U NIVERZITET U N I ŠU

P RIRODNO - MATEMATI ČKI FAKULTET

D EPARTMAN ZA MATEMATIKU

S TUDIJSKI ISTRA ŽIVA ČKI RAD 1

N UMERI ČKI RANG OPERATORA

Student: Mentor:
H RANISLAV P ROF. D R D RAGANA
S TANKOVI Ć C VETKOVI Ć -I LI Ć

N I Š , 2019.
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

P REDGOVOR
Teorija kvadratnih formi i njihove primene se javljaju u mnogim obla-
stima matematike. Ova oblast, kao i njeno uopštenje u slučaju besko-
načno dimenzionalnih prostora, predstavljaju Teoriju numeričkog ranga
W ( A). Postoje nekoliko naziva za skup W ( A), medju kojima se ističu nu-
merički rang operatora A i polje vrednosti operatora A. Medjutim, isto-
rijski gledano, uobičajena je praksa da se prvi naziv koristi isključivo za
operatore, dok se drugi naziv koristi kada su u pitanju matrice. Mi ćemo
u ovom radu koristi naziv numerički rang i u slučaju operatora i u slučaju
matrica, s tim što ćemo više pažnje posvetiti beskonačno dimenzionalnim
prostorima.

1 O SNOVNE OSOBINE NUMERI ČKOG RANGA

Definicija 1.1. Neka je H Hilbertov prostor i A ∈ B( H ). Numericki rang
operatora A, u oznaci W ( A), je skup

W ( A) = {h Ax, x i : k x k = 1}. (1)

U slučaju matrica, numerički rang se svodi na skup

W ( A) = { x ∗ Ax : x ∗ x = 1}. (2)

Iz definicije numeričkog ranga, možemo zaključiti da važe sledeće osobi-

ne:

Teorema 1.1. Neka je H Hilbertov prostor, A ∈ B( H ) i α, β ∈ C. Tada je

(i) W (αA + βI ) = αW ( A) + β,

(ii) W ( A∗ ) = {λ : λ ∈ W ( A)},

(iii) W (U ∗ AU ) = W ( A), za svaki unitarni operator U ∈ B( H ).

Dokaz. (i) Iz niza ekvivalencija

λ ∈ W (αA + βI ) ⇔ λ = h(αA + βI ) x, x i, za neko x ∈ H, k x k = 1

⇔ λ = αh Ax, x i + βh x, x i, za neko x ∈ H, k x k = 1
⇔ λ = αh Ax, x i + β, za neko x ∈ H, k x k = 1
⇔ λ ∈ αW ( A) + β,

sledi da je W (αA + βI ) = αW ( A) + β.

S TRANA 1
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

(ii) Direktno iz definicije numeričkog ranga, imamo da je

W ( A∗ ) = {h A∗ x, x i : k x k = 1}
= {h x, Ax i : k x k = 1}
= {h Ax, x i : k x k = 1},

pa je W ( A∗ ) = {λ : λ ∈ W ( A)}.

(iii) Neka je U ∈ B( H ) proizvoljan unitaran operator. Tada je

W (U ∗ AU ) = {hU ∗ AUx, x i : k x k = 1}
= {h A(Ux ), Ux i : k x k = 1}
= {h A(Ux ), Ux i : kUx k = 1}
= {h Ay, yi : kyk = 1}
= W ( A ).

Ovde smo iskoristili činjenicu da je U bijekcija i da je

k x k2 = h x, x i = hU ∗ Ux, x i = hUx, Ux i = kUx k2 .


Pogledajmo na konkretnim primerima kako se odredjuje numerički
rang operatora (matrice).
Primer 1.1. Neka je na prostoru C2 operator A dat matricom
 
1 0
A= .
0 0

Za x = ( x1 , x2 ) ∈ C2 , x ∗ x = | x1 |2 + | x2 |2 = 1, imamo da je
     
∗
 1 0 x1  x1
= x1 · x1 = | x1 |2 .
 
x Ax = x1 x2 · · = x1 x2 ·
0 0 x2 0

Kako je 0 ≤ | x1 |2 ≤ 1, to je očigledno W ( A) = [0, 1].

Primer 1.2. Neka je A unilateralni šift na Hilbertovom prostoru l2 . Za
x = ( x1 , x2 , . . . ) ∈ l2 , k x k = 1, imamo da je Ax = ( x2 , x3 , . . . ), i stoga

