ПРОСВЕТА · БЕОГРАД

УЗ ОВАЈ ИЗБОР

У етнопсихолошким радовима Јована Цвијића осећа

се склоност ка величању природне обдарености и дру-
гих врлина људи с нашег тла. Та склоност има исхо-
диште у националној романтици хердеровског типа.
Отуда и један упадљиво присутан ток у Цвијићевим
етнопсихолошким текстовима на основу којега бисмо
могли говорити ο ауторовом етноморфизму.
Међутим, постоји и други, мање приметан ток у
Цвијићевом дискурсу, који је у знаку критичког раз-
матрања психичких одлика и менталног склопа анали-
зираних етничких група. У томе току оцртавају се
жаришта колективних, историјом условљених траума
са изопачујућим одразима на понашање и психу нара-
штаја. Обзирно али и одлучно, скидају се романтични
велови са »човека нашега тла«. Овај.други ток, према
моме уверењу, потврђује несумњиву актуелност, живу
присутност Цвијићеву и у нашем времену.
Стога сам настојао да у овом избору представим
Цвијића текстовима у којима критичка свест и истра-
живачко оштроумље сузбијају романтичарско узди-
зање »народног бића«. У ту сврху претпоставио сам
фрагменше целинама. Извлачио сам фрагменте из це-
лина (понекад само неколико реченица из ширег кон-
текста), не бих ли што верније исказао Цвијића који не
идеализује, не уздиже, не подлеже патриотско-роман-
тичарским подстицајима. Свакако, овакво представља-
ње Цвијићевог дела, у коме се доследно трага само за
једним шоком етнопсихологовог дискурса, за једном
сшраном његовог виђења, није, и то одмах ваља нагла-
сити, целовито представљање. Приређивач такву на-
меру није ни имао. Приређивач је управо хтео да
истакне ту једну сшрану Цвијићевог виђења уверен да
је у њој највише онога што је одолело зубу времена,
што је остало Mcubo y етнопсихологовом делу. Сматрам
да су највиши домети Цвијићевог етнопсихолошког
дискурса у опису и анализама неких феномена динар-
ског и централног типа, а посебно у анализама buo-
леншног шииа динарца, рајинске исихолошје и социјалне
мимикрије. Претежно је тим фрагментима Цвијић у
овом избору и заступљен. У избор су ушли и фрагмен-
ти који разматрају утицаје поднебља, историјских зби-
вања, вере и миграција на психу људи, као и фрагмен-
ти ο »нашој даровитости« и предусловима за научни
рад код нас.
Управо критички слој Цвијићевих етнопсихолошких
разматрања најмање је анализиран. По моме мишљењу,
тај критички слој указује се двоструко делотворним:
реалитетом опажања која још увек потврђују своју
виталност, као и утицајем на касније аналитичаре бал-
канских нарави.
Један од тих каснијих аналитичара је и Иво Андрић.
Тако смо довели у везу нашег првог етнопсихолога и
нашег најзначајнијег прозног писца коме су се истори-
ја, судбина народа и менталитет људи наметнули као
трајна одредница свеколиког његовог дела.
У томе делу је и један самосвојан есејистичко-меди-
тативан слој у коме је много непосредних мисли, идеја,
опаски ο »нашем човеку« и »нашим наравима«. Учинило
ми се прикладним да та два виђења, Цвијићево и
Андрићево, спојим међу корицама књиге и понудим
читаоцу, тим пре што књиг& овакве садржине готово и
немамо.
Наравно, од овог избора никако се не може очеки-
вати нека заокружена, целовита студија с научним
претензијама. Цвијић јесте био научник, и то значајан,
али у прошлим временима и у посебним условима, тако
да његове пионирске етнопсихолошке радове морамо
ставити у временски контекст који употребљивост
његових аналитичких налаза чини ограниченим, а
Андрић није имао изразитију претензију да дискур-
зивном методом на целовит начин опише балканске
психичке типове. Писац и мислилац коме су балканске
судбине стална грађа приповедака и романа, само је на
махове покушавао да ову или ону црту менталитета
означи као специфично балканску. Такви искази, у
којима >е писац непосредније истицао »балканску«,
»нашку« специфичност понашања, нашли су место у
овом избору.
Најзад, питање: чему овај и овакав избор данас?
Код нас се много говори ο »нашем менталитету« и
његовим посебностима. Међутим, нема студиознијих,
научно заснованих или бар ауторитативним ставовима
подржаних расправа. Велике заблуде »психологије
народа« као да зналце — не без разлога — чине
уздржаним. Свеједно, буја фолклор свакојаких прет-
поставки ο менталитету, и свакојаких виђења »нашег
човека«. Глорификација »ослобођених маса« и дивље-
ње »нашем човеку«, неизбежни у првим послератним
годинама (присутни у званичној политици али и у
званичној психологији, антропологији и уметности),
стишавани су временом а и замењивани скепсом која је
расла с недаћама друштвено-политичко-економског
карактера. Овај избор је прилог мериторнијем разми-
шљању ο »нашим наравима« уз помоћ Цвијића и
Андрића.
У избору из Цвијићевог дела, текстови унесени у
поглавља Психичке особине Јужних Cлobeнa и Поднеб-
ље, исшорија, чодек узети су из књиге Балканско ио-
луосшрдо (Завод за издавање уџбеника, Београд 1966),
са изузетком текста Виоленшни шии динарца који је
узет из Fobopa u чланака (књ. I—IV, Београд 1921). Из
Fobopa u чланака узети су и текстови унесени у поглав-
ље Наша gapobuuAotiu u научни рад.
У избору из Андрићевог дела, фрагменти у поглав-
љу Закони за рају (Канун-и-раја) узети су из доктор-
ске дисертације PasbuiuaK gyxobnoi ytcuboma uog уши-
цајем шурске bлagabuнe (Cbecne Задужбине Иво Анд-
 ЈОВАН ЦВИЈИЋ
рић, год. I, св. 1, 1982); текстови из поглавља Кулшур-
ни хероји, шрагичари и борци узети су из Есеја, огледа и
чланака II (Сабрана дела Иве Андрића, књ. XIII,
Београд 1981); текстови унесени у поглавља Проклеш-
ciubo homo balcanicusa, односно Ви кажеше да смо
upuiubopHu u иодмукли, узети су из SuaKoba uopeg иуша,
односно Cbesana (Сабрана дела, књ. XVI и XVII,
Београд 1981).
Свакако да би избор из Андрићевог дела био бога-
тији и потпунији да су унесени и одговарајући фраг-
менти из његових приповедака и романа. Међутим,
такав поступак подразумевао би својеврстан ризик.
Истрзање идеја, мисли, ставова из контекста припо-
ведачког дела по правилу је контрапродуктивно и
бременито могућностима огрешења ο уметничку творе-
вину, као и ο самог аутора. Ставови приповедача у
уметничком делу, или, пак, појединих јунака, не смеју
се приписати аутору. Α хтео сам да у овом избору дође
до изражаја Андрићево виђење, не виђење његових
књижевних јунака. Стога сам се, природно, ограничио
на Андрићев научноистраживачки рад, на његову есе-
јистику, као и на његов »духовни дневник« 3uaKobe
иоред иуша и CbecKe, који, на многим страницама, под-
сећа на Теофраста, Риварола, Вовнарга и сличне пре-
тече етнопсихологије.
Овом се избору може пребацити једностраност: исти-
цање и заступање кришичког шока мишљења у односу
на наше нарави и балканске психичке типове. Таквом
приговору има места. Α одговор је — величање и
слављење »нашег човека« у тој је мери надјачавало све
гласове критичности и продуктивне скепсе да, у том
погледу, још нисмо изишли из фазе постромантичар-
ских уздизања рода. Један мали избор коме глорифи-
кација није циљ, представља извесну реткост у чију
отрежњујућу корисност не сумњам.

Пешар Џаџић
Али као иаук, шако људи илешу око себе мрежу
од исшоријских иредрасуда, од националних сујеша, од
mbuiuouepeHux начина жидоша, и она их може gyxobuo
uзoлobaтu og осшалога cbeiua u учиниши да иосшану
архаични. HunaKab други узрок не може шолико
KOMUpoMuiuobaulu pasbuiuaK Јужних Cлobeнa као горе
иоменуши начин мишљења.
Јован Цвијић, Психичке особине Јужних Cnobeua
ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ
ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
 ПЛАН И МЕТОДЕ
Психичке особине су иредмеш аншроиогеографије.
— Мешода неиосредног иосмашрања и ешноиси-
хичких ирофила. — Посредна мешода. — Фол-
клор. — Исшоријска мешода. — Дијалекшоло-
шка и аншроиолошка исиишидаља. — Значај
исихофизиолошких сшудија.
Географска средина утиче не само на општи ток
историје, на распоред разних цивилизација, на мигра-
ције, на етничку поделу, положај и тип насеља, већ
исто тако непосредно или посредно она утиче и на
психичке особине становништва. Ми сматрамо као зна-
тан задатак антропогеографи^е утврђивање психичких
особина становништва у разним природним областима
и истицање учешћа које су имали географски узроци у
формирању ових психичких особина. Али антропогео-
графија не треба да занемари и друге узроке: историј-
ске, етничке и социјалне, који доприносе да се форми-
ра народни менталитет и који се преплећу са географ-
ским утицајима.
За истраживања ове врсте потребно је дубоко позна-
вање народа и његових етничких група. Због тога ћу
дати само класификацију Јужних Словена. Од свих
етничких група на Балканском полуострву ο којима
смо се досада бавили, Јужне Словене најбоље познајем.
Од 1887. до 1915. године сваког лета сам обилазио
њихове земље; проучавао сам их; упознао сам сељаке и
интелигенцију; живео сам међу њима; пратио њихов
друштвени живот.
Ипак је овај проблем изузетно тежак, понеки би
рекли несавладљив. Зар туђа душа није често за нас
потпуна загонетка? Зар није човек за човека једна од
тајни у коју се може најтеже продрети? Идеје и побуде
људских група често ее отимају прецизној студији и
проучавању. Оне су као течност која клизи између
наших прстију и не да се ухватити. Осим тога, у овој
 16
области више но у ма којој другој, многи су проматра-
чи изложени томе да преиначавају факта, да би из њих
извукли неке закључке; они често минуциозна и пре-
цизна проматрања замењују размишљањем и спекула-
цијама. Човек уопште тежи томе да прецени своје
суграђане, нарочито оне из свога родног краја. Има
врло вештих проматрача, који опазе само неке пси-
хичке особине, док неке друге не виде. Други врло
тачно запажају, готово као фотографска плоча, пси-
хологију народне масе, али не процене њихову компа-
ративну или релативну вредност. Овде све зависи од
проматрачевих особина, нарочито од солидности њего-
ва духа. Судови које су дали људи разних генерација ο
некој народној групи могу да буду врло разнолики, јер
су у појединим временима једне или друге особине
дошле до интензивног изражаја. Код свакога превла-
ђују, више или мање, дух страсти и предрасуде њихова
доба, тако да је готово немогућно бити потпуно непри-
страстан.
Доста датих судова ο интелектуалним и моралним
особинама разних народа махом су били лажни. Због
тога научни духови показују на овоме послу скепти-
цизам који је уопште оправдан. Међутим, иако је посао
тежак, није могућно да се човек не интересује студи-
јама које могу тако јасно да осветле нарави и понаша-
ње народа и њихових разних етничких група. Могу се,
уосталом, умањити погрешке и може се приближити
истини, може се можда доћи до ње, ограничавајући се
у 'испитивањима на најпознатију етничку целину и
примењујући у испитивању утврђене методе.
Проматрањем и искуством дошао сам до највећег
броја резултата изложених у овоме делу. Дирекшно
иромашрање, проматрање на лицу места, даје више
тачнијих резултата у балканским земљама него у за-
падној Европи, јер јужнословенско становништво није
обрађено, модификовано и постало готово једнолико
под утицајем цивилизација. Његове су психичке осо-
бине простије и јасније. Оне се могу поузданије ухва-
тити, а нарочито врло експресивне психичке особине
17
етничких група патријархалног режима. Има прома-
трача који су, несумњиво, запазили неке од каракте-
ристика овог становништва. Задатак, дакле, олакшава
мање сложена природа предмета.
Врло је пространа област коју насељавају Јужни
Словени. Она се простире од Целовца и Љубљане до
Солуна и од Јадранског до Црног мора. Има шеснаест
милиона становника и подељена је на више држава и
покрајина; У њој се наилази на разнолике етничке и
психичке групе које изазивају радозналост испитива-
чеву. Лакше је тачно одредити психичке особине једне
етничке групе кад се познају све групе, неголи кад се
ограничимо на студију само једне, сасвим мале групе.
Штавише, боље се запази цео значај једног проматрања
ο психичким особинама неког народа, ако се посматра
географски распоред ових особина у целој области тога
народа. Кад се познаје целина једнога народа, јасније
се запази веза између особина разних група које чине
тај народ и успе се проценити релативна вредност
његових психичких особина и одредцти узроци који су
их изазвали.
Поред ових општих метода посматрања, често сам
примењивао у проучавању психичких особина две спе-
цијалне методе. Прва је метода исихичких или ешноиси-
хичких ирофила који су унеколико слични геолошким и
геоморфолошким профилима.
У свакој области има један одређен правац, дуж кога
се најјасније виде промене психичких особина разних
етничких група. У пиндско-динарској и у моравско-
-вардарској области најбољи су они »психички про-
фили« који се повуку са запада на исток, од Јадранског
мора према Моравско-вардарској долини и даље; на
Доњодунавској плочи и у сливу Марице најбољи су
они психички профили који се повуку у правцу
север—југ.
Идући једним од ових праваца, испитивач ће уто-
лико боље запазити разлике између становништва,
уколико се буде више удаљавао од полазне тачке. Када
дође до крајње тачке профила, успеће много боље да
 18
схвати и класификује психичке особине становништва
дуж целог пређеног простора, него кад би се ограни-
чио на једну или две области. Углавном: уколико су
две етничке групе које су на истом профилу више
удаљене једна од друге, утолико су јасније разлике
њихових психичких особина. На »психичком профи-
лу« од Јадранског мора до Балкана јасно се запажају
разлике између становника Боке Которске и Шопова у
околини Пирота и Софије. Али, између ових крајњих
тачака постоји низ мање осетних разлика, на пример
између становника Боке Которске и црногорских пле-
мена, између ових и становника Брда, Рашке, Шума-
дије, све до Шопова, на истоку. За избор једног пси-
хичког профила потребна су претходна знања ο ста-
новништву разних области. Ако се пређу пиндско-
-динарске и моравско-вардарске области у уздужном
правцу, то јест од севера на југ, и балканска или
бугарска област у правцу запад—исток, неће довољно
пасти у очи разлика међу етничким групама и њиховим
психичким особинама. Ни сами попречни профили ни-
су сви подједнако инструктивни.
Друга је метода у томе да се забележе разлике изме-
ђу становништва земље машице и становништва земље
KonoHU3obaH>a које је истога порекла. Ово се нарочито
може посматрати код динарског становништва, које је
са површи од 1.000 или l.SOOm висине сишло и насе-
лило се по равницама и језерским површима Шумадије
са висином од 100 до 500 метара.
Упоређујући психичке типове и друштвено уређење
становника у земљи матици и оних који су се иселили,
запажамо утицај географске и социјалне средине на
еволуцију психичких особина. Ова пресељавања и пре-
мештања су као нека врста антропогеографских експе-
римената, који нас тачно могу обавестити ο преинача-
вању психичких особина.
Метода индирекшног иромашрања није потпуно одво-
јена од методе директног проматрања. Оне се махом не
могу једна од друге одвојити. Психичке особине, запа-
жене директним проматрањем, често су на тај начин
19
само делимично утврђене; у ствари су изведене из
других знакова, запажених у додиру са појединцима и
са етничким групама. Осим тога се методом индирект-
ног проматрања могу извести психичке особине чак и
без додира са народним масама, помоћу етнолошких и
антропогеографских података с једне, и историјских
података с друге стране.
Да бих утврдио психичке особине Јужних Словена,
често сам се користио многим етнолошким подацима,
нарочито онима који се могу извести из ношње и
дијалеката, па и из народних схватања ο смислу и ο
вредности људскога живота. Нарочито су промена ди-
јалекта и ношње први спољњи знак који показује
промену у психичким особинама становништва. Други
су спољњи знаци ове промене: различни облици кућа и
зграда, разлике у свакидашњем начину живота итд.
Иако су често последица спољњих узрока, нарочито
географске средине, све су те особине више или мање у
вези са психичким особинама становништва. Али, од
свих етнолошких чињеница највише психичкога от-
крива фолклор.
Осим директним проматрањима, најпре се, дакле,
проучавањем фолклора може осетити карактер, начин
мишљења и свест јужнословенских етничких група.
Српске народне песме и приповетке скупио је у почет-
ку XIX века Вук Караџић. То су најбоље и најпотпу-
није збирке фолклора од свих јужнословенских. Забе-
лежене пре него што су нове културне струје могле
продрети у народну масу и непромењене модерним
утицајима, оне дају драгоцене податке ο основним осо-
бинама српскога народа. Проучавали смо и друге збир-
ке, које нису тако добро забележене и које су из
доцнијег доба, али које исто тако откривају особине
појединих јужнословенских племена и промене на њи-
ма извршене. Неке јужнословенске групе имају много
мање песама него друге, а и међу овим групама има
таквих који имају бољих песама. Осим тога су у разним
временима исте етничке групе певале више или мање.
Постоје разлике у мелодијама, које одају нарочиту
31 -2»
 20
осећајност једног становништва. Напослетку, већина
јужнословенских приповедача је тако рећи фотогра-
фисала народни живот. Најдаровитији међу њима су
одлично запазили особине неких етничких група.
И помоћу историје се могу утврдити карактер и
интелектуалне особине једног народа, нарочито кад се
под историјом разуме не само причање догађаја него и
проучавање свих творевина, било научних било умет-
ничких, као и проучавање верских и политичких уста-
нова. Али Јужни Словени нису прошли кроз онакав
историјски развитак и нису културно онако израђен
народ као, на пример, Французи, Енглези и Талијани.
Историјска метода не може код њих да да тако сигурне
резултате. Унеколико се изузима српска историја, јер
је често била везана за велике идеје и за велике исто-
ријске догађаје који су покретали човечанство. Осим
тога су Срби имали, под династијом Немањића једну
периоду јаке државне организације и периоду култур-
ног, нарочито уметничког, стварања. Они су подигли
цркве и манастире који спадају међу најлепше пред-
ставнике средњовековне словенске архитектуре. Из
тога је доба значајни Дyшaнob законик. Успели су да
великим напорима крајем XII века оснују своју неза-
висну цркву. У новије су време створили две неза-
висне државе. У средњем веку су имали знатну књи-
жевност. Још је знатнија дубровачка књижевност
XVI—XVII века. Најзад је врло поучна нова историја
свих Јужних Словена у XIX веку, у доба њихова
препорођаја и делања. У овоме смислу не треба, дакле,
пренебрегавати јужнословенску историју, само што
она не пружа довољно средстава за одређивање и
процењивање колективних особина, а још мање за
одређивање особина јужнословенских етничких група.
Има географских положаја и међународних прилика
које могу спречити, чак и у току векова, развиће
стваралачких особина једнога народа, а још више јед-
ног малог народа који је био увек подељен између
више држава. Такав је случај био са Јужним Слове-
нима, који су на географском положају најопаснијем
21
што може бити, где су имали да се одупиру турском
надирању с једне и немачком и маџарском с друге
стране. Највећи је број Јужних Словена био вековима
под турским јармом; Хрвати и Словенци су још дуже
били под владом и утицајем Немачке и Маџарске;
врло дуго и панонски Срби. Под туђом се управом не
може успешно учествовати у културном стварању. Ма
како да су значајни њихов отпор овој владавини и
дела која су могли створити, у њима се не изражава
цео њихов геније.
У колико нам резултати лингвистичких и антропо-
лошких студија могу помоћи да боље схватимо разли-
ке између појединих јужнословенских група? Лингви-
стичке особине су, неоспорно, врло поучне, нарочито
дијалекти. Ми ћемо их често употребљавати да боље
истакнемо разлике између појединих етничких група.
Али су оне само један међу толиким другим врло
многобројним знацима, који су карактеристика пси-
хичког типа неког становништва. Класификација Јуж-
них Словена, коју покушавамо дати, није лингвисти-
чка класификација. Она треба да се оснива на свима
психичким особинама. У више случајева етничке групе
са разним дијалектима чине целину у психичком по-
гледу. Такав је случај са становништвом Шумадије,
узете у њеном најширем обиму. Тако и обрнуто: ста-
новништво истог дијалекта показује каткад велике
психичке разлике, помоћу којих се у њему издвајају
јасно изражене психичке групе.
Антрополошка испитивања, у ствари, немају никак-
ве везе са студијама којима је циљ да се утврде пси-
хичке особине, изузевши што нека факта, која наро-
чито падају у очи, могу да побуде пажњу испитива-
чеву. Ова се испитивања могу употребити само утоли-
ко уколико се односе на узроке психичких особина.
Чак и тако ограничене податке ових испитивања треба
употребљавати с највећом пажњом.
Добро је познат факат да се расе, узете у антропо-
лошком смислу, не подударају са етничким групама. У
свакој етничкој групи има индивидуа различитих
 22
антрополошких особина (долихоцефалан или брахице-
фалан облик лубање, индекс главе, раст, комплексија
1
итд.). С разлогом су одбачене теорије према којима би
један цео народ припадао једној антрополошкој раси и
по којима би психичке особине потицале из антропо-
лошких, тако да би чак било виших (долихоцефалних)
и нижих (брахицефалних) народа (теорије Гобиноа,
Ваше де Лапужа и Чемберлена).
Али не примајући ове закључке, α priori и сувише
шематизовани, ипак не можемо усвојити да су антро-
полошке особине без икаква утицаја на психичке. Не-
сумњиво је да су народи Европе мешовитог порекла у
етничком и антрополошком погледу. Овај мешовити
састав неоспорно је утицао, често знатно, на њихове
психичке особине. И кад се одбију утицаји географске
средине, историјског развитка и утицаји цивилизација,
остају ипак међу народима неке психичке разлике за
које морамо претпоставити да зависе од њихова етнич-
ког састава. Уколико је неки етнички амалгам млађи,
уколико је мање обрађиван цивилизацијама, утолико
се боље могу разликовати психичке црте његових ет-
ничких саставница. Разлика етничког састава већ знат-
но утиче на психичке особине Француза, Енглеза, Ита-
лијана и Немаца, који су вековима обрађивани циви-
лизацијом. Утолико се пре могу осетити утицаји етнич-
ког састава код Јужних Словена, који су цивилизаци-
јом мање преиначени и још и данас изложени разним
етничким стапањима. Историја нам може само донекле
дати обавештења ο разним етничким променама код
Срба, Хрвата и Бугара, а праисторијске се промене
могу констатовати само антрополошким испитивањи-
ма. Али ако се хоће да послуже овим студијама, антро-
полошка мерења треба да су извршена рационално и у
довољном броју. Велики број антрополошких мерења
која су извршена код Јужних Словена не обзиру се на
многобројне миграције које су се десиле у последњим
1
Види: Ј. Deniker, Les races et les peuples de la terre, Parris 1900. William Z.
Ripley, The Races ofEurope, London 1900 и Jean Finot, Le prejuge des races, Paris 1908,
3. издање.
23
вековима. Кад се изврше антрополошка мерења на
неком броју људи у ком било крају, без обзира на
њихово порекло (то јест одакле су дошли), показују се
за Јужне Словене антрополошке разлике, које могу
бити само погрешне. Осим тога, и кад би била рацио-
нално изведена, досад сакупљена антрополошка факта
су недовољна за праву антрополошку карактеристику
јужнословенских група; вреде само неки општи резул-
тати, који се виде и голим проматрањем.
Напослетку, народи и етничке групе разликују се
готово неприметним нијансама у функционисању фи-
зиолошког живота. Изгледа да ове нијансе одређују
неки број унутрашњих промена, које чине основу раз-
ним осећањима и разним психичким тежњама. Ова
осећања, готово несвесна, често су узрок разноликог
начина мишљења и делања. Досад се није успело да се
ове нијансе похватају са довољно тачности. Можда ће
се у томе успети, развијајући физиолошке и хемијске
методе у испитивању људског организма. Изгледа,
ипак, да би резултати ових испитивања били у стању
дати обавештења ο неким дубљим разликама између
народа; бар би могли бити од исте толике вредности од
колике су и подаци антрополошких мерења.
Пре него што пређемо на психичку класификацију
Јужних Словена, треба да укажемо на њихово етничко
јединство и на њихове заједничке пс-ихичке особине.
 ЕТНИЧКО ЈЕДИНСТВО
и психички типови
[...] Tuuobu., bapujeuieuiu u исихичке груие.

[ . . . ] Начин живота код Јужних Словена разликује

се од начина живота северних земаља, насељених по-
главито Немцима, као и од начина живота егејских
области у којима станују Грци. Осим тога, треба истаћи
да Јужни Словени на Балканском полуострву насеља-
вају разнолике природне целине, које, поред пуно дру-
гих утицаја (евроазијске особине, особине спајања и
прожимања, особине осамљености и одвајања), такође
утичу на становништво. И други су утицаји исто тако
допринели да се формира темпераменат ових народа:
претапање балканских старинаца, историјски догађаји,
утицаји разних цивилизација. У многим се областима
још и данас осећају психички остаци ранијих времена:
рајинске особине, менталитет хајдука, навике племен-
ског живота, итд. Дакле, има психичких разноликости,
и оне су учиниле да се створи одређен регионални
живот са врло јасним и врло различним изражајима. И
поред ове разноликости могу се издвојити заједничке
основне психичке црте код појединих ужих заједница
и разликовати iuuuobu, bapujeuieiuu и груие.
Тако можемо све Јужне Словене груписати у четири
типа: динарски, који обухвата динарске области и друге
крајеве у које су се доселили представници динарског
типа и утисли свој жиг старом становништву; ценшрал-
ни, који обухвата поглавито становништво Јужне Мо-
раве и Вардара и шопским се појасом продужава до
Дунава; исшочнобалкански, коме припада становни-
штво обе источне стране Балкана; најзад ианонски шии,
који обухвата јужнословенско становништво настање-
 26 27

Панонски шии
но највећим делом изван Полуострва, у Панонској
низији. Ови су типови довољно различни да се могу и Славонски варијетет
на први поглед распознати. Уосталом, они нису раз- Сремско-банатски варијетет
двојени јасним границама: прелазе један у други пре- Словеначки или алпски варијетет
лазним зонама, чије се становништво често може до-
делити једном као и другом типу.
Ми ћемо редом проучити ова четири типа. У погледу
варијетета и група задржаћемо се нарочито на два
типа, на динарском и на централном, имајући за циљ да
дамо идеју ο методи коју смо употребљавали.
Следећа таблица укратко излаже психичку класи-
фикацију коју ми предлажемо за Јужне Словене:

/ Динарски шии

Шумадијски варијетет
Ерски „
Босански „
Мухамедански „
Јадрански „

Ценшрални шии

Косовско-метохијски варијетет
3 ападномакедонски 33
Моравско-вардарски 33
Шопски 33
Јужномакедонски

Психички muuobu u bapujeiueiuu Јужних Cnobena

Исшочнобалкански шии

Варијетет Доњодунавске плоче

„ Средње горе
Румелијско-трачки варијетет
Помачки ,,

ДИНАРСКИ ТИП
опште особине
Географски расиоред. — Гладне исихичке црше.
— [...] Особишо uouiuiobaH)e иредака и обичај
cnaba. — [· · ·] Војничке bpлuнe. — Енергични
и имиулзиЈти. — Динарска шуга, исшоријска
шуга. — Мисшична логика. — [.. ·] Варијешеши
динарског шииа.
[...] Динарски тип заузима не само целу динарску
област већ и суседне земље, по којима се распростро
миграцијама. Овај тип превлађује у моравској Србији;
дао јој је значај који има и још одсудно утиче на њен
развитак. Динарски су досељеници ушли у старо ко-
совско-метохијско становништво, не изменивши њего-
ве психичке особине; али су они на њега јако утицали.
Како ово становништво има особина и централног и
динарског типа, тешко му је одредити место. Најзад се
Словенци Карста, које сам уврстио у динарски тип, у
извесном погледу разликују од осталог динарског ста-
новништва, нарочито због вековних веза које су имали
са цивилизацијом средње Европе. Они су добили спе-
цијалне особине по којима се приближавају панонском
типу. [...]
[...] Динарски су људи живог духа и танане интели-
генције. Обдарени живом и разноврсном осећајношћу,
они се често поводе за својом маштом, која је врло
жива и богата, као и за првим импулсом одушевљења
и срџбе. [...]
[...] Динарски човек не верује да има тешкоћа које
не би могао савладати. Његова је вера непомућена,
поуздање безгранично. [...]
29
Интимна веза с природом изражава се у многим
топлим обичајима велике старине и дубине, у навика-
ма, веровањима и врачањима, која се везују за смену
годишњих времена, за небеске и климске појаве, за
планине и врхове. Такви су топли обичаји ο Божићу, ο
Ускрсу, ο Ђурђевдану, ο Ивањдану и Петровдану;
такве су природне и наивне светковине које се везују
за планине и врхове, на које једанпут годишње изиђе
село или цела област; такви су обичаји додола и
прпоруша. Сва природа је жива или дејствује као
жива, и мртве ствари и замишљене. Има духова у
води, у земљи, у дрвећу. По пространим и недирнутим
шумама и планинама су разне виле које воде интере-
сантан живот и често одређују људску судбину. У
облацима су ветрогоње и здухачи. Из језера излазе
крилати коњи, водени бикови, љутити змајеви огње-
вити из којих све ватра сипа. Свуда има злих и добрих
духова. Човек је везан и зависан од тих сила у приро-
ди, чији је највиши ступањ бог и судбина, који све
распоређују и ништа се без њих не може десити. [...]
[...] Чести су случајеви да се динарски људи одлуче
на крајња решења, без обзира на интерес, на корист и
на »практичност«, свесни да им је живот у опасности
или да ће им остати црн и упропашћен.-И цео је народ
способан да тако ради. За људе од срца и савести имају
нарочита имена: gymebnuu,u, садесници, која датирају
још од Дyшaнoboϊ законика из средњега века. ч По на-
родним песмама они штите правду од неправде, бране
»божју правду«, апсолутну правду. Кад виде неправду
»у њима се распале пламови« и тада »саме би им сузе
прокапале«. Динарски су људи пораз на Косову објаш-
њавали у народним песмама и тиме што су се »приво-
лели небескоме царству«. [...]
[...] Динарски су људи исто тако одани прецима:
нигде толико не знају за своје претке, каткад до дваде-
 30
сетог колена, нарочито у Црној Гори; нигде их толико
не воле, не поштују и не мисле ο њима. Више но код
осталих Јужних Словена овде су очувана стара пре-
зимена, па чак и надимци кроз поколења, кадшто кроз
векове. Са оца на сина се предају имена предака;
потомци их памте; знају њихову постојбину, узроке и
прилике њихова исељења, њихове најизразитије осо-
бине и најглавније догађаје из њихова живота. Често
имају старе чишуље у којима је забележена њихова
генеалогија. Cnaba je после Божића и Ускрса највећи
празник, али много више лични, јер свака породица
има своју славу, исту коју су славили најдавнији пре-
ци. Слава је, пре свега, светковина у спомен предака:
почиње верским обредом у коме се свештеник моли за
душе предака. То је ирекада. Највећа је брига једне
породице да има наследника који ће наследити и
одржавати славу. Несрећа је бити угасник, без мушког
порода. Напротив, Бугари не памте своје претке, нема-
ју славе и презивају се само по оцу. [...]
[...] Погубити много Турака за динарског човека
значи не само осветити своје претке већ и ублажити
њихове болове које и он осећа. Свака је група обожа-
вала по кога јунака. Сви Црногорци старе Црне Горе
сматрају Милоша Обилића као свога духовног претка,
и не само да мисле ο њему и да му се диве већ га и
сањају. Кад су чинили јуначка дела, размишљали су и
препирали се да ли би Обилић тако урадио и да ли су
се приближили Обилићу. У највећим окршајима шу-
мадијски сељаци се сећају својих старих јунака који им
служе за пример. И песма каже: »Помислите на старе
јунаке«... [...]
[...] У току историје су сјајно посведочене војничке
врлине динарских људи: оне су на највишем ступњу
код становништва Србије и Црне Горе, у државама
националне мисије. Такви су црногорски јунаци, који
31
су готово стално били независни од Турака; такви су
многобројни витезови и хајдуци свих динарских обла-
сти из турског доба. Тиме се објашњавају и готово
стални устанци не само у Србији већ и у Босни, у
Херцеговини и у областима старе Рашке. Ови су ди-
нарски људи ратовали уз Млетке, уз Аустрију, па чак
и уз Наполеона и Русију. Тако је извршено природно
одабирање јуначких типова од Милоша Обилића до
безбројних безимених јунака у годинама 1912—1918.
Увек је међу њима било великих војничких талената.,
од Карађорђа до најновијих. [...]
[...] Људи динарског типа су по правилу живљег
темперамента. Не могу се сви, као ниједан народ, уврс-
тити у једну од оних класичних група у које су подеље-
ни темпераменти. Уосталом, различни темпераменти
потичу од различне мере у којој су код појединаца или
група комбиноване особине осетљивости и активности.
И оно што је у том погледу најкарактеристичније за
многе крајеве динарске планинске зоне, то је појава
врло јаких темперамената, виолентних, силних, огње-
витих људи, код којих узрујаност, напони и подвизи
могу достићи највишу меру. Махом врло импулзивни,
који одмах и често без дужег размишљања раде —
»зебу од многог мишљења«, и који кажу: »Ко разгађа,
у нас не погађа«, и погоде истину и најбољи пут.
Правци у којима ће се виолентност изразити зависе од
духовних и моралних особина овога темпер^мента, од
»духа времена«, од настројености средине. Најдарови-
тији од њих, смели, кадри примити дубоке утиске,
могу бити револуционарни и у погледу идеја, али нај-
чешће акцијом помажу друштвеном напретку; могу
створити хук и покрете који обухвате народну масу, и
такви постају вође народних покрета и револуција.
Међу њима има људи највећег пожртвовања, који
лако и као несвесно дају свој живот за моралне идеје и
племените покрете; утичу заразно на околину и на
људе мање јаког темперамента: силином једне повуку,
 32
друге ућуткају. Једни [су] »праведни као бог«, други
могу мрзети усијаном мржњом, јарост може доспети до
белог усијања, а ови су главни носиоци и разносачи
динарске девизе: света освета. Могу се изметнути и у
развратне интережџије, који не презају ни од каквих
подвала и смицалица. [...]
[...] За време турске владавине формирао [се] хај-
дучки темпераменат, који се навикао на неке суровости
и усвојио као главну линију понашања да треба без
обзира и на све начине уништавати противнике и не-
пријатеље народности и тежњи за народном и држав-
ном самосталношћу; тај хајдучки темпераменат још
дејствује. Даље, поглавито су ови виолентни ковали
оне крилате речи и узвике којима се динарски људи
одушеве и занесу.
Проучавајући виолентне типове, нарочито оне од
историјског значаја, опазио сам на свима, без изузетка,
смену јако активних периода са добима потпуне пасив-
ности, у којима су они малаксали, изнемогли, »без ује«.
Последње иде дотле да могу пустити да пропадну
велике тековине кад то само од њих или највише од
њих зависи; могу, дакле, онако тврдим сном заспати
као Краљевић Марко и мора се чекати док се не
пробуде. Многе појаве у развитку динарске зоне ука-
зују на смену активних и готово пасивних периода;
после гласне и гласовите периоде долази друга са
зевом или прекидом: начин историјског развијања и
напредовања овога становништва ишао је, дакле, цик-
цак-линијом. Као да је томе донекле била узрок и
енергија виолентних типова, која се на махове развија.
Такав начин развитка са зевом губи се са већим искус-
твом и са одмаклим културним развитком, као што се
већ показује у Србији у последње време. [...]
Динарска шуга, исшоријска шуга. — Ових особина
нема код свега динарског становништва, али се на њих
33
често наилази. Оне су карактеристика њихове тако
жалосне и тужне историје за време дуге турске влада-
вине. У њиховим народним мелодијама врло често
превлађују тужни тонови; али, каткад, из сентиментал-
ности и туге избијају и енергични тонови, све енергич-
нији, живи и страсни. На Балканском полуострву само
динарски људи имају гусле којима се прате народне
песме, инспирисане једино народном историјом. Гусла-
ма се не могу пратити игре или лирске песме, за које
динарски људи имају друге инструменте (нарочито cbu-
ралу). [...]
После пропасти Србије 1915. године многи су Срби
могли подносити само тужну и монотону, али умирују-
ћу музику гусала, музику која може постати енергична,
па чак и бесна, у жалости, под руком гуслара који је
обузет узбуђењем. Причајући ο страхотама које су се
окомиле на његов народ, гуслар их прати брујањем све
звучнијим и обузима га гнев; деси му се да баци и
скрха свој инструменат да би изразио силна осећања
која у њему изазива јака жеља да поправи неправду.
[...] Људи динарског типа су често ћеобуздане при-
роде и не могу лако да поднесу чак и ситне неправде.
Људи, па чак и жене, са цртама које одају племениту
тугу, који изгледају савладани тугом, могу одједном
постати бесни као лавови. Ова је туга инертна и резиг-
нирана само код жена које су изгубиле синове и чија је
лоза занавек угашена.
У току последњих векова су готово сви Јужни Сло-
вени били изложени истим патњама. Код свију се
запажају, више или мање, ове тужне црте у карактеру.
Али се најдубља морална туга, историјска туга, јасно
запажа само код динарских људи.
Мисшична логика. —·- Код динарских људи има скло-
ности мистичноме, тајанственоме, мистичној логици.
3! - 3
 34
Она је у вези са њиховом интензивном осећајношћу и
са фантазијом. Тиме они стварају тајанствена факта и
појаве и формирају идеале. То раде и у нормалним
временима, али нарочито у узрујаним, ратним.
Ове примитивне мистичне логике има, мање или
више, код многих народа. Динарски сељак пази на
небеске појаве, на птичји лет, на зујање пчела, на
животињске гласове и верује да по томе може пред-
сказати догађаје. »Неначета вода«, вода која је с јутра
донета и није још употребљавана, служи им за пред-
сказивања као и за лек. Има људи који имају зле очи, у
другима су добри или зли духови, најзад из неких ноћу
излази душа из тела и бори се са ветровима, облацима
и непогодама (здухач, beuipowH>a).
На људе динарског типа највише утицаја имају вође
у чијем понашању има нечега тајанственог или му они
то приписују. Верују да се не може бити велики човек
без способности које дају тајанствене силе, нарочито
Биле и добри духови. Динарски људи обавијају своје
најдубље народне идеале, као велом, неком сјајном
мистиком. Познато је са колико су такве мистике оде-
нули и украсили у причама рођење и живот Краљеви-
ћа Марка.
Код динарских људи се ова мистична логика нарочи-
то развијала у доба најтеже турске владавине. Тада су
разноврсни народни пророци имали већи утицај но
икад. Веровали су да има тајанствених сила које су
истоветне са великом светском правдом и да ће оне
помоћи да српски народ постане слободан. За неке
цркве, које су на брду и на тешко приступачном поло-
жају, причају да су узлетеле из долина на брдо да их
Турци не би порушили.
Има примера у историји где је народно понашање
било одређено мистичном логиком. Тако, на пример,
после смрти краља Милутина од три претендента побе-
ди и узме престо ослепљени Стеван Урош III, погла-
вито услед тога што се по целој земљи разнесе неверо-
ватан глас да је он неким чудом наједанпут прогледао
(мисли се да је увек помало видео и да је то крио за
35
живота краља Милутина, који га је гонио). Други
пример: 1584. године нађе кости св. Уроша близу града
Петрича, недалеко од Призрена, неки пастир коме су
се људи спочетка као лудаку подсмевали. Ипак, по-
ступно обузе неко високо осећање све косовске Србе,
обновише манастир и узеше чувати тело свога послед-
њег цара. После су тобожње Урошеве кости »саме
пошле« у манастир јазак, у Фрушку гору, 1705. годи-
не. Често су и снови имали велику улогу. Пред по-
гибијом црногорских потурчењака сањао је озринићки
сердар Вукота старога Озру, који је по предању родо-
начелник племена, и он је љуто опомињао њега и све
Озриниће да истребе потурице. Тај сан исприча сердар
Вукота саплеменицима на јави, развије њихову машту
као волшебним ударом и одушеви их на истребљење
потурица. Пробисвет Шћепан Мали је стицајем повољ-
них и мистичних прилика успео да га у Црној Гори
сматрају као руског цара Петра III и да влада Црном
Гором неколико година. У ову врсту спада и то што се
пред катастрофу 1813. године по Србији пронео глас да
сандук, то јест ћивот, светога краља у манастиру Сту-
деници шкрипи, хоће да се сели, знак да ће Србија
пропасти. За време заједничких аустро-немачких и
бугарских напада на Србију 1915. године, сретали смо
сељаке и сељанке високих копаоничких села који су
ишли у посету манастиру Студеници; Немањиној за-
дужбини из XII века. Говорили су да иду да се моле
студеничким сведоцима да спасу Србију. На путу су
нашли једну девојку која је седела на камену, и, пита-
јући их куда иду, одговорила им: »Идите у манастир,
јер сте се на то решили, али тамо нећете наћи свеце:
сви су отишли да спасу српску војску.« [...]
[...] Из свега што је речено излази да су динарски
људи, несумњиво, обдарени живом маштом. Уз њу иде
песничко и уметничко осећање, показано у иесмама
које су добро познате и које се сматрају као најбоље
словенске народне песме. [...]
 36 37

Дар је распоређен готово на целу народну масу, која
показује доста духовне живости и правоумности; ту-
павих готово нема. Али амплитуда дара по правилу
није велика. Највећи број такозваних даровитих давао
је до сада мале резултате. Махом не разраде послове
(не само на делу већ и у мислима) до крајњих консе-
квенција. Врло ретко ураде штогод потпуно. Често
мисле да је исто видети или осетити и извршити. Има,
дакле, доста површних. Код многих људи је дарови-
тост врапчје интензивности. [...]
тога, у првом богатство воде, а у другом оскудица и
пијаће и текуће воде. Северни појас се одликује углав-
ном средњоевропском климом, а у јужном се осећају
утицаји медитеранске климе. Различни су, дакле, при-
родни услови за живот. Даље су различни типови
насеља и типови кућа, и то је у вези, поред природних
утицаја, и са културним. У области северног варијетета
села су знатним делом у шумама; насељавања послед-
њих векова вршена су у шумама, у крчевинама.

Варијешеши динарско1 шииа. — У пространој динар-

ској зони се разликују два психичка варијетета, север-
ни и јужни, и први се углавном поклапа са шумским и
зеленим појасом планинских страна ове зоне, а јужни
заузима њене голе и кршне јадранске стране. Првоме
припада и појас највиших динарских површи, а на
северу допире до Панонске равнице (са прелазним
областима босанском Посавином и Мачвом), док се
други простире од високих површи до уске динарско-
-приморске зоне. Пошто су северне стране динарске
планинске зоне много дуже од јужних, северни је
варијетет несразмерно већега пространства но јужни.
Граница између њих иде западном ивицом највиших
динарских површи. Ово су најкарактеристичније пре-
седлине и планине те граничне линије: Ветерник, у
источном делу Црне Горе, који одваја Васојевиће од
старе Црне Горе са Кучима, Братоножићима и Пипери-
ма; Планиница, на југу од Никшића, која одваја херце-
говачка племена од старе Црне Горе; Иван-планина,
која раздваја Босну од ниске Херцеговине; преседлина
Пролог и планина Динара, које деле западну Босну од
Далматинске загоре; напослетку Велебит и Крањски
снежњак.
Ова два варијетета су везана за две области које се
геофизички, а нарочито климски, знатно разликују: за
шумски травни и зелени појас са спорадичним карстом
и за голи, кршни, потпуно карсни јужни појас; осим

ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ
Демократска осећања, заједничка уосталом свима
психичким јужнословенским типовима, овде су наро-
чито развијена. Разлог је овом демократском инстинк-
ту Шумадинаца, чини ми се, следећи.
Демократска су осећања урођена народу који је за
време борби за ослобођење имао једноставан друштве-
ни састав, који је чинио друштво земљорадника и
сточара, у коме није било не само никакве друштвене
класе већ и никакве значајне разлике у погледу имућ-
ности. То је била маса сељака од којих је сваки имао
властиту земљу. Једино одликовање је било бити поп
или кнез. Попови су се нешто мало издизали изнад
народа. Због тога је сваки желео да има попа у поро-
дици. Изузевши демократских тежњи, ниједна друга
тежња није могла наћи основа у народним предањима.
Шумадинци као и сви Срби имају генеалогију која иде
до у средњи век, читав низ царева, краљева и јунака,
али то није генеалогија неких породица као у земљама
где постоји племство. Српско племство је ишчезло;
постоји само генеалогија историјских предака који
припадају целоме народу.
Међутим се каткад наиђе на ауторитативне каракте-
ре. Шумадијско су друштво чиниле, у ствари, велике
задруге. Власт задружног старешине је кадшто била
наследна кроз више нараштаја и тако је трајала непре-
кидно навика за заповедањем. Али, према задружним
обичајима, старешпна се могао сменити и други изабра-
ти. И жене су могле бити изабране за старешину.
Хајдучки старешина је одређиван општим пристанком
39
или избором. Манастирске старешине су бирали на-
родни представници пре него што су их именовале
високе црквене власти. Војничке и административне
старешине, па чак и династије, у ослобођеној Србији су
регрутоване међу досељеницима, међу сељацима који
су одређени избором или општим пристанком. Тек што
је земља ослобођена, па и пре, за време дугог рата за
ослобођење (1804—1815) сазвана је Скуишшина, па је и
даље сазивана, не чекајући да се има одлука каквог
устава. Демократска контрола била је често врло енер-
гична, чак и за време ослободилачких ратова. Песма
вели да се јунаци морају борити за народ и заједничку
слободу. Као орган патријархалних предања она не
допушта да се војничке старешине понесу и забораве
своје дужности у уживањима беспослице. Песма опо-
миње оне који се заборављају: »Народ вас је учинио
тим што сте.« Песма нарочито поштује Карађорђа, али
после његова бекства 1813. године она га осуђује без
милости и најоштријим речима. Шумадинци исказују
врло слободно своје мишљење. Али се оно каткад
изврће у демагогију. Пошто вековима није имао вла-
ститу државу, народу је ваљало створити модерну
државу, навићи се на дисциплину, на многобројне
потребе и захтеве које повлачи установа државе. Али
је услед урођеног духа једнакости било особито тешко
утврдити редовну власт: чак и влада која се сматра као
најјача, влада Милоша Обреновића, морала се у много
махова задовољити тиме да је народ само подноси.
Због тога се дешавало да су народне масе рђаво оцењи-
вале одличне синове своје земље, нарочито кад су они
били Шумадинци; Срби ван Шумадије и други Јужни
Словени уживали су више захвалности. Напротив,
политичари без личних идеја, али вешти и безобзирни,
који тактично и мудро експлоатишу људске слабости,
остају дуго на власти. [...]

ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ
/ " . . . ] Сшародласи [...]
[...] Идући од Шумадије па на југозапад, Стари Влах
почиње јужно од Ужица и шири се до реке Лима и
местимице га прелази. Стари Влах обухвата и Сјеницу
и равну Сјеницу или Пештер и на север се шири до
Сарајева или до планине Романије. [...]
Старовлах је живог духа, често изналазачког, у коме
има кадшто лукавства. Ово му лукавство служи, исти-
ну говорећи, како за задовољство тако и за корист. И
поред спорости, он уопште говори чешће, али и боље
него Шумадинац. У згодној прилици зна употребити
пословице и шале, заплести питања, губити се у описи-
вањима, не разумети оно што му се не допада. Ера
може спасти своју кожу и у најтежим приликама. Он
се чак уме подсмевати својим суседима који су ниже, у
долинама, и за које он мисли да су духовно тромији.
Код Ера има прича у којима су спојени наивност у
сналажењу и духовитост детаља. Оне каткад личе на
басне Насрадин-хоџе.
Ерски се јунаци одликују од јунака других крајева
овом мешавином храбрости, духа и лукавства. [...]
Старовласи лако схватају оно што је битно у неком
питању, али не улазе увек у појединости и не пред-
виђају последице. Најдаровитији се, међутим, знају
удубити у питања и способни су за велика психо-
лошка проматрања. Понекад уз њихово лукавство
41
иде дубока мудрост. Милош Обреновић је имао ове
особине у највишем ступњу.
Ере необично воле да се школују. То је нешто више
него проста жеља за науком каква се често запажа код
младих народа. Нигде међу Јужним Словенима нема
толико самоука као међу Ерама. Неписмени су ретки.
Што им школа није дала, теже да сами постигну. Наро-
чито се диве ученим људима. Одавно се поштују поро-
дице које »дају попове од пре 300 година«. Већина
српских штампарија из XVI века основане су у ерским
областима и старе књиге се код њих особито цене,
старе и »свете косовске књиге«.
Изгледа ми да у старовлашкој области има више
импулзивних и занесених темперамената него у многим
другим динарским крајевима и да су услед тога чешћи
хајдучки uiuuobu., којих, уосталом, нестаје из дана у
дан. У турско доба се Стари Влах сматрао као права
хајдучка област. Још дуго после ослобођења Србије
старовласи су бежали у шуму и одметали се у хајдуке
због неправде, често безначајне, бар по нашем да-
нашњем схватању.
Становништво чије су психичке особине сличне ер-
ским среће се у Херцеговини, нарочито у околини Би-
леће, Гацка и Невесиња, у Загорју (око Калиновика)
као и у горњој Босни, нарочито јужно од Сарајева, у об-
ласти великих карсних поља у западиој Босни, у сли-
вовима Врбаса и Раме, уопште у свима крајевима изме-
ђу области босанског и области јадранског типа. У
овим се крајевима овде-онде запажају ерске психичке
црте, нарочито духовна живост и склоност за шалама и
хумором; анегдоте су ту исте као и код старовлаха и
карактеришу менталитет и главна занимања овог ста-
новништва. Ипак има у овом пространом пределу ви-
ше подгрупа ерског варијетета, чије су особине моди-
фиковане разликама у географској средини или под ути-
цајем суседних типова (јадранског и босанског). Међу
многобројним разликадоа, које су углавном незнатне, на-
вешћемо оне које су својствене становништву горње
Херцеговине и невесињске, гатачке и билећке околине.
 42
Ови су људи врло високог раста, што пада у очи чак
и међу динарским становништвом. Међу њима се могу
лако издвојити два типа који су различних комплекси-
ја. У једних је физичка снага масивна и моћна. То се
нарочито види код одраслих кад уз брдо носе тешке
терете. Натоваре их на рамена, погну се, пењу се круп-
ним корацима, споро, и часовима иду без одмора и не
задржавају се. Вратне су им жиле врло јаке и скоро
као код говеди набрекну под приливом крви. Кожа на
лицу и на голим грудима препланула и као уштављена,
набрана у многе боре које се укрштају и преплићу.
Чело, ретко равно, често се одликује испупчењима.
Усправне боре оцртавају на челу испупчења, често
дубоко усечена, и испупчења слична чворовима, која
дају утисак енергије. Јабучице штрче. Бркови пуни и
дебели, скоро као четка, мешају се са дугим длакама из
ноздрва које су њима скривене. Овим физичким при-
дружују се често и неке психичке особине: они су
мирни, ћутљиви, не узбуђују се лако. Готово нису
свесни своје физичке снаге. Узбуђени, понашају се као
природна снага и примају опасност и смрт као обична
дела.
ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА
Расироосшрањење и сшаросш. — /.../ Организа-
ција и занимања. — Посебне особине црногорских
илемена [...]
[..,] Највећа промена у друштвеној организацији
динарских људи јавља се југозападно од Сјенице, где
је динарско становништво у Црној Гори и становни-
штво северне Арбаније, до реке Маће, организовано у
илемена или фисове. [...]
Српска племена у границама Црне Горе деле се у две
групе. Једно су црногорска племена, то јест племена
старе, историјске Црне Горе, између долине реке Зете
и Скадарског језера с једне, и Боке Которске с друге
стране. Насељавају четири нахије: Катунску, Љешан-
ску, Ријечку и Црмничку. Друга група заузима углав-
ном највишу област зелене зоне, између реке Зете, и,
отприлике, реке Лима. У њој се разликују херцего-
вачка племена и племена »седморо Брда«. И једна и
друга назваћемо рашким племегоша, пошто је већина
од њих у области некадашње Рашке.
Изван ових области племенска организација не πό-
στο ји нигде више на Балканском полуострву. Али у
почетку средњега века, непосредно после словенске
најезде на Полуострву, историјски споменици помињу
као племена Брсјаке, Драговиће и друге у сливу Вар-
дара и Црнога Дрима. Име Брсјаци одржало се и до
данас у западној Македонији. Словени на Доњоду-
навској плочи били су организовани у племена пре
најезде туранских Бугара. По старим споменицима зна
се за многобројна племена у северној Далмацији, у
приморској Хрватској, у јужној Босни и на југоистоку
 44
Херцеговине. Ова се племена помињу у времену од
XII до XV века.
Динарска се племена помињу нарочито у споменици-
ма дубровачког и млетачког архива у XIV и у почетку
XV века. По К. Јиречеку, помињу се црногорска пле-
мена: Ћеклићи 1381. године, Озринићи и Његуши
1435, Бјелице 1430, Бањани 1319, Дробњаци 1354, Бје-
лопавлићи 1411, Пипери 1416, Васојевићи 1444, Кучи
1455. Сва су ова племена, дакле, постојала у XIV и XV
веку. [...]
Удадбе и женидбе су се вршиле само у границама
племена. Само су се по изузетку женили и удавали
изван граница. Овоме су разлог узроци економске и
моралне врсте. Невестинска опрема и женска ношња
једног племена нису одговарали потребама другога
племена. Затим су друкчији живот и обичаји спречава-
ли егзогамију, утолико пре што су жене биле главни
чувари вере и обичаја. Укрштања браковима није било
до последњих година ни са старим потчињеним станов-
ништвом, нарочито не са Кричанима, Букумирима и
Матаругама. Сматрали су их нижим од себе и осећали
су одвратност оженити се њиховим женама. Бракови
су склапани између појединих братстава једног племе-
на и тако су се чланови племена још више и интимније
везивали међу собом. Узајамна симпатија у племену је
бивала све већа. И то је био један од узрока подвојено-
сти од суседних племена.
Организација и занимање. — Организацију динарских
племена познајемо тек из времена турске владавине.
Сва су племена била више-мање независна. У сталним
борбама с Турцима она су се претварала у организо-
ване дружине за напад и одбрану. Племенски старе-
шина био је онај који се истакао храброшћу и делима.
На власт је долазио избором и прећутним пристанком.
По правилу је ово достојанство било наследно у роду
племенског старешине. Али, ако би се његови потомци
изметнули, одрасли племеници би се скупљали око
»зборне главице«, збацивали би старог »војводу« и би-
45
рали новога. Свако је племе подељено на братства,
која проистичу од заједничког претка. Задруга никада
није била довољно развијена ни много раширена код
динарских племена. Најсолиднија и најпотпунија друш-
твена заједница у оквиру племена било је братство.
Њега су чиниле породице настањене у засебним кућа-
ма, које су често образовале цела села. Села су, дакле,
била група од породица које припадају истоме брат-
ству, и она често носе име тога братства. По схватању
људи у племенима, групе кућа нису сматране као адми-
нистративне или војничке целине. Један племеник је
пореклом из тога или тога племена, из тога или тога
братства, и само ће по изузетку рећи име свога села.
Само храброст и дела, а не богатство, изазивали су
код њих дивљење и поштовање. Трговци и занатлије,
којих је уосталом било мало, сматрани су за нешто
ниже. Сходно најизразитијем менталитету динарског
типа, нарочито се ценило »чојство«. Јунаци који су се
истакли чојством имали су кроз сва времена утицаја на
своје саплеменике, и увек су између њих биране пле-
менске и братственичке старешине. У племенском дру-
штву, јасно ограниченом и подвојеном, били су до
ситница утврђени принципи владања и морала. Сваки
је знао своје дужности; знало се тачно шта се не сме
урадити и како се у свакој прилици треба понашати.
Све се ово одржавало самим предажем, без писаних
закона. Ниједан члан племена није могао избећи овим
одредбама, често оштрим и неумитним, осим да постане
»никоговић«, ништавило, презрено створење. Установе
и обичаји су ојачавали и одржавали племе како у
физичком тако и у моралном погледу. Велики природ-
ни закони, који теже одржавању и трајности рода,
били су донекле измењени: није требало одржати и
овековечити физичког човека, већ моралног човека,
човека од части; осим тога, човек је жртвован да би се
племе овековечило, нарочито част племена. У племен-
ским обичајима и навикама је превлађивала жеља за
похвалама саплеменика и бојазан од срамоте, а пре
свега жеља да племе буде хваљено од потомства. [...]
 46
Често сам имао прилике да проматрам утицај сточар-
ства на људе динарских племена. Што најпре изненађу-
је, то је врло много доколице, коју ова врста занимања
оставља одраслима. Људи у пуној снази раде врло
мало, и сав посао остављају женама и особито деци и
старцима. Изгледа да нема занимања које пружа телу и
души више одмора него што је сточарство, нарочито
кад стада остају у истој области. Сви одрасли, без
стварног занимања, одлазе на катуне (летња села) по
планинама, готово једино из задовољства и да би про-
вели лепо летње време на чистом и свежем ваздуху.
Из овога произлази нагомилавање физичке енергије,
која се може у будућности корисно употребити кроз
нараштаје. У доколици, на врховима високих планина,
често се повећава навика да се размишља ο свету и ο
људској судбини; стваралачка машта се развија. Кад-
1UTO сам на динарским врховима сретао пастире пред
пространим хоризонтом, удубљене у проматрање небе-
ских појава. Понекад би разговарали ο удаљеним пла-
нинама чија су им имена била позната, и ο далеким
крајевима и ο њихову становништву које су упознали
приликом сточарских и караванских кретања. Умеју са
својих високих врхова показати области које су имале
историјску улогу. Већина јуначких српских песама,
приповедака, басни и пословица су неоспорно па-
стирског порекла, бар у њихову првобитном облику,
како их је скупио Вук Караџић. И заиста, у њима
су честе алузије на пастирски живот. Чак и неписме-
ни често цитирају стихове ο људском животу и суд-
бини највећег српског песника Његоша, који је био
црногорски владика и кнез и који је без сумње мно-
ге своје мисли поцрпео из искуства и размишљања
својих поданика — пастира. Ниједна јужнословен-
ска група нема тако широке и простране погледе на
свет.
Али из сточарског живота произлази лењост, не-
кретност и жеља за беспослицом, на које се често
наилази код људи динарских племена, а готово никако
код жена.
47
Кириџијање је исто тако утицало на психичке особи-
не. Изнећемо само главне утицаје. Код динарских ки-
риџија изненађују спорост, безбрижност и тромост у
покретима. Кириџијски путеви су најгори на Полу-
острву. Они неће учинити ни најмањи напор да уклоне
препреке, које се могу лако уклонити. Често се неће
потрудити, све док њихови коњи могу проћи, чак и са
највећим напорима, да уклоне дрво сваљено на пут или
велике гомиле камења које су се на њега стропоштале,
и чекају да дрво сасвим иструли или да се камење само
отисне или распадне. Увек имају довољно времена и
готово никада не журе. Пут који њихов караван пређе
у току дана увек је мањи него што би могао бити. [...]
После сточарства и кириџијања ратовање је било
најглавније занимање динарских племена; борбе су
биле готово непрекидне. Људи су стекли особиту из-
вежбаност у вештини борења и у неговању јунаштва.
Што се тиче сточарства, они су се готово једино ста-
рали да спрече крађу своје стоке од суседних племена
или су, напротив, то сами чинили, понашајући се као
ратници и излажући се опасности. Пазили су, такође,
да сачувају испаше и ливаде од туђе стоке. Изгледа да
је ова стална опрезност била првим узроцима развитку
ратничких особина. Српска су племена кадшто и међу
собом ратовала, као и са арбанашким племенима, из
разних узрока, а поглавито ради увећања испаша. По
изузетку и врло ретко су избијале унутрашње борбе у
самом племену, између братстава, у »бесудно доба«, то
јест у време кад би племенска организација олабавила
и кад се није признавала никаква власт. Али су главне
и најчешће борбе биле са Турцима. [...]
[...] Црногорска племена су се све више претварала
у једну ратничку заједницу. Поједина су се племена
такмичила у јунаштву. Песма признаје да су међу
свима Катуњани учинили највише јуначких дела и
 48
подстиче друге да их достигну и превазиђу. Пошто су
се ослободила турског јарма, црногорска су племена
стално осећала потребу да сачувају створену државу.
Њихова историја за последњих пет векова је истори-
ја највећег јунаштва које се може замислити. Нека
њихова дела превазилазе машту. Човек се развијао
само у духу јунаштва, кадшто, изгледа, до себичности
и окорелости. Постојао је једино јунак. Јуначка сујета,
јуначки понос и охолост су, ако се тако може рећи,
безгранично истицани. Оно што је испуњавало живот
сваког члана племена, основна мисао у животу, било је
јунаштво. Чим изиђе из колевке дете почиње »трчати
за славом и споменом«, каже Марко Миљанов, славни
војвода кучки. Младићи сањају да женидбом уђу у
јуначки род, ако не непосредно, а оно бар преко неке
од најдаљих рођака (»преко девете одиве«). Тако су
осетљиви кад су у питању част и достојанство, племе и
братство, да се сваки брижљиво чува од сваке увреде.
Ако би се увреда ипак догодила, »падне глава«, чак и
због најбезначајнијих ствари. Не треба ни ради чега
живот ономе човеку који остане без образа. Песма
вели: »Свак је рођен да по једном умре, част и брука
живе довијека.« Народни идеали, јуначко име и част су
драгоценији од живота. За ове идеале умиру не само са
стоицизмом него, како песма каже, »смрти се смију и
ругају«. Мајке и жене више воле кад им синови и
мужеви с чашћу погину, но да су са најмање повређе-
ним образом остали у животу. Родитељи не знају за
жалост и тугу ако су њихови јуначки погинули. Они
знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи,
али се могу починити славна дела, умрети дивном
смрћу и бити опеван у песмама.
Ови су људи готово изишли из стварног живота,
они су занемарили све друге послове; нарочито прези-
ру трговину и богатство. Готово само жене раде и
старају се ο свакидашњим потребама. Оне су остале
ближе животу, готово су човечније. Увек у жалости за
неким од својих, обучене су у црнину, како кажу, у
спомен несрећне битке на Косову. Али ова ношња
49
тачно одговара њиховој унутрашњој тузи, коју оне
само на тај начин испољавају. [...]
Јунаштво, стални ратови, положај жене скрхане ра-
дом, ограничили су и учинили сиромашним тако живо-
писне обичаје динарског живота. Ипак су се одржали
стари обичаји ο Божићу, ο слави и венчању, само што
су уопште изгубили од животне снаге и што је нестало
многих обреда који су их пратили. Песме, изузевши
јуначке, као и склоност за игром су готово ишчезли.
Ово је динарски крај у коме се најмање пева и игра,
земља у којој су обичаји најпримитивнији. Нема ин-
тимног живота, никада се не говори ο љубави, осим
ако им се та реч у сну омакне. Сањари се најчешће ο
јуначком животу. Подсмевања и шале може се рећи да
нема, изузевши унеколико два племена, Цуце и Пје-
шивце. Α због тога их становништво осталих племена
готово љутито назива »спрдачинама«. Људи црногор-
ских племена су врло озбиљни, озбиљни до укруће-
ности.
Над свима осталим превлађују два осећања: племен-
ска слава и част и национална мисао или »вера Оби-
лића«, главног косовског јунака. Црногорци су испу-
њени »вером Обилића« као Јевреји Старога завета
вером у Јехову. Главна духовна храна су им предања ο
Косову и српској немањићкој држави, и ова предања
знају чак и жене и деца. Сви су прожети мишљу
ослобођења српске земље од туђинског јарма — свега
»што је наше од старине било«, како песма каже. Знају
јој границе, славне градове и места. У ове границе
увлаче »половину Арбаније«, сматрајући је као исто-
ријску српску област, насељену племенима српско-
-арбанашког порекла. Сматрају себе за сродне Арбана-
сима. Да би се постигао овај народни идеал, свако
племе треба да буде што многобројније. Жена неротки-
ња могла се променити, нарочито ако је удата за јунака
и познатог човека чија се »лоза« не сме угасити. Она
може остати у кући поред друге жене. Признати јунак
31-4
 50
се жени само девојком од славног рода и обратно.
Црногорац се не устеже оженити девојком каквог ар-
банашког јунака. Разлика у вери, нарочито ако је у
питању католичка вера, није препрека, или се бар ο
њој не води рачуна, утолико пре што Арбанасе сматра-
ју за рођаке црногорских племена.
Црногорско јунаштво није упућено само овим идеал-
ним циљевима. Пошто у своме карсном завичају нема-
ју довољно средстава за живот, црногорска су племена
често састављала чете за пљачкање суседних крајева.
За време гладних година ове су се чете претварале у
пљачкашке дружине, које су нарочито одгониле стоку.
Била је особита радост и нарочито задовољство повра-
тити се са отетим стадом, и цело је племе славило
јунака који је извршио овако опасан и користан под-
виг. Суседна су села била често изложена таквим
пљачкама, тако да су питали, како песма каже: »Ко би
знао село неробљено, неробљено ни скоро паљено, ђе
бисмо ми шићар шићарили?« Пре поделе плена један је
део остављен за удовице (којих има увек много у овој
земљи сталних ратова) и за најсиромашније. Граничне
испаше које су заузели биле су заједничко добро свих
племеника — комунице.
Изгледа да је код људи у црногорским племенима
било најмање демократског духа међу динарцима. Јед-
накости је било само међу јунацима. Остали су »нико-
говићи«, никакви људи, и они нису имали иста права.
Црногорци необично цене »лозу«, порекло. Код њих је
култ славних предака више укорењен и чак је јачи од
верских осећања. Услед тога они знају своје претке за
десет, петнаест па и више »пасова« (колена) уназад.
Потомци славних и јуначких родова, »кућићи«, први су
у племену; остали се сматрају нижим. Само у случају
кад се ови покажу, почињу их ценити и убрајати у
»кућиће«.
ЛИЧКА ГРУПА
[...] Психичке особине. — Ушицај Војне
границе. — / . . . ]
Од особитог је интереса одмах после црногорских
племена проучити групу становништва у Лици, добро
познате Личане. У овим двема областима, врло уда-
љеним једна од друге, наилази се на исте главне пси-
хичке особине. Али су географски, социјални и исто-
ријски узроци учиниле те су се разнолико развијале и
дали им посебне печате. [...]
И на Личане је утицало доба турске владавине и
хајдучија, којој су се за време те владавине и доцније
одавали. У турско су време Лику били притисли и
држали босански, поглавито крајишнички бегови на-
ше крви, снажни и виолентни динарци, и подигли по
њој своје куле и градиће да се боре са домаћим хајду-
цима и сењским ускоцима. Личани су се одметали у
хајдуке и стално се борили са беговима. После ослобо-
ђења, 1689. године, Турци су избегли или се покрсти-
ли, али је Лика остала на међи турске Босне и млетачке
Далмације, дакле на положају згодном за хајдуке, који
су могли, прелазећи границу, склањати се од неприја-
теља. Хајдучија се, дакле, у Лици продужила и после
ослобођења, кроз све време Војне границе, до у другу
половину XIX века. Личка хајдучка епопеја трајала је
око три века, и оставила је у њихову менталитету јаке
трагове. То је била она динарска хајдучија, у којој
поред суровога, осветничкога и плаховитога, има исто
толико и властелинскога и душевнога. За њих је
»вера«, дата реч, чак и непријатељима, била светиња;
31 -4*
 52
они који дату реч нису поштовали били су људи без
вере. Волели су двобоје и нису се плашили часне
смрти. Хајдуци су били заштита противу турских и
домаћих пакосника. Било је и хајдучица. Сурови према
насилницима, они су ипак били врло побожни: често су
у кундаку од пушке носили кост некога свеца, да им не
могне наудити насилничко зрно; многи нису седали за
јело, док не очитају оченаш; на поласку са даништа
окретали се се истоку и молили богу. Многе је од
хајдука народ сматрао светим, јер им је живот угодан
богу и људима. Кад погину, девојке су их у колу
опевале. [...]
Утицај Војне границе је био још јачи. У XVI веку су
Турци почели све више продирати у Крањску, у Шта-
јерску и у Корушку. То је био разлог да се установи
такозвана Војна граница или Војничка крајина, и већ
око средине XVI века разликовале су се две крајине,
Славонска са Вараждином као центром, и Хрватска
крајина, чији је центар постао Карловац, основан 1579.
године. После ослобођења Лика је постала главни део
карловачке Војне границе.
Немачки управници Војне границе су осетили да се
на основи оних љутих и јуначких особина личких може
створити војска са високим војничким способностима
и употребити за интересе династије и државе. Све је
било постављено на војничку основу: администрација,
школе, судови. Сваки је човек био војник. Све је
утврђивано наредбама: и како да се земља обрађује, и
када да се усеви сеју и жњу, где и када да буде пазарни
дан и где да се црква подигне, итд. Пре Војне границе
Личани су живели само у разбијеним селима, у одвоје-
ним групама кућа од издељених задругара. Војничка
управа их је почела сасељавати и сашоравати у друмска
села, у којима су куће поређане с обе стране пута. Од
тога доба нарочито њихову динарску кућу брвнару
почиње замењивати кућа алпског типа, слична кућама
у Салцбургу и у горњој Аустрији. Пажљивом посма-
53
трачу падају у очи и други утицаји цивилизације који
су дошли из аустријских покрајина. Желећи да све
уреди и организује, војничка је управа уносила много
сишућнога и формалистичкога, нарочито у варошке и
у такозване више слојеве. И сада се осећа колико су ти
виши друштвени слојеви осетљиви на ранг, на друш-
твени положај, па чак и на најбезначајније ситнице.
Да би становништво што јаче везала за династију и
државу, војничка управа је употребила корисне мере:
она је православне Србе штитила од католичког плем-
ства, које је хтело да их експлоатише, и била је врло
толерантна у верском погледу. Знајући колико су ови
динарски досељеници одани православној вери и ко-
лика би погрешка била дирати у њихову веру, била је
пажљива и заштићавала их је од покушаја обраћања (у
католичку веру) који су ретко успевали. Штитећи тако
њихове земље и њихова верска осећања, војна управа
је нашла у томе најбоље средство да их придобије и да
их васпитава у погледу династичком и војничком. Ове
динарце, који су из крајева под турском управом
избегли у кршну и сиромашну Лику да би се спасли
глади и неправде, лако је било довести у зависнсст
и формирати људе по одређеном калупу, кад им се
отворе изгледи на колико-толико бољи живот и кад се
задовољава њихова јуначка сујета, динарска сујета. Да
Лика није била у Аустро-Угарској, без сумње би по
психичким особинама свога народа постала другом
Црном Гором. Извршио се унеколико развитак истих
динарских особина, сличан ономе у Црној Гори, само,
разуме се, у Црној Гори у свом самосталном и нацио-
налном смислу, а у Лици у ћесарском духу. Пазило се
само да се вешто искористе национална и верска осе-
ћања овога становништва: распаљивали су их у рато-
вима против Турака, тобож предузетим ради ослобо-
ђења њихове браће »од Турака без вере и закона«.
Војничка је управа на првом месту укротила дисцип-
лином и редом ове динарске људе, и, дражећи и разви-
јајући њихове јуначке особине, дала им је свима вој-
ничку физиономију и царско-војничку душу. Можда
 54
нигде, ни у вековним аустријским земљама, није било
толико династичке душе као у Лици за време Војне
границе. Познато је било ово правило: »Ко је старији,
старији је, а опет цареви смо сви.« Узели су разбрија-
вати браду »по војнички«, по угледу на цара. Више од
свега у животу ценили су »превишња одликовања«,
»свијетлога цара«, то што су сви »царски синови«, и,
што је зачудо код ових осетљивих динараца, остајали
су при томе и онда кад им је за ситнице додељивана
»љескова правда« (батине). Личани су постали најбољи
браниоци династије на свим европским бојним пољи-
ма, окорели војници који су у рату чак чинили сурова
дела. Њихова једина сујета је била да дођу до вишег
положаја у војсци. Многи су Личани доспели до нај-
виших војничких чинова. На хабсбуршком двору је
увек био бар по један генерал родом из Лике.
Укидање Војне границе 1871. године за Личане је
било гром из ведра неба. Пошто су се отрезнили од
династичког и војничког пијанства, видели су да им
је земља јако уназађена, да немају никакво стварно
васпитање и да се њихов врло назадни менталитет не
поклапа чак ни са менталитетом осталих аустроугар-
ских области у ко>има је стално владао дух полицијске
државе. Осим тога су, уза сву »царску милост«, остали"
у крајњој беди. У току мојих путовања по балканским
земљама нисам нигде видео толико изгладнелих људи
и деце као у Лици.
БОСАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ
[...] Једна особина превлађује у свеколиком бош-
њачком менталитету. Врло се чврсто држе онога што
сматрају за правично и добро. Због њихове несалом-
љиве воље сматрају их за врло тврдоглаве: називају их
»тврде бошњачке главе«. Без сумње их због тога Ере, и
с разлогом, сматрају за мање гипке у интелектуалном и
у моралном погледу, за тромије и мање живе интели-
генције. Код њих је мање одушевљења и мање полета
него код Херцеговаца. У анегдотама и причама које су
раширене код Ера, »Шијаци« или Бошњаци се прика-
зују као нижа бића. Често је све ово код њих само по
изгледу, маска равнодушности која им је раније слу-
жила да избегну ударце угњетача, заостатак од турске
владавине. [...]
МУХАМЕДАНСКА ГРУПА
/ . . . ] Преисламски осшаци и ушицај мухаме-
данске bepe. — Особине мухамеданске bnaciuene.
— Особине мухамеданских сељака. — [· · ·]
[...] У ком је смислу и уколико је утицајем ислама
измењена душа муслиманских динараца? Ја могу овде
изнети само резултате неких проматрања и не могу
тачно утврдити, уколико су динарски мухамеданци
 56
усвојили прави дух Корана. Поуздано је да су они
убеђени да су га боље схватили и од Османлија или
Туркуша, како их зову, желећи тиме да покажу да
Туркуше нису прави мухамеданци. Ови су Бошњаци
сматрали себе за најбоље мухамеданце, сматрали су да
су бољи мухамеданци од Османлија, бољи од паша'и од
везира; често су уображавали да су бољи мухамеданци
и од самога султана, њихова калифе, наследника Муха-
медова. Ово се уверење нарочито испољило у првим
десетинама XIX века, када су султани у европској
Турској хтели увести реформе по европском начину.
За време буне 1831. године мухамедански побуњеници
су натерали травничког везира да скине своју нову
униформу α 7α franca, и, као да је повредио Мухаме-
дову веру, нагнали су га да се по муслиманским пропи-
сима опере и да очита молитву да би се очистио од
хришћанског, »ђаурског«, духа. Огорчени на »ђаур-
-султана«, хришћанског султана, они су се са много-
бројном војском кренули на Цариград, да би својим
очима видели да ли је султан прави муслиман; хтели
су, како су говорили, да виде да ли је тај султан
обрезан по прописима Корана. — Они су усвојили као
неоспорне, савршене истине сва обећања исламске Βέ-
ρε: рај или џенеш са његовим хуријама (дивним жена-
ма) и са његовим рекама меда и млека. Али је несумњи-
во да ниједно мухамеданско учење није оставило дуб-
љи утисак на динарске мухамеданце од вере у судбину,
к'смеш, по којој су све људске радње и догађаји у
животу напред богом одређени. Ксмеш има у свеколи-
ком њихову животу и раду исти значај као и у најчи-
стијим муслиманским областима. Изгледа да је ова
вера у судбину утицала и на динарске хришћане и
појачала код њих примитивне склоности тога смисла,
које смо поменули.
К'смеш доводи на мисао да су многи, ако не и сви,
људски напори некорисни. Тако се може објаснити
што су се бегови, као господари, сви они којима је раја
свршавала послове, одвикли од рада, па кадшто и од
мишл>ења. Нехат и леност су се укоренили код њих.
57
Али су се у случају рата остављали ових навика и
постајали врло активни и предузимљиви. Осим тога
је велики број поисламљених сељака, противно наче-
лима Корана, услед свакодневне борбе за живот, добио
друкчије васпитање. Они су радни а кадшто чак и
енергични.
Мене је често изненађивао ступањ незналиштва,
крајњег незналиштва, духовна тромост, некритичност
и наивност динарских мухамеданаца. Њихови су ме
бегови опомињали на једног арбанашког бега са обала
Преспанског језера, који је неколико дана »сеирио«,
седећи прекрштених ногу на чардаку и пушећи, како ја
премеравам дубине тога језера, и кад му је ваљда
досадило гледати како »кулучим«, позвао ме је и питао
шта радим. Кад сам му то представио, рекао ми је: »Ви,
Франки (израз којим означавају све Европљане), знате
много ,марифетлука'; свега има изван Турског Цар-
ства и ислама, али правог господства и ,ћефа' има само
код Турака.«
На овај се ћеф наилази и код босанских мухамедана-
ца, само ређе. Врло се често одмарају, и њихов је
одмор непомичан. У стању су да сатима непомично
седе, да ништа не раде и не мисле, пушећи на дугачком
чибуку или наргилама, сањарећи и слушајући жуборе-
ње текуће воде. Чак ни мухамедански пастири динар-
ски, чувајући стадо у планини, не певају, не играју и
не забављају се или то чине само изузетно. Сасвим
супротно хришћанским пастирима, они седе или спава-
ју и уопште мирују.
Али, уопште, међу динарским мухамеданцима има
мање лености и немара него међу Османлијама и дру-
гим муслиманима европске Турске. Кроз коранске
прописе и учења и кроз труло турско господство про-
бијају и осећају се оне живахне динарске црте.
Особине мухамеданске bлacтeлe. — Још у средњем
веку је моћна босанска и хумска властела била особито
силна, виолентна. Код њих су се до највишег ступња
развиле неке од динарских особина, нарочито осетл>и-
 58
вост и понос, особине које су често прелазиле у осио-
ност и охолост. Осим тога је ова властела била дубоко
прожета индивидуалношћу и сепаратизмом. Ни за вла-
де јачих владара, банова и краљева, централна власт
није никада имала пуну снагу и значај, као што је
имала по другим српским земљама. Властела је водила
непрекидне међусобне борбе око земаља ради веће
власти и већег значаја, и, заузета тиме, готово никада
није умела наћи праву и велику политичку оријентаци-
ју. Осим тога је већина припадала, као и један део
народа, богумилској или патаренској секти, и, често
гоњена од католичких или православних хришћана,
била је још огорченија у своме отпору. За време тур-
ске најезде властела је, како се чини, врло лако прима-
ла мухамеданску веру да би сачувала своје земље и
своју надмоћност и да би се могла осветити Угрима
који су их по жељи папиној нарочито гонили. При-
мивши ислам и прихвативши турске смерове, смерове
освајача, ова је властела постала још више осиона и
бесна. Она је дошла у потпуну супротност према на-
родној већини, која је остала хришћанска, као и према
централној турској управи коју је само трпела. Султан
је морао оставити да Босном и особито у Херцеговини
управља ова поисламљена српска властела. Босански
валија са резиденцијом у Бања Луци или у Травнику
имао је само привидну власт. Мухамеданска властела
је чинила војнички сталеж, независан од султана, са
великим бројем »капетана« (било их је на 48), који су
имали седишта по варошима. Осим тога је ова властела
била у тесним везама с јањичарима и често је могла
помоћу њих обарати велике везире којима се прохтело
да им господаре. Готово је увек успевала да поставља
велике везире који су им остављали одрешене руке у
управљању овом покрајином. Често је ова властела
помагала султана у ратовима са Млецима, с Угарском,
с Аустријом и са Црном Гором, али само по својој
вољи и кад је сматрала за корисно. Често су се, још и у
првој половини XIX века, борили међу собом, као
племићи средњега века у западној Европи, нимало се
59
не бринући за судбину Турскога Царства. Као што
нису имали народних осећања, тако их није ништа
трајно везивало ни за Турке. Они су једино знали за
верско осећање и за идеју да они чине виши друштве-
ни ред. Само су тако могли сачувати своје властите
интересе и поред својих међусобних борби. Један је од
главних узрока ових тежњи за подвојеношћу перифе-
ријски положај Босне и Херцеговине, јако удаљених
од Цариграда као средишта централне власти. [...]
Осетно се разликујући од хришћанског живља под-
јармљене Босне, ови су бегови у себи имали достојан-
ства, углађености и држања. Сва је Босна стајала под
утицајем ове силовите и ритерске, али и затуцане и
незналичке властеле, која није имала представе ο
времену у коме живи и ο напрецима у свету. Само су се
динарци из Херцеговине и неких делова Босне усуђи-
вали устати противу угњетавања и често се бунили
противу својих господара. [...]
Али по гостољубивости, срдачности и љубазности не
само не изостају од хришћана него их, уопште узевши,
надмашују, и то је особина и мухамеданске властеле и
сељака. Госта би на длану носио; крви би му уточио.
Ни сиромашнији неће примити новчану награду. Нема
ствари, изгледа, коју госту и пријатељу неће обећати,
често и оно што очевидно неће моћи извршити. У
наступима лакоумне љубазности и великодушности
често иду у попуштању и одобравању даље него што
треба ићи и дају најкрупнија обећања из захвалности
за најбезначајније поклоне. То је динарска велико-
душност која код мухамеданаца често нема граница. И
код мухамеданских сељака, а нарочито код осиротелих
ага и бегова, има још много упињања да изгледају
имућнији него што су. Због тога су понекад смешни и
ово их разметање често доводи до потпуне пропасти.
Желе да им се ласка и да им се указује поштовање. То
 60
је за њих једна готово болесна потреба, коју су динар-
ски сељаци ерског варијетета добро запазили и често
искоришћавали. Најзад, интересују се више за верске
и материјалне ствари, него за интелектуална питања.
Уз то се њихово интересовање за материјалне ствари
пробуди само онда кад су у питању њихови лични
интереси, и тада се покаже онај себични, уски бошњак-
лук муслиманских бегова и сељака, особита духовна
скученост босанских муслимана. Кадшто се добија ути-
сак да се боје факата и стварног знања. Имају особите
наклоности према свему што је тајанствено и према
легендама, и веома јаку тежњу да све конструишу
фантазијом, и прилике и догађаје. Нема невероватног
гласа у који они неће поверовати и ширити га; нема
невероватне мисли коју неће усвојити, ако им годи. И
у томе су веровању упорни, праве тврде »босанске
главе«. Али се иначе међу њима наилази на даровите
људе, који, иако нешколовани, имају особину да на-
слућују и предосећају догађаје. Други умеју врло
добро мудрошћу и правом источњачком политичком
финоћом, и поред незнања, да схвате своје интересе,
чак и у најмутнијим приликама. Изгледа ми да сам
често примећивао, нарочито код сељака, јасно изра-
жену склоност, јаснију него код хришћана, за дисци-
плином, за послушношћу, па чак и за потчињеношћу.
Босански су муслимани најревноснији приврженици
новој вери. Вероватно је да се у почетку нису сасвим
угодно осећали што су напустили хришћанску веру и у
исто време народност, два нераздвојна појма код свих
Срба турскога доба. Никако нису трпели да их њихови
сродници, који су остали верни старој вери, подсећају
на њихову прошлост. Да би показали да су имали
права што су примили нову веру, трудили су се да је
прикажу као бољу, особито пред својим ранијим су-
народницима. Уз то су желели да се пред мухамедан-
цима покажу достојним нове вере и повластица које им
она доноси. Природно је, дакле, што су се они трудили
да докажу своју ревност и што су радили, чак и
насилним средствима, да преводе своје саплеменике у
61
нову веру. Изгледа да је ова тежња била много јача
код динарских људи, врло охолих и осећајних, него
код осталих мухамеданаца на Полуострву. Предања и
нека историјска факта показују да нису била ретка
насилна превођења на нову веру.
Могао сам посматрати за време балканских ратова,
1913. године, пример ове врсте, само што се промена
вере извршила у противном смислу, са ислама на
хришћанство. Кад су Црногорци освојили Плав и
Гусиње, превели су многе мухамеданце српскога језика
у православну веру, између осталих и хоџу (турског
свештеника) у Плаву, који је, покрстивши се, узео
српско историјско име Балша Балшић. Ови покрште-
ници, нарочито хоџа, нису могли трпети да њихови
дојучерашњи једноверници остану мухамеданци, и
свим су их начинима приморавали да пређу у право-
славну веру. Бивши хоџа је тражио да постане пред-
седник прекога суда, и у томе својству чак казнио
смрћу неке од својих рођака који су оклевали да одмах
приме хришћанство. Преобраћање у нову веру узело је
велике размере. Када сам га упознао, хоџа је био у
стању крајње верске и националне раздражености и
прозелитске необуздане тежње, и црногорска влада је
добро учинила што га је затворила.
Чак и у вековима после свога преласка у нову веру
босански су мухамеданци остали најревноснији муха-
меданци. Истакли смо да су себе сматрали за праве или
»хак Турке«, за најбоље припаднике вере и за једине
судије православљу свога калифе. Кад су се Срби у
Шумадији 1804. године дигли на устанак против сул-
тана, на њих су се с највећим бесом окомили босански
аге и бегови. Они нису могли поднети да се ти ђаури, та
раја њихове крви и језика, усуђују отети се од муха-
меданске власти, с намером да буду слободни и њима
равни. Уз то су играли знатну улогу и мотиви њихове
сигурности и господства, коме је од шумадијског при-
мера претила опасност. Ни у једном се рату нису ови
мухамеданци љуће били и никад није изгинуло више
ага и бегова из најбољих босанских породица као у
 62

борби са Шумадијом. Они су, такође без милости, угу-

шили устанке босанско-херцеговачке и санџачке раје.
Откуда то долази да је код динарских муслимана било
овог жестоког мухамеданског фанатизма, каквог није
било ни код Помака, и чак ни код муслиманских
Арбанаса? [...] ЈАДРАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ
[...] Приморска груиа [...]

[...]. Становништво Јадранског приморја има више

доколице и проводи више времена изван куће и на
трговима. Због тога је друштвеније од становништва у
залеђу. Углађеност је општа особина, чак и у нижим
друштвеним слојевима. Сви су вични лепом изража-
вању и говорници. Нису ретки људи вешти у вођењу
препирки и радије се слушају него игде.
Приморско становништво се ретко селило. Живело
је у миру, лична и материјална безбедност су готово
увек били ван опасности. И на њему самом се виде
знаци цивилизације која стално и правилно напредује.
Заједнице и појединци су често стицали више благо-
стања. Они имају уопште више сталности у начину
живота и у узајамним везама, више равнотеже и ујед-
начености, него што је то случај код неких делова
динарског становништва, удаљених од Приморја. Ови
су у току последњих векова врло често морали мењати
седишта, били су им познати нагло бежање и пљачке.
Зато у многим њиховим деловима има нечега непосто-
јанога. У приморској области постојанство у везама
међу становништвом је повећано и јачом густином
насељености: збијени на малим просторима, људи се
тискају и последице су тога тешње везе међу њима. У
часовима одмора се упознају све до ситница њихова
карактера: знају увек шта могу један од другог оче-
кивати.
Ово је, Можда, још јаче изражено на острвима, где
становништво често живи на сасвим малом простору.
Многобројни су они који имају само по један угао
 64
врта, две или три козе, чамац (барку) и пар мрежа за
риболов. Други чине групу tujopoba, сињора, старих
властелинских или трговачких родова, који живе та-
кође врло скромним животом. Један рибар лови за
себе и за свога шјора са којим је у тесној вези: шјор га
сматра скоро као некога свога, и рибар ће одбити да
прода своју рибу другоме. Шјор ради мало и с малим је
задовољан, живи мирним животом уживајући пошто-
вање својих суграђана и има почасно место у цркви
или у поворкама. Рекло би се да је ово патријархално
друштво у коме су људи врло блиски један другоме а
њихови односи уређени до најситнијих појединости. Α
ποιπτο су ти односи овде стални, они су се тако рећи
кристалисали, учврстили једном заувек.
Као свеколико европско медитеранско становниш-
тво, тако и ово приморско, нарочито са Далматинског
приморја, одликује се живахношћу и гипкошћу. Мање
је него други балкански народи захваћено фаталисти-
чком резигнацијом. [...]
[...] Има код њих, чини ми се, више таштине него
код осталих динараца: многе ситне локалне величине
уображавају да уживају велики глас. Овде су врло
осетљиви на племићке титуле и на одликовања. Из
ове групе по који пут излазе авантуристи великих
размера. [...]
ВИОЛЕНТНИ ТИП ДИНАРЦА
(UobogoM иесме »Женидба Максима
[...] Овде ћемо ближе обележити једну психичку
особину динарских Срба, виолентност или плахови-
тост. [...] Ту сам особину још и због тога одабрао што
је она, боље можда но и у којој песми, појави и
догађају, изражена у песми »Женидба Максима Црно-
јевића«. [...]
Ово је садржина те песме. Господар Црне Горе и
Брда, Иво Црнојевић, испроси у Млецима ћерку мле-
тачкога дужда за свога сина Максима, па при поласку,
без повода и потребе, узме хвалити лепоту свога сина:
»Неће бити љепшега јунака, / у мојијех хиљаду сватова
/ и у твојих хиљаду Латина, / од Максима, од мојега
сина«. Али, вративши се у Жабљак нађе Максима
нагрђена великим богињама (»грднијега у хиљади
нема«). Уплашивши се што не може одржати ону не-
смишљену реч, он нити дужду што јавља, нити иде у
сватове пуних девет година. Тек кад га дужд оштро
прекори (»а ти рђу тражи према теби«), он се по савету
своје жене крене с две хиљаде свата у Млетке. Али
место да дужду представи правога Максима и извини
га болешћу, он се са сватима договори да учине пре-
вару: »Да скинемо перје и челенке / са Максима, милог
сина мога, / на Милоша Обренбеговића, / да Милоша
зетом учинимо / док ђевојку отуд изведемо«, јер је
Милош личан и леп. Милош на то пристане под усло-
вом да сви зетски дарови њему припадну. У Млецима
је Милош као тобожњи зет обасут не само даровима
1
Штампано у »Прегледу«, Сарајево, 1912. године.
31-5
 66
него и љубављу и оданошћу, и Максим, љутити и
виолентни Максим, гледа то из прикрајка, кроз сва-
тове, и без правога разлога у њему се купи жуч и
мржња. Међутим, при повратку, плаховити и брзопле-
ти Иво учини још једну неразмишљеност. Пре но што
су стигли у Жабљак, одакле би се сватови разишли
(све племеници везани за своје главаре, ο којима један
главар каже: »Ђе јаокнем сви ће јаокнути, / ђе поги-
нем сви ће погинути«), Иво саопшти снахи да Милош
Обренбеговић није Максим и да зетски дарови Ми-
лошу припадају. Снаха на последње најодлучније не
пристаје, и, корећи свекра што је прибегао превари,
довикује Максима, који је био напред измакао »на
муштулук мајци«. Иво и свати је умирују, јер знају
колико је Максим прек и љут, »хитар кавгаџија«, али је
не могну умирити, и Максим је чује. Пун накупљене
срџбе и мржње, нимало се ближе не обавештавајући и
ни најмање не размишљајући, јурне као стрела, под
утиском плаховитог инстинкта: »Врана коња натраг
приповрну, / опаса га троструком канџијом, / пуче
кожа коњу на сапима, / а покапа крвца по копити«.
Бесомучно љут, он пролети кроз сватове који му на-
праве сокак, убије Милоша и одсече му главу. То буде
повод за многобројне Милошеве племенике да га свете
убијајући друге, и настане покољ до истраге. Мало ко
од сватова остане жив или без рана. Ни то није доста
овој лудој крви. Да би избегао крвну освету, а и да би
се још светио Милошевим племеницима, Максим оде у
Цариград и потурчи се. »Зло се зачу по свој зедољи
њиној« и Јован Обренбеговић, брат Милошев, уплаши
се да ће то »крвничко кољено« добити од турског цара
војску »те ће нашу земљу погазити«, па да би то спре-
чио и сам оде у Цариград и потурчи се. Њихови
потомци Иванбеговићи и Махмудбеговићи »нијесу се
нпгда умирили / нити могу крвцу умирити, / но и данас
ту просипљу крвцу«.
Цела песма је низ брзих и неразмишљених решења и
махните одлучности, која наводи на непотребна и фа-
тална обећања, на превару, на убиство, на покољ до
67
истраге, на потурчења и на издајство. Жабљачка траге-
дија је најбољи докуменат ο томе колико штетан и
разоран може бити виолентни тип динарских Срба. Ти
плаховити људи су као виловити потоци, који, набу-
јавши, јуре као стреле, изваљујући стене и дрвеће,
засипајући шљунком и сипаром плодне њиве, рушећи
куће и остављајући за собом само разор и пустош.
Као у доба горње песме, виолентни типови су и сада
најјачи и највише заступљени у старој Црној Гори. То
су људи плахе решљивости, »вруће крви«, којима »крв
брзо јурне у главу« и одмах прелазе у несмишљену
акцију, која се по правилу крвљу завршава; за најпла-
ховитије типове ове врсте каже се и у самој Црној
Гори да су »као Црмничани«, јер су ови најимпулзив-
нији. Овде је скоро искључни узрок виолентности: до
крајности запета осетљивост и сујета (нарочита црно-
горска сујета) на своју част, образ и јуначки углед. Ти
су јаке воље: »што науми учиниће«, предузимљиви,
смели. После Црне Горе ова особина је јако заступље-
на међу Крајишницима Босанске крајине, али је уне-
колико друкчијег квалитета и боје. Варирајући, рас-
прострта је по свима областима динарских Срба, а у
Србији, нарочито западној, готово се сваки дан осети у
разним појавама јавнога живота. Изгледа да је Херце-
говци најбоље савлађују и зауздавају. Несразмерно је
ређа код моравско-вардарских Срба И кад се јави има
друкчији облик: као да се заустави и збије у притуље-
но упорство, које рачуна и скраја планове, кадшто
врло енергичне планове, али их не изводи увек брзо,
већ према приликама.
^ Као што је поменуто, виолентни типови динарских
Срба су разноврсни, али је свуда распрострта она
најоштрија црмничка врста. Облици виолентности за-
висе од духовних и моралних особина плахих лич-
ности, које се често одликују искреношћу, отворе-
ношћу и бистрином. Код правих представника вио-
лентног типа готово нема ситничарскога, ниско ситнога
у мислима и раду, нити познатог сићушног оговарања;
даље, нема оне подругљивости и подсмешљивости, у
31 - 5*
 68
којој је много непоштовања људи, туђег рада, нацио-
налних тековина и националне вредности.
Кад узрујаност и унутрашњи напон нису тако велики
да личност мора прећи у брзу и плаху акцију, онда су
код ње нарочито интересантни психофизиолошки зна-
ци: боја и израз лица, нарочито оно што прелети преко
лица, онај духовни чај или духовни облачак, који
често више казује ο унутрашњости виолентног типа но
речи које при том изговори.
Као да површност иде уз ове типове чешће но уз
друге: они кад мисле и раде често не узму у обзир
важне чињенице, појаве и узроке, и то или зато што их
не виде или их превиде. Даље је код виолентних
типова мало интроспекције, проматрања унутрашњег
живота или онога што се у нама збива; уколико има
интроспекције, она је проста, једноставна, а кадшто се,
услед јаке имагинације која је често карактеристична
за виолентни тип, заошијава, врти и буши у једноме
правцу, стварајући услед тога неистините слике и
представе. Напослетку се за овај тип често везују пре-
цењивање себе, охолост и самохвалисање.
Не само данас и не само за време Ивана Црнојевића,
већ изгледа да су виолентни типови били чести међу
»Рашанима« или динарским Србима и у ранијим вре-
менима. Има много догађаја у нашој историји, којима
би се то могло доказати. Има ο том и један докуменат
из XIII века, за владе краља Милутина. Тада је учени
Византинац Тодор Метохит ишао из Византије у Срби-
ју, на Милутинов двор, да утврди услове ο Милутино-
вој женидби са Симонидом, ћерком Андроника II. Тај
Рашанин је, према Метохитову опису, био самосвојних
и плахих решења, чије последице није предвиђао. Пра-
тећи византијске великодостојнике, он се хвалио сво-
јим путовањима и великим мукама које је на њима
издржао и противно саветима својих сапутника, без
икакве потребе скретао с пута и имао неприлика са
становницима. Иако је била необична зима, он је јез-
дио пред њима танко одевен, нарочито му је глава била
незаштићена: носио је неку малу капицу, која му је
69
наврх главе стајала. Њихове опомене нису помогле. И
Рашанин се успут од назеба опасно разболи и морали
су дуго чекати, док је преболио. После тога је престао
хвалити се и врло се утопљавао.
Углавном и у већини случајева врло штетни, вио-
лентни типови могу бити и од изванредне користи, кад
су за бујни темпераменат везани даровитост и знатне
моралне особине. Такви могу бити револуционарни у
области мисли или још чешће изазвати догађаје, који /
за собом вуку велике, махом корисне и плодне после-
дице: осете правац друштвене струје и створе хук за
идеје и покрете, који обухвате масу. Такав виолентни
тип је био Карађорђе и многе војводе првог и другог
устанка. Такви су спонтани људи старе Црне Горе,
плаховити јунаци велике воље и неодољиве енергије,
који честито мисле и раде, великодушни, »од чојства«.
На правац и смисао акције свих виолентних типова
од врло великог је утицаја дух и настројеност друш-
твене средине, затим ту акцију може у корисном прав-
цу упутити васпитање и култивисање. Под тим утица-
јима могу од њих постати они очишћени и скоро бесте-
лесни културни људи, који себе и своје тело сасвим
заборављају и потпуно се ставе у службу некој идеји
или општим великим задацима. Нарочито национална
идеја може код њих постати дубока вера и страст, и
вероватно је да ће из њиховог круга изићи људи од
велике националне пасије, који су готови на пожртво-
вање и за које нема препрека.1
Али је вероватно да ће се они »култивисати« и у рђавом правцу: једни
преобраћајући своју сирову енергију у најсаможивији начин мишљења и рада и
постајући не мали глодари, већ велики и насртљиви месождери; други, даровити
виолентни, могу се осетити увређени у својој кадшто оправданој амбицији од
своје средине, и, како је њихова акција неразмишљена и не стоји у логичној
размери према узроку, могу компромитовати свој развитак и своју велику и
корисну будућност; то су они дементни, који много којечега превиде, нарочито
нису у стању да тренутном задовољењу сујете или материјалних интереса ставе
насупрот будући велики интерес и циљ, за којим треба ићи деценијама, презирући
моментане користи, које им се нуде.

