Žene širom sveta,još od antickih vremena pa do danas,inspiracija su umjetnicima,koji u

njima vide muzu,nadahnuce. Iako takve, u ranijim vremenima,smatrane su gradjanima

drugog reda,bez ikakvog prava, glasa i učešća u drustvu.

Hasanaginica je bila žena udata za bitnog čovjeka,Hasan-agu. Svaki njen potez morao je
biti odmjeren i u skladu sa drustvenom normom tog vremena,koja je nerijetko žene
stavljala u vrlo tesku poziciju. Pratiti razum ili srce? Hasanaginica je odlucila da prati svoj
razum,odgovarajuci na vec ustaljene zahteve, koji su joj jos momenta rodjenja bili
odredjeni. Izlozila je samu sebe dusevnom bolu,stavljajuci na kocku ono najvrednije u
coveku,ljubav. Njena odluka,koštala je zivota,ali stoji kao primer tadasnjeg
manipulativnog odnosa izmedju muskaraca i zena. Kao niže bice,ona je u podcinjenom
polozaju i uvijek rastrgana izmedju onog što treba da uradi i onog sto oseca. Odgajanje
mladih zena tada znacilo je pokoravati se i unizavati, nemati svoje ja, jer su jedino kao
takve, smerne i pokorne, mogle ziveti u tadasnjem patrijarhalnom drustvu.
Hasan-aga je ocekivao da će njegova supruga zbog njega prekrsiti svetovne zakone,ali
kada se to nije desilo, on je kaznio. Na osnovu ovoga vidimo, da je zapravo najtezi
zadatak zena bio da prezive u zajednici koja je od njih ocekivala apsolutnu patrijarhalnu
pokornost,ali i bezuslovnu ljubav koja ne zna za prepreke. Ta dva zahteva spojena u
jednom zivotu mlade Hasanaginice,nisu mogla dati nista drugo nego tragican ishod.
Danas takodje postoji mnogo Hasanaginica,ona nije samo protagonista ove epske
pesme,ona je svaka žena koja je ikada okusila gorcinu neravnopravnosti. Hasanaginica je
slika zena,napacenih zbog propisa koji su im nametnuti. Ona je u isto vreme i žrtva i
ratnica.Pokazala nam je svojim primerom kako moze biti lose,kada se zene povinuju
sistemu koji od njih ocekuje da idu protiv svojih osecanja. Žene tog doba smatrane su
manje vrednim pripadnicama ljudske vrste,ali svakako lepim ukrasima u kući, na dvoru.

Ne želim sutra da se probudim u svetu koji mi namece ulogu Hasanaginice. Želim da se

probudim u svetu u kojem pesma o Hasanaginici ima srećan kraj ,a žene tog vremena
dovoljno jak glas da stanu na put nepravdi koja ih je snasla.. Hasanaginica je u mojim
ocima,žrtva jednog sistema,koji kao takav nema mesta u 21.vijeku. Ona je inspiracija
ženama da budu jače od zivota i da nikada ne prestanu tražiti svoje ljudsko pravo-
jednakost.