h Ax, x i = x1 x2 + x2 x3 + x3 x4 + · · · ,

kao i | x1 |2 + | x2 |2 + | x3 |2 + · · · = 1. Koristeći nejednakost

a2 + b2
ab ≤ , a, b ≥ 0,
2

S TRANA 2
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

dobijamo da je
|h Ax, x i| = | x1 x2 + x2 x3 + x3 x4 + · · ·|
≤ | x1 x2 | + | x2 x3 | + | x3 x4 | + · · ·
= | x1 || x2 | + | x2 || x3 | + | x3 || x4 | + · · ·
= | x1 || x2 | + | x2 || x3 | + | x3 || x4 | + · · ·
1 1 1
≤ (| x1 |2 + | x2 |2 ) + (| x2 |2 + | x3 |2 ) + (| x3 |2 + | x4 |2 ) + · · ·
2 2 2
1
= [| x1 |2 + 2| x2 |2 + 2| x3 |3 + 2| x4 |2 + · · · ]
2
1
= [−| x1 |2 + 2| x1 |2 + 2| x2 |2 + 2| x3 |3 + 2| x4 |2 + · · · ]
2
1
= [2 − | x1 |2 ].
2
Dakle, |h Ax, x i| < 1 ako je x1 6= 0. Ako je x1 = 0, može se pokazati na
isti način, da je |h Ax, x i| < 1 uzimajući najmanji prirodan broj n za koji je
xn 6= 0. Dakle, W ( A) je sadržan u otvorenom disku {z : |z| < 1}.
Pokazaćemo da je zapravo W ( A) = {z : |z| < 1}. Neka je z = reiθ ,
0 ≤ r < 1, proizvoljna tačka diska. Posmatrajmo niz
p p p
x = ( 1 − r2 , r 1 − r2 e−iθ , r2 1 − r2 e−2iθ , . . . ).
Kako je
| x1 |2 + | x2 |2 + | x3 |2 + · · · = (1 − r 2 ) + r 2 (1 − r 2 ) + r 4 (1 − r 2 ) + · · ·
= (1 − r2 )[1 + r2 + r4 + · · · ]
1
= (1 − r 2 ) ·
1 − r2
= 1,
sledi da x ∈ l2 i k x k = 1.
Dalje,
p p p p
|h Ax, x i| = 1 − r2 · r 1 − r2 e−iθ + r 1 − r2 e−iθ · r2 1 − r2 e−2iθ + · · ·
p p p p
= 1 − r2 · r 1 − r2 eiθ + r 1 − r2 e−iθ · r2 1 − r2 e2iθ + · · ·
= r (1 − r2 )eiθ + r3 (1 − r2 )eiθ + · · ·
= r (1 − r2 )eiθ [1 + r2 + · · · ]
1
= r (1 − r2 )eiθ ·
1 − r2
= reiθ .
Ovim smo pokazali da je |h Ax, x i| = z, pa samim tim sledi da je W ( A) =
{ z : | z | < 1}

S TRANA 3
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

2 K ONVEKSNOST
Jedna od najvažnijih svojstava numeričkog ranga je dato sledećom te-
oremom.

Teorema 2.1 (Hausdorff-Toeplitz). Numerički rang operatora A ∈ B( H ) je

konveksan skup.

Dokaz. Neka su r, s ∈ W ( A), r 6= s. Bez gubljenja opštosti možemo pret-

postaviti da je r = 1 i s = 0. Ovo sledi iz toga što uvek postoji rešenje
sistema

rx + y = 1,
sx + y = 0.
∗ ∗
Neka su A1 := A+2A i A2 := A−2iA . Operatori A1 i A2 su hermitski i
A = A1 + iA2 . Odavde je h Ax, x i = h A1 x, x i + i h A2 x, x i. Prema tome,
postoje x0 , x1 ∈ H, k x0 k = k x1 k = 1, tako da je

h A1 x0 , x0 i = 1, h A2 x0 , x0 i = 0,
h A1 x1 , x1 i = 0, h A2 x1 , x1 i = 0.

Dalje, možemo pretpostaviti da je Re h A2 x1 , x0 i = 0. Kako je A2 hermit-

ska matrica, lako se pokazuje da je onda Re h A2 x0 , x1 i = 0. Vektori x0 i
x1 su linearno nezavisni, jer bi u suprotnom, za neko λ ∈ C takvo da je
x0 = λx1 , imali

h A1 x0 , x0 i = h A1 (λx1 ), λx1 i = |λ|2 h A1 x1 , x1 i = 0,

što je kontradikcija. Prema tome, element tx0 + (1 − t) x1 je različit od nule

za svako t ∈ [0, 1], pa je i ktx0 + (1 − t) x1 k 6= 0, t ∈ [0, 1].
Definišimo funkciju f : [0, 1] → R sa

f (t) = h Ax (t), x (t)i, x (t) = tx0 + (1 − t) x1 , t ∈ [0, 1].

Pokažimo da je f zaista realna funkcija. Za t ∈ [0, 1],

f (t) = htAx0 + (1 − t) Ax1 , tx0 + (1 − t) x1 i

= t2 h Ax0 , x0 i + t(1 − t)h Ax0 , x1 i
+ t(1 − t)h Ax1 , x0 i + (1 − t)2 h Ax1 , x1 i
= t2 + t(1 − t)[h A1 x0 , x1 i + i h A2 x0 , x1 i]
+ t(1 − t)[h A1 x1 , x0 i + i h A2 x1 , x0 i]
= t2 + t(1 − t)[2Re h A1 x0 , x1 i + i (h A2 x0 , x1 i + h A2 x1 , x0 i)].

S TRANA 4
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Odavde je lako videti da je f (t) ∈ R. Sada sledi da je

f (t)
g(t) = , t ∈ [0, 1],
k x (t)k2
realna funkcija sa svojstom g(0) = 0 i g(1) = 1. Očigledno, g je nepre-
kidna funkcija. Prema tome, za svako t0 ∈ (0, 1) postoji t0∗ ∈ (0, 1) tako
da je g(t0∗ ) = t0 . Medjutim, g(t) ∈ W ( A) za svako t ∈ [0, 1]. Specijalno,
t0 = g(t0∗ ) ∈ W ( A), odakle sledi da je skup W ( A) konveksan. 

3 S PEKTAR OPERATORA
U ovom delu predstavićemo osnovne relacije izmedju numeričkog
ranga i spektra operatora.
Teorema 3.1. Neka je H Hilbertov prostor i A ∈ B( H ). Spektar operatora A je
sadržan u zatvorenju njegovog numeričkog ranga, tj.,

σ ( A ) ⊆ W ( A ).

Dokaz. Pokažimo najpre da je ∂(σ ( A)) ⊆ W ( A). Koristićemo dobro po-

znatu činjenicu da je

∂(σ( A)) ⊆ σapp ( A) = {λ ∈ C : j( A − λI ) = 0} ,

gde je j( A) := infk xk=1 k Ax k.