ЦЕНТРАЛНИ ТИП
психичке особине
Архаичне и сшаробалканске особине. — Ра-
јинске особине. — Ушицаји моралне мимикрије.
— Угледање на госиодаре. — Неиосредан ушицај
сшеге и насиља. — Fnabm исихичке особине. —
Реалисшичне црше. — ЗаВезаносш., шакш, bлa-
дање собом. — Дyxobнa gapobuuiociu. — Прила-
logsbubocut и усЉршљЉосш. — Осећајне и мо-
ралне bpлuнe.
[ . . . ] Када се становништво централнога типа упоре-
ди са другим Јужним Словенима, највише пада у очи
архаичност обичаја, нешто старословенско или јужно-
словенско, затим старобалканско или турско-византиј-
ско. Са овом се архаичношћу везују и стапају и друге
особине, особине потиштене класе. Кроз све те особине
провлачи се једна нарочита реалистична црта душе,
основна психичка црта централног типа.
У области овога типа постојало је племенско уређе-
ње и племенска имена — Језерци, Брсјаци, Драговићи,
итд. — често се помињу почетком средњега века. Ова
је организација ишчезла, вероватно под утицајем ви-
зантијске управе, јер су ови крајеви и слив Марице
били под византијском управом дуже но остале јужно-
словенске области. Овом треба додати и утицаје српске
и бугарске државе, које су наизменично са Византијом
владале овим областима. До данас се једино очувало
име племена Брсјака, али без икаквих трагова патри-
јархалног уређења.
Иако су племена ишчезла, задруге су постојале ипак
скоро свуда и изгледа да су ојачале за време турске
владавине. Њих има на Косову и Метохији, у Тетов-
71
ској околини, у Поречу, у Преспи, итд., као и у шоп-
ским крајевима. Негде има и обичаја славе. Задруга и
слава ређе су на источним границама централног типа
и потпуно ишчезавају источно од Ихтимана и Искра.
Ипак, задруга централног типа није иста као задруга
динарског типа. Интимност и она топлина у односима
између чланова задруге нису онако живи, а са тим
долазе и друге разлике.
Становништво централног типа није се онако разви-
јало како су се од средњег века до данас развијали
други јужнословенски типови, нарочито динарски и
панонски. Средњовековна историја није оставила у
њиховој свести дубоких националних трагова. Ова се
историја није кристализовала у предањима, осећањима
и у народној мисли, или, ако се је одржала, то је било у
незнатној мери, као да су поколења наслеђивала једно
од другога поглавито физичке особине. Готово је оста-
ла она иста архаична словенска свест. И док је језик у
Динарској области напустио многе од старих облика,
да би створио нове, језик централног типа остао је
архаичнији: очувао је старе речи и старе језичке обли-
ке. Али, ипак, није ни он остао поТпуно непромењен; и
он се модификовао услед додира са страним језицима.
Колико овај тип има у себи архаичнога види се по
њихову начину осећања и мишљења, нарочито у њихо-
вим народним песмама. Ово се запажа више код жена,
но код људи: оне су очувале стару ношњу, која, уоста-
лом, пада у очи старим везовима и богатим украсима.
Међу множином Јужних Словена проматрач би лако
могао познати човека централног типа, теже по њего-
вој спољашности, али врло брзо по архаичним цртама
његова језика и по његову менталитету. Запазиће се да
има у овоме типу словенског осећања, мало неодређе-
ног, али неоспорног. Ово је снажан тип, знатне живот-
не снаге, чију су словенску основу мање начели страни
утицаји и етничка стапања него код источног или код
панонског типа.
Код овог типа се запажају још и многобројни остаци
старе византијске цивилизације, каткад као скамење-
 72
ни, измешани са турско-источњачким утицајима и мо-
ралним схватањима који су се јавили за време турске
владавине. Ми ћемо их често помињати на следећим
странама.
Утицаји византијске цивилизације на становништво
највише се осећају у областима централног типа и у
Маричком сливу. Томе има разних узрока. Најпре, као
што смо видели, ове су области у средњем веку биле
дуже под непосредном византијском управом него
друге. Кроз њих су, поред осталога, пролазили главни
уздужни путеви; оне су најближе Цариграду и Солуну,
главнгим старим центрима византијске цивилизације.
Македонске су вароши биле потпуно погрчене и ту се
наилази, чак и у турско доба, на неколико центара у
којима се одржао стари балкански живот: Серез, Ње-
гуш, Воден, Мускопоље, унеколико Охрид, итд. Ова
су балканске области у којима има, нарочито у варо-
шима, највише византијских или појелињених Грко-
-Аромуна, потомака Ромеја. Напослетку, ове су обла-
сти за време турске владавине најдуже остале без
саобраћаја и без слободних и разноликих веза са запад-
ном цивилизацијом.
[...] Због робовања под Турцима у овоме типу се
развила потиштена и нижа класа, раја. Карактеристи-
чне особине ове класе, истина, нису ни етничке ни
сталне: њих постепено нестаје уколико поједине обла-
сти централног типа улазе у састав хришћанских бал-
канских држава; али оне су тако дубоко укорењене да
ће се одржати у току више нараштаја, док их потпуно
нестане.
Истина, рајинске особине нису карактеристика само
централног типа. Њихових трагова има и у динарском
па чак и у панонском типу. Али су најјаче изражене у
централном и у источном типу. Ове су области биле
дуже под врло јаким турским притиском. Противно
ономе како је било код динарског и панонског типа,
Турци су овде чинили већину становништва у варо-
73
шима; ово су такође једине области на Полуострву у
којима је настањена велика маса турског сеоског ста-
новништва. Треба додати да је овде више но игде био
у снази читлучки економски систем, под којим су се-
љаци живели на земљама ага и бегова у потпуној
потчињености и под сталним надзором .својих господа-
ра. Напослетку, два варијетета овога типа, косовско-
-метохијски и западномакедонски, били су под утица-
јем поисламљених Арбанаса, народа суровијег и више
наклоњеног притиску и насиљима него Османлије.
Ушицајџ моралне мимикрије. — Од многобројних ра-
јинских особина централног типа највише падају у очи
оне особине које потичу од моралне мимикрије. Под
тим разумемо утицај суровости и насиља господара на
менталитет овога становништва али и последице под-
ражавања овим господарима. Послушност и напор
робова да се угоди жељама и укусу господара били су
главни чиниоци овога преображаја.
Предосећајући шта се од њих очекује и шта је за
њих било корисно да чине у свакој појединој прилици,
чифчије или кметови су у себи стварали рајинску
душу, тј. постали су потиштена и потчињена бића.
Морална мимикрија се развила по свима областима
централног типа, нарочито у неким котлинама где ста-
новници живе у додиру с Арбанасима.
Први је знак мимикрије у овим областима био при-
мање арбанашког одела. Затим је дошло усвајање њи-
хових покрета, понашања и самог језика, тако да се
на путу и на тргу нису могли разликовати Срби од
Арбанаса. Ако непознат човек дође у кућу метохиј-
ског Србина, овај ће почети са њим говор арбанашки,
да не би одао своје порекло. Али ће онај који зна за ову
навику лако познати, да ли је ушао код Србина, макар
то било и по очуваној старој женској народ-
ној ношњи. Неки метохијски Срби су се у свему арба-
нашкоме били дотле дотерали и извештили, да су
могли бити примљени и преноћити у арбанашкој
кући а да Арбанаси нису ни слутили да су примили
Србина.
 74
Овом спољном мимикријом становништво се чувало
од мучења и насиља. Али је она водила непосредно
примању ислама и поарбанашавању. Има породица
које су само упола поисламљене (у околини Пећи, у
Гори, код Призрена), где је мушкиње примило ислам а
женскиње остало православно. Познати су ми случа-
јеви где су само старе жене остале православне, док су
сви други чланови у породици примили ислам.
Само се по себи разуме да чим Србин постане мусли-
ман престаје потреба за мимикријом; штавише, из већ
показаних психолошких разлога он постаје најљући
насилник према својој браћи. Може се рећи да су ови
отпадници највише допринели да се раја доведе до
најнижег ступња понижености.
Од моралних особина се услед мимикрије најпре
развија понизност према беговима, према насилници-
ма, према свима мухамеданцима, једном речи према
свима који сами нису раја. Раја се све више навикава
на то да је нижа, ропска класа која има да се улагује и
да се клања да би се умилила господару. Ови људи
постају притуљени, скривени, неповерљиви и подмук-
ли; навикну се на претварање и на подлост, јер им то
помаже да могу живети и да се сачувају од насиља.
Чифчије се навикну да варају свога агу и да поткрада-
ју трећину или четвртину од земљорадничког приноса
који њему припада. У неким крајевима конкубинат
између хришћанских жена и Турака није био много
зазоран. У Мариову (Морихову), недалеко од Битоља,
он је био постао обичајем. У свима областима централ-
ног и источнобосанског типа ови више-мање осамљени
случајеви конкубината били су од утицаја на расне
особине словенског становништва. Друкчији су случа-
јеви да мухамеданац отме хришћанку, или, штавише,
да хришћанска жена, оставивши кућу, побегне муха-
меданцу и прими његову веру; али ови обичаји нису
били од етничког утицаја на словенско становништво.
Морална мимикрија се нарочито развила у неким
варошима које су биле под силним утицајем арбана-
шког насиља и безвлашћа, као на пример у Ђаковици
75
и у Дебру. Пошто је примило све што је турско и
арбанашко, осим вере, српско је становништво било
сведено на праве парије. Срби нису смели без Арбанаса
излазити из вароши, нису могли имати своје њиве и
винограде, ни боље куће и дућане; нису смели носити
боље одело и могли су се бавити само нижим занатима
којима се Турци и Арбанаси нису хтели бавити, као
што су ковачки, грнчарски, зидарски, ужарски, опан-
чарски и свећарски (мумџијски). У последње турско
време, пре 1912. године, ови су варошани изгледали
као оне мале старе верске секте које живе у најзаба-
ченијим крајевима источњачких (предњоазијских) ва-
роши: представљали су последњи стадијум народа који
је сведен на најнижу друштвену и економску класу.
Угледање на госиодаре. — Било га је поглавито у
варошима, ређе у селима. Састојало се у усвајању
турског начина живота, наравно само унеколико, јер
није ишло примати све турске особине, пошто се раја
не може понашати као господари.
Турски утицаји у варошима су безбројни. И хри-
шћанске су куће, исто онако као и мухамеданске уоп-
ште, унутра увучене и према улици зидовима од ћер-
пича или од камена ограђене. Куће су унутра уређене
слично турским, са доксашима (балконима); собе су са
миндерлуцима, са долаиима (орманима}у зиду итд. Све
женско носи шалваре. Ретко излазе из куће и баште,
нарочито девојке. Оне везу турско-источњачке шаре
на кошуљама и на рупцима, сматрајући народне, гео-
метријске облике за простачке. Друже се са булама и
многе од њих говоре турски. Људи се, наравно, још
више служе турским језиком. Хришћани су примили и
много турских обичаја.
Православни се као и Турци каткад подају особи-
том начину весеља, такозваном ћефу. Неки од имућни-
јих се у господству угледају на Турке. Други имају
турску господарску ћуд и тиранске навике господара
и насилника. Ово се показивало и после ослобођења
1912. године, јер су се многи хришћани сећали тур-
 76
скога господства и турских начина и почели су се у
томе смислу понашати.
Неиосредни ушицај сшеге и насиља. — Показује се у
томе што су скоро код свију хришћана развијени страх
и плашљивост. Кад се у неком крају појаве мухамедан-
ски насилници и разбојници, читаве области су често
месецима у паници. Има крајева у којима је хришћан-
ско становништво живело у страху од рођења до смр-
ти. У неким крајевима Македоније неће причати како
су се тукли са Турцима или Арбанасима, већ како су
успели да испред њих побегну или да се неким лукав-
ством спасу. У Македонији су ми говорили: »Ми и у
сну бежимо испред Турака и Арнаута.« Истина [је да]
су се од пре двадесетак година појединци ослободили
овога страха, али то није захватило шире народне
слојеве. [...]
Из истих узрока развиле су се изразите моралне
особине раје: особито недостатак искрености и отворе-
ности, одсуство јуначкога или витешкога духа. У те-
шкој борби за живот развила су се међу самом рајом
осећања зависти, мржње, каткад и пакости. Али не
треба сувише оштро осуђивати ове стварне мане; оне
нису производ битних особина самога становништва,
већ сурове владавине коју су подносили. Подјармље-
ност и робовање су свуда проузроковали исте после-
дице.
Али су и крај овако створеног менталитета кадшто
избијала осећања праве племенитости. Овде-онде се
јављала узајамност међу рајом, махом у облику позна-
те узајамности потиштених, са скривеном и пригуше-
ном осетљивошћу и са поносом раје, који је сличан
поносу жртве. Било је села и области морално бољих
и јачих, нарочито кад се у њима јаве више морални
типови, такозвани селокреици (чувари сеоских врли-
на). [...]
77
Уз архаичност, старобалканске и рајинске особине,
јављају се и неколике нарочите особине, које су врло
распрострањене код овога становништва, а на првом
месту реализам.
Реалисшичне црше. — Ово је најизразитија особина
централнога типа. Кроз цео живот је за човека овога
типа главно рабоша. Работа није само појам за физички
рад, јер значи и трговање, продају или куповину,
погодбу, уговор, пословну подвалу, једном речи све
оно чиме се долази до зараде и добити; »работа« значи и
начине којима се измигоље или чувају од тешких и
мучних послова. Ови људи од »работе« стално мисле ο
својим интересима и брзо уоче како се посао може за
њих најповољније свршити. Вешти су да се из незгоде
извуку; практични су и окретни: рекло би се да су
створени само за тековину. На послове се брзо решава-
ју, без оклевања; многи од њих су прави активни и
пословни темпераменти. »Работом« су испуњени онако
као што су Црногорци испуњени »вером Обилића«.
Причање и зановетање без практичног циља по прави-
лу је противно њиховој природи. Мало времена троше
на мечшанија (маштања) и на стварање и неговање
замишљених представа. Ретко воле да певају уз гусле,
и то само у косовско-метохијском и у неким пределима
моравско-вардарског варијетета. Код осталих је пе-
вање занат којим се баве нарочити људи uebu,u. Прави
представници овога темперамента у централном типу,
они што врло мало говоре и у говору кратко секу,
чисто се дусну кад их питате ο причама и песмама, и
тим кажу како су то беспослице и залуднице, јер то
није »работа«, право занимање човеково.
Чак се и у лирским песмама овога типа често реали-
стички осећа. V6abun,a (лепотица) се хвали својом ле-
потом, али жели да се мужи1 за царева сина, који
»дању, ноћу хазна бројиш«. И кад је младић »болан од
1
Реч »мужи« у смислу удаје употребљава се само у овој области. Интересантно
је да ова реч постоји у Дyшaнoby законику (XIV век); као у чл. 154: »ни да се кшо од
њих ни мумси ни жени«.
 78
мерак« (од љубави) каже да би му било шило и драго на
Сшруга дућан да имам, на Сшруга дућан да имам, на
ћеиенцише да седам« и да се убавица прошета испред
његова дућана.
Кадшто су ове песме индискретне и сензуалне (одви-
ше слободне и чулне). Запажа се да се ове сензуалне
песме певају поглавито у околини већих вароши и
уколико се више иде на исток све их је више, чак и по
селима. Тако, на пример кад »убава мома« каже дра-
гоме: »Не ли сме иусша роднина?«, он одговара: »Високо
gpbo сем нема, убаВа мома род нема, јазе ћу шебе да
2
земамл У једној другој песми, из битољске околине,
момак каже девојци: »Ташко ши шашко gba браша,
мајка ши мајка jeiupba, мије gba upbe брачеди, деј ђиди
моме y6abo, y6abo моме род нема, јагње сугаре греф немал
Има песама у којима се млада невеста тужи старијима
на младожењу: »Tboj bHyue, моје момче, не зна да љу-
бишл Често се у овим песмама осећају утицаји источ-
њачке чулности: »Ти ћеш иоминиш крај мене, со ће ми
легниш до мене, Сшамено, лелеј, иоље шарено, изгореф
јагње за шебе, дури да се cuabam go шебе, де мори Јано
деј, казали јагње брел [...]
[...] Међутим се јасно види да имају много пасивне
храбрости, храбрости да подносе и да истрају: повуку
се у себе, те изгледају немарни, равнодушни и нео-
сетљиви према злу које их сналази. Имају такође врло
развијено психолошко осећање: умеју да процене љу-
де, њихове особине и страсти; али док људи динарског
типа често исказују своја опажања, ови то чине само
изузетно. [...]
Арије њихових лирских песама разликују се мање-
-више од лирских песама других јужнословенских ти-
пова. Најчешћа је карактеристика динарске арије сен-
2
Село Бела, код Кочана.
79
тименталност, из које се издваја и избија све већа и
већа одлучност, пењући се нагло и страсно; али има
доста сентименталних арија које пређу у меланхолију и
полако малаксавају. Арије централног типа, нарочито
западномакедонске, одликују се ритмом, сентиментал-
ношћу која је слична динарској и која све прелије и
обоји и особито источњачким богатством колорита.
Чести су мелодични турски рефрени: otfi, аман, аман-
-аман, или аромунски: ој, бо, бо, бо. [ . . . ]
Код њих се наилази на осећање стида које је слично
ономе код жена динарског типа, али се овде не тиче
само љубавних осећања већ се уноси и у цео њихов
живот и показује се у снебивању, бојажљивости и
плашњи од одговорности, чија је последица неактив-
ност.
Ове су особине супротне онима код људи динарскога
типа, који и у патњама и у радости често пуштају на
вољу својим осећањима: говоре, казују све патње, пе-
вају и покликују, хуче и јече, свете се и жртвују.
Али, под утицајем извесних прилика поменуте уз-
држљивости намах нестаје: љубавни занос се показује
јавно и са необузданом чулношћу. Љубавна чежња је
силна, а љубавна занесеност иде до изнемоглости и
болести.
На забавама и гозбама, које је пластично и снажно
описао Борисав Станковић, они се најпре уздржљиво,
али постепено све топлије и најзад страсно и бесно
одају телесном уживању и љубавним осећањима. Мо-
жда се ове бујне теревенке могу објаснити донекле
утицајем масних, јаких и зачињених јела старобал-
канске кујне, јер ο већим празницима све куће мири-
шу на масно. После ручка сви лешкаре и спавају по
миндерлуцима и по поду, око машала и пећи. Увече,
после вечере, почињу да попуштају појасе и да свлаче
горње хаљине које им сметају. Пију много, загреју
се и духовно отроме, а иза тога настану праве сензуал-
не ерупције. Узму се трести, бацакати и пружати руке
 80
преко совре за даире, лупају ногама ο земљу, urpajy
и превијају се од љубавног заноса.
Исте осећајне ерупције сам посматрао на најкротки-
јем и најсмиренијем становништву, на Цинцарима: у
Трнову, ο Ускрсу 1910. године, после гозбе су се
Цинцари у антеријама или у европском оделу ухватили
у коло, и ти људи, који све своје крију и једнако
рачунају, подигравали су, скакали, цикали, натерали
жене да с њима играју, пали у ћеф и севдах, и, изашав-
ши из куће, водили су коло по улицама, помамно и
бесно до потпуне изнемоглости.
То је онај бујни и пун чулности, отворен и откривен
балкански живот, коме се сасвим одају поједини зане-
сени људи и због љубавног дерта, веселости и ћефа
пропију и упропасте имање, здравље и живот. Живе у
заносу, у замагљености, целога живота уздишући и
певајући ο љубави, ο души (у памуку), ο ђулу: многи су
од њих балкански песници или песници старобалкан-
ског живота. Карактеристично је да се и у њиховој
најраскалашнијој раздраганости као врло танак вео
осећа прелив од сете и туге. Без икакве отпорне снаге
према уживањима, слаби до краја, они своде своје
пропадање и махом бедан живот у старим годинама на
судбину, на »к'смеш«. [ . . . ]
У грађанским редовима нисам запазио правог часто-
љубља, али често, и много више но у ма коме другом
јужнословенском варијетету, има сујете која иде до
крајности. Ови људи теже да су на површини, воле да
се ο њима говори, желе да их сматрају за угледну
личност: нарочито много цене све спољње знаке поча-
сти и улажу велику енергију да до њих дођу. Зато није
чудо што у противном случају постају уопште незадо-
вољни, често жучни, и живот тешко и горко проводе.
Ова је сува сујета особито распрострањена међу гра-
ђанима и међу школованим људима. [...]
НЕКОЛИКО ЕТНИЧКИХ
ГРУПА
Мијачка груиа
Чини ми се да ниједно друго становништво цент-
ралнога типа нема више поноса и тежњи за самосвој-
ношћу и самосталношћу него Мијаци. Поносе се сво-
јим именом и имају нечега свога, својственога и са-
мосталног. Кротки, тихи, по изгледу смерни, давали су
доста разумних људи који су се одликовали окретно-
шћу и вештином и умели да штите интересе свога
племена и да га паметно воде. Али су имали и силних
типова, од своје ћуди, који опомињу на неке динарце.
Још се и сада сећају Јована Опуте из села Битуше, који
је умео да улије страх Турцима, тако да су се пред њим
дизали на ноге и поздрављали га када је на коњу
пролазио. То је био богат овчар који је имао више од
2.000 оваца. Жртвовао је све своје имање у одбрани
хришћанске вере. До његова времена у неким мијач-
ким селима су почели примати ислам. Самим својим
угледом успео је да поврати у хришћанску веру три
поисламљене куће у Галичнику, једну у Мелничанима,
и, како се каже, још више других у Тресончи. Поги-
нуо је 1840. године.
Поглавито је мијачка творевина манастир Св. Јован
Бигорски, чије је име више пута поменуто. Они су га
обновили и издржавали. По једној историји која се
чува у манастиру као да је основан 1020. године, а
напуштен и порушен за време Турака. Тек 1743. годи-
не под архимандритом Харитоном Мијаци су га обно-
вили; 1796. године подигли су цркву која и данас
постоји. [...]
 82
Мијаци су врло интелигентни. Нисам наишао ни на
једног глупог и заваљеног. Они су ведри, бистри,
присебни, брзо и добро схватају; умеју да господаре
собом. Ове особине не произлазе из њихова печал-
барског занимања. И сама чињеница што они најбоље
успевају у печалби, знак је њихових знатних духовних
способности. Умели су да се обогате и да дођу до
великих положаја, нарочито они из Галичника, који су
се разишли по свима балканским земљама. Али је још
сигурнији знак њихових интелектуалних особина, што
су им деца врло бистра. Учитељи који су били по
разним областима централнога типа једногласно тврде
да нису видели интелигентније деце. Оно мало старих
сточара, који нису путовали, изненадили су ме трезве-
ношћу мишљења и оштрином схватања. Познао сам
неке породице плаве комплексије, нарочито у селу
Тресончи, код којих је дубоко развијена осећајност и
склоност размишљању. Код њих интелигенција није
обрнута на работу и зарађивање. Укус и уметничке
склоности, које смо поменули, доказ су да Мијаци, и
поред свих тешкоћа-с којима су се имали борити, нису
могли огрезнути у работу централнога типа. Они су
слободни и отворени више но ма која друга група
овога типа. Осим тога су предусретљиви и госто-
примни. [... ]
Груиа Биначке Mopabe
[ . . . ] Изузевши Изморник, у коме су се Срби као
многобројније становништво могли одупирати и мање
трпели, сва је остала Морава за време турске влада-
вине била утучена насиљима. Поред бегова су немило-
срдно мучили српски живаљ нарочито Арбанаси из
Карадага. Уз многобројна друга насиља ударало се
често и на женску част. Отмица и превођење у ислам
српских жена су овде били чешћи него на Косову.
Становници ове области, старинци или досељеници,
врло су много прелазили од једног бега другом, из
83
једног села у друго, из горње Мораве и Изморник и
обратно, а у обе ове области још и из Криве реке. У
том погледу Косово изгледа према Морави као област
устаљеног становништва. Због несигурности и пљач-
кања многе су се моравске породице сељакале и тра-
жиле »појак господар« који би их заштитио од арба-
нашког злостављања. Врло често су сељаци остајали
код једнога бега и у једном селу само по једну зиму и
лето, па се даље као чергари селили, тражећи мило-
стивијег и јачег господара, који би их могао заштити-
ти. Живећи оваквим животом ови сељаци нису могли
имати ничега свога, сВојшшине. Један, сада имућнији
сељак из Пасјана, причао ми је да је његов деда проме-
нио осам пута своје место становања. Долазећи из села
Рајчића (у кумановском крају), да би се стално наста-
нио у Пасјанима, он је успут мењао неколико пута
бегове и села. Други један, старином из врањског села
Вртогоша, кренуо се у Изморник, задржавао се у мно-
гим његовим селима, а најдуже у Ропотеву, и одатле
дошао најзад у Пасјане. Има сељака који су се мање
кретали и они су стекли и нешто своје земље, али нису
престајали обрађивати и беговску, ако не ради при-
носа, а оно да их бег заштићава. Услед ових сељакања
становништво је јако измешано и скоро изједначено,
тако да нема знатнијих разлика међу људима чак и
најудаљенијих села. [...]
31 — 6*

ИСТОЧНОБАЛКАНСКИ ТИП
PasbuiuaK исихичких особина у шоку исшорије
Потребно је да сада пропратимо развитак који је у
току историје извршен у менталитету становништва
источнобалканског типа и да испитамо уколико овај
менталитет објашњава данашњу бугарску државу. За
Србина и у данашњим приликама ово је питање тешко
расправљати, и ја бих више волео да овај задатак
узму на себе други, чија непристрасност не би могла
бити подозрива. Међутим, нисам се могао одрећи овога
одељка мога предмета. Све што могу рећи то је да сам
и у проучавање овога питања уносио исти критички
дух као и приликом спремања и редакције осталих
одељака овога дела.*
Пре шурске најезде. — Бугарска је историја врло
богата, војнички и политички. Пре турске најезде
Бугари су имали више периода моћи и ширења, на-
рочито за време цара Симеуна (893—987) и Асена II
(1216—1240). Бугарске су се масе покоравале својим
вођама, како изгледа, без великог одушевљења, али
са потпуном дисциплином. То је била масивна снага,
којом је управљала само једна воља. Тиме се објаш-
њава што су они и поред свога малог броја — јер
су после Арбанаса најмалобројнији на Полуострву
* Српско-бугарски рат 1913, а, посебно, нечувена зверства бугарске окупатор-
ске војске у првом светском рату, свакако су чињенице на које у овом пасусу
алудира Цвијић. Морамо приметити да наш етнопсихолог, у разматрањима ο
источнобалканском типу, што значи првенствено ο Бугарима, није успео да у
потпуности превлада емотивну дистанцу коју су историјски догађаји створили у
његовој свести утичући и на његове критичке опсервације и научничке дијагнозе.
(Прим. ирир.)
85
— могли играти у историји, у току векова, кадшто
и врло значајну улогу.
За време ове дуге периоде они су заузимали про-
стране области на Полуострву, продирали су северно
од Дунава и на југу загрожавали Византији. Али када
су бивали савладани, постајали су поново некретна и
као укочена маса, а ови наступи активности су уопште
мало трајали. Бугарско ширење је било као олуја која
иза себе не оставља трагове. Нема никаквих доказа ο
томе да су у средњем веку ишта створили, било на
Доњодунавској плочи, било у сливу Марице или у
заузетим областима. После бура су ове различне етни-
чке групе остајале без међусобних веза. Најславнији
догађаји из бугарске историје нису имали одјека у
народној свести.
Бугарска раја у шурско доба. — Историјска улога
коју су некада играли, није код Бугара много остала у
успомени и они се у овом погледу јако разликују од
Срба, који се увек сећају и своје далеке историјске
прошлости. За време дуге, петвековне, турске владе
над њима нису на Бугаре имале никаква утицаја њи-
хове историјске успомене. Али је турска владавина
утиснула свој печат на њихов менталитет.
Бугари Доњодунавске плоче и Маричког слива по-
стали су тада правом рајом, која је. живела само на
чифлуцима, под сталним надзором турских бегова
и под најмучнијом економском стегом и моралним
притиском. Име Бугарин је изгубило национални сми-
сао и употребљавало се само као означење за целу
ову масу подјармљених земљорадника. С овим озна-
чењем, као што смо већ рекли, ово се име распро-
стрло и изван Доњодунавске плоче и Маричког слива,
У крајеве с овим тако суровим економским уређењем,
све до неких централних области старе српске државе.
И не само да се они на које се ово име тако приме-
њивало, без обзира на њихову народност, нису могли
противити већ су сматрали за корисно да приме
ово назвање, по коме су сматрани за безазлене људе,
 86
за нижи друштвени ред, на КОЈИ су њихови господари
гледали са потцењивањем.
За време турске управе су сви балкански народи
употребљавали реч бугарин да би њоме означили чо-
века простог, сировог, из нижег, работничког, слоја.
Ово су јој значење најпре дали Грци и Турци. Изгледа
да су га по средишном делу Балканског полуострва
распрострли Срби муслимани из Босне и новопазар-
ског Санџака којих је било врло много у администра-
цији. Бугарски облик блгар, блгарин заменили су срп-
ским бугар, бугарин, увек у значењу раја.
У областима централног типа овај српски облик
бугарин постао је означењем за све што је просто,
духовно или материјално. За сиромашно, просто ста-
новништво, које нема ничега, каже се, да су шсли
Бугарш, прави Бугари. За обичан, прост, сељачки по-
сао се каже »бугарска рабоша«. Македонци веле шри-
чаши као Бугарш, то јест невешто, као сељаци. У
јужној Македонији, у Куфалову код Солуна, чуо сам
израз шзбугари се« кад се говори ο уквареном житу
које није добро за семе, а израз »иобугари се« кад се хоће
да каже да се једна ствар квари и хаба. »Бугарка« је
врста најпростије пшенице.
Такво је било значење речи »Бугарин« у свима
динарским областима пре ослобођења данашње Бугар-
ске. [...]
Кад се опева јунак који свлачи свилу и кадифу да би
обукао »бугарске хаљине«, песма каже да се он
»учинио голема сирота«. Α Милошу Војиновићу, који
је преко одела ставио »бугар-кабаницу / а на главу
бугарску шубару« и »начини се црни бугарине«, механ-
џија није хтео дати вина. Дрвени, врло прост суд из
кога се пије вино зове се бугарска коиања.
Име Бугарин је, дакле, имало исту судбину као и
име Влах после словенске најезде на Балканско по-
луострво. То је име, којим се означавало старо по-
ромањено становништво, потпуно изгубило етничко
87
значење и постало је називом за друштвени ред који
је сматран за нижи. [...]
[...] Бугарски писац Алеко Константинов у своме
делу Баја Гање каже за своје земљаке да су још и
данас »неотесани и сирови, груби и прости до сржи...«
»У јелу су«, вели он, »прождрљиви и том приликом
само ο њему мисле и не узнемирују се: срче Бугарин не
шали се, триста паса да се покољу не би га заглушили.
Уз то му са лица падају грашке зноја.« »Толико нам је
јела било спремљено да сам се журио да једем док не
пукнем«, вели Баја Гање (ово је подругљив надимак
којим се Бугари између себе зову). Алеко Константи-
нов је савршено описао оно што он назива »срамотом и
нискошћу бугарског живота«. Нека нам је допуштено
да ради више појединости упутимо читаоца на његово
дело. [...]
Бугари не цене витешка дела и сматрају их за де-
тињарију. Један од образованих Бугара, који је био
у Црној Гори дуже времена, причао ми је са весе-
лошћу у којој је било хумора — иначе ретког код
Бугара — какав су утисак на њега оставили Црно-
горци, поносити и осетљиви на образ до крајности,
уз то са претензијама великог господства, без обзи-
ра на своју крајњу сиротињу. Бугарин је сматрао
за комедију и њихово држање и све оно што су они
рекли и учинили. Од свега тога он није ништа разу-
мео. [...]
Осим турског притиска и грчко свештенство и мно-
гобројни бугарски зеленаши, чорбаџије, су такође до-
принели да се не подигне морални ступањ код раје.
Подражавајући њима, бугарски су сељаци добили ново
обележје. Примили су неке особине својих угњетача.
Многе пословице и морални прописи који су распро-
 88 89

страњени код Бугара турско-источњачког су порекла.
Бугарско лукавство, вели К. Јиречек, опомиње на лу-
кавство турско-византијских евнуха. [...]
[...] Јосиф Рајнах, који их је тада могао непосредно
проматрати, дао је ο њима врло оштар суд: »Чим је
међу њих«, каже он, »убачена реч слобода, схватили су
да бити слободан значи да се може некажњиво заузи-
мати туђе добро и ослобођавати суседа који смета.«
1
Ово своје схватање они су обилато изводили на делу.
Говорило се да су ово рајинске навике и наслеђе из
прошлости и да ће се са животом у слободи изгубити
све ово варварство. [...]
собности и сваке жеље за напретком и за морал-
ним побољшањем.«
К. Јиречек, истакнути научник, који је у Бугарској
био министар просвете, пише: »Као стари бугарофил
знам врло добро из властитог искуства, да у Европи
многи научници и државници сматрају Бугаре за фи-
зички јак народ, али без дара за духовни рад. Покојни
министар Калај, некада један од писаца статута за
аутономну провинцију Источну Румелију, често ми је
говорио, да Бугаре прецењују, да је политички тале-
нат једног Стамбулова усамљен, да је бугарска интели-
3
генција уопште без талента.«

Др Дилон, који је дуго живео на Балкану, каже ο

Бугарима: »Њихове су војничке особине за дивљење,
али мало разумеју поезију живота, топла и човечанска
осећања. Упорност, неповерење и притворство су осо-
бите одлике њихова карактера.«2
Један дописник »Фигара« пише у овом листу 1917.
године: »Бугари су изврсни војници, дисциплиновани,
врло храбри, али без смелости; упорни али без одушев-
љења. То је једина војска која не зна за песме на
маршу. Крећу се погнутих глава, ћутљиви, чврсти
према тешкоћама, равнодушни, гневни без жестине и
победиоци без радости; они не певају! У целокупном
њихову склопу, у њихову начину држања и кретања
пада одмах у очи нешто као тешко, укочено, рђаво
истесано. То су недовршени људи. Чине утисак, да
се тако изразимо, као да нису стварани индиви-
дуално, већ у маси, батаљонима. Спори у схватању,
они су марљиви и истрајни у напорима, лакоми на
ћар и врло штедљиви. Лишени су, до невероватног
ступња, сваке склоности за размишљањем, сваке спо-
1
Joseph Reinach, Voyage en Orient, 1879, I, стр. 148. 3
2
Dr J. Ρ. Dillon, »Bulgaria and the Entente Diplomacy« (»The Fortnigthly Review«, Према чланку К. Јиречека, објављеном у »Miinchener Allgemeine Zeimng«, a
May 1915). преведеном и објављеном у »Самоуправи« од 14. септембра 1914. године.
ПОДНЕБЉЕ, ИСТОРИЈА,
ЧОВЕК
 ВЕЗА ИЗМЕЂУ
ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА
И РЕЉЕФА
Поред географских, три групе историјских и соци-
јалних фактора знатно су утицале на етнографске и
антропогеографске појаве на Балканском полуострву.
То су исшоријски догађаји, зоне ц^илизација и сеобе
народа и ешничких груиа. [...]

КУЛТУРНИ ПОЈАСИ
Ниједна историјска појава не показује толико при-
лагођавања географским погодбама као распоред ста-
рих цивилизација на Балканском полуострву. После
наизменичних напредовања и узмицања, која су дошла
услед ванредних историјских догађаја и била каткад
без везе са географским погодбама, распрострањење
једне цивилизације углавном се задржало на природ-
ним пречагама. И оне културе, које су се биле раши-
риле скоро по целоме Полуострву, најзад су доживеле
да се сузи њихово распрострањење под геоморфоло-
шким утицајима. И'пОсле највећих политичких и кул-
турних пертурбација, настало је, дакле, повлачење или
даље ширење цивилизација, нека врста адјустирања, и
утицаји разних цивилизација су се зауставили и уко-
ренили у оној области, коју одређују геоморфолошки
фактори. Чак и клинасти или појасасти културни про-
дори, који се гдегде виде, такође стоје у вези са ре-
љефом и са комуникацијама области.1
1
Такав је, на пример, случај са клинастим распрострањењем католичке вере
од Приморја и Скадра уз реку Дрим; или распрострањење католицизма уз Нерет-
ву, почевши од ушћа.
 94
На овај су се начин образовали разни културни
појаси у тесној вези са главним географским особина-
ма, нарочито са оним које смо назвали особинама што
олакшавају спајање и прожимање. Истина, често се
наиђе на више цивилизација које леже једна преко
друге као геолошки слојеви, а још чешће се сретају
испреплетани културни утицаји. Али се ипак могу
издвојити географски појаси у којима је једна циви-
лизација оставила више трагова но друге. И сами нај-
новији културни утицаји, налегли често преко две-три
старије културе, већ су се прилагодили географској
средини, и тако су постали ограничени на одређене
области.
Недостатак континуитета у културним утицајима и у
културном развијању карактеристика је Балканског
полуострва, супротно ономе што се десило у западној и
у централној Европи.
Културе које су се јавиле после настањивања Јужних
Словена често су биле јако измењене, нарочито услед
инвазије Турака; такав је случај са византијском ци-
вилизацијом, која је утицала на све данашње народе
Полуострва. Млетачка цивилизација се очувала на
Јадранском приморју, али измењена традицијама рим-
ском и византијском, и реакцијом националног духа.
Напослетку, на Балканском полуострву су били од
одлучног утицаја јужнословенско становништво са
патријархалним начином живота и турски освајачи; од
слабијега западна цивилизација.
Област распростирања ових култура, нарочито ви-
зантијске и млетачке, изменила се такође приликом
великих миграција балканских народа у турско доба.
Ова је измена настала услед сеоба динарског станов-
ништва у Далмацију и многобројног балканског ста-
новништва у јужнословенске земље бивше Аустро-
-Угарске. Тако су се културе, својствене Полуострву,
распрострле према северу, с друге стране Саве и Ду-
нава, као и у Далмацију.
Распоред различних цивилизација постао је врло
значајан фактор за социјалне прилике Полуострва, и
95
један од важних узрока за формирање психичких осо-
бина његовог становништва.
У овој глави ћемо обележити области распростира-
ња различних цивилизација и њихове главне каракте-
ристике, задржавајући за следеће главе излагање мно-
гобројних појава у којима се види њихов детаљан
утицај. [...]
Али, турско-источњачки су се утицаји распрострли
по Полуострву нарочито у доба турске владавине. Они
су, природно, јачи код турског становништва које се
настанило на југоистоку и у средишту; али су продрли
и међу исламизиране Јужне Словене и у Арбанасе који
су у већини муслимански народ. Врло су јаки код
поисламљених Срба у Босни и Херцеговини и код
бугарских Помака у Родопима. Ови исламизирани су
много допринели ширењу турско-источњачких утица-
ја, не само тиме што су их сами усвајали већ и тиме
што су их ширили међу хришћанско становништво
истога језика. Колико су на све, а особито на варошко
становништво свих вера утицали турски закони и
уредбе! Ови су се утицаји, уосталом, укоренили у току
дуге турске владавине код свих балканских народа, а
осећају се, услед миграција, и у јужнословенским зем-
љама Аустро-Угарске, које нису биле под турском
влашћу. Они се јасно распознају по многобројним
турским речима у српском, бугарском и арбанашком
језику, у врсти оружја и коњске опреме, у извесним
деловима ранијег турског одела, као и у неким цртама
у типу вароши vf кућа; у немарности и лености —
источњачком јаВашлуку, у карактеристичном положају
чаршинлија који чуче или седе прекрштених ногу, у
источњачким предрасудама, у неким нарочитим цртама
доброте и честитости (»душевни Турци«, позната
»чаршинлијска честитост«), као и у наступима свире-
пости који су, изгледа, својствени неким групама ста-
новништва у предњој Азији.
Вековна турска владавина имала је још један други
утицај. Она је утиснула балканским народима црте
»раје«, особине потиштене класе; тиме је створила ве-
 96
лики број нарочитих моралних особина. Још се код
свих балканских народа наилази на турске или ори-
јенталне моралне типове, од имитације пашама и бе-
говима. Има и иначе доста турских појмова и турских
начина, поглавито у варошима.
Као византијска култура, и турско-источњачки ути-
цаји владају нарочито у југоисточном и источном делу
Полуострва, затим у области евроазијских особина;
даље, дуж лонгитудиналних путева Маричко-морав-
ског и Вардарско-моравског до Ниша, управо у обла-
сти у којој је јужнословенско становништво имало
најчистије особине раје. Северно од Ниша и у динар-
ским пределима, турско-источњачки утицаји се мање
осећају, осим код поисламљених Срба у Босни. Они су
безначајни у старом јужнословенском становништву
Аустро-Угарске, али се осећају код динарско-балкан-
ских досељеника. Најмање су захваћени овим утицаји-
ма Словенци и Хрвати »цивилне Хрватске« (из загре-
бачке, вараждинске и крижевачке жупаније).
ПОСЛЕДИЦЕ МИГРАЦИЈА
[...] Врло лако и брзо се извршило претапање Срба
у сродне Словенце. Далеко [су] се удаљили од своје
основне масе. Долазили су не у великим групама, већ
поједине породице, највише по неколико задруга, као
што су она тројица већ напред поменутих динарских
Срба: Алексић, Дојчин и Вукмир, који су основали
код Марибора село Ускоке. Тек су после дуге препи-
ске успевали да добију нешто земље од аустријских
власти, тим теже, ιπτο су ове земље биле доста добро
насељене у XVI веку; чим је неки од Срба погинуо или
био заробљен, старинци су тежили да избаце његову
породицу са имања (Бидерман). Досељени Срби били
су, дакле, без икаквог чвршћег економског и социјал-
ног положаја; такве растурене оазе не могу се дуго
одржати. Мењали су се и под утицајем друкчије при-
роде земљишта, климе, начина рада и*друкчије циви-
лизације. Даље, немајући свештеника, прелазили су на
католичку или унијатску веру. Православна се вера и
иначе није радо гледала; ерцхерцог Карло од Штајер-
ске изражава 1576. године своје незадовољство што
војводе харамија »нису хришћани већ ускоци«; као да
православне није рачунао у хришћане. Постојала је,
дакле, и општа тежња да их покатоличе. Као да је
лакше било најпре их поунијатити. То је учињено са
жумберачким ускоцима. Α недалеко од источне Шта-
јерске постоји у Крижевцима, у Хрватској, унијатски
каптол, добро организован, који је вршио свој задатак
поунијаћавајући православне. Промена вере је осим
напред поменутих узрока и због тога ишла лакше, што
31-7
 98
је онда главна противност била између хришћанства и
ислама, и што су се Срби прикључивали Аустријан-
цима, имајући једнако у глави да се освете Турцима и
да поврате своје земље. То се види из многих примера;
али они то крију од Аустријанаца и сваки харамбаша,
поп, најобичнији сељак, чува то као народну тајну.
Прилазе Аустријанцима по невољи, али се бију са
Турцима до истраге. Аустријски војни шефови кажу
за пребеге и ускоке ein gar feiner Mann, a за владике и
попове да су некористољубиви и да желе спасти свој
народ од беде. Експлоатишу њихове војничке врлине
и у исто време им намећу дажбине. Досељени Срби
овда-онда покушавају да се одупру. Кажу, давали су и
даваће своје животе, али неће да плаћају десетине и
закупе властели и католичким манастирима, јер су они
војници и граничари, а неки се испрсе и узбуне гово-
рећи да су и они од властелинске лозе. Кад им то не
помогне, туже се, парниче се да на крају крајева не
дођу ни до каквог стварног резултата. У тим разно-
врсним борбама су изнемогли и постепено изгубили
евест ο народности, и претопили се у сродне Словенце.
На сличан су се начин изгубили српски досељеници
у Печују, у Барањи. Овде су пре XVIII века била два
слоја Срба: српско православно становништво које је,
по свој прилици, било пореклом из Србије, јер су га
Маџари звали Рацима; они су или покатоличени или
растерани и као успомена на њих један се део Печуја
зове Рац-варош. Други слој су чинили католици на-
шега језика, који себе и сада зову Бошњацима и кон-
центрисани су у једној дугачкој улици Печуја — Бу-
дим-мали. И сада у Печују има велики број породица
(око 2.000 душа) бошњачког порекла, али ретко ко од
њих зна српски или хрватски, а сви се осећају -као
Маџари; још само врло стари људи, а нарочито старе
жене, знају наш језик јужнога дијалекта, средовечни
га разумеју, али једва умеју што проговорити, а деца,
прошла кроз маџарске школе, не знају српски. Ово
99
није увек била тако егзотична група. При крају XVII
века, пошто су ове земље ослобођене од Турака (1688),
православни и католици српскохрватског језика (ови
се зову Шокцима) чинили су већину становништва у
Барањи, све до планине Мечека. Срба је морало бити у
знатном броју и северозападно од Мечека по селима
жупаније Толне и до Блатног језера, јер су 1703—1710.
године дигли устанак и борили се нарочито против
Ракоцијевих Куруца. За време тих ратова и после њих
су уништавани и прогањани. У исто време је настала
пропаганда католичке цркве на покатоличавању, јер,
као што се види из аката печујске архиве, нису трпели
православне. Срби се повлаче из Толне и северних
делова Барање на југ од Печуја. Око 1740. године
почиње насељавање католичких Немаца с Рајне, из
Баварске и Виртемберга у врло великом броју, и на-
ставља се скоро педесет година. Услед свега тога оста-
не печујскобошњачка оаза без праве везе са осталом
народном масом. [...]
Овде и у Мохачу збивао се у ствари исти процес као
и у Ђаковици или којој другој чисто арбанашкој варо-
шици. Удаљени од своје народне масе, у противничкој
средини, сви се људи нашега језика најпре притиском
прилика сведу на значај верске секте, док и веру не
промене и ишчезну.
У мањој се мери тај процес извршио на српским
насељима у околини Будима и, што је карактеристично,
овде се махом најпре мењала народност, па тек после
вера. Срба има у Сент-Андреји, Ловри, Помазу, Чо-
банцу, Калазу, Збегу, Ковину, Рацалмашу и Адуну око
3.000 душа. Нестало их је у многим околним селима
и варошима, где их је доскора било. Мањи део ових
Срба су врло стари досељеници из Ковина, на Дунаву,
према Смедереву, побегли после пада Смедерева 1459.
године и засновали село Ковин на Чепељском острву,
у Дунаву. Α главна су маса досељеници од 1690. године
са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Познато
31 - 7«
 100
је да је то био имућан и просвећен део народа; Будим и
Сент-Андреја су у XVIII веку били културни центри
досељених Срба.
Све до почетка XVIII века Срба је било око Будима
много више и нарочито их је било релативно доста
према осталом становништву. Од XIX века настаје
повлачење Срба према југу, и тако будимска српска
оаза и ослаби и остане без везе са осталом народном
масом.
Даље, Пешта се од истога времена јако развија и с
њом и бујан маџарски живот. Срби који су до тога
доба били знатни трговци и занатлије и јако се осећа-
ли, губе се у том новом развитку; тим лакше ослабе
што су као трговачки и занатлијски елеменат били
више изложени маџарским утицајима; сељаци су се
ипак боље одржали.
Настаје позната периода маџаризације, пред којом
узму све више малаксавати.
Данас су будимски Срби сведени »на ишчилеле кул-
турне тековине и на избледеле успомене«. »У Ковину
сам се осећао«, каже др Тих. Ђорђевић, »као код
самртника који већ издише.« У неким местима је све
угашено и изгледа као да у њима никада није ни било
Срба. [...]
ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈЕ УСЛЕД
ПРОМЕНЕ ΒΕΡΕ
1. У извесним областима било је нарочиших ире-
дисиозиција за иромену bepe, y Босни и Захумљу код
богумила; у Босни и код православних, јер, изгледа,
није било чвршће организоване православне цркве.
Напослетку, конвертирања је било тамо где хришћан-
ство није ухватило дубљег корена, као у Арбанији.
Услед тога, кад су Турци завладали Босном и Захум-
љем, исламизирали су се богумили заједно са плем-
ством, и извес[т]ан број православних. Створена је
снажна исламска група од националних елемената.
Преобраћање у ислам наставило се и проширило на
остале динарске Србе до планине Рогозне на југу од
Новог Пазара; а на Косову, Метохији и у призренској
области исламизирање се вршило и до краја XIX века.
У Арбанији [је] огромна већина становништва прешла
на ислам; само великим напорима Рима и Шпаније,
доцније Аустрије, испало [је] за руком одржати у като-
личкој вери Миридите и нека малисорска племена;
међутим су Тоске на југу већим делом остали право-
славни, брањени грчком црквом. У Македонији је
врло мало православних преобраћено на ислам, и те
зову Чишацима и Торбешима. Јамачно услед сличних
узрока, као у Босни, прешао [је] на ислам и знатан део
Бугара и северно и јужно од Балкана, највише, изгле-
да, у Родопима; зову се Помаци. У извесним крајевима
Доњодунавске плоче и у Маричком сливу одржало се
нешто богумила, које у извештајима и путописима на-
зивају Паћлићанима. Било и спорадичног прелажења у
ислам код свих народа Полуострва, најмање код Грка
 102
и Цинцара; као да је највећа грчка исламизирана група
она на Криту, а цинцарска у Меглену, у јужној Маке-
донији.
2. Православни су превођени у католичку и унијат-
ску веру највише при сеобама, услед тешких животних
прилика, затим за владе Марије Терезије и у више
случајева када [су] се њихове мале групе настањивале
међу масе католичког становништва.
Као да је највише католичења било у Далмацији,
Славонији и Босни. После одвајања католичке и пра-
вославне цркве крајем IX века, Далмација је постала
област културне и црквене борбе између Рима и Визан-
тије. Превладали су Рим и католичка вера, нарочито
после сплитског провинцијалног синода од 1075. годи-
не. Кад су Млеци заузели Далмацију, било [је] само
овде-онде грчких православних општина, које [су]
образовали сшрашиоши, грчки војници у млетачкој
служби, са понеким грчким трговцем. При досељава-
њу, у млетачко доба, Срби [су] се прикључивали тим
грчким православним општинама којих је било само
у Приморју. Срби из Далматинске загоре беху под
влашћу дабро-босанског митрополита у Сарајеву, а
они у Приморју под управом филаделфијског митро-
полита у Млецима; кад [су] Млечићи заузели целу
Далмацију, онда су сви православни остали дуго под
влашћу тога митрополита. Немајући својих, они посе-
ћују католичке цркве и сахрањују их и католички
свештеници. Око половине XVIII века би им допуште-
но саградити православне цркве.1 Духовно средиште
православних северне Далмације био [је] тада мана-
стир Св. Архангел на реци Крки, а оних у јужној
Далмацији православна епископија у Котору. Црквена
организација [је] била слаба, и за све време млетачке
владавине било је католичења. По Јиречеку, Млечићи
нису били пријатељски расположени према православ-
ном свештенству; године 1446. добио је которски би-
скуп налог да истисне preti schiavi и да их замени
1
Милаш, Сииси ο исшорији ираћослсЉш ufKbe y далмашинско-исшарском блади-
чансшВу, књ. I, Задар, 1899.
103
католичким свештенством, али полако, на згодан на-
чин. Као што је поменуто, Дубровчани нису на својој
територији трпели православне цркве и покатоличили
су православне и богумиле на Стонскоме рту; нестало
је православних цркава и свештеника и у Конавлима
2
где се помињу у XV веку. И за време аустријске
владавине било [је] намесника који нису повољно гле-
дали на православну веру. Фрањевци наводе много-
бројне примере према којима су на хиљаде православ-
них превели на католичанство. Њиховом сарадњом
[су] чак 1831. год. прешли на »католичко сједињење«
попови села Кричка и Баљка, у Петровом пољу, у
Далмацији, заједно са сељацима, а у исто време и
»различите обитељи у варошима Дрнишу и Врлики«.
Али они сами тврде да »помињу само оне у већем броју,
а предуго би било кад бисмо и поједине биље-
жили«. И збиља је много више православних покато-
личено него што се то може потврдити записима и
историјским изворима.3
Преобраћања православних у католике дешавала
[су] се у Далмацији, нарочито у XVII веку, као што се
види из извештаја фрањеваца.4
2
Geschichte der Serben, стр. 275 и 276.
3
»Многа католичка браства представљају покатоличене православне старинце;
тако памте многе покатоличене породице око Мостарског блата и у Храсну, у
Херцеговини, да су биле православне вере. Има и врло старих досељеника из
Црне Горе, из Бјелопавлића и других области које су с^ покатоличиле.« (др Јевто
Дедијер, »Поријекло босанско-херцеговачког становништва«, »Преглед«, Сарајево
1911,бр. 7 и 8 , стр. 425).
Познато је да у Босни и Херцеговини има браства чији делови припадају
православној, католичкој и муслиманској вери. Казивао ми је Монсињоре Ф.
Булић, наш знаменити археолог, да су сшштски и вранички Булићи старином из
мостарске околине, где их има и православних и мухамеданаца, поред католика.
Интересантан је случај са православном породицом Лушан, која је пореклом из
околине Зворника, у Босни. Хтели да је потурче у XVI веку. Они који су остали,
исламизирани су. Други, избегли у Крањску, у околину Љубљане (у место Лог),
примили [су] католичку веру и германизовани у току XVII и XVIII века. И сад их
има по Корушкој, и један од њих је судија; чувају неку врсту читуље, у којој су
побројани сви преци, почевши од првих досељеника из околине Зворника. Неки
[су] прешли у Немачку. Г. Лушан, професор антропологије на Берлинском уни-
верзитету и директор Етнографског музеја у Берлину, припада оној грани породи-
це Лушан која [је] примила католичку веру и била германизована. Г. Лушан ми је
причао ову одисеју своје породице и своје српско порекло. За време окупације
Босне био је санитетски капетан у аустријској војсци и за неколико недеља научио
наш језик; нашао једнога од својих исламизираних сродника у Босни.
4
Ево случајева католичења које наводи Златовић. Кад године 1648. висовачки
фрањевци преведоше 10.000 душа из Босне, међу којима бејаше доста расколника,
 104
Почетком XVII века раширила се унија међу право-
славним у Хрватској. Тада је прешао на унију марчански
владика Вратања с много народа, а 1670. године проши-
рила се унија и на Жумберак. Унијатска бискупија 1777.
5
год. пренесена из Марче у Крижевце где је и данас.
Од интереса је споменути и супротан процес, пре-
обраћање мухамеданаца нашега језика у католичку ве-
ру, које се изгледа највише вршило у Далмацији и Сла-
6
вонији, затим у мањој мери у Штајерској и Крањској.
многе од њих покатоличише; сам жупник шибеничке вароши, отац Јуро Марко-
вић, »придружи јединству католичког закона 77 чељади«. На почетку бечког рата
фрањевци, Фрањо Марјановић и Иван Кнежевић, доведоше из Херцеговине
2.000 душа, међу којима беше доста православних који се покатоличише; 1723. го-
дине намесник ђенерала фрањеваца приказа на скупу пропаганде у Риму сведоџбе
да су фрањевци државе босанске последње 23 године обратили 1.350 Турака,
расколника и кривовераца на истину католичку. Α 1739. године фрањевци покато-
личише у Вргорцу и околини око 100 православних. Тако је било и по многим
другим местима, ο чему се, каже Златовић, налазе свједоџбе у Риму и по архивама
фрањевачких манастира. По Батинићу се исто дешавало по Босни и Славонији.
Тако 1595. године фра Петар Сољанин (Тузлак) преведе многе расколнике у
крило католичке цркве (II, стр. 79). Око 1648. године испало је фрањевцима за
руком »преко 800 грчко-источних свештеника и калуђера помирити с црквом и тим
обрадовати Свету столицу« (II, стр. 129; ово ми се не чини вероватно). У
Славонији фрањевци [су] обратили »невјернике, кривоверце и расколнике у
католичку веру«. Тако, су око Великог Илока, Љубе, Паклаина, Соћа и Гибарца, у
Славонији и Срему, многе иноверце обратили у католичку веру (III, стр. 9). Има и
попис душа које су фрањевци од 1702—1723. покатоличили. Тај је извештај
»састављен на темељу изворних сведоџаба и потврђен од ц. к. провизора у
Пожеги«; по њему је 1.601 душа у Славонији, нарочито у околини Брода, преведе-
на на католичку веру. Напослетку и папски изасланик фра Иван од Вјетри каже у
свом извештају ο Босни да фрањевци »сваке године обрате мноштво иноверника«.
Као што је познато, при крају XVI века фрањевци су дошли у Бугарску и
основали манастир у Чипровцу, силазили до Пловдива и превели на католичан-
ство више павлићанских села, потпомагани дубровачким колонијама (I, стр. 180);
ови су резултати остали и несигурни и незнатни.
Можда је највише за католичку веру у Босни учинио Анђео Звјездовић, који
[је] био православне вере и тек као младић прешао на католичанство и доцније
постао старешина фрањевачког реда у Босни. — Његова биографија у делу:
Franjevacki samostan u Fojnici od stoljeca XIV—XX, од Fra Mije V. Batunica, Zagreb,
1913, стр. 129.
5
6
По Ферду Шишићу (Pregled povijesti hrvatskoga naroda, стр. 303).
У својим извештајима фрањевци приписују себи највећи број оваквих случаје-
ва. Преобраћали [су] Турке у католичку веру онда кад су Млечићи освојили Дал-
мацију, а Аустрија Славонију. Навешћу оне случајеве који су забележени у делима
фрањеваца Златовића и Батинића. Тако године 1688. отац Андрија Решица зађе по
Книнској крајини и нашавши доста турских породица све их обучи и крсти. По
освајању Вргорца фрањевци обратише у вароши и околини 25 Турака. По освојењу
Читлука у Неретви године 1694. Бартул Арбић покрсти 30 Турака. Кад је освојен
Имотски, жупник Стеван Врлић покрсти 23 Турчина. Од 1703. до 1709. фрањевци
су у Неретви покрстили 21 Турчина (по Златовићу, стр. 233 и 236). Као да је после
заузимања Славоније било још више покрштавања Турака. По Батинићу, сам
фра Јаков Твртковчанин, бивши сутјески гвардијан, крстио 385, а остала браћа
обратила су »силу невјерника и расколника« (Batinic, svezak II, стр. 47).
105
Најређе, и само у незнатним размерима, било је
промене вере код католика. Познато је да су у славон-
ској Подравини прелазили на калвинизам, понеки су
примили ислам, чак и који хрватски племић и жупник
у Славонији. Има један помен да су католици у запад-
ном Срему прешли на православље.
7
3. У Босни се може особито добро проучавати ко-
лико је католичка црква, а нарочито фрањевачки ред
утицао на верско формирање католика. Једва би се
могло претпоставити да је од динарског човека мо-
гућно створити онако кротке и смирене људе као што
су босански католици; а такви су не само католици од
старине, већ и покатоличени православни и богумили.
Сви они, као што кажу фрањевци, »попут овчица
слиједе своје духовне пастире«. Раније поменути пап-
ски изасланик фра Иван од Вјетри каже у своме из-
вештају од 1708. године »камо среће кад би итали-
јански католици толико поштовали најзнаменитије
останке светих, колико босански католици поштују
свештеничку одећу, те да би толико у Италији ценили
бискупе, колико овде цијене воду којом свештеници
руке умивају«. Услед тога је природно што су они
доцније пришли Аустрији, као католичкој држави.
Тако је настала диференцијација у карактеру и погле-
дима између православног и католичког динарског
становништва.
Као што је познато, црква светога Саве је много
мање утицала на формирање верског човека него
католичка. Има ипак крајева где је преданост вери
готово безгранична, као у Метохији, на Косову, у
Полимљу и Потарју, и ове последње је Гиљфердинг
у свом познатом путопису (стр. 315) стављао као
образац целом православном свету. Има тога и у дру-
гим областима, али увек онде где је био највећи при-
тисак и где је православна вера била изложена опа-
сности. [...]
7
У Митровици, Руми, Ремети, Голубинцима итд. Feremendzin, Acta, Bosnae,
eccl. god. 1634, 30. juna.
 106
[...] При насељавању, католички Арбанаси, слабо
утврђени у хришћанству, под утицајем мухамеданских
власти и чаршија лако [су] прелазили у ислам; тим пре
што су тако постајали господарећа класа и задобили
повластица. Заузимали [су] најпре пусте земље које
[су] остале после Срба, затим истискивали заостале
Србе из села и са имања, или их претварали у чифчије.
То је доба кад је највише Срба исламизирано па затим
поарбанашено, и тај се процес наставио кроз цео XVIII
век и у току XIX века (поарбанашени Срби у Опољу,
Гори, околини Ђаковице, Рекама итд.). Још сам 1900.
године наилазио на српске породице у којима су одра-
сли људи прешли на ислам, а жене и деца још остали
православни. [...]
[...] Притиснувши српска села и учинивши Србе
чифчијама, многи [су] од њих постали бесни бегови, а
међу њима и по који поарбанашени Србин. Дошавши у
ову земљу прекриљену православним црквама, они су
рушили мале цркве или их претварали у џамије, али
зазирали од великих цркава и манастира као Дечана,
Пећке патријаршије и Грачанице, јер [су оне] у њима
изазивале страхопоштовање. Осим тога, и у турско се
време могао запазити међу овим Арбанасима сталан
страх [од] тога да не буду изгнати са земаља које [су]
великим делом силом заузели; тим пре што су ове
области биле на граници Србије и Црне Горе, које [су]
помагале метохијске Србе и неретко слале чете које су
убијале поједине арбанашке насилнике.
У овом осиљеном и узрујаном арбанашком друштву
Турци су анархију само повећавали. Од старине [је]
био обичај да султан за време рамазанских празника
шаље софте, које [су] имале за задатак да у овим
пограничним областима учвршћују Арбанасе у исламу
и мржњи против странаца. Преводили су у ислам
католичке Арбанасе и православне Србе. Утицали на
Арбанасе да не одржавају бесу дату неверницима који
живе у истој области. Проповедали да земља, по Кора-
107
ну, припада само вернима, и наводили и иначе томе
склоне Арбанасе да присвоје српска имања и у варо-
шима, нарочито у Ђаковици и Приштини, и да тако
Србе сведу на најнижу класу; у томе су у овим двема
варошима били успели: многи Срби су радили послове
који се сматрају за најниже, и сведени били на незнат-
ну верску секту, сличну онима које изумиру по варо-
шима предње Азије. Софте [су] се трудиле да код
поарбанашених Срба искорене обичаје који [би] их
подсећали на раније доба, као, на пример, обичај гледа-
ница, који се доскора био одржао у шарској жупи
Гори; састоји се у томе, што [су] се девојке скупљале за
време празника на једном месту у селу, шетале откриве-
нога лица, да би их младићи могли видети.
За време младотурског режима ово хаотично стање
је у другоме правцу погоршано. Они [су] сматрали
Арбанасе за султанове савезнике и гонили их. За време
мога бављења у Призрену, септембра 1910. године сва-
ког јутра се видео на пијаци по који у току ноћи
обешен Арнаутин. Долази и утицај Аустро-Угарске,
која [је] потпаљивала мржње и подбадала једне против
других, Арбанасе против Срба, и Арбанасе католике
против Арбанаса муслимана.
Услед свега тога нигде на земљи није било мање
личне и имовне сигурности него у Метохији и на
Косову. Сваки [је] човек живео за себе и у другоме
гледао непријатеља, или се бар на њега није смео
поуздано ослонити. Ако [је] сматрао да га довољно не
респектују, он је убијао, као што је и сам у првој
згодној прилици могао погинути због истог узрока или
другог.
 109

