​nost nja​ču​ćim smi​je​hom koji je stalno je​čao na kri​vim mjesti​ma, i glu​pim ce​re​njem
pu​nim besmisle​ne i đa​volske mu​dro​li​je. Nje​go​vo dru​že​nje s Elkom Dunca​nom
bilo je jed​no od gordih uzdignu​ća nje​go​va ži​vo​ta: ka​ljao se u gri​miznom vapnu koje
je zapljuski​va​lo toga krasni​ka, pu​šio ci​ga​re​te s razvratnič​kim pi​lje​njem i pso​vao
glasno i ne​mirno s naglaskom svrzi​manti​je.
- Ha​rold! Ha​rold! - reče Elk Duncan pri​je​korno. - K vra​gu, sinko! Ti se kva​riš!
Nasta​viš li ova​ko, po​čet ćeš žva​ka​ti gumu i razba​ci​va​ti na kino no​vac koji do​bi​vaš za
ne​djeljni mi​lo​dar. Mo​lim te, pošte​di nas osta​le. Gene je još mla​dac, čist kao se​oski
za​hod, a što se mene tiče, ja sam se odu​vi​jek kre​tao u najbo​ljim kru​go​vi​ma i dru​žio
se samo s najvi​šom kla​som pipni​ča​ra i otmje​nih uli​čarki. Što bi ti re​kao otac da te
čuje? Zar ne znaš da bi se za​pa​njio? Uki​nuo bi ti no​vac za ci​ga​re​te, sine.
- Fuć​ka se meni što bi on uči​nio, Elk, ili ti! - odvra​ti Ha​rold na​bu​si​to, ce​re​ći se. -
Pa što onda! - rikne on što je jače mo​gao. S pro​zo​ra ci​je​log doma od​go​vo​ri im urlik -
po​vi​ci - Idi​te do đa​vo​la! - Dosta toga! - i po​druglji​vo kli​ca​nje - a to mu je go​di​lo.

Rasprše​na obi​telj po​no​vo se oku​pi​la za Bo​žić. Vra​tio ih je pre​dosje​ćaj sko​rog ra​-
su​la, gu​bitka i smrti. Ki​rurg u Balti​mo​reu nije pru​žio ni​kakve nade. Da​pa​če, potvrdio
je Ganto​vu smrtnu osu​du.
- Ko​li​ko onda može još živje​ti? - upi​ta​la je He​len.
On je slegnuo ra​me​ni​ma. - Dra​ga dje​vojko! - re​kao je. - Ne​mam pojma. Taj je
čovjek pra​vo čudo. Zna​te li da je on ov​dje pred​met općeg ču​đe​nja? Pregle​da​li su ga
svi ki​rurzi u bolni​ci. Ko​li​ko može po​živje​ti? Ne bih se ni na što zakleo - više ne​mam
pojma. Kad je vaš otac odavde oti​šao prvi put, na​kon ope​ra​ci​je, ni​sam se na​dao da ću
ga više vi​dje​ti. Sumnjao sam da će pre​živje​ti zimu. Ali on se opet vra​tio. Možda će
se još mno​go puta vra​ća​ti.
- Mo​že​te li mu uopće po​mo​ći? Misli​te li da od tog ra​di​ja ima neke ko​risti?
- Mogu mu olakša​ti muke neko vri​je​me. Mogu čak za​usta​vi​ti ši​re​nje bo​lesti neko
vri​je​me. Da​lje od toga, ništa ne mogu uči​ni​ti. Ali je nje​go​va ži​votna sna​ga ogromna.
On je kao škri​pa​va vra​ta koja vise o jed​noj šarki - ali koja usprkos sve​mu vise.

Tako ga je ona do​ve​la kući, dok je sje​na nje​go​ve smrti leb​dje​la nad nji​ma po​put
Da​moklo​va mača. Kroz nji​hov se mo​zak meko šu​ljao strah na le​opardo​vim ša​pa​ma.

372
Dje​vojka je živje​la u sta​nju po​tiski​va​ne histe​ri​je, koja je sva​kod​nevno pro​va​lji​va​-
la kod Eli​ze ili u nje​nom vlasti​tom domu. Hugh Barton je bio ku​pio kuću i odveo je
tamo.
- Ti ne​ćeš ima​ti mira - re​kao je - dokle god bu​deš bli​zu njih. Zbog toga si sada
tako bo​ležlji​va.
Često je po​bo​li​je​va​la. Stalno je od​la​zi​la k li​ječ​ni​ci​ma na li​je​če​nje i savje​to​va​nje.
Katkad je od​la​zi​la u bolni​cu na ne​ko​li​ko dana. Bo​lest joj se oči​to​va​la na razne na​či​-
ne - po​ne​kad kao užasna bol u nastavku slje​po​oči​ca, po​ne​kad kao nervna is​crplje​-
nost, po​ne​kad kao histe​ri​čan slom, kad se na​izmje​nič​no smi​ja​la i pla​ka​la, di​je​lom
zbog Ganto​ve bo​lesti, a di​je​lom zbog bo​le​ći​vog oča​ja​nja što nije uspje​la zatrud​nje​ti.
Kri​omi​ce je pila u sva​ko doba - pila je tek po​ne​ki gutljaj za obo​dre​nje, ni​kad to​li​ko
da bi bila pi​ja​na. Pila je sla​ba pića - tra​ži​la je samo dje​lo​va​nje alko​ho​la i do​la​zi​la do
nje​ga na čud​ne na​či​ne mi​je​ša​ju​ći de​se​ti​ne gro​zo​ta zva​nih »to​nik« i »ekstrakt«. Go​to​-
vo ho​ti​mič​no je uništa​va​la svoj ukus za bo​lje vrste na​pi​ta​ka, skri​va​ju​ći od same
sebe onu ružnu gmi​za​vu glad u krvi pod po​god​nom na​ljepni​com li​je​ka. Njoj je bilo
svojstve​no ovo sa​mo​za​va​ra​va​nje. Nje​zin se ži​vot oči​to​vao u nizu varki, simbo​la: nje​-
zi​ne od​bojnosti, naklo​nosti, pri​tužbe pro​ka​zi​va​le su sva​ki uzrok osim onog pra​vog.
Ali ni​ka​da se nije uda​lja​va​la od oca na duže vri​je​me, ako nije do​ista le​ža​la u
poste​lji. Sje​na nje​go​ve smrti na​dvi​la se nad nji​ho​ve ži​vo​te. Stre​pi​li su pod nje​zi​nom
stra​ho​tom; nje​na du​gotrajna pri​jetnja, nje​na ne​do​ku​či​va za​go​netka li​ša​va​la ih je
dosto​janstva i hra​brosti. Nji​ma je gospo​da​ri​la te​gob​na i po​ni​ža​va​ju​ća se​bič​nost ži​vo​-
ta koja je do​brosti​vo mu​dro​va​nje nad smrću tu​đi​na, ali u svo​me vidi izo​pa​če​nost pri​-
rod​nog za​ko​na. Nji​ma je bilo teško po​misli​ti na Ganto​vu smrt kao na Božju smrt:
zapra​vo bilo je još teže, jer on im je bio stvarni​ji od Boga, bio je besmrtni​ji od Boga,
bio je Bog.
Taj je​zo​vi​ti sumrak u koji su zašli nji​ho​vi ži​vo​ti sle​dio je Euge​nea svo​jim uža​som i
gu​šio ga bjesni​lom. Obu​zeo bi ga gnjev na​kon či​ta​nja pisma od kuće, te bi uda​rao po
zrna​toj žbu​ci domskih zi​do​va dok ne bi raskrva​rio članke. Oni su mu ote​li hra​brost!
mislio je. Oni su od nje​ga napra​vi​li sli​na​vu ku​ka​vi​cu! Ne, i da umi​rem, neću prokle​te
obi​te​lji u bli​zi​ni. Da ti prlja​vo za​pahnju​ju lice! Da u te smrću iz prlja​vih no​se​va! Da
se skuplja​ju uoko​lo sve dok ne mo​žeš više di​sa​ti. Da ti uz srdač​ne osmi​je​he go​vo​re
kako do​bro izgle​daš, a iza leđa ti cmiz​dre. O prlja​va, prlja​va, prlja​va smrti! Zar ni​kad
ne​će​mo biti sami? Zar ni​kad ne​će​mo živje​ti sami, misli​ti sami, živje​ti u kući sami za
sebe? Ah! Ali ja hoću! Ja hoću! Sam, sam, i da​le​ko, s mla​zo​vi​ma kiše. Za​tim je izne​-
na​da ule​tio u rad​nu sobu i na​šao Elka Dunca​na s ne​na​viknu​tim okom tupo obo​re​nim
na stra​ni​cu Tortsa, bez​brižnu pti​cu opči​nje​nu pogle​dom te hipno​tič​ke zmi​je, pra​va.
- Ho​će​mo li po​crka​ti kao šta​ko​ri? - re​kao je. - Ho​će​mo li se ugu​ši​ti u ne​koj rupi?
- Do vra​ga! - re​kao je Elk Duncan zaklo​pivši ve​li​ku knji​gu u te​le​ćoj koži i

373
skutrivši se obrambe​no iza nje.
- Da, tako je, tako je! Smi​ri se. Ti si Na​po​le​on Bo​na​parte, a ja sam tvoj sta​ri pri​ja​-
telj Oli​ver Cromwell. Ha​rold! - po​vikne on.
- U po​moć! Ubio je ču​va​ra i po​bje​gao.
- Gene! - vikne Ha​rold Gay od​ba​civši neki de​be​li sve​zak pod uro​kom ve​li​kih
Elko​vih ime​na. - Što znaš o po​vi​jesti? Magna Charta - tko ju je potpi​sao?
- Nije bila potpi​sa​na - reče Euge​ne. - Kralj je bio ne​pismen, pa su je izvukli na
ciklosti​lu.
- Toč​no! - rikne Ha​rold Gay. - Tko je bio Aethelred Nespremni?
- Bio je sin Cynewulfa Ble​sa​vo​ga i Undi​ne Ne​opra​ne - reče Euge​ne.
- A pre​ko uja​ka Jaspe​ra - reče Elk Duncan - bio je u rodu s Pa​ulom Ko​zi​ča​vim i
Ge​ne​vi​eve​om Tvrdi​com.
- Bio je izopćen iz crkve pa​pi​nom bu​lom iz 903. go​di​ne, ali se nije htio po​ko​ri​ti -
reče Euge​ne.
- Umjesto toga sazvao je sve mjesno sve​ćenstvo, uklju​čivši i nad​bisku​pa od
Canterburya, dokto​ra Gaya, koji je bio iza​bran za papu - reče Elk Duncan. - To je do​-
ve​lo do ve​li​kog crkve​nog rasko​la.
- Ali kao i obič​no bog je bio na stra​ni ve​ćeg bro​ja to​po​va - reče Euge​ne. - Kasni​je
se po​ro​di​ca od​se​li​la u Ca​li​forni​ju i zgrnu​la bo​gatstvo u zlatnoj grozni​ci 1849.
- Vi ste, momci, pre​ja​ki za mene! - vikne Ha​rold Gay i naglo usta​ne. - Ide​mo! Tko
je za kino?
Kino je bilo je​di​na za​ba​va koja se stalno mogla do​bi​ti za no​vac u selu. Bila je to
dvo​ra​na koju je sva​ke noći na​pu​či​va​lo buč​no ple​me stu​de​na​ta što su na​va​lji​va​li niz
pro​la​ze po​su​te ljuska​ma ki​ki​ri​ki​ja, kroz šrapnelsku vatru le​te​ćih ara​hi​da, posve​ću​ju​ći
se revno kroz osta​tak ve​če​ri nesretnim gla​va​ma i vra​to​vi​ma bru​co​ša, a malo ne​-
marni​je, ali s grmlja​vi​nom pljeska, gnu​ša​nja ili savje​ta, jad​nom tre​pe​ra​vom ple​su lu​-
ta​ka koje su ne​čitlji​vo titra​le pre​ko izli​za​nog i na​bo​ra​nog platna. Jed​na umorna ali
marlji​va dje​vojka mrša​va vra​ta go​to​vo nepre​kid​no je uda​ra​la po dotra​ja​lom gla​so​vi​-
ru. Ako bi besposli​či​la pet mi​nu​ta, ci​je​li bi čo​por po​druglji​vo za​urlao zahti​je​va​ju​ći: -
Mu​zi​ka, Mirto! Mu​zi​ka!

Bilo je ne​ophod​no razgo​va​ra​ti sa svi​ma. Ako si sa svi​ma razgo​va​rao, bio si »de​-
mokrat«; ako nisi, bio si snob i do​bi​vao si malo gla​so​va. Pro​cje​na lič​nosti, kao i sva​-
ka dru​ga nji​ho​va pro​cje​na, bila je gru​ba i površna. Bili su sumnji​ča​vi pre​ma sve​-
mu izu​zetnom. Osje​ća​li su teško se​ljač​ko nepri​ja​teljstvo pre​ma ne​obič​nom. Neki je
čovjek blistav? U nje​mu je sjajna iskra? Loše, loše! Nije si​gu​ran, nije po​uzdan. Sve​-
uči​lište je bilo de​mokratski mikro​ko​zam - uzavreo od po​li​tič​kih pro​bi​ta​ka na​ci​je,
pokra​ji​ne, ko​le​dža.

374
 Krug je imao svo​je kandi​da​te, vod​stvo, še​fo​ve, apa​rat, kao i drža​va. U ko​le​džu je
mlad čovjek stje​cao po​li​tič​ku vješti​nu koju će kasni​je primje​nji​va​ti u stra​nač​kim
okrša​ji​ma. Sin ne​kog po​li​ti​ča​ra pro​la​zio je kroz ško​lu svog lu​ka​vog ro​di​te​lja pri​-
je nego što bi mu opa​le prve ma​lje s obra​za: već sa šesna​est go​di​na nje​gov je ži​vot
bio usmje​ren pre​ma po​lo​ža​ju gu​verne​ra ili pre​ma gordom dosto​janstvu čla​na kongre​-
sa. Dje​čak je svjesno do​la​zio na sve​uči​lište da po​la​že meke i postavlja svo​je prve
stu​pi​ce: svjesno je skla​pao ona pri​ja​teljstva koja će mu najvje​ro​jatni​je kasni​je ko​-
risti​ti. Ako je bio uspje​šan, već je u tre​ćoj go​di​ni imao po​li​tič​kog vo​di​te​lja koji je
ostva​ri​vao nje​go​ve ambi​ci​je u sve​uči​lišnom kru​gu; kre​tao se oprezno i go​vo​rio s
primje​som vi​so​ko​parnosti koja je bila potkri​jeplje​na srdač​nošću:
- Ah, zdra​vo, gospo​do. - Gospo​do, kako ste? - Li​je​po vri​je​me, gospo​do.
Prostra​na po​lja​na svi​je​ta pru​ža​la se u svo​joj bezgra​nič​noj ču​desnosti, ali ih je malo
bilo za​ve​de​no iz tvrđa​ve drža​ve, malo ih je ikad čulo da​le​ki odjek neke ide​je. Najve​-
ću sla​vu koju su mogli posti​ći bilo je mjesto u se​na​tu, a put do te sla​ve - put do sva​-
ke moći, ve​li​či​ne i ugle​da uopće - vo​dio je kroz pra​vo, vrpcu oko vra​ta i še​šir. Odatle
po​li​tič​ka zna​nost, pravni fa​kulte​ti, de​batna društva i go​vorništvo. Za poslu​šan plje​-
sak po​zornih se​na​to​ra
Ra​zu​mi​je se, prosta​ci su drža​li uzde - oni su či​ni​li de​vet de​se​ti​na stu​dentskog sku​-
pa: oni su raspo​la​ga​li gordim naslo​vi​ma i do​bro su pa​zi​li da nji​hov svi​jet osta​ne za​-
jamče​no si​je​lo prostaštva i ne​ugla​đe​nosti. Obič​no su se te po​časti - pred​sjed​-
ništvo stu​dentskih sku​po​va, go​dišta, društva Y. M. C. A. i vod​stvo sportskih momča​-
di - da​va​le ne​kom česti​tom kme​tu koji je ste​kao ve​li​či​nu za plu​gom pri​je nego što je
po​čeo ra​di​ti u stu​dentskoj bla​go​va​oni​ci, ili ne​kom pre​da​nom bu​ba​lu koji je po​ka​-
zao uvjerlji​vu osred​njost u sva​kom pogle​du. Takvo se pre​da​no bu​ba​lo zva​lo
»svestran čovjek«. On je bio po​uzdan i si​gu​ran, na nje​ga se moglo oslo​ni​ti. On se ni​-
kad ne bi za​no​sio glu​posti​ma. Bio je kra​su​ljak sve​uči​lišnog obra​zo​va​nja. Bio je re​-
zerva u ragbi momča​di i vrstan stu​dent u svim pred​me​ti​ma. Bio je opće​ni​to »vrlo do​-
bar«. U sve​mu je uvi​jek do​bi​vao vrlo do​bre ocje​ne, osim u li​je​pom po​na​ša​nju, gdje
je blistao s najvi​šom od​li​kom. Ako nije išao na pra​vo ili bo​goslovlje, do​bi​vao je sti​-
pendi​ju Rho​des.

Na ovom čud​nom mjestu Euge​ne je izvanred​no napre​do​vao. Bio je izvan po​dru​čja
omi​lje​nih lju​bo​mo​ra: bilo je pri​lič​no oči​to da on nije bio po​uzdan, da nije bio si​gu​-
ran, da je ne​dvojbe​no bio ne​obič​na oso​ba. On ni​kad ne bi mo​gao posta​ti svestran
čovjek. Oči​to, on ni​kad neće biti gu​verner. Oči​to, on ni​kad neće biti po​li​ti​čar, jer go​-
vo​ri čud​ne stva​ri. On nije bio čovjek koji bi vo​dio go​dište ili či​tao mo​litvu; on je bio
čovjek za čud​no​va​te po​dvi​ge. No, misli​li su oni do​bro​hotno, tre​ba nam i takvih.
Nismo svi stvo​re​ni za od​go​vorne poslo​ve.

375
 On je bio sretni​ji nego ikad u ži​vo​tu, i ne​hajni​ji. Nje​go​va tje​lesna usamlje​nost bila
je potpu​ni​ja i ra​dosni​ja. Bi​jeg od go​log uža​sa bo​lesti i histe​ri​je i sko​re smrti, koji je
vi​sio nad nje​go​vom zgu​re​nom obi​te​lji, do​nio mu je osje​ćaj prozrač​nog po​le​ta,
opojne slo​bo​de. Ova​mo je bio do​šao sam, bez dru​go​va. Nije održa​vao ni​kakve veze.
Čak ni sada nije imao ni​jed​nog prisnog pri​ja​te​lja. I ta mu je iz​dvo​je​nost bila u pri​log.
Svatko ga je pozna​vao iz vi​đe​nja: svatko ga je zvao po ime​nu i lju​bazno s njim
razgo​va​rao. Ni​ko​me nije bio mrzak. Bio je sre​tan, pun na​bu​ja​log ve​se​lja, sva​ko​ga je
poz​dravljao s odu​ševlje​nim užitkom. U nje​mu je bilo neke silne nježnosti, lju​ba​vi
pre​ma ci​je​loj pre​divnoj i ne​po​ho​đe​noj zemlji koja mu je zasljeplji​va​la oči. Bio je bli​-
ži osje​ća​nju bra​timlje​nja nego ikad, a usamlje​ni​ji. Bio je ispu​njen ne​kom bo​žanstve​-
nom ravno​dušnošću pre​ma sve​mu po​javnom. Ra​dost je stru​ji​la nje​go​vim mla​dim
razbu​ja​lim udo​vi​ma kao do​bro vino; poska​ki​vao je sta​za​ma s divljim grle​nim kri​ci​-
ma, zaska​ču​ći se za ži​vo​tom kao za ja​bu​kom, po​ku​ša​va​ju​ći usre​do​to​či​ti sli​je​pu žud​-
nju koja ga je razdi​ra​la, pre​to​pi​ti u tane svu svo​ju be​zo​blič​nu strast i tako umo​ri​ti
smrt, umo​ri​ti lju​bav.
Po​čeo se učla​nji​va​ti. U sve se učla​nji​vao. Ni​ka​da ra​ni​je nije »pri​pa​dao« ni​jed​nom
udru​že​nju, ali sada su ga sva udru​že​nja po​zi​va​la. Bez mno​go muke za​do​bio je mjesto
u ured​ništvu sve​uči​lišnog lista i ča​so​pi​sa. Malo po​četno ka​pa​nje po​časti ši​ri​lo se u
mlaz. Po​če​lo je roska​ti, a za​tim se oto​či​lo daždom. Bio je uve​den u knji​ževna
društva, dramska društva, ka​za​lišna društva, go​vornič​ka društva, no​vi​narska društva,
a na pro​lje​će i u jed​no istaknu​ti​je bratstvo. Pristu​pao je odu​ševlje​no, s fa​na​tič​nom
ve​se​lošću se po​dvrga​vao muč​nom obre​du uvo​đe​nja, ho​dao na​oko​lo še​pav i na​tu​čen,
za​do​voljni​ji nego di​je​te ili divljak, sa ša​re​nim vrpca​ma na suvratku ka​pu​ta, s prslu​-
kom na​čič​ka​nim obi​lježji​ma, znač​ka​ma, grbo​vi​ma i grč​kim slo​vi​ma.

Ali nje​go​vi naslo​vi nisu došli bez tru​da. Rana je je​sen bila mutna i mli​ta​va: nije se
mo​gao otresti La​uri​ne sje​ne. Pro​go​ni​la ga je. Kad je za Bo​žić oti​šao kući, do​če​ka​le
su ga gole i stisnu​te pla​ni​ne, a grad ku​ka​van i sti​ješnjen u mrkoj škrtosti zime. U obi​-
te​lji je vla​da​la neka besmisle​na, neka očajnič​ka ve​se​lost.
- Pa onda - reče Eli​za tužno, gle​da​ju​ći pre​ko šted​nja​ka - po​ku​šajmo ovog puta svi
za​jed​no biti sretni, da svetku​je​mo Bo​žić u miru. Ni​kad se ne zna! - Ona zavrti gla​-
vom, ne​moć​na da nasta​vi. Oči su joj bile suzne. - Možda je ovo posljed​nji put
da smo svi na oku​pu. Sta​ra ne​vo​lja! Ona sta​ra ne​vo​lja! - reče ona pro​muklo okre​ću​ći
se k nje​mu.
- Koja sta​ra ne​vo​lja? - reče on lju​ti​to. - Bože dra​gi, zašto si tako ta​janstve​na?
- Moje srce! - pro​šapće Eli​za s hra​brim smi​ješkom. Ni​ko​me ni​sam ništa go​vo​ri​la.
Ali prošlog tjed​na - misli​la sam da ću umri​je​ti. - Ovo je bilo izgo​vo​re​no ša​pa​tom
slutnje.

376
 - O, bože! - ja​ukne on. - Ti ćeš živje​ti kad svi mi osta​li već sagnji​je​mo.
He​len prasne u hra​pav srdit smi​jeh, gle​da​ju​ći nje​go​vo prkosno lice i gurka​ju​ći ga
gru​bo ve​li​kim prsti​ma.
- K-k-k-k! Jesi li je ikad vi​dio da je za​ta​ji​la? Jesi li? Da joj do​đeš bez jed​nog bu​-
bre​ga, u nje bi uvi​jek bilo nešto gore od toga. Ne, ne! Ne sje​ćam se da je ikad za​ta​ji​-
la!
- Mo​žeš se smi​ja​ti! Mo​žeš se smi​ja​ti! - reče Eli​za s osmi​je​hom razvod​nje​ne gorči​-
ne. - Ali možda ja neću još dugo biti izvrgnu​ta smi​je​hu.
- Za​bo​ga, mama! - vikne dje​vojka raz​dražlji​vo. - S to​bom je sve u redu. Nisi ti bo​-
lesna! Tata je bo​lestan. Nje​mu je potreb​na pažnja. Zar ti ne mo​žeš shva​ti​ti da - on
umi​re. Možda ni zimu neće pre​živje​ti. I ja sam bo​lesna! Ti ćeš još dugo živje​ti na​-
kon što nas dvo​je više ne bude.
- Ni​kad se ne zna - reče Eli​za ta​janstve​no. - Ni​kad se ne zna tko će biti prvi na
redu. Eto prošlog tjed​na, gospo​din Cosgra​ve, čovjek koji je tako do​bro izgle​dao ...
- Po​če​li su! - vrisne Euge​ne s lu​đač​kim smi​je​hom i mahni​to za​topće gore-do​lje po
ku​hi​nji. - Bo​ga​mi, po​če​li su!
U taj čas jed​na od ostarje​lih harpi​ja, kakve su se uvi​jek dvi-je-tri skla​nja​le u kuću
za vri​je​me crne zime, nagne se iz hod​ni​ka kroz otvor vra​ta. Bila je to krupna koštu​-
nja​va ba​buska​ra, okorje​la uži​va​te​lji​ca dro​ga, koja se kre​ta​la naglim i ne​uskla​đe​nim
trza​ji​ma svo​jih uve​lih udo​va, gre​bu​ći izne​na​da čvo​ru​ga​vom ru​kom po zra​ku.
- Gospo​đo Gant - reče ona je​zi​vo kri​ve​ći svo​je mli​ta​ve usne pri​je nego što je pro​-
go​vo​ri​la. - Je​sam li do​bi​la pismo? Jeste li vi​dje​li nje​ga?
- Vi​dje​la koga? Idi​te! - reče Eli​za zlo​voljno. - Ne znam o čemu go​vo​ri​te, a
sumnjam da i vi zna​te.
Osmjehnuvši se svi​ma nji​ma i zagre​bavši po zra​ku, ču​do​vište se opet za​pu​ti,
nesta​ju​ći kao kakva sta​ra kola raskli​ma​nih ko​ta​ča. He​len se poč​ne pro​muklo smi​ja​ti,
jer se Euge​ne​ovo lice istu​ri​lo po​lu​otvo​re​nih usta s izra​zom nepri​jaznog zapre​pašte​-
nja. I Eli​za se smi​ja​la, lu​ka​vo, trlja​ju​ći prstom noz​drvu.
- Sve​ga mi, reče ona - ja mislim da je ova luda. Uzi​ma ne​kakve dro​ge - to je si​-
gurno. Koža mi se na​je​ži kad se ona po​ja​vi.
- Zašto je onda držiš u kući? - reče He​len ogorče​no. - Za​bo​ga, mama! Kad bi htje​la
ti bi je se mogla otresti. Jad​ni Gene! - reče ona i opet se poč​ne smi​ja​ti. - Ti uvi​jek na​-
le​tiš, zar ne?
- Pri​mi​če se vri​je​me Kristo​va ro​đe​nja - reče on po​božno.
Ona se nasmi​je; za​tim se ne​odre​đe​no čupne za bra​du, za​ne​se​nih oči​ju.

Nje​gov je otac veći dio dana pro​vo​dio prazno zu​re​ći u vatru u sa​lo​nu. Gospo​đi​ca
Florry Mangle, bolni​čarka, pru​ža​la mu je su​mornu utje​hu svo​je šutnje; ona se nepre​-

377
kid​no lju​lja​la kraj vatre, tri​de​set uda​ra​ca pe​tom na mi​nu​tu, čvrsto prekri​že​nih
ruku na obje​še​nim gru​di​ma. Po​katkad je pri​ča​la o bo​lesti i smrti. Gant je bio užasno
osta​rio i pro​pao. De​be​la mu se odje​ća mo​ta​la oko sla​bih nogu: lice mu je bilo vošta​-
no i pro​zirno - sli​či​lo je ve​li​kom klju​nu. On je izgle​dao čisto i krhko. U nje​mu je
cvje​tao rak, po​misli Euge​ne, kao kakva strašna ali li​je​pa biljka. Um mu je bio vrlo
bistar, ni​ma​lo izvjetrio, samo tu​žan i star. Malo je go​vo​rio, go​to​vo ša​lji​vo bla​go, ali
je presta​jao slu​ša​ti go​to​vo od​mah čim bi mu netko po​čeo od​go​va​ra​ti.
- Kako ti je bilo, sine? - upi​tao je. - Ide li ti sve u redu?
- Da. Sad sam su​rad​nik u listu; možda ću idu​će go​di​ne biti i ured​nik. Iza​bran sam
u ne​ko​li​ko udru​že​nja - nasta​vi on revno, obra​do​van ri​jetkom pri​li​kom da ne​ko​me od
njih go​vo​ri o svom ži​vo​tu. Ali kad ga je po​no​vo pogle​dao, oče​ve su oči tužno zu​ri​-
le u vatru. Dje​čak se zbu​nje​no za​usta​vio, pro​bo​den lju​tom boli.
- Do​bro je - reče Gant čuvši da on više ne go​vo​ri. - Budi do​bar mla​dić, sine. Mi se
to​bom po​no​si​mo.


Ben je sti​gao kući dva dana pri​je Bo​ži​ća: šu​ljao se po kući kao po​ro​dič​na sa​blast.
Iz gra​da je bio oti​šao po​četkom je​se​ni, na​kon povratka iz Balti​mo​rea. Tri je mje​se​ca
sam lu​tao Ju​gom, pro​da​ju​ći trgovci​ma po ma​lim gra​do​vi​ma prostor za ogla​se
na prizna​ni​ca​ma pra​oni​ca rub​lja. Kako je pro​la​zio u tom čud​no​va​tom poslu, nije re​-
kao; bio je do tanči​na ure​dan, ali ista​njen i mršav, a ta​janstve​ni​ji nego ikad. Na​po​kon
je na​šao mjesto u no​vi​na​ma ne​kog bo​ga​tog du​hanskog gra​da u Pi​ed​montu. Tamo
je od​la​zio po Bo​ži​ću.
Kao i uvi​jek, do​šao je no​se​ći im da​ro​ve.
Luke je do​šao iz morna​rič​ke ško​le u Newportu na Bad​nju ve​čer. Ćuli su nje​gov
zvuč​ni te​nor kako do​vi​ku​je poz​dra​ve lju​di​ma na uli​ci; u kuću je ušao s vi​ho​rom. Svi
su se po​če​li ce​ri​ti.
- Evo nas, dakle! Ad​mi​ral se vra​tio! Tata, momče, kako si! No, za boga mi​lo​ga! -
po​vikne on grle​ći Ganta i lupka​ju​ći ga po le​đi​ma. - Mislio sam da do​la​zim u po​ho​de
bo​lesni​ku! Ti izgle​daš kao cvi​je​će koje cva​te u pro​lje​će.
- Dosta do​bro, sine. Kako si ti? - reče Gant sa za​do​voljnim smi​ješkom.
- Bo​lje ne može biti, pu​kovni​če. Gene, kako si ti, sta​ri izvi​đa​ču? Do​bro! - reče on
ne če​ka​ju​ći od​go​vo​ra. - Vidi, vidi, ako to nije naš će​la​vac - klikne on drma​ju​ći Be​no​-
vu ruku. - Ni​sam znao ho​ćeš li doći ili ne​ćeš. Mama, sta​ra cu​ri​ce - reče on i zagrli je
- kako ide? Sve u šesna​est. Krasno! - istre​se on pri​je nego što mu je itko išta mo​gao
od​go​vo​ri​ti.
- Hej, sine - tako ti sve​ga! krikne Eli​za od​stu​pivši da ga pogle​da. - Što si to od
sebe uči​nio? Ho​daš kao da si še​pav.

378
 On se glu​pa​vo nasmi​je vi​de​ći nje​no smu​će​no lice i boč​ne je.
- Ha-ha! Torpe​di​ra​la me pod​morni​ca - reče. - Oh, nije to ništa - doda skromno. -
Dao sam malo kože da po​mognem jed​nom dru​gu iz elektri​čarske ško​le.
- Što? - vrisne Eli​za. - Ko​li​ko si dao?
- Oh, samo tra​ku od šest pa​la​ca - reče on ne​hajno. - Mo​mak se gad​no ope​kao: sku​-
pi​lo se nas ne​ko​li​ko i pri​lo​ži​lo malo ko​ži​ce.
- Smi​luj nam se bože! - reče Eli​za. - Ostat ćeš še​pav za ci​je​li ži​vot. Pra​vo je čudo
da mo​žeš ho​da​ti.
- On uvi​jek misli na dru​ge - taj mo​mak! - reče Gant po​nosno. - Dao bi ti krvi iz
obra​za.

Mornar je bio pri​ba​vio do​datni kovčeg i na​pu​nio ga na putu kući najrazli​či​ti​jim pi​-
ći​ma za oca. Bilo je ne​ko​li​ko boca viski​ja od ječ​ma i raži, dvi​je boce dži​na, jed​na
boca ruma i po jed​na boca porta i še​ri​ja.
Svi su se malo razve​se​li​li pri​je ve​če​re.
- Dajmo i jad​nom ma​lom jed​nu ča​ši​cu - reče He​len. - To mu neće ško​di​ti.
- Što! Moje čedo! Hej, sine, pa ne bi ti valjda pio?
- Valjda ne bi! - reče He​len gurka​ju​ći ga. - Ho! Ho! Ho!
Ona mu na​li​je do​bar gutljaj viski​ja.
- Evo! - reče ve​se​lo. - Ovo mu neće naško​di​ti.
- Sine - reče Eli​za ozbiljno, po​igra​va​ju​ći se vinskom ča​šom - ne bih že​lje​la da se
ikad na to na​vikneš. - Ona je još bila oda​na uče​nju po​kojnog ma​jo​ra.
- Ne - reče Gant. - To će te uništi​ti brže nego išta na svi​je​tu, ako mu pod​legneš.
- Go​tov si, momče, ako to za​gospo​da​ri to​bom - reče Luke.
- Poslu​šaj je​dan glup savjet.
Oba​si​pa​li su ga iskre​nim upo​zo​re​nji​ma dok je di​zao čašu. Kad mu je vatre​no piće
zahva​ti​lo mla​di grkljan, po​čeo se gu​ši​ti, jer mu je za​usta​vi​lo dah na tre​nu​tak i natje​-
ra​lo suze. Pio je i pri​je ne​ko​li​ko puta - neznatne ko​li​či​ne što mu ih je sestra da​va​la u
uli​ci Wo​od​son. Je​danput je s Ji​mom Tri​vettom po​mislio da je pri​pit.
Kad su ve​če​ra​li, opet su pili. Nje​mu su do​pusti​li jed​nu ča​ši​cu. Za​tim su svi otišli u
grad da dovrše za​kašnje​le ku​po​vi​ne. Nje​ga su osta​vi​li sa​mog kod kuće.
Ono što je po​pio ugod​no je stru​ji​lo nje​go​vim ži​la​ma u toplim ku​ca​ji​ma, ku​pa​lo
vrške po​de​ra​nih ži​va​ca i da​va​lo mu osje​ćaj sna​ge i smi​re​nosti kakve ni​kad nije
upoznao. Smjesta je oti​šao u smoč​ni​cu gdje je bio spremljen alko​hol. Uzeo je čašu za
vodu i za po​kus na​pu​nio je jed​na​kim di​je​lo​vi​ma viski​ja, dži​na i ruma. Za​tim je sjeo
za ku​hinjski stol i po​la​ko po​čeo piti tu mje​ša​vi​nu.
Strašno ga je piće po​ko​si​lo brzi​nom i sna​gom čovje​čje šake. Istog je časa bio pi​-
jan, i istog je časa shva​tio zašto lju​di piju. Znao je da je to bio je​dan od ve​li​kih tre​nu​-

379
ta​ka u nje​go​vu ži​vo​tu - le​gao je i po​žud​no pa​zio kako na​pi​tak ovla​da​va nje​go​vim
dje​vi​čanskim ti​je​lom, po​put dje​vojke koja je prvi put u zagrlja​ju svo​ga lju​bavni​ka. I
izne​na​da je spoznao kako je potpu​no bio sin svo​ga oca - kako je potpu​no i s nešto
uve​ća​nom sna​gom i izvanred​nom istanča​nošću osje​ća​ja bio Gant. Ushi​ći​vao se ve​li​-
kom du​lji​nom svo​jih udo​va i svo​ga ti​je​la, kroz koje je moć​ni alko​hol mo​gao bo​lje
izvo​di​ti svo​je ča​ro​li​je. Na ci​je​loj zemlji nitko dru​gi nije bio kao on, ni​ko​me nije tako
uzvi​še​no i ve​li​čanstve​no prista​ja​lo da bude pi​jan. To je bilo veće od sve glazbe koju
je ikad čuo; bilo je po ve​li​či​ni ravno najvi​šoj po​ezi​ji. Zašto mu to ni​kad nisu rekli?
Zašto ni​kad nitko nije o tome primje​re​no pi​sao? Zašto nisu lju​di vječ​no pi​ja​ni, kad se
može ku​pi​ti bo​žanstvo u boci, kad ga čovjek može po​pi​ti i sam posta​ti bo​žanstvom?
Pro​ži​vio je tre​nu​tak ve​li​kog ču​đe​nja - ve​li​čanstve​nog ču​đe​nja ko​jim otkri​va​mo
jed​nostavne i ne​izre​ci​ve stva​ri koje leže u nama, za​ko​pa​ne i pozna​te, ali neprizna​te.
Tako bi se možda čovjek osje​ćao da se pro​bu​di posli​je smrti i nađe u raju.
Za​tim mu je neka bo​žanstve​na uze​tost po​mi​lje​la kroz ti​je​lo. Udo​vi su mu klo​nu​li;
je​zik mu je to​li​ko na​deb​ljao da nije mo​gao nji​me izvi​ja​ti prepre​de​ne zvu​ko​ve ri​je​či.
Go​vo​rio je naglas, po​navlja​ju​ći bez prestanka teške re​če​ni​ce, pun divljeg smi​je​ha
i ve​se​lja zbog svo​ga na​po​ra. Iza nje​go​va pi​ja​na ti​je​la leb​dio mu je mo​zak kao so​kol,
gle​da​ju​ći ga s pre​zi​rom i nježnošću, gle​da​ju​ći sav taj smi​jeh s tu​gom i sa​ža​lje​njem.
U nje​mu je le​ža​lo nešto što se nije moglo vi​dje​ti ni do​ta​ći, što je bilo iznad nje​ga i
izvan nje​ga - neko oko u oku, neki mo​zak iznad mozga, onaj stra​nac što je pre​bi​vao
u nje​mu i bio on, a on ga nije pozna​vao. Ali, po​mislio je, ja sam sad sam u ovoj kući;
ako se mognem upozna​ti s njim, upoznat ću se.
Ustao je i ote​tu​rao iz tuđe na​zoč​nosti ku​hinjskog svjetla i topli​ne; iza​šao je u hod​-
nik gdje je gorje​lo mutno svjetlo, a vi​so​ki zi​do​vi vla​ži​li grob​nom hlad​no​ćom. Ovo je
ta kuća, po​mislio je.
Sjeo je na tvrdu klu​pu i slu​šao hlad​no ka​pa​nje ti​ši​ne. Ovo je kuća u ko​joj sam
progna​nik. Ima neki stra​nac u ovoj kući, i ima neki stra​nac u meni.
O kućo Ad​me​to​va, u ko​joj sam (premda sam bio bo​žanstvo) to​li​ko mno​go
pretrpio. Sad se ne bo​jim, kućo. Ni​jed​na se utva​ra ne tre​ba pla​ši​ti da mi pri​đe. Ako
posto​je vra​ta u ti​ši​ni, neka se otvo​re. Moja šutnja može biti veća nego tvo​ja. A ti koji
si u meni, i koji sam ja, iza​đi iz ove tihe ljuske ti​je​la koja te i ne nasto​ji za​ni​je​ka​ti.
Nema nas tko vi​dje​ti: O dođi, bra​te moj i gospo​da​ru moj, ne​po​niknu​ta lica. Da imam
40.000 go​di​na, sve bih ih dao osim posljed​njih de​ve​de​set šutnji. Pri​rastao bih za
zemlju kao bri​jeg ili kao sti​je​na. Rasple​ti tki​vo noći i dana; odvij mi ži​vot natrag do
ro​đe​nja; sve​di me opet do na​gosti, pa me sno​va izgra​di sa svim zbro​je​vi​ma koje ni​-
sam ra​ču​nao. Ili mi daj da za​vi​rim u živo lice mra​ka; daj mi da ču​jem strašnu osu​du
tvog gla​sa.
Nije bilo ni​če​ga osim žive šutnje kuće: ni​kakva se vra​ta nisu otvo​ri​la.

380

Odjed​nom je ustao i na​pustio kuću. Bio je bez še​ši​ra i ka​pu​ta; nije ih mo​gao naći.
Noć je bila umo​ta​na u gustu paru magle: zvu​ko​vi su do​pi​ra​li tiho i ve​se​lo. Zemlja je
već bila puna Bo​ži​ća. Sje​tio se da nije ku​pio ni​kakvih da​ro​va. Imao je ne​ko​li​ko do​la​-
ra u dže​pu; pri​je nego što se zatvo​re du​ća​ni mo​rao je uze​ti poklo​ne za obi​telj. Upu​tio
se go​loglav u grad. Znao je da je pi​jan i da posrče; ali je vje​ro​vao da pomnjom i nad​-
zo​rom može prikri​ti svo​je sta​nje pred bilo kime tko ga vidi. Rasko​ra​čio se iznad crte
koja je tekla sre​di​nom be​tonskog ploč​ni​ka, upe​rio u nju oči i brzo joj se vra​ćao kad
bi se za​nio u stra​nu. Kad je sti​gao u grad, uli​ce su vrvje​le okašnje​lim kupci​ma. Na
sve​mu se na​zi​ra​lo dovrša​va​nje. Lju​di su se sli​je​va​li ku​ća​ma da bo​ži​ću​ju. On skre​ne s
Trga niz usku ave​ni​ju, za​šavši među pro​lazni​ke koji su zu​ri​li u nje​ga. On je uporno
držao na oku crtu ispod sebe. Nije znao kamo da pođe. Nije znao što da kupi.
Kad je dopro do ula​za u Wo​odov drugsto​re, odjekne smi​jeh besposle​nih gizde​li​na.
Idu​ćeg tre​nutka on je zu​rio u pri​ja​teljski isce​re​na lica Ju​li​usa Arthu​ra i Vana Ye​atsa.
- Kamo misliš da si, do vra​ga, kre​nuo? - reče Ju​li​us Arthur.
Po​ku​šao je objasni​ti; iz usta mu na​va​le ne​ra​zumlji​ve ri​je​či.
- Pi​jan je kao zemlja - reče Van Ye​ats.
- Pri​pa​zi na nje​ga, Van - reče Ju​li​us. - Odve​di ga u neku vežu da ga ne vidi nitko
od nje​go​vih. Ja idem po kola.
Van Ye​ats ga pažlji​vo naslo​ni uza zid; Ju​li​us Arthur brzo otrči u uli​cu Church i za​-
čas se za​usta​vi uz ploč​nik. Euge​ne je bio silno sklon da se ne​hajno skljo​ka na naj​bli​-
ži oslo​nac. Po​lo​žio je ruke oko nji​ho​vih ra​me​na i klo​nuo. Oni ga uri​nu izme​đu
sebe na pred​njem sje​dištu; neg​dje su zvo​ni​la zvo​na.
- Din-don! - reče on vrlo raz​dra​ga​no. - Bo​žić!
Oni mu od​go​vo​re divljim gro​ho​tom.
Kad su stigli do kuće, još je bila prazna. Izvukli su ga iz kola i ispentra​li se s njim
uza ste​pe​ni​ce. Nje​mu je bilo dosta žao što se nji​ho​vo dru​garstvo pre​ki​nu​lo.
- Gdje ti je soba, Gene? - reče Ju​li​us Arthur dašću​ći, dok su ula​zi​li u hod​nik.
- I ova mu je do​bra - reče Van Ye​ats.
Vra​ta pro​čelne spa​va​će sobe, na​suprot sa​lo​nu, bila su otvo​re​na. Uve​li su ga unutra
i po​lo​ži​li na kre​vet.
- Ski​ni​mo mu ci​pe​le - reče Ju​li​us Arthur. Oni mu ih razve​žu i izu​ju.
- Že​liš li još nešto, momče? - reče Ju​li​us.
On im je po​ku​šao reći da ga svu​ku, da ga pokri​ju i da zatvo​re vra​ta, kako bi pred
obi​te​lji sakrio svoj pri​jestup, ali je bio izgu​bio dar go​vo​ra. Na​kon što su ga još malo
gle​da​li i ce​ri​li se, otišli su ne zatvo​rivši vra​ta.

Kad su oni otišli, Euge​ne je le​žao na kre​ve​tu ne​mo​ćan da se po​makne. Izgu​bio je

381
osje​ćaj za vri​je​me, ali mu je um bio vrlo bistar. Znao je da bi mo​rao usta​ti, zaklju​ča​ti
vra​ta i svu​ći se. Ali je bio uzet.
Usko​ro su Ganto​vi stigli kući. Eli​za je sama osta​la u gra​du mozga​ju​ći o da​ro​vi​ma.
Bilo je prošlo je​da​na​est sati. Gant, nje​go​va kći i dva sina ušli su u sobu i bu​lji​li u nje​-
ga. Kad su mu se obra​ti​li, on je bespo​moć​no grcao.
- Go​vo​ri! Go​vo​ri! - viknuo je Luke, jurnuo na nje​ga i po​čeo ga žesto​ko gu​ši​ti. -
Jesi li za​ni​je​mio, glu​pa​ne?
Ovo ću za​pamti​ti, po​mislio je on.
- Zar ne​maš po​no​sa? Zar ne​maš časti? Zar je dotle došlo? - ri​kao je mornar dra​ma​-
tič​no, usho​davši se po sobi.
On misli da je stra​šan, po​misli Euge​ne. Nije mo​gao obli​ko​va​ti ri​je​či, ali mo​gao je
pušta​ti po​druglji​ve zvu​ko​ve, u ritmu bra​to​ve pro​po​vi​je​di. - Tu-tu-tu-tu! Tu-tu-tu-tu!
Tu-tu-tu-tu! - izre​kao je s toč​nim opo​na​ša​njem. He​len se nagnu​la nad nje​ga u smi​je​-
hu, la​ba​ve​ći mu ovratnik. Ben se hitro osmjehnuo ispod rasko​lje​na mrgo​đe​nja.
Zar ne​maš ovo​ga? Zar ne​maš ono​ga? Zar ne​maš ovo​ga? Zar ne​maš ono​ga? -
uljuljki​vao se u tom ritmu. Ne, gospo​đo. Po​nesta​lo nam je časti da​nas, ali ima​mo do​-
voljno krasnog svje​žeg sa​mo​pošto​va​nja.
- Ah, umukni - promrmlja Ben. - Nitko nije umro, znaš.
- Zagrijte malo vode - reče Gant struč​no - mora to izba​ci​ti iz že​lu​ca. - Više nije
izgle​dao star. U ču​desnom tre​nutku nje​gov ži​vot izro​ni iz po​gub​ne sje​ne i popri​mi
čilu krepči​nu zdravlja i rada.
- Dosta vatro​me​ta - reče He​len Lu​keu, izla​ze​ći iz sobe. - Zatvo​ri vra​ta. Za​bo​ga,
gle​daj da to sakri​ješ pred ma​mom, ako mo​žeš.
Ovo je ve​li​ko mo​ralno pi​ta​nje, po​misli Euge​ne. Po​čeo je osje​ća​ti muč​ni​nu.
He​len se vrlo brzo vra​ti​la s loncem vru​će vode, ča​šom i ku​ti​jom sode bi​karbo​ne.
Gant ga je ne​mi​losrd​no po​jio tom oto​pi​nom dok nije po​čeo povra​ća​ti. Na vrhuncu
nje​go​va grče​nja po​ja​vi​la se Eli​za. On je ni​je​mo po​di​gao ne​moć​nu gla​vu sa zdje​le i
vi​dio nje​zi​no bi​je​lo lice na vra​ti​ma, i nje​ne sla​be sme​đe oči koje su zna​le posta​ti to​li​-
ko oštre i iskri​ča​ve kad se u njoj pro​bu​di​la sumnja.
- A? A? Što je to? - reče Eli​za.
Ali je, na​ravno, istog tre​na zna​la što je.
- Što ste rekli? - upi​ta oštro. Nitko nije bio ništa re​kao. Euge​ne joj se sla​bašno
nasmi​je​ši, povrh sve svo​je muč​ni​ne i jada, po​draškan opiplji​vim popri​ma​njem izra​za
sli​je​pe ne​vi​nosti koji je uvi​jek na​javlji​vao nje​zi​na otkri​ća. Vi​de​ći je takvu, svi su se
nasmi​ja​li.
- O, gospo​de! - reče He​len. - Evo je. Na​da​li smo se da ne​ćeš sti​ći dok sve ne bude
go​to​vo. Dođi da vi​diš svo​je čedo - reče ona s do​bro​dušnim hi​ho​tom, drže​ći mu gla​vu
udob​no naslo​nje​nu na svom dla​nu.

382
 - Kako se sada osje​ćaš, sine - upi​ta Gant lju​bazno.
- Bo​lje - pro​mu​ca on, otkrivši s ne​kim ushi​tom da nje​go​va gla​sovna uze​tost nije
bila trajna.
- Eto vi​di​te! - poče He​len dosta lju​bazno, ali s ne​kim mrač​nim za​do​voljstvom. - To
samo po​ka​zu​je da smo svi isti. Svi mi to vo​li​mo. To nam je u krvi.
- To strašno prokletstvo! - reče Eli​za. - Na​da​la sam se da ću ima​ti bar jed​nog sina
koji će mu iz​bje​ći. Izgle​da - reče briznuvši u plač - da nas je stigla božja kazna. Gri​-
je​si otač​ki...
- Oh, za boga mi​lo​ga! - vikne He​len lju​ti​to. - Presta​ni! Od toga neće umri​je​ti: to će
ga na​uči​ti pa​me​ti.
Gant je griskao tanku usnu i li​zao ve​li​ki pa​lac kao ne​ka​da.
- Valjda zna​te - reče on - da će za to pasti kri​vi​ca na mene. - Da - da je koji od njih
nogu slo​mio, isto bi bilo.
- Jed​no je si​gurno! - reče Eli​za. - Ni​jed​no od njih nije to do​bi​lo od moje stra​ne.
Reci što ho​ćeš, ali nje​gov djed, ma​jor Pentland, ni​kad u ži​vo​tu nije do​pustio ni jed​nu
kap u svo​joj kući.
- Neka đavo nosi ma​jo​ra Pentlanda! - reče Gant. - Da si i u čemu ovi​si​la o nje​mu,
bila bi glad​na.
Ne​dvojbe​no, po​misli Euge​ne, bila bi žed​na.
- Ne spo​mi​nji​te to više! - reče He​len. - Bo​žić je. Po​ku​šajmo bar je​danput go​dišnje
ima​ti malo mira i ti​ši​ne.
Kad su ga osta​vi​li, dje​čak ih po​ku​ša za​misli​ti ulju​lja​ne u to sla​đahno spo​kojstvo
koje su tako često za​zi​va​li. Nje​go​ve poslje​di​ce, po​misli, bile bi strašni​je nego bilo
ko​li​ko ra​to​va​nje.
U mra​ku, sve je oko nje​ga i u nje​mu je​zi​vo pli​va​lo. Ali je ubrzo spuznuo u jamu
ne​mirna sna.
Svi su prista​li na ugo​vo​re​no oprošte​nje. S na​metlji​vom su pažnjom za​obi​la​zi​li nje​-
gov pri​jestup, ugod​no ispu​nje​ni Bo​ži​ćem i mi​losrđem. Ben se na nj sasvim pri​rod​no
mrštio, He​len se ce​ri​la i gurka​la ga, Eli​za i Luke po​ko​ri​li se mi​lo​vid​nosti, tuzi i
šutnji. Nji​ho​vo oprašta​nje glasno je hu​ča​lo u nje​go​vim uši​ma.
U toku jutra otac ga po​zo​ve na šetnju. Gant je bio sme​ten i po​ku​njen; nje​ga je za​-
pa​la dužnost bla​gog uko​ra - po savje​ti​ma He​len i Eli​ze. Isti​na, u svo​je vri​je​me nitko
se nije mo​gao mje​ri​ti s Gantom u uzvi​še​nom na​či​nu po​po​va​nja, ali nitko nije bio
ni nepriklad​ni​ji da pro​si​pa cvi​je​će bla​gosti i prosvje​će​nja. Nje​gov je gnjev bio na​gao,
nje​go​ve su grd​nje pro​va​lji​va​le tre​nu​tač​no, ali za ovu pri​li​ku u nje​go​vu to​bolcu nije
bilo stri​je​la mu​nje, niti je uži​vao u poslu koji ga je če​kao. Osje​ćao se ne​ka​ko osob​no
kri​vim; osje​ćao se kao su​dac koji zbog pi​janstva glo​bi krivca s ko​jim je prethod​ne
noći sam bančio. Osim toga - što ako je nje​go​va ba​kantska žica prešla na sina?

383
 Pro​la​zi​li su šutke pre​ko Trga, pokraj obrub​lje​nog vo​dosko​ka. Gant je ne​ko​li​ko
puta nervozno pro​čišća​vao grlo.
- Sine - reče odjed​nom - na​dam se da ćeš prošlu noć shva​ti​ti kao upo​zo​re​nje. Bilo
bi strašno kad bi pod​le​gao viski​ju. Neću te sada grdi​ti zbog toga: na​dam se da ćeš se
od toga opa​me​ti​ti. Bilo bi ti bo​lje da umreš nego da posta​neš pi​ja​ni​ca.
Eto! Bilo mu je dra​go da je sve prošlo.
- Obe​ća​vam! - reče Euge​ne. Bio je ispu​njen zahvalnošću i olakša​njem. Kako je
svatko bio do​bar. Htio je po​lo​ži​ti strastve​ne zakletve, ve​li​ka obe​ća​nja. Po​ku​šao je
go​vo​ri​ti. Ali nije mo​gao. Pre​vi​še je toga tre​ba​lo reći.
Svetko​va​li su svoj Bo​žić koji je tako po​čeo ro​di​teljskim savje​tom i nasta​vio se
kroz dje​la ka​ja​nja, lju​ba​vi i do​lič​nosti. Pre​ko svo​jih divljač​kih ži​vo​ta obukli su
društve​no ruho, poštu​ju​ći revno sva pra​vi​la primje​re​nosti i uljud​nosti i misle​ći
»sad smo i mi kao dru​ge obi​te​lji«; ali su bili bo​jažlji​vi, sra​mežlji​vi i uko​če​ni kao se​-
lja​ci obu​če​ni u ve​černja odi​je​la.
Ali nisu mogli šutje​ti. Oni nisu bili pokva​re​ni ili zlob​ni: jed​nostavno se nisu na​uči​-
li suz​drža​va​ti. He​len se okre​ta​la pre​ma vjetru histe​ri​je i snažnim nestalnim stru​ja​ma
svog tempe​ra​menta. Kad bi joj po​ne​kad pred vlasti​tim ognjištem ži​votna sna​-
ga usahla, i kad bi čula du​gač​ko za​vi​ja​nje vjetra na​po​lju, sko​ro je mrzi​la Euge​nea.
- To je smi​ješno! - rekla je Lu​keu. - Ovakvo nje​go​vo po​na​ša​nje. On je još di​je​te -
imao je sve, mi nismo ima​li ništa! Ti vi​diš do čega je to do​ve​lo, zar ne?
- Upro​pasti​lo ga je ško​lo​va​nje u ko​le​džu - re​kao je mornar, sre​tan što će možda
nje​go​va svi​je​ća još blista​vi​je zasja​ti u jed​nom ne​mi​lom svi​je​tu.
- Zašto ne razgo​va​raš s njom? - rekla je ona raz​dražlji​vo. - Možda će tebe poslu​ša​ti
- mene neće! Reci joj tako! Vi​dio si kako je sve to sta​vi​la na nos jad​nom sta​rom tati,
je li? Misliš li ti da na tom starcu - ona​ko bo​lesnom - leži kri​vi​ca? Gene i ona​ko nije
Gant. On je od nje​zi​ne loze. Ču​dak - kao i svi oni! Mi smo Ganto​vi! - nagla​si ona s
gorči​nom.
- Za tatu je uvi​jek posto​ja​lo neko opravda​nje - reče mornar. - On je mno​go toga
mo​rao pre​tu​ri​ti. - Sva su nje​go​va uvje​re​nja u obi​teljskim pi​ta​nji​ma bila ra​ni​je
potvrđe​na nje​zi​nim odo​bra​va​njem.
- Vo​lje​la bih da njoj to ka​žeš. Kraj sve​ga nje​go​va za​dub​lji​va​nja u knji​ge, nije on
ništa bo​lji od nas. Ako misli da će se na moj ra​čun pra​vi​ti gospo​di​nom, onda se vara.
Dje​čak je či​nio mno​gostru​ku po​ko​ru - po​či​nio je svoj prvi ve​li​ki gri​jeh time što je
u isto vri​je​me bio tako da​le​ko od njih i tako bli​zu nji​ma. Sa​dašnja mu je ne​vo​lja bila
ote​ža​na unakrsnim zaple​tom Eli​zi​nih na​pa​da​ja na oca i pri​ta​je​nom ali trajno bud​nom
od​bojnošću izme​đu majke i kće​ri. K tome, on je ne​posred​no pod​nio Eli​zin čangrižlji​-
vi i gnja​va​torski ju​riš. On je na sve ovo bio spre​man - takva je bila na​rav nje​go​ve
majke (vo​lje​la ga je kao bilo koga od njih, mislio je), a nepri​ja​teljstvo He​le​ne i Lu​-

384
kea bilo je nešto ne​uta​ži​vo, nesvjesno, osnovno, što je izbi​ja​lo iz gra​đe nji​ho​vih ži​-
vo​ta. Spa​dao je među njih, bio je raspoznatlji​vo obi​lje​žen, ali nije bio s nji​ma, nije
bio po​put njih. Go​di​na​ma ga je mu​či​la strastve​na za​go​netka nji​ho​ve netrpe​lji​vosti -
kad su se javlja​li izlje​vi nji​ho​ve topli​ne i lju​ba​vi, nje​mu su bili čud​ni: prihva​ćao ih je
zahvalno i s ne​kim izne​na​đe​njem koje nije potpu​no prikri​vao. Ina​če je bio urastao u
oklop nepri​jaznosti i šutnje: malo je go​vo​rio kod kuće.
Nagri​zao ga je onaj do​ga​đaj i nje​go​ve poslje​di​ce. Osje​ćao je da se s njim nepra​-
ved​no postu​pa, ali kad se na​pasto​va​nje pro​du​ži​lo, on je pognuo gla​vu po​put bika i
obuzda​vao je​zik, bro​je​ći sate kad će završi​ti raspust. Šutke se okre​nuo Benu -
nije tre​ba​lo da se ika​mo okre​će. Jer se taj po​uzda​ni brat, po​dro​van i ogorčen zbog
svo​ga jada, žuč​lji​vo namrštio na nje​ga i gru​bo ga pri​tisnuo svom te​ži​nom svo​ga je​zi​-
ka. Ovo je na koncu bilo ne​iz​držlji​vo. Osje​ćao se izdan - do krajnosti iznevje​ren i na​-
pad​nut.
Su​kob je izbio tri ve​če​ri pri​je nje​go​va od​laska, dok je na​pe​to i bešćutno sta​jao u
sa​lo​nu. Sko​ro či​tav sat, Ben ga je bezdušno jed​no​lič​nim gla​som po​ku​ša​vao ho​ti​mič​-
no, či​ni​lo se, raz​dra​ži​ti da ih na​pad​ne. On je slu​šao bez ri​je​či, gu​še​ći se od boli i
gnje​va, i razja​ru​ju​ći šutnjom sta​ri​jeg bra​ta koji je na​šao oduška za svo​ja nezna​na ra​-
zo​ča​ra​nja.
- ... i ne​moj tamo sta​ja​ti i mršti​ti se na mene, skitni​ce jed​na. Go​vo​rim ti za tvo​je
do​bro. Po​ku​ša​vam te samo spa​si​ti da ne završiš na ro​bi​ji, znaš.
- S to​bom je ne​vo​lja - reče Luke - što ne znaš ci​je​ni​ti ono što je uči​nje​no za tebe.
Sve je za tebe uči​nje​no, a ti ne​maš ni to​li​ko ob​zi​ra da to ci​je​niš. Upro​pasti​lo te je
ško​lo​va​nje na sve​uči​lištu.
Dje​čak se po​la​ko okre​nuo Benu.
- U redu, Ben - promrmljao je. - Sad je već dosta. Nije mi bri​ga što on kaže, ali mi
je od tebe sve​ga dosta.
To je bilo prizna​nje koje je sta​ri​ji brat že​lio. Svi su bili svad​lji​vo i nepri​ja​teljski
raspo​lo​že​ni.
- Ne​moj mi od​go​va​ra​ti, glu​pa​ne mali, jer ću ti pro​su​ti mo​zak.
Dje​čak je sko​čio na bra​ta kao mač​ka uz mukli krik. Sru​šio ga je na​uznak na pod
kao da je di​je​te, po​la​žu​ći ga pažlji​vo i kleknuvši iznad nje​ga, jer je istog tre​na bio
pre​ne​ra​žen krhkošću pro​tivni​ka i la​ko​ćom svog uspje​ha. Rvao se s onom mje​ša​vi​-
nom bi​je​sa i sra​ma što je osje​ti onaj tko mirno po​ku​ša​va pod​ni​je​ti hi​ro​ve nasrtlji​va
de​rišta. Dok je kle​čao nad Be​nom sa​pevši mu ruke, Luke mu se svom te​ži​nom baci
na leđa ispušta​ju​ći uzbu​đe​ne kri​ko​ve, da​ve​ći ga jed​nom ru​kom i nespretno uda​ra​ju​-
ći dru​gom.
- U redu, B-B-ben - mu​cao je - zgra​bi ga za noge.
Nasta​lo je takvo navla​če​nje po podu, s takvom lomlja​vom prevrnu​tih kanti za