Neka je s ∈ ∂(σ( A)). Sledi, infk xk=1 k( A − sI ) x k = 0, pa postoji niz
( xn )n∈N , k xn k = 1, n ∈ N, takav da
lim k Axn − sxn k = 0.
n→∞

Iz nejednakosti Cauchy-Schwarza, sledi

|h Axn − sxn , xn i| ≤ k Axn − sxn kk xn k = k Axn − sxn k → 0, n → ∞.

Prema tome,

h Axn , xn i − sh xn , xn i = h Axn , xn i − s → 0.

Ovo ustvari znači da s ∈ W ( A).

Neka je sada s proizvoljna tačka iz int σ( A) i l prava koja prolazi kroz

s. Označimo sa L A := l ∩ σ ( A). Skup L A je zatvoren i sadržan u σ ( A).
Neka su s1 i s2 krajnje tačke skupa L A . Očigledno, s1 , s2 ∈ ∂(σ ( A)), pa na
osnovu ranije dokazanog, s1 , s2 ∈ W ( A).

S TRANA 5
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Pokažimo da je W ( A) konveksan skup. Neka su x, y ∈ W ( A) i 0 ≤

α ≤ 1. Postoje nizovi ( xn )n∈N i (yn )n∈N takvi da

xn , yn ∈ W ( A), n ∈ N, i lim xn = x, lim yn = y.

n→∞ n→∞

Tada je
αxn + (1 − α)yn → αx + (1 − α)y, n → ∞,
i αxn + (1 − α)yn ∈ W ( A) jer je W ( A) konveksan skup. Prema tome,
αx + (1 − α)y ∈ W ( A), što je i trebalo pokazati.
Dakle, kako je W ( A) konveksan skup, a s1 , s2 ∈ W ( A), to sledi da
W ( A) sadrži i sve tačke na pravoj l koje su izmedju tačaka s1 i s2 . Speci-
jalno, W ( A) sadrži tačku s, pa int σ ( A) ⊆ W ( A).

Prema tome, σ ( A) ⊆ W ( A). 

Primer 3.1. Skup W ( A) u opštem slučaju ne mora biti zatvoren. Da bi-
smo to pokazali, uočimo operator A : l2 7→ l2 , gde je l2 realan Hilbertov
prostor, definisan sa

1 1
Ax = ( x1 , x2 , x3 , . . . ), x = ( x 1 , x 2 , x 3 , . . . ) ∈ l2 .
2 3
Za x ∈ l2 , k x k = 1, imamo da je
+∞
1 2 1 2 1 2 +∞ 2
h Ax, x i = x12 + x2 + x3 + · · · = ∑ xi ≤ ∑ xi = k x k2 = 1,
2 3 i =1
i i =1

i, očigledno, h Ax, x i > 0, pa je W ( A) ⊆ (0, 1].

S druge strane, za svako 0 < e ≤ 1 postoji i0 ∈ N tako da je 0 < 1
i0 ≤ e.
Ako je (ei : i ∈ N) standardna baza prostora l2 , onda je

1
h Ae1 , e1 i = 1 i h Aei0 , ei0 i = ≤ e.
i0

Na osnovu Teoreme 2.1, sledi da mora biti W ( A) = (0, 1].

Sledeća teorema daje dovoljne uslove da operator ima zatvoren nu-

merički rang.

Teorema 3.2. Ako je A ∈ B( H ) kompaktan operator i 0 ∈ W ( A), onda je

W ( A) zatvoren skup.

Dokaz. Neka je s ∈ W ( A). Postoji niz ( xn )n∈N , k xn k = 1, n ∈ N, ta-

kav da je s = lim h Axn , xn i. Svaki ograničen niz u Hilbertovom prostoru
n→∞

S TRANA 6
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

ima slabo konvergentan podniz. Bez gubljenja opštosti, pretpostavimo

da xn → x, n → ∞. Odavde sledi da Axn → Ax, n → ∞. Zaista, neka je
ω ω

ω ∈ H proizvoljno. Iz ekvivalencije
h Axn − Ax, ω i → 0, n → ∞ ⇐⇒ h xn − x, A∗ ω i → 0, n → ∞
direktno sledi zaključak.
Kako je A kompaktan operator, to je niz ( Axn )n∈N konvergentan, pa
postoji y ∈ H tako da je lim Axn = y. Medjutim, jaka konvergencija
n→∞
povlači slabu konvergenciju, pa Axn → y, n → ∞. Iz jedinstvenosti gra-
ω

nične vrednosti kod slabe konvergencije, mora biti y = Ax.

Dalje, iz relacije
|h Axn , xn i − h Ax, x i| ≤ |h Axn , xn i − h Ax, xn i| + |h Ax, xn i − h Ax, x i|
≤ k Axn − Ax kk xn k + |h xn − x, Ax i|
dobijamo da lim h Axn , xn i = h Ax, x i, pa je iz jedinstvenosti granične
n→∞
vrednosti s = h Ax, x i.
Sada, ako je s = 0, tvrdjenje teoreme direktno sledi. Pretpostavimo da
je s 6= 0. Tada
s Ax x
= h , i ∈ W ( A ),
k x k2 kxk kxk
pa zbog konveksnosti skupa W ( A) važi [0, s/k x k2 ] ⊆ W ( A). Kako je
lim h xn , x i = h x, x i = k x k2 , a |h xn , x i| ≤ k xn kk x k = k x k, sledi k x k2 ≤
n→∞
k x k, tj., k x k ≤ 1. Prema tome, s ∈ [0, s/k x k2 ], pa s ∈ W ( A). Dakle,
W ( A ) = W ( A ). 
Primetimo da nam spektralna inkluzija iz Teoreme 3.1 omogućuje da
odredimo lokaciju spektra zbira dva linearna operatora A i B. Iako, u
opštem slučaju, σ ( A + B) nije u direktnoj vezi ni sa σ( A) ni sa σ( B), ipak
važi
σ ( A + B ) ⊆ W ( A + B ) ⊆ W ( A ) + W ( B ).
Iako W ( A) koristimo za ograničavanje skupa σ( A), ipak σ( A) može biti
znatno manji od W ( A), što pokazuje sledeći primer.
Primer 3.2. Neka je H = C × C i operator A : H → H definisan matricom
 
