Две недеље до јесење равнодневице, у Русији су називане "ноћи јаребике".

Стари Руси,
вероваше у њихову невероватну моћ. У том раздобљу, покушали би опскрбити се
бобичастим воћем.
У ноћима јаребике, плодови имају чаробне моћи, будући да су у себи сакупили највећу
силу божанске светлости Сунца.
Јаребика се међу Словенима сматрала заштитним дрветом, које чува мудрост и знање
многих покољења. У то време наши преци творили су разне амајлије од јаребике: за
заштиту, изобиље, породичну срећу.
Јаребика се постављала на прозорска окна, како не би са доласком хладног времена
пустила јесењу малодушност и тугу у кућу.
Постоје чак и посебне обредне лутке од јаребике које снаже срећу и благостање. Не
дозвољавају да се утопиш у свакодневни живот, већ помажу одржати јарку ватру у срцу,
захваљујући својој повезаности са моћи црвене јаребике.
Ноћи јаребике су већ почеле, али сакупљати бобице јаребике добро је на растућем месецу
од 18. до 25. септембра. А онда, пре пуног месеца, од њих можете створити амајлије.
Најједноставнија је - нанизати бобице на црвен конац, окачити на прозорска окна и улазна
врата.
Јаребика има душу. Ако је упоредимо са девојком, то је 3. Круг Права. Осетљива је,
допадљива али својеглава, и ако је мало увредиш, помрсиће ти конце да би те научила
лекцију. Код нас, расте само на планинама, на већој надморској висини.
У бербу се иде са даровима: хлебом или зрном пшенице, јабуком или језграстим воћем.
Стављаш га испод дрвета и питаш: „Мајко Јаребико, к теби долазим с даровима. Красно
си родила ове године. Подели свој плод. Заштити ме, планинска Јаребико, од невоља, беде
и болести. Отклони моје страхове, дај ми снаге и вере. Стани, у одбрану мог дома. Чувај
моју породицу: мужа и децу.“
ВАЖНО: бобице бери само ако дрво да пристанак. Ако не, у реду је! Веруј својој
интуицији. Иди даље, до неког идућег дрвета, и питај поново.
Затим се бобице у пролеће требају дати птицама или земљи. Сакупи довољне залихе
бобица али остави и птицама за зиму. Зими се може ићи под јаребику, да се хране птице, и
надокнади узето.
Део текста је преузет и преведен с руског, од Ксеније Силаеве, део сам сама написала
Ово је дрво Берегиње мог Лека