10. VRSTE POJMOVA.

 Pojmovi se dele na vrste ili po svojstvima koja može da poseduje jedan pojam, kao i
po svojstvima koja mogu da poseduju dva ili nekoliko pojmova međusobno.
 Podela pojmova prema vrstama predmeta misli.
 Primer: kuća koja je zapuštena i koja vremenom postepeno propada.
 „kuća“ – pojam za stvar
 „trošnost, zapuštenost“ – pojam za svojstvo
 „propadanje“ – pojam za proces
 „postepenost“ – pojam za način
 „pre“(vremenski), „pored“ (prostorni) – pojam za odnos
- Pojmovi za stvar i pojmovi za svojstva:
- Pojmovi o fizičkim predmetima - „Kuća“ (sa svojim procesima, svojstvima i načinima)
postoji u određeno vreme u određenom prostoru. Takve stvari, procese...koje su u vremenu
ali i prostoru zovu se fizičkim (materijalnim). – prostorno-vremenske stvari.
- Pojmovi o psihičkim predmetima – „Bes“ može da traje duže ili kraće vremenski, ali zbog
neodređenosti prostora u kom se bes odvija , reći ćemo da su to psihički (duševni) procesi.
– (samo vremenske stvari).
- Pojmovi o idealnim predmetima – „brojevi“ – (neprostorno – nevremenske stvari).

- Pojmovi o realnim predmetima – predmeti koji realno postoje u stvarnosti.

- Pojmovi o imaginarnim predmetima – predmeti koji ne postoje, niti su postojali.
 Individualni i klasni pojmovi.
 Individualni (pojedinačni) → pojmovi u čiji doseg ulaze samo pojedinačni predmet
(na primer: misao o biti pojedinačnog čoveka).
 Klasni (razredni) → skup ili niz pojedinačnih predmeta koji imaju zajednička svojstva.
(primer: u pojam grada ulaze i sva naselja koja mu pripadaju).
 Nekvantifikovani i kvantifikovani pojmovi.
 Nekvantifikovani – ne misli se na čitavu klasu niti na neki njen poseban deo („Svi ljudi
su dobri“).
 Kvantifikovani – ukoliko se odnosi na sve ili neke članove klase o kojoj mislimo (o
svim ili nekim ljudima). – partikularni (posebni) i univerzalni (opšti).
 Jednostavni i složeni pojmovi.
 Sadržaj pojmova odnosi se na broj oznaka na koji se može raščlaniti. On varira u
zavisnosti od pojma. Pojam „belo“, „crno“ može se raščlaniti na samo jednu
oznaku...→ jednostavni pojmovi. Oni čiji sadržaj ima više oznaka → složeni pojmovi.
 Pozitivni i negativni pojmovi.
 Negativni – misao o odsutnosti određenog svojstva, stanja neke stvari (neljubaznost,
nečovečnost, nemoralnost...).
 Pozitivni – misao o prisutnosti nekih svojstava, stanja, procesa (ljubaznost,
čovečnost, iskrenost...).
 Negativne pojmove možemo izraziti i pozitivnim terminima, koji nemaju negativne
prefikse – lenjost, slepilo, nemost...Pozitivne pojmove isto tako možemo izraziti
negativnim terminima – nevreme, nevolja...
 Konkretni i apstraktni pojmovi.
 Konkretni – pojam čiji je sadržaj proširen.
 Apstraktni – pojam čiji je sadržaj uži.
 Jasni i nejasni pojmovi.
 Jasni – pojam čiji nam je opseg poznat.
 Nejasni – pojam čiji je opseg nepoznat.
 Razgovetni i nerazgovetni pojmovi.
 Razgovetni – ukoliko nam je tačno poznat njegov sadržaj.
 Nerazgovetni – ukliko nam je poznat samo deo sadržaja.
 Dekart: jasnost i razgovetnost pojmova? Kada jedan pojam spoznajemo jasno i
razgovetno? → nedvosmislenost pojmova.
 Homologički i heterologički pojmovi.
 Homologički – klase pojmova koje sadrže i same sebe kao članove. („reč“, „pojam“).
 Heterologički – klase pojmova koje nisu sama svoj član. („engleske reči“,
„jednostavan pojam“).
 Kolektivni i nekolektivni pojmovi.
 Pojam „šuma“ – misao o velikom broju stabala. Ali sam pojam šuma nije određen
mišlju o stablima. Da bi stabla obrazovala šumu, neophodno je da čine određenu
celinu. Pojmovi kao celine sastavljene od većeg broja predmeta iste vrste → zbirni
(kolektivni) pojmovi. – „vojska“, „razred“...
 Pojmovi koji nisu kolektivni, a takvih ima mnogo više → nezbirnim (nekolektivnim).