још виде у Бугарској, док је еволуција у демократском

смислу унеколико одмакла у Србији и Грчкој. Разлике
између последњих двеју држава долазе од различног
народног карактера и мобила задобијених у току исто-
ријског живота. [...]
ДЕМОКРАТСКА ДРУШТВА
ОСЛОБОЂЕНИХ ДРЖАВА
Ослободивши се турске управе, балкански народи
[су] се у исто време ослободили феудалног режима и
почели ослобађати од експлоатације туђинаца трго-
вачког и свештеничког реда. Поред политичког, то је
био и економски и социјални преврат.
У новим државама сељаци [су] чинили, с малим
изузетком, целокупну масу становништва. Пред њоме
се губио мали број оних што нису сељаци. Није у
ствари било ни грађанске класе. Створена су једнолика
друштва сељака, од којих "[је] сваки имао своје земље;
и у величини имања нису међу њима постојале знатне
разлике. Уз то, после дуготрајне периоде неправде
и патње, ово сељачко становништво било [је] јако
инспирисано тежњом за правдом и једнакошћу.
То су, дакле, ириродна демокрашска gpymuiba, али
без установа и демократског начина владавине. Јасно
је да су се демократске идеје и установе могле лакше
развити него друге, због поменуте економске и соци-
јалне уједначености. Али [су] се сељаци одликовали и
патријархалним обичајем, да приме и признају власт
старешине; штавише да им власт нуде, јер услед ве-
ковне турске управе нису имали праве представе ο
друкчијим начинима управљања. Услед тога се спо-
четка могао установити аутократски режим у балкан-
ским државама. Вешт и снажан владалац могао је
готово неограничено управљати, штавише потпомаган
патријархалним народним представништвом. И већина
првих такозваних »народних људи« били [су] у ствари
аутократи-демагози, нахијски кнезови. Те се појаве
НАША ДАРОВИТОСТ
И НАУЧНИ РАД
 НАШЕ СПОСОБНОСТИ
ЗА НАУЧНИ РАД
[...] Увек се говорило и писало ο бистрини као
несумњивој особини нашега народа. Та се особина
погрешно схвата. Даље ми се чини да се том речи
морају обухватити две врсте особина. Прва је она наша
провербијална бистрина, која се огледа у брзом схвата-
њу, у доскакању и прављењу вицева. Та је бистрина
махом знак неискоренљиве површности и лакоће духа,
којом се одликују нарочито извесне породице и извес-
не групе народа у Шумадији и Старом Влаху. Даље се
код нас под бистрином разуме и довијање, вешто из-
врдавање и уопште неко плитко лукавство, којим се
такође поглавито карактеришу извесни крајеви Шума-
дије и Старог Влаха, и које је сасвим површно кад се
упореди с дубоким лукавством извесних крајева Бу-
гарске. Накратко, држим да је наша »бистрина« особи-
на нижег реда, коју не треба мешати G напред помену-
тим правим и плодним особинама духа. Та бистрина је
од користи (или штете) у нашем политичком и прак-
тичном животу, а прва врста бистрих људи може се
у науци често корисно да употреби за мања научна
питања.
Знатно утичу на радњу духа извесне моралне особи-
не. Поменућу само лоше моралне особине, оне које су
од штетног утицаја на радњу интелекта. Такве су:
слаба воља и мала енергија, подвале и помагање не-
истином или удешавање привидне истине, затим овда-
-онда знатна доза несолидности и несавесности и, напо-
слетку, приличан фонд злобе, пакости и мржње. Те
моралне особине, којих и иначе у свету има, код нас су
 114
нарочито јаке код извесних сељачких породица и гру-
па, код многих варошана и, напослетку, код неких
мање или више образованих, који су изашли из тих
група. Неке од тих моралних особина ојачале су утица-
јем старих култура и ранијег историјског развитка и
оне ће постепено слабити. Изгледа да знатно слабе под
утицајем солидног образовања и с развитком интелек-
та. Као да су неке од њих слабије у тимочком басену:
као да овај део нашег народа има више солидности и
издржљивости.
Поменуте интелектуалне особине, нарочито добар
проматрачки дар и имагинација, којих наш народ има,
спадају у најважније особине потребне за научни и
уопште стваралачки рад. Многи наши људи имају
знатних способности за научни рад, способности, које
треба радом развити и усавршити. Наш Универзитет
може, дакле, имати и има врло добар ученички матери-
јал. Али је исто тако несумњиво да су неке наше
моралне особине велика сметња правом научном раду,
још су већа препрека заједничком и организованом
научном раду. Зато је код нас више но код многих
других народа потребно обратити пажњу на васпитање
воље и моралних особина и на формирање себе самога,
ο чему је напред било говора. Изгледа ми да озбиљан
интелектуални рад и сам по себи просветли и морално
формира.
Ο НАУЧНОМ РАДУ
НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ
[...] Нарочито развијајте у себи одбојност према
политичким ситницама и инфамијама. Не мислим,
дакле, да се треба оружати одбојношћу према правој
политици, према политичким погледима, принципима
и многобројним тешким питањима свога народа. На-
115
против, познато је не само мојим ученицима, но унеко-
лико и ширем кругу, колико ја полажем на право
политичко васпитање и на интересовање за народна и
друштвена питања. Али се оружајте и не примајте
ништа од политичке ларме, коју сваки дан слушате и
која држи у запту знатан део нашег друштва. Таква
политика и права наука искључују се. Осим тога моје
је дубоко уверење да се под нашим политичким при-
ликама нико не може озбиљно бавити и науком и
таквом политиком. [...]
Ο ДАРОВИТОСТИ
[...] Али ја мислим да је код нас честа мала амплиту-
да или мера дара. Највећи број даровитих људи даје
мале резултате. Ниједан посао не разраде (не само на
делу, већ ни у мислима) до крајњих консеквенција.
Махом ништа не сврше и не ураде потпуно. Мисле да
је исто видети, осетити и извршити. Зато не само да
себе уображено ценимо, већ имамо нарочито склоност
да друге, нарочито солидне и интензивне људе, лажно
оцењујемо. Имамо предилекцију за познате бистре
брбљавце, који ништа озбиљно не створе, и потце-
њујемо нарочито противнике, који имају више снаге
што стално и издржљиво ради. Код многих наших
људи је даровитост само врапчје интензивности. Зато
се код нас особито често чују јеремијаде да се због
тога није нешто могло учинити што се наишло на
тешкоће и сметње. Као да сви људи, нарочито од веће
акције, не наилазе на тешкоће и неприлике! У томе и
јесте значај правог даровитог човека што, савлађу-
јући такве препреке, ипак много постигне. Разуме се
да има изузетно тешких и врло ретких случајева, где се
све здружи, као да се заверило, да омете даровита
човека.
31 — 8*
 116
ИВО АНДРИЋ
Та мала амплитуда може бити ендогена, урођена,
или долазити од неразвијеног културног стања. Несум-
њиво је да са вишом културом расте издржљивост и
потенцирају се способности народа који имају дара.
Мени се чини да мала амплитуда дара нашега народа
долази од једнога и од другога узрока. Та амплитуда
ће постати већа што више праве културе продре у наш
народ. [...]
Кад иосмашраше нашег 4obena ири раду и pasiobopy,
bu можеше несумњидо yuibpguiuu ga y њега bpлo чесшо
има један суВишак машше и доза лењосши, beha него
код behune других народа. — Да ли је машша узрок
лењосши, или обрнушо, или и једна и друга иошичу из
неког заједничког uebugjbuboi usbopa из којег иошичу
шолики други недосшаци и бесиореци нашег ztcuboiua., шо
није лако yuibpguiuu. Α шребало би исиишаши.
Иво Андрић, Знако1и иоред иуша
ЗАКОНИ ЗА РАЈУ
(КАНУН-И-РАЈА)
 Речено је да је освајањем Цариграда »европском
човечанству нанета рана«.
Биће да је мало земаља које су овај удар имале теже
и болније да осете него што је случај са Босном. [...]

После пада Јајца (1528) исламизација напредује без-

обзирно и брзо. Пред крај XVI столећа она је коначно
спроведена. [...]
Целокупна ситуација створена најездом Турака, као
комплекс узајамно повезаних психолошких и матери-
јалних чињеница, ставила је босанско племство и цело-
купну поседничку класу пред следећу дилему: или у
својим рукама задржати земљу и власт и на тај начин
стећи приступ до свих достојанстава у новом царству,
или све изгубити и постати раја без права и поседа.
Ко је желео трајно да сачува посед и позицију вла-
сти везану за посед, а заједно с тим и привилегије,
морао је на крају прећи на ислам. [...]

У време када се турска владавина, којој су главни

ослонац били босански бегови, налазила на врхунцу
своје моћи, некадашњи властелини брижљиво су
чували »своје старинске повластице и повеље од
кршћанских владара (!), да их изнесу на видјело, ако
Босном завлада који кршћански владар«. Босански
бегови, »мазна деца султанова«, бунили су се против
султана и водили праве ратове тек када су ови у XIX
 124
веку покушали да уведу реформе које су угрожавале
земљишни посед и моћ бегова. [...]
Непосредно пред аустроугарску окупацију Босне, на
пример, бегови су одговорили својим хришћанским
сународницима, који су им прорицали да ће доласком
хришћанске силе на власт изгубити своје поседе: »Па
нек дође ђаур за владара у Босну! Ја ћу отворити мој
сандук са ферманима, те крст на се а прасе преда се; и
опет ја бег а ти слуга крсту. Кад теби крст није тежак,
није ни мени, могу га и ја носити, кад се ти с прасети-
ном не удавиш, нећу ни ја.«
Као једини регулатор личног, друштвеног, матери-
јалног и духовног живота у земљама које су Турци
освојили важио је ислам. У условима које је ислам
наметао развијао се и духовни живот не само оних који
су га били прихватили, већ и свих осталих турских
поданика, без обзира на то којој су вери припадали. Ο
томе какви су ти услови били за онај део босанског
становништва који није прешао на ислам сазнајемо
делимично из Канун-и-раја (збирке закона за рају).
Овај канун обухвата низ прописа које је други калиф
Омар ал Катаб прописао за хришћане и Јевреје у осво-
јеном Дамаску (635. године), а који су, иако у донекле
измењеном и блажем облику, били на снази и у другим
покрајинама Турског Царства.1
Ова збирка прописа гласи:
1) Хришћани и Јевреји не смеју у покореним зем-
љама подизати манастире, цркве и испоснице.
2) Они не смеју поправљати своје цркве.
3) Они који станују у суседству муслимана, своје
куће могу поправљати једино у случају преке потребе.
1
Ј. v. Hammer, Das Osmanischen Reiches Staatsverfassung und Staatsverwaltung, II
Bde, Wien 1815; p. 183—186.
125
4) За потребе путника прошириваће капије манасти-
ра и цркава.
5) Свим странцима-намерницима указиваће три дана
гостопримство.
6) Код себе неће примати уходе, а уколико такве
препознају, сместа ће их предати муслиманима.
7) Своју децу не смеју подучавати у Корану.
8) Међу собом немају право да изричу пресуде.
9) Никога из своје средине не смеју спречавати да
постане муслиман.
10) Према муслиманима понашаће се са поштова-
њем, устајаће приликом њиховог уласка и препуштаће
им почасно место без гунђања.
11) У погледу одеће и обуће не смеју се носити као
муслимани.
12) Не смеју учити арапски књижевни језик.
13) Не смеју јахати оседланог коња, носити сабљу
нити друго оружје, ни у кући ни ван ње.
14) Не смеју продавати вино нити носити дугу косу.
15) Не смеју своје име утиснути у прстен са печатом.
16) Не смеју носити широк појас.
17) Изван својих кућа не смеју јавно носити ни крст
ни своје свето писмо.
18) У својим кућама не смеју гласно и снажно зво-
нити, већ једино умерено.
19) У њима [могу] само полугласно ~да певају.
20) Смеју само тихо да се моле за покојнике.
21) Муслимани мргу да ору и да сеју по хришћан-
ским гробљима ако више не служе за сахрањивање.
22) Ни хришћани ни Јевреји не смеју држати ро-
бове.
23) Не смеју да купе заробљене муслимане нити да
завирују у куће муслимана.
24) Уколико би неки хришћанин или Јеврејин био
злостављен од муслимана, овај ће за то платити пропи-
сану казну.
Не подлеже никаквој сумњи да у пракси није сваки
од ових прописа тачно и дословно примењиван, као
πιτο је сасвим извесно и то да су хришћани и Јевреји
 126
— што ће се у наставку ближе размотрити — умели
било подмићивањем било лукавством да заобиђу или
изиграју многе тачке овог кануна. Уз то ни Турцима
није било много стало до тога да се раја придржава
неких ситнијих и мање значајних прописа.
Насупрот томе, постоје многобројни необориви дока-
зи да су главне тачке кануна, управо оне које најдубље
задиру и морални и привредни живот хришћана, у
пуној мери биле на снази, и то до краја турске власти
која их је примењивала. [...]
Већ по основним схватањима ислама, а још више по
начину на који су се она у пракси спроводила, раја је
неизбежно морала доспети у привредно потчињен и
зависан положај. [...]
Као пијачни дан за целу Босну била је одређена
искључиво недеља. Тај намерно донети пропис став-
љао је хришћане пред избор или да занемаре правила
своје вере, тј. да држе радње отворене и да раде
недељом, или да се одрекну учешћа у пазару и да на тај
начин трпе материјалну штету. [...]
Порезе што су их плаћали хришћани не само што су
биле сразмерно више од оних које су плаћали муслима-
ни, већ су утериване на неправедан и недостојан начин.
Нарочито је харач убиран на »лично понижавајући«
начин. Овај порез, у висини једног дуката годишње,
имао је да плати сваки немуслиман мушког рода који је
напунио 14 година живота. Како у Турској никада није
ни било регистара рођених (матичних књига), сабирачи
порезе канапом су дечацима мерили обим главе и ши-
рину врата и по томе ценили да ли је неко већ дужан
да плати порез или још не подлеже плаћању.1
1
»Притешњавајте их све док не плате главарину сасвим понижени«, гласи она
сура Корана којом се одређује однос муслимана према иноверцима. [...]
127
Злоупотребом, која се брзо одомаћила, догодило се
да је у последњем столећу турске владавине свако
мушко дете без разлике на узраст било подвргнуто
плаћању харача. Α изгледа да то није била једина
злоупотреба. [...]
[...] Године 1794. Хусамудин-паша издао је посебан
пропис којим је за босанску рају тачно било прописана
како боја тако и врста одеће. Црквени оглас из тога
времена, који се чува у архиву Српске православне
цркве у Сарајеву, доказује да су турске власти стално
водиле рачуна да се овај пропис најстроже примени; у
овом огласу црквена власт, на захтев везиров, позива
вернике да се строго придржавају напред наведеног
прописа. [.. .]2
Бербери нису смели да брију хришћане истим ножем
којим су бријали муслимане.
Такође и у купатилима хришћани су морали да има-
ју посебно назначене прегаче и пешкире, како би се
избегла свака замена рубља за купање одређеног за
муслимане.
2
Први део овог огласа, који је иначе карактеристичан за однос хришћана и
муслимана, гласи овако: »Ovim pismom objavljujemo hriscaninu sledecu naredbu
nasih gospodara Turaka, buduci da su nam ukazali milost povjerivsi nam da u crkvi
svakom hriscaninu i svakoj hriscanki saopcimo sledece:
Prvo, hriscanima i hriscankama nije dopusteno da prireduju izlete i ne smeju pjevati
ni na izletima ni u svojim kucama ni na drugim mjestima.
Drugo, da se ne nose lijepo i ne kite i tako stoje pred kapijama. Ako zena nosi neki
nakit, da to cini samo kod kuce, a ne javno. Njihove kceri da se ne kite dukatima, a ako
neko moze da daje nakit svojoj kceri, neka je ne pusta iz kuce, to se nasim gospodarima
ne svida i ne moze se svidati ni Bogu.
Trece, braco, nareduju nasi gospodari da svi hriscani hodaju ponizno i pred svakim
Turcinom skrste ruke na grudima, da se vidi da smo njima potcinjeni.
Cetvrto, kako smo u vise navrata prigovarali, hriscani treba brizljivo da izbegavaju
da se oblace kao Turci i janjicari, jer gospodari to ne trpe. Ko radi protivno bice tesko
kaznjen, pa nemojte reci da Vam to nismo saopcili. Svi moramo patiti zbog nekolicine
nerasudnih. Itd.«
 128
Хришћани су при сусрету са муслиманом морали да
сјашу и да украј пута сачекају док овај не прође и тек
тада су смели поново да узјашу и да наставе пут. Омер-
-паша (отприлике око 1850), када је већ сломио моћ
муслиманске олигархије у Босни, ставио је ван снаге и
овај пропис. Роскијевич, који је 1863. године путовао
по Босни, могао је, међутим, да констатује да се овај
обичај, који он означава као »управо понижавајући«, у
неким крајевима још увек одржава. [...]
Да се [...] изолација није ограничавала само на мате-
ријалне производе произлази већ из чињенице што је
још 1851. године Омер-паша издао следеће наређење:
»Ко би се нашао да прима новине из каура [хришћан-
ског иностранства], има се одмах у оков тешки мет-
нути.«
Можда више него притисак, корупција и јавашлук
турских власти, културно уздизање раје спречавали
су нетрпељивост и необично конзервативан дух до-
маћег муслиманског елемента. Он се не само борио
против реформи које је, на наваљивање европских
сила у XIX столећу, Порта почела да заводи у Босни,
већ је, штавише — и то не потпуно без разлога —
у свакој културној тековини раје, као и у свакој но-
вини уопште, видео тежњу за променом постојећег
поретка и у исто време опасност за своја права и
привилегије. Када је, на пример, Тахир-паша 1850.
у везировој палати увео мало звонце да би дозивао
послугу, домаћи муслимани најоштрије су га осуђива-
ли и јавно му наденули поспрдно име »звонар« и
»каурин«.
На такав апсурдан начин испољавао се све до нај-
новијих времена нездрави конзерватизам богумилских
потомака, којима је типичан представник био Мехмед-
-паша Соколовић са својом девизом:
129
Нек ме не суди Ebpoua,
јер могу на шшешу њојзи
дигнуш неирелазан зид
ио међи itapciuba cbei.
Долазити у додир са државним властима значило је
за хришћанина: или понижење или штету, због чега је
он већ веома рано почео да зазире од градова као
седишта државне власти, па и од сваког додира са
њеним органима. Код раје се било дубоко укоренило
неповерење према држави, равнодушност према оп-
штем добру и сумња у могућност земаљске правде. У
борби за опстанак, раја је морала да се служи против-
средствима која су одговарала мерама којима су се
служили њени тлачитељи.
У дуготрајној, неравној борби, моралне особине раје
су се избистриле, кристализовале и учврстиле, али су,
с друге стране, доживеле и промену нагоре.
Под владавином Турака раја је створила изреку да
је лаж сиромаху и благо и имање (»Лаж је фукарска
сермија«).
Оградивши се бедемом религије, строгим обичајима
и посебним, суровим и без икаквих прохтева вођеним
животом, раја се отела испод непосредног утицаја тур-
ске власти, и утолико је и тачно да се турски уплив
»само површински такао« раје. Посредни утицај тур-
ског законодавства и турске управе био је, међутим,
изванредно силан и једнако негативан како у матери-
јалном тако и у духовном погледу.
Сви истраживачи Босне и њене прошлости, како
српко-хрватски тако и страни, сагласни су у томе (и
сви они то мање или више истичу) да је утицај турске
владавине био апсолутно негативан. [...]
Притисак турске управе толико је дуго трајао и то-
лико је био снажан да су и такве универзалне и чврсте
организације, какве су фрањевачка црква и фрањева-
чки ред, морале да се прилагођавају и да, свесно или
несвесно, намерно или нехотице, мењају своје облике.
31-9
 130
КУЛТУРНИ ХЕРОЈИ,
Већ средином XVI столећа, како би избегли прогоне,
почели су фрањевци да носе световно, обично сељачко
ТРАГИЧАРИ И БОРЦИ
одело.
На путовањима по раштрканим селима они су неде- (ВУК, ЊЕГОШ, КОЧИЋ)
љама живели у сељачким колибама. Да би их прикри-
вао пред Турцима, народ их није звао свештеницима,
већ их је ословљавао речју »ујак«, изразом који је и до
данас остао у народу. [...]

Положај фрањеваца под Турцима није, међутим,

утицао само на правила реда. Прилике, ο којима је
било речи у претходном поглављу, утицале су у појача-
ној мери на фрањевце као представнике католичке
раје. Они су били присиљени да се служе митом и
»лукавством« како би се изборили и за најмању ситни-
цу, а на путовањима, као и у поступцима, морали су да
се крећу потајним стазама (»vanno sempre per le strade
secrete«). Они су »духом« увек на страни хришћанских
ослободилаца, али јавно увек морају да показују су-
протно, итд.
Тиме се може објаснити што је њихово деловање,
поред великих врлина и заслуга, имало и мана и недо-
статака који нису могли остати незапажени.
Једна од тамних страна у деловању фрањеваца види
се у чињеници да су у својој религиозној претераности
истребили народне обичаје и да, све доскора, не само
да нису ништа предузели како би се очувало благо
народних песама и приповедака, већ су, штавише, по-
кушавали да их искорене у народу. [...]
 ЊЕГОШ КАО ТРАГИЧНИ
ЈУНАК КОСОВСКЕ МИСЛИ
Ова је драма почела на Косову.
ЈБуба Ненадовић, иако и сам Србин, био је изнена-
ђен кад је видео у Црној Гори живу снагу косовске
традиције, која је у тим брдима и после столећа била
стварност, исто толико блиска и стварна као хлеб и
вода. Намучене жене које су се одмарале поред бреме-
на дрва на каменој ивици пута говориле су му ο Косову
као ο својој особеној судбини и личној трагедији.
»Наша је права на Косову закопана«, говорили су људи
резигнирано и не помишљајући да је траже дру-
гим путем до онога који им косовски завет налаже.
Целокупна судбина свих људи била је тим заветом
омеђена и управљана. Као у најдревнијим легендама,
које су увек и највећа људска стварност, сваки је на
себи лично осећао историјску клетву која је »лафе«
претворила у »ратаре«, оставивши им у души »страшну
мисао Обилића«, да тако живе разапети између своје
»ратарске«, рајинске стварности и витешке, обилићев-
ске мисли. Црна Гора и свет који је избегао у њена
брда бшп* су квинтесенција тога косовског мистерија.
Све што се у тим брдима рађало, долазило је на свет са
рефлексом косовске крви у погледу.
Ту је дакле почетак и Његошеве драме. Без овога би
трагика Његошева живота била тешко разумљива. Ње-
гош је прототип косовског борца. [...]

[...] Загледан у »просвјештени свијет«, Његош је

морао, као некад у венецијанском огледалу, да сагледа

I
 134
углавном само једно: као авет иза своје осуђене главе
своју црногорску муку и бригу и целу нашу трагику
балканску. Кад му је у Неапољу дошао Ненадовић
први пут, он га је, надовезујући се вероватно на своје
самотничке мисли, уместо поздрава дочекао гласним,
готово гневним речима: »Ала се ми Словени наробо-
васмо!« Најчешће, он је ишао по улицама, црквама и
музејима као одсутан, »претурајући неке јаде по паме-
ти« и одбијајући да слуша калуђере и чичероне. У
његовим шкртим речима избијала је права преокупа-
ција. Кад су посетили спиљу у којој је по традицији
живела митолошка пророчица Сибила, владика је од-
једном рекао Ненадовићу: »Штета што је сада нема да
нам каже, хоће ли Омерпаша кад сатре Босну заиста
ударити на Црну Гору.« [...]
[...] За црногорска племена, као и за појединце,
могло се с правом рећи да су сложни само у јуришу на
Турчина и само док јуриш траје. Треба бацити само
један поглед на посланице Петра I појединим племени-
ма, па да се то јасно сагледа. Без друге власти осим
моралне, засноване на традицији, на црквеном верова-
њу, без икакве извршне силе, Петар I се за све време
своје дуге и тешке владавине носио не само са Турци-
ма и са бедом него и са нередом и самовољом. [...]
Ο ВУКУ КАО ПИСЦУ
[...] Са таквим миром (миром који је неопходан
добром писцу, јер писац треба да заноси читаоце, а не
да сам пада пред њима у заносе) и са таквом чистотом и
једноставношћу средстава, Вук је описао многе при-
зоре и личности из оба устанка, и страшне и смешне и
ниске и величанствене, и у њима дао верно многе
исечке тадашње стварности.
135
Нико пре њега, а чини ми се ни после њега, није дао
тегобу и дивљину балканског живота, опорост наших
нарави и навика, турску свирепост наших људи у ме-
ђусобним односима, али накалемљену на нашу сенти-
менталну плаховитост и тако лишену турског васпита-
ња и јавашлука који су ту свирепост често чинили
блажом и донекле подношљивијом. [...]
[...] Као што смо рекли, ни остала Вукова проза не
оскудева сличним примерима реалистичког сликања.
Мала књига ο Црној Гори, која је код немачке публи-
ке имала много успеха, није се свидела тадашњем вла-
дајућем кругу на Цетињу, па чак ни Његошу; он, како
каже Љ. Стојановић, није био »задовољан сувише
реалистичким описивањем стања Црне Горе и живота
и карактера Црногораца«. То није ни први ни послед-
њи случај да је неко незадовољан својим огледалом.
Али ни љубав према Црној Гори ни поштовање и
захвалност према Његошу нису могли да подмите
објективност Вуковог реализма, који је врло често
наилазио на исти такав, и још гори, пријем у Крагујев-
цу и у Београду, и у Новом Саду и у Сремским Кар-
ловцима. [...]
ВУКОВ ПРИМЕР
[...] Његовом оку није измицало ништа од заостало-
сти земље, непросвећености људи, тежине свих друш-
твених услова живота, нити је он сматрао да ма шта од
тога треба да крије или улепшава.
То је оно што је Вук у Рјечнику често означавао
кратком и карактеристичном речју »онамо ...« Та реч се
понавља код њега као нека скраћеница за тај живот, за
све тешко и наопако што он садржи у себи.
 136
»Онамо људи често овако гину: кад кога на путу,
особито у болести, ухвати мећава а не могући од сније-
га и вјетра гледати ни познајући мјеста под снијегом,
изгуби пут и умре од зиме« (код речи: помести се).
»Онамо сељаци немају ни кућа својијех, него сједе
као закупници у кућама својијех ага...« (код речи:
читлук) итд.
Код свих негативних појава враћа се та реч. Она је
као гранична линија између наших земаља и тадашњег
»просвештеног света«. Пред том линијом је онај шко-
ловани Црногорац »кнез Никола от Васојевцћах«, који
је век провео по Русији, Енглеској, Италији, застао
стигавши у Бриндизи и записао, као јаук, ове речи: »С
богом просвијештени свијете... Ево, овде је конац
просвијештеног свијета и от ове точке почиње невје-
жество и варварство!«
Пред том линијом је, обесхрабрен, тако мање или
више застао многи наш човек и пре и после Вука, али
није Вук. [...]
ЗЕМЉА, ЉУДИ И ЈЕЗИК
КОД ΠΕΤΡΑ КОЧИЋА
Јевто Дедијер је овако дефинисао становништво на
тромеђи Босне, Лике и Далмације: »Имају карактер
свију граничара, љути су, предузимљиви, с енергијом
од момента, пријеке ћуди, једноставних погледа.« То
је оно што П. Кочић назива »небојазни и јогунасти
људи« за које каже да и богу умеју само гласно да се
моле. »Све је љуто, немирно, горопадно и тврдоглаво
на овој планини и испод ове планине.«
Α много пре П. Кочића, далматински политичар и
писац М. Павлиновић забележио је на свом путу по
тим крајевима: »Горопадна та земља није чудо да рађа
и људе горопадне.«
137
То је спољна, опора и тврда страна крајишког чове-
ка без разлике вере, која служи као оклоп за све оне
моралне вредности и друштвене квалитете које он
често крије у себи и испољава у личном животу као и у
животу заједнице. Крајишки човек личи у томе на
оног француског државника који је, кад би му преба-
цивали његову опорост и оштрину према људима, од-
говарао да је споља трновит и бодљикав, али да њего-
1
ве руже цвату у унутрашњости.
Такви су људи на Кочићевој Крајини, и такви су и
онда кад напусте своје њиве и испаше и, школовани,
пређу на шира попришта народног или међународног
живота.
[...] Кочић је одрастао у породици свога деде, за-
дружној кући са 36 чељади, и један од његових био-
графа није далеко од истине кад подвлачи као прву и
најважнију школу у животу Петра Кочића »колектив-
ну вољу куће као животне заједнице« и тврди да му је
та кућа дала »потпун и одређен телесни и душевни
састав«. У ствари, у Кочићево време већ те задруге и
ти родови не постоје више компактни и у свом саврше-
ном облику, и већ почињу, са новим условима живота,
да се развезују у мање и све слабије повезане кућне
заједнице, па и у издвојене личности,-али у осећајним
реакцијама и моралним и друштвеним погледима,
схватањима и навикама постојали су јаки, често не-
свесни остаци свега тога. Јер осећања и схватања, кад
су тако дубоко укорењена, редовно надживе стварне
прилике и односе који су их стварали, и дејствују
после кроз нараштаје у човеку, као још увек жива
покретна снага или као кочница и сметња.
То наравно није ништа ново. Сви ми улазимо у
живот са траговима или, ако хоћете, са оптерећењима
друштвене групе којој по пореклу припадамо, али ми-
1
Наравно, ми овде не улазимо у оцену тог менталитета као таквог, него
тражимо одговор на питање: како је он приказан у делу П. Кочића и како је и
колико успоравао или и спутавао његов рад и живот.
 138
слим да нема модерног писца у нас код кога су те везе
и обавезе тако блиске, непосредне, тако јаке и тако
видне, и у таквој супротности са друштвеним прили-
кама у које га је живот бацио, и то као прву индиви-
дуалност из те заједнице. Јер, Петар Кочић је био први
од свог рода који је изишао или, боље речено, који је
изведен из уског родовског круга у широки, сложени
и противречностима подељени свет савременог европ-
ског живота. [...]
У основи тога остентативног подвлачења своје оску-
дице не треба никако тражити неку аскезу. Напротив,
она је само једно од средстава борбе и самоодбране,
само наличје оне силе, власти и богатства које је оку-
патор, како један тако и други, приграбио искључиво
за себе. У томе подвлачењу своје оскудице, само зато
да би што јаче подвукао своју независност и слободу,
као неку врсту своје силе и богатства, има нечег типич-
но кочићевског и крајишничког, а донекле и опште-
босанског. Све је то условљено нарочитим околности-
ма историје Босне, земље у којој је, под две стране
окупације, које су трајале пет векова и под којима
је раја морала развијати свој нарочити морал. По
том њеном моралу, појам имања и благостања, а по-
готово раскоши и сјаја, постао је, под таквим усло-
вима, готово неспојив са појмом независности, по-
носа, па и самог основног појма части. Једино »на
планини и испод планине«, где је живот убог и до
опорости једноставан, могло се живети ако човек
жели остати оно што јесте. То су схватања пороб-
љених, али непоражених и неклонулих заједница и
народа, психологија револтираних људи који налазе
љуто и готово сладострасно задовољство у томе да
буду без потреба, па и без најнужнијег; и кад већ
не могу да постану оно што би хтели бити, онда
хоће да буду оно што други — њихови тлачитељи
— не могу никад бити: сиромаси богати гордошћу.
139
Тај став пркосног одрицања и сиромаштва и са њима
везане потпуне независности јавља се код Петра Ко-
чића стално, нарочито у младости, кад је човек наро-
чито склон да подвлачи и разастире пред светом оно
што му је највише на срцу. [...]
Такав је био Петар Кочић лично, физички као од
брега одваљен, или боље речено као од Кочића гла-
вице одваљен, а морално — човек свога краја, који је
прошао и Беч и Београд и Сарајево, готово недирнут, и
у позитивном као и у негативном остао оно што јесте,
носећи у себи, по речима Исидоре Секулић, »комплекс
планинског босанског карактера«.
Исто оно што чини муку и величину Кочићевог
живота, чини и снагу и слабост његовог књижевног
дела. Петар Кочић је био од оних писаца који у себи
носе готову и унапред формирану слику света који они
хоће и морају да изразе, од оних писаца који саберу
онолико интелектуалних средстава и изражајних мо-
гућности колико је најнужније да би могли своје дело
да остваре, од оних писаца чија егзистенција није по-
свећена књижевности, него су књижевност и цела
егзистенција стављене у службу живота и одређених
животних потреба. [...]
Ο ГАВРИ ВУЧКОВИЋУ
И ПОВОДОМ ЊЕГА
У културној историји српског народа, као и у поли-
тичкој, има један период који је занимљив не само са
нашег националног гледишта него и са јужнословен-
ског и са балканског, па и са општечовечанског гле-
дишта. То је отприлике прва половина деветнаестог
века. То је онај, историјски говорећи, тренутак кад се
 140
српски народ потенцијално већ обрачунао са Осман-
лијском Царевином, која је за пет векова била главни
и пресудни фактор у његовом целокупном животу, али
у пракси та царевина још постоји као сенка оног што је
била, као монструозна друштвена установа која је над-
живела саму себе. Напори оног танког и хетерогеног
слоја интелигената, ако се тако може назвати оно не-
што писмених свештеника, трговаца, револуционара и
самоука, који је после петвековне поплаве имао да
'прихвати и спроведе наш поновни улазак у живот
културног човечанства Европе, пружају необично за-
нимљиву слику. Ако тај поглед ограничимо на Босну и
Херцеговину, земљу у којој је тај сплет са Турском и
турским начином управе био нарочито заузлан и чврст,
ми ћемо још боље моћи уочити занимљивост и величи-
ну тих напора, које морамо посматрати и ценити не
само по вредности и обиму постигнутих резултата него
и по изузетности и тешкоћи услова под којима су они
извршени. [...]
Гледани из данашње перспективе, ти напори изгле-
дају срећни, повезани и на крају крунисани успехом,
али кад се човек задуби у њих, поистовети за трену-
так са њима, спусти и пренесе у дане њиховог збива-
ња и оживи судбину личности које су их носиле, онда
тек може да осети нарочиту трагику наше балканске
судбине, тегобе и противречности које карактеришу
све подвиге, напоре и лутања наших људи. Гледане
искључиво са тачке са које су кренуле у борбу, све
те личности које су оставиле трага у нашој тадаш-
њој културној историји носе мање или више видан
фатални знак балканске судбине, наслеђено оптере-
ћење једне средине у којој се све спорије покреће,
теже постизава и скупље плаћа него у осталом свету,
и у којој се културни напори, пионирски усамљени,
оптерећени и спутани од самог почетка, често и лако
губе у наслеђеној пустињи нереда и нехата, као во-
да у песку који су навејала столећа. У борби, вође-
141
ној у таквој средини, и личности се, посве природ-
но, брже троше и лакше ломе.
Слика коју нам пружа такав поглед бива још поуч-
нија и човечански узбудљивија кад још више сузимо
поглед и усредсредимо га на оне ситне ликове из
босанске прошлости које велика историја није забеле-
жила, и неће их никад ни забележити ако не у каквој
парентези, или белешци испод текста.
Једна од таквих личности је Гавро Вучковић, Кра-
јишник, бјегунац или страдалник, како је волео да се
потписује на својим штампаним радовима. [...]
Тај земљак П. Кочића, који је седамдесетих година
прошлог века играо извесну улогу у јавном животу,
јесте Гавро Вучковић, данас заборављено име. Трго-
вац, речит и отресит човек, он је био од 1858. до 1863.
године нека врста политичког човека и народног
представника босанског код Цариградске патријар-
шије. Ухапшен од турских власти, прогнан у Малу
Азију, он је побегао у Русију, а затим отишао у Бео-
град. Страстан полемичар, писао је чланке у којима се
бранио и нападао, а кад није могао да објави чланке,
писао је и штампао брошуре, плаћајући их од свог
танког емигрантског буџета. Те давно и заслужено
заборављене и данас ретке брошуре садрже у себи
многу занимљиву појединост за познавање тих време-
на, а још више за познавање психе и темперамента
једног умногом типичног Крајишника. Прва од њих и
носи наслов Риеч краишничка. Наиисао Fabpo Вучко-
buh, Краишник. У својим написима Гавро Вучковић је
»преко мјере ватрени бунтовник, човјек и љубитељ
рода свога«, или би бар хтео да га таквим сматрају.
Онакав какав се показује и каквим жели да се прика-
же, он је двојник Кочићевих класичних типова, наро-
чито оних код којих урођене особине прелазе у гро-
тескност и сликовиту комику. (»Кад ја запјевам, не
знам на мало грло.« Или: »У Гавре Вучковића из
Петровца никада није било кријући и шапћући, и док
 142 143

представника свих православних народа Османлијске

очи гледају тога код Гавре нема нити ће бити.«) За
Царевине, представљао Босну, избор ја пао на младог
њега се може оправдано рећи оно што је Скерлић
сарајевског трговца Гавру Вучковића. Изабран је,
написао за В. Пелагића: »у њему има старинске сујете и
каже се, јер је био отресит, храбар и речит човек, а
прецењивања самог себе«. (Уосталом, Гавро Вучковић
је у својим написима искрен поштовалац Васе Пелаги- можда и стога што се у тај дангубни и незахвални посао
није хтео да упусти нико од староседелаца, опрезних
ћа, а као најлепшу црту Пелагићеву он истиче да се
Пелагић »не боји никога до бога«.) Описујући ноћ кад сарајевских газда. [...]
је одведен, са још тројицом Срба, из Сарајева у про-
гонство, Гавро Вучковић даје, на тридесетак година
пре Петра Кочића, једну фантастичну и потпуно кочи-
ћевску слику.
Ево како у његовом приказивању изгледа то одвође-
ње које је по свој прилици, као и сва остала, извршено
са неколико заптија и уз нормалне турске мере предо-
строжности:
»Читава војска, више од хиљаду људи, под оштрим
и шиљатим бајонетом чека нас четворицу да пођемо . . .
Ту нас окружили тако густо, пјешаци и коњаници,
томе се прави број не зна. Ноћ је, не види се, да човјек
може бацити поглед и разгледати и отприлике казати:
толико их има.«
Тако, по Гаврином опису, пролазе ноћу, у атмосфери
потпуне бајке и народне песме, кроз Сарајево. Вучковић
чује неки женски глас који га дозива по имену, и пише:
»Помислио сам нешто у себи на моју сабљу, која је и
она у апсу затворена, и мога доброг коња (Ацка). Ох,
Боже мој, да ми је нешто то двоје — ко ће ми вјерова-
ти нек вјерује, а ко неће, нимало га и не молим тј. да
ми вјерује — да ми је била сабља и коњ, нимало не бих
гледо ни размишљо што је толика множина око нас
окружена била, и то заиста не бих мучки ударио као
нека, на жалост, браћа нападачи у писању и издајству
итд. веће бих намах промијешао кроз ту множину њих,
и ако ме не би зрно пушчано земљи оборило, заиста ме
нико жив тако шале уватио не би.«[...]

Кад је године 1857. требало послати у Цариград

човека који би код Патријаршије, на општем сабору
 ПРОКЛЕТСТВО
НОМО BALCANICUSA

31 — 10
 Древна је истина коју сви знамо, а ο којој никад не
водимо довољно рачуна, да народи после победе често
теже страдају него после пораза. То није само стога
што је после успона лакши пад а после пада вероват-
нији успон, него и стога што људи и народи обично не
испитују стварне узроке својих победа, лако заборав-
љају прилике и услове под којима су победили, и тако
падају у судбоносну грешку да своје осећање победе
протежу и на нове догађаје и нове опасности, које
захтевају нове напоре. Тако се може казати да је један
народ најтеже угрожен у тренутку кад је цео прожет
свешћу ο својој победи. Ослабљен напрезањима која је
од њега тражила стечена победа, народ је тада најмање
способан за нове жртве и напоре, а његово победничко
осећање које га још држи, заводи га на схватања и
поступке који траже и једно и друга. — Само једно
мудро вођство и здрава колективна свест могу обез-
бедити народу плодове победе и сачувати га од опасно-
сти које вребају на сваког победника.

Непрестано су вапили за слободом а заборавили су

да, пре тога, траже снагу да ту слободу достојно носе.