385
ugljen, ža​ra​ča i sto​li​ca, da je Eli​za u brzom trku do​ju​ri​la iz ku​hi​nje.
- Smi​luj nam se bože! - vrisnu​la je kad se do​mogla vra​ta. - Ubit će ga.
Ali iako je bio svla​dan - na gordom je​zi​ku sta​ri​jeg Juga »po​ra​žen, gospo​di​ne, ali
ni​kad po​tu​čen« - Euge​ne se vrlo do​bro držao za svo​je go​di​ne, i nasta​vio je tje​ra​ti srsi
uz kra​lješni​cu svo​jih nepri​ja​te​lja čud​nim zvu​ko​vi​ma iz dušni​ka, čak i kad su se svi
za​dahta​ni ne​ka​ko po​digli na noge.
- Ja mislim da je on po​lud-d-dio - reče Luke. - Sko​čio je na nas b-b-bez ri​je​či upo​-
zo​re​nja.
Ju​nak je na to od​go​vo​rio pi​ja​nim kli​ma​ta​njem gla​ve, bi​jesnim ši​re​njem noz​drva i
još jed​nim je​zi​vim grle​nim urli​kom.
- Što će biti s nama! - pla​ka​la je Eli​za. - Kad brat uda​ri bra​ta, to zna​či da je došla
pro​past. - Po​digla je pod​stavlje​ni naslo​njač i po​no​vo ga posta​vi​la na noge.
Kad mu se vra​tio go​vor, Euge​ne je tiho re​kao, da bi svla​dao drhta​nje gla​sa:
- Žao mi je što sam na tebe sko​čio, Ben. Ti si - re​kao je uzru​ja​nom morna​ru - meni
sko​čio na leđa kao ku​ka​vi​ca. Ali meni je žao zbog sve​ga što se de​si​lo. Žao mi je
zbog ono​ga što sam neke ve​če​ri uči​nio i sada. Re​kao sam i pri​je to, ali ti me nisi
htio osta​vi​ti na miru. Po​ku​šao si me izbe​zu​mi​ti svo​jim go​vo​rom. I ni​sam - on se gu​-
šio - ni​sam ni po​mislio da bi se ti ona​ko okre​nuo pro​tiv mene. Znam kakvi su osta​li -
oni me mrze!
- Tebe mrze! - krikne Luke uzru​ja​no. - Za ime b-b-božje! Ti go​vo​riš kao lu​đak. Mi
ti samo po​ku​ša​va​mo po​mo​ći, za tvo​je do​bro. Zašto bismo te mrzi​li?
- Da, ti me mrziš - reče Euge​ne - i sra​miš se da to priznaš. Ne znam zašto bi tre​ba​-
lo da me mrziš, ali ti me mrziš. Ni​ka​da ne bi takvo nešto priznao, ali to je isti​na. Ti
se bo​jiš pra​vih ri​je​či. Ali s to​bom je bilo dru​ga​či​je - reče on okre​ću​ći se Benu. -
Mi smo bili kao bra​ća - a sada, i ti si se od​metnuo pro​tiv mene.
- Ah! - promrmlja Ben okre​ću​ći se nervozno u stra​nu. - Ti si lud. Ja ne znam o
čemu go​vo​riš! - On za​pa​li ci​ga​re​tu, drže​ći ši​bi​cu u ruci koja je drhta​la.
Ali iako se dje​čak poslu​žio dje​ti​njim go​vo​rom ja​da​nja i kivnosti, zna​li su da je u
srži ono​ga što je re​kao bila isti​na.
- Dje​co! Dje​co! - reče Eli​za tužno. - Mo​ra​mo nasto​ja​ti da se me​đu​sob​no vo​li​mo.
Nastojmo se slo​ži​ti još ovo malo dok tra​je Bo​žić. Možda je ovo posljed​nji koji pro​-
vo​di​mo za​jed​no. - Ona poč​ne pla​ka​ti: - Ima​la sam tako te​žak ži​vot - reče - stalni su​-
ko​bi i sva​đe. Čini mi se da sad zaslu​žu​jem malo mira i sre​će.
Osje​ti​li su sta​ri gorki sram: nisu se usu​di​li pogle​da​ti je​dan dru​go​ga. Ali ih je
zastra​vi​la i sti​ša​la ona go​le​ma za​go​netka boli i po​metnje koja im je osta​vi​la oži​ljak u
ži​vo​tu.
- Gene - poče Luke tiho - nitko se nije okre​nuo pro​tiv tebe. Mi ti že​li​mo po​mo​ći -
da vi​di​mo da si nešto posti​gao. Ti si nam posljed​nja nada - ako te ulo​vi piće kao što

386
je nas osta​le ulo​vi​lo, s to​bom je go​to​vo.
Dje​čak se osje​ćao ve​oma umo​ran; glas mu je bio bezvu​čan i mu​kao. Po​čeo je go​-
vo​ri​ti s otvo​re​nim oča​ja​njem: ono što je re​kao bilo je ne​opo​zi​vo ko​nač​no.
- A kako ćeš spri​je​či​ti da me ne ulo​vi piće, Luke? - re​kao je. - Tako da mi sko​čiš
na leđa i po​ku​šaš me uda​vi​ti? To je u skla​du sa svim na​po​ri​ma što si ih ikad uči​nio
da me upoznaš.
- Oh - reče Luke iro​nič​no - ti misliš da te mi ne ra​zu​mi​je​mo?
- Da - reče Euge​ne mirno. - Mislim da me ne ra​zu​mi​je​te. Ti baš ništa ne znaš o
meni. Ja ne znam ništa o tebi - ni o bilo kome od vas. Ži​vio sam s vama ov​dje se​-
damna​est go​di​na i ostao stra​nac. Jesi li ikad za to vri​je​me sa mnom razgo​va​rao kao s
bra​tom? Jesi li mi ikad išta re​kao o sebi? Jesi li ikad po​ku​šao da mi bu​deš pri​ja​telj ili
drug?
- Ja ne znam što ti ho​ćeš - od​go​vo​ri Luke - ali smatrao sam da postu​pam kako je
najbo​lje. A što se tiče pri​ča​nja o sebi, što že​liš sazna​ti?
- Pa - reče Euge​ne po​la​ko - sta​ri​ji si od mene šest go​di​na: ra​dio si u ve​li​kim gra​do​-
vi​ma, tamo si išao u ško​lu, sad si stu​pio u morna​ri​cu Sje​di​nje​nih drža​va. Zašto se
stalno po​na​šaš kao sve​mo​gu​ći bog - nasta​vi on s bolnom gorči​nom. - Ja znam
što rade morna​ri! Nisi ti ništa bo​lji od mene! Što je s alko​ho​lom? Što je sa že​na​ma?
- Tako se ne go​vo​ri pred svo​jom majkom - reče Luke ozbiljno.
- Ne, sine - reče Eli​za smu​će​na gla​sa. - Ne vo​lim takvu vrstu razgo​vo​ra.
- Onda neću o tome go​vo​ri​ti - reče Euge​ne. - Ali sam oče​ki​vao da ćete vi go​vo​ri​ti.
Mi ne že​li​mo da nam se reče ono što zna​mo. Mi ne že​li​mo zva​ti stva​ri nji​ho​vim ime​-
ni​ma, iako smo sklo​ni jed​ni dru​ge nazva​ti ružnim ime​ni​ma. Mi pod​lost zo​ve​mo ple​-
me​ni​tošću i mržnju čašću. Ti ćeš posta​ti ju​nak tako da mene pri​ka​žeš kao hu​lju. Ni to
vi ne​će​te prizna​ti, ali je isti​na. No, onda ne​će​mo go​vo​ri​ti, Luke, o da​ma​ma, crnim ili
bi​je​lim, koje možda pozna​ješ ili ne pozna​ješ, jer bi se ne​la​god​no osje​ćao.
Umjesto toga mo​žeš i da​lje biti bog, a ja ću slu​ša​ti tvoj savjet, kao dje​ča​čić u ne​-
djeljnoj crkve​noj ško​li. Ali bih ipak ra​di​je pro​či​tao de​set za​po​vi​je​di božjih gdje je
sve to kra​će i bo​lje na​pi​sa​no.
- Sine - reče opet Eli​za sa svo​jim drevnim smu​će​nim i ra​zo​ča​ra​nim pogle​dom -
mo​ra​mo po​ku​ša​ti da se slo​ži​mo.
- Ne - reče on. - Sam. Se​damna​est sam go​di​na bio kod vas šegrt, ali to se bli​ži kra​-
ju. Sad znam da ću se oslo​bo​di​ti; znam da vam ni​sam na​nio ni​ka​kav ve​li​ki zlo​čin, i
više vas se ne bo​jim.
- Ali, di​je​te! - reče Eli​za. - Uči​ni​li smo za tebe sve što smo mogli. Za ka​kav smo te
zlo​čin optu​ži​li?
- Da di​šem vaš zrak, da je​dem vašu hra​nu, da ži​vim pod va​šim kro​vom, da imam
vaš ži​vot i vašu krv u svo​jim ži​la​ma, da prihva​ćam vaše žrtve i odri​ca​nja, i da sam

387
ne​zahva​lan za sve to.
- Svi mo​ra​mo biti zahvalni za ono što ima​mo - reče Luke poslo​vič​no. - Mno​gi bi
dao svo​je desno oko za pri​li​ku koja se tebi pru​ži​la.
- Ništa se meni nije pru​ži​lo! - reče Euge​ne gla​som koji je rastao s pro​muklim pla​-
me​nom strasti. - Više neću pogrb​ljen ho​da​ti po ovoj kući. Ako mi se pru​ža pri​li​ka,
sam sam je stvo​rio usprkos svi​ma vama, usprkos va​šem opi​ra​nju. Posla​li ste me
na sve​uči​lište kad dru​go niste mogli, kad bi to bila va​pi​ju​ća sra​mo​ta za vas među lju​-
di​ma ovo​ga gra​da da me niste posla​li. Posla​li ste me na​kon što su me Le​onardo​vi na
sva usta hva​li​li tri go​di​ne, a onda ste me posla​li jed​nu go​di​nu pre​ra​no - pri​je nego
što sam navršio šesna​estu - s ku​ti​jom sen​dvi​ča, dva para odi​je​la i na​po​me​nom da bu​-
dem do​bar.
- Sla​li su ti i nešto novca - reče Luke. - Ne​moj za​bo​ra​vi​ti to.
- Ako i za​bo​ra​vim, bit ću je​di​ni koji će to za​bo​ra​vi​ti - od​go​vo​ri dje​čak. - Jer to se
zapra​vo iza sve​ga kri​je, zar ne? Moj zlo​čin one ve​če​ri nije bio što sam se opio, nego
što sam se opio a ni​sam imao novca. Kad bih pro​pao na sve​uči​lištu sa svo​jim vlasti​-
tim novcem, ne biste mi se usu​di​li ništa reći, ali ako napre​du​jem s novcem što mi ga
vi da​je​te, mo​ra​te me još pod​sje​ća​ti na svo​ju do​bro​tu i moju nevri​jed​nost.
- Ali, sine! - reče Eli​za diplo​matski - nitko ti ni ri​je​či ne kaže pro​tiv ono​ga što si
tamo posti​gao. Mi se po​no​si​mo to​bom.
- Ne bi tre​ba​lo da se po​no​si​te - reče on tupo. - Potra​tio sam mno​go vre​me​na i nešto
novca. Ali sam imao nešto od toga - više nego ve​ći​na - za svo​ju sam pla​ću oba​vio
ono​li​ko posla ko​li​ko zaslu​žu​je​te. Dao sam vam pošte​nu po​tuvri​jed​nost za vaš no​vac;
ne​mam vam se za što zahva​lji​va​ti.
- Što to? Što to? - reče Eli​za oštro.
- Re​kao sam da vam se ne​mam za što zahva​lji​va​ti, ali to povla​čim.
- I bo​lje je! - reče Luke.
- Da, mo​ram se zahva​li​ti za mno​ge stva​ri - reče Euge​ne. - Zahva​lju​jem se za sva​ku
ne​čistu po​žu​du i glad koja je gmi​za​la za​ga​đe​nom krvlju mo​jih ple​me​ni​tih pre​da​ka.
Zahva​lju​jem se za sva​ko škro​fu​lozno zna​me​nje što me ikad može za​de​si​ti. Zahva​lju​-
jem se za lju​bav i mi​losrđe koje me je gnje​či​lo nad ko​ri​tom za rub​lje dan uoči mog
ro​đe​nja. Zahva​lju​jem se se​oskoj dje​vojču​ri koja me je po​vi​ja​la i do​pusti​la da mi se
zbog prlja​vog po​ve​za zagno​ji pu​pak. Zahva​lju​jem se za sva​ki uda​rac i psovku
što pretrpjeh od bilo koga od vas dok sam bio di​je​te, za sva​ki prlja​vi so​bi​čak gdje ste
mi da​va​li da spa​vam, za de​set mi​li​ju​na sati okrutnosti i ravno​dušnosti, i za onih tri​-
de​set mi​nu​ta jefti​nih savje​ta.
- Odvratno! - šapne Eli​za. - Odvratni sine! Sti​ći će te kazna ako ima pra​ved​no​ga
boga na ne​be​si​ma.
- Oh, ima! Si​gu​ran sam da ga ima! - krikne Euge​ne. - Jer mene je stigla kazna.

388
Tako mi boga, pro​vest ću osta​tak svog ži​vo​ta li​je​če​ći srce, za​cje​lju​ju​ći i oprašta​ju​ći
sva​ki oži​ljak što ste mi ga za​da​li dok sam bio di​je​te. Prvi pokret koji sam uči​nio, na​-
kon ko​li​jevke, bilo je pu​za​nje pre​ma vra​ti​ma, i sva​ki pokret koji sam ota​da uči​nio
bio je na​por da umaknem. A sad sam vas se na​po​kon svi​ju oslo​bo​dio, iako me mo​že​-
te za​drža​ti još ne​ko​li​ko go​di​na. Ako ni​sam slo​bo​dan, ba​rem sam se zaklju​čao u
vlasti​tu tamni​cu, ali ću naći neku lje​po​tu, naći ću neki red u ovoj džungli svog ži​vo​-
ta: već ću ja naći izlaz iz ovo​ga, ma​kar mi još tre​ba​lo dva​de​set go​di​na - sam.
- Sam? - reče Eli​za sa sta​rom sumnjom. - Kamo ideš?
- Ah - reče on - ti nisi gle​da​la, zar ne? Već sam oti​šao.

389
 33.


Ti​je​kom ne​ko​li​ko pre​osta​lih dana raspusta, on je sko​ro sasvim izbi​vao iz kuće, do​-
la​ze​ći na kratko da nešto po​je​de i promrmlja i kasno noću da spa​va. Če​kao je od​la​-
zak kao su​žanj pušta​nje na slo​bo​du. Ona tu​ga​lji​va pre​digra pu​to​va​nju - vlažne pe​-
ronske oči, ne​nad​no izbi​ja​nje grozni​ča​ve topli​ne, izja​ve lju​ba​vi na zvuk pištaljke -
nije ga ga​nu​la ovo​ga puta. Po​čeo je otkri​va​ti da su su​zo​vo​di, kao i žli​jezde znojni​ce,
bili smješte​ni ispod kože, i da ih je lako bilo na​vesti na sla​no caklje​nje pu​kim pogle​-
dom na lo​ko​mo​ti​vu. Zato je po​ma​lo izgle​dao kao uz​drža​no sa​bra​ni gospo​din koji od​-
la​zi na udo​ban izlet koncem tjed​na i sto​ji u buč​noj go​mi​li če​ka​ju​ći ske​lu.

Bla​goslivljao je one ri​je​či ko​ji​ma je tako sretno odre​dio svoj po​lo​žaj kao da je
nad​ni​čar. One su razla​ga​le i potvrđi​va​le stav i do​nekle ga šti​ti​le od stalne izda​je osje​-
ća​ja. Ti​je​kom pro​lje​ća za​divlju​ju​će je ra​dio u slo​bod​nim aktivnosti​ma, zna​ju​ći da je
to bio zvuk za koji su oni ima​li slu​ha. Savjesno je pi​sao o sva​kom do​ga​đa​ju u ko​je​-
mu se istaknuo; ime mu se više nego jed​nom po​ja​vi​lo u ob​zirnim alta​montskim no​vi​-
na​ma. Gant je po​nosno ču​vao izreske i javno ih či​tao kad god je mo​gao.
Dje​čak je do​bio dva kratka nezgrapna pisma od Bena koji se sada skra​sio u du​-
hanskom gra​du uda​lje​nom sto​ti​nu mi​lja. Za Uskrs ga je Euge​ne posje​tio, sta​nu​ju​ći u
nje​go​vu sta​nu gdje ga je po​no​vo nje​go​va ne​pogre​ši​va sud​bi​na ba​ci​la u gostoprimlji​-
vo na​ru​čje neke sje​do​ko​se udo​vi​ce. Nije još ima​la pe​de​set go​di​na - li​je​pa luc​kasta
žena koja ga je gurka​la i boc​ka​la kao što bi či​ni​la s obo​ža​va​nim dje​te​tom. Obra​ća​la
mu se - s raspušte​nim hi​ho​tom - kao »sta​rom kovrčavku«, na što se on s uobi​ča​je​-
nom molbom gnu​ša​nja utje​cao svom stvo​ri​te​lju. »O bože moj! Ču​ješ li ti ovo!« Ona
se vrnu​la u neko za​pa​nju​ju​će ne​ozbiljno dje​vo​jaštvo, pa bi svo​ju ra​zigra​nost izra​ža​-
va​la tako da bi izne​na​da sko​či​la na sta​rog kovrčavka, oštro ga mu​nu​la pod re​bra i
izmi​ca​la s po​bje​do​nosnim »Ha! Ovaj sam te put pre​va​ri​la!«
U tom se gra​du vječ​no osje​ćao mi​ris si​ro​vog du​ha​na koji je gri​zao u nosu svo​jom
trpkom jetkošću: zapljusnuo bi stranca na izla​zu iz vla​ka, ali su ga svi sta​novni​ci gra​-
da ni​je​ka​li go​vo​re​ći: »Ne, uopće se ne osje​ća mi​ris.« A na​kon jed​nog dana ni stra​-
nac ga više nije mo​gao osje​ti​ti.
Na Uskrs ujutro ustao je u pla​vom svjetlu i s osta​lim ho​do​časni​ci​ma oti​šao na mo​-
ravsko grob​lje.
- To mo​raš vi​dje​ti - re​kao je Ben. - To je ču​ve​ni obi​čaj: lju​di do​la​ze odasvud. - Ali
sta​ri​ji brat nije po​šao. Iza zbi​je​nih re​do​va du​ha​ča i gromkog trub​lje​nja trombo​na, ve​-
li​ke su se go​mi​le sli​je​va​le na čud​no uko​pište gdje su sve plo​če bile po​lo​že​ne na gro​-
bo​ve - u znak, go​vo​ri​lo se, smrti koja sve po​ravna​va. Ali dok su du​ha​či tru​bi​li, nje​-

390
mu se vra​ti sta​ro pri​vi​đe​nje smrti koja žde​re le​ši​ne, a nad​grob​ne mu se plo​če pri​či​ni​-
še kao stolnja​ci: osje​ćao se kao da su​dje​lu​je u ne​koj odvratnoj gozbi.
Pro​lje​će je opet sti​za​lo na zemlju kao la​ga​no blista​nje vo​de​nih kaplji​ca: svi lju​di
koji su bili mrtvi čud​no​va​to i ljupko su se vra​ća​li u cva​tu i cvi​je​tu. Ben je še​tao uli​-
ca​ma du​hansko​ga gra​da na​lik lji​lja​nu. Bilo je čud​no naći utva​ru u tom mjestu: nje​go​-
va drevna duša klo​nu​lo se šu​lja​la kraj jefti​nih obi​teljskih cigli i svih mla​dih pro​če​lja.
Na uzvi​si​ni je bio neki trg; u sre​di​ni sud​ska zgra​da. Kola su bila parki​ra​na u zbi​je​-
nim ni​zo​vi​ma. Mla​di​ći su dangu​bi​li u drugsto​re u.
Kako je to stvarno, po​misli Euge​ne. To je kao nešto što smo odu​vi​jek zna​li i što
nam nije potreb​no vi​dje​ti. Ovaj grad ne bi čud​no izgle​dao Tomi Akvinskom - nego
on ovom gra​du.
Ben se uoko​lo šu​ljao, poz​dravljao trgovce ozbiljnim mrgo​đe​njem i nasla​njao svo​ju
lu​ba​nju uz nji​ho​ve okrugle praktič​ne lu​ba​nje, pre​ko nji​ho​vih tezgi - sa​blast koja ti​-
him jed​no​lič​nim gla​som nudi ogla​se.
- Ovo je moj mla​đi brat, gospo​di​ne Fulton.
- Zdra​vo, mla​di​ću! Bogme, tamo gore rastu vi​so​ko, Ben. Pa, ako si kao Ben,
momče, ne​će​mo se ža​li​ti. Mi do nje​ga ov​dje mno​go drži​mo.
To je kao kad bi u Connec​ti​cu​tu mno​go drža​li do Balde​ra,35 po​misli Euge​ne.
- Ov​dje sam tek tri mje​se​ca - reče Ben, na​laktivši se u kre​ve​tu i pu​še​ći ci​ga​re​tu. -
Ali već pozna​jem sve vo​de​će poslovne lju​de. Ov​dje o meni ima​ju do​bro mišlje​nje. -
On hitro pogle​da bra​ta i na​ce​ri se sa sra​mežlji​vom čari ri​jetkog povje​ra​va​nja. Ali su
nje​go​ve pro​dorne oči bile očajne i usamlje​ne. Čežnja za pla​ni​na​ma? Za do​mom? Pu​-
šio je.
- Vi​diš, lju​di ima​ju o tebi do​bro mišlje​nje, kad se jed​nom otisneš od svo​jih. Kod
kuće ti se ni​kad neće pru​ži​ti pri​li​ka, Gene. Sve će ti oni uništi​ti. Za ime božje, po​-
bjegni kad bu​deš mo​gao. - Što ti je! Zašto me tako gle​daš? - reče on oštro, uzne​mi​ren
uko​če​nim pogle​dom dje​ča​ko​va lica. Čas kasni​je reče: - Za​gorčat će ti ži​vot. Zar je ne
mo​žeš za​bo​ra​vi​ti?
- Ne - reče Euge​ne. Čas kasni​je doda: - Ci​je​log mi se pro​lje​ća stalno vra​ća.
Za​su​kao je vra​tom uz divlji krik.

Pro​lje​će je od​mi​ca​lo uz sve jaču ratnu huku. Sta​ri​ji su stu​denti tiho otpa​da​li i od​la​-
zi​li da se jave u vojsku. Mla​đi su se na​pe​to napre​za​li i če​ka​li. Rat im nije do​nio ni​-
kakve tuge: osje​ća​li su ga kao pred​sta​vu koja bi im mogla tre​nu​tač​no do​ni​je​ti sla​-
vu. Zemljom je te​kao med i mli​je​ko. Si​ri​le su se čud​ne gla​si​ne o zemlji Eldo​ra​do na
sje​ve​ru, u ratnoj industri​ji na oba​li Virgi​ni​je. Neki su stu​denti tamo bili prošle go​di​-
ne: do​ni​je​li su sa so​bom pri​če o kne​ževskim nad​ni​ca​ma. Čovjek je mo​gao za​ra​di​ti
dva​na​est do​la​ra dnevno bez ikakva iskustva. Čovjek je mo​gao do​bi​ti sto​larski po​sao

391
sa sa​mim če​ki​ćem, pi​lom i tro​ku​tom. Nije bilo ni​kakvih pi​ta​nja.
Rat nije smrt za mla​da čovje​ka; rat je ži​vot. Zemlja se ni​kad nije za​odje​la ru​hom
takvih boja kao te go​di​ne. Izgle​da​lo je kao da rat otkri​va pod zemljom le​žišta ruda
koja do​ta​da nisu bila pozna​ta na​ro​du: ja​vi​lo se snažno razvi​ja​nje i po​ka​zi​va​nje bo​-
gatstva i moći. I ne​ka​ko - to carsko bo​gatsvo i to izla​ga​nje moći u ljud​stvu i novcu
pre​ta​pa​lo se u neku lirsku glazbu. U Euge​ne​ovu su se duhu bo​gatstvo i lju​bav i sla​va
mi​je​ša​li u simfo​nijsku buku: na svi​jet je opet bilo došlo doba mi​to​va i ču​de​sa. Sve
je bilo mo​gu​će.
Oti​šao je kući na​pet kao te​ti​va luka i obja​vio svo​ju na​ka​nu da ode u Virgi​ni​ju. Bilo
je prosvje​da, ali ne​do​voljno glasnih da bi ga spri​je​či​li. Eli​zi​na je duša bila ve​za​na uz
nekretni​ne i ljetno poslo​va​nje. Gant je zu​rio u mrak svo​ga ži​vo​ta. He​len mu se smi​ja​-
la i pso​va​la ga; za​tim je sta​la od​sutno čupka​ti bra​du.
- Ne mo​žeš bez nje? Mene ne mo​žeš pre​va​ri​ti! Ne, ne. Znam ja zašto ti že​liš oti​ći -
rekla je ša​lji​vo. - Ona je sada uda​ta žena: možda ima i di​je​te, što znaš. Ti ne​maš pra​-
vo da ideš za njom.
Za​tim je naglo do​da​la:
- Uosta​lom, pusti​te ga nek ide, ako želi. Meni se to čini glu​po, ali on sam mora od​-
lu​či​va​ti za sebe.
Od oca je do​bio dva​de​set pet do​la​ra - do​voljno da pla​ti vlak do Norfolka i da mu
osta​ne još ne​ko​li​ko do​la​ra.
- Pamti moje ri​je​či - re​kao je Gant. - Vra​tit ćeš se za tje​dan dana. Ti gra​diš kule u
obla​ci​ma.
On je oti​šao.

Ci​je​le se noći pri​mi​cao njoj kroz Virgi​ni​ju, na​lakćen na le​ža​ju, za​ča​ra​no zu​re​ći u
ve​li​ku ro​mantič​nu zemlju u hrpa​ma usnu​lih šuma, bi​je​lu kao sa​blasna zora pod
blista​vom mje​se​či​nom.
U rano jutro sti​gao je u Ric​hmond. Mo​rao je pro​mi​je​ni​ti vlak; tre​ba​lo je če​ka​ti.
Iza​šao je iz ko​lo​dvo​ra i od​še​tao se uz​brdo pre​ma krasnoj sta​roj državnoj sa​borni​ci
koja se jasno ku​pa​la u mla​doj ju​tarnjoj svjetlosti. Do​ruč​ko​vao je u resto​ra​nu u uli​-
ci Bro​ad koji je već bio pun lju​di što su od​la​zi​li na po​sao. Taj slu​čajni i kratki do​dir s
nji​ho​vim ži​vo​ti​ma, koji se zbio na​kon nje​go​va sa​motnog i ve​li​čanstve​nog pri​bli​ža​va​-
nja kroz noć, uzbu​dio ga je sa​mom svo​jom slu​čajnošću. Svi oni sitni kuc​ka​vi zvu​ci
gra​da koji za​po​či​nje svoj dan, čud​no​va​ta prisnost gla​so​va u tu​đem mjestu što se ra​-
dozna​lo slu​ša​ju na​kon grmlja​vi​ne ko​ta​ča, izgle​da​li su ča​rob​ni i nestvarni. Grad nije
imao dru​gog posto​ja​nja osim ono​ga što mu ga je on do​nio: ču​dio se kako je ži​vio
pri​je nego što je on sti​gao, kako će živje​ti kad on ode. Pro​matrao je sve lju​de i na​pa​-
jao oči u ko​ji​ma su još pre​bi​va​le mje​se​če​ve li​va​de noći i hlad​na ze​le​na ši​ri​na zemlje.

392
Bili su kao lju​di u zo​ološkom vrtu; bu​ljio je u njih tra​že​ći sve one male po​seb​ne zna​-
čajke gra​da, one tanke mreške na udo​vi​ma i li​ci​ma nji​ho​vog ma​log svi​je​ta. I u nje​mu
se pro​bu​di ve​li​ka glad za pu​to​va​nji​ma - do​la​zi​ti uvi​jek, kao sada u svi​ta​nje, u ne​-
pozna​te gra​do​ve, za​la​zi​ti među njih i sje​di​ti s nji​ma neznan, kao bog u pro​gonstvu,
pre​pun ogromnog vi​đe​nja zemlje.
Šankist zi​jevne i okre​ne šušta​ve stra​ni​ce ju​tarnjih no​vi​na. To je bilo čud​no.
Tramva​ji su zvo​ni​li u pro​la​zu, po​či​nju​ći obi​la​že​nje gra​dom. Trgovci su spušta​li
tende; kad je nji​hov dan po​či​njao, on ih je osta​vio.
Sat kasni​je vo​zio se pre​ma moru. Osamde​set mi​lja da​lje le​ža​lo je more i La​ura.
Ona je spa​va​la nesvjesna proždi​ru​ćih ko​ta​ča koji su ga no​si​li k njoj. Gle​dao je vo​de​-
nasto mo​dro nebo obi​je​lje​no ma​lim obla​ci​ma i zemlju po​šumlje​nu bo​ro​vi​ma i ne​-
odre​di​vim zna​ci​ma mo​čva​ra i sjajne soli.
Vlak se za​usta​vio pod natkri​ve​nim prista​ništem u Newport Newsu. Stra​ho​vi​ta lo​-
ko​mo​ti​va, li​je​pa kao bilo ka​kav brod, di​sa​la je s ne​te​gob​nim umo​rom na dnu ko​lo​si​-
je​ka. Tamo se smi​ri​la, kraj vode što pljuska, kao ispu​nje​na sud​bi​na.
Mali brod je če​kao kraj mola. Za ne​ko​li​ko mi​nu​ta on je na​pustio vre​li tmurni vonj
prista​ništa i isplo​vio na pla​vu vodu si​drišta. Sna​žan la​go​dan vje​tar du​hao je nad vo​-
dom, stva​ra​ju​ći raspje​va​nu buku u snasti bro​di​ća, stva​ra​ju​ći glazbu i slavlje u nje​go​-
vu srcu. Ju​rio je po ma​lim pa​lu​ba​ma du​gim ko​ra​ci​ma, pro​mi​ču​ći kraj za​ble​nu​ta svi​-
je​ta s divljim grle​nim kri​ko​vi​ma. Vitki ra​za​ra​či, ludo ša​re​na ka​mufla​ža te​retnih bro​-
do​va i transporte​ra, li​je​no crve​no vrtlo​že​nje ne​kog po​lu​po​to​nu​log vijka i svi​jetlo
vinsko iskre​nje va​lo​va sta​pa​lo se u je​dinstve​ni sjaj i ispu​nja​va​lo ga za​no​som. Kliktao
je u ždri​je​lo snažnom vjetru, a oči su mu bile vlažne.
Na pa​lu​ba​ma bro​do​va mi​ca​le su se male čiste pri​li​ke u bi​je​lom; pod izbo​če​nom
krmom go​le​mog francuskog bro​da pli​va​li su goli mla​di​ći. Do​la​ze iz Francuske, po​-
misli on, i čud​no je kako mogu biti ov​dje.
O, ču​desnosti, ča​rob​nosti i izgub​lje​nosti! Nje​gov je ži​vot bio na​lik ve​li​kom valu
na usamlje​nom moru; nje​go​va glad​na ple​ća nisu na​la​zi​la prepre​ka - uda​rao je svo​jom
sna​gom ni o što i gu​bio se i ra​si​pao kao pra​men magle. Ali je vje​ro​vao da će taj uzvi​-
še​ni za​nos, koji je nji​me vla​dao i opi​jao ga, jed​no​ga dana pre​to​či​ti svo​ju go​le​mu
svjetlost u je​dan je​di​ni čin. Bio je Fa​eton sa strašnim sunče​vim ko​nji​ma: vje​ro​vao je
da će nje​gov ži​vot moći trajno ku​ca​ti svo​jim najdu​žim bi​lom i do​segnu​ti neki vječ​ni
vrhu​nac.
Vre​li sta​novni​ci Virgi​ni​je ku​ha​li su se pod žesto​kom pla​vom peći neba, ali su se na
si​drištu bro​do​vi lju​lja​li na svje​žem povje​tarcu rata i sla​ve.

Euge​ne je ostao u peć​ni​ci Norfolka če​ti​ri dana, dok nije ostao bez novca. Pro​-
matrao ga je bez stra​ha kako nesta​je, s oštrim ubrza​va​njem bila, ku​ša​ju​ći jetko za​do​-

393
voljstvo sa​mo​će i ne​pozna​tih pre​okre​ta svo​ga ži​vo​ta. Osje​ćao je ustrepta​le ante​ne
svi​je​ta: ži​vot je zu​jao kao skri​ven di​na​mo, s go​le​mim uzbu​đe​njem de​set ti​su​ća
slavnih pri​jetnji. Sve je mo​gao či​ni​ti, na sve se osmje​li​ti, sve posta​ti. Ono da​le​ko i
moć​no bilo je pokraj nje​ga, oko nje​ga, iznad nje​ga. Nije bilo ni​kakva ve​li​ka mosta
da se nad​svo​di, ni​kakva teška vrhunca da se osvo​ji. Iz tame, gla​di i sa​mo​će mo​gao je
za tre​nu​tak biti uzdignut do moći, sla​ve i lju​ba​vi. Transporter koji se ukrca​vao na
molu mo​gao ga je od​ni​je​ti put rata, put lju​ba​vi, put sla​ve u sri​je​du na​ve​čer.
Še​tao je mra​kom uz uzbi​ba​nu vodu. Slu​šao je nje​zi​no pljuska​nje o izlo​ka​ne stu​po​-
ve mola: upi​jao je nje​zin jaki mi​ris ba​ka​la​ra i pro​matrao uto​va​ri​va​nje ve​li​kih bro​do​-
va obli​ve​nih blješta​vom svjetlošću što su za​lju​lja​ni po​la​ko to​nu​li u vodu. A noć je
bu​ča​la štro​po​tom go​le​mih di​za​li​ca, izne​nad​nim trešta​njem vi​ta​la i nepre​kid​nim klo​-
pa​ra​njem ko​li​ca luč​kih rad​ni​ka po molu.
Nje​go​va carska do​mo​vi​na po prvi put je pri​kuplja​la uda​rac svo​je moći. Zrak je bio
na​bi​jen ubo​ji​tim obi​ljem, ra​zuzda​nim i ne​pošte​nim razba​ci​va​njem.
Kroz vre​le uli​ce toga gra​da vrvje​li su na​silni​ci, lu​pe​ži i skitni​ce ci​je​le na​ci​je -
gangste​ri iz Chi​ca​ga, pokva​re​ni crnci iz Texa​sa, pro​pa​li​ce iz Boweryja, bli​je​di Ži​do​-
vi me​kih dla​no​va iz grad​skih trgo​vi​na, Šve​đa​ni sa sred​njeg Za​pa​da, Irci iz Nove
Engleske, goršta​ci iz Tennesse​eja i Sje​verne Ca​ro​li​ne, kurve u ja​ti​ma i krdi​ma sa
svih stra​na. Za njih je rat bio go​le​ma de​be​la guska koja ih oba​si​pa ki​šom zlatnih jaja.
Nije se misli​lo ni vje​ro​va​lo u neku bu​duć​nost. Posto​ja​lo je samo po​bje​do​nosno Sada.
Van toga tre​nutka ži​vot nije posto​jao. Posto​ja​la je samo neka nez​dra​va pli​ma i ose​ka
za​ra​đi​va​nja i tro​še​nja.
Mla​di​ći s farmi u Ge​orgi​ji sti​za​li su uve​čer s posla u luci, na ra​di​lišti​ma, u bro​-
dogra​di​lišti​ma, da sta​ve na se svo​je pa​uno​vo perje. A noću su, tvrdi i prepla​nu​li,
mrša​vih ruku i lica, sta​ja​li na ploč​ni​ci​ma u sme​đim ci​pe​la​ma od 18 $, u odi​je​li​ma od
80 $ i svi​le​nim ko​šu​lja​ma sa ši​ro​kim izmje​nič​nim crta​ma crve​ne i mo​dre boje od 8 $.
Bili su sto​la​ri, zi​da​ri, pre​drad​ni​ci, ili su tako go​vo​ri​li: bili su pla​će​ni de​set, dva​na​est,
četrna​est, osamna​est do​la​ra dnevno.
Se​li​li su se, lu​ta​li* od ra​di​lišta do ra​di​lišta, ra​di​li mje​sec dana, rastrošno ljenča​ri​li
je​dan tje​dan uži​va​ju​ći u kratkoj kuplje​noj lju​ba​vi dje​vo​ja​ka koje su sre​ta​li na pla​ži ili
u javnoj kući.
Kršni momci crnci, s ru​ka​ma go​ri​le i crnim ša​pa​ma pante​re, za​ra​đi​va​li su po 60 $
tjed​no kao luč​ki rad​ni​ci i sve to tro​ši​li na neku dje​vojku mu​latki​nju za jed​nu je​di​nu
ve​čer mahni​tog banče​nja.
A tiše i trezni​je u toj su se gužvi kre​ta​li sta​ri​ji šted​lji​vi​ji rad​ni​ci: pra​vi sto​la​ri, pra​vi
zi​da​ri, pra​vi me​ha​ni​ča​ri - lu​ka​vi Ško​ti i Irci iz Sje​verne Ca​ro​li​ne, ri​ba​ri s oba​la Virgi​-
ni​je, oprezni se​lja​ci sa sred​njeg Za​pa​da, koji su došli da za​ra​de, ušte​de i oko​riste se
ra​tom.

394
 Svu​da u toj uzavre​loj gužvi blješta​lo je sjajno ruho krvi i sla​ve: uli​ca​ma su se gu​-
ra​li morna​ri u le​pe​ta​vim mo​drim hla​ča​ma i savrše​no bi​je​lim blu​za​ma - prepla​nu​li,
snažni i čisti. Pri​pad​ni​ci ratne morna​ri​ce pro​la​zi​li su u oho​lim pa​ro​vi​ma, uko​če​ni
kao šta​po​vi u upad​noj rasko​ši ši​ri​ta i hla​ča s pru​gom. Sivi i mrki za​povjed​ni​ci, niži
časni​ci čvrste ruke i otmje​ni mla​di svrše​ni pi​tomci zastavni​ci, s ne​kakvom pa​hu​-
ljastom i pla​vom ženskom kraj sebe, pro​la​zi​li su izme​đu crve​nih ši​ša​ka na ka​pa​ma
francuskih po​mo​ra​ca ili na​du​ve​na drža​nja iskusnih mo​replo​va​ca Engle​za.
Kroz tu gužvu, sli​jeplje​ne ne​po​dre​za​ne kose koja mu je pa​da​la na oči, koja mu je u
za​vojci​ma izbi​ja​la kroz po​drti​ne sta​rog ze​le​nog še​ši​ra, koja mu se uvi​ja​la u de​be​lim
va​ljušci​ma oko prlja​va vra​ta, Euge​ne je ju​rio užagre​nih proždi​ru​ćih oči​ju - na​topljen
zno​jem po danu, ku​žan i smrd​ljiv po noći.
U tom ve​li​kom lo​go​ru skitnič​kih po​tu​ca​la on je izgu​bio sebe: vra​tio se u taj svi​jet
iz sa​mo​će. Glad za pu​to​va​nji​ma, glad koja pro​go​ni Ame​ri​kance, no​mad​sku rasu, bila
je na​po​la uta​že​na ov​dje u ovom ratnom vrtlo​gu.
Izgu​bio je sebe u go​mi​li. Izgu​bio je ra​čun o da​ni​ma. Nje​go​va se mala novča​na za​-
li​ha ota​pa​la. Pre​se​lio se iz jefti​nog ho​te​la, koji je noću bu​čio od ga​la​me blud​ni​če​nja,
u so​bi​cu u potkrovlju ne​kog pre​no​ćišta, u peć od vru​će bo​ro​vi​ne i katranskog kro​-
va; pre​se​lio se iz pre​no​ćišta na le​žaj u Y.M.C.A. po ci​je​ni od pe​de​set centa, gdje je,
vra​ća​ju​ći se noć za noću, pla​ćao svo​ju pristojbu i spa​vao u sobi s četrde​set zahrka​lih
morna​ra.
Ko​nač​no, kad mu je po​nesta​lo novca, spa​vao je po resto​ra​ni​ma koji su ra​di​li ci​je​le
noći, dok ga ne bi istje​ra​li; na ske​li za Portsmo​uth; i iznad ne​mirne vode na ne​kom
natru​lom molu.
Noću se šu​ljao uoko​lo među crnci​ma; slu​šao je nji​ho​va soč​na snub​lje​nja; išao je
kamo su od​la​zi​li morna​ri, niz uli​cu Church, gdje su bile žene. Šu​ljao se kroz noć s
mla​dom ži​vo​tinjskom po​žu​dom, dok mu je mrša​vo dje​čač​ko ti​je​lo za​uda​ra​lo po zno​-
ju, a užagre​ne oči gorje​le kroz mrak.
Oglad​nio je za hra​nom. Ostao je bez novca. Ali u nje​mu je pre​bi​va​la neka glad i
žeđ koja se nije mogla uta​ži​ti. Nad zbrkom nje​go​va mozga leb​dje​la je sje​na La​ure
Ja​mes. Nje​zi​na je sje​na leb​dje​la iznad gra​da, iznad sve​ga ži​vo​ta. Ona ga je do​ve​la
ova​mo; srce mu je bilo na​breklo od boli i po​no​sa; on neće poći da je pro​na​đe.
Bio je opsjed​nut slutnjom da će je naći u gužvi, na uli​ci, iza ugla. Ako je sretne,
neće joj se obra​ti​ti. Pro​ći će po​nosno i ravno​dušno. Neće je vi​dje​ti. Ona će nje​ga vi​-
dje​ti u ne​kom ju​nač​kom tre​nutku, baš kad mu li​je​pe žene budu iska​zi​va​le lju​bav
i pošto​va​nje. Ona će ga oslo​vi​ti; on joj neće od​go​vo​ri​ti. Ona će biti po​go​đe​na; bit će
po​ko​re​na; prekli​njat će ga za lju​bav i mi​lost.
Tako je on, ne​čist, ne​po​češljan, odje​ven u rite i glad i mahni​tost, vi​dio sebe po​-
bjed​nič​kog, ju​nač​kog i li​je​pog. Bio je mahnit od opsjed​nu​tosti. Mislio je na de​setke

395
puta dnevno da vidi La​uru na uli​ci: srce mu je pre​mi​ra​lo; nije znao što bi uči​nio
ili re​kao, bi li bje​žao ili stao. Sa​ti​ma je maštao nad nje​zi​nom adre​som u te​le​fonskom
ime​ni​ku; sje​de​ći kraj te​le​fo​na drhtao je od uzbu​đe​nja, jer je ta strašna ča​ro​li​ja mogla
zazvo​ni​ti na je​dan pokret, jer je za jed​nu mi​nu​tu mo​gao biti s njom, glas u glas.
Pro​na​šao je nje​zi​nu kuću. Živje​la je u sta​roj kući da​le​ko od sre​dišta gra​da. Pažlji​-
vo se prikra​dao kroz susjed​stvo, drže​ći se ci​je​lo vri​je​me je​dan blok da​lje, kra​do​mič​-
na pogle​da i grozni​ča​vo uzne​mi​re​na srca, ali ni​kad nije pro​šao ispred nje, ni​kad
nije do​šao pra​vo do nje.
Bio je smrd​ljiv i prljav. Pro​de​ra​li su mu se potpla​ti na ci​pe​la​ma: žu​lje​vi​ti su mu ta​-
ba​ni uda​ra​li po vre​lu ploč​ni​ku. Za​uda​rao je.
Na​po​kon je po​ku​šao naći posla. Posla je bilo u izo​bi​lju - ali one kne​ževske za​ra​de
o ko​ji​ma su mu go​vo​ri​li teško je bilo naći. Nije se mo​gao zakle​ti da je sto​lar ili zi​dar.
Bio je prljav dje​čak i tako je izgle​dao. Bo​jao se. Oti​šao je u bro​dogra​di​lište
ratne morna​ri​ce u Portsmo​uthu, u morna​rič​ku bazu u Norfolku, na te​retnu že​ljeznič​-
ku sta​ni​cu - posvu​da je bilo posla, posla u izo​bi​lju, ali se teški rad pla​ćao če​ti​ri do​la​-
ra dnevno. To bi on bio rado prihva​tio; ali je doznao da pla​ću ne može do​bi​ti pri​je
iste​ka dva tjed​na, te da mu se za​ra​da prvog tjed​na za​drža​va da bi pre​bro​dio bo​lest,
nezgo​du ili od​la​zak.
A ni​ka​kav mu no​vac nije pre​ostao.
Oti​šao je do ne​kog Zi​do​va i za​lo​žio sat koji mu je Eli​za dala za ro​đendan. Na nje​-
ga je do​bio pet do​la​ra. Za​tim je još jed​nom oti​šao bro​dom u Newport News i tramva​-
jem uz oba​lu do Hampto​na. Bio je čuo, u mnoštvu gla​si​na u Norfolku, da je
bilo posla na aero​dro​mu, i da je rad​nik do​bi​vao stan i hra​nu na ra​di​lištu, na ra​čun po​-
du​ze​ća.
U ma​loj dašča​ri za pri​jem na po​četku du​gač​kog mosta što je vo​dio pri​je​ko na aero​-
drom, pri​mi​li su ga za rad​ni​ka, a stra​žar ga je pretre​sao i na​re​dio mu da otvo​ri
kovčeg. Za​tim se s mu​kom za​pu​tio pre​ko mosta, uda​ra​ju​ći ko​lje​ni​ma o tešku prtlja​gu
koja se pred njim na​du​la od nje​go​ve ne​čiste i ne​ured​ne imo​vi​ne.
Na posljetku je do​te​tu​rao u ne​po​de​san ured po​du​ze​ća i potra​žio upra​vi​te​lja, čovje​-
ka tri​de​se​tih go​di​na, obri​ja​na, bli​je​da, umorna, s mo​drim štitni​kom za oči i ve​zi​ca​ma
oko ru​ka​va, koji je go​vo​rio s mli​ta​vom ci​ga​re​tom za​li​jeplje​nom za usnu.
Euge​ne pru​ži potvrdu o za​posle​nju drhta​vim prsti​ma. Ovaj je čovjek površno
pogle​da.
- Sve​uči​lišta​rac, je li tako, momče? - reče pogle​davši Euge​nea.
- Da - reče Euge​ne.
- Jesi li ikad ra​ni​je fi​zič​ki ra​dio? - upi​ta čovjek.
- Ne - reče Euge​ne.
- Ko​li​ko imaš go​di​na, momče? - upi​ta čovjek.

396
 Euge​ne je šu​tio je​dan tre​nu​tak. - De​vetna​est - reče na​po​kon, pi​ta​ju​ći se zašto nije,
kad je već sla​gao, smo​gao hra​brosti da kaže dva​de​set.
Upra​vi​telj se umorno osmjehne.
- To je te​žak po​sao, momče - reče čovjek. - Bit ćeš među Ta​li​ja​ni​ma, Šve​đa​ni​ma i
Balkanci​ma. Sta​no​vat ćeš u istoj ba​ra​ci, s nji​ma ćeš jesti. Ne mi​ri​šu baš fino,
momče.
- Bez novca sam - reče Euge​ne. - Marlji​vo ću ra​di​ti. Neću se razbo​lje​ti. Dajte mi
po​sao. Mo​lim vas!
- Ne - reče čovjek. - Ne, to neću uči​ni​ti.
Euge​ne se ob​ne​vi​dio okre​ne u stra​nu.
- Znaš što ću uči​ni​ti - reče upra​vi​telj. - Dat ću ti po​sao bro​ja​ča. Bit ćeš s ured​skim
osob​ljem. Tamo i spa​daš. Živjet ćeš s nji​ma u po​seb​noj ba​ra​ci. To su do​bri momci -
reče otmje​no - sve​uči​lištarci, kao i ti.«
- Hva​la vam - reče Euge​ne, stišću​ći prste s ja​kim ga​nu​ćem. - Hva​la vam.
- Sa​dašnji bro​jač od​la​zi - reče upra​vi​telj. - Oti​ći ćeš s njim ujutro u šta​lu da do​bi​ješ
ko​nja.
- K-k-ko​nja? - reče Euge​ne.
- Imat ćeš ko​nja - reče upra​vi​telj - da oko​lo na nje​mu ja​šeš.
Euge​ne poč​ne misli​ti o ko​nju s ja​kim uzbu​đe​njem u trbu​hu, s ve​se​ljem, sa stra​-
hom. Okre​nuo se da ode. Nije mo​gao pod​ni​je​ti razgo​vor o novcu.
- K-k-ko​li​ko... ? - na​po​kon pro​mu​ca, osje​ća​ju​ći da to mora. Po​sao.
- Dat ću ti za po​če​tak 80 $ mje​seč​no - reče upra​vi​telj s prizvu​kom ve​li​čanstve​-
nosti. - Bu​deš li vri​je​dan, dat ću ti sto​ti​nu.
- I stan i hra​nu? - pro​šapće Euge​ne.
- Sva​ka​ko! - reče upra​vi​telj. - To je uklju​če​no.
Euge​ne od​gla​vi​nja s kovče​gom i gla​vom pu​nom praska​vih ra​ke​ta.

Te mje​se​ce, iako ispu​nje​ne uža​som i gla​đu, va​lja pri​je​ći u brzom pregle​du, je​dva
spo​me​nuvši lju​de i zbi​va​nja što ih je izgub​lje​ni dje​čak upoznao. Oni pri​pa​da​ju pri​či
o bi​je​gu i lu​ta​nju, i ov​dje su dra​go​cje​ni da po​ka​žu po​če​tak onog pu​to​va​nja što će ga
ovaj ži​vot po​du​ze​ti. Oni su pre​digra pro​gonstvu, i u nji​ho​voj groznoj zbrci ne može
se nazre​ti ni​kakva dru​ga svrha osim sli​je​pog tapka​nja jed​ne duše pre​ma slo​bo​di i
osa​mi.
Euge​ne je ra​dio na aero​dro​mu mje​sec dana. Tri​put dnevno ja​hao je oko ra​di​lišta da
provje​ri brojno sta​nje pre​ko dva​de​set gru​pa koje su ra​di​le na na​si​pa​nju, ravna​nju i
mi​ni​ra​nju okljaštre​nih pa​nje​va drve​ća iz rahle zemlje i beskrajnom i nepre​kid​nom
zatrpa​va​nju mo​čvarnih zemlja​nih grotla koja su upi​ja​la nji​ho​vu muku lo​pa​ta​nja kao
za​mo​ran i ja​lov trud u mori. Gru​pe su bile sastavlje​ne od svih rasa i po​lo​ža​ja: crnci

397
iz portu​galske Afri​ke, crni kao eba​no​vi​na, vjerni i dje​ti​njasti, koji su ga poz​dravlja​li
ši​ro​kim osmi​je​hom pu​nim zubi i po​ka​zi​va​li na svo​ju ve​li​ku bi​je​lu znač​ku na ko​joj
im je bio otisnut broj, izvi​ku​ju​ći čud​nim tu​đinskim gla​so​vi​ma »če-te-re-de​set de​vet,
še-že-de​set šest«, i tako da​lje; pro​pa​li​ce iz Boweryja u masnom seržu i zgužva​-
nim po​lu​ci​lin​dri​ma, koji su nesklo​no čeprka​li pi​ju​ci​ma što su im ra​nja​va​li prlja​ve ne​-
na​žu​lje​ne dla​no​ve - nji​ho​va gru​ba zla lica obrasla bra​dom bila su kao ze​le​no​žu​ta tru​-
lež što se razvi​ja ispod ba​ča​va. A tu je bilo i ri​ba​ra s oba​la Virgi​ni​je koji ote​žu u go​-
vo​ru, ve​li​kih crna​ca po​put go​ri​la iz Ge​orgi​je i s do​njeg Juga, Ta​li​ja​na, Šve​đa​na, Ira​ca
- uzo​rak go​le​me ame​rič​ke smje​se.
Upoznao je njih i nji​ho​ve nad​gled​ni​ke - tvrdo​korne be​zob​zirne lju​de, sje​do​ko​se i
pohlepne, pre​pu​ne brza dje​lo​va​nja i gru​bih šala.
Na​sa​đen kao kle​pe​ta​va lutka na ko​nja ko​je​ga se pla​šio, ja​hao je zu​re​ći u nebo,
katkad sko​ro nesvjestan ve​li​kog stro​ja što se pod njim raste​zao i ste​zao u sme​đem
pu​te​nom ritmu. Lju​di-pti​ce ispu​nja​va​li su pla​vo nebo Virgi​ni​je silnim zu​ja​njem Li​-
bertyja.
Na​po​kon, po​no​vo gla​dan bro​do​va i lica, na​pustio je po​sao i potro​šio za​ra​du za je​-
dan tje​dan buč​nog banče​nja po Norfolku i pla​ža​ma Virgi​ni​je. Po​no​vo, go​to​vo bez
pre​bi​je​ne pare, samo s divljim ka​le​idosko​pom ti​su​će uli​ca i mi​li​jun svje​ta​la, s
blješta​vom zbrkom i pro​dornom bu​kom va​ša​ra, on se vra​tio u Newport News u
potra​zi za poslom, u društvu još jed​nog mla​di​ća iz Alta​monta, isto tako ra​sipnog
pusto​lo​va u ratnom za​ma​hu, ko​je​ga je bio na​šao na pla​ži. Taj je krasnik, ko​je​mu je
bilo ime Sinker Jordan, tri go​di​ne bio sta​ri​ji od Euge​nea. Bio je li​jep be​zob​zi​ran mla​-
dić, mala rasta i hrom od povre​de koju je za​do​bio na utakmi​ci ragbi​ja. Ka​rakter mu
je bio slab i nesta​lan - mrzio je na​por i bio upo​ran je​di​no u prokli​nja​nju zle sud​bi​ne.
Ta su dva mla​di​ća za​jed​nič​ki ima​li ne​ko​li​ko do​la​ra. Uje​di​ni​li su sred​stva i s
divljim opti​mizmom ku​pi​li u ne​koj za​la​ga​oni​ci u Newport Newsu osnovnu sto​larsku
opre​mu - če​ki​će, pile i tro​ku​te. Otišli su petna​est - dva​de​set mi​lja u unutrašnjost do
tu​rob​nog državnog ra​di​lišta koje je ska​pa​va​lo u bo​ri​ci​ma Virgi​ni​je. Tu ih nisu pri​mi​li
na po​sao, pa su se očajno zdvojni po​pod​ne vra​ti​li u grad koji su tako puni nade
ujutro na​pusti​li. Pri​je sunče​va za​la​za do​bi​li su po​sao u bro​dogra​di​lištu, ali su
otpušte​ni pet mi​nu​ta na​kon što su se pri​ja​vi​li na rad, kad su isce​re​nom pre​drad​ni​ku u
prosto​ri​ji pu​noj bla​njo​ti​na i ti​hog le​pe​ta re​me​nja prizna​li da nisu upu​će​ni u usko spe​-
ci​ja​li​zi​ra​no sto​larstvo gra​đe​nja bro​do​va. Niti (mogli su do​da​ti) u bilo koje dru​go.
Sad su bili potpu​no bez novca, a kad su se opet našli na uli​ci, Sinker Jordan je
tresnuo kob​nim ala​tom o ploč​nik, divljač​ki psu​ju​ći lu​dost koja je sada pri​je​ti​la da ih
mori gla​đu. Euge​ne je po​ku​pio alat i od​nio ga natrag ravno​dušnom čiči koji ga je
otku​pio za samo ne​ko​li​ko do​la​ra ma​nje od svo​te koju su mu oni ujutro pla​ti​li.
Tako pro​đe dan. Našli su stan u ne​koj prlja​voj kući gdje je, kao do​li​čan vrhu​nac

398
svo​je la​ko​umnosti, Sinker Jordan pre​dao sav nji​hov pre​osta​li ka​pi​tal u pohlepne ruke
gazda​ri​ce - i jed​ne pra​ve dame, do​da​la je ona. Ali, pošto su pri​je toga jeli, vra​ti​la
im se sva nada pu​nog že​lu​ca i nji​ho​ve mla​dosti, pa su zaspa​li, Sinker bez ikakve bri​-
ge i na​po​ra.
Euge​ne je ustao rano u zoru, i na​kon za​lud​nih nasto​ja​nja da pro​bu​di raskošno
usnu​log Sinke​ra, po​šao do prlja​vih žu​tih mo​lo​va duž prista​ništa gdje je bio nasla​gan
ratni ma​te​ri​jal. Posli​je ci​je​log jutra lu​nja​nja gore-do​lje po prašnom putu oko ču​va​-
ne ogra​de, do​bio je posla za se i za Sinke​ra od glavnog bro​ja​ča, ne​kog nervoznog
ružnog čovje​ka, pra​vog ma​log ti​ra​ni​na. Imao je pro​dorne oči koje su sja​le ispod na​-
oča​la i snažne mi​ši​ća​ve če​ljusti koje su se stalno trza​le.
Euge​ne je stu​pio na po​sao u se​dam sati idu​ćeg jutra, a Sinker dan-dva kasni​je, tek
kad je ostao i bez posljed​njeg novči​ća. Euge​ne je po​tisnuo po​nos i po​su​dio ne​ko​li​ko
do​la​ra od jed​nog bro​ja​ča. O tome su Sinker i on mrša​vo živje​li do ispla​te - do koje je
bilo sve​ga ne​ko​li​ko dana. Pla​ća je brzo iskliznu​la iz nji​ho​vih ne​marnih prsti​ju. Kad
su po​no​vo spa​li na nešto sitni​ša a idu​ća je ispla​ta bila tek za dva tjed​na, Sinker je po​-
čeo koc​ka​ti s bro​ja​či​ma, iza ve​li​ke tvrđa​ve od vre​ća zobi na molu - gu​bio, do​bi​vao,
gu​bio i ustao bez pre​bi​je​ne pare psu​ju​ći boga. Euge​ne klekne kraj bro​ja​ča s posljed​-
njih pola do​la​ra u ruci, ne ma​re​ći za Sinke​ro​vo za​jed​lji​vo ru​ga​nje. Ni​ka​da pri​je toga
nije ba​cao koc​ke: na​ravno, do​bio je - 8,50 $. Ushi​će​no je ustao uz nji​ho​vo bezbožno
išču​đa​va​nje i po​veo Sinke​ra u najbo​lji ho​tel na ve​če​ru.
Dan-dva kasni​je po​no​vo je oti​šao iza zobi, metnuo svoj posljed​nji do​lar na koc​ku -
i izgu​bio.
Po​čeo je gla​do​va​ti. Muč​no su se ni​za​li dani. Žesto​ko srpanjsko oko bolo je po
molu uspravnim ne​pod​nošlji​vim ža​rom. Bro​do​vi i vla​ko​vi kli​zi​li su unutra i van, na​-
bi​je​ni do vrha ratnom opre​mom - hra​nom za vojni​ke. Vre​li zrna​ti zrak na molu gi​bao
mu se pred oči​ma poprska​nim mrlja​ma u ple​su, a on je umorno za​pi​si​vao brojke na
obrascu, dok su se krupni crni luč​ki rad​ni​ci s ko​li​ci​ma ro​ji​li oko nje​ga. Sinker Jordan
je izmamlji​vao male svo​te od osta​lih bro​ja​ča i ži​vo​ta​rio o na​pi​ci​ma i siru u ma​loj
trgo​vi​ni pre​ko puta prista​ništa. Euge​ne nije mo​gao mo​li​ti ni po​zajmlji​va​ti. Dje​lo​mič​-
no zbog po​no​sa, a više zbog silne za​ne​se​njač​ke tro​mosti svo​je ćudi, koja je sve više i
više ovla​da​va​la nje​go​vom vo​ljom da se pokre​ne, shva​tio je da ne može go​vo​ri​ti.
Sva​ki dan je go​vo​rio: - Da​nas ću go​vo​ri​ti s jed​nim od njih. Reći ću da mo​ram jesti, a
da ne​mam novca. - Ali kad je po​ku​šao pro​go​vo​ri​ti, nije mo​gao.
Kako su posta​ja​li sve vješti​ji u poslu, zva​li su ih natrag, na​kon rad​nog vre​me​na, na
rad noću. Ovaj do​datni rad, koji se pla​ćao je​dan i pol puta više, ina​če bi je​dva do​če​-
kao, ali posrću​ći od is​crplje​nosti, uža​sa​vao se za​po​vi​je​di da se vra​ti. Već ne​ko​li​-
ko dana nije do​la​zio na stan, u prlja​vu so​bi​cu koju je di​je​lio sa Sinke​rom Jorda​nom.
Po završetku rad​nog vre​me​na po​peo bi se u malu oazu na go​le​mom zidu od vre​ća

399
zobi i po​to​nuo u iznu​ren san, uz klo​po​ta​nje di​za​li​ca i čekrka, posto​ja​ni tu​tanj ko​li​ca i
da​le​ko tu​lje​nje bro​do​va usi​dre​nih pred lu​kom koji su se mi​je​ša​li u čud​nu ne​jasnu
simfo​ni​ju u nje​go​vim uši​ma.
I on je le​žao tamo, i svjetlu​ca​nje svi​je​ta ga​si​lo se oko nje​ga, dok se rat pe​njao
svom vrhuncu krvi i strasti ti​je​kom toga strašnog mje​se​ca. On je le​žao tamo, kao
svo​ja vlasti​ta utva​ra, po​mišlja​ju​ći s boli i tu​gom o svim mi​li​ju​ni​ma gra​do​va i lica
koje nije pozna​vao. On je bio onaj atom zbog ko​je​ga se či​tav ži​vot bio uro​tio - umro
je Ce​zar i neka be​zi​me​na žena iz Ba​bi​lo​na, a neg​dje tu, na tom divnom umi​ru​ćem ti​-
je​lu, na bez​bro​ju tog mozga, po​či​vao je nji​hov zna​men, nji​hov duh.
I razmišljao je o čud​nim izgub​lje​nim li​ci​ma koja je pozna​vao, o sa​motnim li​ko​vi​-
ma svo​je obi​te​lji, ukle​tim u me​te​žu, gdje je svatko bio pri​ko​van za sud​bi​nu pro​pasti i
gu​bitka - Gant, pali Ti​tan, koji zuri niz go​le​me vi​di​ke prošlosti, ravno​du​šan pre​-
ma svi​je​tu oko sebe; Eli​za, glu​pa, zagnju​re​na u sli​je​po zgrta​nje imo​vi​ne; Eli​za, bez​-
djetna, besputna, bi​jesna - ve​li​ki val što se razbi​ja o golu pustoš; i na​po​kon, Ben,
utva​ra, stra​nac, koji se ovog tre​na šu​lja ne​kim tu​đim gra​dom, obi​ja​ju​ći ti​su​će uli​ca
ži​vo​ta, ne na​la​ze​ći vra​ta.
Ali je idu​će​ga dana, u prista​ništu, Euge​ne bio sla​bi​ji nego ika​da. Sje​dio je za​va​ljen
na pri​jesto​lju od zde​pastih vre​ća zobi, motre​ći mutnih oči​ju to​va​re​nje vre​ća na žli​je​-
bu, bi​lje​že​ći rec​ka​vo bro​je​ve na obrascu dok su luč​ki rad​ni​ci ju​re​ći ula​zi​li i izla​zi​-
li. Užasna vru​ći​na pu​ši​la se kroz zrna​ti pe​lud zra​ka: on je sva​kim udom mi​cao uz
prethod​no razmišlja​nje, di​žu​ći ga i spušta​ju​ći kao da je bio odje​lit pred​met.
Na koncu rad​nog vre​me​na zahti​je​va​li su da se vra​ti na noć​ni rad. On je slu​šao, lju​-
lja​ju​ći se na no​ga​ma, uda​lje​no zvu​ča​nje gla​sa glavnog bro​ja​ča.
Vri​je​me ve​če​re stiglo je s izne​nad​nim šu​mom ti​ši​ne na vru​će prista​nište. Čuli su se
neznatni završni zvu​ci tamo-amo po ogromnom skla​dištu: ne​jasno bub​nja​nje ko​ra​ka
rad​ni​ka koji su od​la​zi​li pre​ma izla​zu, pljuska​nje vode o brod​ski trup, neka buka s
mosta.
Euge​ne je za​šao iza go​mi​le zobi i sli​je​po se pe​njao dok nije sti​gao do svo​je male
tvrđa​ve na vrhu. Svi​jet je oseknji​vao iz nje​go​vih sve sla​bi​jih osje​ti​la: sva​ki je zvuk
posta​jao sla​bi​ji, da​lji. Usko​ro, po​mislio je, kad se ov​dje od​mo​rim, ustat ću i sići na
po​sao. Bio je vruć dan. Umo​ran sam. Ali kad se po​ku​šao pokre​nu​ti, nije mo​gao. Vo​-
lja mu se bo​ri​la pro​tiv nemjerlji​va olo​va nje​go​va ti​je​la, ustu​ma​ravši se bespo​moć​no
kao čovjek u ka​ve​zu. Razmišljao je mirno, s olakša​njem, sa spo​kojnom ra​došću. Ov​-
dje me oni neće naći. Ne mogu se po​maknu​ti. Go​to​vo je. Da sam davno ra​ni​je na
ovo po​mislio, bilo bi me strah. Ali nije me strah, sada. Ov​dje - na hrpi zobi - da​jem
svoj pri​nos - za de​mokra​ci​ju. Po​čet ću za​uda​ra​ti. Tada će me naći.
Ži​vot je ljeska​vo išče​za​vao iz nje​go​vih umornih oči​ju. Le​žao je ispru​žen na zobi, u
po​lusvi​jesti. Po​mislio je na ko​nja.