0 0
A= .
1 0
Za x = ( x1 , x2 ) ∈ H, k x k2 = | x1 |2 + | x2 |2 = 1, imamo da je Ax = (0, x1 ),
h Ax, x i = x1 x2 , pa je
1 1
|h Ax, x i| = | x1 x2 | = | x1 || x2 | ≤ [| x1 |2 + | x2 |2 ] = .
2 2

S TRANA 7
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Dakle,  
1
W ( A) ⊆ λ ∈ C : |λ| ≤ .
2
Neka je sada z = reiθ , 0 ≤ r ≤ 21 . Ako odaberemo x0 = (eiθ cos α, sin α),
gde je sin 2α = 2r ≤ 1 i 0 ≤ α ≤ π4 , dobićemo

1 1
h Ax0 , x0 i = eiθ sin α cos α = eiθ sin 2α = eiθ · 2r = reiθ = z.
2 2
Prema tome,  
1
W ( A) = λ ∈ C : |λ| ≤ .
2
S druge strane, σ ( A) = {0}.

Operator iz prethodnog primera nazivamo dvodimenzionalni desni

šift, i označavamo sa S2 .
U slučaju samokonjugovanih operatora, situacija je znatno drugačija,
tj., numerički rang znatno bolje ”aproksimira“ spektar.

Teorema 3.3. Neka je H kompleksan Hilbertov prostor i A ∈ B( H ). Operator

A je samokonjugovan ako i samo ako je W ( A) ⊆ R.

Dokaz. Ako je operator A samokonjugovan, onda je za svako x ∈ H

h Ax, x i = h x, A∗ x i = h x, Ax i = h Ax, x i,

i stoga W ( A) ⊆ R.
Obrnuto, neka je h Ax, x i realan broj za svako x ∈ H. Sledi, h Ax, x i =
h Ax, x i, pa

h( A − A∗ ) x, x i = h Ax, x i − h A∗ x, x i
= h Ax, x i − h x, Ax i
= h Ax, x i − h Ax, x i
= h Ax, x i − h Ax, x i
= 0.

Dakle, u numeričkom rangu operatora A − A∗ se nalazi samo 0 ∈ C. Kao

što ćemo pokazati u narednom poglavlju, takav operator mora biti nula
operator. Prema tome, A − A∗ = 0, odnosno, A = A∗ . 

Teorema 3.4. Neka je W ( A) = [m, M]. Tada m, M ∈ σ( A).

S TRANA 8
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Dokaz. Pokazaćemo da m ∈ σ ( A). Slično se pokazuje i da M ∈ σ( A).

Primetimo da je A − mI pozitivan operator. Zaista, iz W ( A) = [m, M]
sledi W ( A) ⊆ [m, M], pa za svako x ∈ H, k x k = 1 važi h Ax, x i ≥ m =
mh x, x i, odnosno, h( A − mI ) x, x i ≥ 0. Označimo sa B pozitivan kvadrat-
ni koren operatora A − mI.
Kako m ∈ W ( A), postoji niz ( xn )n∈N , k xn k = 1, n ∈ N, takav da

h Axn , xn i → m, n → ∞ ⇐⇒ h( A − mI ) x, x i → 0, n → ∞.

Odavde, i iz

k Bxn k2 = h Bxn , Bxn i = h B∗ Bxn , xn i = h B2 xn , xn i = h( A − mI ) x, x i,

sledi da lim k Bxn k = 0, a samim tim i lim k( A − mI ) xn k = 0. Ovo ustva-

n→∞ n→∞
ri znači da m ∈ σapp ( A) ⊆ σ( A). 
Teorema 3.5. Neka je A ∈ B( H ) samokonjugovan operator i W ( A) = [m, M] ⊆
R. Tada je k Ak = sup{|m|, | M |}.

Dokaz. Neka je ω ( A) := sup{|m|, | M |}. Za svako λ ∈ R, λ 6= 0, važi

1 1 1 1
4k Ax k2 = h A(λx + Ax ), λx + Ax i − h A(λx − Ax ), λx − Ax i
 λ λ λ λ
1 1
≤ ω ( A) kλx + Ax k2 + kλx − Ax k2
λ λ
 
1
= 2ω ( A) λ2 k x k2 + 2 k Ax k2 .
λ
k Ax k
Uzimajući λ2 = k xk , dobijamo 4k Ax k2 ≤ 4ω ( A)k Ax kk x k, odnosno,
k Ax k ≤ ω ( A)k x k. Dakle, k Ak ≤ ω ( A).
S druge strane, kako za svako λ ∈ W ( A) važi |λ| ≤ k Ak, to je ω ( A) ≤
k Ak, pa je konačno
k Ak = sup{|m|, | M|}.