Гледајући око себе очајну ругобу и многоструке и

тешке последице нерада и нехата, зарекао сам се да ћу
радити, мишљу и рукама, за себе и за друге, увек и
 148
свуда, али радити. Тако да трајно живим у плодном
покрету и корисним променама. Зарекао сам се да ћу
бранити себе и своје и место на којем живим од нереда
и нечистоће, застоја и немаштине.
Мука и јесте у томе што у дугим историјским бор-
бама нико не може да остане неизмењен. Борећи се, ми
увек имамо пред очима исти коначни, далеки циљ, али
нас борба сама мења; наш противник и средства борбе
која нам он намеће мењају нас неприметно и често
упућују правцем којим никад нисмо мислили да идемо.
(Турци и раја.)
Ја сам видео у чему је такозвана борбеност неких
»борбених« људи. Они измисле своју »борбу«, на силу
ј о ј нађу разлоге, надену име, и боре се, без ризика и
резултата, боре се — само да не би морали мислити и
радити.
Кад год читам ο подмуклом и упорном прогањању
невиних људи, ο тамним сплеткама и ономе што се зове
»подметање ноге«, »извлачење асуре«, »ломљење врата«
— ја све то увек замишљам негде далеко од себе, изван
света у коме живим, негде у некој далекој прошлости
или још даљој будућности. Изгледа ми, не знам зашто,
да је такве ствари тешко замислити у садашњости која
значи наш живот. Α онда се сетим да су и та прошлост
и та будућност сачињене од неке и нечије садашњости,
да је и ова наша садашњост једном била будућност, и
да ће се некад звати прошлост — и свет ми дође тесан
и страшан као клопка.
И због тога ваљда, по нагону неке несвесне само-
одбране, ја ћу већ сутра, кад будем читао ο мрачним
149
злима и неправдама које људи чине људима, опет
мислити на прошлост или будућност, искључујући
садашњост.
Познавао сам доста људи оваквих као што је овај
који је малопре изишао из моје куће. То су немирни,
плаховити, насилни и преки људи који се, по нечем,
осећају позваним да посматрају све око себе, да прате
друштвене појаве као и поступке појединаца, да их
оцењују, да им суде, ту на лицу места, по скраћеном
поступку, без могућности одбране и без права жалбе.
Подручје њиховог посматрања и суђења је цео познати
свет, са свим што на њему живи и постоји. Α кад се —
као што је природно — покаже да је њихов суд по-
грешан и казна неправедна, исто толико колико је и
непоправљива, они падају у потиштеност, искрено се
кају и силно љуте на себе због неправде коју су почи-
нили. Али то не траје дуго. У дубини свог кајања и
ватри своје љутње, они налазе нове снаге да са новом
ревношћу процењују, мере, суде, осуђују и кажњавају
све што виде, прочитају, чују, начују, или^само наслу-
те, око себе или ма где у свету.
То је circulus vitiosus ватре и мрака, то је преки суд
краја и предаха, извор многих зала и искушења.
[...] Њихови стари вековима су робовали или су
сами владали над људима и држали их у потчињености.
То их је научило да се другима обраћају или понизно и
удворички, кад говоре са вишим и моћнијим, или
грубо и надмено, кад имају посла са нижим и слабијим
од себе. Α њихови потомци, ево, вуку још и сада са
собом те маске предака, иако за њих већ одавно нема
разлога ни оправдања.
 150
Наш човек не уме и не може да се лако и право-
времено заустави ни при успону ни у падању.
Нема те способности ни те добре особине коју ми не
бисмо желели да припишемо себи; само што ту жељу
ућуткава у нама контрола разума, али ограничени и
једноставни људи не умеју да је сакрију, него говоре ο
њој отворено и јавно се брукају и чине смешним.
Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико
збунити и унаказити схватања једног народа да здрав
разум и прав суд у њему отанчају и ослабе, да се
потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може
више да разликује не само добро од зла у свету око
себе него ни своју сопствену корист од очигледне
штете.
Двојица ору и сеју, а тридесет њих једу и троше.
Један гради а десеторица гледају или чак руше и
разграђују. Па како да се одржи такво друштво?
Права опасност за ратника нису ни смрт ни ране ни
напори, па чак ни пораз без којег у рату један од
двојице противника тешко може проћи. Права опас-
ност за победоносног ратника — то је мир. Ако и њега
схвати и савлада, тј. ако умедне да нађе своје место у
њему, онда се може назвати победником, тек онда. У
миру се стиче пуно и коначно право на назив победни-
ка. Ратне победе су само неопходан услов за радну
победу у миру, која је крајњи циљ.
151
Homo balcanicus. Посматрам људе који почињу свој
пут у науци, у поезији или у филму, и код већине
запажам исто проклетство.
За свако и најмање остварење у уметности или науци
потребан је један минимум самоодрицања, неопходно
је за тренутак не само потиснути у позадину него
и сам заборавити своју личност и своје личне интересе.
То је само тренутно и пролазно, један акт воље при
којем само привидно губимо. Али ти људи нису спо-
собни ни за то. Због тога, што год својим даром,
вештином и знањем створе, то не може да се одржи
као уметност или наука, јер из сваке црте и сваког
ретка зјапи њихово неплодно, голо, гладно и незајаж-
љиво ја.
Кад би у западној Европи са оволико небриге, незна-
ња и неизлечиве лености запустили једну зграду до
овог степена, она би заударала као леш и тровала све
око себе.
Оријент је дивно чудо и највећи ужас, јер у њему
граница између смрти и живота није јасно одређена,
него кривуда и трепери.
На уском балкону пред прозорима, пуне саксије рас-
цвалог цвећа у разним бојама. Иако је летњи дан и
сунце сија, ови цветови стално стрепе и подрхтавају на
ветрићу који поваздан пирка долином реке. То стално
дрхтање постаје мучно и болно очима, али не могу да
одвојим погледа од њега.
Тешко је у овој земљи бити и камен и дрво, а
камоли ситан цвет у саксији, на високу месту.
Ни у јулским данима Сарајево није без свежине.
Осване ведро и сунчано јутро. Али чим одани и сунце
одскочи, појаве се над Бакијама и око Требевића бели
облаци, густе беле, сребрнасте и сиве масе. И ти обла-
 152
ци, пошто порасту до неке мере, стоје тако поваздан,
непомични и тешки изнад вароши, која је у пуном
сунцу, и сами обасјани сунцем.
Докони људи по башчама и чардацима, пијући кафу
и пушећи духан, имају стално пред очима те облаке као
беле свилене царске чадоре који у њиховој машти
изазивају појаве и призоре нејасних похода и рато-
вања и слике чудне, неумерене силе и раскоши.
Зашто балканске земље не могу да уђу у круг про-
свећеног света, чак ни преко својих најбољих и најда-
ровитијих представника? Одговор није једноставан.
Али чини ми се да је један од разлога одсуство пошто-
вања човека, његовог пуног достојанства и пуне уну-
тарње слободе, и то безусловног и доследног поштова-
ња. То је наша велика слабост, и у том погледу сви ми
често и несвесно грешимо.
Ту школу нисмо још прошли, ни тај наук потпуно
изучили. Тај недостатак ми свуда носимо са собом као
неки источни грех нашег порекла и печат мање вред-
ности који се не да сакрити. Ο томе би требало гово-
рити и на томе радити.
На Истоку је земља још пресна, жива, са свим сво-
јим још несасушеним соковима, снагама и отровима.
Зимска ноћ са танким велом снега на земљи, ведрим
небом које је све од зелене светлости, са невидљиво
ситним звездама и пуним студеним месецом. Калемег-
дан је без другог осветљења, сав од белих површина
месечине и снега и тамних осенчених углова између
градских платана. Земља је замрзла, ваздух оштар.
Пролазници ретки, тешко се распознају и зазиру један
од другог. Мисли су муњевите, свеобухватне. Ο πο-
153
станку и покретима живота, који је један и јединствен
под разноврсношћу облика и појава; ο расту и ствара-
њу, оном виђеном и знаном као и оном који никад нико
ни наслутио није и оном који је узалудно прошао или
нагло прекинут; ο борби и стицању и њиховом замаху
који живи у свакоме од нас, као одраз великог унутар-
њег таласа у земљи, ο њиховом укрштавању, ломљењу,
трагичном кидању или природном дотрајавању; ο уми-
рању, промени облика, бића и ствари, горењу и саго-
рењу видљивог сунца, као и унутарњих ватара у свему
што живи; ο судбинама људи које сам познавао и ο
току свог рођеног живота, какав је био и какав је
требало да буде.
Све је у тим мислима велико, јасно, непоправимо.
Оне су издвојене потпуно из мене, готово оваплоћене.
Нимало се не бих ни препао ни изненадио кад бих
угледао духове како бедемима шетају, као у старин-
ским драмама, јер се већа и невероватнија чуда збивају
у мени и око мене.
Ноћ истинске величине и извесне пропасти.
Сувише је овај народ патио од нереда, насиља и
неправде, и сувише навикао да их подноси са подмук-
лим роптањем или да се буни против, њих, већ према
временима и околностима. Између злоковарних, освет-
ничких мисли и повремених побуна пролази им горак и
пуст век. За све друго, они су неосетљиви и непри-
ступни. Понекад се човек пита да није дух већине
балканских народа заувек отрован и да, можда, никад
више неће ни моћи ништа друго до једно: да трпи
насиље или да га чини.
У нас је чест тип човека који мисли да је свађа
акција, а грубост исто што и енергија, да нанети не-
 154
прИЈатељу увреде значи исто што и задати му ударце,
да је свака уздржљивост у говору слабост, а сваки
покушај предвиђања — дангуба; укратко: да се тзв.
животна борба састоји од непрестаног и наизменичног
лавежа и режања.
У сарајевској чаршији кружи увек понека узречица,
кратка и наоко без смисла, коју чаршијски људи по-
нављају неуморно, у свакој прилици, дајући ј о ј смисао
који желе и који им тренутно треба, увек шаљив,
опсцен или подругљив. Тако се некад довикивало:
»Имаш у шта?« (Ствар је потекла од безазленог бака-
лина који је, измеривши једној младој жени оку кром-
пира, упитао има ли у шта да прими кромпир.) Затим је
дуго времена употребљавана узречица: »Така земља!« Α
сада чујем како мушкарци у чаршији довикују један
другом, у свима могућним тоновима: »Не дај на се!«
Α недавно сам чуо како човек са једног дућана
иронично довикује другом: »Xofee од тога, хоће!« — То
је најновија од тих њихових узречица.
Један сиромашан муслиман с Вратника није имао
новца да се понови за Бајрам. Смогао је свега толико
да код Јеврејина »Пред имаретом« калуиира свој стари
фес. Α кад је тај фес ставио на главу и погледао се у
огледалу, он је са дивљењем и задовољством усклик-
нуо: »Е, људи, што хаљинка измијени чојека, то је
чудо!«
Док блешти снег на сунцу, један Босанац, човек из
народа, каже, као извињавајући се што је задремао:
»Дрјемовна ова бјелина, па . . . «
155
У природи је нашег човека, нарочито оног динар-
ског типа, да не остаје ни код једне замисли, ни код
једног дела истрајно и доследно, и да их не прати у
њиховом природном развитку да би утицао на њих.
Напротив, после првог заноса, он напушта дело, враћа
се до његовог извора, мути га мишљу и погледом,
затим силовито прелеће цео будући, неостварени и тек
замишљени ток дела, антиципира га, па се онда опет
враћа на тачку на којој се дело налази у том тренутку
свог природног развоја. Тако се ствари развијају више
уз његово учешће него под његовим утицајем; јер он
није у њима, него изнад и поред њих. Зато он у већини
случајева и не ствара дела и не управља догађајима,
него реагује на њих, полажући много више на то да
буде зачетник, судија, борац и гледалац, него ствара-
лац, радник и чувар. У њега је видна склоност да не
чека развитак ствари и не учествује у њему радом и
стрпљењем.
Обратите пажњу како грађанин који чује шум на
степеништу а не види никог, виче: »Ко је то?«, како на
телефону изговара: »Ама, кога ви тражите?« и, нај-
после, како изговара своје презиме које је врло обично
и често. »Овде Јовановић. JobaHobuh, разумете ли ви
српски!«
Гледајући наше људе у позориштима, на концертима
или предавањима по унутрашњости, често сам мислио:
зашто су код нашег човека тако упадљиво видне све
оне физичке функције које код истински цивилизо-
ваног човека, док је у друштву, ретко избијају на
површину. За време док предавач говори или певач
пева, наш човек кашље, кише, зева, протеже се, штуца
или уздише. Он чачка зубе или уши, чеше се кад год
 156
осети за το потребу и где год га засврби. Он се не
контролише, он и не помишља да би могао савладати
ситне и крупне физичке потребе, него им напротив
пушта маха и задовољава их, без помисли да ли гледају
и како на то гледају људи око њега. Понекад просто
изгледа да ће се сав тај човек расути ту пред вама. Али
неће, не бојте се, он ће доћи и на идући концерт и —
бити на њему исти такав какав је и данас на овоме. Он
просто не мисли на другога, није још дорастао до
степена на коме човек почиње да има обзира према
околини.
Чуо сам страшну реч, у околини Сарајева, од људи
који су негде из западне Босне. — Ако те ухватим,
испићу ти очи као тургуље.1
Београд је пун таквих накратко насађених људи. То
је стил живота. Постају таквима и они који то по
својој природи не би били, јер се тако боље плива и
лакше одржава или, просто, јер и други тако раде.
Дивљачки начин живота, без плана и предвиђања,
без свести ο заједници и без поштовања другог човека
и себе у њему, протеже се далеко и дубоко у времену и
простору. Са траговима тога живота боримо се још на
многом подручју. То показују недостаци у уређењу
наших села и градова. Не организујемо чишћење, не
предвиђамо невреме, ствари које није тешко предвиде-
ти. Уместо тога, ми тешко и непријатно живимо дани-
ма и недељама, подносимо непотребне патње и одрица-
ња. Тако ми, уместо ценом рада, размишљања, догово-
Тургуље, ране шљиве.
157
ра и предвиђања, све плаћамо најскупљом ценом, це-
ном живота.
За неке наше људе. Кад имају један посао пред
собом, они готово никад не мисле како би га најбоље и
најбрже урадили, него шта се може поводом њега ο
себи и ο другима казати.
Разговарају двојица радника на Чукарици. Један је
са женом, која држи дете у наручју, други пита:
— Је ли и ово друго девојчица?
— Јесте.
— Треће ће бити син — теши га други.
— Боље би било да је ово друго син, па да стопирам.
— Е, па сада ваља да терате, штоно се каже, »до
прасета«.
— Мораћемо.
— Ако се другарица сложи!?
— А, нема шта, то се зна!
Жена се смешка и ћути.
У једном од бољих београдских ресторана има »шеф
сале«, школован, предратни келнер. Он зна енглески,
немачки, италијански и дочекује странце љубазно, упо-
требљавајући и злоупотребљавајући своје вајно знање
страних језика. Он је према њима у исто време и
ропски понизан и претерано интиман, и наметљив и
досадан. Али кад говори српски, са домаћим гостима,
он је крт, често и груб, и просто не уме да буде
љубазан, а кад говори са млађим особљем, он се обре-
цава, прети и гадно псује. Он, чини ми се, мисли да се
љубазан и не може бити на нашем језику, да су љубаз-
ност и човечно опхођење особине страних људи и
туђих језика.
 158
У великом бироу за пропаганду туризма који се и
зове »Турист« пише на вратима: »Fermez la porte,
s.v.p.! — Bitte die Tiire zu schliessen! — Затварај
врата!«
Такав je »наш човек«, онај прави. Не мисли много ни
истрајно. Али чим успе да скрпи некако једну мисао у
глави, прва му је брига не да ту мисао разрађује,
проверава и упоређује критички са оним што други
људи ο истој ствари мисле, него да своју мисао про-
гласи за једину тачну и једину праву, а одмах затим
да између ње и сваке туђе мисли ископа што дубљи ров
презира, мржње и борбе до истраге. У тој борби, они
понекад показују људождерску ревност на речи и
делу.
Срећа је што у нас има доста и таквих који су
друкчији и који нису прави »наши људи«.
Код нашег човека, кад заима или кад мисли да је
чврсто засео на власт, укратко: кад се осили, пора-
сте подвољак, прошири се подбрадак, саме од себе
истурају се груди; све то услед сталног заповеднич-
ког стезања вилица и непрестаног испршавања, као
и услед угојености која редооно иде упоредо са
влашћу.
У таквом човеку брзо се развија несразмерна пред-
става ο својој важности и величини, упоредо са сум-
њом и бојазни да људи ту његову величину не виде
како треба и не цене довољно. То ствара у њему
потребу да своју силу испољава гласно и видно на
сваком кораку.
Адвокат Сава Јанковић био је пример како се у
Србији човек лако и брзо растаје са својим родним
селом и како још брже и лакше прекида све везе са
159
њим. У исто време он је, с друге стране, за оног који га
је ближе познавао био жив доказ како село са својим
навикама дуго живи у човеку који га напусти.
Отац му је, као сељачко дете, свршио четири разреда
гимназије, а затим отишао у државну службу. Како је
био из добре куће, а бистар и уредан, направио је за
своје време добру каријеру коју је завршио као чи-
новник Министарства финансија у Београду. Ту у
Београду родио му се и син Сава. Ту је учио гимназију
и завршио Правни факултет. Сад је у педесетим го-
динама, угледан, имућан, добро ожењен. Има одраслу
децу; на његову велику жалост, све женску. То је
углађен човек који бар једном годишње путује у ино-
странство, иначе прима француске књиге и листове,
долази у Џокеј-клуб на партију преферанса. Укратко,
без снобизма и претераности, живи животом вишег
грађанског друштва.
На први поглед он је по свом опхођењу и одевању,
по свом држању при јелу и пићу био потпун и савршен
грађанин. Несвесно, он је вршио све оне ситне радње
и покрете које механизам градског живота намеће чо-
веку. Али још несвесније, упоредо са тим радњама и
поступцима, задржале су се у њему ситне потребе и
дубоко укорењене навике сељачког наслеђа. Тако, на
пример, он је доручковао, ручао и вечеравао кад и сви
остали грађани његовог положаја. Али око десет сати
пре подне и око четири после подне јављала се код
њега, негде у дубини стомака, нека нарочита древна
глад, управо нека неодољива потреба за сељачким
држањем и покретима при доручку и ужини, јер ο
глади није могло бити речи, пошто је био још сит од
свог грађанског доручка у осам сати изјутра или ручка
у два сата после подне. То је био само један тренутак.
Кад би се у тај мах десио у неком послу, тај тренутак
пробуђене атавистичке глади пролазио би и не дошав-
ши до површине његове свести. Адвокат би прешао
језиком преко усана и наставио пословни разговор.
Али кад је био сам и слбодан, сео би у фотељу,
опружио добро ноге, поднимио се на десну руку као
 160
сељак КОЈИ се, под крушком, преда^е одмору, очекују-
ћи јело које ће му донети. И то би трајало свега
неколико тренутака.
Код куће је ручавао са женом и кћеркама у богатој
трпезарији не баш најбољег укуса. Α кад би завршили
ручак, он се повлачио у свој кабинет да мало прилегне.
Ту би, пре поподневног сна, сео у фотељу, ставио капу
на главу, извадио корицу хлеба коју је кришом са
стола узео, и секући џепном бритвицом танке кришчи-
це жвакао још неколико тренутака као сељак који
завршава ужину на њиви.
Никад и нигде, ни у чему и ни по чему другом нису е
могли приметити трагови његовог сељачког по-
рекла.
Године 1934.
Човек који изгледа уман и дубок дух. Све се чини да
ће сад, ево, казати нешто паметно, ново и необично.
Али, ништа. Таквог га знам четрдесет година.
Један странац говори.
Оно што често кочи многе послове код вас, то је
хипертрофија личности коју сусрећемо на сваком кора-
ку. Ту се као пијани или мамурни често понашају и они
који никад не пију алкохолна пића. Ваш човек не уме
да говори ни ο чему без алузија, а спорове воли да
расправља препирком или свађом. Он је пун амбиција
које би, да су нормално упућене, могле бити врло
корисне. Невоља је што је његова амбиција редовно
већ у самом почетку погрешно постављена. Уместо да
има и виду циљ и резултат рада, ваш човек стално
мисли на став и улогу своје личности при том раду.
Чак ни шоферу или носачу није стало толико до тога
да ιπτο рационалније и што правилније изврши посао,
161
па чак ни да што више заради, колико да при послу
испољи своју вољу и истакне своју личност у што
повољнијој светлости.
Човек који је престао да буде оно нешто мало што је
по рођењу и пореклу био, а није постао ништа друго.
Наш човек. Али у њему и на њему нема много нашег,
још мање човечног. На жалост, доста чест тип. Гледа
вас као да се посматра у огледалу, а говори као да
диктира у телефон. Мисли упрошћено, у категоријама
својих непосредних интереса, изражава се општим ме-
стима, у оскудним клишеима са којима је увек потпуно
задовољан. Углавном: гнев, псовка и надменост. Од
установа, највиших као и најнижих, вешто и безобзир-
но ствара бусије, а од свега око себе пиједестал који му
ипак не помаже да се уздигне; у сопственим очима
можда нешто мало, у туђим нимало. Пустош на ивици
људског постојања.
У нашим крајевима који су били под Турцима, наро-
чито оним најзаосталијим, трагови робовања виде се
некад мање, некад више, а има тренутака кад пред нама
искрсну сви одједном, у пуној својој тежини. Тада
видимо да је ту сачуван живот, али по цену која је
скупља од вредности живота самог, јер се снага за
одбрану и одржање позајмљивала од будућих нара-
штаја, који су се рађали задужени и оптерећени. У тој
борби преживео је голи нагон за одбраном живота, док
је живот сам изгубио толико да му није остало много
више од самог имена. Што стоји и траје, окрњено је
или искривљено, а што се рађа и настаје, у заметку је
затровано и ојађено. Мисли и речи ових људи остају
недовршене, јер су у корену засечене.
 162
Црна Гора. Побеснела крава насрнула је на једног
старца, измрцварила га и поломила свега. Његов син се
после жалио овако:
— Дао бих не знам шта да је био — во!
Ови сујетни Јужњаци док разговарају с вама гледају
вам право у очи, али не стога што желе да схвате вас и
вашу мисао, него зато што је за њих ваш поглед
огледало у коме траже потврду свога мишљења и
слику сопствене величине.
(Све је ово тачно, само се питам да и мени ову мисао
није диктирала моја сујета.)
Један Ужичанин говори сасвим озбиљно:
— Кад се богу омакне (то једном у сто година!), па
створи овакву будалу као што је овај Кузман, онда...
Кад се уселило то болесно неповерење у душу босан-
ског човека, у вези са којим историјским догађајима и
друштвеним променама? Могло би се много нагађати и
набрајати, прави одговор се ипак не би нашао. Важни-
је би било питати се: кад ће се та нездрава сумња
иселити из његовог духа и кад ће тај човек постати
ведрији и слободнији у мишљењу и у поступцима.
Али, не вреди много ни питати се. Требало би нешто
учинити.
Кад год дођем у овај град запахне ме с мора и са
копна, из вртова, са кућа и улица, нешто умивено,
довршено, савршено и »складно«, а у разговору са
163
људима осетим понајчешће нешто ситничаво и непри-
јатно — мала памет, јевтина иронија, и безочно огова-
рање свега и свакога. Α при том, они се редовно служе
својим локалним говором. Понашају се као људи на
карневалу који се у костимима и под маскама крећу
слободније, изражавају смелије, и говоре и раде оно
што се без маске и костима не би никад усудили да
кажу и учине. Грчевито се држе свог дијалекта да би,
тако маскирани и костимирани, лакше и слободније
могли да изразе све оно завидљиво, тричаво и пакосно
што желе да кажу ο свом ближњем. Α од тога и тај
њихов, иначе звучни и занимљиви говор, добија нешто
ниско и нечисто, и ми га слушамо са неповерењем, са
одвратношћу.
Све ми се чини да им заудара из уста док говоре.
Многи наши људи носе у себи наслеђен комплекс
одметника и страдалника, човека коме је учињено кри-
во, кога прогоне на правди бога зли непријатељи прав-
де и поштења. Он се свиђа себи у тој улози и спреман
је заиста да се жртвује.за њу и одриче, ако треба,
много много чега.
Лекар у богатом граду, у провинцији. Није никад ни
имао правог знања за свој посао и брзо га је занемарио,
иако и сада живи од њега, а сав се предао стицању,
политици, маловарошким сплеткама, добром јелу и
пићу. Већ при најкраћем сусрету са њим наслућујете
човека који је престао да негује не само своју унутраш-
њост него и своју спољашњост, тело и одело. Ο свим
стварима говори истим шаљивим и лакоалкохоличар-
ским тоном; само кад се поведе говор ο болестима и
лечењу, он постаје оцрезан и уздржан, и служи се
претерано много стручним изразима и латинским тер-
31 — 11«
 164
минима. А испод сваке те речи наслућује се управо оно
што би хтео да прикрије: осећање несигурности, кри-
вице и стида.
Пратећи и посматрајући све око себе, гледам људе
како се понашају и шта раде, слушам шта говоре, и
стално се питам како могу, како смеју, како налазе
снаге да буду то што су и што изгледа да су. Управо то,
и само то! И — најзад — како их не мрзи?
Да ли су ово мисаона бића? Створења са људском
душом? Понекад мислим да нису. (Постоји прича како
су једном једног од њих ухватили у лажи и превари
на штету једне удовице и њене сирочади; и кад га је
неко упитао: »Имаш ли ти, болан, душу?«, он је над-
моћно одговорио: »Шта ће ми душа? Нисам гајдаш да
дувам.«)
И у другим друштвима људи се понекад огреше ο
истину изврћући је у лаж да би на основу лажи могли
почињати безакоња у своју корист, али ови овде и не
разликују лаж од истине, као да и не знају да истина
постоји. Изгледа да се свака њихова »мисао« зачиње и
рађа у њима већ као лаж и таква ступа у свет и врши
своје дејство међу људима, а њима служи да би могли
бити ово што су, живети како живе, и чинити што
чине.
Једно време сам живео међу сувим, тврдим, тако
рећи природно бездушним људима. Патио сам дуго и
доста, а онда сам се ослободио њиховог друштва, и то
користећи се управо тим њиховим особинама. Покопао
сам их у забораву заједно са свим њиховим поступци-
ма. Остало је у мени само једно невелико празно место,
као мала пустиња која ме понекад подсети на то време
и те људе.
165
У Сокобањи, говорљив и хвалисав келнер Босанац,
родом из једног села у Босанској крајини. Из родног
села су га одвели некад као ратно сироче и отад живи
овде; има жену и сина од шест година. Прича како је
прошлог лета обишао родни крај и донео, каже, један
камен из темеља родитељске куће која је за време рата
изгорела и порушена. Донео је и једну ружу која је
расла поред те куће у Крајини и посадио је овде у
башти. Каже да је залива сваки дан и да лепо напредује.
Све то подсећа на Шопена и Словацког, а ово је
једноставан и трезвен Крајишник, али са великом по-
требом да нешто буде, или бар да нешто изгледа у
очима саговорника.
Вративши се кући, блед и задихан, Славуј говори
узбуђено:
— Идем Кнез-Михаиловом. Код Пеливанове радње,
као да је из земље никао — Јеленкић. Иде ивичњаком
тротоара, право према мени. И сме, рђа, да ме погледа.
Али, ја само оборим поглед; и то онако крвнички, како
само ја умем: не гледам га, а видим га; и он види да
га видим; док у себи мислим: ђубре! Α кога ја тако
презрем, тај је готов. Заувек! Боље му је да га Бог с
неба презре.
И овде младићи и девојке (не сви) воле мало да
»очепе« травњаке на скверовима и у парковима, и
да тако скраћују себи пут, штеде напор и продужују
време слободе и »нерада«. (У Београду, на пример,
можете ту нелепу навику посматрати свуда.) Само што
ова шведска младеж чини то са више уздржљивости и
мање жестине. Α осим тога, овде је број оних који те
травњаке негују и заливају знатно већи него у нас.
 166
Људи из народа, нарочито они који раде сасвим
тешке послове, тежаци, морнари, носачи, разговарају
међу собом са мало речи и још мање покрета. Само
сваки час стављају између себе и сабеседника своју
велику црну руку, час једну час другу. Та рука са
малко раширеним прстима, са подланицом окренутом
навише, појављује се између њих као неки главни
доказ, у исто време благ и тежак.
Неефикасносш човека динарског типа! (Опростите ми
варваризам »неефикасност«, јер ја не могу да га сам себи
опростим.) Тиме хоћу да кажем: његова урођена
неспособност да лепо и храбро започето дело, доследно
и достојно приведе крају.
Сећање на Ескоријал као на дубок лични доживљај.
Само у Шпанији и на Балкану могу да се виде такви
немилосрдно растргани и нагрижени предели у којима
сваки, и највећи и најплеменитији, људски напор из-
гледа немоћан, узалудан и унапред осуђен на неуспех.
Зидови и торњеви показују виши укус, ред, богатство
и смишљен човечији напор. Α сто корака даље диже се
камењар, помешан са неком и злом и посном земљом
јаловицом из које ниче само убога и невесела шикара
без боје, без користи, без лепоте. Хиљаде оваквих дела
као што је овај дворац-манастир Филипа II не би
могле прекрити и оплеменити бескрајну пустињу која
се стере унедоглед. Α помисао на љупке и питоме
земље које сарађују са човеком и придружују се њего-
вом напору, а не леже овако као вечита казна и немо
проклетство, изазива у нама жељу да бежимо главом
без обзира, као деца у бајкама, плачући и дозивајући
ни сами не знамо кога у помоћ.
167
Од пијаних људи који излазе тетурајући из крчме,
од младића који на малим колима догоне из околних
села млеко у Београд, човек може да чује нове песме
на старе мелодије.
Терај, куме, риђу
Да ше не обиђу...
Или песму одскора удате младе жене, која се овако
жали на мужа:
Кад сам иошла за драгана мога,
npboi дана oucoba ми бога,
Другог дана и бога и сунце,
Шшо му нисам наиојила јунце.
Кад човек зађе у године, све што се по улицама и
кафанама пева изгледа му мање-више ружно и бесми-
слено, и чини му се да се укус маса стално квари и
погоршава. У ствари, то је увек иста бесмислица. На-
род не може да буде без риме и какве било досетке као
ни без дувана и ракије.
Овде, као и у Београду, видим по улицама знатан
број младих жена са проседом, па и сасвим седом
косом. Њихова лица су измучена, али још млада, а
облици тела одају још боље њихову младост. Чини ми
се да видим како је изнад глава тих слабих створења
прошла рука овога рата и посула их превременом седи-
ном кроз коју још просијава младост.
Та се слика неће моћи сачувати за будућност; те
главе ће брзо и још јаче поседети, па затим потпуно
ишчезнути са усталасане површине живих пролазника.
То је штета. Ништа не би боље и јасније говорило
будућим нараштајима ο нашем времену него те младе
седе главе, којима је потпуно или делимично украдена
безбрижност и радост младих година.
Нека у овој забелешци остане бар помен ο њима.
Сарајево, 14. јуна 1946. год.
 168
Увек ми се враћа питање: зашто су јавне зграде на
Истоку тако непријатне и редовно запуштене? У тим
земљама као да су хотели тако удешени како би сваки
који у њима преноћи имао прилике да размишља и
дође до уверења да је лепше и боље седети у*својој
варошици него путовати по свету, и како би одлазећи
уздахнуо: »Ах, најлепша је своја кућица, па каква била
да била!«
Године 1941, после бомбардовања Београда, бежали
су многи грађани друмом ка Авали. Један моли сељака
да га прими на кола и повезе, нуди и да плати. Сељак
одбија. Овај моли даље, јер има места на колима и за
тројицу. »Има«, каже сељак, »али нећу да те примим.
Хоћу да те видим како идеш пешице.«
Словеначка кућанства су редовно чиста, уредна и
светла, а словеначке жене их воде са миром, присеб-
ношћу и неком незаинтересованом ревношћу која им
је, како изгледа, у природи. Једина мана тих кућан-
става је у томе што помало личе на сакристију, или на
оне моделе у етнографским музејима. Недостаје им
онај топли индивидуални дах који оживљује наша
кућанства, али који је и узрок свих немира и нереда у
њима.
Кад човек стигне с мраком у Мостар, па се сутрадан
пробуди не са првим зраком него тек око седам сати —
он тада најбоље може да осети разлику између светло-
сти у Мостару и, на пример, оне у Сарајеву. Светлост
је у Мостару елеменат за себе; она је снажна, жива,
169
свуда присутна, продорна и свирепа. Од ње су и људи
овде вешти и рационални и у исто време хладни и
безобзирни.
На врелој пржини, у разговору, група младића, до-
маћих. Реч је ο неком упражњеном добром месту.
— Што не би ти тражио да те поставе? — питају
једног црномањастог младог човека интелигентна из-
раза лица са здравим, искреним осмејком.
— Не. То је место на коме треба радити. Α ја нисам
тај.
*
Ручао сам са једним нашим човеком и једним Швај-
царцем. Обојица су пушили лулу. По начину како су
пушили, како су пунили и палили лулу кад би им се
угасила, могла се видети сва разлика темперамената и
васпитања два разна и различита народа. Боље него по
оном што су говорили.
Путовао сам са сељаком из околине Сарајева. Оно
што је на њему нарочито падало у очи био је његов
црвени шал овлаш савијен у велик турбан око главе.
Тај црвени шал везан је и традиционално, ритуално
готово, онако како су га, у низу нараштаја, везивали
сви његови, али и слободно и лично, као да га је он
први и једини сад, овог тренутка, везао произвољном
игром својих прстију и своје маште.
Има у животу ужаса. које, како ми се чини, само ја и
само у одређеном тренутку могу да осетим. Тако, на
пример, сазнајем једног јутра да у једном нашем сре-
 170
ском месту има једна месарска радња (надам се да
можете замислити шта значи и како изгледа месарска
радња у једном балканском градићу!) која носи назив
»Бело јагње«.
Као сваког лета што бива, призор све већег разго-
лићавања нашег градског човека искрсава пред нама
на сваком кораку. Врло их је мало који умеју у томе да
се зауставе нешто пре границе неукуса. Нарочито су
жене непаметне, јер све што чине, чине на своју вели-
ку штету.
Кад путујете возом или аутобусом из Београда на
море, а нарочито у обрнутом правцу, окружени сте
ружним призорима. Људи показују оно што се не
показује и што нико не жели да види: бангаве ноге,
чворновата колена, маљаве и претанке или предебеле
бутине, груди, леђа или пупак, све могуће делове убо-
гог људског тела, а не питају се ни то — да ли им је и
лице за показивање.
У Гламочу, забаченој касаби западне Босне, људи
су, под утицајем »туристичке грознице«, дошли до
закључка да би се и код њих могао »развити туризам«.
У ту сврху подигли су и хотел који носи лепо име
»Хотел бусија«.
Гледајући око себе и осећајући на себи грубост и
нискост људи са којима је присиљен да живи, он је
замишљао друге средине и друкчије људе, човечне,
честите, доследне, учтиве и чисте, и супротстављао
их као противотров овима око себе. Укратко, нагон
самоодбране терао га је да улепшава друге људе дру-
гих крајева и да бар тамо замишља човека добрим и
171
лепим, да би се и тако бранио од страха и гнушања
којим су га испуњавали ови око њега.
У Глиптотеци у Копенхагену има велик број грчких
и римских глава од камена или мрамора; међу њима и
једна за коју се каже да је портрет цара Диоклецијана.
Брахикефал са фаунским лицем. То је прави и потпуни
човек из околине Сплита, неки Дује или Јуре, каквог,
бар по спољњем изгледу, можете и данас у том крају
наћи.
Карактеристика муслиманских кућа. Чим пређеш
турски праг, нађеш се одједном — али одједном! — у
посве новој средини која у најмањој могућој мери
зависи од спољњег света, окружен миром и самопоуз-
дањем утврђеног, одвојеног и издвојеног породичног
живота који нам својом тишином говори да се све зна
(све што треба знати!) и да нема потребе да се ишта
пита, казује и тумачи.
Старица из Прокупља. Живела је сто и једну годину.
Родила је седамнаесторо деце. Године 1936. имала је
два туцета унучади*и праунучади. Тада се први пут у
животу озбиљно разболела. Своме унуку, који је у то
време био члан редакције једног београдског дневни-
ка, и већ и сам имао двоје деце, и који је бринуо ο њој,
говорила је непосредно пре смрти:
— Ја ћу, дете, да умрем. Немојте да ме случајно
стављате у новине.
— Зашто не, бабо?
— Ама, срамота је. Женско, па толико живело. Па и
то са рађањем! Не треба ни да се помиње, а камоли у
новине.
 172
Хотелска соба негде у Југославији, малена и слабо
загрејана, са јефтиним намештајем и олињалом про-
стирком, пуна неког мртвог времена, дању сива, а у
ноћи слабо и неправилно осветљена. Сијалице у некој
врсти лустера мутне и нејаке, а она на ноћном столићу
поред кревета — прејака, тако да бије у главу и замара
при читању. Све је туђе и хладно и изазива жељу за
бежањем. Ствари нису набављене ни распоређене пре-
ма путниковој мери и потреби, него према лакомости,
нехату и сировости сопственика овог хотела и оних
који њиме управљају.
Зеница, месец фебруар 1916. године. Тече трећа го-
дина (првог) светског рата. Огроман логор од сивих
дрвених барака; у њему преко шест стотина војних
обвезника последњег позива БХ регименте број три,
неспособних за војску и војничку службу, али задр-
жаних на раду. Сад оправљају путеве или саде репу на
њивама око Зенице.
У логору хронична глад и општа оскудица у свему.
Студен и мрзовоља.
На повратку са рада Dienstpflichtiger Миле Крндија,
слабачак и прозебао сељак већ у годинама, жали се
своме мештанину да су му најгоре додијали дрвени
ђонови на цокулама ратне фабрикације. Све друго му
је, каже, лакше — како тако! — али ови дрвени ђонови
што се не савијају, е то га уби.
— Њиву блата, чини ми се, вучем за собом.
Теши га један полуграђанин, онизак и живахан чо-
век, који је у општој клонулости сачувао још нешто
ведрине и добре воље, и увек некако успева да набави
мало дувана или флашу сумњиве ракије, а не бежи да
понуди и друга до себе.
— Нај, попиј једну љуту; од ње мекшају ђонови.
Што ме гледаш? Мекшају, кад ти кажем. Богами!
173
Један наш човек, гледајући како странци добро воде
и уређују своје послове, каже:
— Све могу и умеју; а ми баш ништа; не умемо ни
оно што можемо.
Чини ми се да и видим и чујем оног босанског
сељака како разговара са партизанима који су наишли
у његову кућу (»Ја сам исиреиадан човјек, другови!«), и
како продужује, можда само у мислима:
— Поштено да вам кажем, ја се плашим сваког
жива; неког мање, неког више, понеког можда нимало,
али свих заједно — плашим се, брате, много и тешко.
Плашим се, па ето! Шта да ти даље казујем?
У том граду мало ко од пролазника да није увређен,
унижен, рањен или оштећен. Али никад се то није
дешавало јавно и гласно, уз свађу или вику, прасак
или звекет оружја, него све шапатом и потајице, све
таквим ситним, двозначним и на изглед безазленим,
али отровним речима.
— Види! Чуј! Ама, немој! Откуд сад то? Зашто,
побогу? И баш тако велиш? Ко би то рекао?
Ручак у пашином конаку.
Десетина људи седе око синије која је претрпана
разним врстама меса, пита и колача. То је такозвана
»прва софра« намењена угледнијим службеницима који
с правом носе назив »пашалије«. Само онај ко има
прилике да их види овако за софром може казати да их
познаје. Иначе крути и неприступачни, уздржљиви у
покретима и речима, они се при јелу потпуно измене. Α
 174
једу брзо и халапљиво, као да су из глади побегли, као
хорда која је јутрос овде осванула и сад за добар ручак
села, али не зна где ће омркнути ни шта ће тамо наћи
за вечеру, као борбени одред који сваког трена може
добити наређење да све то што је пред њим одмах
напусти и даље крене, у неизвесност. Једу ћутке,
брижно и мргодно, држећи комад са обе руке, мљаска-
јући, крцкајући, бацајући неповерљиве погледе око
себе, иако пред њима лежи изобиље меса, хлеба и
белог мрса.
То је био човек који је сваком речју својом, сваким
погледом и покретом изазивао варљиве наде у сабесед-
нику и отварао пред њим могућности за које до мало-
пре ни сам није слутио да би могле постојати, и које се
никад неће моћи остварити.
То је за људе око њега, као и за њега самог, било
извор многих неспоразума, разочарања и незгода, али
се тога није могао ослободити. Такав је био и остао
неизлечив и непоправљив.
»Залуду су биле прокламације ο једној крви, ο јед-
ном језику, ο једним обичајима, јер је вјерски фанати-
зам заслепљивао очи братске, те нијесу могле догле-
дати у истину и заједничку будућност.«
Гавро Вучковић
ο херцеговачком устанку 1875—76. године
(Полицајац Шарић.)
Псовао је гадно, и нарочито. То нису биле оне већ
уобичајене псовке које наши људи употребљавају у
афекту и недостатку бол>ег и пристојнијег аргумента, и
175
које су, ма како ружне, већ изгубиле оштрину и кон-
кретан смисао. Он је псовао хладно бирајући речи,
некако са предумишљајем, како би погодио човека у
најосетљивије место и укаљао и последње што је оста-
ло чисто у њему. Очигледно, имао је илузију да псовка
додаје нешто његовом ниском расту и нејакој и неси-
гурној снази.
Слушајући га, стално се питам како му не досади да
увек и у свему — »има право«. И то »стопостотно«!
Како се не замори да то непрестано понавља, час само-
свесно и осионо, час гневно, а увек без поштовања и
љубави не само за свог противника него и за своју
истину. Дође ми понекад да и њега то запитам, иако
добро знам да би његов одговор могао бити само нова
потврда те самосвести и његове узвишености над свим
и свачим, нов доказ да је он увек и у свему у праву.
На пијаци Зелени венац довикује један угојен румен
човек запуштена изгледа (необријан, умашћено одело):
— Такав ти је Србин; док има, он једе док не пукне,
а кад нема, он трпи док не цркне.
Аганагићи живе од свога нама.1 То изгледа смешно
и невероватно, али је тако, и то ће вам казати свак у
Сарајеву.
Да човек стане да испитује овог Аганагића и њему
сличне шта је управо тај њихов понос, на чему је
заснован, куда води — али да их то пита не овде у
Сарајеву, где су они једна од пет првих породица и где
ником не одговарају на питања, него да их пита на
1
Нам (турски), понос.
 176 177

патријархалним друштвом, племенским уређењем и

неком судњем дану где нема обмане ни самообмане,
старинским начином путовања. Али, само по себи, оно
лажи ни увијања — нико од њих не би могао дати
је величанствено и представља велику тековину у чо-
одговора. Па ипак, тако је, тај понос постоји; не би
вековој борби против варварства, а за бољи положај
требало да постоји ни да се назива поносом, јер понос и
човека у свету и боље односе међу људима. То је
није него шупља предрасуда, надмена охолост и дрска
драгоцен ланац људских услуга и обавеза који је
варка, али постоји и назива се. Он је чињеница, штет-
заиста грехота било прекинути. Али тај човечни оби-
на, наопака, одувек бесмислена, а данас апсурдна, али
чај, који се још одржава понегде на селу, па чак и у
— чињеница. И та чињеница — аганагићевски понос
варошима, претвара се у трагичан неспоразум кад га
— утицала је из нараштаја у нараштај на њихово миш-
наши људи погрешно примене на неке странце, наро-
љење и осећање, тако да им је прешла у нарав и да
чито људе из централне Европе, и нарочито Немце. Не
одређује њихове поступке и утиче на поступке других
све, и не само Немце.
према њима, да и дан-данас у ствари од ње живе. Да,
Просечан Немац — кажем »просечан«, јер наравно да
живе, јер они ту своју урођену способност да се намет-
су и овде сви изузеци могућни — не прима гостољубље
ну дрском силом уображене величине удишу са првим
као дар и обавезу, него га искоришћује, рачуна са њим
дахом, једу целог живота, као хлеб, и не само као хлеб
као са вашом слабошћу. Ако сте према њему пажљиви,
него и као месо и као колач, троше је и уживају као
он ту пажњу прима као нешто што му с правом при-
раскош и отменост које им свак без поговора признаје;
пада, што му ви дугујете. И са сваким актом пажње и
и тако им она постаје друга природа, да њоме примају
гостољубља, учтивости и срдачности, ви у његовим
и оцењују све око себе и да кроз њу свет гледа њих.
очима бивате мањи, а он — снажнији. Вашу гостољу-
Али кад би се друштво сетило и усудило да само
бивост он сматра вашом урођеном слабошћу, врстом
једном постави питање њиховог поноса, шта је он у
природног данка који њему и његовима дугују ниже и
ствари и на чему је заснован, онда би могло добити
слабије расе. Бити услужан и гостољубив према такви-
само један одговор: ни на чему није заснован, јер не
ма значи повредити основно начело гостољубља: јед-
постоји у ствари; постоји само њихова урођена способ-
накост и узајамност, значи грешити и према себи и
ност да се наметну, а та способност има снагу стихије,
према њима. Α коректним и уздржљивим ставом раз-
укроћене, у породичне сврхе упрегнуте, лукаво и без-
бити ту њихову заблуду ο природи нашег гостољубља
душно искоришћаване стихије.
— значи учинити услугу и себи и њима, избећи низ
Тако је са Аганагићима, тако и са оних осталих
ружних и тешких неспоразума, штета и понижења.
неколико њима блиских и сличних великих породица.
(Карактеристично је да Немац Таубе, у свом делу из
Јер, на крају, од лажног новца живи се исто као и од
XVIII века, говори ο манама и врлинама Срба, али
правог, само ако човек успе да тај лажан новац про-
њихово гостопримство и не помиње, него га узима
тури као прави, и ако при том успе да остане неоткри-
као природну ствар, као врсту дуга према странцу
вен. путнику.)

Истинско гостољубље које је дуго живело у нашем

Мислим да их познајем доста добро. То су људи
народу, и још понегде живи, ствар је несумњиво не- жива духа, жељни новости, склони чулним уживањи-
савремена и застарела, осуђена на пропаст заједно са
31 — 12
 178
»ВИ КАЖЕТЕ ДА СМО
ма сваке врсте, слабо развијени телесно и не нарочито
спретни и окретни, а нису истрајни ни доследни у ПРИТВОРНИ
напорима. Уздржљиви су и неповерљиви у сразмери
са својим слабостима. Њихова мисао изгледа оригинал- И ПОДМУКЛИ«
на и смела, и брза је, али често погрешна већ у самом
корену, а у нескладу са стварношћу која их окружује;
и што је тај несклад већи, то они више држе до те
своје мисли и умеју од ње да направе основ и смисао
свога постојања; ако треба, и гину за њу, а често и кад
не треба.