400
 U tom ga je po​lo​ža​ju na​šao onaj mla​di bro​jač koji mu je bio po​su​dio no​vac. Bro​jač
je kleknuo iznad nje​ga, pri​držao mu gla​vu jed​nom ru​kom, a dru​gom pri​nio bocu
žesto​kog pića nje​go​vim usti​ma. Kad je dje​čak malo oži​vio, bro​jač mu je po​mo​gao da
siđe s hrpe i po​la​ko s nji​me kre​nuo duž du​gač​kog za​ra​vanka u prista​ništu.
Prešli su pre​ko puta u malu trgo​vi​nu. Bro​jač je na​ru​čio bocu mli​je​ka, ku​ti​ju dvo​-
pe​ka i ve​lik ko​mad sira. Dok je Euge​ne jeo, niz nje​go​vo tmurno lice po​če​le su teći
suze, ja​ru​že​ći prlja​ve jarke na koži. Bile su to suze gla​di i sla​bosti: nije ih mo​gao
suspregnu​ti.
Bro​jač je sta​jao nad njim i motrio ga lju​baznim smu​će​nim pogle​dom. Bio je mlad
čovjek izdu​že​nih če​ljusti i mrša​va spljošte​na lica: no​sio je na​oča​le inte​lektu​alca i za​-
mišlje​no pu​šio lulu.
- Zašto mi nisi re​kao, momče? Ja bih ti dao novca - re​kao je.
- Ja-ne-znam - re​kao je Euge​ne izme​đu za​lo​ga​ja sira. - Ni​sam mo​gao.
S bro​ja​če​vim zajmom od pet do​la​ra on i Sinker Jordan živje​li su do dana ispla​te.
Za​tim, pošto su za ru​čak za​jed​no po​je​li če​ti​ri funte pe​če​nja, Sinker Jordan je otpu​to​-
vao za Alta​mont da uži​va u ne​kom nasljed​stvu koje je dospje​lo ne​ko​li​ko dana ra​ni​je,
na nje​gov dva​de​set prvi ro​đendan. Euge​ne je ostao da​lje.

Bio je kao čovjek koji je umro, pa se na​no​vo ro​dio. Sve što je ra​ni​je prošlo živje​lo
je u ne​kom svi​je​tu utva​ra. Razmišljao je o svo​joj obi​te​lji, o Benu, o La​uri Ja​mes, kao
da su bili utva​re. I sam je svi​jet postao utva​ra. Kroz ci​je​li taj mje​sec ko​lo​voz, dok se
rat pri​mi​cao kra​ju, on je pro​matrao nje​gov umi​ru​ći va​šar. Ništa više nije izgle​da​lo
teško ni vre​lo ni si​ro​vo ni novo. Sve je bilo sta​ro. Sve je umi​ra​lo. Neka prostra​na
prozrač​na glazba, za​uvi​jek da​ljinski tiha, kao je​zik nje​go​va za​bo​ravlje​na svi​je​ta,
zvo​ni​la mu je u uši​ma. Upoznao je ra​đa​nje. Upoznao je bol i lju​bav. Upoznao je
glad. Sko​ro da je upoznao i smrt.
Noću, kad ga nisu zva​li natrag na po​sao, vo​zio se tramva​jem do jed​ne od virgi​-
nijskih pla​ža. Ali je​di​ni zvuk koji je bio stva​ran, koji je bio bli​zak i pri​su​tan, bio je
zvuk u nje​go​vu srcu, u nje​go​vu mozgu, zvuk vječ​no​ga mora. Okre​tao je lice k nje​-
mu: iza nje​ga, mi​li​jun jefti​nih za​kupnič​kih svje​ta​la, štro​pot, gužva, ša​re​ni​lo, vrištav
urlik sakso​fo​na, sva ona hra​pa​va ne​ve​se​la buka nje​go​ve do​mo​vi​ne, bila je uti​ša​na,
rastu​že​na, da​le​ka, sa​blasna. Ne​umorni vrtu​ljak, buč​ni plesni orkestar, svi​rao je Katy
li​je​pa Katy, Jad​ni mali masla​čak i Mo​litva čeda u su​ton.
I ta se jefti​na glazba pretvo​ri u vi​linsku i ljupku; pre​li​la se u ča​ro​li​ju - posta​la je
dio ro​mantič​ne i divne Virgi​ni​je, di​za​nja mora koje se va​lja​lo iz vječ​nog mra​ka, pre​-
ko pla​že, i nje​go​ve vlasti​te ve​li​čanstve​ne tuge - nje​go​ve po​bjed​nič​ke sa​mo​će na​-
kon boli i lju​ba​vi i gla​di.
Lice mu je bilo mrša​vo i svi​jetlo kao oštri​ca, pod ve​li​kom kovrča​vom na​va​lom

401
nje​go​ve kose; ti​je​lo vitko kao u izglad​nje​le mač​ke; oči sjajne i divlje.
O more! (razmišljao je) ja sam gorštak, su​žanj, utva​ra, stra​nac, a ho​dam uz tvoj
bok. O more, ja sam usamljen kao ti, ja sam stran i da​lek kao ti, ja sam tu​žan kao ti;
moj mo​zak, moje srce, moj ži​vot, kao tvo​ji, do​takli su stra​ne žale. Ti si kao žena dok
le​žiš ispod sebe na ko​raljnom dnu. Ti si kao ne​izmjerna i plod​na žena prostra​nih be​-
da​ra i ve​li​kog gustog sla​pa va​lo​vi​te ženske kose što kao ze​le​na ma​ho​vi​na le​lu​ja nad
tvo​jim trbu​hom. I ti ćeš me od​ni​je​ti u sretnu zemlju, ti ćeš me otpla​vi​ti do sla​ve na
sjajnim la​đa​ma.
Tu, kraj mora mrač​ne Virgi​ni​je, on je razmišljao o za​bo​ravlje​nim li​ci​ma, o svih
mi​li​jun obli​čja sa​mog sebe, utva​ra svog izgub​lje​nog ti​je​la. Di​je​te koje je čulo Swa​-
ino​vu kra​vu, izgub​lje​ni dje​čak u go​ra​ma Ozark, razno​sač no​vi​na među crnci​ma, i
dje​čak koji je s Ji​mom Tri​vettom ušao unutra kroz vra​ta s re​šetka​ma. A ona ko​no​ba​-
ri​ca, a Ben, a La​ura? Mrtvi, i oni? Gdje? Kako? Zašto? Zašto je ta mre​ža isple​te​na?
Zašto umi​re​mo to​li​kim smrti​ma? Kako sam do​šao ova​mo kraj mora? O izgub​lje​ni, o
da​le​ki i usamlje​ni, kamo?

Po​ne​kad, dok bi se vra​ćao izme​đu ple​sa​ča, kao pla​ši​lo za pti​ce u tra​lja​vim ri​ta​ma,
gle​dao je i vi​dio sebe među nji​ma. Či​ni​lo mu se da se rastavlja na dvi​je oso​be: stalno
je vi​dio sebe kako mrka pognu​ta lica sje​di na gornjoj preč​ki neke ogra​de, pro​matra​-
ju​ći sama sebe kako pro​la​zi s ve​se​lim ja​tom mla​da svi​je​ta. Vi​dio je sebe među go​mi​-
la​ma, ne​ko​li​ko pa​la​ca ni​žeg nego što je bio, kako se udob​no ukla​pa u svi​jet gdje je
sve bilo do​voljno ve​li​ko za nje​ga.
I dok je zu​rio i vi​dio sebe ob​ljub​lje​na i prihva​će​na, čuo ih je kako se smi​ju: odjed​-
nom je osje​tio osorni bi​je​li krug nji​ho​vih lica oko sebe, i odju​rio s psovkom na usti​-
ma.

O slatke moje kuč​ke! Moje krasne jefti​ne dro​lje! Vi male šu​ga​ve besposli​čarke: vi
ćete se meni smi​ja​ti! Meni! Meni! (Uda​rio se ša​ka​ma po prsi​ma.) Vi ćete se meni ru​-
ga​ti sa svo​jim svod​ni​ci​ma iz drugsto​res, sa svo​jim jazz-majmu​ni​ma, sa svo​jim
morna​ri​ma go​ri​la​ma, vi divne kurvi​ce iz pokrajnih veža! Što vi ra​zu​mi​je​te? Po​hotlji​-
vost jarca, smrad svo​je vrste - to je za vas, moje cure. A još mi se smi​je​te! Ah, ali ja
ću vam reći zašto se smi​je​te: vi me se bo​ji​te, jer ja ni​sam kao dru​gi. Mrzi​te me jer ja
k vama ne spa​dam. Vi vi​di​te da sam fi​ni​ji i veći nego itko koga pozna​je​te: ne mo​že​te
me do​se​ći i zato me mrzi​te. To je to! Ne​dohvatlji​va (ali muška) lje​po​ta moga lika,
moja dje​čač​ka draž (jer ja sam tek dje​čak) pro​že​ta tra​gič​nom mu​drošću mo​jih oči​ju
(sta​rih kao ži​vot i ispu​nje​nih mrač​nom tra​ge​di​jom vje​ko​va), osjetlji​vo i istanča​no
tre​pe​re​nje mo​jih usta, i moje ču​desno tamno lice što cvje​ta u sebe na čud​noj
ljupkosti kao cvi​jet - sve to vi že​li​te ubi​ti jer ništa ne mo​že​te do​taknu​ti. Jao! (Misle​ći

402
o svo​joj čud​noj lje​po​ti, oči mu se ovla​že od lju​ba​vi i sla​ve, pa je mo​rao oseknu​ti
nos.) Ah, ali ona će zna​ti. Lju​bav jed​ne gospe. Po​nosno, za​maglje​nih oči​ju, vi​dio ju
je kako sto​ji uz nje​ga pro​tiv ru​lje: nje​zi​na otmje​na mala gla​va, ovi​je​na grivnom
sjajne kose, naslo​nje​na na nje​go​vo rame, i s dva blista​va bi​se​ra u uši​ma. Naj​dra​-
ža! Naj​dra​ža! Mi ov​dje sto​ji​mo na zvi​jezdi. Mi smo sad izvan njih. Gle! Oni se sma​-
nu​ju, venu, pro​la​ze - mi osta​je​mo, po​bjed​nič​ka, posto​ja​na, divna lju​ba​vi, naj​dra​ža
moja.
Tako za​ne​sen u vi​zi​ju svo​je lje​po​te, ga​nut svo​jom ju​nač​kom glazbom, za​maglje​nih
oči​ju, on bi pre​šao u za​bra​nje​no na​se​lje, gdje su bud​ne stra​že morna​rič​ke i vojne po​-
li​ci​je pa​zi​le na svo​je, i tiho se od​šu​ljao u mrač​nu uli​či​cu do prlja​ve drve​ne kuće s na​-
vu​če​nim zasto​ri​ma, gdje je sta​no​va​la lju​bav koja se mogla za tri do​la​ra ku​pi​ti i za​-
odje​nu​ti u vlasti​tu bajku. Zva​la se Stella Bla​ke. Njoj se ni​ka​da nije žu​ri​lo.
S njom je živje​la mla​da dje​vojka od dva​de​set go​di​na, s ko​som po​put ku​ku​ruzne
svi​le, čija je obi​telj živje​la u Pulpit Hillu. Po​ne​kad ju je po​ho​dio.

Dva​put tjed​no pro​la​zi​la je vojska; sta​ja​li su zbi​je​ni, sme​đe i umorne ti​su​će na
prista​ništu, dok je ofi​cirsko vi​je​će, sje​de​ći za sto​lo​vi​ma kraj pri​laznih mosti​ća,
pregle​da​va​lo nji​ho​ve ispra​ve. Za​tim su, zno​je​ći se pod te​re​tom ranca, presla​gi​va​ni iz
vru​će peć​ni​ce mola u vru​ću tamni​cu bro​da. Ve​li​ki bro​do​vi, sa ša​re​nim kri​vu​da​vim
mrlja​ma za​va​ra​va​nja, če​ka​li su pred lu​kom: kli​zi​li su unutra i na​po​lje u beskrajnim
eska​dra​ma.
Po​ne​kad su vojni​ci bili crni - rad​ne je​di​ni​ce iz Ge​orgi​je i Ala​ba​me; kršni momci
kao go​ri​le iz Texa​sa. Sja​li su se od zno​ja i gromkog soč​nog smi​je​ha: bili su poslušni
kao dje​ca i svo​je su uspso​va​ne ofi​ci​re zva​li »gazda«.
- I da me više niste nazva​li ’gazda', ko​pi​la​di! - vrištao je mlad po​ruč​nik iz
Tennesse​eja koji je po​la​ko lu​dio na putu dok je vo​dio ljud​stvo kroz pa​kao. Oni su mu
se smješka​li ve​se​lo, s lju​bavlju, kao do​bra poslušna dje​ca, dok je on bje​so​muč​no ba​-
tio gore-do​lje po prista​ništu. S vre​me​na na vri​je​me raz​dra​ži​va​li su ga da na​no​vo
mahni​ta pri​tužba​ma o izgu​lje​nim še​ši​ri​ma, ba​ju​ne​ta​ma, ruč​nom oružju i ispra​va​ma.
On im je ne​ka​ko pro​na​la​zio stva​ri; ne​ka​ko se uz psovku pro​bi​jao i držao ih u redu.
Oni su mu se zbog toga s lju​bavlju smješka​li i zva​li ga gazdom.
- A što ste, za ime Kristo​vo, sada uči​ni​li? - po​vikne on, kad su je​dan go​le​mi crni
na​red​nik i ne​ko​li​ko vojni​ka, što su se oku​pi​li oko sto​la za pregled, izne​na​da uda​ri​li u
buč​no ja​di​ko​va​nje.
Vatre​ni po​ruč​nik do​ju​ri do sto​la, psu​ju​ći.
Na​red​nik i tih ne​ko​li​ko vojni​ka, svi crnci iz Texa​sa, došli su iz lo​go​ra bez ured​nih
zdravstve​nih svje​dodž​bi: bili su ve​ne​rič​ni bo​lesni​ci i nisu bili li​je​če​ni.
- Gazda - mu​cao je ve​li​ki crni na​red​nik - mi že​li​mo poći u Francusku. Mi ne že​li​-

403
mo osta​ti u ovoj prokle​toj rupi.
(Ja ih ni​ma​lo ne kri​vim, po​misli Euge​ne.)
- Po​bit ću vas! Tako mi bog po​mo​gao, po​bit ću vas! - vrištao je ofi​cir za​vitlavši
svo​ju ured​nu kapu o tle i ga​ze​ći po njoj. Ali tre​nu​tak kasni​je, on ih je vo​dio s vojnim
li​ječ​ni​kom na pregled iza ve​li​kog zida od vre​ća zobi. Pet mi​nu​ta kasni​je opet su se
po​ja​vi​li. Crnci su poska​ki​va​li od ve​se​lja: tiska​li su se oko svog divljeg starje​ši​ne,
hva​ta​ju​ći i lju​be​ći mu ruku, uli​zu​ju​ći mu se, obo​ža​va​ju​ći ga.
- Vi​diš - reče bro​jač spljošte​na lica, dok su ih on i Euge​ne pro​matra​li - to se tra​ži
da mo​žeš vla​da​ti go​mi​lom crnči​na. Ne smi​ješ biti do​bar s nji​ma. Oni bi sve uči​ni​li za
tog momka.
- I on bi za njih - reče Euge​ne.
Ti crnci, po​misli on, što su došli iz Afri​ke, bili su pro​da​ni na trgu u Lo​uisi​ani, žive
u Texa​su, a sada su na putu za Francusku.
Gospo​din Finch, glavni bro​jač s ružnim uskim oči​ma, pri​makne se Euge​neu s
osmi​je​hom lažne topli​ne. Nje​go​ve su se sive če​ljusti mi​ca​le.
- Imam za tebe po​sao, Gant, - reče on. - Dvostru​ko se pla​ća. Hoću da i ti za​ra​diš
neki lak no​vac.
- O čemu se radi? - reče Euge​ne.
- Ovaj brod to​va​re po​seb​nom ro​bom - reče gospo​din Finch. - Izvest će ga ispred
luke da je tamo pre​uzme. Ja bih htio da ti po​đeš s njim. Oni će te no​ćas vra​ti​ti teglja​-
čem.
Kad je Euge​ne odu​ševlje​no ispri​čao bro​ja​ču spljošte​na lica kamo je poslan, on je
re​kao:
- Zahti​je​va​li su da ja po​đem, ali ni​sam htio.
- Zašto ne? - reče Euge​ne.
- Ni​sam u tako gad​nom škripcu s novcem. To​va​rit će TNT i nitrogli​ce​rin. S tim
sandu​ci​ma crnči​ne igra​ju ba​se​ball. Ako im je​dan pad​ne, do​ni​jet će te kući u ve​dru.
- Sve spa​da u rad​no vri​je​me - reče Euge​ne dra​ma​tič​no.
Ra​di​lo se o opasnosti, o ratu. Ko​nač​no je bio uple​ten, riski​rao je kožu za de​mokra​-
ci​ju. Bio je uzbu​đen.
Kad se ve​li​ki te​retnjak otisnuo od mola, on je sta​jao na pramcu ra​ši​re​nih nogu,
stri​je​lja​ju​ći uoko​lo oči​ma oštrim orlovskim pogle​dom. Od že​ljeznih su mu pa​lu​ba
poprišti​li ta​ba​ni kroz tanke potpla​te na ci​pe​la​ma. On nije ma​rio. Bio je ka​pe​tan.
Brod se usi​drio pre​ma otvo​re​nom moru na si​drištu, a teglja​či su oprezno dovla​či​li
ve​li​ke tegle​nja​ke. Či​tav su ga dan pod uža​re​nim suncem to​va​ri​li s uzlju​lja​nih tegle​-
nja​ka: nje​go​ve go​le​me žute to​varni​ce nji​ha​le su se gore-do​lje; do noći je du​bo​ko po​-
to​nuo u vodu, na​to​va​ren do vrha gra​na​ta​ma i eksplo​zi​vom i no​se​ći na vru​ćim plo​ča​-
ma pa​lu​be 1200 groznih tona kopne​ne arti​lje​ri​je.

404
 Euge​ne je sta​jao s oštrim pro​cje​nji​vač​kim oči​ma, obi​la​ze​ći oko to​po​va s osje​ća​jem
auto​ri​te​ta, bi​lje​že​ći bro​je​ve, stavke, ko​ma​de. S vre​me​na na vri​je​me uba​ci​vao je šaku
vlažnog du​ha​na za žva​ka​nje u usta i mljaskao s izra​zom uži​va​nja. Plju​vao je vre​-
le pišta​ve ispljuvke po že​ljeznoj pa​lu​bi. Bogme, po​mislio je, ovo je muški po​sao.
Brže, vi crni vra​go​vi! Ra​tu​je se! I plju​nuo.
Pred noć je do​šao tegljač i uzeo ga. Sjeo je odvo​je​no od luč​kih rad​ni​ka, nasto​je​ći
za​misli​ti da je bro​dić do​šao samo po nje​ga. Zatre​pe​ri​la su svjetla duž oba​la Virgi​ni​je.
On plju​ne u uzvrtlo​že​nu vodu.

Kad su vla​ko​vi kli​ze​ći do​la​zi​li i od​la​zi​li, luč​ki su rad​ni​ci di​za​li drve​ne mosto​ve što
su nad​svo​đi​va​li ko​lo​si​je​ke. Sto​pu po sto​pu, ritmič​kim po​te​za​njem i zasta​ja​njem, gru​-
pe rad​ni​ka, pod ravna​njem vođe, vukle su ko​no​pe, pje​va​ju​ći svo​ju pjesmu o lju​ba​vi i
tla​ci:
- Topla pi-i-ita!...
Bili su krupni crni muškarci, sva​ki je imao lju​bavni​cu koju je iz​drža​vao. Za​ra​đi​va​-
li su pe​de​set do šezde​set do​la​ra tjed​no.

Opet je je​danput ili dva​put, ti​je​kom umi​ru​ćeg lje​ta, Euge​ne oti​šao u Norfolk. Vi​-
dio je bra​ta morna​ra, ali više nije nasto​jao vi​dje​ti La​uru. Či​ni​la se da​le​kom i izgub​-
lje​nom.
Kući nije pi​sao ci​je​log lje​ta. Na​šao je pismo od Ganta, pi​sa​no oče​vim gotskim vi​-
to​pe​re​njem - bo​lesno i ne​moć​no pismo, pi​sa​no tužno i da​le​ko. O izgub​lje​ni​če! Eli​za,
u strci i bavlje​nju ljetnim poslo​va​njem, do​da​la je ne​ko​li​ko ko​risnih re​da​ka. Da šte​di
no​vac. Da izo​bilno jede. Da čuva zdravlje. Da bude do​bar.
Euge​ne je bio vi​tak prepla​nuo stup - kost i koža. Osla​bio je pre​ko tri​de​set funti
pre​ko lje​ta: bio je vi​sok pre​ko šest sto​pa i če​ti​ri palca, a te​žak malo više od sto tri​de​-
set funti.
Morna​ra je užasnu​la nje​go​va mrša​vost, pa ga je grdio razmetlji​vim pred​ba​ci​va​-
njem:
- Zašto mi nisi r-r-re​kao gdje si, g-g-glu​pa​ne? Ja bih ti poslao no​vac. Za ime b-b-
božje! Ide​mo jesti! - Jeli su.
Lje​to je ve​nu​lo. Kad je do​šao ru​jan, Euge​ne je na​pustio po​sao i, na​kon raskošnih
dan-dva u Norfolku, kre​nuo kući. Ali u
Ric​hmondu, gdje je mo​rao če​ka​ti tri sata zbog presje​da​nja na dru​gi vlak, naglo je
pro​mi​je​nio naum i oti​šao u je​dan do​bar ho​tel.
Ću​tio je po​nos i po​bje​du. U dže​pu je imao 130 $ što ih je teško za​ra​dio vlasti​tim
tru​dom. Ži​vio je sam, upoznao je bol i glad, održao se. Sta​ra glad za pu​to​va​nji​ma ta​-
ži​la mu se na srcu. Uzbu​đi​va​la ga je ve​li​čajnost tajno​ga ži​vo​ta. Strah od go​mi​le, ne​-

405
povje​re​nje i mržnja pre​ma za​jed​nič​kom ži​vo​tu, užas od svih spo​na koje su ga ve​zi​va​-
le za strašnu ze​maljsku po​ro​di​cu, po​no​vo su pri​zi​va​li prostra​nu Uto​pi​ju nje​go​ve sa​-
mo​će. Ići sam, kao što je bio oti​šao, u stra​ne gra​do​ve; lu​ta​ti, kao vlasti​ta le​genda, po
svi​je​tu - nje​mu se či​ni​lo da nema ništa ljepše od toga.
Na svo​ju je obi​telj po​mišljao sa stra​hom, go​to​vo s mržnjom. Bože moj! Zar ni​kad
neću biti slo​bo​dan? mislio je. Što sam uči​nio da sam zaslu​žio ovo ropstvo?
Pretposta​vi​mo - pretposta​vi​mo da sam u Kini, ili u Afri​ci, ili na Južnom polu. Uvi​jek
bih se pla​šio da on ne umre u mom od​sustvu. (Izvi​jao je vra​tom dok je o tom mislio.)
I kako bi mi to spo​či​ta​va​li kad ne bih bio tamo! Uži​vaš u Kini (rekli bi) dok ti otac
umi​re. Na​kazni sine! Da, ali prokle​ti bili! Zašto bih mo​rao biti tamo? Zar ne mogu
umri​je​ti sami? Sam! O bože, zar na ovoj zemlji nema slo​bo​de?
S naglim je uža​som uvi​dio da takva slo​bo​da leži u ne​do​seg da​le​ko, i da se može
za​do​bi​ti takvom iz​držlji​vom hra​brošću kakvu malo lju​di ima.
U Ric​hmondu je ostao ne​ko​li​ko dana, raskošno ži​vio u divnom ho​te​lu, jeo iz sre​-
brnih ta​nju​ra u resto​ra​nu i ugod​no lu​tao ši​ro​kim uli​ca​ma sta​rog ro​mantič​nog gra​da u
koji je jed​nom kao bru​coš do​šao o blagda​nu zahvalnosti, kad je sve​uči​lišna momčad
igra​la pro​tiv Virgi​ni​je. Tu je utro​šio tri dana nasto​je​ći za​vesti ko​no​ba​ri​cu u slasti​-
čarni​ci: na​po​kon ju je do​ma​mio u odje​ljak sa zasto​rom ne​kog ki​neskog resto​ra​na, da
bi mu se tu izja​lo​vi​li svi na​po​ri, kad je oda​bra​no jelo, za koje se bio do​go​vo​rio s Ki​-
ne​zom, izazva​lo nje​zi​no ne​go​do​va​nje jer je bilo s lu​kom.
Pri​je nego što je po​šao kući na​pi​sao je opširno pismo La​uri Ja​mes u Norfolk, bi​-
jed​no i razmetlji​vo pismo koje se na kra​ju po​diglo do be​zumnog kri​ješta​nja: »Bio
sam tamo ci​je​lo lje​to, a ni​sam te ni potra​žio. Nisi bila ni to​li​ko pristojna da mi od​go​-
vo​riš na pisma; ni​sam vi​dio razlo​ga zašto bih se više gnja​vio to​bom. Osim toga, svi​-
jet je pun žena; ovog me je lje​ta za​pao moj dio, pa i više.«
Poslao je pismo s osje​ća​jem zlob​nog li​ko​va​nja. Ali u onom tre​nu kad je že​ljezni
poklo​pac ku​ti​je zveknuo za njim, lice mu se zgrči​lo od sra​ma i ka​ja​nja: le​žao je bu​-
dan, trza​ju​ći se pri po​misli na tu đač​ku glu​post. Opet ga je po​bi​je​di​la.

406
 34.


Euge​ne se vra​tio u Alta​mont dva tjed​na pri​je po​četka se​mestra u Pulpit Hillu. Grad
i či​ta​va na​ci​ja vre​li su od ratnog kvasca. Zemlja se pretva​ra​la u go​lem vojni lo​gor.
Ko​le​dži i sve​uči​lišta pretvo​re​ni su u lo​go​re za obu​ku ofi​ci​ra. Svatko je »da​vao svoj
pri​log«.
Tu​ristič​ka je se​zo​na bila sla​ba. Euge​ne je na​šao Dixi​eland sko​ro pra​zan, osim zlo​-
voljne ša​či​ce stalnih ili po​lustalnih sta​na​ra. Gospo​đa Pert je bila tu, slatka, bla​ga,
malo ne​ured​ni​ja nego obič​no. Gospo​đi​ca Newton, suha ne​uro​tič​na usi​dje​li​ca, sa za​-
du​hom, koja je poste​pe​no posta​la neslužbe​na Eli​zi​na po​moć​ni​ca u vo​đe​nju kuće, bila
je tu. Gospo​đi​ca Ma​lo​ne, ispi​je​na uži​va​te​lji​ca dro​ga mli​ta​vih si​vih usa​na, bila je tu.
Fowler, gra​đe​vinski inže​njer pla​ve kose i ru​me​na lica, koji je tiho do​la​zio i od​la​zio,
ostavlja​ju​ći za so​bom pi​ja​ni vonj viski​ja, bio je tu. Gant, koji se sada zastalno pre​se​-
lio iz kuće u uli​ci Wo​od​son, koju je iznajmio, u ve​li​ku stražnju sobu kod Eli​ze, bio je
tu - malo vošta​ni​ji, malo raz​dražlji​vi​ji, malo ne​moć​ni​ji nego što je bio pri​je. I Ben je
bio tu.
On je bio kod kuće već tje​dan ili dva kad je Euge​ne sti​gao. Po​no​vo su ga od​bi​le
regrutne ko​mi​si​je kopne​ne vojske i morna​ri​ce, od​bi​jen je kao nespo​so​ban na no​va​če​-
nju; izne​na​da je na​pustio po​sao u du​hanskom gra​du i tiho i mrzo​voljno do​šao kući.
Bio je mrša​vi​ji i slič​ni​ji sta​roj bje​lo​kosti nego ika​da. Meko se šu​ljao po kući, pu​šio
bez​broj ci​ga​re​ta, pso​vao kroz odre​ši​to bi​jesno re​ža​nje, obu​zet oča​jem i bezna​đem.
Nesta​lo je nje​go​ve sta​re zlo​voljne namrgo​đe​nosti, nje​go​vog sta​rog srdi​tog gunđa​-
nja; nje​gov meki pre​zirni smi​jeh, pro​žet s to​li​ko skri​ve​ne nježnosti, pre​pustio je
mjesto suz​drža​noj ali divljoj mahni​tosti.
Za vri​je​me ta dva kratka tjed​na što ih je Euge​ne pro​veo kod kuće pred po​novni od​-
la​zak u Pulpit Hill, di​je​lio je s Be​nom so​bi​cu i zatvo​re​ni tri​jem na katu. A taj šutlji​-
vac je go​vo​rio - uno​sio se u go​vor od pri​gu​še​nog divljeg mrmlja​nja do urli​ču​ćeg
prokletstva gorči​ne i mržnje što mu je razno​si​lo glas, vi​sok i strastven, po sve​mu
usnu​lom svi​je​tu noći i šušta​ve je​se​ni.
- Što si to uči​nio od sebe, glu​pa​ne je​dan? - po​čeo je pro​matra​ju​ći dje​ča​ko​va
izglad​nje​la re​bra. - Izgle​daš kao stra​ši​lo.
- Sve je u redu sa mnom - reče Euge​ne. - Neko vri​je​me ni​sam jeo. Ali im ni​sam pi​-
sao - do​da​de po​nosno. - Misli​li su da se neću moći sam održa​ti. Ali sam se održao.
Ni​sam mo​lio po​moć. I do​šao sam kući svo​jim vlasti​tim novcem. Vi​diš? - On gurne
ruku u džep, izvu​če prljav smo​tak novča​ni​ca i hva​li​sa​vo ga po​ka​že.
- Tko želi vi​dje​ti tvoj ušlji​vi no​vac? - vikne Ben bi​jesno. - Bu​da​lo. Vra​ćaš se s
mrtvač​kim izgle​dom, kao da si uči​nio nešto čime bi se mo​rao po​no​si​ti. Što si uči​nio?

407
Što si uči​nio osim što si napra​vio ma​garca od sebe?
- Ži​vio sam o svom novcu - vikne Euge​ne uvri​je​đe​no, po​go​đen i ra​njen. - Eto što
sam uči​nio.
- Ah-h, - reče Ben s ružnim pod​smi​je​hom - glu​pa​ne je​dan! To su oni i htje​li!
Misliš li da si im išla objasnio? Misliš li? Misliš li da je nji​ma ima​lo sta​lo da umreš
ili osta​neš živ, sve dotle dok im ne pri​či​nja​vaš troško​ve? Čime se ti hvastaš? Ne
razme​ći se dok od njih nešto ne izvu​češ.
Naslo​njen na la​kat, on je du​bo​ko uvla​čio dim, na tre​nu​tak u bolnoj ti​ši​ni. Za​tim je
mirni​je nasta​vio.
- Ne, Gene. Izvu​ci im no​vac kako god mo​žeš. Natje​raj ih da ti ga dadu. Izmo​li ga,
uzmi ga, ukra​di ga - samo ga se ne​ka​ko do​ko​paj. Ne uči​niš li to, oni će ga pusti​ti da
sagnji​je. Uzmi ga i bje​ži od njih. Bje​ži i ne vra​ćaj se. Nek idu do vra​ga! - vikne on.
Eli​za, koja je ne​čujno došla gore da po​ga​si svjetla i na tren zasta​la ispred vra​ta, la​-
ga​no za​ku​ca i uđe. Odje​ve​na u po​de​ra​ni sta​ri džemper i ne​odre​di​vo do​nje rub​lje, sta​-
ja​la je ča​sak skršte​nih ruku, zu​re​ći u njih smu​će​na bi​je​la lica.
- Dje​co - reče na​pu​ćivši pri​je​korno usne i zakli​mavši gla​vom - vri​je​me je da se
spa​va. Ci​je​la je kuća bud​na od va​šeg razgo​vo​ra.
- Ah-h - reče Ben kroz ru​žan smi​jeh - nek idu do vra​ga.
- Sve​ga mi, di​je​te - reče ona čangri​za​vo. - Ti ćeš nas upro​pasti​ti. Gori li ono
svjetlo na ve​randi? - Oči su joj se sumnji​ča​vo okre​ta​le. - Što vam pada na pa​met da
tro​ši​te to​li​ku stru​ju?
- Oh, ču​ješ li ti ovo, ču​ješ? - reče Ben, trgnuvši gla​vom uvis uz po​drugljiv smi​jeh.
- Ja ne mogu pla​ća​ti to​li​ke ra​ču​ne - reče Eli​za lju​ti​to uz mu​dro kli​ma​nje gla​vom. -
I ne​mojte misli​ti da mogu. To ja neću pod​no​si​ti. Svi mi mo​ra​mo šte​dje​ti.
- Oh, za boga mi​lo​ga! - na​ru​ga se Ben. - Šte​dje​ti! Zašto? Zato da ti mo​žeš sve to
dati sta​rom Do​aku za jed​no od nje​go​vih zemljišta?
- No, ti se ne bi mo​rao pra​vi​ti to​li​ko va​žan - reče Eli​za. - Jer ti ne pla​ćaš ra​ču​ne.
Da pla​ćaš, dru​ga​či​je bi se smi​jao. Ne vo​lim razgo​vo​re te vrste. Potro​šio si sve što si
za​ra​dio jer ni​kad nisi znao ci​je​ni​ti vri​jed​nost novca.
- Ah-h! - reče on. - Vri​jed​nost novca! Tako mi boga ja pozna​jem vri​jed​nost novca
bo​lje nego ti. Ja sam od svog nešto do​bio, u sva​kom slu​ča​ju. Što si ti ima​la od svo​-
ga? To bih vo​lio zna​ti. Kakvu je vražju ko​rist ikad itko vi​dio od nje​ga? Ho​ćeš li
mi to reći? - vikne.
- Mo​žeš se ru​ga​ti ko​li​ko ho​ćeš - reče Eli​za ozbiljno - ali da ja i tvoj tata nismo
priskrbi​li malo ima​nja, ti ne bi imao ni kro​va nad gla​vom. I to mi je hva​la koju u sta​-
rosti do​bi​vam za svo​je rinta​nje - reče ona uda​rivši u plač. - Ne​zahvalnost! Ne​-
zahvalnost!
- Ne​zahvalnost! - na​ru​ga se on. - Zbog čega bi se tu tre​ba​lo zahva​lji​va​ti? Ne misliš

408
valjda da sam ja tebi ili sta​rom zbog bilo čega zahva​lan? Što ste mi ika​da dali? Pusti​-
li ste me da idem do vra​ga kad mi je bilo dva​na​est go​di​na. Ota​da mi nitko nije dao ni
pišlji​vih pet centa. Pogle​daj svo​je najmla​đe di​je​te. Pusti​la si ga da se ski​ta oko​lo kao
lu​đak. Jesi li na nje​ga ovog lje​ta po​misli​la to​li​ko da mu po​ša​lješ razgled​ni​cu? Jesi li
zna​la gdje je bio? Je li ti bilo ima​lo bri​ga, dokle god si mogla za​ra​di​ti pe​de​set centa
od svo​jih smrd​lji​vih gosti​ju?
- Ne​zahvalnost! - pro​šapta​la je muklo i zloslutno zavrtje​la gla​vom. - Do​la​zi dan
obra​ču​na.
- Oh, za boga mi​lo​ga! - reče on s pre​zirnim smi​je​hom. Pu-šio je je​dan tre​nu​tak.
Za​tim je tiho nasta​vio:
- Ne, mama, ti si vrlo malo uči​ni​la za nas da bismo ti bili zahvalni. Mi osta​li smo
se ski​ta​li bez nad​zo​ra, a mali je odrastao ov​dje među narko​manskim utva​ra​ma i uli​-
čarka​ma. Ti si stiska​la sva​ki cent i ula​ga​la sve što si ima​la u nekretni​ne koje ni​ko​-
me nisu ko​risti​le. Zato se ne​moj ču​di​ti ako ti dje​ca nisu zahvalna.
- Sva​ki sin koji tako go​vo​ri svo​joj majci - reče Eli​za sa žuč​lji​vom gorči​nom - osu​-
đen je da loše završi. Če​kaj pa ćeš vi​dje​ti!
- Sad si nešto rekla! - na​ru​ga se on. Gle​da​li su se nesmi​lje​nim kivnim oči​ma. On
se ča​sak kasni​je okre​ne, namršten zbog divlje raz​dra​že​nosti, ali već pro​bo​den žesto​-
kim ža​lje​njem.
- U redu! Nasta​vi, za​bo​ga! Osta​vi nas na miru! Ne že​lim da bu​deš ov​dje! - On za​-
pa​li ci​ga​re​tu da po​ka​že svo​ju ravno​dušnost. Vitki bi​je​li prsti su drhta​li, i pla​men se
uga​sio.
- Presta​ni​mo s tim! - reče Euge​ne umorno. - Presta​ni​mo s tim! Nitko se od nas
neće pro​mi​je​ni​ti! Ništa neće biti bo​lje. Svi ćemo osta​ti isti. Sve ovo smo i ra​ni​je
rekli. Zato, za ime božje, presta​ni​mo! Mama idi na spa​va​nje, mo​lim te. Ide​mo svi na
spa​va​nje i za​bo​ra​vi​mo sve to. - On joj pristu​pi i po​lju​bi je, s ja​kim osje​ća​jem sti​da.
- Pa, laku noć, sine - reče Eli​za po​la​ko i ozbiljno. - Da sam na tvom mjestu,
smjesta bih uga​si​la svjetlo i legla. Do​bro se naspa​vaj, momče. Ne smi​ješ za​ne​ma​ri​ti
svo​je zdravlje.
Ona ga po​lju​bi i ode ne pogle​davši više sta​ri​jeg sina. Ni on nije pogle​dao nju.
Rasta​vio ih je teški i lju​ti su​kob.
Malo kasni​je, kad je ona već otišla, Ben reče bez ljutnje:
- Ja ni​sam imao ništa od ži​vo​ta. Ništa ni​sam posti​gao. Ostao sam s nji​ma dok ni​-
sam pro​pao. Plu​ća me izda​ju: ni u vojsku me nisu htje​li pri​mi​ti. Nisu čak ni Ni​jemci​-
ma htje​li pru​ži​ti pri​li​ku da pu​ca​ju na mene. Ni u čemu ni​sam ništa posti​gao. Tako mi
boga! - reče on u sve žešćem ognju strasti. - Što je zapra​vo sve to? Mo​žeš li ti to od​-
go​netnu​ti, Gene? Je li za​ista sve tako, ili se netko s nama šali? Možda sve ovo sa​nja​-
mo. Misliš li ti tako?

409
 - Da - reče Euge​ne - mislim. Ali bih vo​lio da nas pro​bu​de. - Ušu​tio je, uto​nuvši u
misli nad svo​jim mrša​vim go​lim ti​je​lom, na​čas pognu​tim napri​jed na kre​ve​tu. -
Možda - reče po​la​ko - možda - nema ni​če​ga, ni​ko​ga da se pro​bu​di.
- Nek ide sve do vra​ga! - reče Ben. - Vo​lio bih da je svrše​no.

Euge​ne se vra​tio u Pulpit Hill u grozni​ci ratnog uzbu​đe​nja. Sve​uči​lište je bilo
pretvo​re​no u oru​ža​ni lo​gor. Mla​di​ći s na​pu​nje​nih osamna​est go​di​na pri​ma​ni su u ofi​-
cirske je​di​ni​ce za obu​ku. Ali on još nije imao osamna​est go​di​na. Ro​đendan mu je
bio tek za dva tjed​na. Uza​lud je prekli​njao regrutnu ko​mi​si​ju za uvi​đavnost. Što su ta
dva tjed​na? Da li će ga pri​mi​ti čim mu pro​đe ro​đendan? Rekli su mu da neće. Što je
onda mo​gao uči​ni​ti? Rekli su mu da mora če​ka​ti do idu​ćeg no​va​če​nja. Ko​li​ko će
to potra​ja​ti? Samo dva-tri mje​se​ca, uvje​ra​va​li su ga. Nje​go​va je sve​la nada opet
oživje​la. Nestrplji​vo se mo​tao. Sve nije bilo izgub​lje​no.
Do Bo​ži​ća je mo​gao, ako ga poslu​ži sre​ća, biti primljen da slu​ži u kaki uni​formi:
do pro​lje​ća, smi​lu​je li mu se bog, mo​gao je uži​va​ti sve gorde povlasti​ce ro​vovskih
uši​ju, ipe​ri​ta, pro​su​tih možda​na, izbo​de​nih plu​ća, raspa​ra​nih cri​je​va, gu​še​nja, bla​ta
i gangre​ne. Pre​ko ruba zemlje čuo je sla​vo​do​bi​tan bat nogu, žesto​ki mi​lozvuč​ni poj
tru​ba. S bla​gim osmi​je​hom lju​ba​vi pre​ma svo​joj dra​goj oso​bi, vi​dio je sebe kako
nosi pu​kovnič​ke orlo​ve na svo​jim mla​dim vi​teškim ra​me​ni​ma. Vi​dio je sebe kao
Asa Ganta, so​ko​la neba, sa 63 Šva​be na duši u de​vetna​estoj go​di​ni. Vi​dio je sebe
kako šeta niz Champs-Elyse​es, s krasno pro​ša​ra​nom si​je​dom ko​som iznad slje​po​oči​-
ca, s li​je​vom pod​lakti​com od najfi​ni​jeg plu​ta i za​mamnom mla​dom udo​vi​com ne​kog
francuskog marša​la pokraj sebe. Po prvi put je vi​dio ro​mantič​nu draž osa​ka​će​nja.
Oni savrše​ni i ne​oka​lja​ni ju​na​ci iz nje​go​va dje​tinjstva sada su mu izgle​da​li ništavni...
priklad​ni samo da slu​že kao rekla​ma za ovratni​ke i zub​nu pastu. Čeznuo je za po​seb​-
nom istaknu​tošću, za onim izgle​dom čovje​ka koji je ži​vio i pa​tio koji se mo​gao
posti​ći je​di​no drve​nom no​gom, umjetnim no​som ili ope​ko​ti​nom od metka na slje​po​-
oči​ci.
U me​đuvre​me​nu je prož​drlji​vo jeo i pio ga​lo​ne vode ne bi li do​bio na te​ži​ni. Mje​-
rio se pet-šest puta na dan. Čak se potru​dio da siste​matski vježba: ma​šu​ći ru​ka​ma,
sa​gi​nju​ći se u pasu, i tako da​lje.
I razgo​va​rao je o svo​joj te​go​bi s pro​fe​so​ri​ma. Sa​bra​no i ozbiljno rvao se sa svo​jom
du​šom, go​vo​re​ći s užitkom na​dahnu​tim žargo​nom kri​žarskog po​ho​da. Za sada, rekli
su mu pro​fe​so​ri, zar nje​go​vo mjesto nije ov​dje? Je li mu savjest na​re​di​la da
mora poći? Ako jest, rekli su važno, oni o tome više neće go​vo​ri​ti. A da li je
razmatrao viši cilj?
- Nije li - re​kao je pro​de​kan uvjerlji​vo - nije li ovo vaše po​dru​čje? Nije li vaša
osob​na fronta ov​dje na sve​uči​lištu? Nije li ov​dje mjesto gdje mo​ra​te ju​ri​ša​ti? Oh,

410
znam - nasta​vio je s osmi​je​hom tihe patnje - znam da bi lakše bilo poći. I ja sam mo​-
rao pro​ći taj boj. Ali mi smo sada svi pri​pad​ni​ci oru​ža​nih sna​ga; svi smo vojni​ci u
službi slo​bo​de. Svi smo mo​bi​li​zi​ra​ni za isti​nu. I svatko mora dati svoj pri​log gdje će
najvi​še ko​risti​ti.
- Da - re​kao je Euge​ne izmu​če​na bli​je​da lica - znam. Znam da je to pogrešno. Ali,
gospo​di​ne - ali kad po​mislim na one razbojnič​ke zvi​je​ri, kad po​mislim kako su ugro​-
zi​li sve ono što nam je sve​to, kad po​mislim na malu Belgi​ju, pa onda na svo​ju
majku, na svo​ju sestru - Okre​nuo se stišću​ći ruke, ludo za​ljub​ljen u sama sebe.
- Da, da - re​kao je pro​de​kan bla​go - mla​di​ći​ma va​še​ga duha nije lako.
- Oh, gospo​di​ne, teško je! - krikne Euge​ne strasno. - Ka​žem vam, teško je.
- Mo​ra​mo iz​drža​ti - re​kao je pro​de​kan tiho. - Mo​ra​mo se pre​ka​li​ti u vatri. Bu​duć​-
nost čovje​čanstva visi o koncu.
Du​bo​ko ga​nu​ti sta​ja​li su za​jed​no još koji tre​nu​tak, obli​ve​ni blista​vom lje​po​tom
svo​jih ju​nač​kih duša.

Euge​ne je bio zamje​nik ured​ni​ka stu​dentskih no​vi​na. Ali otkad je ured​nik oti​šao u
vojsku, sav po​sao oko izda​va​nja pao je na Euge​nea. Svatko je bio u vojsci. S izu​-
zetkom ne​ko​li​ko de​se​ti​na jad​nih bru​co​ša, ne​ko​li​ko bo​ga​lja i nje​ga, izgle​da da su
svi bili u vojsci. Sva nje​go​va bra​ća iz bratstva, svi nje​go​vi dru​go​vi iz ko​le​dža koji se
nisu ra​ni​je ja​vi​li i mno​gi mla​di lju​di koji ni​ka​da ra​ni​je nisu ni po​mišlja​li na ko​ledž,
bili su u vojsci. »Pap« Rhe​inhart, Ge​orge Gra​ves, Ju​li​us Arthur - koji su oku​ša​li
kratku i po​ma​lo nesretnu ka​ri​je​ru na dru​gim sve​uči​lišti​ma, i sva sila mla​dih sta​-
novni​ka Alta​monta koji ni​ka​da ra​ni​je nisu vi​dje​li sve​uči​lišni krug, sada su bili
primlje​ni u stu​dentsku vojsku.
Prvih dana, u zbrci no​vog po​retka, Euge​ne je mno​ge od njih vi​đao. Kasni​je, kad su
se zupča​ni​ci tog stro​ja po​če​li glatko okre​ta​ti, i kad se sve​uči​lište pretvo​ri​lo u ve​li​ku
vojnič​ku isposta​vu, sa svo​jom re​do​vi​tom jed​no​lič​nošću vježba​nja, jela, uče​nja,
pregle​da, spa​va​nja, on se na​šao odvo​jen, sam, za​uzi​ma​ju​ći po​lo​žaj je​dinstve​ne i
usamlje​ne vlasti.
On je ra​dio da​lje. On je vi​so​ko držao baklju. On je da​vao svoj pri​log. Bio je ured​-
nik, izvjesti​telj, cenzor, sve i sva u listu. Pi​sao je vi​jesti. Pi​sao je uvod​ni​ke. Že​gao ih
je ognje​nim ri​je​či​ma. Uzno​sio je kri​žarski po​hod. Obu​zi​ma​lo ga je na​dahnu​će ubi​ja​-
nja.
Do​la​zio je i od​la​zio kako je htio. Kad su ka​sarne to​nu​le u mrak po noći, on se šu​-
ljao kru​gom, drzak pre​ma bli​jesku džepnih lampi i promrmlja​nim izvi​nje​nji​ma de​-
žurnih potpo​ruč​ni​ka. Sta​no​vao je u domu s ne​kim vi​so​kim le​šom, mrša​vim stu​-
dentom me​di​ci​ne upa​lih obra​za i ko​košjih prsi​ju, koji se zvao Heston. Tri-če​ti​ri puta
tjed​no vo​zio se izlo​ka​nom cestom u Exe​ter gdje je u ma​loj tiska​ri upi​jao ugo​dan to​-

411
pao mi​ris boje i če​li​ka.
Kasni​je se šu​ljao si​vom glavnom grad​skom uli​com kad su se pa​li​la svjetla, jeo kod
Grka, oči​ju​kao s ne​ko​li​ko ne​mirnih za​lu​ta​lih žena dok se lo​kal ne bi zatvo​rio u de​set,
pa bi se vra​ćao mrač​nim pre​dje​lom u taksi​ju kraj pi​ja​nog sta​rog morža koji je vo​zio
kao zlo​duh, a zvao se »Po​kisli« Yo​ung.
Po​čeo je listo​pad i doba sitne hlad​ne kiše. Zemlja je bila gnje​ca​vo ispa​ra​va​nje bla​-
ta i gnji​la lišća. Drve​će je umorno i nepresta​no ka​pa​lo. Do​šao mu je osamna​esti ro​-
đendan i on se opet, s ustrepta​lom na​pe​tošću, okre​nuo pre​ma ratu.
Do​bio je kratko bo​lesno pismo od oca; i ne​ko​li​ko stra​ni​ca, su​ho​parnih, zgusnu​tih
nje​nim otvo​re​nim jetkim izra​zom, od Eli​ze:
»Da​isy je bila ov​dje sa ci​je​lim svo​jim ple​me​nom. Otišla je kući pri​je dva dana,
osta​vivši Ca​ro​li​nu i Ric​harda. Svi su bili obo​lje​li od gri​pe. Ov​dje je bila pra​va po​-
šast. Svatko je od nje bo​lo​vao, i ni​kad se nije zna​lo tko će idu​ći pod​le​ći. Izgle​da da
prvo kosi ve​li​ke i jake. Gospo​din Hanby, me​to​distič​ki pastor, umro je prošlog tjed​na.
Upa​la plu​ća. Bio je kra​san zdrav čovjek u najbo​ljim go​di​na​ma. Li​ječ​ni​ci su od po​-
četka rekli da je s njim svrše​no. I He​len je od​le​ža​la ne​ko​li​ko dana. Tuži se na sta​ru
boljku bu​bre​ga. U četvrtak uve​čer zva​li su Mc​Gu​irea. Ali što god oni rekli, mene ne
mogu pre​va​ri​ti. Sine, na​dam se da se ti ni​kad ne​ćeš oda​ti toj groznoj strasti. Ona mi
je za​gorča​la ži​vot. Tvoj se tata, izgle​da, osje​ćao kao i obič​no. Do​bro jede i dosta spa​-
va. Ne mogu na nje​mu pri​mi​je​ti​ti ni​kakve promje​ne od prošle go​di​ne. Možda će još
dugo živje​ti na​kon što neki od nas odu pod le​di​nu. Ben je još ov​dje. Mota se cio dan
po kući i tuži da nema ape​ti​ta. Mislim da bi tre​ba​lo da opet poč​ne ra​di​ti, da odvra​ti
misli od sa​mog sebe. Samo mi je ne​ko​li​ko gosti​ju osta​lo u kući. Gospo​đa Pert i
gospo​đi​ca Newton tu su kao i obič​no. Crosbyje​vi su se vra​ti​li u Mi​ami. Bude li ov​dje
još hlad​ni​je, i ja ću se spre​mi​ti i oti​ći. Čini mi se da sta​rim. Ne mogu više ona​ko pod​-
no​si​ti hlad​no​ću kao kad sam bila mla​da. Že​lim da ti sebi ku​piš do​bar to​pao ogrtač
pri​je nego što bane zima. Mo​raš ta​ko​đer jesti dosta do​brog hranlji​vog jela. Ne​moj ra​-
si​pa​ti no​vac, ali...«
Više nije pri​mao vi​jesti od kuće ne​ko​li​ko tje​da​na. Onda je, jed​ne ki​šo​vi​te ve​če​ri u
šest sati, kad se vra​tio u sobu u ko​joj je sta​no​vao s Hesto​nom, na​šao te​legram. U nje​-
mu je pi​sa​lo: »Dođi smjesta kući. Ben ima upa​lu plu​ća. Majka.«

412
 35.


Nije bilo vla​ka do idu​će​ga dana. Heston ga je umi​ri​vao ti​je​kom ve​če​ri ča​ši​com lju​-
ta dži​na što ga je napra​vio od alko​ho​la uze​tog iz me​di​cinskog la​bo​ra​to​ri​ja. Euge​ne je
šu​tio i na ma​ho​ve ne​su​vislo ble​be​tao; postavljao je stu​dentu me​di​ci​ne sto​ti​nu pi​ta​nja
o napre​do​va​nju i dje​lo​va​nju te bo​lesti.
- Da je bilo dvostru​ko za​pa​lje​nje plu​ća, ona bi to rekla. Ne čini li se i tebi da je
tako? A? - pi​tao je grozni​ča​vo.
- I meni se čini - re​kao je Heston. On je bio lju​ba​zan i tih mo​mak.
Idu​ćeg je jutra Euge​ne oti​šao u Exe​ter da uhva​ti vlak. Ci​je​lo su​morno posli​je​pod​-
ne tutnjio je kroz raskva​še​nu drža​vu. Onda je došlo presje​da​nje i užasno če​ka​nje od
ne​ko​li​ko sati na ne​kom že​ljeznič​kom raskrižju. Na​po​kon, kad se spustio mrak, po​no​-
vo je bio no​šen pre​ma pla​ni​na​ma.
Le​žao je na le​ža​ju vre​lih be​sa​nih oči​ju, gle​da​ju​ći crnu masu zemlje i gro​ma​du pla​-
ni​na. Ko​nač​no, u sitne sate posli​je po​no​ći, pao je u nervo​zan dri​je​mež. Pro​bu​dio ga
je štro​pot ko​li​ca kad su po​če​li ula​zi​ti u alta​montski ko​lo​dvor. Bu​no​van, po​lu​obu​-
čen, pre​nuo se od škri​pe za​ustavlja​nja, a čas kasni​je gle​dao je kroz zasto​re u ozbiljna
lica Lu​kea i Hugha Barto​na.
- Ben je jako bo​lestan - re​kao je Hugh Barton.
Euge​ne obu​je ci​pe​le i spusti se na pod, trpa​ju​ći ovratnik i kra​va​tu u džep od ka​pu​-
ta.
- Ide​mo - reče on. - Spre​man sam.
Tiho su prošli hod​ni​kom među otegnu​tim mrač​nim hrka​njem spa​va​ča. Dok su išli
praznim ko​lo​dvo​rom pre​ma ko​li​ma Hugha Barto​na, Euge​ne reče morna​ru:
- Kad si ti do​šao kući, Luke?
- Sti​gao sam si​noć - reče on. - Ov​dje sam tek ne​ko​li​ko sati.
Bilo je tri i pol ujutro. Ružno ko​lo​dvorsko na​se​lje le​ža​lo je ne​po​mič​no i užasno,
kao nešto u snu. Taj čud​no​va​ti i izne​nad​ni povra​tak ova​mo po​ja​čao je nje​gov osje​ćaj
nestvarnosti. U jed​nim ko​li​ma parki​ra​nim ispred ko​lo​dvo​ra vo​zač je le​žao šću​ću​ren
ispod deke. U Grko​vu resto​ra​nu sje​dio je neki čovjek opru​živši se li​cem na​do​lje uz
šank. Svjetla su bila mutna i umorna: ne​ko​li​ko ih je gorje​lo s tro​mom po​žu​dom na
jefti​nim ko​lo​dvorskim ho​te​li​ma.
Hugh Barton, koji je uvi​jek bio opre​zan vo​zač, po​le​ti s divljim škri​pa​njem mje​nja​-
ča. Grmje​li su pre​ma gra​du kroz pred​gra​đa stra​ća​ra s pe​de​set mi​lja na sat.
- Strah me je da je B-B-Ben jako bo​lestan - poče Luke.
- Kako se do​go​di​lo? - upi​ta Euge​ne. - Reci mi.
- Do​bio je gri​pu, reknu oni Euge​neu, od jed​nog Da​isyna dje​te​ta. Mo​tao se po kući,

413
bo​lestan i grozni​čav, dan-dva, i nije le​gao.
- U onoj prokle​toj hlad​noj šta​li - prasne Luke. - Ako mo​mak umre bit će to zato
što se nije mo​gao ogri​ja​ti.
- Pusti sad to - krikne Euge​ne raz​dražlji​vo - nasta​vi.
Na​po​kon je le​gao u poste​lju, i gospo​đa Pert ga je nje​go​va​la je​dan ili dva dana.
- Ona je je​di​na uči​ni​la ne​kog v-v-vra​ga za nje​ga - reče mornar. Eli​za je na​po​kon
pozva​la Cardi​aca.
- Prokle​ti sta​ri n-n-na​dri​li​ječ​nik - pro​mu​ca Luke.
- Pusti to! Pusti to! - vikne Euge​ne. - Čemu to sada spo​mi​nja​ti? Nasta​vi s pri​čom.
Na​kon dan-dva on je na​oko priz​dra​vio, i Cardi​ac mu je re​kao da može usta​ti ako
želi. Ustao je i vrzmao se po kući je​dan dan, psu​ju​ći bi​jesno, ali je idu​ćeg dana pao u
poste​lju s vi​so​kom vru​ći​com. Na​po​kon su pozva​li Co​ke​ra, pri​je dva dana ...
- To su mo​ra​li uči​ni​ti od sa​mog po​četka - promrmlja Hugh Barton pre​ko upravlja​-
ča.
- Pusti to! - vrisne Euge​ne. - Pri​čaj da​lje.
I Ben je bio očajno bo​lestan, s upa​lom oba​ju plu​ća, već više od jed​nog dana. Ta
tužna pro​ro​čanska pri​ča, kra​tak i uža​san pri​kaz tra​će​nja, spo​rosti i pro​pasti nji​ho​vih
ži​vo​ta, ušutkao ih je na tre​nu​tak ne​umo​lji​vom spozna​jom tra​ge​di​je. Nisu ima​li
što reći.
Snažna kola zagrme uz mrzli mrtvi Trg. Dje​ča​ka obuzme osje​ćaj nestvarnosti. Tra​-
žio je svoj ži​vot, svi​jetle izgub​lje​ne go​di​ne, u ovoj jad​noj zbi​je​noj hrpi cigle i ka​me​-
na. Ben i ja, ov​dje kraj grad​ske vi​jeć​ni​ce, banke, trgo​vi​ne (po​misli). Zašto ov​dje? U
Gat-hu ili Isfa​ha​nu. U Ko​rintu ili Bi​zantu. Ne ov​dje. To nije stvarno.
Tre​nu​tak kasni​je, ve​li​ka su se kola spusti​la i za​usta​vi​la uz rub​njak pred Dixi​-
elandom. U hod​ni​ku je gorje​lo mutno svjetlo, bu​de​ći mu mrzle uspo​me​ne vla​ge i
tmurnosti. U sa​lo​nu je gorje​lo topli​je svjetlo, bo​je​ći spušte​ni zastor vi​so​kog pro​zo​ra
toplom i me​kom na​rančastom bo​jom.
- Ben je u onoj sobi gore - šapne Luke - gdje je svjetlo.
Hlad​nih su​hih usa​na Euge​ne pogle​da gore na tmurnu pro​čelnu sobu na katu s
ružnim vikto​ri​janskim izbo​če​nim pro​zo​rom. Bila je od​mah do zatvo​re​nog tri​je​ma za
spa​va​nje gdje je, samo tri tjed​na ra​ni​je, Ben pro​suo u tamu svo​je divlje prokli​nja​nje
ži​vo​ta. U bo​lesnič​koj je sobi svjetlo sivo gorje​lo, do​ča​ra​va​ju​ći mu tmurnu sli​ku
borbe i go​log uža​sa.
Njih tro​ji​ca pažlji​vo pri​je​đu pri​la​zom i uđu u kuću. Iz ku​hi​nje je do​pi​rao ne​ja​san
zve​ket i neki gla​so​vi.
- Ov​dje je tata - reče Luke.
Euge​ne uđe u sa​lon i nađe Ganta kako sje​di sam kraj sjajne vatre uglje​na. Tupo je i
rastre​se​no pogle​dao kad mu je ušao sin.