4 N UMERI ČKI RADIJUS

Definicija 4.1. Neka je H Hibertov prostor i A ∈ B( H ). Numerički radijus
operatora A, u oznaci ω ( A), je broj

ω ( A) = sup{|s| : s ∈ W ( A)}. (3)

S TRANA 9
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Direktno iz definicije sledi da za svako A ∈ B( H ) važi ω ( A∗ ) = ω ( A)

i ω ( A ∗ A ) = k A k2 .
Primetimo takodje da za svako x ∈ H važi

|h Ax, x i| ≤ ω ( A)k x k2 . (4)

Teorema 4.1. Neka je H kompleksan Hilbertov prostor i A ∈ B( H ). Funkcija

ω : B( H ) → R je norma na prostoru B( H ) ekvivalentna standardnoj opera-
torskoj normi A 7→ k Ak. Štaviše,

1
k A k ≤ ω ( A ) ≤ k A k. (5)
2
Dokaz. Neka je x ∈ H, k x k = 1. Kako je

|h Ax, x i| ≤ k Ax kk x k ≤ k Akk x k2 = k Ak,

to je ω ( A) ≤ k Ak.
Da bismo dokazali 12 k Ak ≤ ω ( A), koristićemo jednakost

4h Ax, yi = h A( x + y), x + yi − h A( x − y), x − yi

+ i h A( x + iy), x + iyi − i h A( x − iy), x − iyi.

Iz nejednakosti (4) i relacije paralelograma sledi

4|h Ax, yi| ≤ ω ( A)[k x + yk2 + k x − yk2 + k x + iyk2 + k x − iyk2 ]

= 4ω ( A)[k x k2 + kyk2 ].

Uzimajući k x k = kyk = 1, dobijamo

4|h Ax, yi| ≤ 8ω ( A),

što dalje povlači

|h Ax, yi| ≤ 2ω ( A).
Ax
Specijalno, za y = k Ax k
,

|h Ax, Ax i| Ax
k Ax k = = |h Ax, i| ≤ 2ω ( A),
k Ax k k Ax k
pa je
1
k Ak = sup k Ax k ≤ 2ω ( A) ⇐⇒ k Ak ≤ ω ( A).
k x k=1 2

Očigledno ω ( A) ≥ 0, dok iz nejednakosti (5) sledi A = 0 ⇔ ω ( A) = 0.

S TRANA 10
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Apsolutna homogenost i nejednakost trougla se proveravaju direkt-

no:

ω (αA) = sup{|hαAx, x i| : k x k = 1}
= sup{|αh Ax, x i| : k x k = 1}
= sup{|α||h Ax, x i| : k x k = 1}
= |α| sup{|h Ax, x i| : k x k = 1}
= | α | ω ( A );

ω ( A + B) = sup{|h( A + B) x, x i| : k x k = 1}
= sup{|h Ax, x i + h Bx, x i| : k x k = 1}
≤ sup{|h Ax, x i| + |h Bx, x i| : k x k = 1}
≤ sup{|h Ax, x i| : k x k = 1} + sup{|h Bx, x i| : k x k = 1}
= ω ( A ) + ω ( B ).


Iz prethodne teoreme sledi da ω ( A) = 0 =⇒ A = 0. Primetimo da
ovo ne važi u realnim Hilbertovim prostorima, što pokazuje sledeći pri-
mer.

Primer 4.1. Neka je H = R × R i operator A ∈ B( H ) dat matricom

 
0 −1
A= .
1 0

Za x = ( x1 , x2 ) ∈ H, k x k = 1, imamo da je Ax = (− x2 , x1 ) i

h Ax, x i = − x1 x2 + x1 x2 = 0.

Dakle, ω ( A) = 0. S druge strane,

k Ak = sup k Ax k = sup h Ax, Ax i1/2

k x k=1 k x k=1

= sup ( x12 + x22 )1/2

k x k=1
= sup k x k
k x k=1
= 1,

odnosno, A 6= 0.

S TRANA 11
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Nadalje ćemo uvek pretpostavljati da se radi o kompleksnim Hilber-

tovim prostorima.
Posebno su interesantni slučajevi nejednakosti (5) kada zapravo važi
jedna od jednakosti, kao i posledice koje iz njih proizilaze. Primetimo da
je u Primeru 1.1 dat operator za koji je ω ( A) = k Ak, dok je u Primeru 3.2
dat operator za koji je ω ( A) = 12 k Ak.

Teorema 4.2. Ako je ω ( A) = k Ak, onda je

r ( A ) = k A k.

Dokaz. Bez gubljenja opštosti možemo pretpostaviti da je ω ( A) = k Ak =

1. Kako je ω ( A) = sup{|s| : s ∈ W ( A)}, postoji niz ( xn )n∈N , k xn k = 1,
n ∈ N, takav da h Axn , xn i → λ, |λ| = 1. Iz nejednakosti

|h Axn , xn i| ≤ k Axn kk xn k = k Axn k ≤ k Akk xn k = k Ak = 1,

zaključujemo da lim k Axn k = 1. Stoga,

n→∞

k( A − λI ) xn k2 = h( A − λI ) xn , ( A − λI ) xn i
= k Axn k2 − h Axn , λxn i − hλxn , Axn i + |λ|2 k xn k2
= k Axn k2 − λh Axn , xn i − λh Axn , xn i + k xn k2
→ 1 − λλ − λλ + 1 = 2 − 2|λ|2 = 0.

Dakle, j( A − λI ) = 0, pa λ ∈ σapp ( A) ⊆ σ ( A). Zaključujemo da je r ( A) ≥

|λ| = 1, a kako je još r ( A) ≤ k Ak = 1, sledi da je r ( A) = 1, odnosno,
r ( A ) = k A k. 
Teorema 4.3. Ako je λ ∈ W ( A), |λ| = k Ak, onda λ ∈ σp ( A).