31-12*
 Књижедносш
Они који управљају земљама и судбинама народа
требало би да обрате пажњу на развитак и правац свих
уметности а нарочито књижевности која је, природно,
од свих уметности најближа животу и развијању
земље и друштва. Не мислим то у оном вулгарном и
погрешном смислу: да се од књижевности направи
средство и да се преко њега утиче на друштво непо-
средно и у једном одређеном правцу. Ми смо живи
сведоци колико је то јалов и штетан посао: он не
постиже жељени циљ, а уноси застој и неред у књи-
жевност. Тенденције које се јављају у књижевности
утичу на развитак друштва, али само онда кад су оне
одраз сличних, још недовољно изражених тенденција
које већ постоје и дозревају у друштву. Појаве и
правци у књижевности пре свега су слутње и наго-
вештаји онога што живот спрема за сутрашњицу. Они
објављују и на неки начин утврђују и освештавају оно
што тек дозрева у људским односима, јер књижевност
често износи на видело оно што још невидљиво клија
у духовима и што ће у нараштајима који долазе цвета-
ти јавно и давати изглед лицу земље. Зато и мислим да
би управљачи земаља морали да обрате пажњу на
књижевност, на правце које она бира и идеје које
износи и брани, јер историја друштва и историја књи-
жевности, упоређене, показују да су мишљења и схва-
тања која су ношена и заступана од праве књижевно-
сти — мишљења и схватања будућности; и да су ис-
крено и лепо опеване земље увек и поштоване и добро
брањене од највећег броја л>уди. Исто тако, оне појаве
 182
које наиђу на осуду праве књижевности немају дуга
века ни привлачне снаге; њихова слика у књижевно-
сти показује да су осуђене, па ма како моћне биле и
трајне изгледале.
Тако би се могло са доста тачности казати да је
добра књижевност, иако сама незаштићена и немоћна,
у ствари видовит и сигуран водич и путоказ. Α το што
велики и моћни овога света не слушају његов глас и не
иду за њим, ιπτο врло често и не знају за његово
постојање, то не мења ништа од тачности овог што смо
напред рекли, то само потврђује дубоку трагику која се
често крије у основи људског делања. Сто година
доцније, свакоме је јасна и видовитост књижевности и
слепило оних који је нису хтели да читају ни могли да
схвате.
Кад не бих знао да је то узалудно, ја бих онима који
управљају народима и владају земљама довикивао не-
престано: »Обратите пажњу на оно што се око вас
пише, шта се пише и како се пише!«
Речи
»У једној руци слама, у другој ватра«, кажу овде за
човека који својим говором и поступцима изазива не-
мире и сукобе.
За upuuobeiMKy
Он не псује као искрени и непосредни људи што
понекад опсују код нас, него гадно псује, као да се
са сваком ружном речи невидљиво одваја нешто од
његове унутрашње трулежи и ружноће; као да са сва-
ком псовком бије из њега осетно тежак, покварен
задах.
183
За upuuobeuiKy
Пред навалом нових, безобзирних метода стицања,
нестало је брзо оног рудиментарног социјалног смисла
и осећања одговорности који су у нашем патријархал-,
ном друштву носили скупни назив »образ и душа«.
Турци
Α њихов живот једноставан и јасан: боре се кад је
прописано и кад треба, уживају кад год могу.
За upuuobeuiKy
Неколико имена аустријских генерала »гренцера«. Је-
роним Рукавина од Видовграда, Стипшић од Тернове,
Петар Симић пл. Мајданградски, Гривичић, Милош
пл. Стојсављевић, Кузман Богутовац, барун Фрањо
Мартинић од Мартинега, барон Антон Молинари од
Монте Пастело, Иван Станојаковић од Станогора, Пи-
салић од Хижановца, Грга Марицки од Сремослава,
Stjepan Mayerhoffer од Ведропоља, Никола Ружичић
од Сандека.
За upuuobemKy
Несрећа нашег турско-балканског човека што тако
често троши снагу на то да из постојећих вредности
истера за себе стварне или уображене користи, уместо
да ствара нове вредности које ће саме по себи осигу-
рати и њему и другима добар живот.
 184
БиХ
Год. 1948. умро је један од сарајевских кољеновића и
мондена после дугог и — да не кажемо ништа више! —
празног и паразитског живота.
Они који су по дужности вршили попис ствари у
његовој заоставштини нашли су у његовом типичном
средњоевропском грађанском апартману, поред наме-
штаја у стилу Secession из 1900. године, поред јевтиних
слика и статуета и других ђинђува без укуса и праве
вредности, и неколико дебелих аустријских хавана-
-цигара; биле су сасушене, али на њима је јарко сјао
црвен појас и на њему је била златним словима марка:
Имиерашор. Α испод тога ситније: К. u. Osterr.
Tabakregie.
Преко тридесет година је овај Србин и српски син
чувао ове успомене негдашњег аустријског сјаја и ве-
личине.
Речи
»Ђаво нит оре нит копа, него само исуче сабљу па
командује.«
У западној Србији
»Пре сто и неколико година Милисав Лаповац пред-
лагао је да се сви писмени људи у Србији побију, јер
они подижу бунтове.«
»Политика«, 4. априла 1951.године
* се на скупоћу.
Кад рутинирани политички људи морају да иступе
и говоре на некој културној, уметничкој, прослави,
осећају се нелагодно, и они, који су иначе тако окрет-
185
ни, поуздани у себе и незбуњиво речити, постају збу-
њени и опрезни, и у свом говору крећу се као на
поледици.
За upuuobeiuKy
У њима се јавља изненада и неодољивом жестином,
спасилачка и самоубилачка мржња на друштво из ко-
јег су потекли и на све што је његово или што носи ма
и најмањи траг његових навика и схватања.
Французи су народ вешт. Био сам пошао да напишем
»срећан« уместо »вешт«, што не би било право ни
тачно, али ми сви волимо да туђе знање и вештину
називамо срећом. Тако ми за своје незнање, лењост и
невештину налазимо, и несвесно, неко оправдање у
томе што те способности код других називамо — сре-
ћом.
Французи су тако способни, вредни и вешти да
њима, као ниједном другом народу на земљи, велик
број људи из целог света поклања са задовољством
своје време и даје свој новац. Милиони људи из целог
света срећни су што могу да упознају, добију и —
плате плодове француске мисли и француских руку.
Париз, јула 1951. године
За upuuobeiuKy
Босанац, који је дошао на два дана у Београд, жали
— Ушао ја у радњу на Теразијама па гледам око
себе. Свега има, али за што год прихватиш као за живу
ватру. Ништа испод стотке. Пре рата кад си ушао
овако у радњу, па свега има а у тебе пара нема, могао
 186
си да кажеш: »Ово је да човјек заиста постане ко-
муниста.« Α шта сад да кажеш?
Теразије, 22. II 1952. године
У великом ресторану усред Београда могу се чути
невероватни разговори. Петорица малих привредних
руководилаца негде из Санџака, крупни и гласни љу-
ди, ручају обилно и, уз вино, воде живе препирке.
Један каже и ово: »Ево, нека сутра помру и моја дјеца,
ако сам ја тај!« — »Он мене мрзи, очима да ме не види, а
његова жена ме воли више него њега. Је ли тако?« —
»Све он то из мржње на мене износи. Α ако се предмет
под тим бројем нађе код мене, запал'те моју кућу
слободно сутра!« — »Ј .. ο ја своју мртву мајку, ако сам
ја то не рекао, него икад помислио.«
17. III 1952. године
»Никад човјек не зна у којој ће вјери умријети«.
Нар. реч у Босни
Чекати — то овде значи висити изнад празнине
дубоког понора који дели живот повлаштених Турака
од оног ιπτο раја назива својим животом, значи не
живети него се мучити.
Ви кажете да смо притворни и подмукли. То је
истина, али каква? И зашто? Истина на први поглед.
То је формална и естетска оцена једне чињенице која
са естетиком и питањем форме нема готово никакве
везе. Како мало мудрости и оштроумља треба да се
187
дође до те полуистине, у којој је једна половина лаж-
на, а она друга, она »истинита« половина само при-
видно истинита. Кад то кажете, исто је као кад бисте
прегладнелом човеку замерали што не може да се
држи право и чврсто као сит, и озеблом што дрхти. То
је нечовечна истина која би се при најповршнијем
испитивању показала као — лаж, и то свирепа лаж.
На пример. Ви видите да човек рајетин дволичи и
увија и обара поглед док говори. И то вам се не свиђа.
Α зар мислите да се њему свиђа? Ви бисте хтели да
видите пред собом, као представнике раје витезове без
страха и мане. Вама се више свиђају бегови који се
право држе, смело гледају сабеседнику у очи, мало
говоре, и увек — истину. Α нисте се никад упитали
зашто су једни и други такви какви јесу, кад су и једни
и други становници исте земље, исте крви и порекла,
поданици истог владара. Па откуд онда таква и толика
разлика у карактеру и држању? Али то се ви не питате,
вас мрзи да то испитујете, а без тога ваша »истина« нема
ништа од истине, али има много од неправде и увреде
према оном који је већ потиштен и увређен вековном
неправдом свог друштвеног положаја.
Ви бисте хтели да нас видите као праве и доследне
људе од речи и части, као што су на изглед и наши
господари. Ко то не би хтео да буде? Па кад сте тако
великодушни, зашто нам не помогнете да изменимо
тешке и нечовечне животне услове, који су нас овак-
вим направили? Или зашто бар не уочите те услове и
не признате њихово постојање? Прав, истинољубив,
отмен и наочит, ко то не би хтео да буде? Али ви не
помишљате да у самосвесном и господственом држању
наших тлачитеља има много нашег труда и зноја. Ви
губите из вида да се човек рајетин може само једном
исправити пред својим господарима и само једном им
рећи истину у лице. Ако то учини данас, он сутрашњег
сунца неће видети. Јер ми животом плаћамо своју
истину и свој поносан став, а наши господари живе од
своје »истинољубивости« и свог господства. Α човек
има, господо, само један живот и чува га и одржава
 188
ПОГОВОР
како најбоље може и уме. Само што рају, иако живи
бедно и недостојно, њен живот стаје страховито много,
а наше бегове — ништа; треба да се само потруде и
дођу на свет. Све остало, углед, господство и лепота, и
та храброст и искреност којима се ви толико дивите,
долази им сама од себе.
Тако учени и вешти, ви нисте способни да увидите
просту истину да је свак по држању и карактеру она-
кав каквим су га учинили услови под којима живи, а
да наше услове живота не стварамо ми него наши
тлачитељи. Α το је бар недвосмислено јасно и непо-
битно истинито.
Ако сте се удостојили да ме саслушате до краја и
потрудили да ο том имало размислите, ви ћете морати
увидети да је ово исшина, једина и права истина која
служи на срамоту онима који владају над нама, а не
служи на част ником ко не уме да је види или се прави
да је не види, а говори и суди ο нама, и нашим
господарима.
 ЈОВАН ЦВИЈИЋ И БАЛКАНСКИ
ПСИХИЧКИ ТИПОВИ