414
 - Zdra​vo, tata - reče Euge​ne pristu​pa​ju​ći k nje​mu.
- Zdra​vo, sine - reče Gant. On po​lju​bi sina svo​jim če​ki​njastim pod​stri​že​nim brko​-
vi​ma. Nje​go​va tanka usna poč​ne hi​ro​vi​to po​drhta​va​ti.
- Jesi li čuo za bra​ta? - za​unjka on. - Kad po​mislim da me je ovo snašlo, sta​rog i
bo​lesnog ka​kav je​sam. O Isu​se, to je strašno ...
Iz ku​hi​nje uđe He​len.
- Zdra​vo, Dugi - reče ona i srdač​no ga zagrli. - Kako si, zla​to? Na​rastao je če​ti​ri
palca otka​ko je oti​šao - na​ru​ga se ona kroz smi​ju​lje​nje. - No, Gene, razve​dri se! Dok
tra​je ži​vot, ima i nade. Znaš, on je još tu. - Ona brižne u plač, pro​mukla, nepri​bra​-
na, histe​rič​na.
- Kad po​mislim da me je ovo mo​ra​lo sna​ći - sli​nio je Gant, me​ha​nič​ki od​go​va​ra​ju​-
ći na nje​zi​nu ža​lost, dok se napri​jed-natrag lju​ljao i zu​rio u vatru. - O bu-hu-hu! Što
sam uči​nio da me bog tako...
- Ti šuti! - krikne ona okre​ću​ći se k nje​mu u izlje​vu gnje​va. - Za​ve​ži ovog tre​na.
Ne že​lim više da te ču​jem! Tebi sam žrtvo​va​la svoj ži​vot! Sve je za tebe uči​nje​no, a
ti ćeš živje​ti kad ni​kog od nas više ne bude. Nisi ti bo​lestan. - Nje​zi​ni su osje​ća​ji pre​-
ma nje​mu na tre​nu​tak posta​li ogorče​ni i žuč​lji​vi.
- Gdje je mama? - upi​ta Euge​ne.
- Stra​ga u ku​hi​nji - reče He​len. - Na tvom mjestu ja bih pošla i poz​dra​vi​la je pri​je
nego što vi​diš Bena. - Pa nasta​vi pri​gu​še​nim tmurnim gla​som: - No, pusti​mo sad.
Više nema po​mo​ći.
Eli​zu je na​šao za​posle​nu oko ne​ko​li​ko sjajnih uzavre​lih lo​na​ca vode na plinskom
šted​nja​ku. Ona se nespretno mo​ta​la po ku​hi​nji i izgle​da​la izne​na​đe​na i zbu​nje​na kad
ga je ugle​da​la.
- Hej, tako ti sve​ga, di​je​te! Kad si ba​nuo?
On je zagrli. Ali ispod nje​zi​ne pri​bra​nosti on je vi​dio užas u nje​nu srcu: nje​ne tupe
crne oči si​je​va​le su sjajnim no​že​vi​ma stra​ha.
- Kako je Benu, mama? - upi​ta on tiho.
- Pa - ona za​mišlje​no na​pu​ći usne - baš sam rekla dokto​ru Co​ke​ru pri​je nego što si
ti ušao. 'Vi​di​te' - rekla sam. 'Zna​te što, ja ne vje​ru​jem da je nje​mu i upo​la tako loše
kao što izgle​da. Sad, ako samo mo​že​mo da ga održi​mo do jutra. Ja mislim da će
nastu​pi​ti promje​na na bo​lje.’
- Mama, za boga mi​lo​ga! - prasne He​len bi​jesno. - Kako mo​žeš ova​ko go​vo​ri​ti?
Zar ne znaš da je Be​no​vo sta​nje kri​tič​no? Zar se ni​ka​da ne​ćeš pro​bu​di​ti?
Glas joj je imao svoj sta​ri na​puknu​ti zvuk histe​ri​je.
- Evo, ve​lim ti, sine - reče Eli​za s bi​je​lim drhta​vim smi​ješkom - kad uđeš unutra da
ga vi​diš, ne​moj po​ka​za​ti da si znao da je bo​lestan. Da sam na tvom mjestu, ja bih sve
to okre​nu​la na šalu. Nasmi​ja​la bih se do mile vo​lje i rekla, 'Vidi, mislio sam da do​la​-

415
zim u po​ho​de bo​lesni​ku. Ali što!’ (rekla bih) 's to​bom je sve u redu. Pola toga je
samo umišlje​no!’
- O mama! Za ime Krista! - reče Euge​ne ne​obuzda​no. - Za ime Krista!
On se okre​ne, s boli u srcu, i uhva​ti se prsti​ma za grlo.
Za​tim tiho ode na kat s Lu​ke​om i He​le​nom, pri​bli​ža​va​ju​ći se bo​lesnič​koj sobi
pretrnu​la srca i udo​va koji su posta​li stu​de​ni i beskrvni. Zasta​li su tre​nu​tak, šapću​ći,
pri​je nego što su ušli. Ta jad​na uro​ta pred li​cem smrti ispu​ni​la ih je uža​som.
- Ovaj, ja bih ostao samo jed​nu m-m-mi​nu​tu - šapne Luke. - To bi ga moglo uzbu​-
di​ti.
Euge​ne, pri​kuplja​ju​ći sna​gu, sli​je​po pođe za He​le​nom u sobu.
- Gle tko je do​šao da te vidi - srdač​no se prospe nje​zin glas. - Naš mla​di gospo​din.
Za tre​nu​tak Euge​ne nije mo​gao ništa vi​dje​ti od vrtogla​vi​ce i stra​ha. Za​tim u si​vom
zasje​nje​nom svjetlu ra​zazna Bessie Gant, bolni​čarku, i dugu žutu mrtvač​ku gla​vu
Co​ke​ra, koji mu se umorno smi​je​šio ve​li​kim po​žutje​lim zu​bi​ma, pre​ko du​gač​ke
nagri​že​ne ci​ga​re. Onda, pod strašnim svjetlom koje je ne​posred​no i okrutno pa​da​lo
samo na kre​vet, ugle​da Bena. I u tom času upe​čatlji​ve spozna​je on vi​dje ono što su
svi već vi​dje​li, da Ben umi​re.
Be​no​vo du​gač​ko mrša​vo ti​je​lo le​ža​lo je pokri​ve​no poste​lji​nom do tri četvrti​ne;
nje​gov ispi​je​ni obris tužno je bio iskrivljen pod pokri​va​či​ma, u po​lo​ža​ju rva​nja i
muke. Izgle​da​lo je kao da ne pri​pa​da nje​mu, bilo je ne​ka​ko izo​bli​če​no i odvo​je​no
kao da pri​pa​da ne​kom zlo​čincu kome je odrub​lje​na gla​va. A blje​du​nja​vo žu​ti​lo nje​-
go​va lica posta​lo je sivo; iz tog gra​nitnog pre​lje​va smrti, osvi​jetlje​nog dvje​ma crve​-
nim zasta​vi​ca​ma grozni​ce, rasla je oštra crna bod​lji​ka trod​nevne bra​de. Bra​da je ne​-
ka​ko bila užasna; pod​sje​ća​la je na groznu ži​votnost kose koja može rasti iz le​ši​ne u
raspa​da​nju. A Be​no​ve su tanke usne bile trajno po​dignu​te, u grču mu​če​nja i davlje​-
nja, iznad nje​go​vih bi​je​lih i ne​ka​ko mrtvih zubi, dok je pa​lac po pa​lac te​gob​no uvla​-
čio tra​čak zra​ka u plu​ća.
A zvuk toga dahta​nja - gla​san, hra​pav, brz, nevje​ro​ja​tan, pu​ne​ći sobu i svi​ra​ju​ći u
njoj sva​kog tre​na - da​vao je pri​zo​ru ko​nač​nu crtu uža​sa
Ben je le​žao na poste​lji niže njih, obli​ven svjetlošću, kao ka​kav ogromni ku​kac na
pri​rod​nja​ko​vu sto​lu, bo​re​ći se, dok su ga oni gle​da​li, da svo​jim jad​nim izmožde​nim
ti​je​lom spa​si ži​vot koji mu nitko nije mo​gao spa​si​ti. To je bilo ču​do​višno, okrutno.
Kad se Euge​ne pri​ma​kao, Be​no​ve oči, sjajne od stra​ha, po prvi put su se za​usta​vi​le
na mla​đem bra​tu, i on je bestje​lesno, bez oslonca, po​dignuo svo​ja izmu​če​na plu​ća s
jastu​ka, divlje zgra​bio dje​ča​ko​va za​pešća vre​lim bi​je​lim ko​lu​tom svo​jih ruku i za​-
dahtao u silnom uža​su kao di​je​te: - Zašto si do​šao? Zašto si do​šao doma, Gene?
Dje​čak je sta​jao bi​jel i ni​jem je​dan tren, dok se u nje​mu ro​ji​lo sa​ža​lje​nje i užas.
- Do​bi​li smo raspust, Ben - reče on usko​ro. - Mo​ra​li su zatvo​ri​ti zbog gri​pe.

416
 Za​tim se izne​na​da okre​ne u crnu tmi​nu, bo​lestan od svo​je bi​jed​ne laži i ne​mo​ćan
da gle​da strah u Be​no​vim si​vim oči​ma.
- U redu, Gene - reče Bessie Gant sa za​povjed​nim drža​njem. - Izla​zi​te odavde - i ti
i He​len. Jed​nog lu​dog Ganta već imam da se za njeg bri​nem. Ne že​lim da ih imam
još dvo​je ov​dje. - Go​vo​ri​la je opo​ro, s ne​ugod​nim smi​je​hom.
Bila je mrša​va žena od tri​de​set osam go​di​na, uda​ta za Ganto​va si​novca Gilberta.
Bila je gorštač​kog kova: bila je gru​ba, kru​ta i prosta, s malo sa​ža​lje​nja u sebi, s hlad​-
nom po​žu​dom za ja​di​ma bo​lesti i smrti. Te je ne​čovječ​nosti za​odi​je​va​la u plašt svog
zva​nja, go​vo​re​ći:
- Kad bih po​pušta​la svo​jim osje​ća​ji​ma, što bi bilo s bo​lesni​kom?
Kad su po​no​vo izašli u hod​nik, Euge​ne je lju​ti​to re​kao He​le​ni:
- Zašto ste do​ve​li tu mrtvač​ku gla​vu amo? Kako on može oz​dra​vi​ti kraj nje? Ona
mi se ne svi​đa!
- Reci što ho​ćeš - ona je do​bra bolni​čarka. - Za​tim je rekla pri​gu​še​nim gla​som: -
Što ti misliš?
On okre​ne gla​vu u grče​vi​toj kretnji. Ona brižne u plač i uhva​ti ga za ruku.
Luke se ne​umorno premještao s noge na nogu, hropta​vo di​sao i pu​šio ci​ga​re​tu, a
Eli​za, pu​će​ći usne, sta​ja​la je s pažlji​vo na​ću​lje​nim uhom pre​ma vra​ti​ma bo​lesnič​ke
sobe. Drža​la je ne​ko​ristan lo​nac vre​le vode.
- A? E? Što ka​že​te? - upi​ta Eli​za pri​je nego što je itko išta ka​zao. - Kako mu je? -
Oči su joj igra​le po nji​ma.
- Od​la​zi! Od​la​zi! Od​la​zi! - promrmljao je Euge​ne divljač​ki. Glas mu se po​vi​sio. -
Zar ne mo​žeš oti​ći?
Raz​bjesni​lo ga je morna​ro​vo glasno nervozno di​sa​nje, nje​go​ve nezgrapne ve​li​ke
noge. Još više ga je na​lju​tio Eli​zin ne​ko​risni lo​nac, nje​zi​no za​lud​no obli​je​ta​nje, nje​-
zi​no »A?« i »E?«
- Zar ne vi​diš da se bori s da​hom? Že​liš li ga ugu​ši​ti? To je odvratno! Odvratno!
Ču​ješ li me? - Glas mu se opet po​vi​sio.
Gu​ši​la ga je ružno​ća i ne​la​god​nost smrti; i uzmu​va​na obi​telj koja šapće pred vra​ti​-
ma, ne​ko​risno se mota po kući, uta​žu​je svo​ju užasnu glad za smrću Be​no​vim gu​še​-
njem, izlu​đi​va​la ga je na​izmje​nič​nim pro​va​la​ma gnje​va i sa​ža​lje​nja.
Čas kasni​je oni su ne​od​luč​no sišli niza ste​pe​ni​ce, i da​lje oslušku​ju​ći ima li zvu​ko​-
va u bo​lesnič​koj sobi.
- No, ve​lim vam - poče Eli​za puna nade. - Imam neki osje​ćaj, ne znam kako ćete
vi to nazva​ti - Ona nespretno pogle​da oko sebe i shva​ti da je na​pušte​na. Za​tim se
vra​ti svo​jim uzavre​lim lonci​ma i ta​va​ma.
He​len, izo​bli​če​na lica, odve​de ga u stra​nu i poče s njim go​vo​ri​ti histe​rič​nim ša​pa​-
tom, u pred​njem hod​ni​ku.

417
 - Jesi li vi​dio džemper koji ona nosi? Jesi li ga vi​dio? - Odvra​tan je! - Glas joj po​-
to​ne u tmu​ran ša​pat. - Jesi li znao da je on ne može vi​dje​ti? Ju​čer je došla u sobu, a
nje​mu se naprosto smu​či​lo. Okre​nuo je gla​vu u stra​nu i re​kao 'He​len, za ime božje,
odve​di je odavde.’ Čuo si što ti ve​lim? Jesi li čuo?
On ne može pod​ni​je​ti da mu se ona pri​bli​ži. On ne želi da mu uđe u sobu.
- Dosta! Dosta! Tako ti boga, dosta! - reče Euge​ne pa​ra​ju​ći svo​je grlo.
Dje​vojka je za čas bila izbe​zumlje​na od mržnje i histe​ri​je.
- Možda je ovo strašno reći, ali ako on umre ja ću je zamrzi​ti. Zar misliš da mogu
za​bo​ra​vi​ti kako se po​na​ša​la? Je li? - Glas joj se po​vi​sio sko​ro do vriska. - Ona je
pusti​la da joj pred oči​ma ov​dje umre. Pa, još prekju​čer, dok mu je tempe​ra​tu​ra bila
40 stupnje​va, ona je sa sta​rim dokto​rom Do​akom razgo​va​ra​la o ne​kom zemljištu.
Jesi li to znao?
- Ne spo​mi​nji to! - reče on ne​obuzda​no. - Ona će uvi​jek biti takva! Nije ona kri​va.
Zar to ne mo​žeš shva​ti​ti? O bože, kako je to užasno! Kako je to užasno!
- Jad​na mama! - reče He​len po​či​nju​ći pla​ka​ti. - Ovo ni​ka​da neće pre​bo​lje​ti.
Smrtno je upla​še​na! Jesi li joj vi​dio oči? Ona zna, na​ravno, ona zna!
Za​tim izne​na​da, be​zumno za​ne​se​na lica, reče: - Po​ne​kad po​mislim da je mrzim!
Za​ista po​mislim da je mrzim. - Ona se od​sutno čupne za krupnu bra​du. - No, ne
bismo smje​li ova​ko go​vo​ri​ti - reče. - To nije pra​vo. Razve​dri se. Svi smo umorni
i raz​dra​že​ni. Vje​ru​jem da će on još oz​dra​vi​ti.
Dan je osva​nuo siv i stu​den, s tmurnim ispa​ri​na​ma mrkli​ne i magle. Eli​za se pre​-
da​no mu​va​la ku​ćom, dirlji​vo za​uze​ta pripre​ma​njem do​ruč​ka. Jed​nom je nespretno
odju​ri​la na kat s loncem vode i sta​ja​la je​dan tren pred vra​ti​ma dok ih je Bessie Gant
otva​ra​la, zu​re​ći u onaj užasni kre​vet bi​je​lim na​pu​će​nim li​cem. Bessie Gant zapri​je​či​-
la joj je da​lje ula​že​nje i osorno zatvo​ri​la vra​ta. Eli​za se uda​lji​la uz sme​te​ne ispri​ke.
Jer, ono što je dje​vojka rekla bilo je isti​na, i Eli​za je to zna​la. Ona nije bila po​-
željna u bo​lesnič​koj sobi; umi​ru​ći sin nije že​lio da je vidi. Vi​dje​la ga je kako umorno
odvra​ća gla​vu kad je bila ušla. Iza nje​zi​na bi​je​la lica pre​bi​vao je užas, ali ona se nije
oda​va​la, nije se ža​li​la. Lu​nja​la je uoko​lo vrše​ći ne​potreb​ne stva​ri s revnom trezve​-
nošću. A Euge​ne se je​dan čas gu​šio od ozlo​je​đe​nosti zbog nje​zi​na nesnosnog opti​-
mizma, a idu​ćeg tre​na osljeplji​vao od sa​ža​lje​nja kad bi vi​dio uža​san strah i bol u nje​-
nim tu​pim crnim oči​ma. Izne​na​da bi do​ju​rio k njoj, dok je sta​ja​la kraj vru​će peći,
gra​bio je za gru​bu istro​še​nu ruku i lju​bio je uz bespo​moć​no ble​be​ta​nje.
- O mama! Mama! Sve je u redu! Sve je u redu! Sve je u redu!
A Eli​za, naglo li​še​na pretva​ra​nja, hva​ta​la se za nje​ga, ura​nja​la svo​je bi​je​lo lice u
ru​kav nje​go​va ka​pu​ta i gorko, bespo​moć​no, če​merno pla​ka​la zbog tužnog gu​bitka
ne​povratnih go​di​na - besmrtnih ča​so​va lju​ba​vi koji se ni​kad više neće pro​živje​ti, ve​-
li​kog zla za​bo​ravlja​nja i ravno​dušnosti koja se ni​kad više neće ispra​vi​ti. Bila je

418
zahvalna kao di​je​te za nje​go​vo mi​lo​va​nje, a u nje​mu se srce grči​lo kao nešto divlje i
slomlje​no, pa je bez prestanka mrmljao:
- Sve je u redu! Sve je u redu! Sve je u redu! - zna​ju​ći da nije bilo, i da ni​kad ne
može biti u redu.
- Da sam zna​la. Di​je​te moje, da sam zna​la - pla​ka​la je ona, kao što je ne​koć davno
pla​ka​la pri​je Gro​ve​ro​ve smrti.
- Pri​be​ri se! - reče on. - Izvu​ći će se on. Najgo​re je već prošlo.
- Pa, ve​lim ti - reče Eli​za i oči joj odjed​nom za​su​še - ja vje​ru​jem da jest. Ja mislim
da je no​ćas pre​bro​dio prekretni​cu. Baš sam rekla Bessie ...
Svjetlost je bi​va​la sve jača. Do​šao je dan i do​nio nadu. Sje​li su u ku​hi​nju da do​ruč​-
ku​ju, crpe​ći ohra​bre​nje iz sva​kog tru​na bo​dre​nja što bi im ga pru​ži​li doktor ili bolni​-
čarka. Co​ker je oti​šao s opti​mizmom da neće biti najgo​re. Bessie Gant je sišla na do​-
ru​čak i bila pro​fe​si​onalno ohra​bru​ju​ća.
- Ako uspi​jem nje​go​vu prokle​tu obi​telj od​stra​ni​ti iz sobe, možda još ima neke
izgle​de da oz​dra​vi.
Oni su se histe​rič​no i zahvalno smi​ja​li, za​do​voljni vri​je​đa​njem te žene.
- Kako mu je jutros? - reče Eli​za. - Primje​ću​ješ li neko po​boljša​nje?
- Tempe​ra​tu​ra mu je pala, ako na to misliš.
Oni su zna​li da je niža tempe​ra​tu​ra izjutra či​nje​ni​ca bez ve​li​kog zna​ča​ja, ali su se
njo​me okri​je​pi​li: nji​ho​vo se obo​lje​lo čuvstvo njo​me hra​ni​lo - za je​dan tren su se
uzni​je​li do vrhunca na​da​nja.
- A on ima snažno srce - rekla je Bessie Gant. - Ako ono iz​drži, i ako on nasta​vi
borbu, izvu​ći će se.
- N-n-ne bri​ni za nje​go​vu b-b-borbu - reče Luke u na​va​li hva​lospje​va. - Taj će se
m-m-mo​mak bo​ri​ti sve do posljed​njeg d-d-daha.
- Pa da - poče Eli​za - sje​ćam se kad je bio di​je​te od se​dam go​di​na - znam da sam
jed​nog dana sta​ja​la na tri​je​mu - a razlog da se sje​ćam toga bio je sta​ri gospo​din Buc​-
kner koji je upra​vo bio do​šao s nešto masla​ca i jaja koje je vaš otac ...
- O bože moj! - zaste​nje He​len i mli​ta​vo se na​ce​ri. - Sad smo go​to​vi.
- Ha-ha! - lu​đač​ki se nasmi​je Luke gurka​ju​ći Eli​zu pod re​bra.
- Sve​ga mi, momče - reče Eli​za lju​ti​to - ti se po​na​šaš kao bu​da​la. Ja bih se sra​mi​la!
- Ha-ha-ha!
He​len se smi​ju​lji​la boc​ka​ju​ći Euge​nea.
- Zar nije lud? Tu-tu-tu-tu-tu. - Za​tim, vlažnih oči​ju, pri​vu​če Euge​nea gru​bo u svoj
ve​li​ki košča​ti zagrljaj.
- Jad​ni Gene. Vi ste se uvi​jek do​bro sla​ga​li, je li tako? Ti ćeš to osje​ti​ti gore nego
itko od nas.
- Još nije p-p-po​ko​pan - klikne Luke srdač​no. - Taj mo​mak može još biti živ, kad

419
svi​ma nama kroz kosti pro​nikne tra​va.
- Gdje je gospo​đa Pert? - reče Euge​ne. - Zar nije u kući?
Njih pri​tisne na​pe​ta i gorka šutnja.
- Na​re​di​la sam joj da ode - reče Eli​za mrko, tre​nu​tak kasni​je. - Rekla sam joj toč​no
ono što jest - kurva. - Go​vo​ri​la je sa sta​rom ozbiljnom stro​gošću, ali nje​zi​no lice za​-
čas poč​ne drhta​ti i ona brižne u plač. - Da nije bilo te žene, ja vje​ru​jem da bi on da​-
nas bio zdrav i jak. Sve​ga mi!
- Mama, za ime božje! - bi​jesno prasne He​len. - Kako se usu​đu​ješ tako nešto reći?
Ona mu je bila je​di​ni pri​ja​telj: kad je obo​lio, ona ga je nje​go​va​la svim si​la​ma. Otkud
ti ta mi​sao? Otkud? - dahta​la je s gnu​ša​njem. - Da nije bilo gospo​đe Pert, on bi do
sada bio mrtav. Nitko dru​gi nije ništa uči​nio za nje​ga. Pri​mi​je​ti​la sam da si je dra​ge
vo​lje ov​dje drža​la i uzi​ma​la joj no​vac dok on nije obo​lio. Ne, ne! - izja​vi ona nagla​-
še​no. - Meni se osob​no ona svi​đa. I ja neću s njom sada pre​ki​nu​ti.
- To je p-p-pra​va sra​mo​ta! - reče Luke odan svo​joj bo​gi​nji.
- Da nije bilo gospo​đe Pert i tebe, Ben bi bio po​kojni. Ni​ko​me ov​dje nije bilo sta​-
lo. Ako umre, b-b-bit će to zato što mu nije p-p-pru​že​na od​go​va​ra​ju​ća nje​ga, kad mu
je mogla ko​risti​ti. Tu se uvi​jek p-p-pre​vi​še misli​lo kako da se ušte​di vražji do​lar, a
pre​ma​lo o krvi i m-m-mesu!
- Do​bro, ne spo​mi​nji​mo to! - reče He​len umorno. - Jed​no je si​gurno: ja sam uči​ni​la
sve što sam mogla. Već dva dana ni​sam legla u kre​vet. Što god se de​si​lo, ja sebi neću
ništa moći pred​ba​ci​ti.
- Glas joj je bio pun za​dub​lje​nog ružnog za​do​voljstva.
- Znam da ne​ćeš! To znam! - Mornar se u svom ushi​tu okre​ne Euge​neu, uzma​hu​-
ju​ći. - Ta se d-d-dje​vojka ubi​la od posla. Da nije bilo nje - Oči su mu se ovla​ži​le;
okre​nuo je gla​vu i oseknuo se.
- Oh, za ime Kristo​vo! - vikne Euge​ne sko​čivši iza sto​la. - Presta​ni​te, presta​ni​te!
Pusti​mo to za kasni​je.
Na taj su se na​čin odu​ži​li ju​tarnji sati, dok su se oni is​crplji​va​li po​ku​ša​va​ju​ći da
po​bjegnu iz tra​gič​ne mre​že izja​lovlje​nja i gu​bitka u koju su bili uhva​će​ni. Nji​ho​ve su
se duše uzdi​za​le do kratkih tre​nu​ta​ka be​zumne ra​dosti i ushi​će​nja i ura​nja​le u
crne po​no​re oča​ja i histe​ri​je. Je​di​no je Eli​za stalno izgle​da​la kao da se nada. Tre​su​ći
se od pre​na​pe​tih ži​va​ca, mornar i Euge​ne su ho​da​li po hod​ni​ku u pri​zemlju, nepre​-
kid​no pu​ši​li ci​ga​re​te, ro​gu​ši​li se kad bi se susre​li, po​druglji​vo pristojni kad bi im se
do​takla ti​je​la. Gant je dri​je​mao u sa​lo​nu ili u svo​joj sobi, bu​dio se i spa​vao na ma​ho​-
ve, svad​lji​vo ste​njao, odi​je​ljen, ne​odre​đe​no svjestan samo zna​če​nja do​ga​đa​ja, i uvri​-
je​đen zbog izne​nad​ne ravno​dušnosti pre​ma nje​mu. He​len je trajno ula​zi​la u bo​lesnič​-
ku sobu i izla​zi​la, vla​da​la mla​di​ćem na samrti svo​jom ži​votnom sna​gom, uli​je​va​ju​ći
mu tre​nutke nade i vje​re. Ali kad je izla​zi​la, nje​zi​na je srča​na ve​dri​na ustu​pa​la

420
mjesto žesto​koj po​mutnji histe​ri​je; pla​ka​la je, smi​ja​la se, gu​bi​la se u misli​ma, vo​lje​la
i mrzi​la na​izmje​nič​no.
Eli​za je samo je​danput ušla u sobu. Ba​nu​la je s gri​ja​li​com, stid​lji​vo, nespretno,
kao di​je​te, gu​ta​ju​ći Be​no​vo lice svo​jim mutnim crnim oči​ma. Ali kad su mu se kroz
šumni trud nje​go​va daha sjajne oči za​usta​vi​le na njoj, pandže nje​go​vih bi​je​lih prsti​-
ju još jače su stegle plahte, a on je jako za​dahtao kao da se uža​sa​va;
- Izla​zi! Na​po​lje! Tebe ne že​lim.
Eli​za je na​pusti​la sobu. Malo se saple​ta​la dok je ho​da​la, kao da su joj noge bile
uko​če​ne i mrtve. Nje​zi​no bi​je​lo lice popri​mi​lo je pe​pe​ljastu boju, a mutne oči posta​le
sjajne i ne​po​mič​ne. Kad su se za njom zatvo​ri​la vra​ta, ona se naslo​ni​la na zid i jed​-
nom ru​kom pokri​la lice. Tre​nu​tak kasni​je po​no​vo je sišla k svo​jim lonci​ma.
Ne​obuzda​no, lju​ti​to, ustrepta​lih udo​va, zahti​je​va​li su mirne i čvrste živce jed​no od
dru​go​ga; upi​nja​li su se da se drže po​da​lje od bo​lesnič​ke sobe - ali, kao da ih je
privla​čio neki strašni magnet, stalno su se izno​va na​la​zi​li pred vra​ti​ma, slu​ša​ju​ći na
prsti​ma i za​drža​na daha, s ne​uta​ži​vom žeđi za uža​som, hra​pa​vi zvuk nje​go​va dahta​-
nja, dok se rvao da pri​si​li zrak da uđe u nje​go​va za​gu​še​na i sli​jeplje​na plu​ća. I
čeznutlji​vo, lju​bo​morno, tra​ži​li su da uđu u sobu če​ka​ju​ći svoj red da nose vodu, ruč​-
ni​ke, i osta​lo.
Gospo​đa Pert je iz svog uto​čišta u svra​tištu pre​ko puta sva​kih pola sata zva​la He​-
len na te​le​fon, i dje​vojka je s njom razgo​va​ra​la dok je Eli​za izla​zi​la iz ku​hi​nje u hod​-
nik i sta​ja​la, prekri​že​nih ruku, na​pu​će​nih usa​na, s oči​ma koje su si​je​va​le mržnjom.
Dok su razgo​va​ra​le dje​vojka je pla​ka​la i smi​ja​la se.
- No... sve je u redu, De​beljka... Ti znaš što ja o tom mislim... Uvi​jek sam go​vo​ri​la
da si mu je​di​no ti bila iskre​ni pri​ja​telj na ovom svi​je​tu ... i ne​moj misli​ti da smo svi
mi ne​zahvalni za sve ono što si uči​ni​la ...
Za vri​je​me stanki Euge​ne je mo​gao čuti glas dru​ge žene kroz žicu, kako jeca.
A Eli​za je rekla zlo​kob​no: - Ako po​no​vo zove, pusti mene da s njom go​vo​rim. Ja
ću joj po​ka​za​ti!
- Za​bo​ga, mama! - krikne He​len srdi​to. - Ti si već dosta uči​ni​la. Otje​ra​la si je iz
kuće kad je mogla više uči​ni​ti za nje​ga nego ci​je​la nje​go​va obi​telj za​jed​no. - Nje​zi​ne
su se krupne na​pe​te crte grče​vi​to trza​le. - Pa to je smi​ješno!
U Euge​neu, dok je ne​umorno ko​ra​čao gore-do​lje po hod​ni​ku ili se šu​ljao ku​ćom
tra​že​ći neki ulaz koji ni​ka​da nije na​šao, vrpo​lji​lo se nešto sjajno i oja​đe​no kao pti​ca u
stu​pi​ci. To nešto sjajno, nje​go​va srž, nje​gov stra​nac, stalno je odvra​ćao gla​vu, ne​mo​-
ćan da pogle​da užas, dok se na​po​kon nije ne​po​mič​no zagle​dao, kao da je pod ne​kom
groznom hipno​zom, u oči smrti i mra​ka. I nje​go​va duša su​novra​ti se do​lje, uta​pa​ju​ći
se u tom po​no​ru: osje​ćao je da ni​kad više neće moći umaknu​ti od te popla​ve boli i
ružno​će koja guši, od užasnog pomra​če​nja i sa​ža​lje​nja nad svi​me tim. I dok je ho​dao,

421
izvi​jao je i sam vra​tom, i le​pe​tao ru​kom po zra​ku kao kri​lom, kao da je pri​mio uda​-
rac u bu​bre​ge. Osje​ćao je da bi mo​gao biti čist i slo​bo​dan, ako bi samo mo​-
gao umaknu​ti u jed​nu ognje​nu strast - žesto​ku i vre​lu i blista​vu - lju​ba​vi, mržnje,
uža​sa ili odvratnosti. Ali on je bio uhva​ćen, gu​šio se u mre​ži uza​lud​nosti - nije bilo
tre​nutka mržnje koji nije bio pro​žet de​se​ti​nom mla​zo​va sa​ža​lje​nja: ne​moć​no, on je
htio da ih zgra​bi, da ih tuče, da ih tre​se, kao što bi netko uči​nio s nesnosnim de​-
rištem, a u isto vri​je​me da ih mi​lu​je, da ih voli, da ih tje​ši.
Dok je razmišljao o samrtni​ku na katu, prlja​va ružno​ća toga - dok su cmiz​dra​vo
sta​ja​li sa stra​ne a on se gu​šio - da​vi​la ga je gnje​vom i uža​som. Vra​ti​la mu se sta​ra
mora iz dje​tinjstva: sje​tio se svo​je mržnje pre​ma ku​pa​oni​ci sa za​ho​dom, svo​je prlja​-
ve ne​la​god​nosti dok je sje​dio na školjci i zu​rio u kadu punu ne​čistog rub​lja koje je
hlad​na siva sa​pu​nasta voda mu​sa​vo na​pu​ha​va​la i stva​ra​la ba​lo​ne. O tome je
razmišljao dok je Ben le​žao na samrti.
Nade su im jako oživje​le pri​je pod​ne, kad je do njih doprla vi​jest da je bo​lesni​ko​va
tempe​ra​tu​ra bila niža, bilo jače, rad plu​ća malo lakši. Ali u je​dan sat, na​kon na​pa​da
kašlja, po​čeo je bunca​ti, tempe​ra​tu​ra mu se po​ve​ća​la, sve teže mu je bilo hva​ta​ti dah.
Euge​ne i Luke odju​ri​li su u Wo​odo​vu lje​karnu ko​li​ma Hugha Barto​na po bocu ki​si​-
ka. Kad su se vra​ti​li, Ben uma​lo već nije bio umro od gu​še​nja.
Brzo su do​ni​je​li bocu u sobu i smjesti​li je kraj nje​go​ve gla​ve. Bessie Gant je zgra​-
bi​la li​je​vak i po​če​la ga stavlja​ti na Be​no​va usta, na​re​đu​ju​ći mu da udi​še. On se bra​-
nio kao ti​gar: bolni​čarka stro​go na​re​di Euge​neu da mu pri​drži ruke.
Euge​ne stisne vre​la Be​no​va za​pešća: srce mu se ska​me​ni​lo. Ben se divlje po​di​že s
jastu​ka, oti​ma​ju​ći se kao di​je​te da oslo​bo​di ruke, užasno dašću​ći, oči​ju po​mahni​ta​lih
od stra​ha:
- Ne! Ne! Gene! Gene! Ne! Ne!
Euge​ne ma​laksa, ispusti ga i okre​ne se, bi​je​la lica, od optu​žu​ju​ćeg stra​ha sjajnih
umi​ru​ćih oči​ju. Dru​gi su ga pri​drža​li: tre​nutno mu je bilo lakše. Za​tim je po​no​vo po​-
čeo bunca​ti.
U če​ti​ri sata po​pod​ne bilo je oči​to da se bli​ži smrt. Ben je pro​la​zio kroz kratke tre​-
nutke svjesnosti, nesvjesnosti i bunca​nja - ali je najve​ći dio vre​me​na buncao. Lakše
je di​sao, mumljao je od​lomke omi​lje​nih pje​sa​ma, sta​rih i za​bo​ravlje​nih, sada prizva​-
nih iz izgub​lje​nih i tajnih hra​mo​va nje​go​va dje​tinjstva; ali se stalno vra​ćao, ti​him
pje​vušnim gla​som, na po​pu​larnu pjesmu ratnog doba - priprostu, bo​le​ći​vu, ali sada
tra​gič​no dirlji​vu: »Mo​litva čeda u su​ton«,

»... kad gasnu svjetla.
Go​di​ne duge«

422
 He​len uđe u sve mrač​ni​ju sobu.

»Pune su tuge.«

Iz nje​go​vih je oči​ju nesta​lo stra​ha: kroz teško dahta​nje on se u nju ozbiljno zagle​-
da, namršten, s onim sta​rim sme​te​nim dje​ti​njim zu​re​njem. Za​tim, u času leprša​ve
svjesnosti, on je pre​pozna. Divno joj se nasmi​je​ši onim tankim hitrim titra​jem usta.
- Zdra​vo, He​len! To je He​len! - krikne on čeznutlji​vo.
Ona iza​đe iz sobe iskrivlje​na i zgrče​na lica, za​drža​va​ju​ći je​ca​je koji su je tresli dok
nije sišla do pola ste​pe​ni​ca.
Kad se spustio mrak na sivi vlažni dan, obi​telj se oku​pi​la u sa​lo​nu, na posljed​nji
strašni zbor pri​je smrti, ni​je​ma, u išče​ki​va​nju. Gant se mrgod​no lju​ljao, plju​vao u
vatru i s vre​me​na na vri​je​me ste​njao ti​him cvi​le​žom. Jed​no po jed​no, u razma​ci​ma,
na​pušta​li su prosto​ri​ju, meko se pe​nja​li uza stu​be i osluški​va​li pred vra​ti​ma bo​lesnič​-
ke sobe. I čuli su Bena kako je po​put dje​te​ta pje​vao svo​ju pjesmu i nepresta​no pje​vu​-
še​ći po​navljao,

»Tu u su​to​nu je mati
Što voli zna​ti...«

Eli​za je ne​pokretno sje​di​la, prekri​že​nih ruku, ispod vatre u sa​lo​nu. Nje​zi​no
mrtvač​ki bi​je​lo lice ima​lo je ne​obi​čan iskle​san izgled; ne​sa​vitlji​va čvrsti​na lu​di​la.
- No - rekla je na​po​kon, po​la​ko - ni​kad se ne zna. Možda je sada kri​za. Možda -
lice se po​no​vo stvrd​nu​to u gra​nit. Više ništa nije rekla.
Co​ker uđe i smjesta ode u bo​lesnič​ku sobu ne pro​go​vo​rivši. Malo pri​je de​vet sati
Bessie Gant siđe u pri​zemlje.
- U redu - rekla je tiho. - Sad je najbo​lje da svi do​đe​te gore. Do​šao je ko​nac.
Eli​za usta​ne i iza​đe iz sobe bešćutna lica. He​len pođe za njom: drhta​la je od histe​-
ri​je i po​če​la krši​ti svo​je ve​li​ke ruke.
- Pri​be​ri se, He​len - upo​zo​ri je Bessie Gant. - Sad nije vri​je​me da pustiš na vo​lju
osje​ća​ji​ma.
Eli​za se popne čvrsta ko​ra​ka, ne stva​ra​ju​ći buke. Ali kad se pri​bli​ži​la sobi, zasta​la
je, kao da slu​ša zvu​ko​ve iznutra. Sla​bašno, u ti​ši​ni, čuli su Be​no​vu pjesmu. I naglo,
od​ba​civši sva pretva​ra​nja, Eli​za se za​nji​še i pad​ne o zid, za​rivši lice u ruke, sa
strašnim otrgnu​tim kri​kom:
- O bože! Da sam zna​la! Da sam zna​la!
Tada, pla​ču​ći s gorkom ne​suz​drža​nošću, sa zgrče​nom i ružnom ža​losti, majka i kći
se zagrle. Čas kasni​je one se pri​be​ru i tiho uđu u sobu.
Euge​ne i Luke po​dignu Ganta na noge i po​dupru ga uza ste​pe​ni​ce. On se obje​si o

423
njih, ste​nju​ći kroz duge drhtu​ra​ve izdi​sa​je.
- Mi-lo-srd-ni bože! Da ovo mo​ram pod​no​si​ti pod svo​je sta​re dane. Da ovo mo​ram
...
- Tata! Za ime božje! - Euge​ne vikne oštro. - Sa​be​ri se! - Ben umi​re - a ne mi! Po​-
ku​šajmo se ba​rem jed​nom pristojno po​ni​je​ti pre​ma nje​mu.
To je poslu​ži​lo da umi​ri Ganta na tre​nu​tak. Ali kad je ušao u sobu i vi​dio Bena
kako leži u po​lusvjesnoj obamrlosti koja pretho​di smrti, savla​da ga strah od vlasti​te
smrti, pa opet poč​ne ste​nja​ti. Oni ga posjed​nu u sto​li​cu uz pod​nožje kre​ve​ta, a on sta​-
ne da se lju​lja napri​jed-natrag, pla​ču​ći:
- O Isu​se! Ovo ne mogu pod​ni​je​ti! Zašto me time opte​re​ću​je​te? Ja sam star i bo​-
lestan, i ne znam odakle ćemo priskrbi​ti no​vac. Kako ćemo uopće pod​ni​je​ti ovu
strašnu i okru​utnu zimu? Sta​jat će nas ti​su​ću do​la​ra dok završi​mo s uko​pom, a ja ne
znam odakle ćemo priskrbi​ti no​vac. - Pla​kao je usi​lje​no i šmrca​vo je​cao.
- Pst! Pst! - krikne He​len jurnuvši na nj. U bi​jesnoj srdž​bi ona ga zgra​bi i pro​drma.
- Prokle​ti starče, mogla bih te ubi​ti! Kako se usu​đu​ješ tako go​vo​ri​ti dok ti umi​re sin?
Ja sam stra​ti​la šest go​di​na svo​ga ži​vo​ta nje​gu​ju​ći tebe, a ti ćeš posljed​nji oti​ći s ovog
svi​je​ta! - U svo​joj rasplamsa​loj srdž​bi ona se okre​ne optu​žu​ju​ći Eli​zu:
- To si ti uči​ni​la od nje​ga. Ti si kri​va za sve. Da nisi stiska​la sva​ki cent, on ni​kad
ne bi bio ova​kav. Da, i Ben bi još bio tu! - Ča​sak se bo​ri​la s da​hom. Eli​za nije od​go​-
vo​ri​la. Nije je ni čula.
- Posli​je ovo​ga, sve​ga mi je dosta! Oče​ki​va​la sam da ćeš ti umri​je​ti - a sada Ben
mora u grob. - Nje​zin glas do​segne raz​dra​že​ni vri​sak. Ona po​no​vo pro​drma Ganta. -
Ni​kad više! Ču​ješ li ti to, se​bič​ni starče? Sve si imao - Ben nije imao ništa. A sada on
mora u grob. Mrzim te!
- He​len! He​len! - reče Bessie Gant tiho. - Sje​ti se gdje si.
- Da, to nama mno​go zna​či - promrmlja Euge​ne gorko.
Tada, iznad ružne buke nji​ho​va glo​že​nja, iznad škri​pa​nja i re​ža​nja nji​ho​vih ži​va​ca,
oni za​ču​ju pri​gu​še​ni mrmor Be​no​va izdi​šu​ćeg daha. Svjetlo je opet bilo zasje​nje​no:
on je le​žao kao svo​ja vlasti​ta sje​na u svoj svo​joj strasnoj si​voj sa​motnoj lje​po​ti. A
kad su pogle​da​li i vi​dje​li da su mu sjajne oči već po​tamnje​le smrću, i vi​dje​li sla​bo
po​drhta​va​nje nje​go​vih jad​nih mrša​vih prsi​ju, ona ne​obič​na ču​desnost, - ono mrač​no
bo​ga​to čudo nje​go​va ži​vo​ta obli ih svo​jom go​le​mom ljupkošću. Posta​li su tihi i
mirni, za​ro​ni​li su pod smrska​ne olu​pi​ne svo​jih ži​vo​ta, zbli​ži​li su se u uzvi​še​nom sje​-
di​nje​nju lju​ba​vi i odvažnosti, onkraj uža​sa i po​metnje, onkraj smrti.
A Euge​ne​ove oči osli​je​pi​še od lju​ba​vi i ču​đe​nja: u nje​go​vu je srcu je​ča​la go​le​ma
glazba orgu​lja, on ih je na tre​nu​tak prisvo​jio, bio je dio nji​ho​ve lje​po​te, nje​gov se ži​-
vot ve​li​čanstve​no uznio iz bla​ta i boli i ružno​će. Po​mislio je:
- Ono nije bilo sve! Ono za​ista nije bilo sve!

424
 He​len se tiho okre​nu​la Co​ke​ru koji je sta​jao u sje​ni kraj pro​zo​ra griska​ju​ći svo​ju
dugu ne​za​pa​lje​nu ci​ga​ru.
- Zar ništa više ne mo​že​te uči​ni​ti? Jeste li sve po​ku​ša​li? Mislim - baš sve?
Glas joj je bio mo​le​ćiv i pri​gu​šen. Co​ker se po​la​ko okre​ne k njoj uzevši ci​ga​ru
među ve​li​ke po​žutje​le prste. Za​tim joj bla​go, s umornim žu​tim osmi​je​hom, od​go​vo​ri:
- Sve. Ni sve kra​ljevsko bla​go, ni svi li​ječ​ni​ci i bolni​čarke na svi​je​tu ne mogu mu
više po​mo​ći.
- Ko​li​ko dugo to već zna​te? - reče ona.
- Već dva dana - od​go​vo​ri on. - Od sa​mog po​četka. - Ušu​tio je na tre​nu​tak. - Već
de​set go​di​na! - nasta​vi sve snažni​je. - Otka​ko sam ga prvi put vi​dio, u tri sata ujutro,
kod 'Masne žli​ce’ s uštipkom u jed​noj ruci i ci​ga​re​tom u dru​goj. Dra​ga, dra​ga dje​-
vojko - reče on bla​go kad je ona po​ku​ša​la nešto reći - ne mo​že​mo vra​ti​ti dane koji su
prošli. Ne mo​že​mo vra​ti​ti ži​vot u ono doba kad su nam plu​ća bila zdra​va, krv vre​la,
ti​je​la mla​da. Mi smo bli​je​sak vatre - mo​zak, srce, duh. I još smo nevri​jed​na
šaka vapnenca i že​lje​za - koju ne mo​že​mo po​no​vo za​do​bi​ti.
Uzeo je svoj masni crni kla​pav še​šir i ne​marno ga na​bio na gla​vu. Onda je potra​žio
ši​bi​ce i za​pa​lio ižva​ka​nu ci​ga​ru.
- Je li sve uči​nje​no? - reče ona po​no​vo. - Že​lim da znam! Je li išta pre​osta​lo što
vri​je​di po​ku​ša​ti?
On umorno od​mahne ru​ka​ma.
- Dra​ga dje​vojko! - reče. - On se uta​pa! Uta​pa!
Ona se sle​di užasnu​ta nje​go​vom obja​vom.
Co​ker pogle​da na čas sivu iskrivlje​nu sje​nu na kre​ve​tu. Za​tim tiho, tužno, s
nježnošću i umornim ču​đe​njem reče: - Sta​ri Ben. Kad ćemo po​no​vo vi​dje​ti ne​ko​ga
na​lik nje​mu?
Za​tim tiho iza​đe, čvrsto ukli​ještivši usti​ma du​gač​ku ci​ga​ru.
Tre​nu​tak kasni​je, gru​bo pre​ki​da​ju​ći nji​ho​vu šutnju, Bessie Gant s ružnom i sve​ča​-
nom poslovnošću reče: - Pa, bit će to pra​vo olakša​nje kad sve ovo završi. Ra​di​je bih
da me zovu četrde​set puta kod stra​na​ca, nego je​danput kad se radi o ne​kom od
ovih prokle​tih ro​đa​ka. Umi​rem od nespa​va​nja.
He​len se tiho okre​ne k njoj.
- Na​pusti sobu! - reče. - Ovo je sada naša stvar. Ima​mo pra​vo da nas dru​gi osta​ve
na miru.
Izne​na​đe​na, Bessie Gant je u nju zu​ri​la je​dan tren s lju​ti​tim, uvri​je​đe​nim li​cem.
Za​tim je na​pusti​la sobu.
Sada je je​di​ni zvuk u sobi bilo pri​gu​še​no hri​pa​vo krklja​nje Be​no​va daha. Više nije
dahtao; više nije da​vao zna​ko​ve svi​jesti ili borbe. Oči su mu bile go​to​vo skloplje​ne;
nji​ho​vo sivo blista​nje bilo je mutno, zastrto od​sja​jem ne​osjetlji​vosti i smrti. Le​žao je

425
mirno na​uznak, posve ispru​žen, bez zna​ko​va patnje i s čud​no za​ba​če​nim oštrim
mrša​vim li​cem uzgor. Usta su mu bila čvrsto stisnu​ta. Već je, osim sla​bog mrmo​ra
nje​go​va daha, izgle​da​lo da je mrtav - izgle​da​lo je da je iz​dvo​jen, da nije dio ružnog
ustro​ja onog zvu​ka što je do njih do​pi​rao da ih pod​sje​ti na strašnu ke​mi​ju ti​je​la, da se
na​ru​ga ob​ma​ni i vje​ro​va​nju u čud​no​va​tu se​obu i nastavlja​nje ži​vo​ta.
On je bio mrtav, osim toga la​ga​nog za​ustavlja​nja istro​še​nog stro​ja, osim tog
groznog mra​mo​ra u nje​mu gdje on više nije imao udje​la. Bio je mrtav.
Ali je u nji​ho​voj ogromnoj šutnji rasla ču​desnost. Sje​ti​li su se čud​no​va​te ne​-
uhvatlji​ve usamlje​nosti nje​go​va ži​vo​ta, po​mišlja​li su na ti​su​će za​bo​ravlje​nih kretnji i
tre​nu​ta​ka - a u nji​ma je uvi​jek bilo nešto što se sada či​ni​lo ne​ze​maljsko i čud​no​va​to:
on je kroz nji​ho​ve ži​vo​te pro​la​zio kao sje​na - gle​da​li su sada nje​go​vu sivu na​pušte​nu
ljusku s gro​zom je​zi​vog pre​pozna​va​nja, kao netko tko se sje​ća za​bo​ravlje​ne a ča​rob​-
ne ri​je​či, ili kao što lju​di gle​da​ju neki leš i po prvi put vide pre​mi​nu​lo​ga boga.
Luke, koji je sta​jao u pod​nožju kre​ve​ta, nervozno se okre​ne Euge​neu, mu​ca​ju​ći u
nestvarnom ša​pa​tu ču​đe​nja i nevje​ro​va​nja:
- M-m-misli​in da je Ben umro.
Gant je postao vrlo tih: sje​dio je u mra​ku pod​no nogu kre​ve​ta, nagnut napri​jed na
svom šta​pu, po​bje​gavši iz snatre​nja o svo​joj sve bli​žoj smrti u pustu zemlju prošlosti,
gdje je tužno i bolno krčio sta​zu kroz izgub​lje​ne go​di​ne koja je vo​di​la do ro​đe​nja
ovog nje​go​vog čud​nog sina.
He​len je sje​di​la na​suprot kre​ve​tu, u mra​ku pokraj pro​zo​ra. Nje​ne oči nisu le​ža​le na
Benu nego na majči​nu licu. Po ne​izre​če​nom do​go​vo​ru svi su se po​vukli u sje​nu i
pusti​li Eli​zu da po​no​vo uzme ti​je​lo ko​je​mu je ne​kad dala ži​vot.
A Eli​za, sad kad je se više nije mo​gao odre​ći, sad kad se nje​go​ve žesto​ke sjajne oči
više nisu mogle od nje odvra​ti​ti u boli i gnu​ša​nju, sje​di​la je pokraj nje​ga, bli​zu gla​ve,
ste​žu​ći nje​go​vu ruku svo​jim gru​bim istro​še​nim dla​no​vi​ma.
Či​ni​lo se kao da nije svjesna ži​vo​ta oko sebe. Či​ni​lo se kao da je pod ja​kom hipno​-
zom: sje​di​la je vrlo uko​če​na i uspravna na sto​li​ci, bi​je​lo joj je lice bilo ska​me​nje​no,
mutne crne oči pri​ko​va​ne za ono sivo hlad​no lice.
Sje​di​li su i če​ka​li. Došla je po​noć. Ku​ku​riknuo je pi​je​tao. Euge​ne je tiho pri​šao
pro​zo​ru i stao gle​da​ju​ći na​po​lje. Ve​li​ka zvi​jer noći meko se šu​lja​la oko kuće. Zi​do​vi i
pro​zo​ri izgle​da​li su kao da se uvi​ja​ju pod nastrlji​vim pri​tiskom mra​ka. Pri​gu​še​ni šum
u onom trošnom ti​je​lu kao da je go​to​vo prestao. Čuo se ri​jetko, sko​ro ne​čujno, sa sla​-
bašnim leprša​vim di​sa​njem.
He​len dade znak Gantu i Lu​keu. Oni usta​nu i tiho iza​đu. Ona zasta​ne na vra​ti​ma i
do​mahne Euge​neu. I on joj pri​đe.
- Ti osta​ni ov​dje s njom - reče ona. - Ti si najmla​đi. Kad bude svrše​no, dođi da
nam re​češ.

426
 On kimne i zatvo​ri za njom vra​ta. Kad su oni otišli, pri​če​kao je oslušku​ju​ći je​dan
tren. Za​tim pri​đe tamo gdje je sje​di​la Eli​za. Nagne se iznad nje.
- Mama! - pro​šapće. - Mama!
Ona nije po​ka​za​la ni​kakva zna​ka da ga je čula. Nje​zi​no se lice nije maklo; nije
odvra​ti​la oči​ju koje su ne​po​mič​no zu​ri​le.
- Mama! - reče on glasni​je. - Mama!
Do​ta​če je. Ona ne od​go​vo​ri.
- Mama! Mama!
Sje​di​la je uko​če​no i kru​to kao malo di​je​te.
Nje​ga obu​ze na​bu​ja​lo sa​ža​lje​nje. Nježno i očajno po​ku​šao je odvo​ji​ti nje​ne prste
od Be​no​ve ruke. Nje​zin se hra​pa​vi sti​sak oko hlad​ne ruke po​ja​ča. Za​tim, po​la​ko,
ska​me​nje​no, s desna na li​je​vo, ni​je​mo, ona zakli​ma gla​vom.
On ustukne, po​ra​žen, upla​kan, pred tom ne​umo​lji​vom kretnjom. Izne​na​da, s uža​-
som, on vi​dje da ona pro​matra svo​ju vlasti​tu smrt, da je taj ne​po​pustlji​vi sti​sak nje​zi​-
ne ruke na Be​no​voj ruci bio čin sje​di​nje​nja s nje​nim vlasti​tim ti​je​lom, da za nju
nije umi​rao Ben, nego je umi​rao dio nje, nje​nog ži​vo​ta, nje​ne krvi, nje​nog ti​je​la. Dio
nje, onaj mla​đi, onaj ljepši, onaj bo​lji dio, za​čet u nje​nom ti​je​lu, no​šen i hra​njen i ro​-
đen s to​li​ko muke pri​je dva​de​set šest go​di​na, i odonda za​bo​ravljen, sad je umi​rao.
Euge​ne ote​tu​ra na dru​gu stra​nu kre​ve​ta i pad​ne na ko​lje​na. Poč​ne mo​li​ti. On nije
vje​ro​vao u Boga, ni u raj ni u pa​kao, ali se bo​jao da su oni možda isti​ni​ti. Nije vje​ro​-
vao u anđe​le meka lica i sjajnih kri​la, ali je vje​ro​vao u mrač​ne du​ho​ve koji leb​de
iznad gla​va usamlje​nih lju​di. Nije vje​ro​vao u đavle ili anđe​le, ali je vje​ro​vao u Be​no​-
va sjajnog de​mo​na s ko​jim ga je vi​dio da razgo​va​ra to​li​ko puta.
Euge​ne nije vje​ro​vao u te stva​ri, ali se pla​šio da su one možda isti​ni​te. Bo​jao se da
će se Ben opet izgu​bi​ti. Osje​ćao je da nitko osim nje​ga nije sada mo​gao mo​li​ti za
Bena: ono mrač​no je​dinstvo nji​ho​vih duša da​va​lo je samo nje​go​voj mo​litvi va​lja​nost.
Sve ono što je bio pro​či​tao u knji​ga​ma, sva ona spo​kojna mu​drost koju je ona​ko rje​-
či​to zastu​pao na pre​da​va​nji​ma fi​lo​zo​fi​je, i ve​li​ka ime​na Pla​to​na i Plo​ti​na, Spi​no​ze i
Imma​nu​ela Kanta, He-gela i Descarte​sa, sada su ga na​pusti​la, pred si​lo​vi​tom na​va​-
lom nje​go​va divljeg keltskog praznovjerja. Osje​ćao je da se mora mahni​to mo​li​ti
dokle god bude i najma​njeg titra​ja daha u ti​je​lu nje​go​va bra​ta.
Tako je be​zumno pje​vu​še​ćim po​navlja​njem po​čeo mrmlja​ti bez prestanka: - Tko
jesi da jesi Ti, budi no​ćas do​bar Benu. Po​ka​ži mu put... Tko jesi da jesi Ti, budi no​-
ćas do​bar Benu. Po​ka​ži mu put... - Izgu​bio je ra​čun mi​nu​ta, sati: čuo je samo sla​-
bašni mrmor umi​ru​ćeg daha i svo​ju divlju isto​dob​nu mo​litvu.
Svjetlost je iz​bli​je​dje​la iz nje​go​va mozga, i svi​jest. Svla​dao ga je umor i jaka
živča​na is​crplje​nost. Ispru​žio se na podu, s ru​ka​ma na kre​ve​tu umjesto jastu​ka, i
pospa​no mrmljao. Eli​za je ne​po​mič​no sje​di​la s dru​ge stra​ne i drža​la Be​no​vu ruku.

427
Mumlja​ju​ći, Euge​ne je uto​nuo u ne​mi​ran san.
Izne​na​da se pro​bu​dio, svjestan da je bio zaspao, s oštrim ubo​dom uža​sa. Bo​jao se
da je do​sad malo leprša​nje daha potpu​no presta​lo, da je dje​lo​va​nje nje​go​ve mo​litve
izgub​lje​no. Ti​je​lo na kre​ve​tu bilo je go​to​vo uko​če​no: nije se čuo ni​ka​kav zvuk.
Za​tim se čulo ne​jed​na​ko, ispre​ki​da​no sla​bašno mrmlja​nje daha. Znao je da je to
kraj. Brzo je ustao i otrčao do vra​ta. Na dru​goj stra​ni hod​ni​ka, u hlad​noj spa​va​ćoj
sobi, na dva ši​ro​ka kre​ve​ta, le​ža​li su is​crplje​ni Gant, Luke i He​len.
- Do​đi​te - vikne Euge​ne. - Sada izdi​še.
Oni brzo dođu u sobu. Eli​za je ne​po​mič​no sje​di​la, nesvjesna nji​ho​ve na​zoč​nosti.
Dok su ula​zi​li u sobu, čuli su, kao slab izdi​šu​ći uzdah, posljed​nje mi​ca​nje daha.
Mrmor u onom trošnom ti​je​lu, koji kao da je sa​ti​ma pre​da​vao smrti sve od ži​vo​ta
što je vri​jed​no ču​va​nja, sad je prestao. Izgle​da​lo je kao da se ti​je​lo sve više koči pred
nji​ma. Čas kasni​je, po​la​ko, Eli​za je od​makla svo​je ruke. Ali izne​na​da, ču​desno, kao
da je na nj sišlo uskrsnu​će i novo ro​đe​nje, Ben uvu​če zrak du​gim i ja​kim udi​sa​jem;
nje​go​ve se sive oči otvo​re. Ispu​njen strašnim vi​đe​njem posve​mašnjeg ži​vo​ta u tom
jed​nom je​di​nom tre​nu, či​ni​lo se kao da se bestje​lesno, bez oslonca, izdi​že s jastu​ka -
neki pla​men, neka svjetlost, neko bla​ženstvo - na​po​kon zdru​žen u smrti sa svo​jim
mrač​nim du​hom koji je leb​dio nad sva​kim ko​ra​kom nje​go​ve usamlje​nič​ke pusto​lo​vi​-
ne na zemlji; i, ba​civši oštri mač svog pogle​da s potpu​nom i ko​nač​nom spozna​jom
na sobu na​pu​če​nu si​vom sa​blasnom po​vorkom ništavnih lju​ba​vi i tro​mih savjesti i na
sve one nestalne maske pusto​ši i po​metnje što su sada gasnu​le iz sjajnih pro​zo​ra nje​-
go​vih oči​ju, on u hipu pri​je​đe, pre​zi​ran i ne​ustra​šen, kao što je i ži​vio, među sje​ne
smrti.
Mo​že​mo vje​ro​va​ti u ništa​vi​lo ži​vo​ta, mo​že​mo vje​ro​va​ti u ništa​vi​lo smrti i ži​vo​ta
posli​je smrti - ali tko može vje​ro​va​ti u ništa​vi​lo Bena? Po​put Apo​lo​na koji je
ispaštao po​ko​ru vrhovnom bogu u tužnoj kući kra​lja Ad​me​ta, on je do​šao, bog s po​-
lomlje​nim no​ga​ma, u sivu ko​li​bu ovo​ga svi​je​ta. I tu je ži​vio kao stra​nac, po​ku​ša​va​ju​-
ći da se sje​ti ve​li​kog za​bo​ravlje​nog je​zi​ka, izgub​lje​nih lica, ka​me​na, lista, vra​ta.
O Arte​mi​do​re, zbo​gom!

428
 36.


U toj go​le​moj ti​ši​ni, gdje su se sre​le bol i tmi​na, bu​di​le su se pti​ce. Bio je listo​pad.
Bila su sko​ro če​ti​ri sata izjutra. Eli​za je ispra​vi​la Be​no​ve udo​ve i prekri​ži​la mu ruke
pre​ko ti​je​la. Izravna​la je zgužva​ne kre​vetne pokri​va​če i ispljeska​la jastu​ke, na​či​nivši
glatko udub​lje​nje da u nje​mu po​či​va nje​go​va gla​va. Nje​go​va blista​va kosa, kratko
po​dre​za​na pri li​je​po obli​ko​va​noj gla​vi, bila je prhka i kovrča​va kao u dje​ča​ka, a sja​la
je jasnim šiljci​ma svjetlosti. Ona je ška​ra​ma odre​za​la mali uvo​jak gdje se neće za​mi​-
je​ti​ti.
- Gro​ve​ro​va je bila crna kao u gavra​na bez ijed​ne kovrči​ce. Nitko ne bi bio re​kao
da su bili bli​zanci - rekla je.
Sišli su u ku​hi​nju.
- Za​ista, Eli​za - reče Gant zovnuvši je po ime​nu prvi put u tri​de​set go​di​na - ima​la
si te​žak ži​vot. Da sam ja dru​ga​či​je postu​pao, možda smo se mogli sla​ga​ti. Po​ku​šajmo
isko​risti​ti ovo vri​je​me što nam je pre​osta​lo. Nitko tebe ne okrivlju​je. Kad se
sve uzme u ob​zir, ve​ći​nom si do​bro ra​di​la.
- Ima mno​go stva​ri koje bih rado izno​va ura​di​la - reče Eli​za ozbiljno. Zavrti gla​-
vom. - Ni​kad se ne zna.
- O tome ćemo dru​gi put razgo​va​ra​ti - reče He​len. Mislim da smo svi izne​mogli.
Za sebe znam da je​sam. Idem da malo spa​vam. Tata, idi u poste​lju, za ime božje! Sad
više ne​maš što uči​ni​ti. Mama, mislim da bi bilo bo​lje da i ti po​đeš...
- Ne - reče Eli​za vrte​ći gla​vom. - Vi, dje​co, idi​te. Ja i ona​ko sad ne bih mogla
zaspa​ti. Ima još pre​vi​še stva​ri da se ura​di. Sad ću te​le​fo​ni​ra​ti Johnu Hi​ne​su.
- Kaži mu - reče Gant - da ne gle​da na tro​šak. Ja ću pod​mi​ri​ti ra​čun.
- Pa - reče He​len - ko​li​ko god sta​ja​lo, dajmo Benu do​li​čan pogreb. To je posljed​nja
stvar što je mo​že​mo uči​ni​ti za nje​ga. Ne bih že​lje​la da me zbog toga peče savjest.
- Da - reče Eli​za po​la​ko ki​ma​ju​ći. - Že​lim da to bude najbo​lji mo​gu​ći pogreb. Ja
ću sve ure​di​ti s Johnom Hi​ne​som kad bu​dem s njim go​vo​ri​la. Sad vi, dje​co, idi​te u
kre​vet.
- Jad​ni naš Gene - reče He​len smi​ju​ći se. - Izgle​da kao posljed​nja ljetna ruža. Izne​-
mo​gao je. Potrpaj se i malo zaspi, zla​to.
- Ne - reče on - gla​dan sam. Ni​sam ništa jeo otkad sam kre​nuo iz ko​le​dža.
- Pa, za ime b-b-božje! - pro​mu​ca Luke. - Zašto nisi go​vo​rio, glu​pa​ne? Ja bih ti
nešto do​nio. Dođi - reče on ce​re​ći se. - I ja bih nešto prigri​zao. Ide​mo u grad da je​de​-
mo.
- Da - reče Euge​ne. - Htio bih malo iza​ći iz kri​la obi​te​lji.
Ludo su se smi​ja​li. On se tre​nu​tak vrzmao oko šted​nja​ka, za​vi​ru​ju​ći u peć​ni​cu.