Dokaz. Postoji x ∈ H, k x k = 1, tako da je λ = h Ax, x i. Sada,

k Ak = |λ| = |h Ax, x i| ≤ k Ax kk x k ≤ k Akk x k2 = k Ak.

Dakle, |h Ax, x i| = k Ax kk x k, pa kako se jednakost u Cauchy-Schwarz-

ovoj nejednakosti dostiže, to postoji µ ∈ C takvo da je Ax = µx. Medju-
tim, mora biti µ = λ. Zaista,

λ = h Ax, x i = hµx, x i = µk x k2 = µ.

Prema tome, Ax = λx, pa λ ∈ σp ( A). 

Teorema 4.4. Ako je R( A) ⊥ R( A∗ ), onda je ω ( A) = 12 k Ak.

S TRANA 12
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Dokaz. Neka je x ∈ H, k x k = 1. Tada je x = x1 + x2 , za neke x1 ∈ N ( A) i

x2 ∈ R( A∗ ) = N ( A)⊥ . Odavde sledi da je Ax1 = 0 i h Ax2 , x2 i = 0, pa je

h Ax, x i = h A( x1 + x2 ), x1 + x2 i
= h Ax1 , x1 + x2 i + h Ax2 , x1 + x2 i
= h Ax2 , x1 i + h Ax2 , x2 i
= h Ax1 , x2 i.

Sada je

|h Ax, x i| = |h Ax1 , x2 i| ≤ k Ax1 kk x2 k ≤ k Akk x1 kk x2 k

k Ak k Ak k Ak
≤ [k x1 k2 + k x2 k2 ] = k x k2 = .
2 2 2

Zaključujemo da je ω ( A) ≤ 21 k Ak. Kako suprotna nejednakost uvek važi,

to je ω ( A) = 21 k Ak. 

Sledeća teorema pokazuje da neki operatori za koje je ω ( A) = 12 k Ak

imaju S2 kao komponentu.

Teorema 4.5. Ako je ω ( A) = 12 k Ak i A dostiže svoju normu, tada A ima

dvodimenzionalan redukovani potprostor na kome se on poklapa sa S2 , tj., postoji
potprostor H0 ⊆ H, dim H0 = 2, takav da

A| H0 = S2 .

Dokaz. Neka je k Ak = 2ω ( A) = 1. Postoji x1 ∈ H, k x1 k = 1, takav da

k Ax1 k = k Ak = 1. Za x2 := Ax1 imamo da je

k x1 k2 = k Ax1 k2 = k x2 k2 = h x2 , x2 i = h x2 , Ax1 i = h A∗ x2 , x1 i.

Kako je k A∗ k = 1, to je

k x1 k2 = h A∗ Ax1 , x1 i ≤ k A∗ Ax1 kk x1 k ≤ k A∗ kk Ax1 kk x1 k = k x1 k2 ,

pa je h A∗ Ax1 , x1 i = k A∗ Ax1 kk x1 k. Kako se jednakost u Cauchy-Schwarz-

ovoj nejednakosti dostiže, to postoji µ ∈ C takvo da je A∗ Ax1 = µx1 .
Medjutim, mora biti µ = 1. Zaista,

k x1 k2 = h A∗ Ax1 , x1 i = hµx1 , x1 i = µk x1 k2 =⇒ µ = 1.

Dakle, A∗ Ax1 = x1 , tj., A∗ x2 = x1 . Kako je za svako θ, ω (eiθ A) =

|eiθ |ω ( A) = ω ( A) = 21 , to je ω (eiθ A + e−iθ A∗ ) ≤ 1. Medjutim, ope-
rator eiθ A + e−iθ A∗ je samokonjugovan, pa je na osnovu Teoreme 3.5,

S TRANA 13
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

keiθ A + e−iθ A∗ k ≤ 1. Specijalno, keiθ Ax2 + e−iθ A∗ x2 k ≤ 1. Koristeći

A∗ x2 = x1 , dobijamo

1 ≥ keiθ Ax2 + e−iθ A∗ x2 k2

= heiθ Ax2 + e−iθ A∗ x2 , eiθ Ax2 + e−iθ A∗ x2 i
= k Ax2 k2 + e2iθ h Ax2 , A∗ x2 i + e−2iθ h A∗ x2 , Ax2 i + k A∗ x2 k2
= k Ax2 k2 + e2iθ h Ax2 , A∗ x2 i + e2iθ h Ax2 , A∗ x2 i + k x1 k2
 
= k Ax2 k2 + 2Re e2iθ h A2 x1 , x1 i + 1,

odnosno, k Ax2 k2 ≤ −2Re e2iθ h A2 x1 , x1 i . Možemo izabrati θ tako da je

Re(e2iθ h A2 x1 , x1 i) = 0. Prema tome, mora biti Ax2 = 0.

Slično, iz nejednakosti keiθ Ax1 + e−iθ A∗ x1 k ≤ 1, sledi da je A∗ x1 = 0.
Sada je
h x1 , x2 i = h x1 , Ax1 i = h A∗ x1 , x1 i = 0.
Dakle, vektori x1 i x2 čine ortonormiranu bazu dvodimenzionalnog pot-
prostora H0 := lin{ x1 , x2 }. Iz relacija Ax1 = x2 , Ax2 = 0, A∗ x1 = 0 i
A∗ x2 = x1 , zaključujemo da je H0 redukovani potprostor operatora A,
kao i da je  
0 0
A| H0 = .
1 0

Teorema 4.6. Ako je A ∈ B( H ) idempotent i ω ( A) ≤ 1, onda je A ortogonalni
projektor.