ι
Необична је судбина Цвијићевих етнопсихолошких
1
разматрања. Резултат готово четрдесетогодишњег
(1887—1926) страсничког, упорног, тегобног и опасног
истраживања у слободним и неслободним деловима
2
земље, Цвијићеве Психичке особине Јужних Слодена
појавиле су се у време када су у Европи заблуде и
негативни биланси исихологије народа постали уочљи-
вији а критичка оспоравања чешћа. Истицало се да
психологија народа (етнопсихологија) нема научни
1
La Peninsule Balcanique, Geographie humaine, Paris 1918. Ова књига има два
дела од којих други, Психичке особине Јужних Слођена, обележава Цвијићев
етнопсихолошки дискурс. Четири године после издања на француском излази и
наше издање upboi дела књиге: Балканско пoлyocтpbo u jyMCHowobeHCKe земље,
Београд 1922. Рад на другом, етнопсихолошком делу, Цвијић наставља све до
смрти (1927), не успевши да га оконча. На основу француског издања, допунских
ауторових бележака и објављених Цвијићевих чланака, његови ученици су прире-
дили за штампу Психичке особине Јужних Cлobeнa (Београд 1931).
Тек 1966. године излази ново издање Балканског uoliyociupba y једном тому
(Завод за издавање уџбеника, Београд). У овом раду коришћено је издање из 1966.
године (цитати Цвијићевих текстова имају, у загради, означен број странице
одакле је навод узет).
Етнопсихологија се у једној равни ослања на етнографију, етнологију и социо-
логију, а у другој на психологију. Етнографија даје дескрипцију факата који се
односе на живот и обичаје народа, док етнологија проучава постанак и развитак
народа на основу тековина материјалне и духовне културе, а користећи налазе
палеонтологије, археологије и антропогеографије. Етнологија је »продужетак«
етнографије. Психолошким продубљивањем, етнологија се усмерава ка психоло-
гији народа. За традиционална друштва једноставних психичких модела етноло-
гија је и »психологија народа«. У новије време америчка културна антропологија
амбициозан је наставак етнологије. Подразумева висок степен уопштавања и
настоји да се потврди као обухватна наука ο човеку. Сам термин кулшура одређен
је техничким, економским, религиозним, социјалним, ритуалним знањима и по-
нашањима која карактеришу одређено друштво. Култура је иманентна човеку.
Антрополози овога смера држе да је »природни човек« фикција филозофа.
Етнопсихологија користи налазе географије, историје, разних токова психоло-
гије и социологије, психоанализе, физичке антропологије, демографије.
2
У првим деценијама Цвијићевог рада три четвртине становништва живело је
под туђинском управом: од 12,000.000 Југословена у слободној Србији било их је
 192
основ (Албер Беје), да је уточиште аматера и »лите-
рарног психологизирања«, да је »касно воће романти-
чарске мисли«, како је то формулисао познати немачки
антрополог и социолог В. Милман, да је у првом свет-
3
ском рату постала предмет манипулисања.
Изрицани су противречни судови-оцене који су дис-
кредитовали саму научну грану. Тако се тврдило да
Немци имају изразит и уочљив »национални карак-
тер«, као што се, такође ауторитативно, тврдило да
Немци »немају никакав карактер«. Сличан неразмрсив
след противречних исказа погађао је Словене, као и
друге етничке и племенске заједнице. Велики филозоф
Кант, који је и сам покушао да арбитрира у сложеном
послу процене зрелости овог или оног народа, поча-
ствовао је и нас једном оваквом мишљу-дефиницијом:
»Нације европске Турске никада нису имале нити ће
икада имати услове да стекну неки одређени нацио-
нални карактер.«
2,200.000, а у слободној Црној Гори 200.000. (Наведено према Владимир Стојан-
чевић, npegiobop књизи Јована Цвијића, Аушобиографија и други сииси, Београд
1965, стр. 8).
3
У првом светском рату јавила су се дела с научним претензијама а прозирним
циљем да се оцрни противничка страна. Такво је дело Емила Пикара Исшорија
наука и ирешензије немачке науке (L'Histoire des sciences et les pretensions de la science
allemande), као и дело Е. Беријона Психологија немачке расе (La Psychologie de la
race allemande, 1917). Такво је, заузврат, и дело једног много значајнијег аутора, В.
Вунта, Нације и n>uxoba филозофија (Nationen und ihre Philosophie, 1915). Природно,
оваква литература цветала је и у другом светском рату.
Варљиве а пристрасне оцене ο психологији народа засноване на стереотипима
популарне карактерологије, имају улогу и у једном нашем рату — поразу на
Сливници у бици с Бугарима, ο чему нас, не без цинизма, обавештава Слободан
Јовановић: »На основу чега смо се ми надали победи у једном нападном рату који
смо водили против Бугара без бројне надмоћности и с горим топовима? Пре свега,
не само краљ Милан, него и цео свет код нас сматрао је Бугаре за миран ратарски
народ без војничких врлина. Говорили смо ο њима презриво као ο ,баштованџијама'
и једнако смо правили поређење између нас који смо се ослободили сами и њих које
су ослободили Руси. Ми смо били хајдучка крв; они нису; наша победа над њима
била је стога сигурна« (Слободан Јовановић, Влада Милана O6peuobuha, Сабрана
дела, књ. IX, Београд 1934, стр. 270). Наш ратнички хибрис био је кажњен.
Самопрецењивање (и самозаваравање) ове врсте имало је удела и у припреми
априлског слома 1941. године. Очекивало се у извесним војним и патриотско-
-политичким круговима да ће »најбољи војник у првом светском рату«, Србин,
учинити чудо упркос нејединству Југославије α изгледној опструкцији знатних
делова земље у случају рата, а упркос неупоредивој надмоћи противника. Та
очекивања не само да су била илузорна него су била и потпуно изван стварности,
апсурдна. У рату који је пучем од 27. марта 1941. године изабрала, Југославија није
имала никакве, чак ни теоријске, шансе сем избора »царства-небеског« по митско-
-легендарној схеми косовске парадигме.
193
Романтизам је обележио психологију народа својим
знамењем. За једну јаку струју у романтизму, атрибут
народно почиње да означава посебну и незаменљиву
вредност. Све што одише истинским познавањем
ствари и проницањем у живот, што плени разумева-
њем и универзалношћу, добија атрибут народно. Тако
и велики песници минулих епоха, Хомер, Данте и
други, постају »народни«. Посебно поглавље представ-
ља руска интелигенција и њен егзодус у народ. Херце-
ну (1812—1870) дугујемо утемељење руског народњач-
ког социјализма. Народњаштво је безгранична вера у
руски народ, у обичан радни свет, то јест у мужика.
Као што су мислећи људи Запада, разочарани феу-
далном и грађанском Европом, после великих открића
Америке и истраживања других далеких крајева, идеа-
лизовали Доброг дивљака,4 стварајући од њега слику
нашег идеал-ја, тако је руска интелигенција, разочара-
на својом грабљивом буржоазијом и супротстављена
званичним институцијама, спас потражила у народу.
Народњачком култу руског мужика одговарао је код
нас култ »необразованог народа«, сељака, Вука Кара-
џића. Народ не само да говори боље и бољим језиком
од учених граждана, одрођене господе, па и црквених
људи, него је и стваралачки потентнији од њих и то у
сваком погледу.
Вук је имао оруђе које руски народшаци нису имали.
Вера у будућност мужика и његову иошенцијалну ства-
ралачку снагу није се могла мерити са исиољеном над-
моћи Вуковог народа. Добар народ је овде, заиста,
мање но игде фикција: тај народ је дигао буну против
Турака и остварио оружану револуцију, потом је по-
тврдио и духовни аспект револуције наметнувши на
упечатљив начин свој стил говора као начин писања и
учинивши своју уметност гласовитом у Европи. Пред
таквим тријумфом народа, чији је Вук био представ-
4
Мит ο Добром дивљаку — објекту идеализације која у време романтизма
прелази, са истим или сличним атрибутима процењивања, на други објект, на
Добри народ, а потом, у сутону грађанског друштва, на Добру класу, пролетере —
подробно сам анализирао у књизи Ното balcanicus, homo heroicm, Београд 1986, стр.
156—202.
31-13
 194
ник вишеструко и у пуној мери, тешко се могло, у
догледној будућности, рачунати на једну (конкретну)
исихолошју народа засновану на хладном опису чиње-
ница. Са Вуком у залеђу, Цвијић је имао изузетну
потпору врсног етнографа, социолога, историчара,
лингвисте. Али са Вуком у залеђу он је, такође, имао
оформљени култ народа као недодирљиве вредности.
Тај култ са много романтичарског набоја морао се
одразити на етнопсихологовом делу. Цвијић је нашао
начина да у односу на тај култ буде неотпоран колико
мора (или колико жели), али и отпоран колико треба
за миран сан научника. Но, ο томе ћемо касније.
Психологија народа настала је на измаку романтиз-
ма, али није измакла продуженој руци романтичарских
схватања, па је повремено прихватала процес обоготво-
рења народа. Поготову када је требало народну и на-
ционалну баштину потврдити и међом државних гра-
ница које »штите од непријатеља«. Романтичарске идеје
љубави за »своје« нашле су потпору и у митским слоје-
вима свести, у опозитном, бинарном поретку вредности
који је карактерисао доживљај човека и света древног
претка. Митски начин мишљења аксиолошки је био
усмерен »низом« бинарних опозиција које су оличавале
људски, земаљски и космички поредак. Романтизам је
изоштрио вид за опозиције свој—туђ, наш—стран,
близак—далек, свето—профано, светло—тама, бело—
—црно, високо—ниско, задржавајући први став опо-
зиције за »нас« (наш народ) а други за »туђе«, »туђина«
(обично заграничног, оличеног неком другом нацијом).
Филозоф Дилтај (1833—1911) устао* је против роман-
тичарских представа »народне душе« и »народног ду-
ха« (Volksseele, Volksgeist) — толико карактеристичних
за етнопсихологију — не спорећи постојање »индиви-
дуалне животне целине једног народа«. Утемељивачи
психологије народа, Лацарус и Штајнтал, усмерили су,
још средином XIX века, младу научну грану ка соци-
јалној психологији, конкретној психологији народа и,
посебно, ка психологији културе и стваралаштва кроз
које »дух народа« манифестује свој геније. Полазиште
195
је у Хегеловом »принципу националитета« и у Херде-
ровој несводљивој оригиналности народа израженој
мистериозним »духом« и »душом«. Одређена романтиз-
мом у првим деценијама постојања, психологија народа
је наравно имала ослонце и у позитивизму, еволуцио-
низму, марксизму, а посебно у Фројдовом учењу. Пси-
хоанализа има велику улогу у познијем развоју етно-
психологије, а посебно у развоју културне антрополо-
гије.
Критичко преиспитивање психологије народа после
првог светског рата доводи до поделе на смерове и
правце који би могли имати кохерентније научно по-
лазиште. Један такав смер са исходиштем у Логици
Стјуарта Мила који се заузимао за научну анализу
»националних и колективних карактера« јесте и »ко-
лективна етологија« (карактерологија).
Прихватајући ове подстицаје, најамбициознији Цви-
јићев настављач, Владимир Дворниковић, види у »ка-
рактерологији« смер који би могао унети коректив у
дотадашње токове етнопсихологије, па и оне Цвијиће-
ве. Тежи се интегрисању индивидуално-психолошких
и колективних црта, навика, морала, историјских дато-
сти и резултата духовног стваралаштва у карактеро-
лошко јединство. То јединство рефлекс је етничког
јединства народа Југославије који су за Дворникови-
ћа, у духу званичне идеологије између два рата, народ
Југославије.
Не одустајући од примарне улоге геоморфолошког и
климатског утицаја у обликовању психичких особина,
Дворниковић је написао своје замашно и до сада недо-
вољно проучено дело Каракшеролошја Jylocnobena.5 У
књизи неуједначене вредности, драгоценој по огром-
ној грађи и подацима који се могу користити и у
интерпретацији различитој од Дворниковићеве, по-
себно смета тврдокорна ауторова перцепција »расног« и
тежња да се уобличи, на тој основи, »расно хомоген«
»југословенски тип«. Расиологија је псеудонаука, јер
Београд 1939.
31-13*
 196
сам појам расе, антрополошки недефинисан, не указује
ни на какав однос између физичког карактера, који је
једини објект изучавања расиологије, и одређене кул-
туре. Α феномен културе често открива веће заједни-
штво људи различитих раса а исте културе но што је
заједништво људи исте расе а различите културе.
И други значајан Цвијићев следбеник, Немац Гер-
хард Геземан, суплент београдске гимназије у време
првог светског рата који није хтео да сачека сународ-
ничку освајачку војску него је заједно са Србима иску-
сио албанску Голготу 1915. оставивши потресну књигу
дневничких сведочења,6 био је ближи карактероло-
шком смеру. Његова студија Тииолошја cpucKo-xpbaui-
ског народног каракшера,7 потом и CpucKoxpbauicKa
књижећносш* наставак су Цвијићевих анализа психич-
ких особина, а и уметничког стваралаштва са антро-
полошког гледишта. Главно Геземаново дело је Црно-
горски uobeK.9 Настало на премисама Цвијићевих ана-
лиза динараца, Геземаново дело узима један сегмент
динарског типа и свестрано га разматра. После објав-
љивања књиге Геземан је наставио да продубљује
своја открића црногорског човека поредећи га са дру-
штвима неких европских области које он назива »па-
тријархалним оазама у Европи« (Цвијић је говорио
ο егзотичним оазама становништва). Тако настаје про-
ширена верзија, у ствари нова књига Херојски облик
ytcuboma10 која је код нас, из непознатих разлога,
6
Die Flucht. Aus einem serbischen Tagebuch, Miinchen 1935. У нашем тек недавно
објављеном преводу: Са сриском bojcKOM кроз Албанију, Београд 1984.
7 жавале социологија и социјална психологија а погото-
Volkscharaktenypologie der Serbokroaten, Берлин 1928.
8
Превео с немачког Владимир Вујић, Београд 1934.
9
Der montenegrinische Mensch, Праг 1934.
111
Heroisclie I.cbciisfonn, Бсрлин 1943. Запажамо да је ово дело, писано са
сплшатијама прсма Црногорцима, мада и са нотом несумњиве критичности, објав-
.1><;но у ратној години суноврата немачке армије, и то у Берлину. У метежу који је
нећ увелико најављивао пораз, Немци су стигли да објављују и научна дела ове
врсте. У ствари, после пораза 1918. године и поука које су настојали да извуку из
тог пораза, Немци су почели изучавање других народа. То изучавање наставило се
и у Хитлерово време с јаким примесама идеолошке индоктринације. У 1941.
години, усред рата, изучавала се психологија народа на немачким универзитетима
и у институтима. Већи део публикација објављених у кругу званичних немачких
институција тог времена, наравно, обележен је печатом наци-идеологије, али има и
часних изузетака где спада и Геземаново дело. Још ο Геземану: човек који је 1915.
197
преведена као 4ojcmbo u јунашшћо сшарих Црного-
раца.
11
Уистину, већи део ове студије посвећен је »херој-
ском патријархализму« Црногораца, али се тај начин
живљења пореди са одговарајућим обрасцима шкот-
ских брђана, Маињана са Пелопонеза и Корзиканаца.
Како тумачити то што се у изучавањима Цвијићевог
етнопсихолошког дела, дакле и оног што се може
сматрати његовим наслеђем, губи траг његовим нај-
приврженијим следбеницима? У два замашна зборника
САНУ, посвећена Цвијићевом делу, стварање Двор-
никовића и Геземана једноставно се не помиње.12 Али
се помињу многа дела скромног домета, позитивисти-
чки скучена у захвату а далека Цвијићевом духу син-
тезе. Да ли је дошла до изражаја усмереност која се
управо противи духу синтезе или је реч ο идеолошким
разлозима (и предрасудама)? Неопходност критичких
судова ο људима из уметности и науке, често служи
као изговор за одстрањење тих људи из уметности и
науке. Лако их се одричемо. Богате културе то не би
чиниле, и не чине.
Оспоравање етнопсихологије из двадесетих година,
у Европи се претворило у процес који је докрајчен
педесетих година века. Не пронашавши свој потпун
идентитет, а користећи се многим дисциплинама које
су, продубљујући своје могућности, стално претиле
»анексијом«, етнопсихологија као да се коначно утопи-
ла у сопственим помоћним научним гранама.
У овом смислу, етнопсихологију су дуже време угро-
ву етнографија која је прерасла у културну антрополо-
године делио добро и зло с нашим народом, хтео је и да остане с тим народом.
1 ридесетих година био је професор славистике у Прагу а после немачког упада у
Чехословачку потражио је уточиште у Југославији. За овог врсног научника није
оило места на нашим катедрама (Р. Меденица, ПредгоВор књизи 4ojciubo u јуна-
uiiubo сшарих Црногораца). Негативна кадровска селекција, дакле, није изум само
овог, нашег времена. После окупације Југославије Геземан се, депримиран и
оолестан, враћа у своју домовину, империју зла.
11
Цетиње 1968.
ο
bu
J"^el> зб"рник у сиомен сшогодишњице H>eioboi рођења, САНУ, Београд
8; Научно дело Jobaua IJbujuha, САНУ, Београд 1982.
 198
гију. Западна културна антропологија, веома распро-
страњена у Америци, блиска је психологији народа,
мада у нечем и битно различита јер се мапа народа не
поклапа са мапом култура. Сем тога, културна антропо-
логија тежи да постане обухватна наука ο човеку.
На стогодишњицу Лацарусовог и Штајнталовог за-
снивања психологије народа (Volkerpsychologie, 1851),
закључено је, и то управо у Немачкој, колевци етно-
психологије, да се ова дисциплина исцрпла, односно да
се »утопила« у другим дисциплинама. Крај етнопсихо-
логије симболично означава и податак из живота Р.
Турнвалда, професора етнологије, психологије народа
и социологије у Берлину, који је још 1925. године
покренуо часопис за психологију народа. Нешто пре
смрти, 1951. године, Турнвалд је покренуо нови часо-
пис за емпиријску, социјалну психологију и етнолошка
истраживања. Психологија народа није се више поми-
њала. И код нас је после другог светског рата »напу-
штена етнопсихолошка метода«.13
Стиче се утисак да је велика етнопсихолошка синте-
за Јована Цвијића настала у безваздушном простору
једне научне дисциплине која је у време настанка Цви-
јићевог доприноса оглашавала свој престанак. Заиста
необична судбина. Ћорсокак етнопсихологије више-
струко се одразио и на настављаче Цвијићевог рада и
на коментар његовог дела. Најпре, дух синтезе удаљио
се од научних истраживања овога типа, претпостав-
љена су испитивања у оквирима једне, »своје«, специ-
јалности. Даље, упрошћени марксизам који је после
другог светског рата постао озваничена идеологија,
искључивао је улогу других подела изузев класних у
обликовању свести друштвених група и друштвеног
бића човека уопште. Најзад, Цвијићева типологија је,
поред уочавања (и преувеличавања) »добрих страна«
нашег живља, подразумевала и критичке ставове који
С
У? У времену истицања самобитности етничких група
13
Петар Влаховић, »Антрополошка проучавања етнолошких монографија«,
у књизи Симиозијум ο мешодологији ешнолошких наука, САНУ, Београд 1974,
стр. 125.
199
код нас, погађали локалне сујете. Резултат је свега
тога: недовољна и непотпуна испитаност Цвијићевог
етнопсихолошког дела, као и одсуство настојања да се
оно види у контексту европске етнопсихолошке мисли,
али и у контексту истраживања која прихватају и
преузимају ваљане ставове, методе и конкретне анали-
зе етнопсихолога. Јер, ако су научне гране новијег
времена надјачале етнопсихологију, успевши да је аси-
милују, то не значи да су сви њени поступци, методе,
теоријски ставови, а нарочито конкретне анализе изгу-
били сваку вредност и значај. То се посебно односи,
као што ћемо показати, на Цвијићево етнопсихолошко
дело.
Али вратимо се месту Цвијићевог етнопсихолошког
дискурса у европским оквирима.
Готово да у ово пола века код нас није било аутора
који је, коментаришући Цвијићеве Психичке особине
Јужних Cnobeua, пропустио да цитира делове приказа
француског географа Жила Сиона објављеног далеке
1919. а код нас преведеног 1921. године.14
Посебно је велика пажња поклоњена Сионовој ре-
ченици према којој Цвијић »upucbaja за географију
обласш која је до сада била намењена само романсиј ери-
ма« (подвукао П. Џ.). Ова опаска готово је постала
нека врста ритуалног обрасца датог на обавезно ко-
ришћење. Није било јубиларних скупова нити зборни-
ка посвећених Цвијићевом делу, почев од оних који су
објављивани за његова живота до последњег, Научно
дело Jobaua Lfbujuha из 1982. године, а да ова Сионова
реченица није актуализована.15
14
Jules Sion, Un Domaine nouveau de la Geographie humaine, Revue Universitaire,
No 6, juin 1919, Paris, p. 21—37; на српском: Hoba обласш у аншроиогеографији
(превео Б. М. Дробњаковић), Гласник Географског друштва, Београд 1921, св. 5,
стр. 275—288.
15
Ову Сионову мисао за незаборав, узгред речено, више пута наводе и исти
аутори у разним својим текстовима. Тако Милисав Б. Лутовац, у Uoiobopy књизи
Балканско uonyociupbo (1966), цитирајући и вишс других Сионових опаски, пише:
»У немогућности да се на ограниченом простору [ 1 каже све што је Сион казао,
изнећемо само неколико његових мисли." [...] Цвијић »са смелошћу при-
сваја географији област која је до сада, изгледа, била намењена само романси-
јсрима«, стр. 568. Четрнаест година касније у научном саопштењу »Цвијићева
заслуга за унапређење друштвених наука« (Научно дело Jobana IJbujuha), које
 200
Међутим, тврдња да Цвијић »присваја за географију
област која је до сада била намењена само романсијери-
ма«, из чега се у нашим расправама зачела идеја ο
Цвијићевој самобитности и духу апсолутне новине,
једноставно није тачна. И не само да није тачна него је
у тако дубокој противречности са побудама и развојем
психологије народа, па и оног што се у традицији нази-
ва »психичком географијом«, да нам је тешко и наслу-
тити природу Сионове непрецизности или омашке. Ме-
ђутим, ваља узети у обзир да један приказ (тринаест
страница у нашем преводу), објављен убрзо после саме
књиге и не може бити никакав (трајни) бревијар истина.
Уношење »литерарне психологије« чак је, према
многим мишљењима, ометало етнопсихологију да се
16
конституише као научна грана. Писци, Теофраст,
Вовнарг, Риварол, одавно су означени као преци —
зачетници психологије народа. »Литерарна психологи-
ја« одавно прати психологију народа и то, рекли смо,
као зла коб која поткопава темеље њене научности.
Ако је термин исихолошја народа уведен пре нешто
мање од једног и по века, радозналост за предмет
њеног проучавања је давнашња. Упоредо са историјом
и географијом рађа се и »психичка географија«, описи
етничких група и њихових својстава. Као и у свему
другом, стари Грци су претече. Историчар Херодот
може се сматрати зачетником психологије народа. Ту-
кидид указује на унутарње заједничке црте колектив-
ног бића. У култури старога Рима, Тацит наслеђује
Тукидида и ствара још сложеније дело од свога прет-
ходника. Ж. Харди17 означава Ибн Калдуна као зачет-
има шест штампаних страница, Лутовац наводи на три странице Сиона (25, 28, 29) а
ту је и незаобилазна Французова идеја: »Цвијић са смелошћу присваја географији
и области које су до сада, изгледа, биле намењене само романсијерима (стр. 28).
16
Abel Miroglio, La Psychologie des peuples, Paris 1958, p. 35. Одбрана »чисте
науке« од свих натруха, а посебно од литерарних, не односи се, наравно, само на
једну грану »науке ο човеку«. Велики научници се, међутим, нису одвећ обазирали
на скепсу сцијентиста. Леви-Строс је ставио до знања да је Тужним шроиима хтео
наставити традицију филозофско-литерарног путописа од XVI до средине XIX
века. Водећи структуралист без зазора користи литерарно-приповедачку технику
у свом научном делу, описујући поједине народе, говорећи ο себи и поздрављајући
своје претходнике (»Русо наш учител., Русо наш брат«).
17
G. Hardy, La Geographie psychologique, Paris 1939, ρ. 38.
201
ника »психичке географије«, што значи и као духовног
претка аутора Психичких особина Јужних Cлobeнa.
Време великих путописаца истовремено је и епоха
свестраног изучавања психологије народа. Сазнања се
шире, а томе доприносе значајна открића у XV и XVI
веку.
Предрасуде епохе класицизма не иду наруку проуча-
ваоцима психологије народа. Схватање ο универзалној
и неизменљивој природи човека (као, уосталом, и ле-
поте) унело је застој. Речи филозофа XVIII века Хју-
ма, према којима је за упознавање старих Грка или
Римљана довољно упознати данашње Французе или
Енглезе, а да су људи који нас окружују исти они које
је описивао и Тацит, израз су уверења ο јединствено-
сти и непроменљивости људске природе.
Посебан полет етнопсихологија доживљује крајем
прошлог века када јача интерес за изучавање прими-
тивних народа, и када се јављају нове школе у етно-
графији, као и нове етнолошке теорије чији су аутори
Фрејзер, Малиновски, Леви-Брил (капитална Фреј-
зерова Злашна грана делимично је објављена 1890).
Утемељују се научна психологија (В. Вунт, Ф. Рибо, В.
Џемс) и социологија (Е. Диркем, Л. Леви-Брил), а
зачиње се ера Сигмунда Фројда чији ће утицај бити
све изразитији у току XX века (психоаналитичка ан-
тропологија, чији су главни представници Р. Бастид,
Б. Бетелхајм, М. Бонапарта, А. Кардинер, Б. Малинов-
ски, В. Рајх и Г. Рохајм, значајан је правац данашње
културне антропологије која и сама прихвата многе
постулате психоанализе).
Крајем XIX века јављају се дела која означавају
размах психологије народа. Такво је дело Алфреда
Фујеа, Психолошја франиуског народа (Psychologie du
peuple francais, 1898), a још више друга књига истог
аутора Психолошка скица ebpoucKux народа (Esquisse
psychologique des peuples europeens, 1902), која је убрзо
преведена на руски, енглески, шпански, италијански и
много коментарисана у свету.
Немачки пандан Фујеовој књизи је Милер-Фрајен-
 202
фелсова Психолошја Немаца и H>uxoba кулшура (Psy-
chologie des deutschen Menschen und seiner Kultur, 1930).
Фује анализира Французе и уз помоћ најугледнијих
представника писане уметности речи. Већ тада се раз-
вила расправа ο »присвајању области« која припада
романсијерима. На мишљење познатог историчара
књижевности и теоретичара Емила Фагеа да литера-
тура није израз онога што једно друштво јесте него
онога што једно друштво није, одговорио је Алфред
Фује рекавши да снови ο друштву које литература
преноси у свет имагинарног у потпуности припадају
том друштву и у довољној га мери карактеришу. У
расправу се умешао и утемељивач социолошке естети-
ке Шарл Лало који је говорио ο »уметности блиској
животу« и њеној моћи да проникне у индивидуалну
психологију, као и у облике друштвеног живота.
Била је значајна у свом времену и књига Гистава ле
Бона Психолошки закони eboлyцuje народа (Les Lois psy-
chologiques de Γένοίηΐιοη des peuples, 1896).
И многи филозофи историје анализирали су психо-
логију народа настојећи да им одреде »степен зрело-
сти«, од Ђанбатиста Вика који је у Hoboj науци скици-
рао општу филозофију народа, а теоријом »о враћању
истог« зачео филозофију историје, до Вилхелма Вунта
чије је огромно дело ο психологији народа у десет
томова, у којем је анализирао формативне елементе
етничких група — језик, уметност, мит, навике —
обележило целу једну епоху у развоју етнопсихологије
(1890—1920). Вунтово дело имало је велики утицај а,
према многима, скривило и многе странпутице. Раскид
са Вунтовом традицијом, после двадесетих година,
унеколико означавају М. Вебер, Р. Турнвалд, В. Хел-
18
паш, Е. Хурвиц.
У контексту који смо овлаш описали ваљало би
видети и Психичке особине Јужних Cлobeнa. Ако је то
18
У кратком, сумарном прегледу развоја етнопсихологије користио сам по-
датке из следећих књига: G. Hardy, Habegeuo дело; G. House, La Psychologic
ethnique, Paris, 1953; A. Miroglio, nabegeuo дело (посебно стр. 13—109).
203
дело по нечем изузетно и посебно, оно је изузетно и
посебно по стваралачкој индивидуалности Цвијићевој
која је имала пун размах у конкретним анализама, а не
по анексији романсијерских простора. Његова ориги-
налност је и у стварању антропогеографских зона које
умногоме одговарају културним зонама данашње за-
падне културне антропологије. Та антропологија, у
којој је, према неким мишљењима, »стара етнопсихоло-
гија нашла своју душу« — настала је после Цвијиће-
вих истраживања, па може бити говора само ο Цвији-
ћевој антиципацији, а не ο коришћењу узора. Томе
ваља додати да Цвијић није дао теоријску разраду
личности нити односа личност—друштво, као што није
дао ни теоријску разраду појма култура.
Вратимо се још једном Сиону и домаћим коментато-
рима које је француски географ придобио у великом
броју и на неодређено време. Можда је Сион, као
географ, пишући ο свом колеги Цвијићу хтео да каже
да географи »досад« нису залазили у домен »литерарне
психологије« имајући у виду антропогеографију (иако
је и у оквиру ове дисциплине постојала тенденција
»приближавања човеку« подржана утицајним Видалом
де ла Блашом). Уистину, Фридрих Рацел (1844—1904),
оснивач теорије миграције и антропогеографије, аутор
Аншроиогеографије I—II (1882—1891), несумњиви узор
оснивача наше антропогеографске школе Цвијића,
»изоставио је човека« из свог научног дискурса, што је
Цвијић у предговору за француско издање своје књи-
ге уочио, нагласивши да га у томе неће следити. Но,
антропогеографија, која анализира повезаност човека
и природне средине, и чији су главни представници у
Цвијићевом времену, поред Рацела, били и Е. Рекли,
Ж. Брин, В. де ла Блаш, само је део географије, науке
која у свом дугом развоју никако није »искључивала«
човека; отуд и поменута »психичка географија«.
Утицај природне средине на људе разматрали су још
мислиоци грчко-римске културе. Хипокрит је анализи-
рао основне природне елементе с гледишта њиховог
утицаја на људе. У Аристотела такође налазимо идеје ο
 204
деловању географске средине на карактер и обичаје на-
рода. Ο психологији народа говорили су и географи
Александријске школе Питеас и Ератостен, а не много
познати филозоф Посидониос, хеленизовани Сиријац и
велики путник, уочио је разлике између медитеранског
разума и нордијског ирационалитета. У римској епохи ο
психологији народа размишља и географ Страбон. Кас-
није, Монтењ истиче »законе природе« по којима живе
народи. Ο изразитом прожимању људи и миљеа говори
Монтескје. Он уочава да се у жарком климату страсти
раније буде и брже одумиру. Држи да острвљани више
теже слободи од континенталаца. Изучавање друштве-
них група и конкретне психологије Монтескјеова су
страст од ране младости. Писао је ο Енглезима, Словени-
ма, Германима. Монтескјеа и К. Ритера сматрају зачет-
ницима такозваног географског материјализма у коме
примат у обликовању индивидуалне и колективне психе
имају географски услови. Α под географским условима,
да подсетимо, подразумевају се климат, спољна конфи-
гурација земљишта, хидрографија, животињски ресур-
си, вегетација, минерали.
Дакле, не може бити речи ο томе да географи пре Цви-
јића нису залазили у »романсијерски« животни простор.
Вајкадашња блискост етнопсихологије и »књижевне
психологије« распиривала је код многих дух критич-
ности према научном профилу психолога народа у
Цвијићевом времену а и касније.19
19
Такву судбину имао је и Андре Сигфрид, творац изузетно обимног опуса,
писац књиге Душа народа (L'Ame despeuples, 1950), као и књига ο Енглеској, Новом
Зеланду, Канади, САД, Јужној Африци, потом Поешске географије иеш коншиненаша
(Geographiepoetiquedescinqcontinents, 1952). Овај свестрани ерудит, зналац економи-
је, историје, географије, психологије, социологиЈе, апострофиран је због »литерар-
них произвољности«, чему је допринео његов однегован стил, као и његов смисао за
хумор. Американци су га Прогласили сваштаром (»general writer«). Kao пример
»литерарног застрањивања« (али и завођења, јер је имао публику за собом), још је
више послужио ексцентрични X. Кајзерлинг, аутор многих дела, који се дичио
својом »спонтаном креацијом«. Кајзерлинг се, додуше, истакао и као негатор
научника у Ничеовом стилу. Филозофска и књижевна култура учинила је
»обележеним« и германисту Р. Миндера, зналца психологије и психоанализе, аутора
књиге Немци и Немачка (Deutscher und Deutschland) y којој открива друштвену и
културну различитост појединих делова Немачке. Литерарност је пребацивана и
шпанском етнопсихологу Салвадору де Мадаријаги, аутору књиге Енглези,
Фршшузи, Шианци (Anglais, Francais, Espagnols, 1930), затим Полу Готјсу, аутору
Франиуске душе (L'Ame franc,aise, 1930), као и Ф. Розу, Цвијићевом претходнику,
аутору многих дела међу којима је и Америчка енергија (L'Energie americaine, 1910).
205
Амалгам етнопсихологије и »литерарне психологије«
никако се не зачиње у Цвијићевом делу него негде на
почецима наше цивилизације, много пре заснивања
научне гране. Α присвајање области која је »била наме-
њена само романсијерима« почело је давно пре Цви-
јића, наставило се у његово време, а и после тог
времена.
II
У етнопсихолошким студијама Јована Цвијића
уочавамо две тенденције. Једна има исходиште у на-
ционалној романтици хердеровског типа, што је и
схватљиво ако се има на уму да је Цвијић најинтен-
зивније изучавао »психичке типове« Балкана од 1887.
до 1915. године, значи у епохи народноослободилачких
покрета и ратова, као и у време пред уједињење већине
Јужних Словена. Ова тенденција (не) крије ноту вели-
чања природне обдарености и других врлина људи са
нашега тла. Судећи само на основу ње, могли бисмо
говорити ο Цвијићевом етноморфизму.
Друга, мање присутна и, могли бисмо рећи, пригу-
шена тенденција у Цвијићевим етнопсихолошким ра-
довима, квантитативно знатно скромнија од прве, у зна-
ку је оштрог критичког разматрања психичких одлика
и менталног склопа анализираних етничких група. У
овом, проницљивом и далекосежном, критички инто-
нираном току Цвијићеве етнопсихолошке расправе,
оцртавају се жаришта колективних, историјом услов-
љених траума са изопачујућим одразима на понашање
и психу нараштаја, скидају се романтични велови са
»човека нашега тла«. Ова тенденција потврђује несум-
њиву актуелност, живу присутност Цвијићеву и у на-
шем времену.
Цвијићеву величину као етнопсихолога ваља, дакле,
тражити испод наздравичарског слоја његовог дискур-
са, по страни од педагошких и патриотско-државотвор-
них циљева Цвијића јавног радника. Посебно ваља
одстранити аналитички оптимизам намењен странцима.
 206
Ваља имати на уму да је прво издање Психичких
особина Јужних Cnobena најпре објављено на францу-
ском језику и да је Цвијић морао имати свест ο томе да
његови Јужни Словени долазе под лупу критичких
Европљана који ο њима не знају много. Оновремене
европске представе ο балканским народима одисале су
недовољним познавањем и скепсом. Трагове те скепсе
налазимо и у новије време. Рецимо, у Вебстеровом
HoboM енциклоиедијском речнику (из 1951) појам балка-
низације (балканизирати) тумачен је као »разбијање на
мање, међусобно непријатељске државице«. За Иси-
дору Секулић је Балкан полуострво »које је чувено и
разглашено по неслогама и непријатељствима, и то и у
20
Платоновој Грчкој«. Карактеристично је да се међу
многим скептичним видиоцима балканског живља на-
шао и Фридрих Енгелс, филозоф који ће после другог
светског рата постати један од идејних утемељивача
друштвеног поретка балканских заједница са изузет-
ком Грчке.
Можда и отуд јака Цвијићева тежња да Јужне Сло-
вене прикаже као додуше заостале, али виталне и
свеже, природно интелигентне и у високом степену
обдарене људе. Романтичарска оданост народу (Досто-
јевски је писао: »Идеал људске лепоте је руски народ«),
присутна је код Цвијића. Она друга тежња која дира у
тамне наслаге народног бића и открива колективне
фрустрације остала је, рекли смо, пригушена, али се
Цвијић ο њу није оглушио. Присутно је историјско
сазнање ο несрећној свести популације у многим краје-
вима будуће Југославије који су у време Цвијићевих
истраживања још били под туђинским јармом.
20
И. Секулић, »Балкан — белешке једног балканофила«, »Преглед«, Сарајево
1940, књ. XVI, св. 194, стр. 67. Оправданост Вебстеровог енциклопедијског
тумачења, макар колико оно деловало опоро и цинично, ми Југословени добро
осећамо до дана данашњег: на прагу двадесет и првог века, усред технолошке
револуције која подстиче свестране интегративне процесе релативизујући појам
државних граница, суочени смо са антицивилизацијским трендом раздвајања и
феудалних подела, претварања једне државе у осам државица и осам нејаких
аутархичних привредних организама. Ако се томе додају и честа међусобна
супротстављања ових државица, добијамо пример наведеног енциклопедијског
појма балканизације на делу.
207
Педагошко-моралистички и афирмативно-априори-
стички ток Цвијићевих разматрања утицао је и на
његове настављаче. Узмимо Каракшерологију Југо-
Mobeua Владимира Дворниковића. У књизи налазимо
поглавље под насловом: ЈугослоБени, умно један од нај-
обдаренијих народа. На почетку поглавља Дворнико-
вић истиче своју тезу: »Иако у просеку културно
заостао, наш народ спада међу природно најдаровитије
21
народе Европе.« Какви су Дворниковићеви докази
за такву тврдњу? Мање-више никакви. Узимају се у
обзир и неке маргиналне опаске, на пример, она извес-
ног Таубеа који је 1877. године у свом делу ο Славо-
нији и Срему записао: »Сељаци у њих нису тако глупи
и тупи, нити такви буквани као што су сељаци у.
22
другим земљама.« Дворниковић вели да се глупан
лако запажа у нашој средини јер је редак(!), што тврди
и Цвијић. И зато што је тако редак, средина исказује
нетрпељивост према њему изражену веома разуђеном
вербалном карактеризацијом, називајући га: бленто,
блесан, токмак, будала, итд.
Истиче се значај народне поезије, Руђера Бошкови-
ћа, Његоша, Мештровића, Пупина, али појава изузет-
ног значаја и појединаца изузетног дара нема баш
много. Стога је Дворниковић крунски доказ потражио
на другој страни, у истраживањима које је почетком
двадесетог века предузео др Нико Жупанић, слове-
начки етнолог, антрополог и културни историчар.
У другој половини деветнаестог века узела је маха и
постала утицајна научна дисциплина позната под име-
ном краниометрија. Реч је ο анализи и мерењу људскс
лобање, чија је сврха одређивање неких виталних, прс
свега умних, човекових могућности. Краниометрија је
била типичан изданак расиологије, односно биодетер-
минизма XIX века. Неки приљежни немачки научни-
ци, а пре свега Аугустин Вајсбах23., изнели су податке
21
В. Дворниковић, uabegeuo дело, стр. 609.
22
Исшо, стр. 609.
23
А. Вајсбах, Босанска лобања (Crania bosniaca, 1901); Словени (Die Slovenen,
1903); Срби и Xpbauiu са Јадранског ириморја (Serbocroaten der Adriatischen Kiinsten-
Idnder (Берлин 1884); Босанци (Die Bosnier, Беч 1895).
 208
не само охрабрујуће него и ласкаве за људе са нашег
тла. Просечан број капацитета лобање у Југословена,
према овим мерењима, био је 1525, док је европски
просек износио само 1450 (Немци 1460, Мађари 1437,
Пољаци 1440, Холанђани 1382, итд.)· Са црнцима ства-
ри су стајале још горе (1330), а са Индусима можда и
најгоре (1275). Увећан број капацитета лобање означа-
вао је у овим мерењима, упрошћено говорећи, увећане
умне способности. Тако су главати узорци нашег под-
небља нагло постали репрезентанти памети. Α на мом-
цима у крајевима где је спроведена анкета, при мерењу
»обима лобање« ваљало је уистину добро попустити
метар.
Нико Жупанић је с одушевљењем систематизовао
налазе страних истраживача прикључивши им своја
замашна проучавања.24 Тезе и закључак др Н. Жупа-
нића јасно су изражени: »Упоредимо ли капацитет
српскохрватске лобање с осталим народима Европе,
Азије и Африке, видимо да Срби и Хрвати надилазе
све народе величином свог мозга.«25
Краниометрија заснована на биолошком детерминиз-
му овога смера, погодна за разне а нарочито за расисти-
чке манипулације, није могла дуго претендовати на
озбиљност и научну заснованост, али и када је схваће-
на антрополошка заблуда која је у исту раван доводила
велику главу, велики мозак и велику памет, тријум-
фални исход мерења и одмеравања остао је у оптицају у
једном делу наше јавности. Прикључивао се миту ο
нашој изузетној обдарености, који су, наравно, снажи-
ли и други аргументи. Α тај мит ο »изузетној обдарено-
сти« испољио је несумњиву постојаност и протегао се
на све области живота.26
24
Н. Жупанић, »Етногенеза Југословена«, Рад Југославенске академије знано-
сти и умјетности, књ. 222, Загреб 1920.
25
Исшо, стр. 178—179.
26
У тексту »Фудбалска прича као митска прича« (из књиге Rubjba књижећ-
носш, Београд 1986) аутор Иван Чоловић је показао, служећи се етнолингвисти-
чком анализом, како у нашим новинским коментарима посвећеним фудбалу долазе
до изражаја елементи карактеристични за мит и митско-фолклорну свест, наро-
чито у односу на подвајање »нашег« и »туђег«. И када су наши фудбалери у
209
Јован Цвијић није стварао овакве »расне« конструк-
ције. Оно што је обезбедило виталност његовом етно-
психолошком делу, произлазило је из његовог непо-
средног уочавања чињеница антрополошког, етнолош-
ког, социолошког, историјског и психолошког реда на
самом терену, у додиру са људима и тлом.
Када је покушао да одреди шта Аристотела чини
оригиналним и непоновљивим у толико разнородним
а многим духовним дисциплинама, шта је у ирироди
обухватности једног многоструког генија, Т. С. Елиот
је указао на једноставну истину. Аристотелова снага
била је у непосредном посматрању. Он се властитом
перцепцијом, чулима и интелектом одређивао према
сваком предмету, сваком објекту анализе. Одбијао је
посреднике, а умео је да уочи.
И Цвијићев метод подразумевао је, пре свега и
изнад свега, непосредно посматрање, лично искуство.
Цвијићева инспирисаност конкретним надвладавала је
надметању с иностраним противником положени на обе плећке, наши ће у комен-
тарима бити представници маштовите, инвентивне игре, док ће супарнички квали-
тети бити упорност, снага, роботска кондиција, дисциплина. Наши су обдарени,
супарник је ирецизна машинерија. Наше Моцарте надвладавају инострани Салије-
ри захваљујући својствима организације и организованости, не надахнућа и креа-
тивности. Ништа мање нису дирљиве приче ни ο нашој сексуалној обдарености.
Ретки а често и маргинални успеси у овој или оној области лако израстају у
звездане тренутке нашег самољубља. Смисао за реалност и критичка свест, пак,
тумаче се као врста одрођености. На питање ο нашем доприносу светској култури,
Исидора Секулић одговара тешком скепсом: »Сматрала )£ да смо у овоме допри-
носу сиромашни, од словенских народа понајсиромашнији. Осим фресака, гово-
рила је, немамо готово више ништа. Народне песме и Његош када се преведу губе
веома много, па нас Французи и Енглези с правом питају: па шта?« (В. Јеротић,
»Сусрети са Исидором Секулић«. Отисак из Зборника историје књижевности, књ.
11, САНУ, Београд 1986, стр. 56). Истина, у последњим деценијама учињени су
извесни видљивији продори у књижевности, сликарству, музици, у неким науч-
ним и у неким спортским дисциплинама.
У једноме, свакако, наша самопотврђеност није под знаком питања. У биткама
и ратовима показали смо истинске, понекад и велике способности. Али ратничке
врлине никако не би смеле да постану — а оне су το одавно код нас постале —
супститут за све оне »универзалне« врлине које нам недостају. Неактуализоване
нације по правилу прибегавају овом супституту. С лакоћом истичемо да је народ
који је поднео толике жртве и који се тако храбро борио у рату, способан да учини
ово^ или оно у миру. Као да је врлина tiubapcma y жидошу логичан продужетак
рашничке врлине. Никако да се привикнемо на чињеницу да су ратничке врлине
— ратничке врлине.
Дгаља KH,u3icebHocui — чији је поднаслов ЕшнолинЊисшичко ироучЉање иара-
лишерашуре — открива нове могућности анализе наших менталних структура и
образаца понашања, што је био и предмет етнопсихологије. У том смислу ваља
поменути и недавно објављену књигу црногорског психијатра Т. Баковића, етно-
психијатријског смера, Деирес^ни оишимизам Црногораца (Београд 1985).
31 — 14
 210
теоријске заблуде времена, као и методолошка ограни-
чења. Његова су се луцидна запажања обликовала у
мукотрпној, свакодневној а вишедеценијској анализи
»живе грађе«, у њеном природном оквиру и, дабоме, у
одређеном времену. Све је примао духом и слухом,
чулима и знањем географа, историчара, социолога,
антропогеографа (морамо додати и човекољупца и ро-
дољупца што није најбоља препорука за објективна
истраживања). Судбине људи и мешања етника, пре-
распоред друштвених група у сталним сеобама (мигра-
ције, метанастазичка кретања ο којима са изузетном
луцидношћу пише Цвијић), ужас наслеђа — историје
као робовања или историје као отпора, све се то оди-
гравало делимично и пред његовим очима а допуњава-
ло многим и богатим знањима.
Цвијић је у праву што сматра да су психичке особи-
не нашег живља, бар у одређеном времену, биле
»простије и јасније« него у урбаним деловима света где
се разлике потиру и нивелишу. Данашњи антрополози
такође држе да се јасније уочавају структура личности
и однос личности и културе у недовољно развијеним
друштвима. Лакша је »процена места која припада ин-
дивидуалном информату у склопу друштвене и кул-
турне целине«, како каже Маргарет Мид.27 Антропо-
лози, такође, држе да се не могу истим методама анали-
зовати недовољно развијена друштва и популације
високо урбаних средина. Стога се културна антрополо-
гија бави, служећи се посебним методама, и недовољно
развијеним и урбаним друштвима, а као прелазним
обликом између ова два друштва и тзв. фолк-друш-
твом. Овај прелазни облик, фолк-друштво, одгова-
рао би унеколико друштву које је изучавао Цвијић,
јер је, и у једном и у другом случају, реч ο руралним
културама. Цвијић се мање бавио градским становниш-
твом и грађанима, а у време његових истраживања
градског становништва и градова у правом смислу те
речи мало је и било.
27
М. Мид, »Национални карактер«, у књизи Аншроиолошја данас, Београд
1976, стр. 559.
211
У високо урбаним срединама губе се разлике, ниве-
лишу особине и ствара извесна јединствена психичка
структура, на великим просторима. Отуда је створен
појам базичног шииа личносши (basic personality, basic
type, basic structure, personalite de base). Термин су увели
Кардинер (1939) и Линтон (1945). Реч је ο скупу кон-
ститутивних елемената личности који је заједнички
свим члановима одређеног друштва. Базична личност
није изложена брзим променама, па се може, чак, ме-
њати карактер културе у којој она опстојава. Кардинер
сматра да је модел базичне личности дат у једној
студији ο измишљеном, полуиндустријском, полуру-
ралном градићу на америчком Средњем западу. Овај
модел има широку употребну вредност. Открива да је
човек Запада врло сличан, од Лос Анђелеса до Париза
и Берлина. Ако хоћемо да анализирамо Французе,
Американце, Енглезе, Шпанце, Италијане, Немце, ба-
зичној личности ваља додати секундарне елементе суб-
културе одређеног поднебља.
У »патријархалним оазама« и њима сличним дело-
вима Балкана створио се, међутим, један посебан кул-
турни и ментални рељеф. Цвијић је открио неколи-
ко парадигматичних, ешношииичних модела личности
могли бисмо рећи, условљених посебностима те кул-
туре.28
Интуицијом изузетног научника и проницљивог по-
сматрача Цвијић је откривао запретене силе у нарави-
ма, дубоке трагове насиља и ропства, супротности ира-
ционалне плаховитости и »рајинске« покорности и
дволичности, крутост егзистенцијално-господарских
ставова управљача али и преузимање тих ставова по-
28
Цвијић је утврдио постојање четири психичка типа (динарски, централни,
панонски и источнобалкански) и више варијетета и група у оквиру тих типова.
Динарском типу припадају шумадијски, ерски, босански и јадрански варијетет,
потом динарска племена, личка и мухамеданска група. Централном типу припадају
косовско-метохијски, западномакедонски, моравско-вардарски варијетет, битољ-
ско-прилепска, мавровско-реканска, биначко-клисурска, преспанско-костурска,
струшко-охридска, дебарска, полошка, сиринићко-средњачка група као и група
врањанског Поморавља. Источнобалканском типу припадају доњодунавски, руме-
лијско-трачки и полочки варијетет, као и варијетет Средше горе. Панонском типу
припадају славонски, сремско-банатски, словеначки и алпски варијетет, потом
загребачка и загорска група, као и права словеначка група.
31-14»
 212
сле збацивања туђинског јарма, покадшто слепу покор-
ност насилничкој владавини и типичне примере иден-
тификације са агресором.
Социолог у земљи која готово да није имала социо-
логе, а на терену где никаквих систематских социоло-
шких истраживања није било, антропогеограф — осни-
вач школе тог смера у нас, што значи бити први а
једно време и једини, етнограф, етнолог и етнопсихо-
лог са само једном јаком личношћу у залеђу, Вуком
Караџићем, историчар који је први открио и на драма-
тичан начин приказао како ирирода, геоморфолошки
састав, постаје историјска судбина јер негде излаже
популацију немилосрдном непријатељу а негде је
CKpuba u шшиши — шта је могао учинити Јован Цвијић
стварајући своју етнопсихолошку синтезу од више по-
себних грана друштвених наука а да не уђе у ризик и
да не буде прекорен за ненаучност? У тај ризик велики
научник је ушао. Пред њим се отварала географска
карта Балкана као »психичка географија« и он, иако
следбеник Рацела, није из своје антропогеографске
студије могао искључити човека као што је то Рацел
могао из своје јер су се у његовој, Рацеловој, култури
описом и анализом човека бавили и многи други. Цви-
јић није одолео искушењу, а да је одолео не бисмо
имали нашу најлуциднију етнопсихолошку синтезу до-
сад написану, али не бисмо имали ни мале посленике
из сенке великог Учитеља, који упитно дижу обрве
над »строго научним учинком« Цвијићевих етнопси-
холошких разматрања. Грађа неухватљива за науку,
веле. Α Цвијић је, са Вуком, народном поезијом и
Његошем у свести и у торбаку, више од тридесет
пуних година обилазио крчевине и засеоке, села и
насеља, постављао питања и давао одговоре, састављао
и уручивао упитнике и »социолошке анкете«, осматрао
и опипавао било балканских антрополошких противу-
речности.
Цвијић је био свестан тежине задатка. Он је сам
нагласио да се етнопсихолошки дискурс отима прециз-
ној студији и проучавању.
213
Мада етнопсихолошки рад Јована Цвијића још оче-
кује потпунију анализу, критички је оцењена његова
склоност да геоморфолошком и климатском фактору,
повезаности човека и природне средине да пресудан
значај у обликовању »психичких типова«. Али у најбо-
љим резултатима Цвијићевог етнопсихолошког дис-
курса, географска условљеност увек иодразумеБа и
историјску условљеност као и условљеност одређеним
типом културе. Узмимо два антиподна феномена —
виолентни тип динарца и феномен рајинске психоло-
гије (својствене централном типу). Виолентни тип ди-
нарца у основи је стандардан динарски тип, само уве-
ћаног агресивитета и ирационалности, што је Цвијић
подробно описао анализирајући народну песму »Же-
нидба Максима Црнојевића«. У динарску природну
тврђаву повлачио се наш живаљ пред Турцима, наме-
ран да очува независност, развијајући ратничку спрем-
ност и агресивност неопходну у борби за одржање и
стварајући један нови тип (ратничке) културе регреси-
јом на патријархалне облике племенског живота.
Централни тип у чијим су се оквирима развили
феномени рајинске психологије и социјалне мимикрије
остао је под руком Турцима, на правцу њихових кому-
никација и у близини њихових насеља. Овај тип раз-
вио је рајинску кроткост и податност, смисао за трпље-
ње и притајену мржњу. У условима вишевековног на-
сиља великих размера створен је homo duplex сасвим спе-
цифичне балканске варијанте. Дакле, географски ус-
лови нису ни издалека једини фактор необичног ан-
трополошког рељефа ових антипода — виолентног ди-
нарца и податног homo duplexa — очуваних у неким бит-
ним цртама свог психичког профила до дана данашњег.
У одсуству обухватније анализе Цвијићевог етно-
психолошког дела јављале су се оцене које додирују
крајности. Тако Војислав Радовановић тврди: »У свет-
ској науци нема бољих етнопсихолошких истражива-
ња, него што су умна истраживања Јована Цвијића.«29
В. Радовановић, наВедено дело.
 214
Како можемо говорити ο врху пирамиде а да немамо
представу ο самој пирамиди? Тврдња каква је Радо-
вановићева изискује поређење Цвијићевог етнопси-
холошког дела са сличнима у свету, насталим за Цви-
јићева времена а и касније, све до педесетих година,
када је објављена Радовановићева монографија. Α
таквих дела је много и међу њима има изванредних.
Тврдимо да »нема бољих« од Цвијића, а, по власти-
том признању, нисмо у довољној мери показали ни
какав је он.30 Тешко, додуше, пада равнодушност
великих култура према ствараоцима у малим култу-
рама и немила је чињеница игнорисање Цвијића. Ње-
гових Психичких особина Јужних Слодена нема чак
ни у новијим значајнијим прегледима етнопсихолош-
ких достигнућа у свету. То је, свакако, неправда.
Код нас, међутим, нема обухватнијих прегледа ни
наших сопствених достигнућа. Једну скицу сачинио
је још 1938. године др Душан Недељковић.31 За раз-
лику од саопштења на научним скуповима и у збор-
ницима после другог светског рата, Недељковић овде
говори и ο Геземану и Дворниковићу. Међутим, пе-
десетак аутора поменутих у овом прегледу у сенци
су самог Недељковића. Од једанаест страница колико
Недељковићев оглед има, четири су посвећене афир-
мативном тумачењу Недељковићевог доприноса етно-
психологији, седам страница свима осталима. Допа-
дао нам се такав став или не, Недељковићев преглед
једини је преглед ове врсте код нас. Овај преглед
је после другог светског рата у свим приликама на-
вођен као да је реч ο неком темељном делу етно-
психолошке науке и науке уопште, па је и Недељко-
вићево место у развоју етнопсихологије одређено пре-
30
»Најмање се у науци расправљало ο психичким особинама становништва,
иако ова проучавања у Цвијићевом делу заузимају видно место« (П. Влаховић,
»Менталитет нашег становништва у делу Јована Цвијића«, у књизи Научно дело
Jobana Ubujuha, стр. 325).
31
Др Душан Недељковић, »Развој наше етнопсихологије за последње
две деценије (1918—1938)«, »Учитељ«, Београд 1938, књ. XI, бр. 1, стр.
181 — 192.
215
ма налазима самог Недељковића32, али је зато (оби-
мом и грађом) монументално Дворниковићево дело од
којих хиљаду страница већег формата избрисано са
списка постојања.
Постављањем Цвијићевог дела у светски врх етно-
психологије бавио се и П. Влаховић. Он каже да је
Цвијић био »не само оригиналан већ, могло би се ре-
ћи, високо изнад и знатно испред свога времена«.33
На другом месту, исти аутор истиче да је Цвијић
»оригиналношћу надмашио своје претходнике, а све-
страном анализом одговарајућих питања засенио савре-
менике«.34
Упркос веома повољном вредновању Цвијићевог
етнопсихолошког дела, Влаховић тврди да Цвијић,
ипак, није на »нашем степену сазнања«. Ни ова тврдња
није аргументисана а сенку на њу баца и податак да је
страни аутор на кога се Влаховић најчешће позива и
који би ваљда требало да буде на »нашем степену
сазнања«, нико други до стари, добри и давно забо-
рављени Гистав ле Бон, аутор превазиђен у сваком по-
гледу, познат и по томе што је указао на непоправ-
љиву инфериорност извесних раса, а што је међу при-
родно недовољно интелигентне укључио и Јапанце (!).
Када је реч ο оспоравањима Цвијићевог дела, ваља
повући граничну црту иза које је свака расправа бес-
предметна. Може се говорити ο застарелости извесних
ставова и метода Јована Цвијића, као и ο заблудама
времена које су постале и Цвијићеве заблуде.
Његовим »психичким типовима« може се, даље,
32
Само у помињаном тексту П. Влаховића »Менталитет нашег становништва у
дслу Јована Цвијића«, иеш иуша се наводе ставови и мисли из Недељковићевог
гскста.
33
»Менталитет нашег становништва у делу Јована Цвијића«, стр. 330.
34
Исшо, стр. 326.
Међутим, уместо да аналитички покаже како је Цвијић анализом »одговарају-
ћих питања« превазишао претходнике и савременике, П. Влаховић радије користи
песничка средства представљања. Њему је Цвијићева етнопсихолошка визија —
као ћилим. »Као марл>ив ткач, испрео је свој драгоцен јужнословенски ћилим и
дао му, како каже П. Ж. Петровић, облике и његове битне шаре« (»Менталитет
нашег становништва«..., стр. 326). Ту исту песничку фигуру поновиће Влаховић и
у другом свом тексту ο Цвијићу (»Рад Јована Цвијића на проучавању етнопси-
холошких особина становништва Србије«, Зборник Филозофског факултета,
Београд 1979, стр. 391).
 216
оспорити оно што се иначе етнопсихолозима оспорава:
недосегнут модел научне потпуности, немогућност про-
вере резултата, могућна произвољност закључивања и
»литерарне« доградње реалног.
Оно што, међутим, не може бити предмет ни спора
ни разговора јесу Цвијићев »шовинизам« и »расизам«.
Α управо су то два »угаона камена« негације Цвијића, у
чему су најдаље отишли научници Вели Девине и Ба-
калијеве епохе (о томе ћемо касније). Не може бити
предмет ни спора ни разговора јер је Цвијић и експли-
цитно и целим својим делом одбацивао школу мржње,
шовинизам, па се таква пребацивања могу схватити
само као пројекција свести формиране у поменутој
школи. Ο расизму, заснованом на постојању супериор-
них психичких типова, група и варијетета, и мање
вредних (Шпиро Кулишић)35 такође је беспредметно
говорити јер расизма, једноставно, у Цвијићевим ра-
довима нема.
Интересантан је круг ових екстремних критичара.
То су, поред осталих, Бугари А. Бешков, Љ. Динев и
3. Борисов који Цвијића називају »експонираним ве-
ликосрпским шовинистом«,36 иако је тај »шовинист«
заступао тезу ο постојању македонског народа, »Маке-
донских Словена«, што није могло бити у вољи било
кога ко је оспоравао постојање Македонаца и што је,
свакако, разјаривало Бугаре. Социолог Динко Тома-
шић у књизи Полишички pasbuuiaK Xpbaiua (a и у
једном тексту намењеном иностранству) назива Цви-
јића »истакнутим теоретичарем српског експанзио-
низма« који покушава да докаже супериорност динар-
ске расе и нужност да се под руководством Србије
остали југословенски типови претворе у подређене
групе. Још је Геземан убедљиво показао да динарски
тип нема код Цвијића расно значење него да је социо-
35
»Овакав метод неминовно је морао довести до разликовања супериорних и
инфериорних етнопсихичких типова и варијетета [...]« (Ш. Кулишић, »Осврт на
развитак научне мисли у српској етнологији«, Посебни отисак из Гласника Земаљ-
ског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево 1967, стр. 303).
36
А. Бешков, Љ. Динев, 3. Борисов, Исшорил на географилша и географскише
ошкришин, Софин 1966, стр. 219, 225, 226.
217
лошки и социјално-психолошки појам. Α Дворнико-
вић управо иребаиује Цвијићу што динарски шии није
расно одређен.
Али по агресивности, непријатном и увредљивом
речнику, по оптужбама које су примереније криминал-
цу него научнику, по вези која се тражи и налази
између »научне« аргументације и одлука партијских
форума, посебно поглавље представљају критичари са
Косова X. Ислами и Р. Исмаили. Цвијић је, тврде они,
»оптерећен политичким интересима великосрпске бур-
жоазије«, он »запоставља одговорност према научно-
-истраживачком раду«. Стимулиран је »материјално,
морално и политички од ондашње великосрпске вла-
сти«. Цвијић и другови »необјективним научним фак-
тима, углавном вулгарно-спекулативним политизира-
њем, измислили су и друге псеудо научне теорије«.
Озбиљни европски научници подсмевају се, наводно,
Цвијићу. Научници са Косова састављају и »црну ли-
сту« Цвијићевих следбеника. То су, у антропогеографи-
ји, Милисав Лутовац, Атанасије Урошевић, Јован Три-
фуновски, Миленко Филиповић, Војислав Радовано-
вић и други. Али листа се проширује: »Цвијићеви по-
гледи осим код антропогеографа нашли су подршку и
актуализовани су и код људи који имају идеологију
супротну нашем систему и нашим односима, а чије су
позиције осуђене и од Савеза комуниста Југославије«.
Колико ми је познато, ниједна реч се није чула у
одбрану Цвијића. Један од највећих умова српске култу-
ре привезан је као последњи вагабунд за стуб срама, а сва
наша учена и друга друштва прихватила су ово батинање
ћутећи, с миром и кроткошћу, пружајући и на тај начин
податак ο заснованости Цвијићеве типологије, посебно
»рајинских особина« као трајних црта које ће дуго одо-
левати зубу времена и могућности промена. Албански
аутори се позивају и на XIV седницу ЦК СКС, на до-
кумент СКу борби за националну pabuoupabHocm (1968).37
37
Цит. према: М. Радовановић, А. Стојковић, »Научни рад Јована Цвијића по
мерилима његових оцењивача«, »Дијалектика«, Београд 1978, год XIII, бр 1, стр
78,79,88,95.
Ето како флаше албанских сепаратиста парају и духовну утробу српске културе.
 218
Ваљало би размотрити употребу и злоупотребу по-
литичких инстанци у развоју науке, поготову у време
размаха етноцентризма, када је политичка бирократија
узела све конце живота у своје руке, од привреде до
спорта, па се и наука, као табела фудбалског првен-
ства, прекрајала не логиком развоја и резултата него
према интересима етноцентристичне политике и по во-
љи локалних моћника.
Било је и других оптерећења за науку, посебно за
Цвијића и његово етнопсихолошко дело. Како класни
критериј није био кључ за његову психо-типологију
Јужних Словена, а како је догматски схваћени маркси-
зам одбацивао сваку другу основу за разликовање,
било је, вероватно, много невоља око какве-такве
легитимности Психичких особина Јужних Слодена. Јед-
но мудро, зналачко, страсничко дело, проживљено у
највећој могућној мери вишедеценијским бдењима у
балканским забитима, држано је у резервату као, тобо-
же, опасно за »праву науку«. То је, претпостављамо,
разлог што тек 1966. добијамо обновљено издање Бал-
канског uonyocuipba и што уопште не обнављамо његову
магистралну студију ο песми »Женидба Максима Цр-
нојевића«. Као противтежа, у прилог Цвијићевом де-
лу, а доста непримерено предмету, истицан је дијалек-
тички материјализам Цвијићевог метода, логиком фи-
лозофског уопштавања у коме за филозофски ум нема
неспојивих супротности. У томе се посебно истакао
Душан Недељковић.38 Уместо да се Цвијићева »наука
ο човеку« темељно анализира, да се покаже шта је
живо а шта мртво у налазима нашег великана, његово
је дело опасивано одбрамбеним бедемима више из
идеолошких потреба него из научне нужде.
И текстови Цвијићевих приврженика имају, због
помињаних околности, мутне и неприродне дистанце
према етнопсихологовом делу. Овде не мислимо на
начелну критику, па и негацију етнопсихологије као
38
»Основни методолошки преокрет у Цвијићевом научном делу«, Lfbujuheb
зборник; »Смисао и значај целовитости и коренитости захвата Цвијићеве науке ο
човеку и његовој средини«, Научно дело jfobaua ЦВијића.
219
»типичне науке романтизма«, на критику која се, по-
лазећи од тих, начелних позиција, претвара и у крити-
ку Цвијићевог дела, какав је случај с текстом »Утицај
романтизма на развој наше етнологије« Ивана Коваче-
39
вића. Мислимо на текстове чији аутори сматрају оба-
везним да Цвијићевом делу налепе ритуалну етикету
дистанцирања без целовитијег објашњења, или пак на
текстове који извесном режимском површношћу неги-
рају актуелност Цвијићеве психолошке типологије, јер
је, наводно, ново sgpabo gpyiuiubo шроменило« и мен-
талитет људи. Тако дознајемо да су се »пресудне про-
мене« догодиле »у време наше народне револуције и
ослободилачке борбе, а напосе у раздобљу социјали-
стичког преображаја и стварања савремених друштве-
них односа који погодују даљем свестраном развоју
народа и народности социјалистичке Југославије«. 40
Уместо Цвијићевих срдитих динараца и лукавих, дво-
смислених »рајетинаца«, добили смо у условима »све-
страног развоја народа и народности«, и ο томе се
заједно са Влаховићем можемо на сваком кораку уве-
рити, људе кротке ћуди, високих моралних квалитета,
чија је животна девиза: рад и љубав према ближњем
изнад свега. Баш лепо.
Један од ретких коментатора Цвијићевог дела који
је унеколико говорио и ο европском контексту етно-
психолошког дискурса нашег научника, јесте совјетски
етнограф светског гласа А. Токарев.41 Оно што смета
код руског научника односи се на једну врсту нега-
тивне периодизације идеолошког карактера. Наиме,
резултати постигнути крајем XIX и почетком XX века,
у етнографији, етнологији, социологији, психологији
носе обележја »буржоаског погледа на свет«.42 Ово
разграничење науке која припада »буржоаском погледу
на свет«, и оне науке која је, очевидно, превазилази,
39
»Марксистичка мисао«, Београд 1977, бр. 1.
40
П. Влаховић, »Менталитет нашег становништва у делу Јована Цвијића«,
стр. 331.
А. Токарев, »Научна методологија Јована Цвијића и антропогеографски
правац у западноевропској науци«, у књизи Научно дело Jobaua LJbujuha
42
Исшо, стр. 363.
 220
изразито је аксиолошког карактера. Науку у оквирима
»буржоаског погледа на свет« овде је обавезно схва-
тити као нижу форму сазнања. Α преображај и прелаз
у више форме условљен је, ваљда, силаском светог
духа »дијалектичког материјализма« на ниже форме.
Ова вулгаризација науке још се држи. Све је једно-
ставно: оно што је буржоаска наука поставила на гла-
ву, само треба, као Маркс Хегела, спустити на ноге.
Токарев истиче да је међу Цвијићевим научним до-
приносима »најсмелији, али и најспорнији, његов по-
кушај карактерисања ,психичких типова' према одре-
ђеним географским областима. То је оригиналан по-
кушај етнографске синтезе, који је од значаја чак и ако
непристрасне провере не потврде тачност карактери-
стика ,психичких типова' како их је Цвијић оцртао, јер
је тиме приступио решавању задатка који је једва
скициран у науци, а нико га још није решио.«43
Знамо да је Токарев био мање догматичан од свијих
совјетских претходника и савременика, да је и у одно-
су на Цвијића, олако проглашсног за носиоца »бур-
жоаског научног правца« у СССР-у, имао друге кри-
теријуме и испољавао изузетно поштовање. Ипак, и
код њега има нечег недозвољиво ниподаштавајућег, не-
чег од знане нам идеологије Ubermenscha y том сољењу
памети, у том, како би народ рекао, »прављењу будала«
од умних људи који су цео живот посветили науци и
који су, нема сумње, ту науку унапредили. Сместивши
их у оквире »буржоаског погледа на свет« Токарев као
да их смешта у резерват за недораслу а поприлично
малоумну децу, далеку разуму »вишег ступња сазнања«.
Погледајте ове »супериорне« реченице: »Антропогео-
графи, разуме се, нису стигли и нису могли стићи до
марксистичког историзма, јер им је као грађанским
научницима био стран појам друштвено-економске
формације, они нису разликовали типове производних
односа, форме сопствености, зависност политичке над-
градње од економске структуре друштва итд.«44
43
Исшо, стр. 364.
44
Исшо, стр. 363.
221
Дакле »буржоаски« научници нису стигли и нису
могли стићи до »марксистичког историзма« јер им је
класна свест, као нека врста кокошјег слепила, затрла
видике. Α није било неког од Токаревљевих предака
да их просветли. Они нису знали, а »нису ни могли
знати« таблицу множења и дељења из квазимарксистич-
ког бревијара. Опасност од овог начина мишљења није
у марксизму и примени марксизма, него у недозвољи-
вом упрошћавању свега, а пре свега марксизма. Испа-
да да је само требало свршити неки кратки курс
[СКП(б), или сл.], научити како да се разликују vuuuobu
ироиздодних односа, форми coutiubeHociuu итд., па поста-
ти Учитељ и усмеривач светског развоја, делити пре-
лазне и непрелазне оцене свима, од Аристотела до
Фројда. Ова заводљива лакоћа постојања у науци, али
и у свем другом, у економији и у култури, у филозофи-
ји и у уметности, једна је од тешких дажбина стаљи-
низма с далекосежним одразом на све области живота
у земљама реалног социјализма.
У карактеризацији Цвијићевог етнопсихолошког де-
ла Токарев не каже ништа ново, а оно што понавља
познат је стереотип научничког опреза према Цвијићу.
То дело је, наводно, »најсмелији и најспорнији« Цви-
јићев иокушај. У чему је смео а у чему споран, Токарев
не каже. Даље, истиче да је то дело од значаја чак и
ако непристрасне провере не потврде тачност карак-
теристика психичких типова које је Цвијић оцртао.
Ο каквој је провери реч?
Токарев нам је то у једном другом тексту већ открио.
Сматрало се да Цвијић идеализује динарски тип
човека и то му је приговорено. Α сада је уследила
Токаревљева upobepa и идеологизована исправка:
научник је проценио да је удео динарског чодека у борби
upoiuub фашизма био такав да тај психички тип и није
идеализован. Врлине ο којима је, наводно, у суперла-
тивима говорио етнопсихолог, потврдиле су се кроз
четворогодишњу борбу с оружјем у руци.45 Ову
45
С. А. Токарев, »Проф. Иован Цвиич«, Сборник сшашеи и Maiuepuanob,
Славннскии архив, Москва 1962, стр. 99.
 222
»научну« тврдњу одмах je прихватила и присвојила
наша наука. Тако М. Б. Лутовац цитира Токарева:
»Догађаји из недавних година [...] примери несравње-
ног самопожртвовања, непоколебљивог патриотизма,
очито су показали да у Цвијићевој карактеристици
динарског типа можда у ствари нема неког преувели-
чавања и идеализације« .
46
Сматрамо да је провера етнопсихологових виђења
могућна (и потребна), али на други начин.
Психички типови су изложени променама, али ипак
представљају трајнију антрополошку реалност конкрет-
47
ног поднебља, одређену културом тог поднебља. Сем
тога, модификујући се, они не губе све битне црте, ни-
ти у целости мењају обрасце понашања. Томе ваља до-
дати да су промене успореније код личности приврже-
них прошлости као исходишту престижа и сигурности.
Према томе, успешан етнопсихолог ствара егзистен-
цијалне парадигме типова и понашања. Те парадигме
су препознатљиве у каснијем (а и у претходном) жи-
воту, и то на историјском нивоу и на нивоу свакодне-
вице, као што су препознатљиве и у духорном ствара-
лаштву.
46
М. Б. Лутовац, Tloiobop књизи Балканскв ί~'oлyocшpbo, стр. 568. Као што смо
већ уочили, важне мисли Лутовац има обичај да понавља и у другим својим
текстовима. Тако ову Токаревљеву »непристрасну проверу« налазимо у целости
обновљену и у научном саопштењу М. Лутовца »Цвијићева заслуга за унапређење
друштвених наука« (у кшизи Научно дело Jobtma Lfbujuha, стр. 28).
47
Рекли смо да под појмом културе подразумевамо суму историјски условље-