429
 - A? E? Što tra​žiš, momče? - reče Eli​za sumnji​ča​vo.
- Što imaš do​bro za jelo, gospo​đi​ce Eli​za? - reče on, ke​se​ći se su​lu​do pre​ma njoj.
On pogle​da morna​ra: obo​ji​ca prasnu u ble​sa​vi smi​jeh, gurka​ju​ći je​dan dru​go​ga pod
re​bra. Euge​ne po​digne lo​nac od kave do pola ispu​njen ne​kim hlad​nim sla​bim spi​ri​-
na​ma i po​mi​ri​še ga.
- Bo​ga​mi - reče on - Ben se ba​rem jed​ne stva​ri ri​je​šio. Neće više mo​ra​ti da pije
ma​mi​nu kavu.
- Ha-ha-ha-ha! - reče mornar.
Gant se nasmi​je​ši i lizne pa​lac.
- Mo​ra​li biste se sra​mi​ti - reče He​len kroz hra​pa​vo smi​ju​lje​nje. - Jad​ni Ben!
- Ali, zbog čega ne va​lja ta kava? - reče Eli​za uvri​je​đe​no. To je do​bra kava.
Oni za​urla​še. Eli​za na​pu​ći usne na tre​nu​tak.
- Ne vo​lim kad tako go​vo​riš, momče - reče ona. Nje​zi​ne se oči naglo za​mu​te.
Euge​ne je uhva​ti za gru​bu ruku i po​lju​bi je.
- Sve je u redu, mama! - reče on. - Sve je u redu. Ni​sam tako mislio! - On je zagrli
ru​kom. Ona zapla​če, naglo i gorko.
- Nitko ga nije upoznao. Ni​kad nam nije go​vo​rio o sebi. Bio je šutljiv. Sad sam ih
obo​ji​cu izgu​bi​la. - Za​tim, bri​šu​ći oči, doda: - Vi, momci, idi​te da nešto po​je​de​te.
Mala će vam šetnja ko​risti​ti. I, re​ci​mo - doda ona - zašto ne pro​đe​te kraj ured​ništva
Ci​ti​ze​na? Tre​ba​lo bi im reći. Te​le​fo​ni​ra​li su sva​ki dan da dozna​ju kako mu je.
- Oni su mno​go drža​li do tog mla​di​ća - reče Gant.
Bili su umorni, ali su svi osje​ća​li ogromno olakša​nje. Više od jed​nog dana svatko
je znao da je smrt bila ne​iz​bježna, i na​kon uža​sa onog nepre​kid​nog za​gu​šu​ju​ćeg
dahta​nja, ovaj mir, ovaj ko​nac muke sve ih je pro​žeo ne​kom du​bo​kom, umornom ra​-
došću.
- Eto, Bena više nema - reče He​len po​la​ko. Oči su joj bile vlažne, ali je sada pla​ka​-
la tiho, s nježnom tu​gom, s lju​bavlju. - Dra​go mi je da je sve svrše​no. Jad​ni Ben! Ni​-
kad ga ni​sam upozna​la do ovih ne​ko​li​ko posljed​njih dana. On je bio najbo​lji od svih
nas. Hva​la bogu, sad se oslo​bo​dio sve​ga.
Euge​ne je sada razmišljao o smrti s lju​bavlju, s ve​se​ljem. Smrt je bila kao ljupka i
nježna žena, Be​no​va pri​ja​te​lji​ca i lju​bavni​ca, koja je došla da ga oslo​bo​di, da ga izli​-
je​či, da ga spa​si od ži​votne muke.
Sta​ja​li su tamo za​jed​no, ne go​vo​re​ći, u ne​ured​noj Eli​zi​noj ku​hi​nji, a oči su im bile
sli​je​pe od suza, jer su razmišlja​li o li​je​poj i nježnoj smrti, i jer su vo​lje​li jed​ni dru​ge.
Euge​ne i Luke meko pro​đu kroz hod​nik i iza​đu u mrak. Bla​go zatvo​re ve​li​ka
ulazna vra​ta za so​bom i siđu niz ste​pe​ni​ce tri​je​ma. U toj go​le​moj ti​ši​ni bu​di​le su se
pti​ce. Bilo je malo posli​je če​ti​ri sata ujutro. Vje​tar je po​vi​jao gra​ne. Još je bilo mrač​-
no. Ali su iznad njih gusti obla​ci, koji su da​ni​ma pokri​va​li zemlju tmurnim si​vim

430
pokri​va​čem, sada bili razde​ra​ni. Euge​ne pogle​da gore kroz du​bo​ki raz​drti svod neba
i ugle​da gorde i blista​ve zvi​jezde, sjajne i netre​pe​ra​ve. Uve​lo se lišće treslo.
Neki pi​je​tao ku​ku​ri​jekne svoj pro​dorni ju​tarnji krik po​četka i bu​đe​nja ži​vo​ta. Onaj
pi​je​tao što je ku​ku​ri​je​kao u po​noć (po​misli Euge​ne) imao je vi​linski sa​blasni krik.
Nje​gov je poj bio omamljen snom i smrću: bio je kao da​le​ki rog koji ječi pod mo​-
rem; i to je bilo upo​zo​re​nje svim lju​di​ma koji su na samrti, i utva​ra​ma koje se mo​ra​ju
vra​ti​ti kući.
Ali ovaj pi​je​tao što ku​ku​ri​je​če izjutra (po​misli on) ima pro​do​ran glas kako kakva
svi​ra​la. On javlja da je go​to​vo s na​šim snom. Da je go​to​vo sa smrću. O pro​bu​di​te se,
pro​bu​di​te se u ži​vot, veli nje​gov glas pro​do​ran kao kakva svi​ra​la. U toj go​le​moj ti​ši​ni
pti​ce su se bu​di​le.
Čuo je jasni pi​jetlov lu​ta​lač​ki poj po​no​vo, a pokraj ri​je​ke u mra​ku potmu​lu grmlja​-
vi​nu ko​ta​ča s izbojci​ma, i du​gač​ki od​la​ze​ći jauk zviždaljke. I po​la​ko, uz prohlad​nu
pustu uli​cu, čuo je teški zvonki zve​ket potko​va​nih ko​pi​ta. U toj go​le​moj ti​ši​ni ži​vot
se bu​dio.
Ve​se​lje se pro​bu​di u nje​mu, i za​nos. Umakli su iz tamni​ce smrti; po​no​vo su se pri​-
dru​ži​li sjajnom ustrojstvu ži​vo​ta. Ži​vot, kormi​la​ren ži​vot, koji neće izda​ti, za​po​če
bez​broj svo​jih ukrca​va​nja.
Je​dan razno​sač no​vi​na sti​že hitro, s uko​če​nim spu​ta​nim še​pa​njem koje je Euge​ne
tako do​bro pozna​vao, sre​di​nom uli​ce, za​vitlavši smo​ta​ne no​vi​ne toč​no na tri​jem
Brunswic​ka. Kad je do​šao na​suprot Dixi​elanda, pri​maknuo se k rub​nja​ku i hitnuo
svje​že no​vi​ne s brižlji​vim pljeskom. Znao je da je bo​lest u kući.
Uve​lo se lišće treslo.
Euge​ne sko​či na ploč​nik iz raskva​še​nog dvo​rišta. On za​usta​vi razno​sa​ča.
- Kako se zo​veš, dje​ča​če? - reče on.
- Tyson Smathers - reče dje​čak, okre​ću​ći k nje​mu sta​lo​že​no škotsko-irsko lice koje
je bilo puno ži​vo​ta i poslovnosti.
- Ja se zo​vem Gene Gant. Jesi li čuo za mene?
- Da - reče Tyson Smathers - čuo sam za tebe. Ti si imao broj 7.
- To je bilo davno - reče Euge​ne razmetlji​vo, nasmi​je​še​no. - Bio sam još dje​čak.
U toj go​le​moj ti​ši​ni pti​ce su se bu​di​le.
On za​vu​če ruku u džep i nađe je​dan do​lar.
- Izvo​li - reče on. - I ja sam jed​nom razno​sio te prokle​te stva​ri. Osim moga bra​ta
Bena, bio sam najbo​lji razno​sač ko​je​ga su ikad ima​li. Sre​tan ti Bo​žić, Tyson.
- Još nije Bo​žić - reče Tyson Smathers.
- Imaš pra​vo, Tyson - reče Euge​ne - ali će biti.
Tyson Smathers uzme no​vac sa zbu​nje​nim, pje​gastim smi​ješkom. Za​tim kre​ne niz
uli​cu, ba​ca​ju​ći no​vi​ne.

431
 Ja​vo​ro​vi su bili tanki i sve​li. Nji​ho​vo tru​lo lišće pokri​va​lo je tlo. Ali sta​bla još nisu
bila osta​la bez lišća. Lišće je tre​pe​ri​lo. Neke su pti​ce po​če​le brb​lja​ti na drve​ću. Vje​-
tar je po​vi​jao gra​ne, uve​lo se lišće treslo. Bio je listo​pad.
Kad su Luke i Euge​ne okre​nu​li uli​com pre​ma gra​du, neka je žena izašla iz ve​li​ke
cigle​ne kuće pre​ko puta, i pošla pre​ko dvo​rišta pre​ma nji​ma. Kad se pri​bli​ži​la, vi​dje​li
su da je to bila gospo​đa Pert. Bio je listo​pad, ali neke su se pti​ce bu​di​le.
- Luke - reče ona rastre​se​no. - Luke? Je li to Luke?
- Da - reče Luke.
- I Gene? Je li to Gene? - Ona se bla​go nasmi​je, tapšu​ći mu ruku, zu​re​ći smi​ješno
u nj svo​jim vo​de​nastim oči​ma hrasto​ve boje, lju​lja​ju​ći se teško natrag-napri​jed, s
alko​ho​li​čarskim dosto​janstvom. Lišće, uve​lo lišće, treslo se, tre​pe​ri​lo. Bio je listo​-
pad, i lišće se treslo.
- Otje​ra​li su sta​ru De​beljku, Gene - reče ona. - Neće joj više ni​kad dati da uđe u
kuću. Otje​ra​li su je jer je vo​lje​la Bena. Bena. Sta​rog Bena. - Bla​go se nji​ha​la, ne​-
odre​đe​no pri​kuplja​ju​ći misli. - Sta​ri Ben. Kako je sta​ri Ben. Gene? - za​mo​li ona. -
De​beljka želi zna​ti.
- Strašno m-m-mi je žao, gospo​đo P-P-Pert... - poče Luke.
Vje​tar je po​vi​jao gra​ne, uve​lo je lišće tre​pe​ri​lo.
- Ben je mrtav - reče Euge​ne.
Ona je je​dan čas zu​ri​la u nje​ga, lju​lja​ju​ći se na sto​pa​li​ma.
- De​beljka je vo​lje​la Bena - reče bla​go, tre​nu​tak kasni​je. - De​beljka i sta​ri Ben su
bili pri​ja​te​lji.
Ona se okre​ne i ne​si​gurno pođe pre​ko uli​ce, pru​živši ozbiljno jed​nu ruku, radi
ravno​te​že.
U toj go​le​moj ti​ši​ni pti​ce su se bu​di​le. Bio je listo​pad, ali neke su se pti​ce bu​di​le.

Za​tim Luke i Euge​ne brzo za​ko​ra​ča​ju pre​ma gra​du, ispu​nje​ni ve​li​kim ve​se​ljem jer
su čuli zvu​ko​ve ži​vo​ta i sva​nu​ća. I dok su ko​ra​ča​li, često su go​vo​ri​li o Benu, sa smi​-
je​hom, sa sta​rim ugod​nim sje​ća​njem, go​vo​re​ći o nje​mu ne kao o ne​ko​me tko je
umro, nego kao o bra​tu koji je go​di​na​ma bio od​su​tan i koji se vra​ćao kući. Go​vo​ri​li
su o nje​mu s ushi​će​njem i nježnošću, kao o ne​ko​me tko je po​bi​je​dio bol i ra​dosno
uma​kao. Euge​ne​ov je um nespretno tapkao u kru​gu. Prtljao je kao di​je​te, oko sitni​ca.
Osje​ća​li su pu​ni​nu du​bo​ke i spo​kojne lju​ba​vi je​dan pre​ma dru​go​me: go​vo​ri​li su
bez suz​drža​va​nja, bez pre​ne​ma​ga​nja, s ti​him povje​re​njem i zna​njem.
- Sje​ćaš li se - za​po​če Luke - onog p-p-p-puta kad je odre​zao kosu po​sinku tete
Pett - Marcu​su?
- Upotri​je​bio je - noć​nu - po​su​du - da po​ravna - kra​je​ve, - vrisne Euge​ne, bu​de​ći
uli​cu svo​jim divljim smi​je​hom.

432
 Ko​ra​ča​li su ve​se​lo, poz​dravlja​ju​ći ri​jetke rane pro​lazni​ke s po​druglji​vom po​-
niznošću, za​do​voljno se ša​le​ći sa svi​je​tom u bratskoj slo​zi. Za​tim su ušli u opušte​no i
klo​nu​lo ured​ništvo no​vi​na u ko​ji​ma je Ben to​li​ko go​di​na službo​vao, i dali svo​ju
pregršt vi​jesti umornom čovje​ku koji je bio tamo.
Osje​ti​lo se ža​lje​nje, ne​kakvo ču​đe​nje, u tom ured​ništvu gdje su pro​lazne za​bi​lješke
to​li​kih dana umrle - neka uspo​me​na koja neće umri​je​ti, uspo​me​na na nešto čud​no i
pro​lazno.
- Do vra​ga! Žao mi je! Bio je kra​san mo​mak! - re​kao je taj čovjek.
Dok se svjetlost sivo pro​bi​ja​la u prazne uli​ce, a prvi tramvaj zaklo​pa​rao pre​ma
gra​du, ušli su u onu malu pr​čvarni​cu u ko​joj je on pro​veo, uz dim i kavu, to​li​ko mno​-
go sati sva​nu​ća.
Euge​ne pogle​da unutra i vi​dje ih tamo, skuplje​ne kao što su bili pri​je mno​go go​di​-
na, kao muč​na potvrda ne​kog pro​ro​čanstva: Mc​Gu​ire, Co​ker, umorni šankist, i u do​-
njem kra​ju štampar Harry Tugman.
Luke i Euge​ne uđu i sjed​nu za šank.
- Gospo​do, gospo​do - reče Luka zvuč​no.
- Zdra​vo, Luke - grmne Mc​Gu​ire. - Misliš li da ćeš se ikad ura​zu​mi​ti? Kako si,
sinko? Kako ško​la? - reče Euge​neu. Zu​rio je u njih je​dan tren, dok mu je vlažna ci​ga​-
re​ta smi​ješno bila za​li​jeplje​na na pu​noj obje​še​noj usni, a vo​de​naste oči pri​jazne i pi​-
ja​ne.
- Ge​ne​ra​le, kako ide? Što pi​je​te ovih dana - terpentin ili lak? - reče mornar,
štipnuvši ga gru​bo za salo na re​bri​ma. Mc​Gu​ire za​rokće.
- Je li svrše​no? - upi​ta Co​ker tiho.
- Da - reče Euge​ne.
Co​ker izva​di dugu ci​ga​ru iz usta i ma​la​rič​no se osmjehne dje​ča​ku.
- Bo​lje se osje​ćaš, je li, sinko? - reče.
- Da - reče Euge​ne. - Strašno mno​go.
- Onda, Euge​nics - reče mornar žustro - što ćeš jesti?
- Što ima kod gazde? - reče Euge​ne zu​re​ći u mastan je​lovnik. - Je li vam pre​osta​lo
mla​de pe​če​ne ki​to​vi​ne?
- Nije - reče šankist. - Ima​li smo je, ali je nesta​lo.
- A što je s nasjec​ka​nim bi​kovskim je​zi​kom? - reče Luke. - Ima​te li toga?
- Tebi nitko ne tre​ba da ti nasjec​ka je​zik, sine - reče Mc​Gu​ire. - Ta​kav ka​kav jest,
imaš ga i pre​vi​še.
Rika nji​ho​vog bi​kovskog smi​je​ha odjekne pr​čvarni​com. .
Namršte​na čela Luke je mu​cao nad je​lovni​kom.
- P-p-pe​če​no pile a la Maryland - promrmlja. - A la Maryland? - po​no​vi kao da je
zbu​njen. - No, zar ovo nije krasno? - reče on pogle​davši uoko​lo s usi​lje​nom dra​žesti.

433
 - Do​ne​si​te mi je​dan od va​ših ovotjed​nih odre​za​ka - reče Euge​ne - do​bro pe​čen, sa
sa​ta​rom i mesnim mlincem.
- Što će ti taj mesni mli​nac, sinko? - reče Co​ker.
- Za pitu s mlje​ve​nim me​som - reče Euge​ne.
- I meni isto - reče Luke - i dvi​je ša​li​ce ka​vi​ce, kakvu majka sinu peče.
On se su​lu​do okre​ne Euge​neu i prasne u gla​san ha-ha, gurka​ju​ći ga pod re​bra.
- Gdje su te ba​ci​li na službu. Luke? - reče Harry Tugman, po​dignuvši kljun iz
lonči​ća kave.
- Za​sad sam u Norfolku, u m-m-morna​rič​koj bazi - od​go​vo​ri Luke - ču​vam ovaj s-
s-svi​jet za hi​pokri​zi​ju.
- Ideš li na more po​ne​kad, sine - reče Co​ker.
- Sva​ka​ko! - reče Luke. - Tramvaj me za pet centa pre​ve​ze pra​vo na pla​žu.
- Taj je deč​ko imao sve uvje​te za morna​ra još dok je mokrio u kre​vet - reče Mc​Gu​-
ire. - Ja sam to davno pro​re​kao.
Horse Hi​nes žustro uđe, ali se za​usta​vi kad ugle​da dva mla​di​ća.
- Ču​vaj se! - šapne mornar Euge​neu sa su​lu​dim ce​re​njem. - Ti si idu​ći! U tebe je
upro svo​je rib​lje oči. Već ti za po​če​tak uzi​ma mje​ru.
Euge​ne se lju​ti​to osvrne na Horsea Hi​ne​sa, mrmlja​ju​ći. Mornar se lu​đač​ki ce​re​kao.
- Do​bro jutro, gospo​do - reče Horse Hi​nes, s prizvu​kom istanča​ne tuge. - Momci -
reče on, pristu​pa​ju​ći im ža​losti​vo - jako mi je bilo žao kad sam čuo za vašu nesre​ću.
Držao sam do tog mla​di​ća kao da mi je bio ro​đe​ni brat.
- Ne​moj nastavlja​ti, Horse - reče Mc​Gu​ire, dignuvši če​ti​ri de​be​la prsta u znak ne​-
go​do​va​nja. - Vi​di​mo da ti je slomlje​no srce. Ako nasta​viš, mo​žeš posta​ti histe​ri​čan
od tuge i lako prasnu​ti u smi​jeh. To ne bismo mogli pod​ni​je​ti, Horse. Mi smo odrasli
jaki lju​di, ali smo ima​li te​žak ži​vot. Mo​lim te, pošte​di nas, Horse.
Horse Hi​nes se pra​vio da ga ne primje​ću​je.
- Sada je tamo pri​je​ko kod mene - reče on meko. - Htio bih da da​nas kasni​je svra​ti​-
te da ga vi​di​te. Ne​će​te vje​ro​va​ti da je ista oso​ba kad završim po​sao oko nje​ga.
- Bože! Usavrša​va​nje pri​ro​de - reče Co​ker. - Nje​go​va će majka biti jako zahvalna.
- Je li to čime se ba​viš pogreb​ni za​vod, Horse - reče Mc​Gu​ire - ili sa​lon za uljepša​-
va​nje?
- Mi zna​mo da ćete vi uči​ni​ti sve n-n-najbo​lje, gospo​di​ne Hi​nes - reče mornar s
namješte​nom ozbiljnom ne​iskre​nošću. - Zbog toga vas je naša obi​telj i uze​la.
- Zar ne​će​te po​jesti osta​tak svog odreska? - reče šankist Euge​neu.
- Odre​zak! Odre​zak! To nije odre​zak! - promrmlja Euge​ne.
- Sad ja znam što je to. - On siđe sa stolca i pristu​pi Co​ke​ru. - Mo​že​te li me spa​si​-
ti? Hoću li umri​je​ti? Izgle​dam li ja bo​lesno, Co​ker? - promrmlja on pro​muklo.
- Ne, sinko - reče Co​ker. - Ne bo​lesno - nego ludo.

434
 Horse Hi​nes zasjed​ne na dru​gom kra​ju šanka. Euge​ne, nagnuvši se nad masni mra​-
morni šank, poč​ne pje​va​ti:

»Hej, haj, vra​ni strvi​na​ru,
Vra​ni, vra​ni, vra​ni strvi​na​ru!«

- Za​ve​ži, bu​da​lo prokle​ta! - reče mornar muklim ša​pa​tom, ce​re​ći se.

»Strvi​nar na hri​di sto​ji,
Vra​ni, vra​ni, vra​ni strvi​nar!«

Na​po​lju, u mla​dom si​vom svjetlu, žustro se bu​dio ži​vot. Tramvaj je po​la​ko skre​tao
u ave​ni​ju, vo​zač se nagnuo kroz pro​zor i pažlji​vo po​maknuo skretni​cu du​gom
motkom, ispu​hu​ju​ći toplu maglu svo​ga daha u prohla​dan zrak. Po​zornik Leslie Ro​-
berts, blje​du​njav i jetro​bo​lan, ma​lokrvno se vu​kao, ma​šu​ći pa​li​com. Crnač​ki slu​ga iz
Wo​odo​va drugsto​rea žustro je ušao u poštu da po​digne ju​tarnje po​šiljke. J. T. Ste​-
arns, službe​nik putnič​kog odje​la že​ljezni​ce, če​kao je na rub​nja​ku pre​ko puta
tramvaj pre​ma ko​lo​dvo​ru. Bio je crven u licu i či​tao je ju​tarnje no​vi​ne.
- Pogle​daj ih! - izne​na​da krikne Euge​ne. - Kao da nisu ni čuli što se do​go​di​lo!
- Luke - reče Harry Tugman po​di​gavši oči s no​vi​na - za​ista mi je bilo žao kad sam
čuo za Bena. On je bio kra​san mo​mak.
- Pa se opet vra​ti listu.
- Tako mi boga - reče Euge​ne - to je nešto novo!
On prasne u na​pad smi​je​ha, za​dahta​nog i ne​za​ustavlji​vog, koji je iz nje​ga izla​zio s
divljač​kom žesti​nom. Horse Hi​nes kri​omi​ce baci na nj pogled. Za​tim se vra​ti svo​jim
no​vi​na​ma.
Dva mla​di​ća na​puste resto​ran i za​pu​te se kući kroz žustro jutro. Euge​ne​ov je mo​-
zak i da​lje prtljao sa sitni​ca​ma. Bilo je mraznog puc​ke​ta​nja i ži​votnog klo​pa​ra​nja po
uli​ca​ma, reskog tan​drka​nja ko​ta​ča, škri​pa​nja ka​pa​ka, a bi​serno je nebo bilo hlad​no
ru​ži​časte boje. Na Trgu su vo​za​či sta​ja​li oko svo​jih tramvajskih kola u glasnom
maglo​vi​tom ćaska​nju. U Dixi​elandu se osje​ća​la is​crplje​nost, nervna klo​nu​lost. Kuća
je spa​va​la; samo je Eli​za bila u pokre​tu, već joj je živa vatra puc​ke​ta​la u šted​nja​ku i
dala se na po​sao.
- Vi, dje​co, sada idi​te na spa​va​nje. Sve nas da​nas čeka dosta posla.
Luke i Euge​ne odu u ve​li​ku bla​go​va​oni​cu koju je Eli​za bila pretvo​ri​la u spa​va​oni​-
cu.
- V-v-vrag me od​nio ako po​đem gore na spa​va​nje - reče mornar lju​ti​to. - Posli​je
sve​ga ovo​ga!
- Pa što! - reče Eli​za. - To je samo praznovjerje. Meni to ne bi ni​ma​lo sme​ta​lo.

435

Bra​ća su tvrdo spa​va​la do posli​je pod​ne. Onda su opet izašli da posje​te Horsea Hi​-
ne​sa. Našli su ga s no​ga​ma udob​no po​lo​že​nim na sto​lu u nje​go​vu ma​lom ure​du koji
je mi​ri​sao na ža​losnu paprat i tamjan i sta​re ka​ranfi​le.
Kad su ušli on je brzo ustao, s uškrob​lje​nim puc​ke​ta​njem tvrde isku​ha​ne ko​šu​lje i
sve​ča​nim šušta​njem crne odje​će. Za​tim je po​čeo da im go​vo​ri uti​ša​nim gla​som,
nagnuvši se la​ga​no napri​jed.
Kako taj čovjek sli​či na smrt (po​misli Euge​ne). Razmišljao je o groznim tajna​ma
pogre​ba - o mrač​nom strvi​narskom obre​du, o sramnom sje​di​nja​va​nju s mrtvi​ma u
ko​jem ima neke crne i gnusne vješti​čje ča​ro​li​je. Gdje je kanta u koju ba​ca​ju utro​-
bu? U bli​zi​ni je neki resto​ran. Za​tim prihva​ti hlad​nu su​ši​ča​vu ruku, pje​ga​ve nad​la​ni​-
ce, koju je ispru​žio taj čovjek, osje​ća​ju​ći da je do​taknuo nešto balsa​mi​ra​no. Pogreb​-
ni​ko​vo se po​na​ša​nje pro​mi​je​ni​lo od jutros: posta​lo je službe​no, pro​fe​si​onalno. Bio
je bud​ni re​da​telj nji​ho​ve tuge, dje​lotvorni vo​di​telj sve​ča​nosti. Vješto ih je na​veo da
osje​te kako u smrti posto​je red i do​lič​nost: obred tu​go​va​nja koji se mora što​va​ti. To
ih se dojmi​lo.
- Misli​li smo da prvo posje​ti​mo v-v-vas, gospo​di​ne Hi​nes, zbog li​je​sa - šapne
Luke nervozno. - Tre​ba nam vaš savjet. Že​li​mo da nam po​mogne​te da na​đe​mo nešto
priklad​no.
Horse Hi​nes kimne s ozbiljnim odo​bra​va​njem. Za​tim ih pri​jazno odve​de stra​ga, u
ve​li​ku mrač​nu prosto​ri​ju s ugla​ča​nim na​vošte​nim po​dom gdje su, u bo​ga​tom mrtvom
mi​ri​su drve​ta i baršu​na, na stalci​ma s ko​ta​či​ma, le​ža​li ve​li​čanstve​ni bje​so​vi u svo​joj
gordoj pri​jetnji.
- No - reče Horse Hi​nes tiho - ja znam da obi​telj ne želi ništa jefti​no.
- Ne, ne! - reče mornar uvjerlji​vo. - Že​li​mo n-n-najbo​lje što ima​te.
- Meni je osob​no sta​lo do ovog pogre​ba - reče Horse Hi​nes s bla​gom ga​nu​tošću. -
Pozna​jem obi​te​lji Gant i Pentland tri​de​set go​di​na, ako ne i više. Imao sam poslovnih
od​no​sa s va​šim ocem bli​zu dva​de​set go​di​na.
- Tre​ba da zna​te, g-g-gospo​di​ne Hi​nes, da obi​telj ci​je​ni v-v-vaše za​uzi​ma​nje u sve​-
mu ovo​me - reče mornar vrlo ozbiljno.
On ovo voli, po​misli Euge​ne. Naklo​nost svi​je​ta. On je mora ima​ti.
- Vaš je otac - nasta​vi Horse Hi​nes - je​dan od najsta​ri​jih i najpošto​va​ni​jih
poslovnih lju​di u na​šoj sre​di​ni. A obi​telj Pentland spa​da među najbo​ga​ti​je i na​jugled​-
ni​je.
Euge​nea obuzme tre​nu​ta​čan žar po​no​sa.
- Vi ne že​li​te ništa umjetno - reče Horse Hi​nes. - To znam. Što vi uzme​te, to mora
biti ukusno i dosto​janstve​no. Je​sam li u pra​vu?
Luke od​luč​no kimne.

436
 - Upra​vo tako i misli​mo, gospo​di​ne Hi​nes. Že​li​mo najbo​lje što ima​te. Mi ne škrta​-
ri​mo k-k-kad se radi o Benu - reče on po​nosno.
- Onda, evo - reče Horse Hi​nes - reći ću vam pošte​no što mislim. Mo​gao bih vam
dati ovaj jefti​no - on po​lo​ži ruku na je​dan li​jes - ali mislim da to nije ono što vi že​li​-
te. Na​ravno - reče - on je do​bar za tu ci​je​nu. Vri​je​di ko​li​ko sto​ji. Do​bro će vam
poslu​ži​ti, ne bri​ni​te. Ispla​tit će vam se ...
To je nešto novo, po​misli Euge​ne.
- Svi su oni do​bri, Luke. U mom za​vo​du nema ni​jed​nog ko​ma​da loše robe. Ali...
- Mi že​li​mo nešto b-b-bo​lje - reče Luke ozbiljno, i okre​ne se Euge​neu. - Je li tako,
Gene?
- Da - reče Euge​ne.
- Onda - reče Horse Hi​nes - mo​gao bih vam pro​da​ti ovaj ov​dje - i po​ka​že na
najraskošni​ji li​jes u prosto​ri​ji. - Bo​ljih od ovo​ga nema, Luke. To je najbo​lje. Vri​je​dan
je sva​kog do​la​ra što ga za nj tra​žim.
- U redu - reče Luke. - Vi ste struč​njak. Ako je taj najbo​lji što ga ima​te, uzet ćemo
ga.
Ne, ne! - po​misli Euge​ne. Ne smi​ješ ga pre​ki​da​ti. Pusti ga da nasta​vi.
- Ali - reče Horse Hi​nes ne​po​pustlji​vo - ali ne mo​ra​te vi ni taj uze​ti. Ono što vi tra​-
ži​te, Luke, to je dosto​janstve​nost i jed​nostavnost. Je li tako?
- Da - reče mornar krotko - mislim da u tome ima​te pra​vo, gospo​di​ne Hi​nes.
Sad će nam ga tek po​ka​za​ti, po​misli Euge​ne. Taj čovjek uži​va u svom poslu.
- Dakle, evo - reče Horse Hi​nes od​luč​no - htio sam vam, momci, pred​lo​ži​ti da
uzme​te ovaj ov​dje. - On s lju​bavlju spusti ruku na je​dan li​jes pokraj sebe.
- Ovaj nije ni pre​vi​še priprost ni pre​vi​še ki​ćen. Jed​nosta​van je i po uku​su. Sre​brne
ruč​ke, vi​di​te, i ov​dje sre​brna plo​či​ca za ime. S ovim ne mo​že​te pogri​je​ši​ti. To je do​-
bra roba. S njim će vam se ispla​ti​ti sva​ki do​lar koji u nj ulo​ži​te.
Oni pro​še​ću oko li​je​sa, zu​re​ći u nj ispi​ti​vač​ki.
Tre​nu​tak kasni​je Luke reče nervozno:
- Ko​li​ko - k-k-koja je ci​je​na ovo​ga?
- Pro​da​je​mo ga po 450 $ - reče Horse Hi​nes. - Ali - doda posli​je jed​nog tre​nutka
mrač​nog razmišlja​nja - reći ću vam što ću uči​ni​ti. Vaš otac i ja smo sta​ri pri​ja​te​lji. Iz
pošto​va​nja pre​ma obi​te​lji, dat ću vam ga po na​bavnoj ci​je​ni - 375 $.
- Što ti ka​žeš, Gene? - upi​ta mornar. - Čini li se tebi da je to u redu?
Oba​vi​te rano svo​je bo​žič​ne ku​po​vi​ne.
- Da - reče Euge​ne - uzmi​mo ga. Vo​lio bih da je dru​ga​či​ja boja. Ja ne vo​lim crno -
do​da​de. - Zar ne​ma​te neku dru​gu boju?
Horse Hi​nes se za tre​nu​tak zagle​da u nje​ga.
- Crno je pra​va boja - reče on.

437
 Za​tim, na​kon tre​nutka šutnje, nasta​vi:
- Biste li že​lje​li, momci, vi​dje​ti ti​je​lo?
- Da - re​ko​še oni.
On ih na prsti​ma odve​de niz pro​laz izme​đu li​je​so​va i otvo​ri vra​ta neke sobe na
kra​ju. Bila je mrač​na. Oni uđu i sta​nu suspregnu​ta daha. Horse Hi​nes upa​li svjetlo i
zatvo​ri vra​ta.
Ben, obu​čen u svo​je najbo​lje odi​je​lo, u sklad​no odi​je​lo tamne si​vo​crne boje, le​žao
je uko​če​no spo​ko​jan na sto​lu. Nje​go​ve ruke, hlad​ne i bi​je​le, čistih su​hih no​ka​ta,
malo sme​žu​ra​ne kao sta​ra ja​bu​ka, bile su mu la​ga​no prekri​že​ne na že​lu​cu. Bio
je glatko obri​jan: bio je savrše​no dotje​ran. Uko​če​na gla​va bila je oštro za​ba​če​na
uzgor, s je​zi​vom patvo​ri​nom osmi​je​ha: bilo je na​ka​pa​no malo voska u noz​drva​ma, i
vošta​na tra​ka izme​đu hlad​nih čvrstih usa​na. Usta su bila za​tegnu​ta, po​ma​lo istu​re​-
na. Izgle​da​la su pu​ni​ja nego što su to ikad ra​ni​je izgle​da​la.
Osje​ćao se ne​ka​kav sla​ba​šan, ne​odre​di​vo za​gušljiv mi​ris.
Mornar je gle​dao s praznovjerjem, nervozno, s natmu​re​nim če​lom. Za​tim je
šapnuo Euge​neu:
- M-m-mislim da je to Ben, čini mi se.
Jer, po​misli Euge​ne, to nije Ben, a mi smo izgub​lje​ni. Gle​dao je u tu hlad​nu sjajnu
strv, taj skrpa​ni lik koji nije imao čak ni moći do​brog vošta​nog kipa da do​ča​ra že​lje​-
nu sli​ku. Tu se ništa od Bena nije moglo po​ko​pa​ti. U ovoj jad​noj pu​nje​noj vra​-
ni, dirlji​vo obri​ja​noj, s ured​nom dugma​di, ništa od vlasni​ka nije bilo osta​lo. Sve što
je bilo tu, bilo je kro​jač​ko dje​lo Horsea Hi​ne​sa, koji je sada po​zorno sta​jao sa stra​ne,
gla​dan nji​ho​ve pohva​le.
Ne, ovo nije Ben (po​misli Euge​ne). Od nje​ga nije osta​lo ni tra​ga u ovoj na​pušte​noj
ljusci. Ne njoj nema nje​go​va zna​ka. Kamo je oti​šao? Je li ovo nje​go​vo sjajno je​-
dinstve​no ti​je​lo, na​či​nje​no pre​ma nje​go​vu liku, oživlje​no nje​go​vom po​seb​nom
kretnjom, nje​go​vom je​di​nom du​šom? Ne, on je nestao iz tog sjajnog ti​je​la. Ova stvar
je samo jed​na od strvi; ona će se po​no​vo po​mi​je​ša​ti sa zemljom, Ben? Gdje je? O
izgub​lje​ni​če!
Mornar reče gle​da​ju​ći:
- Taj se mo​mak na​mu​čio. - Odjed​nom, odvra​tivši lice pokri​ve​no ru​kom, on kratko
i bolno za​je​ca; nje​gov zbu​nje​ni mu​ca​vi ži​vot bio je otrgnut iz batrga​nja u tre​nu​tak
teške tuge.
Euge​ne je pla​kao, ne zato što je tamo vi​dio Bena, nego zato što je Ben bio nestao, i
zato što se sje​tio sve po​metnje i boli.
- Sad je sve svrše​no - reče Horse Hi​nes bla​go. - On se smi​rio.
- Tako mi boga, gospo​di​ne Hi​nes - reče mornar ozbiljno, dok je o ka​put bri​sao oči
- on je bio v-v-ve​lik mo​mak.

438
 Horse Hi​nes za​nosno pogle​da ono hlad​no stra​no lice.
- Kra​san mo​mak - promrmlja dok mu je pogled rib​ljih oči​ju nježno pa​dao na nje​-
gov rad. - I ja sam nasto​jao da ga dostojno opre​mim.
Šutje​li su je​dan tre​nu​tak, gle​da​ju​ći.
- Divno ste to oba​vi​li - reče mornar. - Mo​ram vam to prizna​ti. Što ti ka​žeš, Gene?
- Da - reče Euge​ne sla​bim za​gu​še​nim gla​som. - Da.
- Malo je b-b-bli​jed, što misli​te? - pro​mu​ca mornar, je​dva svjestan ono​ga što go​vo​-
ri.
- Je​dan tre​nu​tak! - reče Horse Hi​nes hitro, po​di​gavši prst. Žustro izva​di šta​pić
crve​ni​la iz dže​pa, stu​pi napri​jed, i vješto, brzo, na​ma​že na mrtvim si​vim obra​zi​ma je​-
zi​vu ru​ži​častu sprd​nju ži​vo​ta i zdravlja.
- Evo! - reče on s du​bo​kim za​do​voljstvom; i, s crve​ni​lom u ruci, ispi​ti​vač​ki
nakrivlje​ne gla​ve, po​put sli​ka​ra pred svo​jim platnom, on od​stu​pi natrag u strašnu zu​-
re​ću tamni​cu nji​ho​va uža​sa.
- U sva​kom zva​nju, momci, posto​je umjetni​ci - nasta​vi ča​sak kasni​je Horse Hi​nes
s mirnim po​no​som - pa iako ja sam to ka​žem, Luke, po​no​sim se svo​jim ra​dom u
ovom poslu. Pogle​dajte ga! -usklikne s izne​nad​nom energi​jom i s trunkom boje na
svom si​vom licu. - Jeste li ikad vi​dje​li išta pri​rod​ni​je u svom ži​vo​tu?
Euge​ne baci na tog čovje​ka mrk i užagren pogled, primje​ću​ju​ći sa sa​ža​lje​njem, s
ne​kom vrstom nježnosti, dok su mu psi smi​je​ha razdi​ra​li na​tegnu​to grlo, ozbiljnost i
po​nos na nje​go​vu du​gom konjskom licu.
- Pogle​dajte to! - reče opet Horse Hi​nes s po​la​ga​nim ču​đe​njem. - Ovo ni​ka​da neću
nad​ma​ši​ti! Ma​kar ži​vio mi​li​jun go​di​na! To je umjetnost, momci!
La​ga​no gu​še​će grglja​nje po​bjegne s Euge​ne​ovih iskrivlje​nih usa​na. Mornar ga
brzo pogle​da, sa su​lu​dim suspregnu​tim smi​je​hom.
- Što ti je? - reče s upo​zo​re​njem. - Ne​moj, glu​pa​ne! - Lice mu posta​de la​ba​vo.
Euge​ne za​te​tu​ra po​dom i sva​li se na sto​li​cu, urla​ju​ći od smi​je​ha, dok su mu se
duge ruke bespo​moć​no kli​ma​ta​le sa stra​na.
- Oprosti​te! - pro​tisne. - Ne mislim ... Umjetnost! Da! Da! Tako je! - vrisne i
članci​ma poč​ne uda​ra​ti u lu​đač​kom bub​nja​nju po ugla​ča​nom podu. Pa nježno klizne
sa sto​li​ce, po​la​ko raskopča​va​ju​ći prsluk i klo​nu​lom ru​kom la​ba​ve​ći kra​va​tu. La​-
gašno grglja​nje dopre iz nje​go​va umorna grla, gla​va mu se tro​mo zakli​ma​ta po podu,
suze mu po​te​ku niz na​du​to lice.
- Što je s to​bom? Jesi li p-p-po​lu​dio? - reče mornar, na​ce​ren.
Horse Hi​nes se su​ćutno sagne i po​mogne mla​di​ću da usta​ne.
- To je na​pe​tost - reče zna​lač​ki morna​ru. - Ja​dan mo​mak postao je histe​ri​čan.

439
 37.


Tako je mrtvom Benu bilo poklo​nje​no više pažnje, više vre​me​na, više novca nego
što je ikad bilo poklo​nje​no ži​vom Benu. Nje​gov pogreb bio je posljed​nji izraz iro​ni​je
i za​lud​nosti: po​ku​šaj da se strvi​narskoj smrti na​dokna​di nepla​će​na za​ra​da ži​vo​ta -
lju​bav i mi​losrđe. Imao je ve​li​čanstven pogreb. Svi su Pentlando​vi posla​li vi​jence, i
došli odvo​je​no po ro​do​vi​ma, do​no​se​ći uz svo​je žurno poprimlje​no pogreb​no drža​nje
mi​ris najno​vi​jih poslo​va. Will Pentland je go​vo​rio sa lju​di​ma o po​li​ti​ci, ratu i sta​-
nju trgo​vi​ne, za​mišlje​no obre​zi​vao nokte, pu​ćio usne i kli​mao gla​vom na svoj ra​-
dozna​lo za​ni​jet na​čin, i povre​me​no zbi​jao šale uz pti​čje žmirka​nje. Nje​gov sa​mo​za​-
do​voljni smi​jeh mi​je​šao se s Henryje​vim glasnim gro​ho​tom. Pett, sta​ri​ja, lju​bazni​ja i
pažlji​vi​ja nego što ju je Euge​ne ikad vi​dio, kre​ta​la se po kući uz šušta​nje sive svi​le i
opušte​no ogorče​nje. I Jim je bio tu, sa že​nom ko​joj je Euge​ne za​bo​ra​vio ime, i nje​go​-
ve če​ti​ri bistre pu​našne kće​ri ko​ji​ma je on brkao ime​na ali koje su sve bile u ko​le​džu
i tamo žele uspje​he, i nje​gov sin koji je bio u prezbi​te​ri​janskom ko​le​džu i ota​mo bio
istje​ran jer je za​go​va​rao slo​bod​nu lju​bav i so​ci​ja​li​zam dok je bio ured​nik ko​ledžskog
lista. Sad je svi​rao vi​oli​nu i vo​lio glazbu, i po​ma​gao ocu u poslu: bio je ženskast i
pre​ne​ma​gao se, ali nji​ho​ve krvi. Bio je tu i Thad​de​us Pentland, Willov knji​go​vo​đa,
najmla​đi i najsi​ro​mašni​ji od njih tro​ji​ce. Bio je to čovjek pre​ko pe​de​set, ugod​na ru​-
me​na lica, sme​đih brko​va i bla​ga smi​re​na drža​nja. Bio je pun šale i za​do​voljne do​-
bro​ćud​nosti, osim kad je na​vo​dio Karla Marxa i Euge​nea Deb​sa. Bio je so​ci​ja​list i
jed​nom je bio do​bio osam gla​so​va za kongres. Bio je tu sa svo​jom brb​lji​vom že​nom
(koju je He​len zva​la La​ja​vi​com) i s dvje​ma kće​ri​ma, mli​ta​vim lje​puškastim pla​vu​ša​-
ma od dva​de​set i dva​de​set če​ti​ri go​di​ne.
Bili su tu u svoj svo​joj sla​vi - taj čud​ni bo​ga​ti rod, sa svo​jom ne​obič​nom mje​ša​vi​-
nom uspje​ha i nespretnosti, s okorje​lom pohle​pom za novcem, s vi​dovnjač​kom
gorlji​vošću. Bili su tu u svo​jim zapre​pašću​ju​ćim pro​tuslovlji​ma: poslo​van čovjek
bez ikakve poslovne sustavnosti, a ipak je stvo​rio svoj mi​li​jun do​la​ra; za​drti pro​-
tivnik ka​pi​ta​la koji je ci​je​log ži​vo​ta oda​no slu​žio stva​ri koju je na​pa​dao; ra​sipni sin s
bi​kovskom sna​gom atle​ta, buč​nim smi​je​hom - i ni​čim više; sin glazbe​nik, ko​ledžski
po​bu​nje​nik, bistar, re​van, na​da​ren za brojke; su​lu​da škrtost pre​ma sebi, obilna
rastrošnost pre​ma svo​joj dje​ci.
Bili su tu, svatko s pozna​tim obi​lježjem roda - ši​rok nos, pune usne, upa​li ravni
obra​zi, pro​mišlje​no na​pu​će​na usta, jed​no​lič​ni otegnu​ti gla​so​vi, bezbo​jan sa​mo​za​do​-
vo​ljan smi​jeh. Bili su tu sa svo​jom ogromnom ži​votnom sna​gom, svo​jom oka​lja​nom
krvlju, svo​jim mesna​tim zdravljem, svo​jom umnošću, svo​jom be​zumnošću, svo​jom
ša​lji​vošću, svo​jim praznovjerjem, svo​jom škrtošću, svo​jom da​režlji​vošću, svo​jim

440
gorlji​vim ide​alizmom, svo​jim ne​po​pustlji​vim ma​te​ri​ja​lizmom. Bili su tu, mi​ri​šu​ći na
zemlju i Parnas - taj čud​ni rod koji se sasta​jao samo na vjenča​nji​ma i pogre​bi​ma, ali
koji je za​uvi​jek bio vje​ran sebi, ne​raz​dvo​jiv i za​uvi​jek odi​je​ljen, sa svo​jom
sjetnošću, svo​jom mahni​tošću, svo​jim ve​se​ljem: iz​držlji​vi​ji od ži​vo​ta, jači od smrti.
I dok je Euge​ne pro​matrao, opet je osje​tio moru uža​sa sud​bi​ne: spa​dao je među
njih - tu nije bilo spa​sa. Nji​ho​va po​žu​da, nji​ho​va sla​bost, nji​ho​va pu​te​nost, nji​ho​va
gorlji​vost, nji​ho​va sna​ga, nji​ho​va bo​ga​ta oka​lja​nost, bile su uko​ri​je​nje​ne u srži nje​-
go​vih kosti​ju.
Ali Ben, s onim sitnim si​vim li​cem (po​mislio je) nije spa​dao među njih. Na nje​mu
nije nig​dje bilo nji​ho​va zna​ka.
A među nji​ma, bo​lestan i star, oslo​njen o svoj štap, kre​tao se Gant, tu​đi​nac, stra​-
nac. Bio je izgub​ljen i ža​lostan, ali je po​ne​kad, s proplamsa​jem svog sta​rog go​-
vorništva, go​vo​rio o svo​joj tuzi i o smrti svo​ga sina.
Žene su ispu​ni​le kuću svo​jom kuknja​vom. Eli​za je go​to​vo nepre​kid​no pla​ka​la; He​-
len u na​le​ti​ma, u mli​ta​vim histe​rič​nim klo​nu​ći​ma. A sve su dru​ge žene pla​ka​le s
užitkom, tje​še​ći Eli​zu i nje​nu kćer, pa​da​ju​ći jed​na dru​goj u zagrljaj, le​le​ču​ći s
oštrom gla​đu. A muškarci su tužno sta​ja​li na​oko​lo, obu​če​ni u do​bra odi​je​la, pi​ta​ju​ći
se kad će to završi​ti. Ben je le​žao u sa​lo​nu, po​legnut u svoj sku​pi li​jes. Soba je bila
za​gušlji​va od tamja​na pogreb​nog cvi​je​ća.
Usko​ro sti​že škotski sve​će​nik: nje​go​va krotka duša prekri​la je sve glasne izlje​ve
tuge kao svi​tak tvrde čiste vune. Po​čeo je opi​je​lo su​him unjka​vim gla​som, koji je bio
da​lek, jed​no​li​čan, hla​dan i strastven.
Za​tim su, pre​dvo​đe​ni Horse​om Hi​ne​som, no​sa​či li​je​sa, mla​di​ći iz ured​ništva i iz
gra​da, koji su po​kojni​ka najbo​lje pozna​va​li, po​la​ko kre​nu​li na​po​lje, stegnuvši ruč​ke
li​je​sa svo​jim po​žutje​lim prsti​ma. U do​lič​nom nizu sli​je​di​li su ža​lob​ni​ci, otegnuvši se
u zatvo​re​nim ko​či​ja​ma koje su odi​sa​le pogreb​nim mi​ri​som usta​ja​log zra​ka i sta​re
kože.
Euge​neu se opet vra​ti ona sta​ra tlapnja o žde​ra​nju le​še​va i hlad​ne svi​nje​ti​ne, o mi​-
ri​su mrtva​ca i ko​sa​nog odreska - o uljepša​noj izo​pa​če​nosti kršćanskog uko​pa, o
besramnom sja​ju, o na​mi​ri​sa​nom lešu. S la​ga​nom muč​ni​nom sjeo je u ko​či​ju s Eli​-
zom i po​ku​ša​vao misli​ti o ve​če​ri.
Po​vorka je žustro kre​nu​la, vu​če​na glatkim ka​som baršu​nastih sapi. Oža​lošće​ne
žene vi​ri​le su iz zatvo​re​nih ko​či​ja u zagle​da​ni grad. Pla​ka​le su iza gustih ve​lo​va i
gle​da​le da vide da li ih grad pro​matra. Iza ve​li​ke svje​tovne krinke tuge, pro​si​je​va​le
su ža​lob​nič​ke oči sa strašnom i nepristojnom gla​di, s ne​izre​ci​vom po​žu​dom.
Bilo je tru​lo listo​pad​sko vri​je​me - sivo i vlažno. Obred je bio kra​tak, kao mje​ra
opre​za zbog po​šasti koje je posvu​da bilo. Pogreb​na po​vorka uđe u grob​lje. Ono je
bilo ugod​no mjesto, na jed​nom bri​je​gu. S nje​ga se li​je​po vi​dio grad. Kad su se pri​bli​-

441
ži​la mrtvač​ka kola, dva čovje​ka koja su ko​pa​la grob, od​ma​ko​še se. Žene glasno za​-
ku​ka​še kad ugle​da​še svje​žu otvo​re​nu raku.
Li​jes je po​la​ko spušten na ko​no​pe koji su le​ža​li pre​ko gro​ba.
Opet je Euge​ne čuo unjka​vo zu​ja​nje prezbi​te​ri​janskog pasto​ra. Nje​gov se um
prtljao sa sitni​ca​ma. Horse Hi​nes se sve​ča​no sagnuo, uz uškrob​lje​no puc​ke​ta​nje ko​-
šu​lje, da baci svo​ju šaku bla​ta u grob. - Prah pra​hu... - Za​te​tu​rao je i pao bi unutra
da ga Gilbert Gant nije pri​držao. Bio je pri​pit. - Ja sam uskrsnu​će i ži​vot... - He​len je
nepresta​no pla​ka​la, hra​pa​vo i gorko. - Onaj koji vje​ru​je u mene ... - Je​ca​ji žena po​di​-
go​še se do oštrih vrisko​va kad je li​jes na ko​no​pi​ma skliznuo u zemlju.
Ža​lob​ni​ci se za​tim vra​ti​še u ko​či​je i hitro odve​zo​še. U nji​ho​vu bi​je​gu bje​še neke
brze nepristojne žurbe. Du​gač​ko barbarstvo pogre​ba bilo je završe​no. Dok su se vo​-
zi​li natrag, Euge​ne je vi​rio kroz malo stražnje staklo na ko​či​ji. Dvo​ji​ca gro​ba​ra već
su se vra​ća​la svom poslu. Gle​dao je dok prva lo​pa​ta bla​ta nije bila ba​če​na u grob. Vi​-
dio je svje​že nove gro​bo​ve, suhu du​gač​ku tra​vu, i za​mi​je​tio kako su ža​lob​ni vi​jenci
brzo ve​nu​li. Za​tim je pogle​dao u vlažno sivo nebo. Na​dao se da te noći neće biti
kiše.
Bilo je svrše​no. Ko​či​je su se odva​ja​le od po​vorke. Lju​di su si​la​zi​li u gra​du kraj no​-
vinskog ured​ništva, lje​karne, pro​da​va​oni​ce du​ha​na. Žene su otišle ku​ća​ma. Ni​kad
više. Ni​kad više.
Došla je noć, gole po​me​te​ne uli​ce, pusti vjetro​vi. He​len je le​ža​la kraj vatre u kući
Hugha Barto​na. U ruci je ima​la bo​či​cu klo​ro​forma. Bo​lesno se udub​lji​va​la u vatru,
oživlja​va​ju​ći smrt po sto puta, gorko pla​ču​ći i po​no​vo se smi​ru​ju​ći.
Kad na to po​mislim, zamrzim je. Ni​kad to neću za​bo​ra​vi​ti. A jesi li je čuo? Jesi li?
Već je po​če​la uobra​ža​va​ti ko​li​ko ju je vo​lio. Ali mene ne mo​žeš pre​va​ri​ti! Ja znam!
Nije joj dao da pristu​pi. Ti si to vi​dio, je li tako? Stalno je mene zvao. Ja sam bila je​-
di​na kome je do​pustio da se pri​bli​ži. Ti to znaš, zar ne?
- Ti si ona koja uvi​jek mora ispašta​ti - reče Hugh Barton ki​se​lo. - Već mi je dosta
toga. Zbog toga si is​crplje​na. Ako te ne puste na miru, ja ću te odvesti odavde.
Za​tim se vra​ti svo​jim izvješta​ji​ma i prospekti​ma, važno se mršte​ći nad ci​ga​rom
črč​ka​ju​ći brojke po sta​roj omotni​ci ko​ma​di​ćem olovke stegnu​tim među prsti​ma.
I nje​ga je već izvježba​la, po​misli Euge​ne.
Za​tim, čuvši oštar jauk vjetra, ona opet zapla​če.
- Jad​ni Ben - reče. - Ne mogu pod​ni​je​ti po​mi​sao da je no​ćas tamo na​po​lju.
Za​šutje​la je na tre​nu​tak, zu​re​ći u vatru.
- Posli​je ovo​ga, dosta mi je sve​ga - reče. - Mogu se sami sna​la​zi​ti. Hugh i ja ima​-
mo pra​vo na vlasti​ti ži​vot. Zar i ti ne misliš da je tako?
- Da - reče Euge​ne. Ja sam samo kor, po​misli.
- Tata neće umri​je​ti - nasta​vi ona. - Nje​go​va​la sam ga kao ro​bi​nja šest go​di​na, a on

442
će živje​ti kad mene više ne bude. Svi su oče​ki​va​li da će tata umri​je​ti, ali umro je
Ben. Ni​kad se ne zna. Posli​je ovo​ga, dosta mi je sve​ga.
U nje​zi​nu je gla​su bilo prizvu​ka ogorče​nja. Svi su oni osje​ti​li groznu varku smrti,
koja je došla kroz pro​zor dok su je oni oče​ki​va​li na vra​ti​ma.
- Tata nema pra​va da to oče​ku​je od mene! - ona prasne uvri​je​đe​no. - On je svo​je
pro​ži​vio. On je sta​rac. I mi ima​mo pra​vo na svoj ži​vot kao i svi dru​gi. Za boga mi​lo​-
ga! Zar oni to ne mogu shva​ti​ti! Ja sam uda​ta za Hugha Barto​na! Ja sam nje​go​va
žena!
Jesi li? po​misli Euge​ne. Jesi li?
Ali je Eli​za sje​di​la kraj vatre u Dixi​elandu prekri​že​nih ruku, oživlju​ju​ći prošlost
nježnosti i lju​ba​vi ko​jih ni​ka​da nije bilo. I dok je vje​tar urlao pustom uli​com, a Eli​za
ispre​da​la ti​su​ću bajki o onoj izgub​lje​noj i oja​đe​noj duši, nešto svi​jetlo i ra​nje​no u
dje​ča​ku trza​lo se od uža​sa, gle​da​ju​ći da umakne iz te kuće smrti. Ni​kad više! Ni​kad
više! (go​vo​ri​lo je ono). Ti si sada sam. Ti si izgub​ljen. Idi da na​đeš sebe, izgub​lje​ni
dje​ča​če, iza pla​ni​na.
To nešto svi​jetlo i ra​nje​no uspra​vi se na Euge​ne​ovu srcu i pro​go​vo​ri mu u usta.
O, ali ja sad ne mogu poći, reče Euge​ne tome. (Zašto ne? šapne ono.) Jer je nje​zi​-
no lice tako bi​je​lo, i nje​zi​no je čelo tako ši​ro​ko i vi​so​ko, s crnom ko​som za​tegnu​tom
stra​ga, i kad je sje​di​la tamo na kre​ve​tu izgle​da​la je kao malo di​je​te. Ne mogu
sada poći i osta​vi​ti je ov​dje samu. (Ona jest sama, reče ono, ali si i ti.) I kad na​pu​ći
usta i zagle​da se, ona​ko ozbiljno i za​mišlje​no, ona je kao malo di​je​te. (Ti si sad sam,
reče ono. Mo​raš po​bje​ći, ili ćeš umri​je​ti.) Sve je to kao smrt: ona me hra​ni​la na svo​-
jim gru​di​ma, spa​vao sam s njom u istom kre​ve​tu, vo​di​la me na svo​ja pu​to​va​nja. Sve
je to sada prošlo, a sva​ki put je bilo kao smrt. (I kao ži​vot, reče mu ono. Sva​ki put
kad umreš, po​no​vo ćeš se ro​di​ti.
I umri​jet ćeš sto​ti​nu puta pri​je nego što posta​neš čovjek.) Ne mogu! Ne mogu! Ne
sada - kasni​je, po​la​ga​ni​je. (Ne. Sada, reče ono.) Bo​jim se. Ne​mam kamo poći. (Mo​-
raš naći mjesto, reče ono.) Izgub​ljen sam. (Mo​raš za so​bom tra​ga​ti, reče ono.) Ja
sam sam. Gdje si ti? (Mo​raš me naći, reče ono.)
Za​tim, dok se ono svi​jetlo nešto trza​lo u nje​mu, Euge​ne za​ču​je za​vi​ja​nje pustog
vjetra oko kuće koju on mora osta​vi​ti, i Eli​zin glas koji je do​zi​vao iz prošlosti one li​-
je​pe izgub​lje​ne do​ga​đa​je koji se ni​ka​da nisu zbi​li.
- ... pa sam rekla, ’Ali, tako ti sve​ga, dje​ča​če, tre​ba da sta​viš nešto toplo oko vra​ta
ili ćeš se smrtno nahla​di​ti.’
Euge​ne se uhva​ti za grlo i jurne pre​ma vra​ti​ma.
- Hej, dje​ča​če! Kamo si po​šao? - reče Eli​za hitro po​di​gavši pogled.
- Mo​ram ići - reče on ugu​še​nim gla​som. - Mo​ram po​bje​ći odavde.
Tada on ugle​da u nje​nim oči​ma strah, i ozbiljno smu​će​no dje​ti​nje zu​re​nje. Po​ju​ri

443
pre​ma mjestu gdje je sje​di​la i zgra​bi je za ruku. Ona ga čvrsto prihva​ti i po​lo​ži lice
na nje​go​vu ruku.
- Ne​moj još oti​ći - reče ona. - Pred to​bom je či​tav ži​vot. Osta​ni sa mnom samo dan
ili dva.
- Da, mama - reče on pad​nuvši na ko​lje​na. - Da, mama. - Ushi​će​no je pri​tisne uza
se. - Da, mama. Bog te bla​goslo​vio, mama. Sve je u redu, mama. Sve je u redu.
Eli​za je gorko pla​ka​la.
- Ja sam sta​ra žena - reče ona - i jed​no po jed​no sve sam vas izgu​bi​la. On je sad
mrtav, a ni​kad ga ni​sam upozna​la. O sine, ne​moj me još na​pusti​ti. Ti si mi je​di​ni pre​-
ostao: bio si moje čedo. Ne​moj ići! Ne​moj ići. - Ona naslo​ni bi​je​lo lice na nje​gov ru​-
kav.
Nije teško oti​ći (po​misli on). Ali kad mo​že​mo za​bo​ra​vi​ti?

Bio je listo​pad i lišće je tre​pe​ri​lo. Spuštao se su​ton. Sunce je bilo zašlo, za​pad​ni su
lanci nesta​ja​li u prohlad​noj gri​miznoj omagli​ci, ali je za​pad​no nebo još gorje​lo u
rastrga​nim tra​ka​ma na​rančaste boje. Bio je listo​pad.
Euge​ne je brzo ko​ra​čao vi​ju​ga​vim poplo​ča​nim oku​ka​ma ceste Rutled​ge. U zra​ku
je leb​dio mi​ris magle i ve​če​re: topla vlažna ne​jasnost na pro​zorskim stakli​ma i jetko
cvrča​nje ku​ha​nja. Bilo je maglo​vi​to-da​le​kih gla​so​va i toplih žu​tih mrlja svjetla.
On skre​ne na ne​poplo​čan put kraj ve​li​kog drve​nog sa​na​to​ri​ja. Čuo je so​čan ku​-
hinjski smi​jeh crna​ca, sla​ni​nasto cvrča​nje hra​ne, suho kašlja​nje su​ši​ča​va​ca na tri​je​-
mu.
Ko​ra​čao je žustro ne​ravnim pu​tem, uz suho šušta​nje lišća. Zrak je bio hla​dan
sumra​čan bi​ser: nad njim se po​mo​li​lo ne​ko​li​ko bli​je​dih zvi​jezda. Grad i dom osta​li
su iza nje​ga. Čuo se pjev u ve​li​kim pla​ninskim bo​ro​vi​ma.
Dvi​je žene dođu niz put i pro​đu pokraj nje​ga. Vi​dio je da su bile se​ljanke. Bile su
priprosto obu​če​ne u crni​nu, i jed​na je od njih pla​ka​la. Po​mislio je na lju​de koji su
toga dana bili po​lo​že​ni u zemlju, i na sve žene koje su pla​ka​le. Hoće li opet doći? pi​-
tao se.
Kad je do​šao do vra​ta od grob​lja, na​šao ih je otvo​re​na. On brzo uđe i hitro kre​ne
uz za​vo​jit put koji je kri​vu​dao oko brd​ske kose. Tra​va je bila suha i sažga​na; je​dan
uveo lo​vo​rov vi​je​nac le​žao je na ne​kom gro​bu. Kad se pri​maknuo po​ro​dič​noj parce​-
li, bilo mu se malo ubrza. Netko se po​la​ko, sta​lo​že​no kre​tao izme​đu nad​grob​nih spo​-
me​ni​ka. Ali kad se uspeo, vi​dio je da je to bila gospo​đa Pert.
- Do​bra ve​čer, gospo​đo Pert - reče Euge​ne.
- Tko je to? - upi​ta ona, zu​re​ći kroz mrak. Pri​đe mu svo​jim teškim ne​si​gurnim ko​-
ra​kom.
- Ja sam, Gene - reče on.

444
 - Oh, je li to naš Gene? - reče ona. - Kako si, Gene?
- Dosta do​bro - reče on. Sta​jao je nespretno, na hlad​no​ći, ne zna​ju​ći kako da nasta​-
vi. Mra​či​lo se. U ve​li​čanstve​nim bo​ro​vi​ma čule su se otegnu​te usamlje​ne pre​digre
zime i svirka vjetra u du​gač​koj tra​vi. Ispod njih, u ja​ru​zi, noć je već stigla. Tamo
je bilo crnač​ko na​se​lje - zva​lo se Stumptown. Bo​ga​ti gla​so​vi Afri​ke na​ri​ca​li su gore
k nji​ma svo​ju pra​šumsku tu​žaljku.
Ali u da​lji​ni, na nji​ho​voj ra​zi​ni i više, na dru​gim bre​go​vi​ma, on je vi​dio grad. Po​-
la​ko, u trepta​vim ja​ti​ma, ja​vi​la su se grad​ska svjetla, i čuli su se le​de​no-da​le​ki gla​so​-
vi, i glazba, i smi​jeh neke dje​vojke.
- Ovo je li​je​po mjesto - reče Euge​ne. - Odavde se može li​je​po vi​dje​ti grad.
- Da - reče gospo​đa Pert. - A Ben je do​bio najljepše mjesto od svi​ju. Baš odavde je
bo​lji pogled nego s bilo ko​jeg dru​gog mjesta. Bila sam ov​dje pri​je za vi​dje​la. - Čas
kasni​je ona nasta​vi. - Ben će se pretvo​ri​ti u divne cvje​to​ve. U ruže, čini mi se.
- Ne - reče Euge​ne - u maslač​ke - u ve​li​ke cvje​to​ve s mno​go trnja na sebi.
Ona je tre​nu​tak sta​ja​la gle​da​ju​ći oko sebe rastre​se​no, s ne​jasnim bla​gim smi​-
ješkom na usna​ma.
- Mra​či se, gospo​đo Pert - reče Euge​ne okli​je​va​ju​ći. - Jeste li ov​dje sami?
- Sama? Sa mnom su Gene i Ben ov​dje, zar nisu? - reče ona.
- Možda bi bo​lje bilo da se vra​ti​mo, gospo​đo Pert? - reče on. - No​ćas će zahlad​nje​-
ti. Ja ću poći s vama.
- De​beljka može ići sama - reče ona dosto​janstve​no. - Ne bri​ni, Gene. Osta​vit ću te
sa​mog.
- Ništa ne sme​ta - reče Euge​ne, zbu​njen. - Pretpostavljam da smo obo​je došli zbog
istog razlo​ga.
- Da - reče gospo​đa Pert. - Pi​tam se, tko li će ova​mo doći idu​će go​di​ne u ovo
doba? Hoće li tada naš Gene opet doći?
- Ne - reče Euge​ne. - Ne, gospo​đo Pert. Ni​ka​da više neću ova​mo doći.
- Neću ni ja, Gene - reče ona. - Kad se vra​ćaš u ško​lu?
- Sutra - reče on.
- Onda će ti De​beljka mo​ra​ti reći zbo​gom - reče ona pri​je​korno. - I ja od​la​zim.
- Kamo vi od​la​zi​te? - upi​ta on izne​na​đe​no.
- Idem da ži​vim sa svo​jom kće​ri u Tennesse​eju. Ti nisi znao da je De​beljka baka,
je li? - reče ona kroz nježni ne​jasni osmi​jeh. - Imam unu​či​ća od dvi​je go​di​ne.
- Žao mi je što od​la​zi​te - reče Euge​ne.
Gospo​đa Pert ušu​ti na tre​nu​tak, nji​šu​ći se za​ne​se​no na no​ga​ma.
- Što su rekli da je bilo kod Bena? - upi​ta ona.
- Imao je upa​lu plu​ća, gospo​đo Pert - reče Euge​ne.
- Oh, upa​lu plu​ća! Pa da! - Ona mu​dro klimne gla​vom kao da je time za​do​voljna. -

445
Moj muž je trgo​vač​ki putnik za li​je​ko​ve, znaš, ali ni​kad ne mogu za​pamti​ti od čega
sve bo​lu​ju lju​di. Upa​la plu​ća.
Po​no​vo je za​šutje​la, razmišlja​ju​ći.
- A kad te zatvo​re u sanduk i po​lo​že te u zemlju, kao što su uči​ni​li s Be​nom, kako
to zovu? - upi​ta ona s me​kim upitnim smi​ješkom.
On se nije smi​jao.
- To zovu smrt, gospo​đo Pert.
- Smrt! Da, tako je - reče gospo​đa Pert bistro, kli​ma​ju​ći gla​vom u znak sla​ga​nja. -
To je jed​na vrsta, Gene. Ima i dru​gih vrsta. Jesi li to znao? - Ona mu se nasmi​je​ši.
- Da - reče Euge​ne. - To znam, gospo​đo Pert.
Ona izne​na​da ispru​ži ruke pre​ma nje​mu i stegne mu hlad​ne prste. Više se nije smi​-
je​ši​la.
- Zbo​gom, dra​gi moj - reče ona. - Mi smo obo​je pozna​va​li Bena, je li tako? Bog te
bla​goslo​vio.
Za​tim se okre​ne i ode niz put svo​jim omašnim ne​si​gurnim ho​dom, i izgu​bi se u
sve gušćem mra​ku.
Ve​li​ke zvi​jezde gordo izja​ha​še na nebo. I upra​vo iznad nje​ga, upra​vo iznad gra​da,
či​ni​lo se, sta​ja​la je jed​na tako sjajna i niska da ju je mo​gao do​taknu​ti. Be​nov je grob
toga dana bio svje​že pokri​ven bu​se​njem: tamo se osje​ćao oštar hla​dan mi​ris zemlje.
Euge​ne po​misli na pro​lje​će i jetki i ni​je​mi vonj vi​linskih masla​ča​ka koji će biti tamo.
U mraznom mra​ku, sla​bo i da​le​ko, čulo se od​la​ze​će ja​da​nje zviždaljke.
I odjed​nom, dok je pro​matrao kako ve​se​lo žmirka​ju svjetla u gra​du, nji​ho​va topla
po​ru​ka o ži​vo​tu lju​di u košni​ci do​ne​se mu tupu glad za svim ri​je​či​ma i li​ci​ma. Čuo je
da​le​ke gla​so​ve i smi​jeh. A s uda​lje​nog puta neka snažna kola, okre​ću​ći se na oku​ci,
ba​ci​še za tren pre​ko nje​ga i pre​ko tog usamlje​nog mrtvač​kog bri​je​ga, ve​lik snop
svjetlosti i ži​vo​ta. U nje​go​vu tupu mozgu, koji je već da​ni​ma ra​dozna​lo šeprtljio oko
sitni​ca, samo oko sitni​ca, kao što di​je​te šeprtlji oko ko​ca​ka ili sitni​ca, javlja​lo se
neko svjetlo.
Nje​gov se um pri​bra iz olu​pi​na sitni​ca: od sve​ga što mu je svi​jet bio po​ka​zao ili ga
na​učio, on se sada mo​gao sje​ti​ti samo one ve​li​ke zvi​jezde iznad gra​da, i svjetlosti što
je bila pre​letje​la bri​je​gom, i svje​žeg bu​se​nja na Be​no​vu gro​bu, i vjetra, i da​le​kih zvu​-
ko​va i glazbe, i gospo​đe Pert.
Vje​tar je po​vi​jao gra​ne, uve​lo se lišće treslo. Bio je listo​pad, ali se lišće treslo.
Neka je zvi​jezda pala. Neka je svjetlost sja​la. I huka vjetra sta​la. Ta zvi​jezda neka
bje​še da​le​ka. Mra​čak, tra​čak. Tra​čak bje​še ne​ja​čak. Neki napjev, neka pjesma, po​la​-
ga​ni ples sitni​ca u nje​mu. Zvi​jezda iznad gra​da, svjetlost iznad bri​je​ga, bu​se​nje iznad
Bena, noć iznad sve​ga. Nje​gov je um šeprtljio oko sitni​ca. Iznad svih nas je nešto.
Zvi​jezda, noć, zemlja, svjetlost ... svjetlost... O izgub​lje​ni​če!. ka​men ... list... vra​ta ...

