Стање у јеврејском народу пред долазак Месије

Цивилизација старога свијета

У вријеме Христовог доласка на свијет постојало је више цивилизација, које су једна

другој биле непознате и међусобно одвојене. Најпознатије цивилизације су биле:
Кина (уједињена држава), Индија (није била уједињена у једну државу), Персијско
царство (били су у сталном сукобу са Римским царством). У Римском царству је била
развијена грчко-римска цивилизација. На западној хемисфери развијала се непозната
цивилизација Маја. Свака цивилизација је имала изузетно развијен религиозни живот.

Регија грчко-римске цивилизације

Религије грчко-римског свијета су спадале у политеистичке религије. Легенде о

божанствима су највише спомињане у митологији. Стари Рим покушавао је да силом
закона очува народну религију. Римски грађани у Азији као и дивља британска и
германска племена нису могли вјеровати у Јупитера,Венеру и друга божанства, која ни
сами Римљани нису озбиљно схватали. Стање грчко-римског свијета у вријеме
доласка Господа Исуса Христа може се назвати стањем велике духовне глади. У Азији
су постојале мистеријске религије које су лично обећавале бесмртност. Пред долазак
Исуса Христа грчко-римски свијет био је прожет унутрашњим немром. Овај свијет је
жудио за вјером која неће бити плод и производ људског трагања, већ дар свише,
откривање свише, ванредни божански случај- како га је назвао велики Платон.

Религија старог јеврејског народа

Историја јеврејског народа је описана у Светом Писму Старога Завјета. Јевреји су били
безначајна група људи у односу на остале народе. Иако нису били „велики“, Бог их је
ипак изабрао за народ којем ће се вијековима откривати. Они су прихватили Божији
завјет. Такође су прихватили причу о Месији, Божијем Помазанику. Међутим јеврејски
народ као цјелина није прихватила Месију. Сматрали су да ће Месија бити њихов
војно-политички владар и да ће избавити њихов народ из ропства као и да ће
покорити свијет под њихову власт.
Најпознатије секте (вјерскополитичке странке) су биле: садукеја, фарисеја,
зилота,есена, терапеута, књижевници и кумренска заједница. Садукеје одликује
рационалистичко схватање религије, фарисеји су били познати по слијепом
испуњавању старозавјетног закона и старозавјетниџ јеврејских предања. Курманску
заједницу и зилоте одликује ревностан однос према закону. Књижевници су
представљали тумаче Закона.

Пуноћа времена

У ширењу хришћанске вјере Апостолима и раној Цркви су од велике помоћи биле

колоније јеврејских трговаца, које су постојале широм грчко-римског свијета
Побожним и озбиљним многобожцима јеврејска бјера у једног Бога била је веома
привлачна.
Није случајно што је Господ Исус Христос дошао у вријеме у које је дошао.
Једноставно, историјски догађаји су Божијим промислом припремили путеве да
Апостоли успјешно и брзо расију сјеме хришћанске вјере. Како су пролазили каснији
вијекови, грчки језик и грчка култура били су у стању да изразе богато искуство
новозавјетног откривења.