Dokaz. Pokažimo najpre da je A = 0 na R( A)⊥ . Neka je x ∈ R( A)⊥ i

y := Ax. Za svako t > 0 imamo da je

A( x + ty) = Ax + tAy = Ax + tA2 x = Ax + tAx

= y + ty = (1 + t)y.

Stoga,

h A( x + ty), x + tyi = h(1 + t)y, x + tyi

= (1 + t)hy, x i + t(1 + t)hy, yi
= t(1 + t)kyk2 ,

jer je x ⊥ y. S druge strane, iz nejednakosti (4) sledi h A( x + ty), x + tyi ≤

ω ( A)k x + tyk2 ≤ k x + tyk2 . Prema tome,

t(1 + t)kyk2 ≤ k x + tyk2 = k x k2 + t2 kyk2 ,

S TRANA 14
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

pa je tkyk2 ≤ k x k2 . Kako je t > 0 proizvoljno, mora biti kyk = 0, tj.,

Ax = 0. Dakle, A = 0 na R( A)⊥ , odakle sledi R( A)⊥ ⊆ N ( A).
Neka je sada x ∈ N ( A). Postoje x1 ∈ R( A), x2 ∈ R( A)⊥ ⊆ N ( A)
takvi da je x = x1 + x2 . Iz jednakosti

0 = Ax = Ax1 + Ax2 = Ax1 = x1 ,

sledi da je x = x2 ∈ R( A)⊥ , odnosno, N ( A) ⊆ R( A)⊥ . Ovim smo

upravo pokazali da je A ortogonalni projektor. 

5 N ORMALNI OPERATORI
Iz Teoreme 3.4 i Teoreme 3.5 neposredno sledi da za samokonjugovani
operator A ∈ B( H ) važi jednakost

r ( A ) = ω ( A ) = k A k.

Kao što ćemo uskoro videti, ova jednakost važi i za normalne opera-
tore, koje možemo smatrati uopštenjem samokonjugovanih operatora.
Teorema 5.1. Neka je A ∈ B( H ). Ako je W ( A) segment, onda je A normalan
operator.
Dokaz. Neka je θ nagib linijskog segmenta W ( A) u odnosu na realnu osu
i α ∈ W ( A). Tada je W (e−iθ ( A − αI )) ⊆ R, pa je e−iθ ( A − αI ) hermitski
operator, na osnovu Teoreme 3.3. Odavde sledi da je operator A norma-
lan. 
Teorema 5.2. Neka je A ∈ B( H ) normalan operator. Tada je

r ( A ) = ω ( A ) = k A k.

Dokaz. Neka je B := A∗ A. Iz B∗ = B sledi k Bk2 = k B∗ Bk = k B2 k. Mate-

matičkom indukcijom se lako dokazuje
k k
k B k2 = k B2 k, k ∈ N.

Odavde,
k k
k Bk = lim k B2 k1/2 = r ( B).
k→∞
Prema tome,
k A k2 = k A ∗ A k = r ( A ∗ A ). (6)
Kako je A∗ A = AA∗ , to je

( A∗ A)n = ( An )∗ An ,

S TRANA 15
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

k( A∗ A)n k = k( An )∗ An k = k An k2 ,
i
k( A∗ A)n k1/n = (k An k1/n )2 .
Odavde, i iz (6) sledi

k Ak2 = r ( A∗ A) = lim k( A∗ A)n k1/n = lim (k An k1/n )2 = (r ( A))2 .

n→∞ n→∞

Dakle, r ( A) = k Ak. Kako je r ( A) ≤ ω ( A) ≤ k Ak, to je

r ( A ) = ω ( A ) = k A k.


Teorema 5.3. Neka je A ∈ B( H ) normalan operator i z ∈
/ σ( A). Tada je za
svako x ∈ H, k x k = 1,

k( A − zI ) x k ≥ d(z, σ( A)).

Dokaz. Iz činjenice da je A normalan operator sledi da je normalan i ope-

rator A − zI, a samim tim i ( A − zI )−1 . Na osnovu prethodne teoreme,
k( A − zI )−1 k = r (( A − zI )−1 ). Odavde,

k( A − zI )−1 k = sup{|λ| : λ ∈ σ(( A − zI )−1 )}

 
1
= sup : µ ∈ σ ( A − zI )
|µ|
 
1
= sup : ν ∈ σ( A)
|ν − z|
1
=
inf{|ν − z| : ν ∈ σ( A)}
1
= .
d(z, σ( A))

Koristeći nejednakost

k Ax k
k A −1 k −1 ≤ , x ∈ H,
kxk
konačno dobijamo

d(z, σ ( A)) = k( A − zI )−1 k−1 ≤ k( A − zI ) x k,

za x ∈ H, k x k = 1. 