446
O utva​ro!... svjetlost... pjesma ... svjetlost... svjetlost pre​li​je​će iznad bri​je​ga ... iznad
svih nas ... zvi​jezda sja iznad gra​da ... iznad svih nas ... svjetlost.
Mi više ne​će​mo doći. Mi se ni​kad više ne​će​mo vra​ti​ti. Ali iznad svih nas, iznad
svih nas, iznad svih nas je - nešto.
Vje​tar je po​vi​jao gra​ne; uve​lo se lišće treslo. Bio je listo​pad, ali neko se lišće
treslo.
Svjetlost pre​li​je​će iznad bri​je​ga. (Mi više ne​će​mo doći.) A iznad gra​da zvi​jezda.
(Iznad svih nas, iznad svih nas što više ne​će​mo doći.) A iznad dana mrak. Ali iznad
mra​ka - što?
Mi više ne​će​mo doći. Mi se ni​kad više ne​će​mo vra​ti​ti.
Iznad zore ševa. (Koja više neće doći.) I vje​tar i da​le​ka glazba. O izgub​lje​ni​če! (To
više neće doći.) A iznad tvo​jih usta zemlja. O utva​ro! Ali, iznad mra​ka - što?
Vje​tar je po​vi​jao gra​ne; uve​lo se lišće treslo.
Mi više ne​će​mo doći. Mi se ni​kad više ne​će​mo vra​ti​ti. Bio je listo​pad, ali mi se ni​-
kad više ne​će​mo vra​ti​ti.
Kad će oni opet doći? Kad će oni opet doći?
Lo​vor, gušter i ka​men više neće doći. Žene koje su pla​ka​le kraj ula​za otišle su i
više neće doći. I bol i po​nos i smrt će pro​ći, i više neće doći. I svjetlost i zora će pro​-
ći, i zvi​jezda i še​vin krik će pro​ći, i više neće doći. I mi ćemo pro​ći, i više ne​će​mo
doći.
Što li će opet doći? O, pro​lje​će, na​jokrutni​je i najljepše od svih go​dišnjih doba,
opet će doći. I nezna​ni i po​ko​pa​ni lju​di će opet doći, u cvi​je​tu i listu nezna​ni i po​ko​-
pa​ni lju​di će opet doći, a smrt i prah više ni​kad neće doći, jer smrt i prah će umri​je​-
ti. I Ben će opet doći, on neće više umri​je​ti, u cvi​je​tu i listu, u vjetru i da​le​koj glazbi,
on će se vra​ti​ti.
O izgub​lje​na i vjetrom opla​ka​na utva​ro, vra​ti se opet!

Smra​či​lo se. Mrazna je noć plamtje​la ve​li​kim blista​vim zvi​jezda​ma. Svjetla u gra​-
du su sja​la oštrim sja​jem. Odjed​nom, na​kon što je neko vri​je​me le​žao na hlad​noj
zemlji, Euge​ne usta​ne i za​pu​ti se pre​ma gra​du.
Vje​tar je po​vi​jao gra​ne; uve​lo se lišće treslo.

447
 38.


Tri tjed​na na​kon Euge​ne​ova povratka na sve​uči​lište rat je završio. Stu​denti su pso​-
va​li i svla​či​li uni​forme. Ali su uda​ra​li u ve​li​ko bronča​no zvo​no i na​lo​ži​li ve​li​ki kri​ješ
u kru​gu, ska​ču​ći oko nje​ga kao dervi​ši.
Ži​vot se vra​tio u gra​đanske okvi​re. Slo​mio se sivi hrbat zime: pro​bi​lo se pro​lje​će.
Euge​ne je bio ve​lik čovjek u kru​gu ma​log sve​uči​lišta. On se ushi​će​no pre​dao ži​vo​-
tu toga mjesta. Kliktao je iz grla s ve​se​ljem: po ci​je​lom se kra​ju ži​vot vra​ćao,
oživlja​vao, bu​dio. Mla​di​ći su se vra​ća​li u krug. Lišće je izbi​ja​lo u nježnim ze​le​nim
mrlja​ma: perjasti su​novra​ti šiknu​li iz bo​ga​te crni​ce, a breskvin cvat pao po pro​-
dornim mla​dim oto​ci​ma tra​ve. Posvu​da se ži​vot vra​ćao, bu​dio, oživlja​vao. S po​bjed​-
nič​kom ra​došću Euge​ne je razmišljao o cvi​je​ću na Be​no​vu gro​bu.
Bio je mahnit od za​no​sa jer pro​lje​će je bilo po​bi​je​di​lo smrt. Tuga za Be​nom po​to​-
nu​la je do za​bo​ravlje​nih du​bi​na u nje​mu. Bio je na​bi​jen so​kom ži​vo​ta i gi​ba​nja. On
nije ho​dao: ska​kao je.
Učla​nio se u sve u što se nije bio učla​nio. Držao je smi​ješne go​vo​re u ka​pe​li, na
za​ba​va​ma, na sastanci​ma sva​ke vrste. Ure​đi​vao je no​vi​ne, pi​sao je pjesme i pri​po​vi​-
jetke - razba​ci​vao se bez za​ustavlja​nja i razmišlja​nja.
Po​ne​kad bi noću ju​rio oko​li​nom, pokraj ne​kog pi​ja​nog vo​za​ča, do Exe​te​ra i Syd​-
neya, i tamo tra​žio žene iza za​su​nje​nih re​še​ta​ka, do​zi​va​ju​ći ih u svje​žem sumrač​nom
prasko​zorju pro​lje​ća svo​jim mla​dim jar​čjim kri​kom žud​nje i gla​di.
Lily! Lo​uise! Ruth! Ellen! O majko lju​ba​vi, ti ko​li​jevko ro​đe​nja i življe​nja, ko​li​ko
god mi​li​jardi ime​na ima​la, ja do​la​zim, tvoj sin, tvoj lju​bavnik. Stoj, Maya, kraj svo​-
jih otvo​re​nih vra​ta, u brlo​gu pra​šumske mre​že u crnač​koj četvrti.
Po​ne​kad, pro​la​ze​ći tiho, čuo je mla​di​će kako u svo​jim so​ba​ma razgo​va​ra​ju o
Euge​neu Gantu. Euge​ne Gant je lud. Euge​ne Gant je mahnit. Oh, ja sam (mislio je
on) Euge​ne Gant.
Onda je je​dan glas re​kao: - On nije pro​mi​je​nio rub​lje već šest tje​da​na. To mi je re​-
kao je​dan iz nje​go​va bratstva. - A dru​gi: - On se kupa je​danput mje​seč​no, bilo mu
potreb​no ili ne. - Smi​ja​li su se; je​dan je tada re​kao da je on »sja​jan«; svi su se slo​ži​li.
On za​ri​je pandžu svo​je ruke u mrša​vo grlo. Oni go​vo​re o meni, o meni! Ja sam
Euge​ne Gant - po​bjed​nik nad na​ro​di​ma, gospo​dar zemlje, Šiva s ti​su​ću li​je​pih obli​-
čja.
U na​gosti i sa​mo​ći duše ko​ra​čao je uli​ca​ma. Nitko nije re​kao, ja te znam. Nitko
nije re​kao, ja sam tu. Ve​li​ki ko​tač ži​vo​ta, ko​je​mu je on bio glavči​na, vrtio se.

Mi ve​ći​nom misli​mo da smo sila, razmišljao je Euge​ne. Ja tako mislim. Ja mislim

448
da sam sila. Onda je na mrač​noj sta​zi kru​ga čuo onaj razgo​vor mla​di​ća u so​ba​ma, pa
se do krvi ogre​bao po licu i za​re​žao od mržnje pre​ma sebi.
Ja mislim da sam sila, a oni kažu da smrdim jer se ni​sam oku​pao. Ali ja ne bih mo​-
gao smr​dje​ti, čak da se ni​kad ne oku​pam. Samo dru​gi smrde. Bo​lja je moja prljavšti​-
na nego nji​ho​va čisto​ća. Mre​ža mog tki​va je fi​ni​ja; moja krv je bi​ra​ni eliksir; kosa na
mo​joj gla​vi, srž moje kra​lješni​ce, do​vitlji​vi zglo​bo​vi mo​jih kosti​ju, i sve sastavne
moždi​ne, masno​će, mesa, ulja, i te​ti​ve moga ti​je​la, plju​vač​ka mo​jih usta, znoj moje
kože, po​mi​je​ša​ni su s oda​bra​ni​jim sastojci​ma, i ljepši su i ta​na​ni​ji nego nji​ho​va
prosta se​ljač​ka go​ve​di​na.
Te mu se go​di​ne na za​tiljku po​ja​vio mali li​šaj koji ga je svrbio, znak nje​go​va srod​-
stva s Pentlando​vi​ma - zna​men nje​go​va srod​stva s ve​li​kom bo​lesti ži​vo​ta. Gre​bao je
po tom mjestu mahni​tim nokti​ma: že​gao je vrat do ogu​lje​nih prište​va karbolnom ki​-
se​li​nom - ali je li​šaj, kao da je bio hra​njen ne​iskorje​nji​vom gu​bom u nje​go​voj krvi,
ostao. Po​ne​kad, za hlad​na vre​me​na, sko​ro je nesta​jao; ali se lju​ti​to vra​ćao čim bi
otopli​lo, a on se če​šao po vra​tu do crve​ni​la od muč​nog svrbe​ža.
Bo​jao se pusti​ti dru​ge da ho​da​ju iza nje​ga. Kad god je bilo mo​gu​će, sje​dio je s le​-
đi​ma uza zid; bio je u smrtnoj stisci kad je si​la​zio u gužvi niza stu​be i vi​so​ko je po​di​-
zao ra​me​na da bi mu ovratnik pokrio tu strašnu pje​gu. Pustio je da mu kosa izraste
u du​gim gustim ču​perci​ma, di​je​lom da sakri​je svo​ju ranu, a di​je​lom zato što ga je
obu​zi​mao sram i užas kad bi je izla​gao pogle​du bri​ja​ča.
Po​katkad bi posta​jao mahni​to svjestan savrše​ne mla​dosti: pla​šio se buč​nog do​brog
zdravlja Ame​ri​ke, koje je zapra​vo bo​lest, jer ni​je​dan čovjek ne želi prizna​ti svo​je
rane. Uzmi​cao je pred uspo​me​nom na svo​je izgub​lje​ne ju​nač​ke sa​nja​ri​je: po​mislio je
na Bru​cea-Euge​nea, na ti​su​ću ro​mantič​nih utje​lovlji​va​nja, i ni​ka​ko nije mo​gao pod​-
ni​je​ti sebe sa svrb​lji​vim li​ša​jem na ti​je​lu. Postao je bo​lesno svjestan svih svo​jih sra​-
mo​ta, stvarnih i umišlje​nih: da​ni​ma ne bi ništa dru​go vi​dio osim tu​đih zubi - zu​rio bi
im u usta dok bi s nji​ma razgo​va​rao, primje​ću​ju​ći plombe, šuplji​ne, navla​ke i mosto​-
ve. Zagle​dao bi se za​vid​no i plašlji​vo u zdra​ve bje​lo​kosne kutnja​ke mla​di​ća, otkri​va​-
ju​ći svo​je koji su bili pra​vilni ali po​ma​lo po​žutje​li od pu​še​nja, po sto puta na
dan. Divljač​ki ih je ri​bao oštrom četki​com dok mu desni ne prokrva​re; sa​ti​ma je
tmurno razmišljao o pokva​re​nom kutnja​ku koji je jed​nog dana mo​rao izva​di​ti, i
divlja​ju​ći od oča​ja ra​ču​nao je na pa​pi​ru dob u ko​joj bi mo​gao osta​ti be​zub.
Ali, mislio je, ako sva​ke dvi​je go​di​ne izgu​bim samo je​dan zub na​kon dva​de​se​te,
još će mi ih osta​ti pre​ko petna​est kad mi bude pe​de​set go​di​na, bu​du​ći da ima​mo tri​-
de​set dva zuba, uklju​ču​ju​ći i umnja​ke. I neće izgle​da​ti tako loše, samo ako sa​ču​-
vam pred​nje. Za​tim je s na​dom u bu​duć​nost razmišljao: Ali do tog vre​me​na možda
će zu​ba​ri moći da mi dadu pra​ve zube. Pro​či​tao je ne​ko​li​ko zu​barskih ča​so​pi​sa da
vidi ima li ikakve nade za pre​sa​đi​va​nje zdra​vih zubi umjesto sta​rih. Za​tim je s

449
tmurnim za​do​voljstvom pro​uča​vao svo​ja pu​te​na du​bo​ko ure​za​na usta s na​pu​će​nom
do​njom usnom, primje​ću​ju​ći da je​dva otkri​va zube čak i kad se smi​je​ši.
Postavljao je bez​brojna pi​ta​nja stu​denti​ma me​di​ci​ne o spre​ča​va​nju i li​je​če​nju
nasljed​nih krvnih bo​lesti, spolnih obo​lje​nja, raka utro​be i sla​bi​na, i o pre​no​še​nju ži​-
vo​tinjskih žli​jezda u lju​de. U kino je išao samo da ispi​tu​je zube i mi​ši​će glavnog ju​-
na​ka; vi​sio je nad rekla​ma​ma za zub​nu pastu i ovratni​ke u ča​so​pi​si​ma; od​la​zio je u
prosto​ri​je s tu​še​vi​ma u vježba​oni​ci i zu​rio u ravne mo​mač​ke nožne prste, po​mišlja​ju​-
ći s očajno muč​nom boli o svo​ji​ma koji su bili zgrče​ni i kri​vi. Sta​jao je gol pred zrca​-
lom, gle​da​ju​ći svo​je du​gač​ko sla​bo ti​je​lo, glatko i bi​je​lo osim tih kri​vih nožnih prsti​-
ju i strašne mrlje na vra​tu - mrša​vo, ali obli​ko​va​no s istanča​nom i snažnom suklad​-
nošću.
Onda je po​la​ko po​čeo osje​ća​ti neko strašno ve​se​lje zbog svo​je lja​ge. To nešto na
vra​tu što se nije dalo izgrepsti ni spa​li​ti on je po​istovje​tio s tra​gič​nom ša​lom svo​je
krvi koja ga je po​ne​kad oba​ra​la u me​lanko​li​ju i lu​di​lo. Ali je vi​dio da u nje​mu ima i
silnog zdravlja koje ga je moglo po​bje​do​nosno obra​ti​ti iz oča​ja​nja. U pro​či​ta​nim ro​-
ma​ni​ma, u filmo​vi​ma, u ogla​si​ma za ovratni​ke, u svih ti​su​ću svo​jih mašta​nja o Bru​-
ceu-Euge​neu, ni​kad nije upoznao ju​na​ka sa zgrče​nim nožnim prsti​ma, s pokva​re​-
nim zu​bom i s mrljom li​ša​ja na vra​tu. Niti je ikad upoznao ju​na​ki​nju, bilo među že​-
na​ma vi​so​kog društva Chambersa i Phillipsa, bilo među ve​li​kim kra​so​ti​ca​ma Me​re​-
ditha i Ouide, koja bi no​si​la takvu sra​mo​tu. Ali, sad je u svim svo​jim mašta​nji​ma vo​-
lio ženu sa svi​le​nom ko​som mrkvi​ne boje i oči​ma neprimjetno umorne lju​bi​časte
boje, nježno namreška​nim oko uglo​va. Zubi su joj bili sitni, bi​je​li i nepra​vilni, i je​-
dan joj je kutnjak bio obrub​ljen zla​tom koje se vi​dje​lo kad bi se nasmi​je​ši​la. Bila je
čuvstve​na i po​ma​lo umorna: di​je​te i majka, sta​ra i du​bo​ka kao Azi​ja, i mla​da kao kli​-
ja​vi tra​vanj koji se uvi​jek vra​ća kao dje​vojka, lju​bavni​ca, ro​di​teljka i da​di​lja.
Tako je, kroz bra​to​vu smrt i bo​lest koja je bila uko​ri​je​nje​na u nje​go​vu vlasti​tom ti​-
je​lu, Euge​ne upoznao dub​lju i mrač​ni​ju mu​drost nego što ju je ikad ra​ni​je pozna​vao.
Po​čeo je uvi​đa​ti da je ono što je čuvstve​no i li​je​po u ljud​skom ži​vo​tu na​če​to ne​-
kom bo​žanstve​nom bi​sernom bo​lešću. Zdravlje se moglo naći u ne​po​mič​nom zu​re​-
nju ma​ča​ka i pasa, ili u glatkim praznim če​ljusti​ma se​lja​ka. Ali on je gle​dao lica
gospo​da​ra zemlje i vi​dio da su opusto​še​na i izje​de​na li​je​pom bo​lešću misli i strasti.
Nji​ho​ve je sli​ke vi​đao na stra​ni​ca​ma ti​su​će knji​ga: Co​le​rid​ge u dva​de​set pe​toj go​di​-
ni, s opušte​nim pu​te​nim usti​ma, ble​sa​vo razjapljen, ve​li​kih zagle​da​nih oči​ju koje u
svo​jim omamlje​nim du​bi​na​ma nose vi​đe​nje mora opsjed​nu​tih albatro​si​ma, i ve​li​ko
bi​je​lo čelo - gla​va kao smje​sa Ze​usa i se​oskog umo​bolni​ka; mrša​va istro​še​na Ce​za​ro​-
va gla​va, malo su​ho​nja​vih obra​za; i sa​njarsko mu​mi​ji​no lice Ku​blaj Kana, oza​re​no
oči​ma koje su tre​pe​ri​le ze​le​nim ognjem. I vi​dio je lica ve​li​kog Tutme​sa, i Aspalta i
Mi​ke​ri​na, i sve gla​ve tajnog Egipta - ona glatka ne​na​bo​ra​na lica koja u sebi kri​ju mu​-

450
drost 1200 bo​go​va. I čud​na divlja lica Gota, Fra​na​ka, Vanda​la koji su olujno sti​za​li
pod sta​rim umornim oči​ma Rima. I umornu lu​ka​vost na licu ve​li​kog 2i​do​va, Disra​-
eli​ja; i strašno lu​banjsko ce​re​nje Volta​irea; mahni​to brb​lja​vo divljaštvo Bena Jonso​-
na; bolnu divlju smrtnu stisku Carlylea; i lica He​inea, i Ro​usse​aua, i Dantea, i
Tiglath-Pi​le​se​ra, i Cervante​sa - sve su to bila lica ko​ji​ma se hra​nio ži​vot. Bila su to
lica koja je opusto​šio strvi​nar - Mi​sao; bila su to lica koja je opržio i izdu​bio pla​-
men Lje​po​te.
I tako, na​čet strašnom kobi svo​je krvi, uhva​ćen u zamku sama sebe i Pentlando​vih,
s cvi​jetkom gri​je​ha i mra​ka na vra​tu, Euge​ne je za​uvi​jek umaknuo od do​brog i dra​-
žesnog, u mrač​nu zemlju koja je za​bra​nje​na obesplo​đe​ni​ma. Bića ro​mantič​ne knji​-
ževnosti, po​roč​na lutkasta lica filmskih glu​mi​ca, ne​čovječ​no su​lu​da pra​vilnost lica u
ogla​si​ma, i lica ve​ći​ne mla​dih stu​de​na​ta i stu​denti​ca, bila su otisnu​ta u ka​lu​pu po​-
caklje​ne prazni​ne, i nje​mu su posta​la ne​čista.
Na​ci​onalni zahtjev za bi​je​lim sjajnim vo​do​vod​nim ci​je​vi​ma, zub​nom pastom,
oplo​če​nim resto​ra​ni​ma, ši​ša​njem, nje​go​va​nim zu​barstvom, rožna​tim na​oča​la​ma, ku​-
pa​oni​ca​ma, i onaj mahni​ti strah koji je slao gla​sa​če da ša​pu​ću lje​karni​ku na​kon svo​-
jih ži​vo​tinjskih šeprtlja​vih raz​blu​da - sve je to izgle​da​lo odvratno. Nji​ho​va vanjska
čisto​ća posta​la je znak unu​tarnjeg raspa​da​nja: bilo je to nešto što je blista​lo, a bilo je
suho, gad​no i tru​lo u srži. On je ću​tio, bez ob​zi​ra kakvu gu​ba​vu lja​gu no​sio na svom
ti​je​lu, da u nje​mu posto​ji zdravlje koje je veće nego što ga oni ikad mogu upozna​ti -
nešto žesto​ko i okrutno ra​nje​no, ali živo, što se nije izmi​ca​lo pred strašnom po​to​nu​-
lom ri​je​kom ži​vo​ta; nešto očajno i ne​mi​losrd​no što posto​ja​no gle​da u skri​te i ne​izre​-
ci​ve strasti koje uje​di​nju​ju tra​gič​nu obi​telj ove zemlje.

Ipak, Euge​ne nije bio buntovnik. Nije imao ništa veću potre​bu za bu​nom nego ve​-
ći​na Ame​ri​ka​na​ca, to jest ni​kakvu. Bio je potpu​no za​do​vo​ljan sa sva​kim susta​vom
koji mu je mo​gao pru​ži​ti udob​nost, si​gurnost, do​voljno novca da čini što ga je vo​lja,
i slo​bo​du da misli, jede, pije, lju​bi, čita i piše što oda​be​re. I nije mu bilo sta​lo pod
ko​jim obli​kom vla​da​vi​ne živi - re​pu​bli​kanskim, de​mokratskim, to​ri​jevskim, so​ci​ja​-
listič​kim ili boljše​vič​kim - ako mu je ona mogla sve to za​jamči​ti. On nije že​lio pre​-
ure​di​ti svi​jet ili ga po​boljša​ti za ži​vot u nje​mu: ci​je​lo je nje​go​vo uvje​re​nje bilo da je
svi​jet pun ugod​nih mjesta, ča​rob​nih mjesta, samo kad bi mo​gao oti​ći i pro​na​ći ih. Ži​-
vot oko nje​ga po​či​njao ga je spu​ta​va​ti i raz​dra​ži​va​ti: že​lio je po​bje​ći od nje​ga. Vje​ro​-
vao je da bi drug​dje bilo bo​lje. Uvi​jek je vje​ro​vao da bi drug​dje bilo bo​lje.
Nije imao oso​bi​nu kao ro​mantik da bje​ži od ži​vo​ta, nego u ži​vot. On nije že​lio
zemlju iz bajki: nje​go​va su se mašta​nja pro​du​ža​va​la u stvarnosti, i on nije vi​dio
razlo​ga da sumnja da je za​ista u Egiptu bilo 1200 bo​go​va, i da se kenta​ur, hi​pogrif i
kri​la​ti bik mogu naći na svo​jim odre​đe​nim mjesti​ma. Vje​ro​vao je da su u Bi​zantu

451
posto​ja​le ča​ro​li​je, i du​ho​vi za​čeplje​ni u ča​rob​njač​kim bo​ca​ma. Što​vi​še, na​kon Be​no​-
ve smrti, u nje​mu je raslo uvje​re​nje da lju​di ne bje​že iz ži​vo​ta zato što je ži​vot do​sa​-
dan, nego da ži​vot bje​ži iz lju​di zato što su lju​di ma​le​ni. Osje​ćao je da su strasti ovog
ko​ma​da veće nego glumci. Izgle​da​lo mu je da ni​kad nije imao tre​nutka življe​nja u
ko​jem bi mu segnuo u svu pu​no​ću. Nje​go​va bol o Be​no​voj smrti bila je veća od nje​-
ga, lju​bav i gu​bi​tak La​ure ra​ni​li su ga i sme​li, a kad je grlio mla​de dje​vojke i žene
osje​ćao je očajnu pro​ma​še​nost: htio ih je po​jesti kao ko​lač i ima​ti ih; sklupča​ti ih u
loptu; sahra​ni​ti ih u svo​je ti​je​lo; posje​do​va​ti ih pu​ni​je nego što se ikad mogu posje​-
do​va​ti.
Na​da​lje, sme​ta​lo mu je i bo​lje​lo ga što ga smatra​ju »ču​da​kom«. On se ushi​ći​vao
svo​jom omi​lje​nošću među stu​denti​ma, srce mu je od po​no​sa uda​ra​lo pod svim onim
znač​ka​ma i zna​me​nji​ma, ali ga je vri​je​đa​lo što ga smatra​ju nastra​nim, i za​vi​dio je
onim dru​go​vi​ma koji su bili bi​ra​ni za neke službe zbog svo​je te​me​lji​te zlatne osred​-
njosti. On se htio po​ko​ra​va​ti za​ko​ni​ma i že​lio je da ga poštu​ju: za sebe je vje​ro​vao da
je iskre​no društve​no priklad​na oso​ba - ali netko bi ga vi​dio posli​je po​no​ći
kako poska​ku​je po sta​za​ma kru​ga, s jar​čjim kri​ci​ma na mje​se​či​ni. Odi​je​la su mu bila
zgužva​na, ko​šu​lje i gaće prlja​ve, ci​pe​le pro​de​ra​ne - pod​la​gao ih je ko​ma​di​ma karto​na
- še​ši​ri be​zo​blič​ni i pro-šuplje​ni na pre​gi​bi​ma. Ali on nije namjerno bio ne​ure​dan -
po​mi​sao da ih daje na popra​vak ispu​nja​va​la ga je umornim uža​som. Mrzio je čin -
že​lio je sa​nja​ri​ti nad svo​jom utro​bom po četrna​est sati na dan. Na​po​kon, izazvan,
nagnao bi svoj ve​li​ki trup, ulju​ljan u moć​nu ustrajnost svo​jih pri​vi​đe​nja, u žuč​lji​vo i
žesto​ko gi​ba​nje.
Očajno se bo​jao lju​di u go​mi​li: na razred​nim sastanci​ma, ili na za​ba​va​ma, ili na
bilo kakvom javnom sku​pu, bio je unezvi​je​ren i suz​držan, dok im ne bi po​čeo go​vo​-
ri​ti i po​ko​ra​va​ti ih. Uvi​jek se pla​šio da će se netko na​ša​li​ti na nje​gov ra​čun, i da će
mu se smi​ja​ti. Ali se nije pla​šio ni​jed​nog čovje​ka na​sa​mo: osje​ćao je da može sa sva​-
kim iza​ći na kraj ako ga odvo​ji od nje​go​ve go​mi​le. Sje​ća​ju​ći se svog divljeg stra​ha i
mržnje spram go​mi​le, on bi se na​sa​mo s ne​kim čovje​kom okrutno igrao, kao mač​ka,
nježno frkću​ći na nje​ga, šu​lja​ju​ći se meko k nje​mu, drže​ći po​dignu​tu i šutlji​vu onu
strašnu tigro​vu šapu svo​ga duha. Iz njih je ka​pao sav nji​hov škrob; izgle​da​li su kao
da ciče i pi​ju​ču, i da se osvrću za vra​ti​ma. Do​ko​pao bi se ne​kog buč​nog uzno​si​tog
se​lja​či​ne - stu​dentskog pred​sjed​ni​ka Y. M. C. A. ili pred​sjed​ni​ka go​dišta - i oba​rao se
na nje​ga sa zlo​namjernom bla​gom pri​bra​nošću.
»Što ti misliš« - po​čeo bi s ozbiljnom po​božnošću »što ti misliš, zar ne bi tre​ba​lo
da čovjek lju​bi svo​ju ženu u trbuh?«
I sku​pio bi svu revnu ne​vi​nost svog lica u ne​po​mi​čan pogled.
»Jer, na koncu konca, trbuh je po​ne​kad ljepši nego usta, i ku​di​ka​mo čisti​ji. Ili ti
možda vje​ru​ješ u bestrbušni brak? Ja, na primjer« - nasta​vio bi s po​nosnom strastve​-

452
nošću - »ne vje​ru​jem! Ja sam za više i bo​lje ljub​lje​nje u trbuh. Naše supru​ge,
naše majke, i naše sestre to oče​ku​ju od nas. To je čin pošto​va​nja pre​ma si​je​lu ži​vo​ta.
Ne, to je čak čin vjerskog obo​ža​va​nja. Kad bismo mogli sve naše ugled​ne poslovne
lju​de i sve osta​le oso​be koje ispravno misle za to za​inte​re​si​ra​ti, to bi vje​ro​jatno
izazva​lo najve​ću re​vo​lu​ci​ju za koju se ikad zna​lo u ži​vo​tu ne​kog na​ro​da. Za pet go​-
di​na to bi uklo​ni​lo razvod i po​no​vo usta​no​vi​lo ugled doma. Za dva​de​set go​di​na to bi
od na​šeg na​ro​da stvo​ri​lo gordo sre​dište ci​vi​li​za​ci​je i umjetnosti. Zar ti ne misliš
tako? Ili misliš?«
Euge​ne je tako mislio. To je bila jed​na od ne​ko​li​ko nje​go​vih Uto​pi​ja.

Po​ne​kad, kad je bio srdi​to i ogorče​no raspo​lo​žen, čuo bi pra​sak smi​je​ha iz neke
stu​dentske sobe, pa bi se okre​nuo re​že​ći i psu​ju​ći ih, misle​ći da se nje​mu smi​ju.
Nasli​je​dio je oče​vo povre​me​no uvje​re​nje da se svi​jet oku​pio u beskrajnoj uro​ti pro​-
tiv nje​ga: zrak oko nje​ga bio je pun ru​ga​nja i pri​jetnje, lišće je izdajnič​ki šapta​lo, na
ti​su​ću tajnih mjesta lju​di su se sasta​ja​li da ga po​ni​ze, oma​lo​va​že i iznevje​re. On bi
sate pro​vo​dio pod strašnom ne​iz​bježnošću neke ne​pozna​te opasnosti: iako nije bio
ni za što kriv osim za svo​je muč​ne tlapnje, on bi ula​zio na pre​da​va​nje, na zbor, na
stu​dentski sasta​nak hlad​na stisnu​ta srca, oče​ku​ju​ći raskrinka​va​nje, osu​du i pro​past
zbog nje​mu ne​pozna​ta zlo​či​na. Ili bi bio mahnit, nastran i ne​ha​jan, ski​če​ći im po​-
bjed​nič​ki u lica i poska​ku​ju​ći opsjed​nut jar​čjim ve​se​ljem, dok bi ži​vot vi​dio kako
visi kao šlji​va nje​mu na dohvat.
I tako, ho​da​ju​ći noću sta​za​ma kru​ga, ispu​njen sno​vi​ma o sla​vi, čuo je mla​di​će
kako go​vo​re o nje​mu lju​bazno i gru​bo, smi​ju​ći se nje​go​vim ču​daštvi​ma, i spo​mi​nju​ći
da mu je potreb​no ku​pa​nje i čisto rub​lje. On se pandžom hva​tao za grlo dok je slu​-
šao.
Ja mislim da sam sila, razmišljao je Euge​ne, a oni kažu da smrdim zato što se ni​-
sam oku​pao. Ja! Ja! Bru​ce-Euge​ne, bič za Meksi​kance i najve​ći obrambe​ni igrač što
ga je ikad Yale imao! Maršal Gant, spa​si​telj svo​je do​mo​vi​ne! As Gant, so​kol neba,
čovjek koji je obo​rio Ric​htho​fe​na! Se​na​tor Gant, gu​verner Gant, pred​sjed​nik Gant,
ob​no​vi​telj i uje​di​ni​telj zemlje u ra​su​lu koji se tiho povla​či u pri​va​tan ži​vot usprkos
plač​nom prosvje​du sto​ti​ne mi​li​ju​na lju​di, dok, kao Artur ili Barba​rossa, po​no​vo ne
čuje bub​nje​ve ne​vo​lje i po​gi​bli.
Isus Na​za​re​ća​nin Gant, ismi​jan, vri​je​đan, poplju​van i utamni​čen za tuđe gri​je​he,
ali ple​me​ni​to šutljiv, koji više voli smrt nego da na​ne​se bol vo​lje​noj ženi. Gant,
nezna​ni ju​nak, mu​če​nič​ki pred​sjed​nik, umo​re​ni bog žetve, do​no​si​telj do​brih usje​-
va. Vojvo​da Gant od Westmo​re​landa, vi​kont Pondic​herry, dva​na​esti lord Runnyme​de
koji incogni​to tra​ži pra​vu lju​bav, u De​vo​nu i zre​lom žitu, i na​la​zi pa​muč​no bi​je​le
noge na slatkoj poste​lji od si​je​na. Da, Ge​orge-Gordon-Noel-Byron Gant koji pro​no​si

453
pri​zor svog krva​re​ćeg srca kroz Evro​pu, i Tho​mas-Chatterton Gant (taj bistri deč​-
ko!), i Franco​is-Villon Gant, i Ahasver Gant, i Mitri​dat Gant, i Artakserks Gant, i
Edward-Crni-Princ Gant; Sti​li​hon Gant, i Ju​gurta Gant, i Vercinge​to​riks Gant, i Car-
Ivan-Grozni Gant. I Gant, olimpijski bik; i He​raklo Gant; i Gant, la​bud za​vod​nik; i
Astarta i Azra​el Gant, Pro​tej Gant, Anu​bis i Ozi​ris i vrač Gant.

Ali što, reče Euge​ne vrlo po​la​ga​no u mrak, ako ja ni​sam ge​nij? To se nije često pi​-
tao. Bio je sam: go​vo​rio je glasno, ali pri​gu​še​no, da bi osje​tio nestvarnost ovog hu​-
lje​nja. Bila je noć bez mje​se​ca, puna zvi​jezda. Nije bilo grmlja​vi​ne ni si​je​va​nja.
Da, ali što, po​misli on i sav bli​jed za​re​ži, ali što ako itko dru​gi misli da ni​sam ge​-
nij? Ah, ali oni bi to vo​lje​li, svi​nje. Oni me mrze, i lju​bo​morni su na mene jer ne
mogu biti kao ja, zato će me uni​zi​ti ako mogu. Oni bi to vo​lje​li reći, kad bi se usu​di​-
li, samo zato da me povri​je​de. Na tre​nu​tak nje​go​vo se lice zgrči od boli i gorči​ne: on
izvi​je vrat, drže​ći se ru​kom za grlo.
Za​tim, po svom obi​ča​ju, kad je spa​lio srce, po​čeo je golo i ispi​ti​vač​ki gle​da​ti na to
pi​ta​nje.
No, nasta​vio je mirno, što ako ni​sam? Hoću li se prikla​ti, ili jesti crve, ili pro​gu​ta​ti
arse​nik? On po​la​ko ali od​luč​no zavrti gla​vom. Ne, reče, neću. Osim toga, ima do​-
voljno ge​ni​ja. U sva​koj sred​njoj ško​li ima​ju najma​nje jed​no​ga, i jed​no​ga u kino-
orkestru sva​ko​ga gra​di​ća. Katka​da gospo​đa Von Zeck, bo​ga​ta pokro​vi​te​lji​ca
umjetnosti, ša​lje jed​nog-dva ge​ni​ja u New York na stu​dij. Tako da, pro​ci​je​ni on, ova
naša prostra​na zemlja ima pre​ma po​pi​su sta​novništva najma​nje 26.400 ge​ni​ja i
83.752 umjetni​ka, ne ra​ču​na​ju​ći one u poslovnim i oglasnim gra​na​ma. Za svo​-
je osob​no za​do​voljstvo Euge​ne promrmlja ime​na 21 ge​ni​ja koji pišu pjesme i 37 dru​-
gih koji su se posve​ti​li dra​mi i ro​ma​nu. Posli​je toga osje​tio je pri​lič​no olakša​nje.
Što dru​go mogu biti, razmišljao je, osim ge​ni​ja? To sam bio već do​voljno dugo.
Mora posto​ja​ti i nešto bo​lje da se radi.
Iza one ko​nač​ne ogra​de, razmišljao je, nije smrt kao što sam ne​koć vje​ro​vao -
nego novi ži​vot - i nove zemlje.

Uspra​van, pod​bo​čen, sta​jao je on, s ku​po​lastom gla​vom istu​re​nom pre​ma
svjetlosti: šezde​se​to​go​dišnjak, spretna i ravna ti​je​la, gustih obrva, sa sta​rim bli​-
jeskom oka so​ko​lo​va, mrša​vih ja​bu​či​ca, če​ki​njasto potkre​sa​na brka. To lice na ko​jem
se hra​nio kondor misli, nad​svo​đe​no vi​so​kom istanča​nom zlo​bom, so​fistič​kim ra​do​-
va​njem.
Niže, sje​de​ći u klu​pa​ma u za​nosnom ropstvu, oni su oče​ki​va​li nje​go​vu prvu pro​-
muklu ri​ječ. Euge​ne pogle​da ona tupa ozbiljna lica, do​vab​lje​na iz čvrstih kle​ca​la
kalvi​nizma u sje​no​vi​tu zemlju me​ta​fi​zi​ke. I sad će nje​go​vo izru​gi​va​nje za​igra​ti kao

454
mu​nja oko nji​ho​vih gla​va, ali je oni neće vi​dje​ti, niti osje​ti​ti kad uda​ri. Oni će jurnu​ti
napri​jed da se rvu s nje​go​vom sje​nom, da čuju nje​gov de​monski smi​jeh, da se sve​ča​-
no bore sa svo​jim ne​ro​đe​nim du​ša​ma.
Čista ruka sa zavratkom drži ugla​čan štap. Nji​ho​vo zu​re​nje poslušno pre​la​zi nje​go​-
vim sja​jem.
- Gospo​di​ne Willis?
Bi​je​lo, sme​te​no, po​nizno lice strplji​vog roba.
- Mo​lim, gospo​di​ne.
- Što je ovo?
- Štap, gospo​di​ne.
- Što je štap?
- To je ko​mad drve​ta, gospo​di​ne.
Stanka. Po​druglji​ve obrve zahti​je​va​ju nji​hov smi​jeh. Oni se sa​mo​do​pad​no smi​ju​lje
tom vuku koji će ih požde​ra​ti.
- Gospo​din Willis kaže da je štap ko​mad drve​ta.
Nji​hov smi​jeh kle​pe​će o zi​do​ve. Besmisli​ca.
- To je i sta​blo ili te​le​fonski stup. Ne, bo​jim se da to nije do​voljno. Da li se osta​li
sla​žu s gospo​di​nom Willi​som?
- Štap je ko​mad drve​ta od​sje​čen do izvjesne du​ži​ne.
- Dakle sla​že​mo se, gospo​di​ne Ransom, da štap nije jed​nostavno drvo ne​ogra​ni​če​-
ne du​ži​ne?
Osupnu​to se​ljač​ko lice s trepta​jem na​po​ra.
- Vi​dim da se gospo​din Gant na​gi​nje na sje​da​lu. Na nje​go​vu je licu svjetlost koju
sam i ra​ni​je tamo vi​đao. Gospo​din Gant neće no​ći​ma spa​va​ti od razmišlja​nja.
- Štap - reče Euge​ne - nije samo drvo nego i ne​ga​ci​ja drve​ta. To je spoj drve​ta i ne-
drve​ta u prosto​ru. Štap je ko​nač​no i nepro​du​že​no drvo, či​nje​ni​ca odre​đe​na svo​jom
vlasti​tom ne​ga​ci​jom.
Sta​ra gla​va ozbiljno slu​ša iznad nji​ho​va po​druglji​vog uvla​če​nja daha. On će me
izni​je​ti i pohva​li​ti, jer ja se mogu mje​ri​ti s ovom se​ljač​kom zemljom. On me vidi s
naslo​vi​ma gordog po​lo​ža​ja; a on voli po​bje​du.
- Dali smo mu novo ime, pro​fe​so​re Weldon - reče Nick Ma​bley. - Zo​ve​mo ga He​-
gel Gant.
Slu​šao je nji​hov buč​ni smi​jeh; vi​dio je kako se nji​ho​va za​do​voljna lica okre​ću pre​-
ma nje​mu. To je bilo do​bro​namjerno. Nasmi​je​šit će se - nji​hov izvorni ve​li​kan, vo​lje​-
ni ču​dak, pjesnik imuć​nih se​lja​či​na.
- Možda je on i vri​je​dan toga ime​na - reče Vergil Weldon ozbiljno.
Sta​ri lišće, i ja se mogu po​igra​va​ti tvo​jim izre​ka​ma tako da me oni ni​kad ne uhva​-
te. Iznad džungle nji​ho​vih umo​va naši nespu​ta​ni du​ho​vi uda​ra​ju po​druglji​vo i

455
strasno. Isti​na? Stvarnost? Apso​lutno? Uni​verzalno? Mu​drost? Iskustvo? Zna​nje? Či​-
nje​ni​ca? Po​jam? Smrt - ta ve​li​ka ne​ga​ci​ja? Po​bi​jaj i na​pa​daj, Volpo​ne! Zar ne​ma​mo
ri​je​či? Do​ka​zat ćemo bilo što. Ali Ben, i de​monski titraj nje​go​va smi​ješka? Gdje je
sada?
Pro​lje​će se vra​ća. Vi​dim ovce na bri​je​gu. Kra​ve s klepka​ma pro​la​ze pu​tem u vi​-
jenci​ma pra​ši​ne, i kola škri​pe kući pod bli​je​dom utva​rom mje​se​ca. Ali što se miče u
za​ko​pa​nom srcu? Gdje su one izgub​lje​ne ri​je​či? I tko je vi​dio nje​go​vu sje​nu na Trgu?

- A da su vas pi​ta​li, gospo​di​ne Ro​untree?
- Re​kao bih isti​nu - reče gospo​din Ro​untree ski​da​ju​ći na​oča​le.
- Ali oni su bili na​lo​ži​li dosta ve​li​ku vatru, gospo​di​ne Ro​untree.
- To nije važno - reče gospo​din Ro​untree stavlja​ju​ći opet na​oča​le.
Kako ple​me​ni​to mo​že​mo umri​je​ti za isti​nu - u razgo​vo​ru.
- Bila je to vrlo vru​ća vatra, gospo​di​ne Ro​untree. Oni bi vas bili spa​li​li da se niste
javno odrekli.
- Ah, pustio bih da me spa​le - reče mu​če​nik Ro​untree kroz sve za​maglje​ni​je na​-
oča​le.
- Mislim da bi to moglo biti bolno - na​tukne Vergil Weldon. - Čak i mali mje​hur
peče.
- Tko želi biti spa​ljen za bilo što? - reče Euge​ne. - Ja bih uči​nio što i Ga​li​leo - po​-
vu​kao bih se.
- I ja bih - reče Vergil Weldon, i nji​ho​va se lica nad​svo​di​še ve​se​lom zlo​bom nad
teškim smi​je​hom razre​da.
Ipak se kre​će.

- S jed​ne stra​ne sto​la sta​ja​le su zdru​že​ne sile Evro​pe; s dru​ge je sta​jao Martin
Luther, sin ko​va​ča.
Glas pro​mukle strasti, potre​sen u duši. Ovo oni mogu za​pamti​ti, i za​pi​sa​ti.
- Tu je bila pri​li​ka, ako je ikad bila, da se sta​vi na kušnju najja​či duh. Ali je od​go​-
vor do​šao kao bli​je​sak. Ich kanti nic​ht anders - ja ne mogu dru​ga​či​je. - To je bila jed​-
na od ve​li​kih izre​ka po​vi​jesti.
Ta re​če​ni​ca, upotreb​lja​va​na već tri​de​set go​di​na, re​likvi​ja Ya​lea i Harvarda: Royce
i Munsterberg. U sve​mu tom ob​ma​nji​va​nju Te​utonci su bili Weldo​no​vi uči​te​lji, ali
gle​dajte kako razred to žed​no lapće. On im ne do​pušta da či​ta​ju, da netko ne bi na​šao
svašta​ru nje​go​vih pa​birče​nja od Ze​no​na do Imma​nu​ela Kanta. Luda krpa​ri​ja od tri ti​-
su​će go​di​na, pri​silni brak ne​po​mirlji​vosti, zbroj sve misli, u nje​go​voj sta​roj gla​vi.
Sokrat rodi Pla​to​na. Pla​ton rodi Plo​ti​na. Plo​tin rodi sve​tog Augusti​na ... Kant rodi
He​ge​la. He​gel rodi Vergi​la Weldo​na. Ov​dje se za​ustavlja​mo. Više se nema što ro​di​ti.

456
Od​go​vor na sva pi​ta​nja u tri​de​set la​kih lekci​ja. Ko​li​ko su si​gurni da su ga našli!
A ve​če​ras će no​si​ti svo​je tupe duše u nje​go​vu rad​nu sobu, netje​lesno će se ispo​vi​-
je​da​ti, lo​mit će se u izmišlje​nim mu​če​nji​ma duha, otkri​va​ju​ći borbe ko​jih ni​kad nisu
vo​di​li.
- Tre​ba​lo je ima​ti ka​rakte​ra da se uči​ni tako nešto. Tre​ba​lo je biti čovjek koji od​bi​-
ja da se slo​mi pod pri​tiskom. I to je ono što ja že​lim da moji momci uči​ne! Že​lim da
uspi​ju! Že​lim da ispra​ve svo​je mane. Že​lim da osta​nu čisti kao suza!
Euge​ne se žac​ne i pogle​da oko sebe na sva ona lica od​luč​no namješte​na da se
očajno bore za jed​no​ženstvo, stra​nač​ku po​li​ti​ku i vo​lju ve​ći​ne.
A ipak se baptisti pla​še toga čovje​ka! Zašto? On je ski​nuo za​liske nji​ho​vu bogu,
ali što se tiče osta​lo​ga, samo ih je na​učio da se sla​žu s na​red​ba​ma.
Dakle, evo He​ge​la u po​ja​su pa​mu​ka!

Ti​je​kom ovih go​di​na Euge​ne bi od​la​zio s Pulpit Hilla, noću i da​nju, kad je tra​vanj
bi​vao mla​da ze​le​na mrlja, ili kad je pro​lje​će bi​va​lo puno i zre​lo. Ali naj​dra​že mu je
bilo od​la​zi​ti noću, ju​re​ći pre​ko prohlad​nih pro​ljetnih po​lja pu​nih rose i zvjezda​-
ne svjetlosti, pod ve​li​kim ža​lom mje​se​ca re​brasta od obla​ka.
Od​la​zio bi u Exe​ter i Syd​ney; po​ne​kad bi oti​šao u gra​di​će koje ni​ka​da ra​ni​je nije
posje​tio. U ho​te​li​ma bi se upi​si​vao kao »Ro​bert Herrick«, »John Donne«, »Ge​orge
Pe​ele«, »Willi​am Bla​ke« i »John Milton«. Ni​kad mu nitko ništa nije re​kao zbog
toga. U tim ma​lim gra​do​vi​ma lju​di su ima​li takva ime​na. Jed​nom se upi​sao u ho​te​lu
jed​nog pi​ed​montskog gra​di​ća kao »Ben Jonson«.
Službe​nik je ispi​ti​vač​ki okre​nuo knji​gu.
- Zar nema slo​vo h u tome ime​nu? - re​kao je.
- Ne - re​kao je Euge​ne. - To je dru​ga gra​na po​ro​di​ce. Imam stri​ca Sa​mu​ela koji
tako piše svo​je pre​zi​me.
Po​ne​kad, u ho​te​li​ma na zlu gla​su, upi​sao bi se s mrač​nom za​ko​pa​nom ra​došću kao
»Ro​bert Browning«, »Alfred Tennyson« i »Willi​am Word​sworth«.
Jed​nom se upi​sao kao »Henry W. Longfellow«.
- Mene ne mo​že​te pre​va​ri​ti - re​kao je službe​nik s uko​če​nim smi​ješkom nevje​ri​ce. -
To je ime jed​nog pisca.
Proždi​ra​la ga je go​le​ma čud​na glad za ži​vo​tom. Noću je slu​šao gla​sa​nje sitnih noć​-
nih bića u mi​li​jun zvu​ko​va, ve​li​ku za​ne​se​nu simfo​ni​ju mra​ka, zvo​nja​vu da​le​kih
crkve​nih zvo​na kroz kra​ji​nu. I nje​go​vo se vi​đe​nje ši​ri​lo u kru​go​vi​ma pre​ko mje​se​-
com obli​tih li​va​da, sa​njarskih šuma, moć​nih ri​je​ka što protje​ču u tami i de​set ti​su​ća
usnu​lih gra​do​va. Vje​ro​vao je u besko​nač​no bo​ga​tu ša​ro​li​kost svih gra​do​va i lica: u
bilo ko​joj od mi​li​jun stra​ća​ra on je vje​ro​vao da posto​ji ču​dan za​ko​pan ži​vot, nježna
i slomlje​na ba​la​da, nešto mrač​no i ne​pozna​to. U tre​nutku pre​la​že​nja pokraj neke

457
kuće, mislio je, možda je netko unutra na pra​gu smrti, možda su lju​bavni​ci sple​te​ni u
vru​ćem zagrlja​ju, možda se ubojstvo vrši.
Osje​ćao je očajnu osu​je​će​nost, kao da je bio od​stra​njen s bo​ga​te gozbe ži​vo​ta. I
usprkos svim upo​zo​re​nji​ma, od​lu​čio je da razbi​je ka​lup obi​ča​ja i da pogle​da unutra.
Go​njen tom gla​đu, on bi odjed​nom odju​rio iz Pulpit Hilla i, dok se spuštao su​ton, šu​-
ljao se gore-do​lje mirnim uli​ca​ma gra​do​va. Na​po​kon, uzdignut iznad sva​kog suz​-
drža​va​nja, brzo bi se po​peo do ne​kih vra​ta i zazvo​nio. Za​tim, tko god iza​šao, on bi
za​te​tu​rao pre​ma zidu i hva​ta​ju​ći se za grlo re​kao:
- Vode! Za ime božje, vode! Pozli​lo mi je!
Po​ne​kad su to bile žene, za​vod​lji​ve i nasmi​je​še​ne, svjesne nje​go​ve pri​je​va​re, ali
nesklo​ne da ga puste da ode; po​ne​kad žene ga​nu​te od sa​ža​lje​nja i nježnosti. Za​tim,
na​kon što bi se na​pio, on bi se smi​je​šio s česti​tim ispri​ka​ma u sme​te​na i su​ćutna lica,
mrmlja​ju​ći:
- Oprosti​te mi. Odjed​nom je došlo - je​dan od mo​jih na​pa​da. Ni​sam imao vre​me​na
da tra​žim po​mo​ći. Vi​dio sam vaše svjetlo.
Za​tim bi ga one pi​ta​le gdje su mu pri​ja​te​lji.
- Pri​ja​te​lji! - obazreo bi se divlje i mrač​no. Za​tim bi s gorkim smi​je​hom re​kao: -
Pri​ja​te​lji! Ne​mam ni​jed​nog! Ja sam ov​dje stra​nac.
Za​tim bi ga one pi​ta​le čime se bavi.
- Ja sam sto​lar - od​go​vo​rio bi on, čud​no se osmje​hu​ju​ći.
Za​tim bi ga one pi​ta​le odakle do​la​zi.
- Iz da​le​ka. To je tako da​le​ko - re​kao bi muklo - da ne biste zna​li gdje je i da vam
ka​žem.
Za​tim bi ustao, gle​da​ju​ći oko sebe s dosto​janstvom i sa​ža​lje​njem.
- A sada mo​ram poći! - re​kao bi ta​janstve​no. - Čeka me du​ga​čak put pri​je nego što
se moje pu​to​va​nje okonča. Bog vas bla​goslo​vio sve! Bio sam stra​nac i vi mi pru​žiste
zaklon. Sin čovje​čji ne bje​še tako do​bro primljen.
Po​ne​kad bi zazvo​nio s izra​zom bo​jažlji​vog raspi​ti​va​nja i re​kao:
- Je li ovo broj 26? Ja se zo​vem Tho​mas Chatterton. Tra​žim jed​nog gospo​di​na po
ime​nu Co​le​rid​ge - gospo​di​na Sa​mu​ela T. Co​le​rid​gea. Sta​nu​je li on ov​dje? ... Ne? ...
Oprosti​te ... Da, rekli su mi broj 26, si​gu​ran sam ... Hva​la ... Pogri​je​šio sam ... Pogle​-
dat ću u te​le​fonski ime​nik.
Ali što, mislio je Euge​ne, ako ga jed​nog dana, u mi​li​ju​nu uli​ca ži​vo​ta, za​ista na​-
đem?
To su bile zlatne go​di​ne.

458
 39.


Gant i Eli​za do​đo​še na nje​go​vu pro​mo​ci​ju. On im je na​šao stan u gra​du: bio je po​-
če​tak lipnja - vruć, ze​len, žesto​ko i raz​blud​no južnjač​ki. Krug je bio ze​le​na peć​ni​ca;
bivši stu​denti še​ta​li su u na​du​tim pa​ro​vi​ma; svje​že li​je​pe dje​vojke, koje se nisu zno​ji​-
le, došle su da vide kako pro​mo​vi​ra​ju nji​ho​vi momci, i da ple​šu; mame i tate vo​đe​ni
su ni​je​mo i stid​lji​vo na​oko​lo.
Ko​ledž je bio di​van, na​po​la pust. Ve​ći​na stu​de​na​ta, osim diplo​ma​ca, bila je otišla.
Zrak je bio na​bi​jen svje​žom pu​te​nom vru​ći​nom, tamno​ze​le​nim sja​jem gustog lišća,
ti​su​ćom plod​nih mi​ri​sa zemlje i cvi​je​ća. Mla​di​ći su bili obu​ze​ti tu​gom, ne​-
jasnim uzbu​đe​njem, po​no​som.
Na toj bo​ga​toj po​zorni​ci vi​dio je svo​ga sina Euge​nea Gant koji je bio na​pustio
svo​ju kosturni​cu smrti na tri dana. Do​šao je iz svog gro​ba, po​no​vo prizvan ži​vo​tu.
Vi​dio je svog sina na pri​jesto​lju svih cvjetnih osje​ća​ja pro​mo​ci​je, i ci​je​lo mu se srce
diglo iz pra​ši​ne. Na ve​li​čanstve​nom travnja​ku, u sje​ni ve​li​kih sta​ba​la, okru​žen dosto​-
janstve​nim ko​le​ga​ma i nji​ho​vim po​ro​di​ca​ma, Euge​ne je pro​či​tao pjesmu svo​ga go​-
dišta (»O majko na​ših ne​bro​je​nih nada«). Za​tim je go​vo​rio Vergil Weldon, otmje​no
pro​mu​kao, du​bok i sve​ča​no tu​žan; i živa je isti​na bu​ja​la u nji​ho​vim srci​ma. Bio je to
ve​li​ki go​vor. Bu​di​te iskre​ni! Bu​di​te čisti! Bu​di​te do​bri! Bu​di​te lju​di! Svla​dajte mane!
Svi​jet je potre​bit! Ži​vot ni​kad nije bio to​li​ko vri​je​dan. Ni​ka​da u po​vi​jesti nije
bilo. Ni​jed​no dru​go go​dište nije to​li​ko obe​ća​va​lo kao. Među osta​lim dostignu​ći​ma
ured​nik lista po​di​gao je mo​ralni i inte​lektu​alni stu​panj drža​ve za dva palca. Sve​uči​-
lišni duh! Ka​rakter! Služba! Vod​stvo!
U toj ljupkoj divlji​ni Euge​no​vo je lice po​tamnje​lo od po​no​sa i ra​dosti. Nije mo​gao
pro​go​vo​ri​ti. U svi​je​tu je bilo sla​ve: ži​vot je soptao za nje​go​vim zagrlja​jem.
Po​zorno su Eli​za i Gant slu​ša​li sve pjesme i go​vo​re. Nji​hov je sin bio ve​lik čovjek
u sve​uči​lišnom kru​gu. Vi​dje​li su ga i čuli pred nje​go​vim razre​dom, u kru​gu, i kod
pro​mo​ci​je kad su bile objavlje​ne nje​go​ve nagra​de i po​časti. I nje​go​vi su im pro​fe​so​-
ri i dru​go​vi go​vo​ri​li o nje​mu i rekli da će ima​ti »sjajnu ka​ri​je​ru«. I Eli​za i Gant bi​ja​-
hu po​ma​lo dirnu​ti lažnim zla​ća​nim sja​jem mla​dosti. Na tre​nu​tak su povje​ro​va​li da je
sve mo​gu​će.
- Eto, sine - re​kao je Gant - osta​lo sada ovi​si o tebi. Vje​ru​jem da ćeš prosla​vi​ti
svo​je ime. - Po​lo​žio je nespretno svo​ju ve​li​ku suhu ruku na si​no​vo rame i Euge​ne je
za tre​nu​tak u onim mrtvim oči​ma vi​dio sta​ri mrak sje​ne i ne​na​đe​ne žud​nje.
- Hm! - po​če​la je Eli​za s drhta​vim smi​ješkom boc​ka​nja - pa​met će ti se zavrtje​ti od
sve​ga toga što o tebi go​vo​re. - Obuhva​ti​la mu je ruku svo​jim gru​bim toplim stiskom.
Oči su joj odjed​nom za​su​zi​le.