S TRANA 16
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Teorema 5.4. Zatvorenje numeričkog ranga normalnog operatora A ∈ B( H )

je konveksni omotač njegovog spektra, tj.,

co σ ( A) = W ( A).
Dokaz. Dovoljno je pokazati da svaka zatvorena poluravan koja sadrži
σ( A) takodje sadrži W ( A). Ovo sledi iz toga što je konveksni omotač
nekog skupa zapravo presek svih poluravni koje sadrže taj skup.
Bez gubljenja opštosti, možemo pretpostaviti da je σ( A) ⊆ {λ : Re λ ≤
0} i da co σ ( A) dodiruje imaginarnu osu.
Pretpostavimo da W ( A) nije sadržano u {λ : Re λ ≤ 0}. Postoji a +
ib ∈ W ( A) tako da je a > 0 i a + ib = h Ax, x i, k x k = 1. Neka je Ax =
( a + ib) x + y. Tada je
h x, yi = h x, Ax − ( a + ib) x i
= h x, Ax i − h x, ( a + ib) x i
= h Ax, x i − a + ibk x k2
= a + ib − a + ib
= 0.
Neka je c ∈ R, c > 0 proizvoljno. Tada c ∈ / σ( A) i prema prethodnoj
teoremi,
d(c, σ( A)) ≤ k( A − cI ) x k.
Odavde, i iz činjenice da su x i y medjusobno ortogonalni, sledi
c2 ≤ [d(c, σ( A))]2 ≤ k( A − cI ) x k2
= k( a − c + ib) x + yk2
= k( a − c + ib) x k2 + kyk2
= | a − c + ib| + kyk2
= ( a − c )2 + b2 + k y k2 .
Dakle, 2ac ≤ a2 + b2 + kyk2 , gde je a, c > 0. Medjutim, ovo je nemo-
guće jer je c proizvoljan broj. Dobijena kontradikcija pokazuje da je W ( A)
sadržano u {λ : Re λ ≤ 0}, pa je W ( A) ⊆ co σ ( A). Kako suprotna inklu-
zija uvek važi, zaključujemo da je

co σ ( A) = W ( A).

Sledeća teorema daje potrebne i dovoljne uslove za zatvorenost sku-
pa W ( A) u slučaju kada je A ∈ B( H ) normalan operator u terminima
ekstremnih tačaka.

S TRANA 17
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

Definicija 5.1. Tačka z je ekstremna tačka skupa S ako je z ∈ S i postoji

zatvorena poluravan koja sadrži tačku z i nijednu drugu tačku skupa S.
Teorema 5.5. Ekstremne tačke zatvorenja numeričkog ranga W ( A) normalnog
operatora A ∈ B( H ) su sopstvene vrednosti operatora A ako i samo ako je
W ( A) zatvoren.
Dokaz. Neka je W ( A) zatvoren skup. Možemo pretpostaviti da je ek-
stremna tačka z = 0 i W ( A) ⊆ {λ : Im λ ≥ 0}. Iz z = 0 ∈ W ( A) =
W ( A) sledi da postoji x0 ∈ H, k x0 k = 1, tako da je h Ax0 , x0 i = 0. Odav-
de je h A∗ x0 , x0 i = h x0 , Ax0 i = h Ax0 , x0 i = 0, pa je h( A − A∗ ) x0 , x0 i = 0.
Primetimo da je operator 1i ( A − A∗ ) pozitivan. Zaista, za svako x ∈ H,
1 1
h ( A − A∗ ) x, x i = [h Ax, x i − h A∗ x, x i]
i i
1
= [h Ax, x i − h Ax, x i]
i
= 2Im h Ax, x i
≥ 0.

Označimo sa B kvadratni koren operatora 1i ( A − A∗ ). Kako je,

1
0 = h ( A − A∗ ) x0 , x0 i = h B2 x0 , x0 i = h Bx0 , Bx0 i,
i
to je Bx0 = 0, odnosno, 1i ( A − A∗ ) x0 = B( Bx0 ) = 0. Dakle, ( A − A∗ ) x0 =
0, tj.,
x0 ∈ H0 := { x ∈ H : Ax = A∗ x }.
Očigledno, skup H0 je zatvoren potprostor prostora H. Pokažimo takodje
da je on invarijantan potprostor za A, kao i da je A| H0 samokonjugovan
operator. Neka je x ∈ H0 . Kako je operator A normalan, to je

A( Ax ) = A( A∗ x ) = A∗ ( Ax ),

pa je A( H0 ) ⊆ H0 . Iz same definicije skupa H0 sledi da je A| H0 samo-

konjugovan. Očigledno, W ( A| H0 ) ⊆ W ( A), dok na osnovu Teoreme 3.3
sledi da je W ( A| H0 ) ⊆ R. Medjutim, iz činjenice da je z ekstremna tačka
skupa W ( A), to je

W ( A| H0 ) ⊆ W ( A) ∩ R = {0}.
Odavde je A| H0 = 0 i specijalno Ax0 = 0. Dakle, 0 ∈ σp ( A).

Obrnuti smer je tačan za bilo koji operator A. Primetimo da je kom-

paktan i konveksan skup W ( A) konveksni omotač svojih ekstremnih

S TRANA 18
N UMERI ČKI RANG OPERATORA H. S TANKOVI Ć

tačaka. Ako pretpostavimo da su one zapravo sopstvene vrednosti ope-

ratora A, onda imamo

W ( A) ⊆ co σp ( A) ⊆ co W ( A) = W ( A).

Dakle, W ( A) je zatvoren. 

L ITERATURA
[1] Vladimir Rakočević. Funkcionalna analiza. Naučna knjiga, Beograd,
1994.

[2] Paul R. Halmos. A Hilbert Space Problem Book - Second Edition. Springer-
Verlag, New York, 1982.

[3] Karl E. Gustafson, Duggirala K.M. Rao. Numerical Range - The Field
of Values of Linear Operators and Matrices. Springer-Verlag, New York,
1997.

[4] Vasile I. Istratescu. Introduction to Linear Operator Theory. Marcel Dek-

ker Inc., New York, 1981.

[5] Chi-Kwong Lee. A simple proof of the Elliptical range Theorem. Procee-
dings of the American mathematical society, Volume 124, Number 7,
July 1996.

S TRANA 19