459
 - Eto, sine - rekla je ozbiljno - že​lim da sada nasta​viš i po​ku​šaš biti Netko. Nitko
od osta​lih nije imao pri​li​ke kao ti, i ja se na​dam da ćeš ti nešto posti​ći. Tvoj tata i ja
uči​ni​li smo sve što smo mogli. Osta​lo ovi​si o tebi.
On joj uzme ruku u času divlje oda​nosti i po​lju​bi je.
- Posti​ći ću nešto - re​kao je on. - Hoću.
Oni su sra​mežlji​vo gle​da​li nje​go​vo čud​no tamno lice, sa svom nje​go​vom strastve​-
nom i be​zazle​nom gorlji​vošću, i osje​ća​li su nježnost i lju​bav pre​ma nje​go​voj mla​-
dosti i sve​mu ono​me što joj je bilo ne​pozna​to. A neka ve​li​ka lju​bav i sa​ža​lje​nje bu​ja​li
su u nje​mu zbog nji​ho​ve čud​ne i nezgrapne sa​mo​će, i zbog toga što je osje​ćao, ne​-
kim strašnim pro​ni​ca​njem, da je već bio ravno​du​šan pre​ma naslo​vi​ma i časti​ma koje
su mu oni že​lje​li, i zbog toga što je ono što on sad želi za sebe već izvan nji​ho​va
mje​ri​la vri​jed​nosti. I pred tim pri​vi​đe​njem sa​ža​lje​nja i gu​bitka i sa​mo​će on se okre​ne
u stra​nu i za​ri​je mrša​vu ruku u svo​je grlo.
Bilo je go​to​vo. Gant, koji je pod​stre​kom si​no​ve pro​mo​ci​je sko​ro povra​tio ži​-
votnost svo​jih sred​njih go​di​na, po​no​vo je klo​nuo u cmiz​dra​vo sta​rač​ko za​no​vi​je​ta​-
nje. Spusti​la se strašna žega i slo​mi​la ga. Sa stra​hom i umo​rom oče​ki​vao je dugo
vru​će pu​to​va​nje natrag u pla​ni​ne.
- Mi​losrd​ni bože! - cvi​lio je. - Zašto sam uopće do​la​zio? O Isu​se, kako ću po​no​vo
pod​ni​je​ti taj put! Neću iz​drža​ti. Umri​jet ću pri​je nego stignem tamo! To je strašno, to
je grozno, to je okrutno. - I pla​kao je kroz sla​be šmrka​ve je​ca​je.
Euge​ne ih je odveo u Exe​ter i udob​no ih smjestio u spa​va​ća kola. On je osta​jao ne​-
ko​li​ko dana da po​ku​pi svo​je stva​ri - četve​ro​go​dišnji ne​red, pisma, knji​ge, sta​re bi​-
lješke, nevri​jed​no sme​će sva​ke vrste, jer izgle​da da je bio nasli​je​dio Eli​zi​nu mahni​-
tost za sli​je​pim go​mi​la​njem. Ra​si​pao je no​vac i nije ga mo​gao ušte​dje​ti, a ču​vao je
sve dru​go čak kad bi mu se smu​či​lo u duši od usta​ja​log i prašnog za​mo​ra prošlosti.
- Pa, sine - reče Eli​za u onom ti​hom tre​nutku pri​je od​laska - jesi li već razmišljao
što ćeš ra​di​ti?
- Da - reče Gant liznuvši pa​lac - jer od​sad se mo​raš sam za sebe bri​nu​ti. Do​bio si
najbo​lje mo​gu​će obra​zo​va​nje. Osta​lo ovi​si o tebi.
- Razgo​va​rat ćemo za ne​ko​li​ko dana kad do​đem kući - reče Euge​ne. - Onda ću
vam reći što ću.
Vlak se smi​lo​vao i po​čeo se kre​ta​ti: on ih brzo po​lju​bi i otrči niz hod​nik.
Nije im imao što reći. Bilo mu je de​vetna​est go​di​na; završio je ko​ledž; ali nije
znao što će ra​di​ti. Plan nje​go​va oca da bi tre​ba​lo da stu​di​ra pra​vo i »uđe u po​li​ti​ku«
bio je za​bo​ravljen već na dru​goj go​di​ni, kad je posta​lo oči​to da nagnu​će nje​go​va ži​-
vo​ta nije usmje​re​no k pra​vu. Nje​go​va je obi​telj ne​jasno osje​ća​la da je on oso​be​njak -
»ču​dak«, kako su ga zva​li - i nepraktič​nih ili »knji​ževnih« sklo​nosti.
Ne pi​ta​ju​ći se odre​đe​ni​je za razlog, oni su osje​ća​li da bi bilo besmisle​no tu

460
poskoklji​vu pri​li​ku, divljeg tamnog lica, obla​či​ti u frak i ve​za​ti mu tanku vrpcu:
nitko nje​mu sli​čan nije posto​jao u poslo​vi​ma, trgo​vi​ni ili pra​vu. Ne​odre​đe​ni​je su ga
svrsta​va​li među knjiške crve i sa​nja​re - Eli​za ga je spo​mi​nja​la kao »vrsnog uče​nja​-
ka«, što on zapra​vo ni​kad nije bio. On je jed​nostavno sjajno svla​da​vao sve ono što je
iza​zi​va​lo nje​go​vu glad, a tupo, ne​hajno i ravno​dušno sve ono za čim nije glad​nio.
Nitko nije jasno vi​dio što će on ra​di​ti - a on, si​gurno, po​najma​nje - ali je nje​go​va obi​-
telj, sli​je​de​ći na​tu​ca​nje nje​go​vih dru​go​va, ne​odre​đe​no i brb​lja​vo go​vo​ri​la o »ka​ri​je​ri
u no​vi​narstvu«. To je zna​či​lo rad u no​vi​na​ma. I, ko​li​ko god to bilo ne​za​do​vo​lja​va​ju​-
će, nji​ho​vo je ne​iz​bježno pi​ta​nje za tre​nu​tak bilo omamlje​no bli​jeskom uspje​ha koji
je okru​žio nje​gov ži​vot na sve​uči​lištu.
Ali Euge​nea nije smu​ći​va​la mi​sao o ne​koj svrsi. On je bio mahnit od takvog za​no​-
sa ka​kav još ni​kad nije pozna​vao. Bio je kenta​ur, isko​la​če​nih oči​ju i divlje gri​ve,
razdi​ran gla​đu za zlatnim svi​je​tom. Po​ne​kad je sko​ro gu​bio moć su​vislog go​vo​ra.
U razgo​vo​ru s lju​di​ma izne​na​da bi za​njištao u nji​ho​va ispre​pa​da​na lica, i od​sko​čio
dok mu se lice kri​vi​lo od mahni​tog ve​se​lja. Hi​tao bi ski​če​ći uli​ca​ma i sta​za​ma, obu​-
zet ushi​će​njem ti​su​ću ne​re​če​nih že​lja. Svi​jet je le​žao pred njim da ga ube​re - pun bo​-
ga​tih gra​do​va, zla​ća​nih berbi, slavnih po​bje​da, ljupkih žena, pun ti​su​ću ne​susretnu​tih
i ve​li​čanstve​nih mo​guć​nosti. Ništa nije bilo do​sad​no ili oka​lja​no. Čud​no​va​te za​ča​ra​-
ne oba​le bile su ne​po​ho​đe​ne. Bio je mlad i ni​kad nije mo​gao umri​je​ti.
Vra​tio se u Pulpit Hill na dva-tri dana pre​divne sa​mo​će u opustje​lom ko​le​džu. Šu​-
ljao se praznim kru​gom u po​noć pod ve​li​kim mje​se​ci​ma kasnog bujnog pro​lje​ća;
udi​sao je ti​su​ću bo​ga​tih mi​ri​sa drve​ta i tra​ve i cvi​je​ta, obilnog i za​vod​lji​vog Juga;
i osje​ćao je za​nosnu tugu kad je po​mišljao na od​la​zak, a u mje​se​cu je vi​dio ti​su​ću sa​-
blasnih obli​čja mo​ma​ka koje je upoznao i koji više neće doći.
A ob​dan je od​la​zio da razgo​va​ra s Vergi​lom Weldo​nom. Sta​rac je bio kra​san,
povjerljiv, pun mu​dre prisnosti, bla​ga hu​mo​ra. Sje​di​li su pod ve​li​kim sta​bli​ma u nje​-
go​vu dvo​rištu i pili čaj s le​dom. Euge​ne je razmišljao o Ca​li​forni​ji, Pe​ruu, Azi​ji,
Aljasci, Evro​pi, Afri​ci, Kini. Ali je spo​me​nuo Harvard. Za nje​ga to nije bilo ime ne​-
kog sve​uči​lišta - to je bujna ča​ro​li​ja, bo​gatstvo, otmje​nost, ra​dost, gorda sa​mo​ća, bo​-
ga​te knji​ge i zla​ća​no pa​ljetko​va​nje; to je bilo za​ča​ra​no ime kao Ka​iro i Da​mask. I ne​-
ka​ko je osje​ćao da je to da​va​lo neki razlog, neki uno​san cilj nje​go​vu divljem ushi​će​-
nju.
- Da - re​kao je Vergil Weldon s odo​bra​va​njem. - To je mjesto za vas, gospo​di​ne
Gant. Za osta​le nije važno. Oni su već spremni. Ali duh po​put va​še​ga ne smi​je se ze​-
len ubra​ti. Mo​ra​te mu pru​ži​ti pri​li​ku da sazre. Tamo ćete naći sebe.
I pri​čao je s oča​ra​va​njem o do​brom slo​bod​nom ži​vo​tu duha, o sa​mostanskom uče​-
nju, o bo​ga​toj kultu​ri gra​da, i o hra​ni. - Tamo vam daju hra​nu koju čovjek može jesti,
gospo​di​ne Gant - re​kao je. - Na toj hra​ni vam um može obavlja​ti svoj po​sao. - Za​tim

461
je go​vo​rio o svo​jim stu​dentskim da​ni​ma pro​ve​de​nim tamo, i o ve​li​kim ime​ni​ma
Roycea i Eve​retta, i Willi​ama Ja​me​sa.
Euge​ne je sa strastve​nom oda​nošću pogle​dao tu ve​li​čanstve​nu sta​ru gla​vu, smi​re​-
nu, mu​dru i utješnu. U tre​nutku vi​do​vi​tosti spoznao je da je tu, za nje​ga, posljed​nji
od ju​na​ka, posljed​nji od onih di​vo​va ko​ji​ma da​ru​je​mo vje​ru svo​je mla​dosti, ufa​ju​ći
se kao dje​ca da se za​go​netka na​ših ži​vo​ta može ri​je​ši​ti nji​ho​vim mirnim ra​su​đi​va​-
njem. On je vje​ro​vao, i znao je da ga ni​kad ni​kakvo iskustvo neće moći ra​zuvje​ri​ti,
da se je​dan od ve​li​kih ži​vo​ta nje​go​va vre​me​na tiho odvio u tom ma​lom sve​uči​lišnom
gra​du.
O, sta​ri moj so​fiste, po​mislio je. Što su bile sve sta​re fi​lo​zo​fi​je koje si po​su​dio i
na​ki​tio pre​ma svo​joj mašti, tebi, koji si bio veći od svi​ju njih? Što je bila zna​nost o
mišlje​nju, tebi, koji si bio mi​sao? Što ako sva tvo​ja drevna igra me​ta​fi​zi​ke ni​ka​da
nije takla mrač​nu džunglu moje duše? Misliš li da si za​mi​je​nio Boga moga dje​-
tinjstva svo​jim Apso​lu​tom? Ne, samo si nje​go​vu bra​du za​mi​je​nio brko​vi​ma, i bli​-
jeskom de​monskih so​ko​lo​vih oči​ju. Za mene, ti si bio iznad boga, iznad isti​ne, iznad
pra​ved​nosti. Za mene, ti si bio do​voljna ne​ga​ci​ja sve​ga tvo​ga uče​nja. Što god si či​-
nio, bilo je, svo​jim či​nje​njem, pra​ved​no. A sad te ostavljam usto​li​če​na u sje​ća​nju.
Ne​ćeš više vi​dje​ti moje tamno lice kako gori u tvo​joj klu​pi; sje​ća​nje na mene po​brkat
će se i ra​su​ti; novi će mla​di​ći doći da za​do​bi​ju tvo​ju naklo​nost i hva​lu. Ali ti? Za​uvi​-
jek sta​lan, ne​izb​lje​div, sja​jan, moj gospo​dar.
Za​tim, dok je sta​rac go​vo​rio, Euge​ne ne​nad​no sko​či na noge, i nje​go​vu mrša​vu
ruku čvrsto stegne svo​jom.
- Gospo​di​ne Weldon! - reče. - Gospo​di​ne Weldon! Vi ste ve​lik čovjek! Ni​kad vas
neću za​bo​ra​vi​ti!
Pa se okre​ne i sli​je​po jurne niza sta​zu.

Još je dangu​bio, iako mu je prtlja​ga već da​ni​ma bila spremlje​na. S očajnom boli
oče​ki​vao je od​la​zak iz arka​dijske divlji​ne gdje je upoznao tako mno​go ra​dosti. Noću
je tu​ma​rao opustje​lim kru​gom, razgo​va​ra​ju​ći tiho do jutra sa ša​kom stu​de​na​ta koji su
se čud​no vrzli, kao i on, među sa​blasnim zgra​da​ma, među utva​ra​ma izgub​lje​nih mla​-
di​ća. Nije se mo​gao po​mi​ri​ti s ko​nač​nim od​laskom. Re​kao je da će se u ranu je​sen
vra​ti​ti na ne​ko​li​ko dana, i ba​rem je​danput go​dišnje na​kon toga.
Onda je jed​nog vru​ćeg jutra, na izne​na​dan po​riv, oti​šao. Dok je auto​mo​bil koji ga
je vo​zio u Exe​ter grmio niz za​vo​ji​tu uli​cu, pod vre​lom ze​le​nom li​panjskom lisna​-
tošću, čuo je, kao iz morskih du​bi​na sna, da​le​ko i sla​bašno, meko bru​ja​nje zvo​na
u sve​uči​lišnom kru​gu. I izne​na​da mu se uči​ni​lo da sve one uta​ba​ne sta​ze tutnje ba​-
tom ko​ra​ka izgub​lje​nih mla​di​ća, i nje​ga među nji​ma, dok trče na pre​da​va​nja. Za​tim,
dok je slu​šao, da​le​ko je zvo​no zamrlo, a sa​blasni trka​či otutnji​li u za​bo​rav. Usko​ro

462
su kola progrmi​la kraj kuće Vergi​la Weldo​na, i dok je pro​la​zio vi​dio je starca kako
sje​di ispod svo​ga sta​bla.
Euge​ne usta​ne u ko​li​ma i svo​jom du​gač​kom ru​kom mahne u znak poz​dra​va na od​-
lasku.
- Zbo​gom - krikne. - Zbo​gom.
Sta​rac usta​ne uz tihi poz​drav na rastanku, po​la​gan, smi​ren, izra​zi​to blag.
Za​tim, dok je Euge​ne još sta​jao gle​da​ju​ći stra​ga na uli​cu, kola zagrme pre​ko kose
bri​je​ga i kre​nu strmo na​do​lje u vru​ći sprlje​ni pre​dio ispod sebe. Ali kad mu je izgub​-
lje​ni svi​jet nestao s vi​di​ka, Euge​ne silno krikne od boli i tuge, jer je znao da su se iza
nje​ga zatvo​ri​le vi​linske dve​ri, i da se više ni​ka​da neće tamo vra​ti​ti.

Vi​dio je prostra​ni bo​ga​ti trup bre​go​va, s bujnim va​lo​vi​tim ze​le​ni​lom, zre​lo prsat,
pro​ša​ran da​le​ko-plo​ve​ćim sje​na​ma obla​ka. Ali on je znao da je to bio kraj.
Da​le​ko šu​mom razli​je​gao se zvuk roga. Mahni​tao je od gla​di za slo​bo​dom:
prostra​na po​lja​na zemlje ra​zasti​ra​la mu je svo​ju bezgra​nič​nu za​vod​lji​vost.
To je bio kraj, kraj. To je bio po​če​tak pu​to​va​nja, potra​ge za no​vim zemlja​ma.
Gant je bio mrtav. Gant je bio živ, smrt na ži​vo​tu. U svo​joj ve​li​koj stražnjoj sobi
kod Eli​ze če​kao je smrt, izgub​ljen i skrhan u po​lu​ži​vo​tu raz​dražlji​vog sje​ća​nja.
Držao se na ži​vo​tu o jed​nom tru​lom konči​ću, leš obasjan ri​jetkim bli​jesci​ma svi​jesti.
Nagla smrt s či​jom su se pri​jetnjom oni tako davno su​oči​li da je bila izgu​bi​la svoj
zna​čaj, ni​kad ga nije snašla. Stigla je tamo gdje su joj se najma​nje na​da​li - k Benu. I
uvje​re​nje koje je Euge​ne ste​kao o Be​no​voj smrti, pri​je više od go​di​nu i pol dana, sad
je bilo utje​lovlje​na stalnost. Ve​li​ki divlji obra​zac obi​te​lji za​uvi​jek se bio raspao. Dje​-
lo​mič​na ste​ga koja ih je drža​la za​jed​no bila je unište​na smrću nji​ho​va bra​ta: mora
pusto​ši i gu​bitka uništi​la im je nadu. S mahni​tim fa​ta​lizmom po​dvrgli su se divljač​-
kom me​te​žu ži​vo​ta.
Osim Eli​ze. Ona je ima​la šezde​set go​di​na, bila je čila ti​je​la i uma, po​bjed​nič​ki
zdra​va. Još je vo​di​la Dixi​eland, ali više nije drža​la goste na hra​ni, nego im je samo
izda​va​la sobe, a ve​ći​nu dužnosti upravlja​nja povje​ri​la je jed​noj usi​dje​li​ci koja je
živje​la u kući. Eli​za je najve​ći dio svo​ga vre​me​na posve​ći​va​la nekretni​na​ma.
Ti​je​kom posljed​nje go​di​ne, ona je na​po​kon ovla​da​la Ganto​vom imo​vi​nom. Po​če​la
ju je od​mah i ne​mi​losrd​no pro​da​va​ti, usprkos nje​go​vu ravno​dušnom mrmlja​nju
prosvje​da. Sta​ri dom u uli​ci Wo​od​son pro​da​la je za 7.000 $ - po dosta do​broj ci​je​-
ni, rekla je, s ob​zi​rom na susjed​stvo. Ali, pust, gol i si​rov, li​šen loze koja ga je opa​si​-
va​la, pri​po​jen ne​kom na​dri​li​ječ​nič​kom sa​na​to​ri​ju za »živča​na obo​lje​nja«, bo​ga​ti trud
nji​ho​va ži​vo​ta je nestao. U tome, više nego i u čemu dru​gom, Euge​ne je vi​dio ko​nač​-
no ra​su​lo svo​je obi​te​lji.
Eli​za je ta​ko​đer bila pro​da​la neki ko​mad za​pušte​nog brd​skog obra​di​vog zemljišta

463
za 6.000 $, pe​de​set aka​ra na putu pre​ma Reynold​svilleu za 15.000 $, i ne​ko​li​ko ma​-
njih ko​ma​da. Ko​nač​no je pro​da​la Ganto​vu rad​nju na Trgu za 25.000 $ ne​kom
društvu za trgo​vi​nu nekretni​na​ma koje je ka​ni​lo na tom mjestu po​di​ći prvi »ne​bo​der«
u gra​du. S tim novcem kao glavni​com ona je po​če​la »trgo​va​ti«, ku​pu​ju​ći, pro​da​ju​ći,
po​la​žu​ći ka​pa​ru, u jed​noj zamrše​noj i ne​pojmlji​voj mre​ži.
Sam »Dixi​eland« postao je silno vri​je​dan. Uli​ca koju je ona go​di​na​ma ra​ni​je pre​-
dvi​dje​la, bila je prosje​če​na iza gra​ni​ce nje​zi​na posje​da: ne​dosta​ja​lo joj je tri​de​set sto​-
pa da se spo​ji sa zlatnom glavnom cestom, ali je ku​pi​la taj me​đuprostor, pla​tivši
bez po​go​vo​ra masnu ci​je​nu. Ota​da je od​bi​ja​la, s na​pu​će​nim osmi​je​hom, po​nu​du od
100.000 $ za svo​je ima​nje.
Bila je opsjed​nu​ta. Beskrajno je go​vo​ri​la o nekretni​na​ma. Pola svog vre​me​na tro​-
ši​la je na razgo​vo​re s lju​di​ma koji su trgo​va​li nekretni​na​ma; oni su obli​je​ta​li oko
kuće kao muhe zu​ja​re. S nji​ma se ne​ko​li​ko puta dnevno vo​zi​la ko​li​ma da vidi
neko ima​nje. Dok su nje​zi​na ula​ga​nja u zemlju rasla po svo​ti i bro​ju, ona je posta​ja​la
be​zumno škrta u osob​nim troško​vi​ma. Glasno bi za​no​vi​je​ta​la ako je u kući du​lje
gorje​lo neko svjetlo, go​vo​re​ći da se na​la​zi pred pro​pašću i si​ro​maštvom. Ri​jetko je
jela ako joj hra​na nije pru​že​na; ho​da​la je po kući drže​ći ša​li​cu sla​be kave i koru kru​-
ha. Škrt i ne​ma​ran do​ru​čak bio je je​di​ni obrok ko​je​mu su se Luke i Euge​ne mogli na​-
da​ti s ne​kom si​gurnošću: jeli su s lju​ti​tim gro​ho​tom i ce​re​njem, na​bi​je​ni u malu
smoč​ni​cu - bla​go​va​oni​ca je bila pre​ure​đe​na za pod​sta​na​re.
Ganta je hra​ni​la i nje​go​va​la He​len. Ona se kre​ta​la tamo-amo u nepresta​nom izje​-
da​nju izme​đu Eli​zi​ne i Barto​no​ve kuće, u stalnom ritmu divlje energi​je i klo​nu​ća,
ljutnje, histe​ri​je, umo​ra i ravno​dušnosti. Nije ima​la dje​ce i či​ni​lo se da ih neće ni
ima​ti. Zbog toga su je obu​zi​ma​la duga razdob​lja bo​lesne udub​lje​nosti u misli, kad se
omamlji​va​la ma​lim gutlja​ji​ma go​to​vih to​ni​ku​ma, li​je​ko​va s ve​li​kom ko​li​či​nom alko​-
ho​la, do​ma​ćih vina i viski​ja. Krupne su joj oči izgu​bi​le sjaj i otupje​le, oko ve​li​kih
usta ure​za​la se crta histe​ri​je, čupka​la bi svo​ju dugu bra​du i odjed​nom bi joj uda​ri​le
suze. Go​vo​ri​la je ne​umorno, raz​dražlji​vo, tro-šeći se i gu​be​ći se u mre​ži zaple​te​nih
ži​va​ca, u beskrajnom nakla​pa​nju, u ne​su​vislom brb​lja​nju o gra​đa​ni​ma, susje​di​ma,
bo​lesti, li​ječ​ni​ci​ma, bolni​ca​ma, smrti.
Razbo​ri​ta mirno​ća Hugha Barto​na katkad ju je raz​dra​ži​va​la do bjesni​la. On bi sje​-
dio noću, nesvjestan nje​zi​na izlje​va, ozbiljno žva​ču​ći svo​ju du​gač​ku ci​ga​ru, za​dub​-
ljen u izvješta​je, ili u no​vi​je izda​nje ča​so​pi​sa System ili The Ame​ri​can Ma​ga​zi​ne. Ta
moć da se izgu​bi u sa​motnič​koj za​dub​lje​nosti nju je izlu​đi​va​la. Ona nije zna​la što
hoće, ali ju je nje​go​va šutnja pred nje​nom očajnič​kom optužbom ži​vo​ta do​vo​di​la do
bjesni​la. Jurnu​la bi na nj uz razgnjevlje​ni je​caj, izbi​la mu ča​so​pis iz ruku i zgra​bi​la
mu pro​ri​je​đe​nu kosu stiskom svo​jih du​gih prsti​ju.
- Od​go​va​raj kad ja go​vo​rim! - kri​ča​la je, histe​rič​no dašću​ći. - Ja neću ov​dje sje​di​ti,

464
ve​čer za ve​če​ri, dok ti sje​diš uto​nuo u neku pri​ču. Po​misli samo! Po​misli samo! -
Uda​ra​la je u plač. - Mogla sam se isto tako uda​ti za kro​jač​ku lutku.
- Evo, ja sam vo​ljan razgo​va​ra​ti s to​bom - ki​se​lo je on prosvje​do​vao - ali što god
ja ka​žem, čini se da tebi ne od​go​va​ra. Što že​liš da ti ka​žem?
Za​ista se či​ni​lo, kad je bila ova​ko raspo​lo​že​na, da joj se nije moglo ugo​di​ti. Raz​-
dra​ži​la bi se i na​lju​ti​la ako su se lju​di brižlji​vo sla​ga​li sa svi​me što bi rekla; jed​na​ko
bi je raz​dra​ži​lo nji​ho​vo nesla​ga​nje ili šutnja. Primjed​ba o vre​me​nu, na​joprezni​je
nepri​je​porno mišlje​nje, bu​di​la je u njoj srdž​bu.
Po​ne​kad bi noću histe​rič​no pla​ka​la na jastu​ku i žesto​ko se okre​ta​la svom brač​nom
dru​gu.
- Osta​vi me! Od​la​zi! Gubi se! Mrzim te!
On bi poslušno ustao i si​šao u pri​zemlje, ali pri​je nego što bi sti​gao u dnevnu sobu,
ona bi ga upla​še​no do​zi​va​la, tra​že​ći da se vra​ti.
Na​izmje​nič​no ga je oba​si​pa​la po​ljupci​ma i grd​nja​ma: majčinsku nježnost, u ko​joj
se uta​pa​la od čežnje za dje​te​tom, izli​je​va​la je na prlja​vom ma​lom psu mje​šancu koji
je jed​ne noći do​kaskao s uli​ce po​lumrtav od gla​do​va​nja. Bio je to mali divlji stvor
crno-bi​je​le dla​ke, koji je re​žao i ružno ke​sio zube na sva​ko​ga osim na gospo​da​ra i
gospo​da​ri​cu, ali se ge​ga​vo udeb​ljao na bi​ra​nom mesu i jetri; toplo je spa​vao na
baršu​nastom jastu​ku i s nji​ma se vo​zio, re​že​ći na pro​lazni​ke. Ona je gu​ši​la tu džu​ke​-
lu pljuska​ma i po​ljupci​ma, žde​ra​la ga te​pa​njem i mrzi​la sva; koga kome se nije do​pa​-
da​la nje​go​va mje​ša​nač​ka opa​kost. Ali ve​ći​nu svog vre​me​na, svo​je lju​ba​vi, svo​je
ognje​ne sna​ge, posve​ći​va​la je nje​zi oca. Nje​zi​ni osje​ća​ji pre​ma Eli​zi bili su ogorče​ni​-
ji nego ikad: osje​ća​la je stalnu po​druglji​vu raz​dra​že​nost koja je po​ne​kad rasla do
mržnje. Sa​ti​ma bi grdi​la svo​ju majku:
- Ja vje​ru​jem da je po​lu​dje​la. Što ti misliš? Po​ne​kad po​mislim da bismo joj tre​ba​li
odre​di​ti ču​va​re i drža​ti je pod skrb​ništvom. Znaš li da ja ku​pu​jem sko​ro sva​ki za​lo​gaj
hra​ne koji od​la​zi u tu kuću? Znaš li? Da nema mene, ona bi ga pusti​la da joj umre
pred oči​ma. Zar ne znaš da bi? Posta​la je tako škrta da neće ni za sebe da ku​pu​je hra​-
nu. Ali, za boga mi​lo​ga! - prasnu​la bi od jake ozlo​je​đe​nosti. - To nije moja kuća pa
da sve to ra​dim. On je nje​zin muž, nije moj! Misliš li ti da je to pra​vo? Misliš li? - I
sko​ro bi zapla​ka​la od bi​je​sa.
I prasnu​la bi na Eli​zu, ova​ko: - Mama, za ime božje! Ho​ćeš li do​pusti​ti da taj jad​ni
sta​rac tamo umre zbog po​manjka​nja pra​ve nje​ge? Ide li tebi u gla​vu da je tata bo​-
lestan čovjek? On mora ima​ti do​bru hra​nu i pristojnu nje​gu.
A Eli​za, zbu​nje​na i uzne​mi​re​na, od​go​vo​ri​la bi: - Što, di​je​te? Sve​ga ti na svi​je​tu,
što ho​ćeš reći? Sama sam mu od​ni​je​la ve​li​ku zdje​lu juhe od povrća za ru​čak: sve je
po​jeo na du​šak. ’Pa što, gospo​di​ne Gant,’ rekla sam (samo da ga razve​se​lim), 'ne vje​-
ru​jem da je išta ono​me tko ima ta​kav tek. No, re​ci​mo,’ rekla sam...

465
 - Oh, za​bo​ga! - vi​ka​la je He​len gnjevno. - Tata je bo​lestan čovjek. Ho​ćeš li to ikad
shva​ti​ti? Be​no​va smrt nas je do​ista mogla ne​čem na​uči​ti - glas joj je završa​vao u
vrisku srdž​be.
Gant je bio vošta​na žuta sa​blast. Nje​go​va bo​lest, koja mu se bila razgra​na​la po
svim di​je​lo​vi​ma ti​je​la, da​va​la mu je izgled go​to​vo pro​zirne lomnosti. Nje​gov je um
bio po​to​nuo iz ži​vo​ta u tmurnu zemlju sje​na: slu​šao je umorno i ravno​dušno sav ža​-
mor sva​đe oko sebe, ja​uču​ći i pla​ču​ći kad bi osje​tio bol, hlad​no​ću ili glad, smi​je​še​ći
se kad mu je bilo udob​no i la​god​no. Sad su ga dva-tri puta go​dišnje vo​di​li u Balti​mo​-
re na zra​če​nje ra​di​jem: posli​je sva​kog posje​ta u nje​mu je zasjao kra​tak proplamsaj
ži​votnosti i olakša​nja, ali su svi zna​li da je to priz​dravlje​nje bilo samo privre​me​no.
Nje​go​vo je ti​je​lo bilo tru​lo tki​vo koje se ne​kim ču​dom dotle drža​lo za​jed​no.
U me​đuvre​me​nu, Eli​za je nepresta​no go​vo​ri​la o nekretni​na​ma, kuplje​nim, pro​da​-
nim, za​mi​je​nje​nim. U svo​jim pothva​ti​ma bila je bo​lesno ta​janstve​na; lu​ka​vo bi se
nasmi​ja​la kad bi je o nji​ma pi​ta​li, na​mignu​la na zna​lač​ki na​čin i stva​ra​la neki po​-
druglji​vi zvuk u grlu.
- Ja ne go​vo​rim sve što znam - rekla bi.
To je iza​zi​va​lo ne​mi​lu ra​dozna​lost nje​zi​ne kće​ri, go​to​vo do ne​iz​držlji​vosti, jer
usprkos nje​nom srdi​tom izru​gi​va​nju, mahni​tost za imo​vi​nom zahva​ti​la je isto tako i
nju i Hugha Barto​na: po​tajno su oni pošto​va​li Eli​zi​nu prepre​de​nost i tra​ži​li nje​zin
savjet o nekretni​na​ma u koje je on ula​gao sav vi​šak svo​je za​ra​de. Ali kad je Eli​za od​-
bi​ja​la da otkri​je vlasti​ta ula​ga​nja, kći bi joj kriknu​la u histe​ri​ji izja​lovlje​nja:
- Ona nema pra​vo da to čini! Ti znaš da nema! To je ta​ti​na imo​vi​na jed​na​ko kao i
nje​zi​na, to znaš. Kad bi ona sada umrla, ima​nje bi bilo u strašnoj zbrci. Nitko ne zna
što ona radi: ko​li​ko ku​pu​je i pro​da​je. Mislim da to ni ona sama ne zna. Svo​je bi​lješke
i pa​pi​re drži sakri​ve​ne po la​di​ca​ma i ku​ti​ja​ma.
Nje​zi​no ne​povje​re​nje i strah bili su tako ve​li​ki da je, na go​le​mu Eli​zi​nu muku, pri​-
je go​di​nu-dvi​je na​go​vo​ri​la Ganta da na​či​ni opo​ru​ku: osta​vio je sva​kom od svo​je pe​-
te​ro dje​ce po 5.000 $, a osta​tak imo​vi​ne i novca ženi. I, kako je lje​to od​mi​ca​lo, opet
ga je na​go​vo​ri​la da za izvrši​te​lje opo​ru​ke ime​nu​je dva čovje​ka u čije se pošte​nje ona
najvi​še po​uzda​va​la: Hugha Barto​na i Lu​kea Ganta
Lu​keu, koji je na​kon otpušta​nja iz morna​ri​ce bio trgo​vač​ki putnik za električ​ne
centra​le za osvjetlja​va​nje farmi u pla​ninskom pre​dje​lu, ona je rekla:
- Nas dvo​je smo odu​vi​jek ima​li do​bro obi​te​lji pri srcu, a za to ništa nismo do​bi​li.
Mi smo bili ve​li​ko​dušni, a na koncu će Euge​ne i Ste​ve sve do​bi​ti. Euge​ne je imao
sve, mi nismo ima​li ništa. On sad go​vo​ri da bi išao na Harvard. Jesi li čuo?
- Nje​go​vo v-v-v-ve​li​čanstvo! - reče Luke iro​nič​no. - Tko će p-p-pla​ća​ti ra​ču​ne?
Tako, dok je za​mi​ra​lo lje​to, nad po​la​ga​nim uža​som Ganto​ve smrti vo​dio se ovaj
ružni rat pohle​pe i mržnje. Ste​ve je sti​gao iz Indi​ane; za če​ti​ri dana bio je su​lud od

466
viski​ja i ve​ro​na​la. Po​čeo je pra​ti​ti Euge​nea po kući, zloslutno ga stje​ra​va​ti u ku​to​ve i
ra​to​borno hva​ta​ti za ruku, dok ga je za​pahnji​vao pokva​re​nim žu​tim za​da​hom i go​vo​-
rio s bo​le​ći​vim iza​zi​va​njem.
- Meni se ni​kad nije pru​ži​la pri​li​ka kao tebi. Svi su bili pro​tiv Ste​vi​ea. Da je on
imao pri​li​ke kao neki dru​gi, sad bi on bio gore među glavni​ma. Pa ipak, on ima više
mozga nego mno​gi koje pozna​jem što su bili u ko​le​džu. Ti me ra​zu​mi​ješ, zar ne?
Uno​sio je svo​je bu​bu​lji​ča​vo lice, gnusno i iske​še​no, u Euge​ne​ovo.
- Bje​ži, Ste​ve! Bje​ži! - mrmljao je mla​dić. Po​ku​ša​vao je izma​ći, ali mu je brat za​-
bra​nji​vao pro​laz. - Ka​žem ti da bje​žiš od mene, svi​njo! - odjed​nom je vrisnuo i od​-
gurnuo ono opa​ko lice od sebe.
Za​tim, kad se Ste​ve oša​mu​ćen i tra​ljav prostro po podu, na nje​ga sko​či Luke uz
mu​ca​vo pso​va​nje i poč​ne ga izbe​zumlje​no povla​či​ti gore-do​lje. A Euge​ne sko​či na
Lu​kea da ga za​usta​vi, i sva tro​ji​ca su mu​ca​la i pso​va​la i zakli​nja​la i optu​ži​va​la, dok
su se sta​na​ri na​bi​li na vra​ti​ma, Eli​za pla​ka​la zo​vu​ći u po​moć, a Da​isy, koja je bila
stigla s Juga s dje​com, krši​la svo​je pu​nahne ruke i ste​nja​la: - Oh, ubit će ga! Ubit će
ga. Smi​lujte se na mene i na moju jad​nu dje​či​cu, mo​lim vas.
Za​tim sram, ga​đe​nje, bo​le​ći​vo ja​da​nje, upla​ka​ne žene, uzbu​đe​ni muškarci.
- B-b-bi​jed​ni izro​de! - vi​kao je Luke. - Do​šao si k-k-kući jer si m-m-mislio da će
tata umri​je​ti i da će ti osta​vi​ti nešto novca. Ti ne zaslu​žu​ješ n-n-ni centa!
- Znam ja što vi namje​ra​va​te uči​ni​ti - vrištao je Ste​ve u smrtnom stra​hu sumnje. -
Svi ste vi pro​tiv mene! Uro​ti​li ste se pro​tiv mene i po​ku​ša​va​te da me li​ši​te moga di​-
je​la.
Pla​kao je s iskre​nim gnje​vom i stra​hom, s lju​ti​tom sumnji​ča​vošću istu​če​na dje​te​ta.
Euge​ne ga je gle​dao sa sa​ža​lje​njem i muč​ni​nom: bio je tako odu​ran, iši​ban i upla​šen.
Za​tim, s osje​ća​jem nestvarnog uža​sa i nevje​ri​ce, slu​šao je kako urla​ju svo​je optužbe.
Ta bo​lest za novcem i pohle​pa ka​lja​le su dru​ge lju​de, oso​be u knji​ga​ma, a ne vlasti​tu
če​ljad. Re​ža​li su kao džu​ke​le oko kosti - svo​jih sitnih udje​la u novcu ne​po​ko​pa​na
mrtva​ca koji je le​žao, tiho ste​nju​ći od bo​lesti, ni tri​de​set sto​pa da​le​ko.
Obi​telj se po​vukla u dva ta​bo​ra nepri​ja​teljske bud​nosti: He​len i Luke na jed​noj
stra​ni, a Da​isy i Ste​ve, po​ko​ren ali upo​ran, na dru​goj. Euge​ne, koji nije imao dara za
strančarstvo, krsta​rio je zvjezda​nim prosto​rom s tre​nu​tač​nim usi​dra​va​njem za
zemlju. Dangu​bio je duž ave​ni​je i besposli​čio kod Wo​oda; brb​ljao je s be​ća​ri​ma u
drugsto​res udva​rao je dje​vojka​ma na lje​to​va​nju po svra​tišnim tri​je​mo​vi​ma; po​ho​dio
Roya Broc​ka u vi​so​kom pla​ninskom selu i le​žao s jed​nom li​je​pom dje​vojkom u
šumi; od​la​zio je u Južnu Ca​ro​li​nu; u Dixi​elandu ga je za​ve​la žena ne​kog zu​ba​ra. Ona
je bila usi​lje​na ružna žena od četrde​set tri go​di​ne, no​si​la je na​oča​le i ima​la ri​jetku
kosu. Bila je član Kće​ri Konfe​de​ra​ci​je i stalno no​si​la nji​ho​vu znač​ku na uškrob​lje​-
nim ko​šu​lja​ma.

467
 On je u njoj vi​dio samo vrlo hlad​nu i dosto​janstve​nu ženu. Igrao je s njom i dru​-
gim sta​na​ri​ma ca​si​no - je​di​nu igru koju je znao - i zvao je »gospo​đo«. Onda ga je
jed​ne ve​če​ri ona uze​la za ruku i rekla da će mu po​ka​za​ti kako se lju​bu​je s dje​-
vojkom. Škaklja​la ga je po dla​nu, sta​vi​la nje​go​vu ruku sebi oko pasa, po​digla je do
svo​jih gru​di i ovje​si​la mu se pre​ko ra​me​na, šumno di​sa​la na tanke noz​drve i bez
prestanka po​navlja​la: - Bože, mali! - On je ju​rio na​oko​lo po prohlad​nim uli​ca​ma do
tri ujutro, pi​ta​ju​ći se što da s njom radi. Za​tim se vra​tio u zaspa​lu kuću, izuo ci​pe​le i
od​šu​ljao se u nje​zi​nu sobu. Smjesta su se ja​vi​li strah i gnu​ša​nje. Pe​njao se po bre​go​-
vi​ma da bi razga​lio izmu​če​ni duh i sa​ti​ma izbi​vao iz kuće. Ali bi ga ona sli​je​di​la po
hod​ni​ci​ma ili izne​na​da pred njim otva​ra​la vra​ta, obu​če​na u crve​ni ki​mo​no. Posta​la je
vrlo ružna i za​jed​lji​va, optu​žu​ju​ći ga da ju je za​veo, oskvrnuo i osta​vio. Rekla je da
bi tamo odakle je ona došla - u do​broj sta​roj drža​vi Južnoj Ca​ro​li​ni - muška​rac koji
na taj na​čin postu​pa sa že​nom do​bio me​tak u čelo. Euge​ne je po​mišljao na nove
zemlje. Bio je u smrtnoj stisci od ka​ja​nja i grešnič​ke krotkosti: sasta​vio je du​gač​ki
utok za oprošte​nje i uklju​čio ga u svo​ju ve​černju mo​litvu, jer on je još mo​lio, ne
zbog oda​nog vje​ro​va​nja, nego zbog praznovjerne na​vi​ke i uzda​nja u bro​je​ve, pa
je suz​drža​na daha šesna​est puta mrmljao neki slo​že​ni obra​zac. Još od dje​tinjstva on
je vje​ro​vao u ča​rob​nu dje​lotvornost odre​đe​nih bro​je​va - ne​dje​ljom bi či​nio samo dru​-
gu stvar koja bi mu pala na pa​met, a ne prvu - i ro​bo​vao je tom zamrše​nom obre​du
bro​ja i mo​litve, ne zato da umi​losti​vi Boga, nego zato da ispu​ni neki ta​janstve​ni
harmo​nič​ni od​nos sa sve​mi​rom, ili da iska​že što​va​nje onoj de​monskoj sili koja je
leb​dje​la iznad nje​ga. Noću nije mo​gao spa​va​ti dok to ne bi uči​nio.
Eli​za je na​po​kon po​sumnja​la u tu ženu, posva​đa​la se s njom i izba​ci​la je.
Nitko s njim nije po​seb​no mno​go razgo​va​rao o nje​go​vu od​lasku na Harvard. On
sam nije imao neki sasvim ja​san razlog da ide, i tek je u rujnu, ne​ko​li​ko dana pri​je
po​četka školske go​di​ne, od​lu​čio da pođe. Go​vo​rio je on o tome na ma​ho​ve to​kom
lje​ta, ali mu je tre​bao, kao i ci​je​loj nje​go​voj obi​te​lji, pri​ti​sak hitnosti da ga pri​si​li na
od​lu​ku. Bilo mu je po​nu​đe​no za​posle​nje u ne​ko​li​ko no​vi​na u drža​vi i nastavnič​ko
mjesto na oro​nu​loj vojnoj aka​de​mi​ji koja je bila na vrhu ugod​nog bri​je​ga dvi​je mi​lje
od gra​da.
Ali on je u srcu znao da će oti​ći. I nitko mu se nije po​seb​no pro​ti​vio. He​len ga je
katkad grdi​la pred Lu​ke​om, ali sa​mom nje​mu na​ba​ci​la tek ne​ko​li​ko ravno​dušnih i
nepri​jaznih primjed​bi o tome. Gant je umorno ste​njao go​vo​re​ći: - Pusti​te ga neka
radi što hoće. Ja više ne mogu tro​ši​ti no​vac na nje​go​vo ško​lo​va​nje. Ako hoće ići,
mo​rat će ga posla​ti nje​go​va majka. - Eli​za je za​mišlje​no na​pu​ći​la usne, po​druglji​vo
zamrmo​ri​la i rekla:
- Hm! Harvard! To krasno zvu​či, momče. Odakle ćeš smo​ći no​vac?
- Smo​ći ću ga - reče on mrač​no. - Lju​di će mi ga po​su​di​ti.

468
 - Ne, sine - reče ona s tre​nu​tač​nim ozbiljnim opre​zom. - Ja ne že​lim da tako nešto
ura​diš. Ne smi​ješ po​če​ti ži​vot go​mi​la​njem du​go​va.
On je šu​tio, po​ku​ša​va​ju​ći da pro​tisne onu strašnu re​če​ni​cu kroz sa​su​še​ne usne.
- Onda - reče na​po​kon - zašto ne bih mo​gao pla​ća​ti ško​lu svo​jim udje​lom u ta​ti​noj
imo​vi​ni?
- Ali, di​je​te! - reče Eli​za lju​ti​to. - Ti go​vo​riš kao da smo mi mi​li​ju​na​ši. Ja čak ne
znam da li će biti ikakva udje​la za bilo koga. Tvog su oca na​go​vo​ri​li na to pro​tiv nje​-
go​va zdra​va ra​zu​ma - doda čangri​za​vo.
Euge​ne se odjed​nom poč​ne uda​ra​ti u prsa.
- Ja že​lim oti​ći! - reče. - I mo​ram ima​ti no​vac sada! Sada!
Bio je mahnit od osje​ća​ja osu​je​će​nosti.
- Ne že​lim ga kad crknem! Hoću ga sada! Do vra​ga nekretni​ne! Meni ne tre​ba tvo​-
je bla​to! Mrzim ga! Pusti me da odem! - vrištao je; i u bjesni​lu po​čeo je uda​ra​ti gla​-
vom o zid.
Eli​za za tre​nu​tak na​pu​ći usne.
- Do​bro - reče na koncu - poslat ću te na jed​nu go​di​nu. Posli​je ćemo vi​dje​ti.

Ali dva-tri dana pri​je nje​go​va od​laska Luke, koji je idu​ćeg dana vo​dio Ganta u
Balti​mo​re, gurne mu list otku​ca​nog pa​pi​ra u ruku.
- Što je to? - upi​ta on gle​da​ju​ći ga s mrgod​nom sumnjom.
- Oh, samo je​dan mali obra​zac koji Hugh hoće da potpi​šeš, u slu​ča​ju da se nešto
desi. To je razrješni​ca.
- Razrješni​ca od čega? - reče Euge​ne zu​re​ći u pa​pir.
Za​tim, dok mu je um po​la​ko krčio put kroz go​vorlji​vi žargon pra​va, on uvi​dje da
je taj pa​pir bio prizna​ni​ca da je već pri​mio iznos od pet ti​su​ća do​la​ra s ob​zi​rom na
ško​la​ri​nu i troško​ve u ko​le​džu. On po​di​že svo​je namršte​no lice pre​ma bra​tu. Luke ga
je gle​dao je​dan tren, a za​tim prasnuo u su​lu​di ha-ha, gurnuvši ga pod re​bra. Euge​ne
se zlo​voljno na​ce​ri i reče:
- Daj mi svo​je pero.
Potpi​sao je pa​pir i vra​tio ga bra​tu s osje​ća​jem tužne po​bje​de.
- Ha-ha! Sad si go​tov! - reče Luke uz glu​pi gro​hot.
- Da - reče Euge​ne - i ti me zbog toga smatraš bu​da​lom. Ali meni je dra​že da bu​-
dem go​tov sada nego kasni​je. Ta razrješni​ca mene razrje​ša​va, a ne vas.
Po​mislio je na ozbiljno li​si​čje lice Hugha Barto​na. Tu nije mo​gao od​ni​je​ti ni​kakvu
po​bje​du, i to je znao. Na kra​ju kra​je​va, mislio je, imam voznu kartu i no​vac za bi​jeg
u dže​pu. Sad sam s tim sasvim raščistio. To je do​bar završe​tak, na kra​ju kra​je​va.
Kad je Eli​za čula što se do​go​di​lo, oštro je prosvje​do​va​la:
- Ali, pazi! - rekla je. - Oni ne​ma​ju pra​vo da to uči​ne. Di​je​te je još ma​lo​ljetno. Tata

469
vam je uvi​jek go​vo​rio da kani da mu pru​ži na​obrazbu.
Za​tim, na​kon za​mišlje​ne stanke, rekla je dvojbe​no: - Do​bro, onda ćemo vi​dje​ti.
Obe​ća​la sam da ću ga posla​ti na jed​nu go​di​nu.
U mra​ku iza kuće Euge​ne se uhva​ti za grlo. Pla​kao je za svim onim krasnim lju​di​-
ma koji više neće doći.



Eli​za je sta​ja​la na tri​je​mu, la​ba​vo skloplje​nih ruku pre​ko trbu​ha. Euge​ne je izla​zio
iz kuće i kre​tao put gra​da. Bio je dan uoči nje​go​va od​laska; spuštao se su​ton, pla​ni​ne
su cva​le u čud​nom gri​miznom sumra​ku. Eli​za ga je gle​da​la kako ide.
- Ispra​vi se, momče! - viknu​la mu je. - Ispra​vi se! Za​ba​ci ra​me​na!
On je znao da mu se ona drhtu​ra​vo smi​je​ši u sumra​ku, pu​će​ći usne. Uhva​ti​la se za
nje​go​vo pri​gu​še​no lju​ti​to mrmlja​nje:
- Pa, da - rekla je, žustro kli​ma​ju​ći gla​vom. - Ja bih im po​ka​za​la! Po​na​ša​la bih se
kao da mislim da sam Netko. Sine - rekla je ozbiljni​je, s naglom promje​nom u drhta​-
vom pec​ka​nju - za​bri​nu​ta sam kad te vi​dim da ova​ko ho​daš. Obo​ljet ćeš na plu​ća, o
tom nema sumnje, ako ideš sav zgu​ren. U tome se mo​žeš ugle​da​ti u tatu: uvi​jek je
ho​dao uspra​van kao štap. Na​ravno, sad više nije uspra​van kao što je ne​kad bio - što​-
no bi rekli - (ona se drhta​vo nasmi​je​ši) - čini mi se da svi mi na​gi​nje​mo tome da se
malo sku​pi​mo kad poč​ne​mo starje​ti. Ali u nje​go​voj mla​dosti nije bilo uspravni​jeg
čovje​ka u gra​du.
A za​tim je izme​đu njih opet zavla​da​la ona strašna ti​ši​na. On se bio zlo​voljno okre​-
nuo k njoj dok je go​vo​ri​la. Ne​od​luč​no je sta​la, zagle​da​la se do​lje u nje​ga bi​je​la na​pu​-
će​na lica, i u toj ti​ši​ni, iza bezna​čajnog zasto​ra nje​zi​na go​vo​ra, on je čuo gorku
pjesmu ci​je​log nje​zi​na ži​vo​ta.
Ču​desne su pla​ni​ne cva​le u sumra​ku. Eli​za je na čas za​mišlje​no na​pu​ći​la usne, za​-
tim nasta​vi​la:
- Eto, kad stigneš tamo gore - što​no se kaže - u zemlju Jenki​ja, va​lja da potra​žiš
stri​ca Emerso​na i sav svoj bostonski rod. Stri​na Lucy jako te je za​vo​lje​la kad su bili
ov​dje - uvi​jek su go​vo​ri​li da bi im bilo dra​go da ih posje​ti​mo ako ikad itko od
nas dođe gore - kad si stra​nac u stra​noj zemlji, po​ne​kad je jako do​bro da imaš ne​ko​-
ga koga pozna​ješ. I re​ci​mo - kad vi​diš stri​ca Emerso​na, mo​žeš mu toč​no reći da se ne
izne​na​di ako i mene usko​ro ugle​da - (Ona razmetlji​vo klimne gla​vom pre​ma nje​mu)
- smatram da se mogu pra​vo po​ku​pi​ti i dati na put kao bilo tko dru​gi kad bu​dem
spremna - možda ću se jed​nostavno spre​mi​ti i doći - da ni​kom ne re​čem ni ri​je​či -
neću ni ja cio ži​vot ro​bo​va​ti u ku​hi​nji - to se ne ispla​ti - ako mognem ov​dje oba​vi​ti
koji po​sao ove je​se​ni, možda ću kre​nu​ti da vi​dim malo svi​je​ta kao što sam odu​vi​jek
namje​ra​va​la - baš ne​ki​dan sam o tome razgo​va​ra​la s Cashom Ranki​nom - 'Što,

470
gospo​đo Gant,’ re​kao mi je, ’da je meni vaša gla​va bio bih bo​gat čovjek u roku od
pet go​di​na - vi ste najbo​lji trgo​vac u ovom gra​du,’ re​kao je. 'Ne go​vo​ri​te mi više o
trgo​va​nju,’ rekla sam ja - 'kad se ri​je​šim ovo​ga što sada imam, izvu​ći ću se iz toga, i
neću više ni slu​ša​ti ono​ga tko mi pro​go​vo​ri o nekretni​na​ma - ništa od toga ne mo​že​-
mo po​ni​je​ti sa so​bom, Cash,’ re​koh ja - 'mrtvač​ki plašt nema dže​po​va, a na koncu
nam tre​ba samo šest sto​pa zemlje da nas uko​pa​ju - i zato ću se po​vu​ći i po​če​ti uži​va​ti
ži​vot - ili što​no se kaže - pri​je nego što bude pre​kasno’ - ’Pa, ne mogu vas osu​đi​va​ti,
gospo​đo Gant,’ reče on - ’mislim da ima​te pra​vo - ne mo​že​mo ništa od toga po​ni​je​ti
sa so​bom.’ reče on - ’a osim toga, čak i kad bismo mogli, čemu bi nam moglo poslu​-
ži​ti tamo kamo ide​mo?’ - Sad slu​šaj - (obra​ti se ona Euge​neu s naglom promje​nom,
sa sta​rom la​ba​vom muškom kretnjom ruke) - evo što ću uči​ni​ti - ti znaš ono gra​di​-
lište koje sam ti rekla da imam na Sunset Crescentu ...
I sad je opet izme​đu njih zavla​da​la ona strašna ti​ši​na.
Ču​desne su pla​ni​ne cva​le u sumra​ku. Mi više ne​će​mo doći. Mi se ni​kad više ne​će​-
mo vra​ti​ti.
Sta​ja​li su bez ri​je​či li​cem jed​no pre​ma dru​go​me, zna​li su bez ri​je​či jed​no dru​go.
Čas kasni​je Eli​za se brzo okre​nu​la od nje​ga i čud​nim ne​si​gurnim ko​ra​ci​ma ko​ji​ma je
izla​zi​la iz sobe u ko​joj je Ben le​žao na umo​ru, kre​nu​la je pre​ma vra​ti​ma.
On po​ju​ri natrag pre​ko sta​ze i u jed​nom sko​ku pri​je​đe ste​pe​ni​ce koje su se pe​nja​le
na tri​jem. Zgra​bi gru​be ruke koje je ona drža​la uz ti​je​lo i po​vu​če ih brzo, žesto​ko na
svo​je gru​di.
- Zbo​gom - promrmlja hra​pa​vo. - Zbo​gom! Zbo​gom, mama! - Iz grla mu se otrže
divlji, ču​dan krik, kao krik neke zvi​je​ri od boli. Oči su mu bile sli​je​pe od suza; po​ku​-
šao je go​vo​ri​ti, strpa​ti u jed​nu ri​ječ, u jed​nu re​če​ni​cu, svu bol, lje​po​tu i čudo nji​ho​vih
ži​vo​ta - sva​ki ko​rak tog strašnog pu​to​va​nja koje je nje​go​vo nevje​ro​jatno pamće​nje i
naslu​ći​va​nje odve​lo natrag do pre​bi​va​nja u nje​noj utro​bi. Ali ni​kakva ri​ječ nije došla,
ni​kakva ri​ječ nije mogla doći; on je i da​lje izno​va pro​muklo vi​kao - Zbo​gom, zbo​-
gom.
Ona je ra​zumje​la, ona je zna​la sve što je osje​ćao i že​lio reći, nje​ne sitne sla​be oči
bile su vlažne kao i nje​go​ve od suza, lice joj je bilo iskrivlje​no u bolnom grče​nju
tuge, i ona je stalno go​vo​ri​la:
- Jad​no di​je​te! Jad​no di​je​te! Jad​no di​je​te! - Onda je pro-šapta​la muklo, sla​bašno: -
Mo​ra​mo nasto​ja​ti da vo​li​mo jed​no dru​go.
Ta strašna i li​je​pa izre​ka, posljed​nja, ko​nač​na mu​drost što je zemlja može dati,
vra​ća se u pamće​nje na koncu, izgo​va​ra se pre​kasno, umorno. Ona sto​ji tu, grozna i
ne​okle​ve​ta​na, iznad prašnja​ve buke na​ših ži​vo​ta. Nema za​bo​ravlja​nja, nema oprašta​-
nja, nema ni​je​ka​nja, nema objašnja​va​nja, nema mržnje.
O smrtna i pro​pad​lji​va lju​ba​vi, koja si ro​đe​na s ovim ti​je​lom i koja umi​reš s ovim

471
mozgom, tvo​ja će uspo​me​na za​uvi​jek obi​la​zi​ti ovu zemlju.
A sada to da​le​ko pu​to​va​nje. Kamo?

472
 40.


Trg je le​žao na sjajnoj mje​se​či​ni. Vo​doskok je izbi​jao ujed​na​če​nim mla​zom bez la​-
ho​ra: voda je pa​da​la u ba​zen s re​do​vi​tim pljuskom. Nitko nije do​la​zio na Trg.
Sklad​na zvo​nja​va sata na banci od​bi​la je četvrt na​kon tri kad je Euge​ne sti​gao sa
sje​vernog ruba, iz uli​ce Aca​demy.
Po​la​ko je pro​šao kraj vatro​gasnog doma i grad​ske vi​jeć​ni​ce. Na Ganto​vu uglu Trg
se oštro spuštao pre​ma crnač​koj četvrti, kao da je bio sa​vi​jen na rubu.
Euge​ne vi​dje oče​vo ime, iz​bli​je​dje​lo, na sta​roj cigli na mje​se​či​ni. Na ka​me​nom tri​-
je​mu rad​nje, anđe​li su za​uzi​ma​li svoj mra​morni stav. Izgle​da​li su kao da su se
zamrzli, na mje​se​či​ni.
Naslo​njen na že​ljeznu ogra​du tri​je​ma, iznad ploč​ni​ka, sta​jao je neki čovjek i pu​šio.
Uzne​mi​ren i po​ma​lo upla​šen, Euge​ne pri​đe. Po​la​ko se popne du​gač​kim ste​pe​ni​ca​ma,
pažlji​vo gle​da​ju​ći lice toga čovje​ka. Bilo je na​po​la zaklo​nje​no u sje​ni.
- Ima li koga tamo? - reče Euge​ne.
Nitko ne od​go​vo​ri.
Ali, kad je Euge​ne sti​gao na vrh, vi​dio je da je taj čovjek
Ben.
Ben je tre​nu​tak zu​rio u nje​ga ne go​vo​re​ći. Iako Euge​ne nije mo​gao oso​bi​to do​bro
vi​dje​ti nje​go​vo lice pod tamnom sje​nom si​vog puste​nog še​ši​ra, znao je da se on
mršti.
- Ben? - reče Euge​ne u sumnji, krzma​ju​ći malo na gornjoj ste​pe​ni​ci. - Jesi li to ti,
Ben?
- Da - reče Ben. Čas kasni​je doda zlo​voljnim gla​som: - A što si mislio tko je, mali
glu​pa​ne?
- Ni​sam bio si​gu​ran - reče Euge​ne po​ma​lo plašlji​vo. - Ni​sam ti mo​gao vi​dje​ti lice.
Ušutje​li su na tre​nu​tak. Za​tim Euge​ne, pro​čistivši grlo u svo​joj zbu​nje​nosti, reče: -
Mislio sam da si mrtav, Ben.
- Ah-h! - reče Ben prezri​vo, trgnuvši oštro gla​vom uvis. - Ču​ješ li ti ovo, ču​ješ?
On du​bo​ko po​vu​če dim: vi​ju​ga​va ispa​ri​na ci​ga​re​te izvi​la se i rasprši​la u ti​ši​ni
sjajne mje​se​či​ne.
- Ne - reče on čas kasni​je, tiho. - Ne, ni​sam mrtav.
Euge​ne uza​đe na tri​jem i sjed​ne na na​uzgo​re​no posto​lje od vapnenca. Ben se tre​-
nu​tak kasni​je popne na ogra​du i udob​no se nagne napri​jed oslo​nivši se na ko​lje​na.
Euge​ne se pi​pao po dže​po​vi​ma tra​že​ći ci​ga​re​tu, a prsti su mu bili uko​če​ni i drhta​-
vi. Nije bio ustra​šen: za​ni​je​mio je od ču​đe​nja i jake čeznutlji​vosti, a bo​jao se da svo​-
je misli ne izvrgne ruglu. Za​pa​lio je ci​ga​re​tu. Usko​ro je re​kao, muč​no, ko​leb​lji​-

473
vo, kao da se ispri​ča​va:
- Ben, jesi li ti utva​ra?
Ben se nije na​ru​gao.
- Ne - re​kao je. - Ni​sam utva​ra.
Opet je nasta​la ti​ši​na, dok je Euge​ne bo​jažlji​vo tra​žio ri​je​či.
- Na​dam se - re​kao je usko​ro, uz mali na​pukli smi​jeh - na​dam se onda da ovo ne
zna​či da sam ja lud?
- Zašto ne? - reče Ben s hitrim trepta​vim osmi​je​hom. - Na​ravno, ti si lud.
- Onda - reče Euge​ne po​la​ko - ja za​mišljam sve ovo?
- Za ime božje! - vikne Ben lju​ti​to. - Otkud bih ja znao? Što ti to sve za​mišljaš?
- Že​lim ka​za​ti - reče Euge​ne - da li mi ov​dje razgo​va​ra​mo, ili ne?
- Ne pi​taj mene - reče Ben. - Otkud bih ja to znao?
Sa ja​kim šušta​njem mra​mo​ra i hlad​nim uzda​hom umo​ra, anđeo koji je bio naj​bli​ži
Euge​neu po​makne ka​me​nu nogu i po​digne ruku u viši po​lo​žaj. Vitki stru​čak lji​lja​na
kru​to se zatre​se u nje​go​vim otmje​nim hlad​nim prsti​ma.
- Jesi li vi​dio ovo? - krikne Euge​ne uzbu​đe​no.
- Je​sam li vi​dio što? - reče Ben, na​lju​ćen.
- On-n-nog anđe​la tamo! - za​cvo​ko​će Euge​ne upi​ru​ći drhta​vim prstom. - Jesi li vi​-
dio da se pokre​nuo? Po​di​gao je ruku.
- Pa što onda? - upi​ta Ben raz​dražlji​vo. - Ima na to pra​vo, zar ne? Znaš - do​da​de sa
za​jed​lji​vim sarkazmom - ne posto​ji za​kon koji za​bra​nju​je anđe​lu da po​digne ruku
ako želi.
- Ne, mislim da ne posto​ji - prizna​de Euge​ne po​la​ko, tre​nu​tak kasni​je. - Samo,
odu​vi​jek slu​šam ...
- Ah! Vje​ru​ješ li ti sve što ču​ješ, bu​da​lo? - vikne Ben žesto​ko. - Jer - doda mirni​je,
na​kon jed​nog tre​nutka, povla​če​ći dim iz ci​ga​re​te - na lo​šem si putu ako vje​ru​ješ.
Opet je nasta​la ti​ši​na dok su pu​ši​li. Onda Ben reče:
- Kad od​la​ziš, Gene?
- Sutra - od​go​vo​ri Euge​ne.
- Znaš li zašto od​la​ziš, ili samo ideš da se pro​vo​zaš vla​kom?
- Znam! Na​ravno - znam zašto od​la​zim! - reče Euge​ne lju​ti​to, zbu​nje​no. Odjed​-
nom zasta​ne, sme​ten, smekšan. Ben nasta​vi da se mršti na nje​ga. Za​tim, tiho i po​-
nizno, Euge​ne reče:
- Ne, Ben. Ja ne znam zašto od​la​zim. Možda ti imaš pra​vo. Možda ja samo že​lim
da se pro​vo​zam vla​kom.
- Kad se vra​ćaš, Gene?
- Pa - na koncu go​di​ne mislim - od​go​vo​ri Euge​ne.
- Ne - reče Ben - ne vra​ćaš se.

474
 - Što že​liš reći, Ben? - reče Euge​ne, uzne​mi​ren.
- Ti se ne vra​ćaš, Gene - reče Ben bla​go. - Znaš li to?
Nasta​la je stanka.
- Da - reče Euge​ne - ja to znam.
- Zašto se ne​ćeš vra​ti​ti? - reče Ben.
Euge​ne se žesto​ko uhva​ti skvrče​nom ru​kom za ovratnik svo​je ko​šu​lje.
- Ja že​lim oti​ći! Ču​ješ li! - krikne.
- Da - reče Ben. - I ja sam že​lio. Zašto že​liš oti​ći?
- Ov​dje nema ni​če​ga za mene - promrmlja Euge​ne.
- Otkad se tako osje​ćaš? - reče Ben.
- Odu​vi​jek - reče Euge​ne. - Otka​da znam za sebe. Ali ni​sam shva​tio sve dok nisi
ti... On zasta​de.
- Dok ni​sam ja - što? - reče Ben.
Nasta​la je stanka.
- Ti si mrtav, Ben - promrmlja Euge​ne. - Ti mora da si mrtav. Ja sam te vi​dio kako
umi​reš, Ben. - Glas mu se oštro po​digne. - Ve​lim ti, vi​dio sam te kako umi​reš. Zar se
ne sje​ćaš? Pro-čelna soba na katu u ko​joj je sada zu​ba​re​va žena? Zar se ne sje​ćaš,
Ben? Co​ker, He​len, Bessie Gant koja te je nje​go​va​la, gospo​đa Pert? Boca s ki​si​kom?
Ja sam ti po​ku​šao drža​ti za​jed​no ruke kad su ti ga da​va​li. - Glas mu se po​digne do
vriska. Zar se ne sje​ćaš? Ve​lim ti, ti si mrtav, Ben.
- Bu​da​lo - reče Ben žesto​ko. - Ja ni​sam mrtav.
Nasta​la je ti​ši​na.
- Onda - reče Euge​ne vrlo po​la​ga​no - pi​tam se, tko je od nas utva​ra?
Ben ne od​go​vo​ri.
- Je li ovo Trg, Ben? Razgo​va​ram li ja s to​bom? Je​sam li ja za​ista ov​dje ili ni​sam?
I je li ovo mje​se​či​na na Trgu? Da li se sve ovo do​go​di​lo?
- Otkud bih ja to znao? - reče po​no​vo Ben.
U Ganto​voj rad​nji začu se teški bat mra​mornih nogu. Euge​ne prisko​či i pro​vi​ri
kroz ši​ro​ko staklo Janna​de​auova prlja​vog izlo​ga. S nje​go​va sto​la razba​ca​ni di​je​lo​vi
ne​kog sata na​mi​gi​va​li su s ti​su​ću sitnih toč​ki​ca pla​vi​časte svjetlosti. A iza dra​gu​lja​re​-
va ogra​đe​nog prosto​ra, gdje je mje​se​či​na stru​ji​la u skla​dište kroz vi​so​ki pokrajni pro​-
zor, anđe​li su ho​da​li tamo-amo kao go​le​me na​vi​je​ne lutke od ka​me​na. Dugi hlad​ni
na​bo​ri nji​ho​vih ha​lja zvo​ni​li su krhkim zve​ke​tom; nji​ho​ve pune kre​posne gru​di nji​-
ha​le su se u ka​me​nom ritmu, a kroz mje​se​či​nu, mra​morni su ke​ru​bi​ni stalno letje​li
una​oko​lo lu​pa​ju​ći kri​li​ma. Hlad​ne ble​je​ći za ovcom, iskle​sa​na ja​njad uko​če​no je
pasla u mje​se​či​nom obasja​nom pro​la​zu.
- Vi​diš li ti ovo? - krikne Euge​ne. - Vi​diš li ti ovo, Ben?
- Da - reče Ben. - Pa što onda? Oni ima​ju na to pra​vo, zar ne?

475
 - Ne ov​dje! Ne ov​dje! - reče Euge​ne strastve​no. - To nije pra​vo, ov​dje! Bože moj,
ovo je Trg! Evo vo​dosko​ka! Eno grad​ske vi​jeć​ni​ce! Eno Grko​va resto​ra​na!
Zvo​nja​va na banci od​bi​je pola sata.
- A tamo je banka! - vikne on.
- To nije ni​ma​lo važno - reče Ben.
- Da - reče Euge​ne - važno je!
Ja sam duh tvo​ga oca, osu​đen da neko vri​je​me lu​tam noću.
- Ali ne ov​dje! Ne ov​dje, Ben! - reče Euge​ne.
- Gdje? - reče Ben umorno.
- U Ba​bi​lo​nu! U Tebi! U svim osta​lim mjesti​ma. Ali ne ov​dje! - od​go​vo​ri Euge​ne
sa sve žešćom strasti. - Posto​ji mjesto gdje se sve stva​ri de​ša​va​ju! Ali ne ov​dje, Ben!
Moji bo​go​vi, s pti​čjim kri​ci​ma na suncu, leb​de na nebu.
- Ne ov​dje, Ben! To nije pra​vo! - reče opet Euge​ne.
Mno​gostru​ki bo​go​vi Ba​bi​lo​na. Za​tim, za tre​nu​tak, Euge​ne se zagle​da u onu mrač​-
nu spo​do​bu na ogra​di, mrmlja​ju​ći u znak prosvje​da i nevje​ro​va​nja: - Utva​ro! Utva​ro!
- Bu​da​lo - reče opet Ben - ka​žem ti da ni​sam utva​ra.
- Onda, što si? - reče Euge​ne s ja​kim uzbu​đe​njem. - Ti si mrtav, Ben.
Čas kasni​je doda tiše: - A da li lju​di umi​ru?
- Otkud bi ja to znao? - reče Ben.
- Kažu da tata umi​re. Jesi li to znao, Ben? - upi​ta Euge​ne.
- Da - reče Ben.
- Ku​pi​li su nje​go​vu rad​nju. Sru​šit će je i ov​dje izgra​di​ti ne​bo​der.
- Da - reče Ben - to znam.
Mi se više ne​će​mo vra​ti​ti. Mi se ni​ka​da više ne​će​mo vra​ti​ti.
- Sve od​la​zi. Sve se mi​je​nja i pro​la​zi. Sutra ću i ja oti​ći a ovo ... - on zasta​ne.
- Ovo - što? - reče Ben.
- Ovo će nesta​ti ili - o bože! Je li se sve ovo do​go​di​lo? - krikne Euge​ne.
- Otkud bih ja to znao, bu​da​lo? - vikne Ben srdi​to.
- Što se do​ga​đa, Ben? Što se za​ista do​ga​đa? - reče Euge​ne. - Mo​žeš li se ti sje​ti​ti
ne​čeg isto​ga kao ja? Ja sam za​bo​ra​vio sta​ra lica. Gdje su ona, Ben? Kako su se zva​-
la? Za​bo​ravljam ime​na lju​di koje sam go​di​na​ma pozna​vao. Brkam nji​ho​va lica. Nji​-
ho​ve gla​ve na​sa​đu​jem na ti​je​la dru​gih lju​di. Po​mišljam da je je​dan čovjek re​kao ono
što je re​kao dru​gi. I za​bo​ravljam - za​bo​ravljam. Ima nešto što sam izgu​bio i za​bo​ra​-
vio. Ne mogu se sje​ti​ti, Ben.
- Čega se že​liš sje​ti​ti? - reče Ben.
Ka​men, list, nepro​na​đe​na vra​ta. I ona za​bo​ravlje​na lica.
- Za​bo​ra​vio sam ime​na. Za​bo​ra​vio sam lica. A sje​ćam se sitni​ca - reče Euge​ne. -
Sje​ćam se muhe koju sam pro​gu​tao na breskvi, i dje​ča​či​ća na tri​cikli​ma u Sa​int Lo​-

476
uisu, i ma​de​ža na Gro​ve​ro​vu vra​tu, i te​retnog va​go​na iz Lac​kawanne, broj 16356, na
po​moć​nom ko​lo​si​je​ku bli​zu Gulfporta. Jed​nom me je u Norfolku neki australski
vojnik na putu u Francusku pi​tao za put do ne​kog bro​da; sje​ćam se lica toga čovje​ka.
Zu​rio je u sje​nu Be​no​va lica istu​ći od​go​vor, a za​tim je okre​nuo mje​se​či​nom
obasja​ne oči na Trg.
I za tre​nu​tak ci​je​li taj sre​brni prostor bio je pro​ša​ran ti​su​ćom obli​čja nje​ga i Bena.
Tamo, na uglu uli​ce Aca​demy, Euge​ne je pro​matrao svoj vlasti​ti do​la​zak; tamo, kraj
grad​ske vi​jeć​ni​ce, ko​ra​čao je uzdignu​tih ko​lje​na; tamo, kraj rub​nja​ka na ploč​ni​-
ku, sta​jao je na​pu​ču​ju​ći noć ve​li​kom izgub​lje​nom le​gi​jom sebe - ti​su​ćom obli​čja
koja su do​la​zi​la, koja su pro​la​zi​la, koja su se preple​ta​la i po​mi​ca​la u beskrajnoj mi​je​-
ni i koja su osta​ja​la nepromjenlji​vi On.
A Trgom, ra​zatka​na iz izgub​lje​nog vre​me​na, žesto​ka sjajna horda Bena na​ma​ta​la
je i od​ma​ta​la svo​je besmrtno tka​nje. Trgom je ho​dao Ben u ti​su​ću tre​nu​ta​ka: Ben iz
onih izgub​lje​nih go​di​na, onih za​bo​ravlje​nih dana, onih ne​za​pamće​nih sati; šu​ljao se
uz mje​se​či​nom obasja​na pro​če​lja; išče​za​vao, vra​ćao se, na​puštao sebe i opet se sje​di​-
nja​vao, bi​vao je​dan i mno​gi - besmrtni Ben u potra​zi za izgub​lje​nim mrtvim po​žu​da​-
ma, za svrše​nim pothva​tom, za nepro​na​đe​nim vra​ti​ma - nepromjenlji​vi Ben koji se
umno​ža​vao u obli​čju, ula​ze​ći i izla​ze​ći kraj svih onih cigle​nih pro​če​lja.
I dok je Euge​ne pro​matrao tu vojsku sebe i Bena, u ko​joj nisu bile utva​re, gdje nije
bilo izgub​lje​nih, vi​dio je sama sebe - svog sina, svog dje​ča​ka, svo​je izgub​lje​no i dje​-
vi​čansko ti​je​lo - kako pristu​pa pokraj vo​dosko​ka, kako se na​gi​nje nad na​to​va​re​nom
platne​nom torbom i spušta se brzim hro​mim ko​ra​kom kraj Ganto​ve rad​nje pre​ma
crnač​koj četvrti u mla​du pretpo​rod​nu zoru. I dok je pro​la​zio mimo tri​je​ma na ko​jem
je sje​dio pro​matra​ju​ći ga, vi​dio je izgub​lje​no dje​čje lice pod izo​bli​če​nom po​de​ra​nom
ka​pom, opi​je​no ča​rob​nošću ne​ču​te glazbe, kako slu​ša da​le​ki šumski zvuk roga, go​to​-
vo za​rob​lje​nu ni​je​mu lo​zinku. Brze dje​čač​ke ruke sa​vi​ja​le su svje​že listo​ve, ali je
ono ba​joslovno izgub​lje​no lice prošlo, za​dub​lje​no u svo​je ča​ro​li​je.
Euge​ne sko​či do ogra​de.
- Ti! Ti! Sine moj! Di​je​te moje! Vra​ti se! Vra​ti se!
Glas mu se za​gu​ši u grlu: dje​čak je oti​šao osta​vivši spo​men svog za​ča​ra​nog i
oslušku​ju​ćeg lica okre​nu​tog k onom skri​ve​nom svi​je​tu. O izgub​lje​ni​če!
I sad je Trg vrvio od nji​ho​vih izgub​lje​nih obli​čja, i sve su se mi​nu​te izgub​lje​nog
vre​me​na sa​bra​le i smi​ri​le se. Tada, izba​čen iz njih brzi​nom ta​ne​ta, Trg kliznu niz
trač​ni​ce sud​bi​ne i nesta​de sa svim onim što je bilo uči​nje​no, sa svim za​bo​ravlje​nim
obli​čji​ma nje​ga i Bena.

A u svom vi​đe​nju on je gle​dao ba​joslovne izgub​lje​ne gra​do​ve, za​ko​pa​ne u na​ni​je​-
tom ta​lo​gu zemlje - Tebu, sed​me​rovratnu, i sve hra​mo​ve zemlje Da​uli​de i Fo​ki​de, i

477
svu Enotri​ju do Ti​renskog za​lje​va. Vi​dio je iščezle kultu​re, po​to​nu​le u pogreb​nu
žaru zemlje: čud​nu be​zizvornu sla​vu Inka, ulomke izgub​lje​nih epo​va na razbi​je​noj
rbi​ni zemlja​nog lonca iz Kno​sa, za​ko​pa​ne grob​ni​ce memfiskih kra​lje​va, i carski
prah, sav ovi​jen zla​tom i tru​lim platnom, mrtve s nji​ho​vih ti​su​ću ži​vo​tinjskih bo​go​-
va, nji​ho​ve ni​je​me nepro​bu​đe​ne ušapti​je u nji​ho​vim završe​nim vječ​nosti​ma.
Vi​dio je mi​li​jardu ži​vih na zemlji, bi​li​jun mrtvih: mora su bila ishla​pi​la, pusti​nje
poplavlje​ne, pla​ni​ne po​toplje​ne; a bo​go​vi i de​mo​ni su do​la​zi​li s Juga i vla​da​li ma​lim
ra​ketnim bli​jesci​ma sto​lje​ća, i to​nu​li - sti​za​li do svo​jih po​larnih svjetlosti smrti,
do gro​mo​vi​tog smrću obasja​nog sumra​ka dovrše​nih bo​go​va.
Ali usred šeprtlja​vog stu​pa​nja rasa pre​ma istreb​lje​nju, di​vovski su ritmo​vi zemlje
osta​ja​li. Pro​la​zi​la su go​dišnja doba u svo​jim ve​li​čanstve​nim po​vorka​ma, a pro​lje​će
kli​ja​nja vječ​no se vra​ća​lo na tla - novi usje​vi, novi lju​di, nove žetve i novi bo​go​vi.
A za​tim pu​to​va​nja, potra​ga za sretnom zemljom. U tom času strašnog vi​đe​nja
ugle​dao je, po kri​vu​da​vim pu​to​vi​ma ti​su​će tu​đih mjesta, svo​je osu​je​će​no tra​že​nje sa​-
mo​ga sebe. I nje​go​vo opsjed​nu​to lice bilo je obu​ze​to onom mrač​nom i strastve​nom
gla​đu koja je tka​la svo​jim čunkom pre​ko mora, koja je bila obje​si​la svo​je tka​nje
među Ni​zo​zemci​ma u Pennsylva​ni​ji, koja je bila pomra​či​va​la oči nje​go​va oca do ne​-
opiplji​ve že​lje za obra​đe​nim ka​me​nom i gla​vom jed​nog anđe​la. Opča​ran pla​ni​na​ma,
u svom vi​đe​nju zemlje ob​zi​da​nom go​ra​ma, ugle​dao je kako su oni zlatni gra​do​vi
muč​ni nje​go​vu oku, kako se one obilne mrač​ne kra​so​te pretva​ra​ju u prlja​vo si​vi​lo.
Nje​go​vu se mozgu smu​či​lo od mi​li​jun knji​ga, nje​go​vim oči​ma od mi​li​jun sli​ka, nje​-
go​vo je ti​je​lo hva​ta​la muka od sto​ti​ne kne​ževskih vina.
I izro​nivši iz svog vi​đe​nja on vikne: - Ja ni​sam tamo među gra​do​vi​ma. Tra​žio sam
niz mi​li​jun uli​ca, dok jar​čji krik nije zamro u mom grlu, i ni​sam na​šao ni​kakva gra​da
u ko​je​mu sam bio, ni​kakvih vra​ta na koja sam ušao, ni​kakva mjesta gdje sam sta​jao.
Tada, s ru​bo​va mje​se​či​nom obli​te ti​ši​ne, Ben odvra​ti: - Bu​da​lo, zašto gle​daš po
uli​ca​ma?
Tada Euge​ne reče: - Ja sam jeo i pio zemlju, ja sam bio izgub​ljen i po​bi​je​đen, i ja
više neću ići.
- Bu​da​lo - reče Ben - što že​liš naći?
- Sebe, i ko​nac gla​di, i sretnu zemlju - od​go​vo​ri on. - Jer ja vje​ru​jem u luke na
svršetku. O Ben, bra​te, utva​ro i stranče, ti koji ni​ka​da nisi mo​gao go​vo​ri​ti, pru​ži mi
od​go​vor sada!
Tada, dok je on razmišljao, Ben reče: - Ne posto​ji sretna zemlja. Nema konca gla​-
di.
- A ka​men, list, vra​ta? Ben? - Go​vo​rio je, nasta​vio je go​vo​ri​ti, bez go​vo​ra. - Koji
jesi, koji ni​kad nisi bio, Ben, pri​vid​nosti moga mozga, kao i ja tvo​ga, moja utva​ro,
moj stranče, koji si umro, koji ni​kad nisi ži​vio, kao i ja? Ali ako, izgub​lje​na pri​vid​-

478
nosti mog sa​nja​lač​kog mozga, ti imaš ono što ja ne​mam - neki od​go​vor?
Ti​ši​na je go​vo​ri​la. (»Ja ne mogu go​vo​ri​ti o pu​to​va​nji​ma. Ja pri​pa​dam ova​mo. Ja
ni​ka​da ni​sam otpu​to​vao«, reče Ben.)
- Onda sam ja pri​vid​nost tvo​ga, Ben? Tvo​je je ti​je​lo mrtvo i za​ko​pa​no u ovim bre​-
go​vi​ma: moja ne​utamni​će​na duša luta mi​li​ju​nom uli​ca ži​vo​ta, ži​ve​ći svo​ju sa​blasnu
moru gla​di i žud​nje. Gdje, Ben? Gdje je svi​jet?
- Nig​dje - reče Ben. - Ti si tvoj svi​jet.
Ne​iz​bježno očišće​nje ni​ti​ma ka​osa. Ne​mi​novna toč​nost slu​ča​ja. Krajnji zbroj sve​-
ga uči​nje​no​ga, od mi​li​jardu smrti mo​guć​nosti.
- Osta​vit ću jed​nu zemlju ne​po​ho​đe​nu - reče Euge​ne. Et ego in Arca​dia.
I dok je go​vo​rio, vi​dio je da je osta​vio mi​li​jun kosti​ju gra​do​va, klupko uli​ca. Bio
je sam s Be​nom, i nji​ho​ve su noge bile urasle u tamu, nji​ho​va su lica bila osvi​jetlje​na
hlad​nim vi​so​kim uža​som zvi​jezda.
Na rubu mra​ka on je sta​jao, samo sa snom o gra​do​vi​ma, napra​ma mi​li​jun knji​ga i
sa​blasnih li​ko​va lju​di koje je vo​lio, koji su nje​ga vo​lje​li, koje je pozna​vao i izgu​bio.
Oni više neće doći. Oni se ni​kad više neće vra​ti​ti.
S no​ga​ma na hri​di tame, gle​dao je i nije vi​dio svjetlosti ni​kakvih gra​do​va. To je,
po​mislio je, taj jaki do​bri li​jek smrti.
- Je li ovo kraj? - reče on. - Je​sam li jeo ži​vot, a ni​sam na​šao nje​ga? Onda više
neću pu​to​va​ti.
- Bu​da​lo - reče Ben - ovo je ži​vot. Ti nig​dje nisi bio.
- Ali u gra​do​vi​ma?
- Nema gra​do​va. Ima samo jed​no pu​to​va​nje, prvo, posljed​nje, jed​no je​di​no.
- Na oba​la​ma čud​ni​jim od Ja​pa​na, na mjestu da​ljem od Feza, ja ću nje​ga iska​ti,
svo​ju utva​ru i svog opsje​da​te​lja. Izgu​bio sam krv koja me je hra​ni​la; umro sam sto​ti​-
nom smrti koje su vo​di​le u ži​vot. Uz po​la​ga​nu grmlja​vi​nu bub​nje​va, uz bli​je​sak umi​-
ru​ćih gra​do​va, do​šao sam na ovo mrač​no mjesto. I ovo je ono pra​vo pu​to​va​nje, ono
do​bro, ono najbo​lje. A sad se pripra​vi, dušo moja, za tra​že​nje koje po​či​nje. Ja ću
izmje​ri​ti du​bi​ne mora čud​ni​jih od onih koja obi​la​zi albatros.
Sta​jao je nag i sam u tami, da​le​ko od izgub​lje​nog svi​je​ta onih uli​ca i lica; sta​jao je
na zi​di​na​ma svo​je duše, pred izgub​lje​nom zemljom sa​mog sebe; čuo je pod​zemni
mrmor izgub​lje​nih mora, da​le​ku unutrašnju glazbu ro​go​va. Posljed​nje pu​to​va​-
nje, najdu​lje, najbo​lje.
- O pla​hi i ne​do​ku​či​vi fa​une, izgub​ljen u gušta​ra​ma mene, ja ću te tra​ži​ti dok ne
presta​neš opsje​da​ti moje oči gla​đu. Čuo sam tvo​je ko​ra​ke u pusti​nji, vi​dio sam tvo​ju
sje​nu u sta​rim za​ko​pa​nim gra​do​vi​ma, čuo sam tvoj smi​jeh kako od​zva​nja niz mi​li​jun
uli​ca, ali te tamo ni​sam na​šao. I ni​ka​kav list ne visi za mene u šumi; ja neću po​-
dignu​ti ni​ka​kav ka​men u pla​ni​na​ma; ja neću naći ni​kakvih vra​ta ni u jed​nom gra​du.

479
Ali u gra​du sebe sa​mo​ga; na konti​nentu svo​je duše, ja ću naći onaj za​bo​ravlje​ni je​-
zik, izgub​lje​ni svi​jet, neka vra​ta na koja mogu ući, i glazbu koja je čud​na kao bilo
koja što je ikad zazvu​ča​la; ja ću te tra​ži​ti, utva​ro, duž la​bi​rintskih pu​to​va sve dok -
sve dok? O Ben, utva​ro moja, od​go​vor?
Ali dok je on go​vo​rio, sa​blasne go​di​ne smo​ta​še svo​je vi​đe​nje, i samo su Be​no​ve
oči strašno gorje​le u tami, bez od​go​vo​ra.
I dođe dan, i pjesma pti​ca što su se bu​di​le, i Trg oku​pan u mla​doj bi​sernoj
svjetlosti jutra. I vje​tar je la​ga​no pirkao Trgom, i dok je on gle​dao, Ben se oto​pio u
zoru, kao pra​men dima.
I anđe​li na Ganto​vu tri​je​mu bje​hu zamrznu​ti u tvrdoj mra​mornoj šutnji, a po​da​lje
se bu​dio ži​vot, i do​pi​ra​lo je tan​drka​nje uskih ko​ta​ča i spo​ri zve​ket potko​va​nih ko​pi​ta.
I on začu jauk zviždaljke duž ri​je​ke.
Ipak, dok je posljed​nji put sta​jao kraj anđe​la na oče​vu tri​je​mu, či​ni​lo se kao da je
Trg već bio da​lek i izgub​ljen; ili, re​kao bih, on je bio na​lik čovje​ku koji sto​ji na bri​je​-
gu iznad gra​da koji je na​pustio, pa ipak ne kaže »Grad je bli​zu«, nego okre​će oči pre​-
ma da​le​kom uzdignu​tom gorju.

480
 POGOVOR


Piscu kao što je Tho​mas Wolfe nije lako odre​di​ti mjesto u ame​rič​koj knji​ževnosti
prve po​lo​vi​ne dva​de​se​tog sto​lje​ća. Ali za​tim: u taj kontekst nije jed​nostavno smjesti​-
ti niti jed​nog od pi​sa​ca koji su tu knji​ževnost stva​ra​li i po či​jim ime​ni​ma ona i posto​-
ji. Svi oni ima​ju i u svo​joj bi​ogra​fi​ji i u svo​jim dje​li​ma tre​nutke nepri​je​porno za​jed​-
nič​ke, nešto što bi mogli nazva​ti ge​ne​ra​cijskim, ali istovre​me​no posto​je to​li​ke razli​ke
u pristu​pu vlasti​tom dje​lu i vlasti​tom življe​nju, da je čak i za​jed​nič​ki na​zivnik ge​ne​-
ra​ci​je da​nas još samo uvje​tan. U sva​kom slu​ča​ju, knji​ževno dje​lo​va​nje Tho​ma​sa
Wolfea pokla​pa se uglavnom s rastom i razvo​jem ve​li​ke ame​rič​ke me​đu​ratne ple​ja​-
de: Johna Dos Passo​sa, Ernesta He​mingwa​va, F. S. Fitzge​ralda, Willi​ama Fa​ulkne​ra i
dru​gih. Tho​mas Wolfe ne pri​pa​da im, me​đu​tim, ni po nji​ho​vom za​jed​nič​kom su​dje​-
lo​va​nju u zna​čajnim po​vi​jesnim ili knji​ževnim zbi​va​nji​ma, niti po svom od​no​su pre​-
ma knji​ževnosti, pre​ma sa​mom za​na​tu pi​sa​nja.
Ako je za​jed​nič​ko bi​ografsko obi​lježje tzv. »izgub​lje​ne ge​ne​ra​ci​je« ame​rič​kih
knji​ževni​ka u tome da su kao vojni​ci pre​živje​li prvi svjetski rat, a za​tim bo​emski i s
pa​to​som unapri​jed besmisle​ne ali ple​me​ni​te indi​vi​du​alistič​ke po​bu​ne pre​življa​va​li u
Evro​pi slom svih tra​di​ci​onalnih, gra​đanskih evropskih pa time ne​iz​bje​ži​vo i ame​rič​-
kih vri​jed​nosti (osje​ća​ju​ći se pri​tom pre​va​re​ni i opljač​ka​ni za ži​vot, po​ku​ša​va​ju​ći
stvo​ri​ti kakvu takvu mo​guć​nost da u ništa​vi​lu oko sebe i u sebi opsta​nu, beznad​no,
ali pre​ma ne​kom autentič​nom ko​deksu časti čiji je smi​sao da se usprkos sve​mu hra​-
bro i bez ste​nja​nja iz​drži), tada Tho​mas Wolfe toj ge​ne​ra​ci​ji ne pri​pa​da. Tada joj,
me​đu​tim, ne pri​pa​da​ju ni John Dos Passos niti Willi​am Fa​ulkner, koji su, di​je​le​ći bi​-
ografsku či​nje​ni​cu su​dje​lo​va​nja u ratu i dru​že​nja s ekspatri​ra​nim ame​rič​kim inte​-
lektu​alci​ma i umjetni​ci​ma po monde​nim sasta​ja​lišti​ma po​ratne Evro​pe, ipak vrlo
brzo pre​ki​nu​li s tim na​či​nom ži​vo​ta, da bi prvi postao pra​vi so​ci​jalno kri​tič​ki autor i
knji​ževni ino​va​tor me​đu​ratne Ame​ri​ke, a dru​gi, još veći ino​va​tor, omamlju​ju​će du​-
bok pjesnik koji će, ispi​su​ju​ći sagu o tlu i po​mi​je​ša​noj krvi ame​rič​kog Juga, do​dirnu​-
ti ono po​tajno mjesto zla ne​povratno ve​za​nog o prošlost, ro​doskvrno sa​pe​tog uza
svoj po​ra​že​ni soj i zemlju. Tako se »ge​ne​ra​ci​ja«, uz neke ma​nje kre​ativne inte​lektu​-
alne i umjetnič​ke primjerke, po dje​lu i ži​vo​tu svo​di zapra​vo na dva pred​stavni​ka: na
Ernesta He​mingwaya i Franci​sa Scotta Fitzge​ralda. Obo​ji​ca su se su​ve​re​no, a ipak
bespo​moć​no, kre​ta​la izme​đu dva ka​rakte​ristič​na pola: savrše​nog bje​losvjetskog sno​-
bizma s jed​ne i savrše​no sretnog stva​ra​lač​kog tre​nutka s dru​ge stra​ne.
Sve ovo bilo je potreb​no reći da bi Tho​ma​sa Wolfea smjesti​li ne​ka​ko u nje​go​vo
knji​ževno vri​je​me, da bi ra​zumje​li što se do​ga​đa​lo jed​nom istinskom ta​lentu koji je,
zbog či​nje​ni​ce da je bio za koju go​di​nu premlad za​kasnio u svjetski rat, za​kasnio

481
na sasta​nak s Gertru​dom Ste​in i Ja​me​som Joyce​om u Pa​ri​zu, pa ipak, knji​ževno je
bio pri​su​tan i u jed​nom tre​nutku ste​kao svo​jim prvim ro​ma​nom Pogle​daj dom svoj,
anđe​le (Look Ho​meward, Angel, 1929) sla​vu ravnu onoj He​mingwaya ili Fitzge​-
ralda. Ro​man se po​ja​vio tek šest dana pri​je crnog petka u Wall Stre​etu, a dan slo​ma
na nju​jorškoj burzi smatra se i da​nom prestanka aktivne faze izgub​lje​nosti izgub​lje​ne
ge​ne​ra​ci​je. Wolfe je na​kon ve​li​kog uspje​ha svog prvi​jenca sti​gao u Evro​pu samo da
još za​tekne F. S. Fitzge​ralda u nje​go​vom otmje​nom pa​riškom apartma​nu bli​zu Bu​-
lonjske šume, ali već »ja​lo​vog, ne​moć​nog i alko​ho​li​ča​ra«, čovje​ka s ko​jim se teško
moglo razgo​va​ra​ti. »Mislio sam da je za Wolfea najbo​lje da ode i oti​šao sam.«
Ako, me​đu​tim, i bez iskustva Ve​li​kog rata i vre​nja u po​ratnom Pa​ri​zu, bez susre​ta
s mo​dernim knji​ževnim stru​ja​nji​ma, biti izgub​ljen u Ame​ri​ci i postavlja​ti ne​ho​ti​ce
sko​ro ista pi​ta​nja (tek s nešto više sa​mo​za​va​ra​va​nja i kri​vih nada) zna​či pri​pasti vje​-
či​to izgub​lje​nom na​rašta​ju svih vre​me​na, tada tu bez sumnje tre​ba pri​bro​ji​ti i Tho​-
ma​sa Wolfea, možda posljed​njeg zna​čajnog ame​rič​kog knji​ževnog pro​vinci​jalca,
čovje​ka koji je za​kasnio na sve. Prvi na​crt ro​ma​na na koji se od​no​si ovaj po​go​vor
no​sio je, eto, i ta​kav naslov: O Lost! (O Izgub​lje​ni!).
No po​đi​mo re​dom, jer su ži​vot i dje​lo Tho​ma​sa Wolfea to​li​ko preple​te​ni da je s
naglom sla​vom za​po​če​la svoj ži​vot i le​genda o nje​mu. Nije to bila le​genda o lju​-
bavni​ku, ratni​ku, lovcu, slavnom pi​ja​ni​ci ili besmisle​no hra​brom čovje​ku: ta le​genda
je pri​je sve​ga bila le​genda o piscu i nasta​ja​nju dje​la, ne​odvo​ji​va od dje​la. Nje​go​ve
če​ti​ri knji​ge (koje su sko​ro doslovno auto​bi​ografske) i nje​gov ži​vot (dvi​je stva​ri koje
na šte​tu i jed​nog i dru​gog nije ni​ka​da uspio razgra​ni​či​ti) sta​pa​ju se u je​dan je​dinstve​-
ni Bildungsro​man, u ti​pič​no ame​rič​ku mitsku si​tu​aci​ju po​je​dinca, samo s jed​nom
razli​kom: Tho​mas Wolfe nije znao što da poč​ne ni s novcem u ži​vo​tu ni sa sla​vom u
knji​ževnosti, premda je ši​ro​kogrud​ni Sin​cla​ir Lewis u svom go​vo​ru pri​li​kom do​bi​va​-
nja No​be​lo​ve nagra​de re​kao da je Pogle​daj dom svoj, anđe​le dje​lo »autentič​ne ve​li​-
či​ne«.
Osmo di​je​te svo​je majke, Wolfe je ro​đen 1900. go​di​ne, sa sa​mim sto​lje​ćem. Otac
mu je bio kle​sar u Ashe​villeu, ma​lom gra​di​ću Sje​verne Ka​rol ine, a majka ku​ća​ni​ca
sa silnim na​go​nom za novča​nom sa​mostalnošću: me​še​ta​ri​la je zemljišti​ma u gra​di​-
ću koji se naglo razvi​jao u ži​va​han tu​ristič​ki centar poznat po pla​ninskoj kli​mi i do​-
brom zra​ku. U bli​zi​ni je i ču​ve​ni mi​li​ju​naš Ge​orge Vanderbilt po​di​gao za sebe jed​nu
od najsli​ko​vi​ti​jih ame​rič​kih re​zi​denci​ja. U doba Tho​ma​so​vog dje​čaštva grad je do​-
bio ško​le, mno​ge nove do​mo​ve, usta​no​ve, a izme​đu osta​log i do​bru javnu knjižni​cu s
pre​ko tri ti​su​će sve​za​ka.
Zbog smrti neke od svo​je osme​ro dje​ce, majka je ma​log Toma sve više ve​zi​va​la
uza se. Ali kuća je uvi​jek bila puna lju​di, rod​bi​ne i sta​na​ra (majka je iznajmlji​va​la i
sobe) i dje​čak je, iako pre​ra​no sazreo, odrastao u jed​noj ko​mu​ni​ka​tivnoj sre​di​ni, po​-

482
ma​lo ame​rič​ki luc​kastoj, u ko​joj se i re​ci​ti​ra​lo i svi​ra​lo kla​vir, izvrsno jelo i to u ra​-
be​la​isovskim ko​li​či​na​ma, sva​đa​lo, pilo, tuklo i mi​ri​lo. Wolfe je već sa dvi​je go​di​ne
mo​gao či​ta​ti jed​nostavne stva​ri, a u prvi razred po​šao je s ne​pu​nih pet go​di​na. Obi​telj
kao da je osje​ća​la da se Tom po ne​čem od njih razli​ku​je, oče​ku​ju​ći da on posta​ne
nešto bo​lje od njih, da bude »ško​lo​van čovjek«, pravnik ili gu​verner. Bio je do​bar
uče​nik, usput je pro​da​ju​ći no​vi​ne još i za​ra​đi​vao, trajno i ne​umorno či​tao.
Nje​go​vi ne​ti​pič​ni knji​ževni sastavci po​takli su nje​go​ve uči​te​lje da se za​lo​že za nje​-
ga. Tom Wolfe ušao je u »otmje​nu« ško​lu, na​mi​je​nje​nu si​no​vi​ma bo​ga​tih sko​ro​je​vi​-
ća, našla mu se i sti​pendi​ja. Tu susre​će i sta​no​vi​tu gđu Ro​berts (»moju du​hovnu
majku«) koja ga kao nastavni​ca knji​ževnosti uvo​di u Sha​kespe​area i osta​le pjesni​ke,
ohra​bru​ju​ći ga da piše. Kao pra​vi na​do​bud​ni i zlatni ame​rič​ki mla​dić, do​bar atle​ti​čar,
do​bi​va me​da​lju za svoj esej o engleskim dra​ma​ti​ča​ri​ma, u po​vo​du tristo​te ob​ljetni​-
ce Sha​kespe​are​ove smrti, 1916. go​di​ne. To mu, uz so​lid​ne ocje​ne, omo​gu​ću​je da se
te iste go​di​ne upi​še na državni uni​verzi​tet Sje​verne Ka​ro​li​ne. Na sve​uči​lištu po​či​nje
pi​sa​ti dra​me i po​mišlja na ka​ri​je​ru uspješnog bro​adwayskog pisca. Go​di​ne 1920, na​-
kon svih mo​gu​ćih uspje​ha u stu​di​ju mi​je​nja sve​uči​lište. Pre​šao je u Cam​brid​ge,
Mass., na Harvard Uni​versity, kod pro​fe​so​ra Ba​ke​ra kome je po​la​zi​lo za ru​kom da
od slič​nih na​do​bud​nih stu​de​na​ta stvo​ri uspješne bro​adwayske dra​ma​ti​ča​re: nje​go​vi
uče​ni​ci bili su Phi​lip Barry, Sid​ney Howard i Euge​ne O’Ne​ill. Posli​je završe​nog stu​-
di​ja za​pošlja​va se kao nastavnik knji​ževnosti, piše dra​me bez pra​vog uspje​ha i na​-
ravno, pu​tu​je u Evro​pu. Po povratku, 1925, za​ljub​lju​je se u ženu de​se​tak go​di​na sta​-
ri​ju od sebe, u Ali​ce Bernste​in, bro​adwaysku sce​nografki​nju. Lju​bav je obostra​-
na. Šte​di, hoće još jed​nom u Evro​pu. Od​la​zi u Englesku, 1926, i odjed​nom, po​put
gro​ma iz ve​dra neba po​či​nje pi​sa​ti ro​man. Bio je to Pogle​daj dom svoj, anđe​le, prvi
od če​ti​ri obimna ro​ma​na koji zapra​vo čine je​dan ve​li​ki auto​bi​ografski ro​man-ri​je​ku, i
ko​je​mu će sli​je​di​ti Of Time and the Ri​ver (O vre​me​nu i ri​je​ci, 1935), The Web and
the Rock (Pa​uči​na i ka​men, 1939), i posthumno, ffou can’t go home aga​in (Ne mo​žeš
više kući, 1940). Dra​mi se više nije vra​ćao. Za vri​je​me bo​ravka s Ali​ce u Londo​nu,
pi​sa​nje ga je zgra​bi​lo tako bje​so​muč​no da ga se ni​kad više nije oslo​bo​dio. Pru​ža mu
se pri​li​ka da ko​nač​no upozna i Joycea kome se odu​vi​jek di​vio, ali koji na nje​ga nije
ni najma​nje utje​cao, pa Wolfe niti ne po​ku​ša​va susresti ga: stra​ni​ce vlasti​tog ru​ko​pi​-
sa stra​ho​vi​to se mno​že i to je je​di​no što ga za​okuplja. Hoće ispri​ča​ti sve, sve što je
ikad vi​dio, saznao, osje​tio, oku​sio. Vra​tivši se u New York, Ali​ce Bernste​in na​go​va​ra
ga da na​pusti po​sao i do kra​ja se prihva​ti ro​ma​na. Ona mu je iznajmi​la i prvo od nje​-
go​vih fa​moznih bo​ra​višta.
Dvi​je su kompo​nente stvo​ri​le le​gendu: nje​gov stra​ho​vi​to ra​di​šan ali ni​ma​lo gra​-
đanski na​čin ži​vo​ta i nje​gov susret s jed​nim ured​ni​kom izda​vač​ke kuće Scrib​ners,
čovje​kom koji mu je istinski i s krajnjom ne​se​bič​nošću po​mo​gao da obja​vi svo​je

483
knji​ge.
»Pi​šem od je​da​na​est uve​čer do šest ujutro, usta​jem u dva posli​je pod​ne. Ra​dim
ozbiljno, po prvi puta u ži​vo​tu. To je nešto ludo, opi​je​no, divlje ...«
Ru​ko​pis ro​ma​na Pogle​daj dom svoj, anđe​le od​bi​li su neki pozna​ti izda​va​či, sve
dok u no​vem​bru 1928. nije došlo pismo od Scrib​nersa, s potpi​som Maxwella
Perkinsa, jed​nog od najbo​ljih ured​ni​ka tog vre​me​na. Taj je u Wolfeu osje​tio ve​li​ki
za​mah, nazvao ga u sebi Moby Dic​kom, i za​ista, »jed​no​ga dana Moby Dick je bio tu,
sto​je​ći na vra​ti​ma moje sobe, naslo​njen na dovratnik. Kad sam vi​dio nje​go​vu divlju
kosu i blista​vu po​ja​vu po​mislio sam na Shelleya, premda je ovaj bio fi​zič​ki razli​čit«.
Wolfe je bio go​rostas, kre​pak, zdrav i jak, ne​umje​re​na du​ševnog i tje​lesnog ape​ti​ta.
Saznao je od Perkinsa da mu se dje​lo vrlo svi​đa, da je di​je​lo​ve ru​ko​pi​sa či​tao i He​-
mingway, da su se slo​ži​li da je to »a masterpi​ece«, re​mek-dje​lo. A za​tim je po​čeo
rad. Perkins je zahti​je​vao da se dje​lo pre​kompo​ni​ra, da se izba​ci sve što odvo​di od
iskustva glavnog lika, Euge​nea Ganta ali​as Tho​ma​sa Wolfea. Osjetljiv i sme​ten izba​-
ci​va​njem či​ta​vih di​je​lo​va teksta, Wolfe je ipak mo​rao prizna​ti da je Perkins u pra​vu.
I tako su izba​ci​va​li i orga​ni​zi​ra​li, monti​ra​li ro​man, a da ured​nik nig​dje nije do​dao ni
ri​ječ, niti na​no​vo obli​ko​vao koju auto​ro​vu re​če​ni​cu.
Ro​man je imao ne​sumnjiv knji​ževni uspjeh. Stvarni pro​blem nastao je u Ashe​-
villeu, kod kuće. Tamo su iz auto​bi​ografskog dje​la smjesta pre​pozna​li tko je tko i
žesto​ko su re​agi​ra​li. Male sre​di​ne ne pod​no​se da ih se razgo​li​ću​je, oso​bi​to ne kada to
čini je​dan »nji​hov« čovjek. Sti​za​la su ano​nimna pri​je​te​ća pisma. Uspjeh ro​ma​na po​-
čeo je razrje​ša​va​ti neke od​no​se u nje​go​vom ži​vo​tu: shva​tio je da ne može više kući,
vi​še​go​dišnja veza s Ali​ce Bernste​in raspa​da​la se, na​pustio je nastavnič​ki po​sao. Pre​-
ostao mu je samo nje​gov ured​nik i sko​ro ma​ni​ja​kalno pi​sa​nje po iznajmlje​nim so​ba​-
ma New Yorka, koje bi od​mah popri​mi​le izgled o ko​jem su se u knji​ževnim kru​go​vi​-
ma sad već pri​ča​le bajke: pa​pi​ri, kovče​zi, knji​ge, ne​opra​ni ta​nju​ri, pune pe​pe​lja​-
re, sto​lo​vi na​gorje​li od opu​ša​ka; pi​sao bi obič​no na fri​ži​de​ru, sto​jeć​ke, usred sobe
sta​jao bi u pra​vi​lu sanduk u koji su s fri​ži​de​ra letje​le dovrše​ne stra​ni​ce ogromnih slo​-
va. Kavu bi ku​hao u lonci​ma, pi​šu​ći tjed​no do dva​de​set ti​su​ća ri​je​či. Ako radi da​-
nju, uve​čer izla​zi da bi po​jeo go​mi​lu odre​za​ka uz pivo i pri​ča do besvi​jesti s prvim
čovje​kom koji ga hoće slu​ša​ti, za​tim lu​nja pred​gra​đi​ma do pet ujutro, »s ne​parnim
ča​ra​pa​ma koje su šuplje na pe​ta​ma, s dvi​je kra​va​te umrlja​ne uma​kom s odre​za​ka za
posljed​nje tri go​di​ne«. Kad je sanduk u sre​di​ni sobe pun, iznajmlju​je se mali ka​mi​on
da ru​ko​pis odve​ze ured​ni​ku. Nje​mu se čini da još nije pra​vo ni po​čeo pi​sa​ti kad mu
Maxwell Perkins javlja da iz ru​ko​pi​sa ra​za​bi​re kako je i nje​gov sli​je​de​ći ro​-
man dovršen.
O čemu je to pi​sao Tho​mas Wolfe?
»Pogle​daj dom svoj, anđe​le obuhva​ća razdob​lje od prvih dva​de​set go​di​na ži​vo​ta

484
mla​dog Euge​nea Ganta: dje​tinjstvo, dje​čaštvo, ranu mla​dost. Neke izvanjske rad​nje,
osim obi​teljske po​vi​jesti u tom odre​đe​nom otsječ​ku vre​me​na, tu i nema. Otac kle​sar
nad​grob​nih spo​me​ni​ka, majka s ta​lentom za trgo​vi​nu nekretni​na​ma, u Alta​montu
koji se razvi​ja. Oni su kob​no neslo​žan par: otac je pi​ja​ni​ca i ne​ostva​re​na umjetnič​ka
na​rav, majka škrti​ca ko​joj ime​tak po​ma​lo posta​je pre​či od obi​te​lji. Dje​ca su žrtve nji​-
ho​va neskla​da i vje​či​tog su​kob​lja​va​nja: rastu​ći, dje​ca u sebi ne​ho​ti​ce od​ba​cu​ju ro​di​-
te​lje koji im od po​četka tru​ju ži​vot. Euge​ne je na oca, sa​njar s umjetnič​kim sklo​nosti​-
ma, pun emo​ci​onalne energi​je i ambi​ci​je, gla​dan iskusta​va, osjetljiv, strastven,
čist. Ta​kav, on je svje​dok svim sra​mo​ta​ma i po​ni​že​nji​ma koje vidi u obi​te​lji, ži​-
votnim okrutnosti​ma koje pro​matra u gra​di​ću, pro​da​ju​ći no​vi​ne u crnač​koj četvrti. U
ško​li ga odu​ševlja​va po​ezi​ja, od​la​zi na državni uni​verzi​tet. Pri​ja​telj ga vodi u javnu
kuću, po​ni​zu​ju ga bo​ga​taška dje​ca za koju je uni​verzi​tet i osno​van, do​življa​va prve
lju​ba​vi, oslo​ba​đa se že​lje da tu, u užem za​vi​ča​ju, bilo što postigne, pa se na​kon smrti
oca i svog bra​ta Bena oprašta i s majkom, te od​la​zi da​le​ko, nastavlja​ju​ći stu​di​je na
Harvardu.
Kako izgle​da - ništa, a ipak je sve, jer je iz du​bo​ke potre​be za svo​jim unu​tarnjim
otkri​ći​ma Tho​mas Wolfe pi​sao knji​gu koja je i sama otkri​će, puna neke ne​objašnji​ve
svje​ži​ne, jaka od sve​ga što je navrlo, stva​ra​na ne​posred​no pri udarci​ma spozna​je,
kao kakva glazbe​na po​ema. Neki kri​ti​ča​ri sto​ga i smatra​ju Pogle​daj dom svoj, anđe​le
najlirski​jim ame​rič​kim ro​ma​nom, a nje​go​ve li​ko​ve, kako se pre​la​ma​ju u oči​ma mla​-
dog Euge​nea, sko​ro mi​to​loškim stvo​re​nji​ma. Do​mi​nantni su li​ko​vi ro​di​te​lja, bra​će i
sesta​ra, tih sazvježđa na dje​čjem nebu pre​ma ko​ji​ma se di​je​te u svom rastu i odre​đu​-
je; lik oca, mo​nu​menta​lan u svo​joj nesvjesnoj raz​drtosti izme​đu alko​ho​la i javnih
kuća te mržnje na ženu i ci​ti​ra​nja Sha​kespe​area, izme​đu privrže​nosti dje​ci i ski​ta​lač​-
ke žud​nje da za​uvi​jek od​lu​ta u pusto​lo​vi​nu na kra​ju svi​je​ta s ko​jim bi se kad-tad tre​-
ba​lo uhva​ti​ti u koštac. U tim ampli​tu​da​ma, izme​đu psovke i lju​ba​vi, niskosti i
eksplo​zivne ži​votnosti sve dok ga ne izgri​ze bo​lest, sta​ri se Gant go​to​vo pri​vi​da kao
neki da​le​ki frustri​ra​ni ro​đak Melville​ovog ka​pe​ta​na Aha​ba, ali bez hra​brosti da pođe
za svo​jom ne​ma​ni. Majka Eli​za ta​ko​đer pre​no​si na dje​cu svo​ju ne​moć i rasci​jeplje​-
nost, mržnju zbog pro​ma​še​nog bra​ka po​mi​je​ša​nu s na​pa​da​ji​ma lju​ba​vi, te krivnju
zbog raspa​da​nja obi​te​lji koju di​je​li s ocem. Umi​ra​nje neke od dje​ce i slom svih osob​-
nih od​no​sa - razvit će u njoj pohle​pu za novcem i zgrta​njem imetka - nju je ži​vot
učio da ljud​ski od​no​si ne vri​je​de i taj na​gon posta​je jači od nje.
»Uzmi im sve što mo​žeš«, go​vo​rit će stu​dentu Euge​neu brat Ben, ta​man, unapri​jed
skršen a ipak hra​bar ka​rakter. On je ni ne zna​ju​ći tra​žio, po​ra​žen pri​je nego je to
shva​tio. Htio je naći neki ključ, neka vra​ta, bilo što, pro​laz ko​jim bi iza​šao. On slu​-
ti da bi mla​di Euge​ne mo​gao naći taj put i čini sve da ga ohra​bri za ono u čemu sam
nije uspio. Ben je kao stra​nac u obi​te​lji, nije priznao usud. Be​no​vom smrću do​la​zi

485
Euge​ne do potresne spozna​je da je i sam za​uvi​jek stra​nac, te od​la​zi.
Za​vitlavši ih sve u ko​loplet i na​kaznih i ljupkih gantovskih strasti, Tho​mas Wolfe
im je po​da​rio neku ogromnost: oni se ne​ho​ti​ce do​imlju po​put sva​đa​lač​kih sta​rih bo​-
go​va u ne​kom prvo​bitnom svi​je​tu. Gle​da​ni oči​ma dje​ča​ka koji raste, oni i jesu ve​li​ka
bića. Kri​ti​ča​ri su, me​đu​tim, samo u obri​si​ma ali ipak, u obi​te​lji Gant oči​ta​li antič​ki
eshi​lovski arhe​tip: sta​ro​ga Ganta kao Aga​memno​na koji je svršivši s ra​to​va​njem do​-
šao kući da umre, Eli​zu kao Kli​temnestru, sestru He​len čas kao Elektru a čas kao Ka​-
san​dru, dok je glavni lik, Euge​ne, svo​jevrsni Orest. Iako je Tho​mas Wolfe bio knji​-
ževno vrlo obra​zo​van čovjek, ništa ne uka​zu​je na to da je Pogle​daj dom svoj, anđe​le
pla​ni​rao kao pa​ra​le​lu Oresti​ju Pri​je će biti da su sve pra​ve arhe​tipske si​tu​aci​je
u svom uzorku iste i da je Wolfe, idu​ći do ko​ri​je​na, do​dirnuo u tami du​bo​ki za​jed​nič​-
ki na​zivnik.
Objašnja​va​ju​ći pod​naslov, »pri​ču o za​ko​pa​nom ži​vo​tu« (koji je po​su​dio od pjesni​-
ka Matthew Arnolda), Wolfe je vrlo ilu​mi​na​tivno za​pi​sao: »U ro​ma​nu posto​je dva
bitna kre​ta​nja - jed​no pre​ma van, dru​go pre​ma do​lje. Kre​ta​nje na van opi​su​je na​-
por dje​te​ta, dje​ča​ka i mla​di​ća za izbavlje​njem, za slo​bo​dom i sa​mo​ćom na no​voj
zemlji... Kre​ta​nje na do​lje pred​stavlje​no je nepresta​nim otka​pa​njem za​ko​pa​nog ži​vo​-
ta gru​pe lju​di i opi​su​je kri​vu​lju obi​teljskog ži​vo​ta - po​ri​jekla, zdru​že​nja, ra​sa​pa i
iščeznu​ća«. Taj za​ko​pa​ni ži​vot je onaj tajni, ne​sazna​ti, ko​je​mu niti je​dan od ju​na​ka
ro​ma​na nije gospo​dar.
Simbo​li​čan naslov ro​ma​na Wolfe je uzeo od Milto​na, iz nje​go​ve »Lyci​das«, a pre​-
uzeo je i simbo​li​ku. U svo​jim sti​ho​vi​ma Milton za​zi​va arhanđe​la Mi​hajla da svrne
pogled kako bi opla​kao nesre​ću na domu. Po ne​kom unu​tarnjem ke​mizmu simbo​-
la, taj se Milto​nov anđeo sta​pa s pogle​dom ka​me​nog anđe​la koji sto​ji na ula​zu u kle​-
sarsku ra​di​oni​cu sta​ro​ga Ganta: on je jed​nom u mla​dosti vi​dio anđe​la, ta​li​janski rad
iz Carra​re, i htio je iskle​sa​ti nešto slič​no ali mu nije pošlo za ru​kom. Taj nje​gov
anđeo no​sio je na »glu​pom bi​je​lom licu osmi​jeh me​kušne ka​me​ne sla​bo​umnosti«.
Tako Gantov anđeo leb​di nad re​ci​ma knji​ge kao znak za​ko​pa​ne i zatrpa​ne, izvi​to​pe​-
re​ne stva​ra​lač​ke sna​ge.
Na​šavši svo​jim prvim ro​ma​nom posve si​gurno ton vlasti​te po​ezi​je, Wolfe će u
kasni​jim knji​ga​ma potra​ži​ti svo​joj po​ezi​ji nje​zi​nu ve​li​ku, whitma​novsku temu -
Ame​ri​ku. Na tom putu pri​bli​žit će se i osta​lim, već spo​me​nu​tim pisci​ma koji su svo​-
ju zemlju i vri​je​me motri​li ma​nje za​nosnim a više kri​tič​kim oči​ma. Pri​bli​žit će im se
dru​gim pu​tem; i sam ne vje​ru​ju​ći u ono do čeg će doći, doći će do slič​nih isti​na. Kre​-
nuvši od lju​ba​vi za svo​ju Ame​ri​ku (u vri​je​me kad su dru​gi progle​da​li nje​ne so​ci​jalne
me​ha​nizme i ljud​sku ukle​tost), na​dahnju​ju​ći se osje​ća​jem ogromne, konti​nentalne
sna​ge Ame​ri​ke, Tho​mas Wolfe će osje​ti​ti nesrazmjer svo​je vi​zi​je i isti​ne koja mu se
pro​bi​ja​la pod pero: umjesto žu​đe​nog ide​alizma i neke hu​ma​ne čisto​će, umjesto za​-

486
jed​nič​kog življe​nja od sna​ge te zemlje i za tu sna​gu, nije mo​gao a da ne vidi što
nasta​je iz Ganto​vih kad po​či​nju prospe​ri​ra​ti. Nije mo​gao a da ne za​bi​lje​ži pohle​pu,
su​ro​vost, iskva​re​nost i sitnost - ali niti da raski​ne sa svo​jim snom, kao što su to uči​-
ni​li He​mingway, Dos Passos i iznad sve​ga Fa​ulkner. Ostao je sve osamlje​ni​ji, s ne​-
uta​ži​vom sli​kom ame​rič​kog kra​jo​bra​za ko​jeg je gle​dao kako pro​mi​če, s pro​zo​ra
mno​gih vla​ko​va ili s pra​ga neke sud​ni​ce:
»Ame​ri​ka pusti​nja, ispru​že​na, ogromna, ka​otič​na, zlo​či​nač​ka Ame​ri​ka. Bi​ja​še to
ubi​lač​ka Ame​ri​ka na​toplje​na krvlju umo​re​nih, izmu​če​na i besmisle​na Ame​ri​ka,
divljač​na, sli​je​pa i luda Ame​ri​ka što je prsnu​la kroz svo​je sla​bašno pra​vo, kroz svo​-
je otužne izli​ke. Bila je to Ame​ri​ka sa svim svo​jim sko​ro beznad​nim na​da​ma, sa svo​-
jim bezvjernim vje​ro​va​nji​ma - Ame​ri​ka s ogromnom tjesko​bom zbog svo​je vlasti​te
za​blu​de, zbog prekrše​nog obe​ća​nja svog izgub​lje​nog sna i ne​dostignu​te žud​nje; bila
je to jed​na​ko tako Ame​ri​ka ne​izgo​vo​re​nih pro​ro​čansta​va, nepro​na​đe​nog je​zi​ka,
neprozbo​re​ne pjesme. Zbog sve​ga toga bila je za sve nas naša vlasti​ta Ame​ri​ka - sa
svim uža​som, lje​po​tom, nježnošću i stra​vom - je​di​na koju zna​mo, je​di​na koja jest.«

Priznat još za ži​vo​ta kao zna​ča​jan pi​sac, Wolfe je ipak bio krajnje osjetljiv na kri​ti​-
ku. Kao da nije mo​gao biti objekti​van, sto​je​ći i pa​da​ju​ći s auto​bi​ogra​fi​jom i svo​jim
po​etskim či​nom. Kri​ti​ka mu je, često s pra​vom, zamje​ra​la i zamje​ra​va neke stva​-
ri. Raspon su​do​va o nje​mu ide od potpu​nog od​ba​ci​va​nja do ne​objektivnog ushi​će​nja.
Ako su se svi i slo​ži​li da mu je prvi ro​man izvrstan, kasni​ji mu ro​ma​ni nisu sasvim
odu​ševlja​va​li pozna​va​oce knji​ževnosti. Glavni pri​go​vor gla​si da mu dje​lu ne​dosta​-
je svjesna vo​lja za formom. Dok dru​gi pisci, nje​go​vi suvre​me​ni​ci, bi​ra​ju svoj pred​-
met i na​čin obra​de sa si​gurnošću i svjesno, kod nje​ga »teme« zapra​vo i nema: to nije
ni neka so​ci​jalna gru​pa​ci​ja, nije ni lik koji bi nešto repre​zenti​rao, nije ni fi​lo​zo​fi​ja
niti knji​ževni arti​zam. On hoće obuhva​ti​ti sve, cje​li​nu izvanjskog i onog po​tajnog ži​-
vo​ta - i tu možda čini vi​ti​um artis. »Dra​gi bog pre​bi​va u po​je​di​nosti«, re​kao bi E. R.
Curti​us, a Wolfe se nije znao ogra​ni​či​ti na dio koji bi sta​jao za cje​li​nu. Uz to je on
bio tip ne​reflekti​ra​nog auto​ra, nje​ga iznutra vode emo​ci​je koje se i ne​ho​ti​ce pro​bi​ja​ju
pod pero, pa se u uspo​red​bi sa svjesnim hti​je​njem jed​nog He​mingwaya ili Fa​ulkne​ra
nje​go​vi ro​ma​ni često do​imlju bez čvrste forme, na ma​ho​ve raspli​nu​ti od pre​obi​lja
i bez sve​obuhvatne za​misli.
Wolfe je do​nekle bio svjestan isti​ni​tosti tih pri​go​vo​ra. Nje​gov pre​kid s Maxwellom
Perkinsom, ured​ni​kom koji je do tada sre​đi​vao zamrše​ne i nepregled​ne konvo​lu​te
nje​go​vih ru​ko​pi​sa, pre​pozna​va​ju​ći, pro​bi​ja​ju​ći se, tra​že​ći i na​la​ze​ći nit vo​di​lju -
taj pre​kid do​šao je kao poslje​di​ca Wolfe​ove povri​je​đe​ne spi​sa​teljske tašti​ne. Htio je
po​ka​za​ti da je i sam u sta​nju pa​zi​ti i misli​ti na za​ko​ne ro​ma​na, da im je u potpu​nosti
do​rastao. To je, me​đu​tim, re​zulti​ra​lo uvo​đe​njem so​cio-eko​nomskih pre​mišlja​nja

487
koja su dje​lo​va​la po​put stra​nog ti​je​la u na​dahnu​tom po​etskom tki​vu.
Pri​go​va​ra​lo mu se, za​tim, da su li​ko​vi usli​jed ne​do​voljne distance plošni, da je
auto​ro​va su​bjektivnost u nji​ma ne​do​pušte​no pri​sutna. No to ne sto​ji za ro​man Pogle​-
daj dom svoj, anđe​le, gdje je najživlje i najbo​lje ostva​re​no baš ono prvo ozra​čje iz
ko​jeg izrasta mla​di Gant/Wolfe, Ge​orge Web​ber nje​go​vih kasni​jih dje​la: ozra​čje obi​-
te​lji u ko​joj ćemo pre​pozna​ti sko​ro fa​ulkne​rovski južnjač​ki fa​tum ko​jem se nitko od
ju​na​ka ne može ote​ti.
I da​nas se još aka​demska kri​ti​ka spo​ri da li je Wolfe »ve​li​čanstven u obi​lju« svog
je​zi​ka ili tek »raz​brb​ljan«. Auden je za nje​go​ve ro​ma​ne re​kao da su »sme​će, ali
grandi​ozno«. He​mingway: »Či​nio se ža​losnim, kao (po​ra​že​ni) Ca​me​ra«. Fa​ulkner
ga je stavljao prvog među suvre​me​ni​ci​ma, kao »najbo​ljeg ne​uspje​log, jer je od​ba​cio
stil i ko​he​renci​ju hti​ju​ći sve iskustvo ljud​skog srca smjesti​ti na vršak igle«.
Pa ipak, osta​je ve​lik po ja​kosti svog na​dahnu​ća i raspo​nu svo​je vi​zi​je. Jed​na od
glavnih nje​go​vih sna​ga upra​vo je ne​mo​dernost, go​to​vo bi​blijska sta​ro​mod​nost. Već
po na​ra​vi svog dara ostao je ro​mantič​ni li​rik, što zna​či pi​sac jed​ne mla​do​li​ke pjesnič​-
ke pro​ze. Nje​go​va vi​zi​ja kao da se is​crpla u svom razma​hu, nije mu bilo dano da u
kasni​jem zre​nju stekne potreb​nu uda​lje​nost, da odre​di i sve​de svoj oblik. Po​misli​lo
bi se da je ispi​savši u na​pornom grču i bez pre​da​ha sve što je imao, ona​ko zdrav
namjerno obo​lio i umro, 1938. go​di​ne.
Otu​da tra​gič​nost, otud i le​genda: u oku​su ni​ka​da dovrše​ne mla​dosti koja još uvi​jek
za​ustavlje​na pre​bi​va među nje​go​vim eruptivnim stra​ni​ca​ma, izgub​lje​na izme​đu sna​-
ge svo​je prvotne svje​ži​ne i jasno​će o boli, te pi​ta​nja nad ne​ostva​re​nom krho​ti​nom
čovje​ka.

Ni​ki​ca Petrak

488
 Tho​mas Wolfe

POGLE​DAJ DOM SVOJ,
ANĐE​LE


izda​je
Sve​uči​lišna nakla​da
LI​BER
Zagreb, Savska cesta 16

Za izda​va​ča
Slavko Gold​ste​in

Ko​rektor
Vlatka Fa​bi​jančić

Br, MK 175
Ti​sak završen u ve​lja​či 1981.

Ti​sak: »Li​burni​ja« - Ri​je​ka

489
 FUSNOTE

1 Igra ri​je​či. Kad se izgo​va​ra L. E. Gant zvu​či el-e-gant, dakle ele​gantan, otmjen (op.
prev.).
2 Mno​goznač​na igra ri​je​či, nepre​vo​di​va. Otpri​li​ke zna​či »po​drži nas«, »iza nas«,
»po​za​di​na«, »stražnji​ca« (op. prev.).
3 Ko​če​nje, od ko​ti​ti! Ne ko​če​nje!
4 Persi​mo​na, da​tuljna šlji​va (Di​aspyros virgi​ni​ana).
5 Yo​ung Men’s Christi​an Asso​ci​ati​on (Omla​dinsko kršćansko društvo); ve​oma ra​ši​-
re​na ame​rič​ka usta​no​va koja okuplja mla​dež, po​najvi​še sportsko-rekre​ativnom dje​-
latnošću.
6 Pra​šak za pra​nje suda.
7 U izgo​vo​ru svih ovih ime​na kri​ju se brojne alu​zi​je lascivnog ka​rakte​ra koje se ne
mogu pre​vesti. (Op. prev.)
8 La​tinski: Što sam mo​gao, uči​nio sam. (Op. prev.)
9 O sta​rosti. O pri​ja​teljstvu. (Marcus Tulli​us Ci​ce​ro, 106-43 god.)
10 Lju​ba​vi. (Pu​bli​us Ovi​di​us Naso, 43. god. pr. n. e. - 18 god. n. e.)
11 i 12 Noć nam je vječ​nu spa​va​ti. Mje​sec, dan i noć.
13 Ode. Epo​de. (Qu​intus Ho​ra​ti​us Flac​cus, 65-8 god. pr. n. e.)
14 Mrzim i lju​bim: zašto li to či​nim ... možda ćeš upi​ta​ti. Ne znam, ali osje​ćam da
jest tako i mu​čim se. (Ka​tul, pri​je​vod T. La​dan)
15 Ni jed​na žena za​ista nije to​li​ko vo​lje​na Ko​li​ko je moja Lesbia vo​lje​na od mene.
(Ka​tul, pri​je​vod T. La​dan)
16 Grč​ki, žene (ge​ni​tiv singu​la​ra).
17 Grč​ka izre​ka: i po kopnu i po moru.
18 La​tinski: Bili smo dim.
19 »Odatle pre​va​li put od tri ko​na​čišta, ne​kih petna​est pa​ra​sanga do ri​je​ke Eufra​ta.«
(Iz Kse​no​fonta, pri​je​vod T. La​dan)
20 La​bud (Swan) je Sha​kespe​arov na​di​mak - La​bud s Avo​na. (Op. prev.)
21 Nje​mač​ki: pro​tiv, na​suprot (op. prev.)
22 Nje​mač​ki: Daj mi ko​mad pa​pi​ra.
23 Šala na He​ine​ovu pjesmu »Du bist wie eine Blu​me« (Ti si kao cvi​jet).
24 Nje​mač​ki: »Iznad crkve«, »Razbi​je​ni vrč«.
25 Gla​so​vi​ta ono​ma​to​pe​ja iz Vergi​li​je​ve Ene​ide (VIII, 596) koja u pri​je​vo​du B. Kla​-
ića gla​si: »Klo​po​ću ko​pi​ta konjska i kotli​nu kopka​ju kro-kom«. (op. prev.)
26 Sa​dašnje vri​je​me la​tinske prve ko​nju​ga​ci​je (spre​mam, spre​maš ... (op. prev.)
27 Samo tko pozna​je čežnju, zna​de što ja trpim.(Go​ethe, »Wilhelm Me​ister«)
28 Nje​mač​ki: Ja sam još di​je​te.

490
29 La​tinski: Slatko je i dič​no umri​je​ti za do​mo​vi​nu. (Ho​ra​ci​je)
30 Willi​am Bo​oth (1869-1912), pro​povjed​nik, osni​vač Vojske spa​sa.
31 Lik iz ro​ma​na za omla​di​nu. Pre​zi​me »Fe​arnot« zna​či ne​bojša, ne​ustra​šiv, (op.
prev.)
32 Ri​ječ je o ame​rič​kim po​li​tič​kim pri​li​ka​ma za vri​je​me Prvog svjetskog rata (op.
prev.)
33 »I nje​gov luk zazve​ke​će sre​brni strašno.« (Ili​ja​da I, 49, pri​je​vod T. Ma​re​tić)
34 Na engleskom »elk« zna​či jed​nu vrstu je​le​na.
35 U norveškoj mi​to​lo​gi​ji bog svjetlosti, mira, vrli​ne i mu​drosti, sin Odi​na i Frigge.
36 La​tinska izre​ka: Pjesnik se rađa, ne posta​je, (op. prev.)

491