них сазнања и понашања (техничких, економских, религиозних, социјалних, ри-
туалних итд.) која карактерише одређено друштво. Или, како каже Соколов,
»култура у савременом поимању јесте свеукупност материјала и духовних проду-
ката људске активности, организационих форми које служе друштву, као и ду-
ховних процеса, стања и видова активности код човека« (Е. В. Соколов, Кулшура и
тчносш, Београд 1976, стр. 15). Целива једне културе различита је од збира њених
конститутивних делова па се у том светлу открива и однос друштва, културе и
личности. Свако разматрање тог односа подразумева интердисциплинарни приступ.
I Јстакнути савремеви антрополог А. Ирвинг Халовел, у тексту »Култура, личност
п друштво«, каже: »Данас су се развиле многе интересантне реципрочне линије
између антрополога и оних који раде у области психолошких дисциплина (психо-
аналитичара, психијатара, специјалиста за теорију учења, перцепције и социјалне
психологије, итд.) као и између антрополога, социолога и других научника који се
баве друџггвеним наукама «(у књизи Аншроиолошја данас, Београд 1972, стр. 521).
Ово мишљење показује колико је Цвијић својим интердисциплинарвим присту-
пом био »на линији« истраживања будућвости. Да наведемо још једну карактери-
стичну Халовелову опаску: »[...] Знање у крајње специјализованим областима које
се стално унапређује никако не прибавља све коначне одговоре на многа вечита
питања у вези са човековом природом и понашањем. Нека од ових питања
223
Те парадигме су уочљиве у књижевном стварала-
штву под претпоставком да етнос има уметнике који
налазе дубоки ехо у свом народу, који, сем тога, имају
развијену социолошку и историјску имагинацију а
припадају миметичком току стваралаштва (ово никако
не значи да уметност схватамо као епифеномен друш-
твене стварности).
Те парадигме могу бити уочљиве и у књижевности
усменог постања под претпоставком да митско-леген-
дарну структуру ликова и околности не схватамо ни
као »стварност« ни као »одступање од стварности« него
као целовиту пројекцију свесног и подсвесног у инди-
видуи (што укључује не само индивидуално него и
колективно и национално несвесно).
Мислимо да је Цвијић створио такве парадигме.
III
Неактуализоване заједнице имају снажну потребу за
самопотврђивањем. Ако нема дела, онда има прича ο
неминовно остају од заједничке важности, тако да укрштање не само да је
неизбежно, већ може бити крајње плодоносно« (исшо, стр. 520). Без обзира на
оправданост многих замерки које оспоравају овај или онај аспект културне антро-
пологије (видети: Е. В. Соколов, Habegeuo дело) антрополози овог смера успешно
су указали на динамичну структуру личности вишесТруко условљену средином,
традицијом, сложеним условима »програмирања« образаца понашања. Ваља
нагласити да је средина у културној антропологији пре свега људска средина. Она у
пуној мери подразумева постојање, деловање и домашаје претходних генерација,
сходно томе и модела понашања које потомци прихватају, следе и дограђују.
У култури друштвених група разликујемо експлицитне и имплицитне моделе.
Експлицитни подразумевају све материјалне и конкретне видове живота народа*
храњење, становање, одевање, оруђа, језик, игре, ритуале, уметничка дела, итд.
Имплицитни модели нису на видљивој равни, они происходе из сложених ставова
осећања и вредности који дају јединство и смисао експлицитној култури. Језиком
свакодневице речено, то је оно што чини »менталитет« једне друштвене групе.
С тим је у вези и опаска Леви-Строса према којој »Антропологија која се
назива ,социјалном' или ,културном' вастоји да упозна шошалног HobcKa осмотре-
ног, с једне стране, кроз продукцију, с друге, кроз репрезентацију.«
Статистичари су забележили да има око три стотине (!) дефиниција појма
»култура«. Међутим, сматрамо да је свака дефиниција културе непотпуна без
(комплементарног) угла виђења који нуди психоаналитичка антропологија. Према
Гези Рохајму, на пригаер, култура· је »сума свих сублимација, свих супститута, свих
реактивних творби, кратко речено, свега оног што у друштву сузбија и гуши
нагоне или помаже њиховом задовољавању у извитопереној форми« (цит. према:
Ε. Β. Соколов, Habegeuo дело, стр. 34).
 224'
»потенцијалности«. Руски народњачки покрет био је
заснован на вери у потенцијалне могућности мужика.
Има и преувеличавања постигнутог, вољног или под-
свесног подешавања чињеница све до митоманског илу-
зионизма који се отима надзору разумног самопосма-
трања. Велика је глад неактуализованих за самопотвр-
ђивањем. Нема сумње, Цвијић подмирује са нешто
хране ту глад. Радосно истиче значај достигнућа, нала-
зи на свим странама бистрину, отреситост, природну
интелигенцију. Не иде, међутим, у крајности. На Двор-
никовићевом примеру видели смо како се мешају кар-
те чињеница и мистификација не бисмо ли, у овоме или
48
ономе, били »први у Европи«, међу »првима у свету«.
Цвијић, као што смо већ рекли, критички уочава и
другу страну медаље. Његове антропогеографске зоне
уточиште су и менталних изопачења која је он смело
истражио, одбацивши обзире патриотске свести у име
научничке савести.
Анализе Цвијићевих етнопсихолошких разматрања
исувише су биле засењене научниковим похвалама »на-
шем човеку«. Цвијић налаже пажљиво ишчитавање.
Онда би се видело да је идеализација, ο којој је било
доста говора, делимично реална а делимично привид.
48
Етнолингвистичка анализа (Чоловићевог типа) утврдила би велики пораст
самоуверености овога смера у последњим деценијама. Херојска борба, велике
жртве, самоуправљање, несврстаност, национална равноправност, нови тип сред-
њих школа (»шуварке«), (сви) Устав(и) и др., стално се вреднују компаративним
приступом. Синтагме »први пут у историји«, »први у Европи«, »први на свету«,
»први пут у социјализму« део су нашег политичко-публицистичког и научно-
-публицистичког фолклора. Α у многим видовима друштвеног живота уочавамо
тежњу да се не подбаци висока мера.
У доба привредног колапса организујемо Олимпијаду (Сарајево) која је оце-
њена као »најбоља на свету«, па помпезну Универзијаду (Загреб) која је на путу да
добије исти епитет. Колико нам је стало до оваквих признања види се и по томе
што смо због Универзијаде ударили нове намете осиромашеној привреди и гре-
шним потрошачима.
Организују се велика такмичења посебног типа за чији резултатски исход свет
није посебно заинтересован, као што су поменута Универзијада, затим Медитеран-
ске игре, да би се дошло до медаља које означавају да смо негде »први« (регија,
Европа, континент, свет). Ризикујемо међународну бруку издавањем лажних ин-
декса како би наши фудбалери, стопостотни професионалци, могли да буду »први
у свету« на Универзијади, међу аматерима или неамбициозно представљеним
другим земљама-учесницама, када већ не могу да буду први у одговарајућој
конкуренцији професионалаца.
225
Стога ћемо се овде и задржати на ономе што је »с оне
стране« привида.
Издвајамо неколико, по нашем мишљењу, најзначај-
нијих етнопсихолошких феномена које је открио и
обрадио Цвијић. То су buoлeнтнu шии динарца и, доб-
рим делом, динарски тип у целини, рајинска исихоло-
гија и морална мимикрија (у оквиру централног типа).
Виоленшни шии динарца подразумева ексцесивну
агресивност. Овај тип, у односу на динарски тип у
целини, има наглашеније ирационално-нагонске основ-
не црте.
Рајинске особине Цвијић уочава претежно у попула-
цији централног типа, али их налази и другде. Рајин-
ска психологија исказује се дволичношћу, склоности
ка лажи и подвали, нестабилношћу карактера. У не-
ким видовима рајинска психологија подразумева пси-
холошки одбрамбени механизам идентификације са
агресором. Морална мимикрија вид је такве иденти-
фикације са агресором.
У основи виолентног дипа динарца, а и у самом
динарском типу, Цвијић открива »непомућено, безгра-
нично« самопоуздање из којег произлази вера да нема
несавладивих препрека. То самопоуздање исходиште
је осећања надмоћи, нерационалне процене сопстве-
них могућности, нереалне процене друштвено-историј-
ских околности. Анализирајући народну песму »Же-
нидба Максима Црнојевића« Цвијић је показао како
се испољава »појава врло јаких темперамената, вио-
лентних, силних, огњевитих људи, код којих узру-
јаност, напони и подвизи могу достићи највећу меру«
(370). Ти преки људи »зебу од многог мишљења и
могу мрзети усијаном мржњом, јарост може доспети
до белог усијања«; баш они »су главни носиоци и раз-
носачи динарске девизе: света освета«. »Могу се из-
метнути у развратне интережџије, који не презају ни
од каквих подвала и смицалица«. Краткога даха, дина-
рац често запада у стање пасивности, заправо, активни
и пасивни периоди смењују се код њега. Динарци
»често мисле да је исто видети или осетити и извр-
31-15
 226
шити«. Даровити су, али је »код многих људи даро-
витост врапчје интензивности«.
Анализирајући »јужни варијетет« динарског типа,
коме припада подручје старе Црне Горе, Цвијић исти-
че: »Човек се развијао само у духу јунаштва, кадшто,
изгледа, до себичности и окорелости. Постојао је једи-
но јунак. Јуначка сујета, јуначки понос и охолост су,
ако се тако може рећи, безгранично истицани. Оно што
је испуњавало живот сваког члана племена, основна
мисао у животу, било је јунаштво. Чим изиђе из ко-
левке дете почиње ,трчати за славом и споменом' кажс
Марко Миљанов. [...] Младићи сањају да женидбом
УђУ У јуначки род, ако не непосредно, а оно бар преко
неке од најдаљих рођака (,πρεκο девете одиве'). Тако
су осетљиви кад су у питању част и достојанство,
племе и братство, да се сваки брижљиво чува од сваке
увреде. Ако би се увреда ипак догодила, ,падне глава',
чак и због најбезначајнијих ствари. [...] Ови су људи
готово изишли из стварног живота, они су занемарили
све друге послове; нарочито презиру трговину и богат-
ство. Готово само жене раде и старају се ο свакида-
шњим потребама. [...] Нема интимног живота, никад
се не говори ο љубави, осим ако им се та реч у сну не
омакне. Сањари се најчешће ο јуначком животу« (397).
Рекао бих да из тог сањарења, из таквог стила живота
и настаје изразита склоност ка митоманији. 49 Склоно-
сти ка сањарењу погодује сточарски начин живота
који оставља много времена за размишљање и доко-
лицу. На високим планинским катунима Цвијић среће
замишљене сточаре који не само да знају Његоша и
цитирају његово дело, него и сами сричу мисао ο
49
Види: П. Џаџић, Ното balcanicus, homo heroicus, Београд 1986, стр. 7—94.
Из сањарења настају илузионистички привиди живота као супститут за ствар-
ност, а један вид тог илузионизма има исходиште и у својеврсној речитости која
покадшто потиче из магијске вере у »свемоћ речи«. У Ешнографским сиисима Вук
Караџић каже: »Рјечитост међу Црногорцима има врло велику цијену. Старјешина
без овога дара није ништа а са њиме и највећи сиромах и најслабији човјек добија
мјесто међу главарима и кашто нахијама обрће по својој вољи.« Та речитост
мсказује се и као магична моћ вербализације где речено добија значење учињеног,
потврђеног у стварности. Реч, тако, постаје замена за стварност, инструмент
лоссзања нашег »идеал-ја«, покушај изједначавања са херојским претком, итд.
227
крупним проблемима живота и судбине, испољавају
склоност филозофа-натуршчика. Овај начин живота
дао је повода да се динарска култура пореди с кул-
турним и друштвеним организацијама уралско-алтај-
ских овчара и одгајивача коња, каквих има, сачува-
них и данас, у неким крајевима источне Европе.
»Над свима осталим — истиче даље Цвијић — пре-
влађују два осећања: племенска слава и част и нацио-
нална мисао или ,вера Обилића', главног косовског
јунака. Црногорци су испуњени ,вером Обилића' као
Јевреји старога завета вером у Јехову. [...] Признати
јунак се жени само девојком од славног рода и обрат-
но. [...] Потомци славних и јуначких родова, ,кућићи',
први су у племену; остали се сматрају нижим. [...]
Пошто у своме карсном завичају немају довољно сред-
става за живот, црногорска су племена често саставља-
ла чете за пљачкање суседних крајева. За време глад-
них година ове су се чете претварале у пљачкашке
дружине, које су нарочито одгониле стоку« (398).
Прелазећи на рајинску психологију, Цвијић сматра
да је због робовања под Турцима створена »потиштена
и нижа класа, раја«. Те црте, »рајинске особине«, уса-
ђене су у централни, али нису стране ни осталим пси-
хичким типовима, динарском или панонском.
Цвијић показује како се под утицајем »суровости и
насиља« стварала »рајинска душа«, ка~ко су људи пос-
тајали »потиштена и потчињена бића«, како су »послуш-
ност и напор робова да се угоди жељама и укусу
господара« урађали плодовима које Цвијић назива
моралном мимикријом. »Ови људи постају притуљени,
скривени, леповерљиви и подмукли; навикну се на
претварање и на подлост, јер им то помаже да могу
живети и да се сачувају од насиља« (442).
»Морална мимикрија се — истиче Цвијић — наро-
чито развила у неким варошима које су биле под
силним утицајем арбанашког насиља и безвлашћа, као
на пример у Ђаковици и у Дебру. Пошто је примило
све што је турско и арбанашко, осим вере, српско је
становништво било сведено на праве парије« (442).
31-15*
 228
Цвијић вели да су му појединци говорили: »Ми и у сну
50
бежимо испред Турака и Арнаута« (443).
Цвијић показује и разорне последице овог стања.
»Рајинско« отуђење траје и када парија, на овај или
онај начин, стекне слободу и престане бити робом. Он
се и тада идентификује са својим донедавним господа-
ром и насилником, усваја и подражава његове обрасце
понашања. Стереотип понашања према нижем од себе,
према угњетеном, не мења се: дојучерашњи покорни
роб постаје сурови господар. Посебну и појачану по-
требу за репресијом и насиљем имали су православни
конвертити. »[...] чим Србин постане муслиман — вели
Цвијић — престаје потреба за мимикријом; штавише,
из већ показаних психолошких разлога он постаје нај-
љући насилник према својој браћи. Може се рећи, да
су ови отпадници највише допринели да се раја доведе
до најнижег ступња моралне понижености.«
Ослобађање од Турака донело је нову црту турског
утицаја: у војној олигархији ствара се модел српског
»господара« по угледу на турског; ти људи шмају
шурску госиодарску ћуд и ширанске nabuKe госиодара и
насилникач (443).
Цвијић даље каже: »Из истих узрока развиле су се
изразите моралне особине раје: особито недостатак
искрености и отворености. [...] У тешкој борби за
живот развила су се међу самом рајом осећања зависти,
мржње, каткад и пакости« (443).
Развила се и »позната узајамност потиштених« са
»скривеном и пригушеном осетљивошћу и са поносом
раје, који је сличан поносу жртве« (443).
Рајинске особине које од људи стварају потчињена
бића нису својствене само централном, него и динар-
50
Многа Цвијићева етнопсихолошка открића имају значај и досег парадигмс
која се потврђује и у потоњем времену. Погледајмо његову анализу косовсих
прилика и стратегије Албанаца у исељавању (прогону) Срба и Црногораца. Велп
Цвијић: »Начин је овај: најпре се јаве арнаутске чете, које одводе децу и људе и
уцењују их; становништво се престане бавити сточарством, престане обрађивати и
њиве, које су удаљене од села, јер не сме [...] У овако ослабљеним и застрашеним
селима населе се најпре по две-три арбанашке породице. Ти Арбанаси одржавају
живу везу са својим сродницима у матици и са осталим фисом, који их, ако устре-
ба, помаже; тако Арбанаси постепено растерују словенске сељаке и села« (140)
229
ском, па и панонском типу. Ствара се специфичан
менталитет који Цвијић успешно анализира и у ва-
ријететима и групама динарског типа, на пример у
»мухамеданској групи« динараца чији су представници
себе сматрали доследнијим следбеницима Мухамедове
вере од аутентичних Османлија, или пак у »личкој
групи« где се подаништво, нарочито до укидања Војне
границе, фанатизовано неговало. »Војничка је управа
— вели Цвијић — на првом месту укротила дисципли-
ном и редом ове динарске људе, и, дражећи и разви-
јајући њихове јуначке особине, дала им је свима вој-
ничку физиономију и царско-војничку душу. Можда
нигде, ни у вековним аустријским земљама, није било
толико династичке душе као у Лици за време Војне
границе. Познато је било правило: ,Ко је старији, ста-
рији је, а опет цареви смо сви.' Узели су разбријавати
браду ,по војнички', по угледу на цара. Више од свега
у животу ценили су ,превишња одликовања', ,свијет-
лога цара'. [...] Личани су постали најбољи браниоцш
дина'стије на свим европским бојним пољима, окорели
војници који су у рату чак чинили сурова дела. [...]
На хабсбуршком двору је увек био бар један генерал
родом из Лике« (403).
Фројд је указао на отпорност нагонске структуре
према променама. Услови културе у којима човек са-
зрева, међутим, доводе до промена и ту социјална
психоанализа, психоаналитичка и културна антрополо-
гија уносе значајне корекције у универзалност и не-
променљивост биопсихичке структуре човека какву
санкционише Фројд. Промене се догађају у дуготрај-
ној интеракцији спољњег и унутарњег, друштвеног и
индивидуалног. Наравно, то мењање има одређене гра-
нице. Према Ериху Фрому, постоји активно и пасивно
прилагођавање нагонске структуре друштвено-исто-
ријским одређењима шире друштвене заједнице.
У поменутом међуодносу трансформишу се и нагон-
ске тежње. У друштву где поседовање материјалних
добара битно доприноси уважењу личности, јача нагон
 230
стицања. Другачија скала животних вредности подсти-
че и другачије тежње.
У условима вековног ропства праћеног сталном тор-
туром која слама идентитет и достојанство личности, а
подразумева и сталне изливе оријенталне свирепости,
развила се рајинска психологија у којој места за скалу
»животних вредности«, у правом смислу те речи, и
нема. Уместо »животних вредности« развијају се свој-
ства која помажу да се преживи: покорност, кроткост,
подражавање господару, потискивање аутентичних
емоција и преузимање господарских ставова (социјална
мимикрија). Томе ваља додати да је ислам имао кодекс
понашања за све прилике, од обеда до верских обреда,
и да су ови нормативни обрасци понашања могли успе-
шно да се наметну живљу које у својој култури тако
потпун кодекс није имало. Шта је у таквим условима
био живот? Ο томе говори Иво Андрић у SuaKobuMa
иоред иуша:
»У нашим крајевима који су били под Турцима,
нарочито оним најзаосталијим, трагови робовања виде
се некад мање, некад више, а има тренутака кад пред
нама искрсну сви одједном, у пуној својој тежини.
Тада видимо да је ту сачуван живот, али по цену која
је скупља од живота самог, јер је снага за одбрану
и одржање позајмљивана од будућих нараштаја, који
су се рађали задужени и оптерећени. У тој борби
преживео је голи нагон за одбраном живота, док је
живот сам изгубио толико да му није остало много
више од самог имена. Што стоји и траје, окрњено
је или искривљено, а што се рађа и настаје, у за-
метку је затровано и ојађено. Мисли и речи ових
људи остају недовршене, јер су у корену засече-
не.« 51
Овде Андрић као да допуњује и употпуњује Цвији-
ћа. Сачуван живот »по цену која је скупља од вредно-
сти живота самог«, указује на, праву природу односа
рајинске психологије и »животних вредности«. Скеп-
51
И. Андрић, 3uaKobu uopeg иуша, Сабрана дела, књ. XIV, Београд 1976,
стр. 486.
231
тична Андрићева мисао наглашава да ће и будући
нараштаји бити »задужени и оптерећени«.
У делу народа који је измицао агресору настањујући
тешко приступачне пределе и, посебно, у оном сегмен-
ту који је настојао да очува самосталност борећи се за
слободу, дошло је до регресије на патријархалне обли-
ке живота, а хероички патријархализам постајао је
основ живота и критеријум просуђивања вредности.
Exemplum heroicuiyi идеални је образац понашања, а
homo heroicus идеал личности. Јунаштво као неопход-
ност самопотврђивања јединке и друштвене групе,
потом јунаштво као чин историјске прошлости и нај-
зад јунаштво као предмет епског песништва, творили
су јединство у коме је понекад тешко разлучити шта је
реч, легенда, мит а шта истинит догађај. У таквој,
измењеној, патријархално-хероичкој култури сазревао
је динарски тип, а посебно виолентни тип динараца,
Цвијићево откриће и парадигматична антрополошка
реалност нашег поднебља. Виолентни тип динарца је
наша посебност јер је утемељен (као, уосталом, и ра-
јинске особине) условима једне културе која се тешко
може поредити с неком аналогном у Европи.
Та култура патријархалних норми имала је и мета-
физичке циљеве. Освета Косова такав је један метафи-
зички циљ, заветни идеал. Тај циљ је недосежан јер је
освета немогућа. Отуд ће песник рећи: Нека буде шшо
биши не може.
Ното heroicus изражава битне вредности патријар-
халне културе.
Бити човек значило је бити јунак, и обратно. Испо-
љити кукавичлук значило је бити презрен. Већи је
презир према кукавици него према јунаку који се по-
турчи и почне да убија своје, али остане јунак. При-
хватају се улоге које, у одређеној култури, творе трајне
моделе структуре друштва. Од малих ногу прихвата се
улога коју човеку намењује, и коју једино сматра до-
стојном живота, дата култура. У тој култури поступци
јединке претендују на трајност, имају своје огледало у
будућности. Отуд опомена кнеза Данила који поручује:
 232
»Црногорци! За сваку своју работу помислите шта ће
гусле казати!« Створена је једна кохерентна, у себе
затворена култура, заснована на епским нормативима.
То је означавало и делимичан повратак времену у
коме су мит и легенда сматрани истином.
Идеал homo heroicusa, поред великог значаја за на-
родноослободилачке тежње, погодовао је развијању
агресивног слоја нагонске структуре, што је Цвијић
показао у анализи виолентног типа динарца.
Промене психичке структуре чије су црте облико-
ване дуго и постојано у саодносу индивидуалних и
историјских, као и друштвено-економских услова, по-
ступне су и веома споре. Али има и неочекиваних, а
52 v
радикалних и брзих.
Дуго обликоване, психичке особине динарског типа,
посебно виолентног динарца (не мање и рајинске осо-
бине), могу се уочити и у другим народним песмама, не
само у »Женидби Максима Црнојевића«.
Овој тврдњи може се приговорити да је Цвијић
имао пред очима већ довршене психичке структуре,
резултат вишевековног обликовања, а да наша епска
поезија опева чак и преткосовско време. Међутим,
ауторско гледиште нашег епског песништва Вукове
редакције, које би се могло разматрати и као једин-
ствени еп, у устаничкој је Србији. Са тог гледишта, из
шог bpeMeua, склопљена је епска повест ο драми срп-
ства са судбинским косовским поразом у жижи. И
народна поезија, дакле, подразумева обухватност ре-
троспективног гледања.
Трагање за антрополошким реалитетима у епској
поезији, међутим, веома је деликатно (и ризично): мора
поћи од специфичности епске поезије и епског јунака.
Народна машта ствара егземпларне ликове, саздане од
52
Пример су Јевреји. Вековима неотпорни на насиље, они су после стравичног
уништавања у другом светском рату, узрокованом и њиховом кроткошћу, нагло
»променили ћуд«. Готово је загонетан преображај плашљивог, пасивног, насиљу
податног живља које није користило ни најлегитимнија права отпора да би
спасавало своје животе, у ратнички, милитаристичким духом задојени народ
савршене војне организације који држи у шаху строструко надмоћнијег арапског
противника.
233
оног што колективни субјект јесте, као и од оног што
би желео да буде. Поједини епски јунаци могу бити
»огледало« одређених менталних стања, али су то на
»шифрован« начин, као што је сан израз реалности али
прикривене, дакле преобликоване и »шифроване«.
Архетипска структура епског јунака непосредно је
одређена митским извором. Стога је сваки карактери-
стичан епски јунак, било ког спева и у било ком
народу, универзалан у мери у којој је и митски јунак
универзалан. Али епски јунак живи и у актуелном
времену, поседује својства која одговарају датом вре-
мену и простору. Тако природа епског јунака испоља-
ва специфичну двострукост. Она је делимично свод-
љива на праузор, према томе и у функцији је uonab-
љања исшог, односно обнављања митског преседана, а
делимично је творевина колективне имагинације која
историзује мит а митизира историју.
У схематској подели могли бисмо указати на дво-
струкост (двопланост) епске поезије. Одређена мит-
ским узором и архетипским регулативима, она је уни-
верзална и у знаку понављања истог или сличног. Али,
она је одређена и актуелном историјом народа или
социјалних група које је стварају. Разликујемо, дакле:
1. Епску поезију у релацији према митском језгру и
архајској епици (статични слој).
2. Епску поезију у релацији према"актуелним исто-
ријским збивањима и предањима (динамичан слој).
У овом другом слоју, етнологизоване, локализоване
и историзоване варијанте митских прича и архајских
епова преузимају и функцију задовољавања потисну-
тих потреба етничких група или народа. Архетипски
оквири пуне се специфичним историјским садржајима.
Овде долазе до изражаја и оне »помоћне конструк-
ције«, »фиктивне линије водиље« које народни певач
извлачи из дубине историјске свести, колективно и
национално несвесног, у сврху компензације и натком-
пензације. Одбрамбени механизми колектива, исти или
слични као и одбрамбени механизми јединке, долазе до
изражаја у епској поезији и у функцији су постизања
 234'
психичке равнотеже, ублажавања притиска уз помоћ
имагинарног, доживљаја катарзе помоћу идентифика-
ције-пројекције или на друге начине.
У поменутом, другом слоју, дакле, налазимо видљи-
ве колективне механизме: компензације, идентифика-
ције, пројекције.
Краљевић Марко у пуној мери изражава двостру-
кост епског јунака. Преузимајући карактеристичне
црте митског хероја, јунака архајског епа као и касније
европске епске поезије, Марко постаје јунак готово
свих балканских народа. Ипак, највише припада срп-
ској епској поезији и најпотпуније је приказан у песма-
ма које је Вук сакупио. У тим песмама Марко открива
и црте јунака који у одређеним околностима историје
дели недаће с народом, а настоји да му олакша бреме
судбине.
Марко је носилац видљивих потреба које се изра-
жавају понашањем, али је носилац и прикривених (ла-
тентних) потреба које одговарају унутарњем свету же-
ља. Марко је једним делом отелотворење оне помоћне
конструкције, фиктивне линије водиље која има ка-
рактер компензације и наткомпензације пониженог и
увређеног, смерног и ућутканог српског себра. У дра-
ми коју приказује имагинација а режира либидо, жеља
да се једном удари на Турчина, да се пригњечи онај
који гњечи — та визија потлаченог, роба — није пројек-
тована у неку надземаљску нити сасвим неисторијску
личност него у личност која у оном основном дели суд-
бину свога народа. Вазал Марко, дакле неко који је и
сам под турском чизмом, који је и у томе једнак с на-
родом, постаје онај који сече Турке као плеву. Иден-
тификујемо се потпуније с јунаком који дели нашу
судбину, који је »у нашој кожи«, а каји налази решења
нама недоступна. Тако се сан ο епском хероју Марку
сања из историјске и ропске реалности народног бића,
из равни његове ропске животне свакодневице.
У сну ο епском јунаку Марку видимо шта народ
сања а шта му се догађа. У лик Марка који (бивен)
сања како бије, пројектоване су многе карактеристике
235
самог народа у тешким и познатим историјским окол-
ностима. Ако не би био такав какав јесте — не у
свему етички исправан и морално чист, почесто упр-
љан муљем живота и историје, почесто безразложно
прек и суров, понекад дволичан, лукав, притуљен —
Марко би измицао идентификацији. Он не би делио
судбину поробљених, а поробљени не би учествовали
у слаткој драми Марковог обрачуна, не би могли ни
тражити ни налазити одушка ни катарзу уз помоћ
пројекције и идентификације. Парадигматичан Мар-
ков лик има много црта динарског типа, најчешће
виолентног динарца, али су присутне и рајинске осо-
бине.
Ако је Милош Обилић парадигма херојске акције
трагичних и јасних линија, која подразумева и приме-
рено поднесену смрт, Марко је парадигма двоструко-
сти, сачињене од вазалске јаве, од оловне свакодне-
вице под тортуром, али и од сна који компензира
недаће стварног живота.
Не би ли у огледалима ове двојице парадигматичних
јунака могли назрети свој лик и стварни, а каснији,
јунаци историјске сцене, Карађорђе и његов антипод
Милош Обреновић, па и они још каснији?
Најизразитијим динарцима, Црногорцима, идеални
homo heroicus је Милош; у истој мери у којој је Милош
близак и »наш«, Марко је далек и »туђ«.
»Сви Црногорци старе Црне Горе — вели Цвијић —
сматрају Милоша Обилића као свога духовног претка,
и не само да мисле ο њему и да му се диве већ га и
сањају« (368). Као што митски предак одређује пона-
шање човека традиционалних друштава, постајући
узор у свему, тако и Обилић оличава суму вредности и
одређује обрасце понашања.
Кад год туђинска репресија угрози рају, дозива се
омиљени осветник Марко, јунак у свим временима и за
сва времена. Он треба да зада ударац сили и неправди
јер је рука народа у датим околностима слабашна.
Дирљиво је и карактеристично да позив Марку упу-
ћ у ј у и обесправљени Срби са данашњег Косова. Тако
 236
53
Милан Ковачевић у »Књижевној речи« анализира
народну песму »Марко Краљевић укида свадбарину« у
којој се, сред косовске равнице, зацарило зло. Црни
Арапин се настанио у белом шатору, те се наслађује
девојкама с Косова а »тужне ђувегије« убија (њих
седамдесет и седам). Тада долази Марко и сређује
ствар. Аутор чланка сада актуализује песму и изједна-
чује бели шатор насиља с »китњастом зградом биб-
лиотеке усред Косова« која је и имала архитектонске
узоре у арапском свету, као што изједначује оновре-
мени терор с ововременим. Баш као народни певачи, и
Ковачевић дозива Марка јер »За зулумћаре, и дал^е је
неопходан један добро усмерен ударац«. Α κο је већи
мајстор тога посла од Марка. Свим непријатељима смо
доскочили уз помоћ јунака из маште, а Марко је у томе
не мало заслужан.
IV
Врхунац Цвијићеве анализе виолентног типа динар-
ца налазимо у његовом тумачењу народне песме »Же-
нидба Максима Црнојевића«. Зачудо, ова значајна
студија у којој се антрополошка реалност једног под-
небља оцртава у изузетно продорном виђењу, није
прештампана после другог светског рата нити унесена
у (малобројне) изборе из Цвијићевих дела. Као да је
некоме сметала надахнута а критичка раван коју је
понудило тумачење песме. Цвијићева интуиција, опло-
ђена дуготрајним истраживањима, потврдила се у духу
једне од најсублимнијих творевина Старца Милије, у
песми која је, са »Бановић Страхињом« истог песника, у
самом врху нашег народног песништва.
Епско песништво наслеђује од мита тежњу да прика-
зане ликове учини егземпларним а догађаје парадиг-
матичним. У најзначајнијим епским песмама оцртавају
се, на специфичан начин, историја и судбина етноса.
53
Београд 1987, год. XVI, бр. 303—304.
237
Наравно, епска песма није ни »исечак историје«, »сли-
ка стварности«, као што није ни »одступање од ствар-
ности«, делимично или потпуно. Епска песма има упо-
риште у историјској стварности, које имагинација пе-
вача напушта повинујући се нормама жанра, као што
има упориште и у подсвесним подстицајима певача у ко-
лективно и национално несвесном. Спутане, фрустри-
ране жеље настањују облике епске песме. Механизми
пројекције и идентификације утискују свој печат на-
родној творевини. Моделован народном имагинаци-
јом, јунак епа није као јунак мита надмоћан по врсти
над другим људима, није божанско биће, него је, како
каже Нортроп Фрај, надмоћан у ступњу, увећаних је
врлина, снаге и посебно храбрости. Он је оличење оне
снаге и акције ο којима народ сања и ο којима утолико
више сања уколико је угроженији. Народна машта
тежи да епског јунака и епска збивања што више
приближи митској матрици, архетипској основи, али
у свакој значајној епској творевини постоји слој ис-
торијских и етничких референци које потцртавају ег-
земпларност ликова и парадигматичност околности.
Парадигме епске поезије јављају се и као глобалне
метафоре које посредно указују на неку од битности
историјске епохе или на неку од судбинских одредница
етноса.
На пример, у »Бановић Страхињи« откривамо пара-
дигму разореног дома и обешчашћене жене, парадигму
која ће постати трајна реалност у дугој ноћи турског
ропства. У предвечерје косовског боја одиграва се
драма разарања и бешчашћа која, потом, неће бити
само удес јунака и његове породице него петвековна
свеприсутна драма народа.
У »Женидби Максима Црнојевића« братоубилаштво
и колективно самоуништење су два битна елемента
парадигме, дата у околностима које су збиља необичне.
Никаква спољна сила и никакав дубљи разлог нису
повод братоубилачкој бици до истребљења.
На братоубилаштво као дубоку црту историјске суд-
бине указује и Шегош у познатом писму земљаку,
 238
турском везиру Осман-паши: »брат брата бије, брат
брата сијече — развалине су нашега царства у нашу
крв огрезле, ево наше обште несреће!« Само, Његош
види ову сечу као иоследииу превере док »Женидба
Максима Црнојевића« даје братоубилачки покољ не-
зависно од превере, и ире upebepe. Превера долази
касније и само продубљује већ започето. Братоуби-
лаштво је у песми узрок а не иоследица превере.
Пре него што пређемо на Цвијићеву интерпретацију,
размотримо неке елементе структуре »Женидбе Макси-
ма Црнојевића«.
Зачудо, није запажено да је у структури »Женидбе
Максима Црнојевића« митски мотив кажњеног хибри-
са. Шта је хибрис (реч је грчког порекла)? Хибрис
означава самопрецењивање, претерани понос, злоупо-
требу снаге (према Брокхаусовом речнику: »преуздиза-
ње самог себе, самопрецењивање«). Хибрис најчешће
повлачи за собом казну (богова). Икаров лет јесте
израз самопрецењивања којем следује иад као казна. У
северноамеричким митовима »деца Сунца« после сјај-
них победа злоупотребљавају снагу и убијају једну од
четири животиње које, попут Титана, држе свет. Сти-
же их казна, смрт. Обредно жртвовање јунака који је
издао, или пак јунака који је поражен, такође је сво-
јеврсна казна за хибрис. У митологији је уобичајена
смрт јунака који хибрисом побуђује завист и осветни-
чки гнев богова. Хибрис је често потка сукоба и у
античким драмама. У старој Грчкој казна за хибрис
најпре је воља и дело богова, потом се та казна истори-
зује, постаје дело људи. Најпре представља правно а
потом етичко питање грешке и неопходности казне
због кршења одређених норми, прекорачења мере (гра-
нице) која је сваком човеку одређена.
Ирационални стицај околности може и у модерном
добу поткрепити митску схему хибрис/казна. То нам
показује јунговац Јозеф Хендерсон на примеру потапа-
ња брода »Титаник« 1912. године. Био је тај брод свет-
ско чудо, тврђава на води. Према сведочењу америч-
ког писца Волтера Лорда, чуле су се изјаве да »Ни
239
сам Бог не би могао потопити овај брод«. У тим изја-
вама није било ничег необичног, брод је и деловао
неуништиво.
Хибрис-елементи самопоуздања и самопрецењивања
као да су »разљутили« неко светско-космичко заумље:
тек што је кренуо, непотопиви »Титаник« нашао се на
морском дну, заувек. Хендерсон у неочекиваној ката-
строфи види оживљавање сила које реагују на испо-
љавање хибриса.
Сижејни склоп »Женидбе Максима Црнојевића«
условљен је испољавањем хибриса Ива Црнојевића,
Господара Црне Горе и Брда. Зачетак тог испољавања
налазимо на почетку песме. Господар Иво походи мле-
тачкога дужда и уговара заруке његове кћери и свога
сина Максима. Шта Иво збори дужду и шта му обећава?
»Неће бити љепшега јунака, / у мојиех хиљаду сва-
това / и твојиех хиљаду Латина, / од Максима, од
мојега сина.«
Крупне речи и велика обавеза. Поносити се својим
сином, па и његовом »љепотом« је једно, упоређивати
га са хиљадом (па онда још са хиљадом) других, на
њихову штету, нешто је сасвим друго.
У ствари, испољавање хибриса Ива Црнојевића има
обележја митоманске параде. Необузданост у хвалиса-
вом самоистицању упућује на типично митомански
гест. Шта то вуче Господара и владара да свом домаћи-
ну, млетачком хомологу, одмах стави до знања чудну и
супериорну рачуницу према којој је младожења Мак-
сим, од овде присутног оца Ива, надређен хиљади
дуждових изабраника, и то »љепотом«, једном од бит-
них компонената вредновања на феудалним дворови-
ма. Шта наводи Ива да такав изазов, па, можемо рећи,
и такву неукусност, скреше у лице недужном дома-
ћину који га, судећи по стиховима песме, ничим није
повредио.
Али није реч ο некој злој намери, ο радњи с преду-
мишљајем. Митоманија је врста компулзивног пона-
шања, спонтана креација улепшане слике себе самог π
свег што припада митомановом субјекту. То је стална 11
 240
необуздана тежња за самопотврђивањем, самоистица-
њем, самохвалисањем, па разумљиво, и за поређењем
54
са другим на штету других. Иво Црнојевић открива
своју митоманску природу у једном распрострањеном
виду, својственом многим гЈрипадницима наше динар-
ске регије. Тај митомански стереотип обележен је ја-
ком тежњом да се у свему буде upbu. У јунаштву, где
је и најбитније, али и у другим врлинама које пиједе-
стал јунака чине још издигнутијим, а сам модел homo
heroicusa још идеалнијим. У првом реду тих врлина је
и »љепота« јунака. Ту постоји извесна тежња за града-
цијом, ход ка врхунцима. Као што није довољно бити
јунак већ треба бити najbehu јунак, исто тако није
довољно бити леп већ треба бити најлепши. Господар
Иво управо и изражава такав поредак вредности. Да
ли тај поредак одговара реалности или не, није толико
ни битно, важно је да одговара нормама и идеалу
херојског патријархалитета, које Иво следи и настоји
да им удовољи, а по потреби и да им подреди ствар-
ност. Митоман на делу (речима) решава проблем стал-
ног агонског надигравања с другима, и то Господар
Иво постиже у првом вербалном налету, доследно и
сажето: Максим је најлеиши. Није битно да ли је Мак-
сим имао хиљаду или две хиљаде изабраника у кон-
куренцији. Био би најлепши и да су у конкуренцији
сва остала царства света. Митоманова вербализација
стварности вођена је својом звездом водиљом а не
истином.
Овако испољеном хибрису у миту а и у његовом
епском деривату следује казна. Ударац пада по љепоти
Максимовој. Његово се лице нагрди. ЈБепота за неза-
борав, извргну се у своју супротност.
Тек сада почиње драма и сукцесија даљег испо-
љавања хибриса која изазива сукцесију казни и води
трагедији, помору племена Ивановог и не само Ива-
новог.
54
»Најдоброћуднији облик митоманије јесте митоманија из таштине, ЧИЈИ )е
тип Тартарен Тарасконац (Доде). [...] Али постоје злоћудни и перверзни облици
митоманије« (Dictionnaire de la psychologie, Paris 1967, ρ. 189).
241
Тешко бисмо могли пристати уз већину наших ин-
терпретатора који узрок трагичним догађањима виде у
»смутњама лукаве Латинке дјевојке што завади наше
витезове«. Хибрис нагони Ива да се хвалише пред
дуждом; хибрис тера на деветогодишње одлагање же-
нидбе, скривање истине ο нагрђеном лепотану, конач-
но на привремену замену (да не пукне брука светом)
грдила Максима присталим Милошем; хибрис покреће
преког Максима да заменику из нужде одсече главу;
хибрис, потом, дозива осветничку сабљу која пада на
главу свих, јер су сви и били захваћени хибрис-
-помамом.
Α када је прва глава омирисала »јуначку сабљу«,
колективни братственичко-племенски хибрис учиниће
да крв потоцима потече и да се главе котрљају пољима
као бостан, у сталним изливима осветничког гнева који
дозива гнев против-освете. Епилог: казна. Братоуби-
лачки покољ — један од стереотипа наше историје —
и, као црна круна свега, одрицање од свог идентитета,
имена, вере и племена, турчење.
У великој Милијиној песми помор и пропаст, фи-
зичка и, још тежа, морална, нису изазвани смицалица-
ма или насртајем »спољашњег непријатеља« који је наш
вечити алиби за све недомашености, него је обрачун
унутар етноса, дело самих племенских заједница, чин
саморазарања.
»Роварење лукаве Латинке дјевојке« овде је доиста у
тој мери споредно и за разумног читаоца у тој неваж-
ности очигледно, да се њиме нећемо ни бавити. У
»Женидби Максима Црнојевића« све што чинимо сами
себи чинимо. Млечићи ће сеирити, Турци ће се драмом
окористити, али ни једни ни други нису њени узрочни-
ци, а трећих нема. Двоструко отицање наше сопствене
крви, покољем и преваром, овде је дело наших нарави.
Милија у песми даје колективног епског јунака који
се саморазара, разарајући и све вредности на којима
су засновани његов идентитет и опстанак. Заиста
редак епски јунак. Али такав, тај јунак наводи на
мисао ο његовом месту и улози у нашем поднебљу;
31-16
 242
није ли и он својеврсна епска парадигма која открива
изворни трагизам етноса.
Милијина песничка моћ надилажења конкретног,
која се не ограничава на индивидуално и пролазно
него лику и догађају обезбеђује значај колективног,
општег и трајног, дакле парадигматичног, у »Женидби
Максима Црнојевића« дошла је до изражаја још и
више него у »Бановић Страхињи«. Очигледно, поред
свег што је у нашој књижевности речено ο песмама
Старца Милије, остало је још много да се каже, и то
много оног битног, па и најбитнијег.
Није случајно да је Цвијић баш у овој песми, и баш
у хибрису као исходишту крвопролића, тражио потвр-
ду за свој модел динарског психичког типа и да је на
том примеру у целости уобличио рељеф »виолентног
динарца«. Цвијић истиче да је у анализи настојао да
»ближе обележи једну особину динарских Срба, вио-
лентност или плаховитост«.55 Митску структуру из-
ражену односом хибрис—казна, Милија је етнологизо-
вао својом епском творевином, а Цвијић је песму узео
као грађу примерену сопственом виђењу виолентних
динараца. Цвијић одмах именује митоманску необузда-
ност Господара Ива као узрок трагичних збивања.
Етнопсихолог није посебно издвојио митомана као
»психички тип« нашега тла, али му је био на трагу.
Скретао је пажњу истраживачима-следбеницима на
»хвалџијске типове« упућујући их на препознатљиве
начине митоманског егзистенцијалног задовољавања:
»Хваљење. Хвале ли се сами или узајамно? Иде ли
хваљење до очевидног лагања?«56
Истакавши да је Иво »без повода и потребе« узео
хвалити лепоту свог сина пред дуждом, а да је потом,
из страха што не може одржати »несмишљену реч«,
смислио нову превару, Цвијић се посебно задржао на
»плаховитом и брзоплетом Иву« и »љутитом и вио-
лентном« Максиму.
55
Ј. Цвијић, »Поводом песме ,Женидба Максима Црнојевића'«, Fobopu u ч.тп-
ци, кн>. I, Београд 1921, стр. 231.
s6
yuyiucuiba за исиишиђање насеља и исихичких особина, Београд 1911.
243
Откривши превару, снаха — прокажена међу нашим
интерпретаторима као извор зла — с правом кори
свекра што је прибегао нечасним средствима, а Мак-
сим, чувши је, »пун накупљене срџбе и мржње«, »јур-
не као стрела, под утиском плаховитог инстинкта«.
Убије Милоша, а онда »настане покољ до истраге«.
Епилог је турчење главних актера. Њихови потомци,
Иванбеговићи и Махмудбеговићи, далекосежно упо-
зорава песма — »нијесу се нигда умирили / нити могу
крвцу умирити, / но и данас ту просипљу крвцу«.
(Докле сеже то »и данас«?)
Шта Цвијић открива у свом коментару песме? »Цела
песма је низ брзих и неразмишљених решења и махни-
те одлучности која наводи на непотребна и фатална
обећања, на превару, на убиство, на покољ до истраге,
на потурчења и на издајство. Жабљачка трагедија је
најбољи документ ο томе колико штетан и разоран
може бити виолентни тип динарских Срба. Ти плахо-
вити људи су као виловити потоци, који, набујавши,
јуре као стреле, наваљујући стене и дрвеће, засипајући
шљунком и сипаром плодне њиве, рушећи куће и
остављајући за собом само разор и пустош.«57
»То су људи — вели још за виолентне динарце
Цвијић — плахе решљивости, ,вруће крви', којима
,крв брзо јурне у главу' и одмах прелазе у несмишљену
акцију, која се по правилу крвљу завршава.«58
Цвијић уочава хибрис као повод тог саморазарања и
разарања: искључиви узрок виолентности је »до крај-
ности запета осетљивост и сујета [...] на своју част,
образ и јуначки углед«.59
Најизразитију варијанту виолентних динараца Цви-
јић налази у Црној Гори, посебно међу Црмничанима;
потом међу Крајишницима Босанске крајине, а такође и
у неким деловима Србије, посебно западне.
Цвијић истиче и површност динарског типа, не-
спремност за самоанализу, као и »јаку имагинацију која
57
»Поводом песме ,Женидба Максима Црнојевића'«, стр. 240.
58
Исшо, стр. 239.
59
Исшо, стр. 240.
31 — 16*
 244
је често карактеристична за виолентни тип« и која
ствара »неистините слике и представе«. Овим синтаг-
мама Цвијић наговештава митоманију као црту ди-
нарског типа, а приближава се њеном одређивању
говорећи ο стварању »неиститгЉх слика и предста-
ва«; такође и уочавањем да се за динарски тип »често
везује прецењивање себе, охолост и самохвалисање«.
Истичући да је ових виолентних типова било у мно-
гим нашим крајевима и одувек, Цвијић наводи пример
Рашанина из XIII века, за владе краља Милутина.
Описао је тог Рашанина учени Византинац Тодор Ме-
тохит који је ишао на српски двор да утаначи удадбу
Симониде за Милутина. Тај Рашанин је за време путо-
вања имао много »самовољних и плахих решења« а
није умео да предвиди последице тих »решења«. Хва-
лисао се многим путовањима, савладаним препрекама,
јуначио се без потребе скрећући с пута и долазећи у
сукоб са становницима. Доказивао је изузетност јашу-
ћи слабо одевен на великој зими; опомене нису помо-
гле. Онда се разболео, а цела је експедиција морала
чекати на његов опоравак. Ево како се обриси митома-
на с нашег тла назиру већ у писаним документима XIII
века.
Цвијић истиче и врлине виолентних типова, сматра
да они — мада »У главноме и у већини случајева врло
штетни [...] могу бити и од изванредне користи«. Наш
етнопсихолог такође истиче да васпитање и култивиса-
ње могу много допринети смиривању и социјализацији
бурне природе виолентних типова. Додуше, Цвијић
предвиђа и могућне негативне резултате просвећивања
и култивисања. Он каже: »Али је вероватно да ће се
они ,култивисати' и у рђавом правцу: једни преобраћа-
јући своју сирову енергију у најсаможивији начин
мишљења и рада и постајући не мали глодари, већ
велики и насртљиви месождери.«60 Код других »даро-
витих виолентних«, пошто код њих, по правилу, реак-
ција »не стоји у логичној размери према узроку«, можс
60
Исшо, стр. 243.
245
доћи до непримерених сукоба са средином. Потреба за
»тренутним задовољењем сујете« и овде стоји као ве-
лика препрека на путу ка рационално одабраним и
важним циљевима.
Тиме Цвијић окончава своју расправу ο виолентном
типу динарца, а поводом »Женидбе Максима Црноје-
вића«.
Зачудо, Цвијић није приметио једног робусног књи-
жевног јунака који као да је настао у његовој етно-
психолошкој лабораторији. Реч је ο Вукадину Стевана
Сремца, лику из истоименог романа објављеног 1903.
године. Цвијић га је, дакле, могао имати у виду.
Хоћемо ли пример за преобраћај »сирове енергије у
најсаможивији начин мишљења«, за настајање »малих
глодара« и »великих и насртљивих месождера«, за
непримерене сукобе са средином услед реакција које
»не стоје у логичној размери према узроку«, за радну
несолидност и кратак дах при сваком напору, за тежњу
да се не прегалаштвом него импровизацијом, блефом,
обезбеди егзистенција, и то по могућству уз што мање
напора? Вукадин је тај.
Сетимо се Mpiubux душа Николаја Гогоља, Сремче-
вог учитеља. Чичиков је био ђумругџија (цариник)
и варао је по руским губернијама. Вукадин није ђум-
ругџија, али свим жаром свог нерадног бића жели
да то постане. Онда ће тек, држи он, настати upabu
живот.
Вукадинове амбиције, као што видимо, нису вели-
ке, али су препреке на том путу, за њега, велике.
Почесто провидан у лажима, превијањима и довија-
њима, без упорности да неки од започетих послова
изведе до краја, у настојању да по сваку цену избегне
рад као залог за постизање циљева, Вукадин »нема
среће«.
Али таквом делији прилика се мора указати. Вука-
дин је, коначно, »успео« на начин примерен и њему и
средини. Наравно да није реч ο радном подвигу, али је
реч ο (квази)јуначком подвигу, демонстрацији умеш-
ности, снаге и храбрости. У арени путујућег циркуса
 246
Вукадин је савладао несавладивог магарца Буцефалоса
и тако постао »први у Европи«. Поставши тема па-
триотских новинских пера, Вукадин брзо постаје и
ђумругџија.
Сремац је додирнуо напету струну наше сталне,
чежњиве жеље: бити »први у Европи«! Гротескан,
фарсичан, управо гогољевски призор на крају Срем-
чевог романа није задовољио доследне присталице
реализма, али је писац драстичношћу призора обогатио
своју метафору ο менталитетима.
Герхард Геземан није пропустио Вукадина.61 При
том, Геземан не своди проблем на Сремца и Вукадина.
Позива се на један претходни свој текст, ο »проблема-
тичном Бугарину«, у коме доказује да Баја Тања не би
био деструктиван тип да је остао у времену и у миљеу у
којима је и настао, а то значи у сељачкој Бугарској под
турским игом. Оно што Баја Гањи даје деструктивно
обележје, јесте непромењен образац понашања: према
властитој држави као и према туђинској. Слично је и
с Вукадином. Овај изданак патријархално-херојске
средине, васпитаван на култу подвига а не на култу
рада, на култу снаге и агресивности а не на култу
толеранције, разумевања, просвећености — тежак је
средини у којој живи, као што је та средина, пуна
сличних неприлагођених појединаца, тешка њему. Ње-
гови животни циљеви нису високо постављени; напро-
тив, они су доступни, малени. Али до тих циљева он
хоће пречицом и без напора: онако како су га учили.
Позивањем на »окрвављене« претке, јуначку традици-
ју, лажима, подвалом. Динарац с негативним одликама
описаним у Цвијићевој типологији, он се брзо одуше-
ви за једно, за друго, за треће, наговести и спретност и
даровитост па онда одушевљење згасне, а он наставља
да вреба шансу као мали разбојник-пресретач, иза
угла.
У »Женидби Максима Црнојевића« Јован Цвијић
открива саморазарање (суицидност и фратрицидност)
61
Др Г. Геземан, »Стеван Сремац и карактерологија Балкана«, »Мисао«,
Нсоград 1932, књ. LX, св. 305—308.
247
као вид испољавања агресивности динарског типа на-
званог виолентним. Тај вид агресивности као да доби-
ја на снази (и убојитости) чином превере после кога
етници, »бивша браћа«, постају раздвојени и зидом
верске нетолеранције. Било је у нашој прошлости мно-
го насилних превера, као што је било и много превера
зарад бољег живота. Али, било је и не мало превера
ради освете бившим саплеменицима; »Женидба Макси-
ма Црнојевића« асоцира на овај последњи вид пре-
вере.
Још су Фистел де Куланж и Емил Диркем расправи-
ли велики удео религије у обликовању психологије
народа. Прекрштавање, превера, имали су у нашим
условима далекосежне и још недовољно испитане по-
следице. Вера је била чвршћа одредница идентитета
личности од националне припадности. Превера није
означавала промену само неких образаца понашања
него је разарала темељ бића. Андрић, који је у књи-
жевности дао најслојевитију антиципацију трагедија
човека овога тла, дочарао је у Омериаши Лашасу дуби-
ну егзистенцијалне драме раскида с вером. Реч је ο
правим тектонским поремећајима у бићу. По неписа-
ном правилу, превереник често постаје крвник бившој
браћи. Стварајући, у Тесшаменшу, свом роману-миту,
више ликова архетипске структуре, Видосав Стевано-
вић обликује и парадигматичан лик јаничара, заветног
прогонитеља бивше браће, који у негдашњем завичају
приводи својој кривој сабљи све одреда, укључујући
и рођену мајку. Постоји ли преверникова подсвесна
потреба за уклањањем сведока свога егзистенцијалног
бродолома, потреба за брисањем чина превере из сећа-
ња? Да ли је реч ο деструктивном испољавању осећања
кривице?
Цвијић наводи да су после балканских ратова
1912—1913. године и неки муслимани прешли у право-
славну веру. Међу њима је био и хоџа који превером
узе древно српско име Балша Балшић. Тај Балша
Балшић испољавао је тако жестоко непријатељство
према, донедавно своме, муслиманском стаду да су га
 248
српске власти морале затворити. Недовољно испитани
вид ексцесивне агресивности преверника могао би баш
у нашим крајевима постати предметом социопсихоло-
шких студија; Цвијић је само наслутио сложеност и
психолошку дубину проблема. Према неким индиција-
ма и један од најтежих геноцида у историји људског
друштва, онај усташки, имао је међу извршиоцима и
потомке унијаћених Срба. И млади усташки зликовац
Хркаћ који је пре две деценије поставио бомбу у
београдски биоскоп »20. октобар« таквог је порекла (у
делу Далматинске загоре рећи ркаћ и ришћанин сино-
ними су за реч православац). Α у влади Анте Павели-
ћа, главног планера геноцида, седео је и Србин, право-
62
славац, др Бесаровић из Сарајева.
V цепту Јована Цвијића. Он пише Јовану Цвијићу по-
Постоје додирне тачке и прожимања етнопсихоло-
гије и једне врсте књижевности коју Рене Велек и
Остин Ворен називају »друштвеном књижевношћу«.
Откривање менталитета човека одређеног поднебља,
»народне карактерологије«, посебно акцентује то про-
жимање коме су изразито обележје дале књижевне
епохе реализма и натурализма. Из ове дружбе исходе и
могућне странпутице за научну дисциплину. Међутим,
ваља се чувати уопштавања.
62
У једном интересантном исказу, записаном у четворотомном делу ο Крлежи
Енеса Ченгића, писац Глембајевих, кроз анегдоту, оцртава профиле две културе:
ратничко-патријархалне, у којој је »часно мријети« устаљен образац понашања,
и панонско-грађанске с другачијом скалом животних вредности у чијем је
врху, уместо часно мријети — добро живети (и преживети). Та супротност дата
је кроз ликове београдског и загребачког интелектуалца. Док први дозива
ратну катастрофу и скандира двадесет седмог марта, у успаљеној маси, а и сам
успаљен, »боље рат него пакт«, »боље гроб него роб« (постаће роб, а добиће и
гроб), његов загребачки хомолог, средином априла исте године, води госпоју
на обитељски обед у Градску кавану. Наилазе официри бивше југословенске
војске и љубазно их замоле да им дозволе обедовати за њиховим столом јер
је кафана препуна. Љубазно буду примљени. Онда ордонанс уноси пометњу,
господа официри хитно напуштају кафану, љубазно се опраштајући од столо-
даваца. Брачни пар се »не да сметати«, обед се наставља. Уто улазе немачки
официри (извршена је »смена« у блицкригу 1941) и љубазно замоле брачни пар за
места код њиховог стола. Без проблема буду примљени, обед се наставља (добар
тек!).
249
Рекли смо да има писаца са дубоким ехом у своме
етносу и чији је допринос самоанализи, самопознавању
и самосвести етноса велики. Такав је био Његош, коме
се приклонио Цвијић и чија је нека дела знао наизуст,
а такви су били и аеди, творци наше народне поезије
на коју се такође ослањао. Такав је био и Иво Андрић,
писац чији пун стваралачки размах Цвијић није до-
живео.
Привржен Његошу, Цвијић је био близак књи-
жевности уопште, а и наши писци њему. »Каракте-
ристично је за Петра Кочића писца — пише Иво
Андрић — како је лако без жаљења напуштао терен
уметности и прелазио на подручје политике, публи-
цистике, науке (етнологије, социологије, историје).
Теме из својих приповедака обрађивао је у саборским
говорима или у чланцима рађеним по познатом ре-
водом своје полунаучне обраде теме Змијање: ,Дубоко
жалим што нисам по струци географ или историчар,
јер бих боље и савесније могао искитити ову заним-
љиву област.'«63
Има још преписке између Кочића и Цвијића коју
Андрић не помиње. Кочић је намеран да родни крај
»антропогеографски и етнографски« проучи, а Цвијић
му шаље литературу и своја чувена Упутства. У писму
од 9. XII 1909. Цвијић напомиње Кочићу да је »Народ
Крајине етнографски свеж и ο њему нема готово ни-
шта у етнографској литератури«. Приповетку »Змијање«,
објављену у »Српском књижевном гласнику« 1909. го-
дине, Кочић посвећује »многопоштованом и драгом
господину др Јовану Цвијићу [...]« Интересантно је да
у писму Кочићу од 16. августа 1909. године, Цвијић
има и ову реченицу: »Нарочито развијајте у себи одбој-
ност према политичким ситницама и инфамијама.«
У кшижевним делима, поготову у делима писаца
снажне социолошке и историјске имагинације, про-
говара не само колективно несвесно, дакле универ-
63
И. Андрић, »Земља, људи и језик код Петра Кочића«, Сабрана дела, књ.
XII, Београд 1976, стр. 172.
 250
зално искуство врсте, него и национално несвесно,
исконско искуство етноса.
Није случајно што је свака представа ο тзв. руском
човеку неодвојива од дела Достојевског, Толстоја,
Чехова, Гогоља, Тургењева. После дужег или краћег
времена највећи део научних открића испуни сврху и
бива замењен новим, а »литерарна психологија« — али
она коју стварају репрезентативне личности епохе (и
етноса) остаје. Толстој не укида Достојевског нити
Достојевски Толстоја. Фикционална литература коју
стварају велики писци спада у конститутивне еле-
менте самосвести људи одређеног поднебља и људи
уопште.
Наравно, дела фикције не могу служити прагматич-
ној употреби, нити се ликови тих дела могу узимати
као јединице етнопсихолошке, социолошке или исто-
ријске анкете. Опит натуралистичке књижевне школе,
чији је размах падао у време убрзаног развоја психоло-
гије народа, претрпео је неуспех. Тежња да се уз
помоћ »научне методе« у књижевном стваралаштву
досегну »објективна реалност« и њена »верна слика«,
имала је несавладив отпор у самој природи књижевног
чина (а и у природи реалности).
Дела фикције нису епифеномен друштвене ствар-
ности и свако разумно тумачење књижевности мора-
ће да има на уму циничну Набоковљеву опаску према
којој општепризнати »сликар тмурних збивања руске
провинције«, Николај Гогољ, једва да је крочио на
тло руске провинције. Мораће да рачуна с тим, та-
кође, да има и велике књижевности малог или ни-
каквог друштвеног значаја, као и да са гледишта
»познавања живота« у одређеном времену и поднеб-
љу Џејн Остин може имати већу улогу од Шекспи-
ра. Али и када имамо у виду све неопходне услов-
ности и релативности — а посебно аксиом: књи-
жевност не може »послужити« ни као историја, ни
као социологија — велика књижевна дела незаоби-
лазан су инструмент самоанализе, самопознавања и
самосвести човека (као дела врсте, дакле оног уни-
251
верзалног, али и човека одређеног места и времена,
дакле и дела друштвене групе). Сазнања до којих
долазимо у књижевним делима нису сазнања науч-
ног или филозофског реда, као што ни истина није
истина спољњег света, релевантна и обавезујућа за
живот, историју или стварност.64 Истина књижевно-
сти најпре је истина Ј; књижевности. Али ако та истина
књижевности није исто што и истина стварног живота,
она несумњиво припада универзалном свету људског
искуства, део је тог искуства, па је богатство које
нуди књижевност управо у приказивању, откривању и
откровењу човека, Другог, дакле универзалног чове-
ка, али и човека одређеног места и времена. Тако
гледанои изван схема ο стварности коју писац »изне-
верава« (док смо ј о ј ми верни!), или »не изневерава«
(наше јемство је ту!), ο истини која је једна и која се с
лакоћом из спољњег свега преноси у свет дела, књи-
жевно дело, уметност речи, истински се везује за свет
и урања у њега. Тако гледано, књижевност је и један
од начина за разумевање човека појединца и света око
нас. Ако нема закона за дело изван дела, нема ни сумње
у постојање везе и односа са спољњим светом. Теодор
Адорно сматра да у уметности нема ничег што нема
порекло у свету, али да ништа не остаје непромењено у
односу на тај свет.
Токарев је предлагао upobepy етнопсихологових ви-
ђења (сам је посегао за рђавим, идеолошким приме-
ром). По мом мишљењу, заснованост етнопсихолого-
вих анализа може се исказати и потврдом његових
виђења у каснијим делима значајних писаца, без обзи-
ра да ли до »прожимања« долази познавањем етно-
психологовог дела или, пак, коинциденцијом. Већ смо
говорили ο потврди етнопсихологових виђења у ду-
64
Рекли бисмо, прихватајући Лотманово (и Бахтиново) гледиште, да уметни-
чко дело отелотворује један модел cuibapHOciuu коме могу недостајати (а, по
природи ствари, и недостају) многе црте и димензије спољњег света, као што
подразумева и многе црте и димензије које тешко уочавамо или уопште нс
уочавамо у спољњем свету. Могли бисмо, дакле, рећи да уметничко дело у односу
на спољни свет ирезеншује (не реирезеншује!) једно виђење стварног (стварности)
из посебног угла.
 252
ховном стваралаштву које му претходи, у књижев-
ности усменог постања, посебно у епици која често
настоји да ствара егземпларне ликове и парадигма-
тичне ситуације.
С лакоћом ћемо уочити присутну тенденцију у Андри-
ћевом стваралаштву да посебности миљеа узима као
одредницу психологије појединаца и друштвених гру-
па. Андрић у прози у^ваја постулате »колективне«
психологије. Он говори ο Травничанима (Традничка
хроника) као ο људима специфичног психичког про-
фила, такође и ο Вишеграђанима (На Дрини ћуирија),
али и ο становницима других вароши и касаба. Так-
вих примера је много и сежу до детаља. Тако ће
Андрић написати и своју познату реченицу: »Уз стал-
ни планински облик стална мисао«, као несумњиви
одјек Цвијићевих анализа утицаја карста на психу
човека.
Међутим, за ову прилику ћемо се посебно задржати
на Андрићевој књизи рефлексија SnaKobu uopeg иуша.
Цвијићева етнопсихолошка виђења, нарочито она про-
жета скептичним тоналитетом, имају значајан пријем у
овом Андрићевом делу (које је местимично, и по типу,
блиско етнопсихолошким делима). Навешћемо више
таквих Андрићевих фрагмената, а ошпирност цитира-
ња условљена је новином овог поређења и новином
целе теме. Андрић прихвата и дограђује Цвијића. Оно
што је код Цвијића било назнака, скица, код аутора
Проклеше abnuje je рефлексија оплемењена богатством
нијанси.
Трајне последице историјске судбине, оно што Цви-
јић дефинише »рајинским особинама«, »социјалном
мимикријом« али и неуравнотеженошћу човека динар-
ског типа, стално су на мети Андрићевих разматрања.
»Сувише је овај народ патио од нерада, насиља и
неправде, и сувише навикао да их подноси са подмук-
лим роптањем или да се буни против њих, већ према
временима и околностима. Између злоковарних, освет-
ничких мисли и повремених побуна пролази им горак и
пуст век. За све друго, они су неосетљиви и неприсут-
253
ни. Понекад се човек пита да није дух већине балкан-
ских народа заувек отрован и да, можда, никад више
неће ни моћи ништа друго до једно: да трпи насиље
65
или да га чини« (341).
»Зашто балканске земље не могу да уђу у круг про-
свећеног света, чак ни преко својих најбољих и нај-
даровитијих представника? Одговор није једноставан.
Али чини ми се да је један од разлога одсуство пошто-
вања човека, његовог пуног достојанства и пуне уну-
тарње слободе, и то безусловног и доследног ποιπτο-
вања« (331).
»Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико
збунити и унаказити схватања једног народа да здрав
разум и прав суд ο њему отанчају и ослабе, да се
потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може
више да разликује не само добро од зла у свету око
себе него ни своју сопствену корист од очигледне
штете« (167). Склоност српског народа да послује у
корист сопствене штете, у дугом ланцу историјских
подбачаја са ликом »враћања истог« и са могућим исхо-
диштем наслућеним у Милијиној песми али и у Цвији-
ћевој анализи те песме, чини ову Андрићеву мисао ду-
боком а тамном и злослутном. У склоности ка самоозле-
ђивању постоје извесне додирне тачке с немачким на-
родом, чију судбину, неколиким трагичним историј-
ским репетицијама, као да је одредио Рагнарок из
германске митологије, »велики обрат« у коме, у општем
хаосу одлучног и последњег боја, велике помаме само-
уништења и уништења, у тами апокалипсе, гину сви.
»[...] Њихови стари вековима су робовали или су
сами владали над људима и држали их у потчињено-
сти. То их је научило да се другима обраћају или
понизно и удворички, кад говоре са вишим и моћни-
јим, или грубо и надмено, кад имају посла са нижим и
слабијим од себе. Α њихови потомци, ево, вуку још и
сада са собом те маске предака, иако за њих већ одавно
нема разлога ни оправдања« (149).
65
Наводи су узети из књиге: SuaKobu uopeg иуша, Сабрана дела, књ. XIV.
Београд 1976. (У загради је број странице одакле је навод узет.)
 254'
»Дивљачки начин живота, без плана и предвиђања,
без свести ο заједници и без поштовања другог човека
и себе у њему, протеже се далеко и дубоко у времену и
простору« (355).
У рефлексијама које следе, препознајемо и Цвијиће-
вог плаховитог динарца који »зебе од многог мишље-
ња«, који је прек, мада и обдарен, али чија је обдаре-
ност »врапчије интензивности«.
»Познавао сам доста људи оваквих као што је овај
који је малопре изишао из моје куће. То су немирни,
плаховити, насилни и преки људи који се, по нечем,
осећају позваним да посматрају све око себе, да прате
друштвене појаве као и поступке појединаца, да их оце-
њују, да им суде, ту на лицу места, по скраћеном по-
ступку, без могућности одбране и без права жалбе« (143).
»Наш човек не уме и не може да се лако и правовре-
мено заустави ни при успону ни у падању« (162).
»У нас је чест тип човека који мисли да је свађа
акција, а грубост исто што и енергија, да нанети непри-
јатељу увреде значи исто што и задати му ударце, да је
свака уздржљивост у говору слабост, а сваки покушај
предвиђања — дангуба; укратко: да се тзв. животна
борба састоји од непрестаног и наизменичног лавежа и
режања« (342).
»У природи је нашег човека, нарочито оног динар-
ског типа, да не остаје ни код једне замисли, ни код
једног дела истрајно и доследно, и да их не прати у
њиховом природном развитку да би утицао на њих«
(344).
»Такав је ,наш човек', онај прави. Не мисли много
ни истрајно. Али чим успе да скрпи некако једну мисао
у глави, прва му је брига не да ту мисао разрађује,
проверава и упоређује критички са оним што други
људи ο истој ствари мисле, него да своју мисао прогла-
си за једину тачну и једину праву, а одмах затим да
између ње и сваке туђе мисли ископа што дубљи ров
презира, мржње и борбе до истраге. У тој борби, они
понекад показују људождерску ревност на речи и
делу«(380).
255
»Неефикасносш човека динарског типа! (Опроститс
ми варваризам ,неефикасност', јер ја не могу да га сам
себи опростим.) Тиме хоћу да кажем: његова урођена
неспособност да лепо и храбро започето дело доследно
и достојно приведе крају« (571).
Ова Андрићева размишљања указују на потребу да
се анализира антрополошка димензија у делима наше
књижевности што, зачудо, посебно у последње две
деценије, готово потпуно изостаје. Герхард Геземан је
написао поменути преглед српскохрватске књижевно-
сти у коме истиче антрополошку димензију полазећи
од Цвијићеве типологије. И анализа ове врсте, једин-
ствена код нас, открива одрживост Цвијићеве типоло-
гије и њену виталност. Узгред речено, невелико Гезе-
маново дело од стотинак страница спада међу најбоље
наше прегледе, а у посебну ауторову заслугу спада
разбијање стереотипних судова ο појединим делима
и књижевним правцима. Доследно оживотворујући
Цвијићеву психо-типолошку схему, Геземан, на при-
мер, овако пише ο Сими Милутиновићу: »Ни Симина
национална идеологија не заснива се на патриархално-
-динарском народном предању (као у Његоша), него је
у најтешњим везама са славеносрпским полуученим
историзмом. [...] Сима је јединствен не само стилистич-
ки но и карактеролошки: сушти ,виолентни динарски
тип', фантаста са боемским цртама, прави тип Drang
und Sturm...« (стр. 72). У Причањима Вука Дojчebuћa
»динарски планинци југословенски с ј а ј е испред свих
народа Европе« (84), а Марко Миљанов »завршава
дуги низ великих динарских аутодидаката« (84). Васа
Решиекш даје »животну трагику динарског карактера,
залуталог у малограђанску угарску провинцију« (94),
а писац Јаша Игњатовић »представља гениални, али
неуспели, замах ка великом светском роману нарави
[...].« Матавуљ је »модерни реалиста Динарске патриар-
халности«, а Сремчев Вукадин је (недовољно успели)
»српски Чичиков«. Код Сремца се »осећа линија вели-
ких српских карактеролога, која од Ј. Ст. Поповића и
Игњатовића непосредно води до њиховог ужег панон-
 256
66
ског земљака«. »Шта бива из хајдука, када се пре-
мести у савремено шаренило бирократске државе и
странака? Вукадин! То је најгорча реч коју је икада
Србин ο Србину изрекао« (99).
Ово Геземаново трагање за карактеролошким посеб-
ностима и, чак, уочавање »културних зона« на нашем
тлу — те културне зоне углавном полазе од Цвији-
ћевих антропогеографских зона, али се унеколико и
разликују — не произлази из Скерлићевог схватања
литературе као одраза живота. 67
Културне зоне које је установио Геземан касније су
упрошћено-полемички коришћене и у Кашаниновом
есејистичком делу (Судбгше u људи), где су динарци и
панонци (из Цвијићеве класификације) претворени у
брђане и равничаре, манихејски поларизовану браћу,
при чему су први оличење негативног, а други пози-
тивног начела. У иначе одличном есеју Милана Каша-
нина »Између орла и Вука« у коме је приказана одисеја
нежног ροκοκό песника који се под утицајима Вука
Караџића преобратио у »ангажованог«, »борбеног«,
песника десетерачког кова напуштајући своју једину и
богомдану вокацију, осећамо и филозофско-етнопсихо-
лошку платформу аутора с поделом на брђане и на
равничаре као суштином.
Особине Цвијићевих психичких типова, или пак по-
дударности које и не морају бити знак познавања Цви-
јићевог дела него познавања исте људске грађе и исте
историје, налазимо у делима још неких писаца, погото-
ву оних који подстичу питања ко смо? какви смо?
66
Ово: »ужег панонског земљака« и сл. ваља приписати не баш сјајном преводу
В. Вујића.
67
Ο Скерлићевом схватању литературе као епифеномену друштвено-историј-
ске али и етно-географске стварности, својевремено сам писао: Скерлић је
»очински штедро приводио своју повлашћену литературну децу, приповедаче,
великој географској карти Србије, ишараној бојама легенде литерарне етно-
графије. ,Док су се други — писао је Скерлић — ограничавали да посматрају
живот једног сталежа или једног краја, да описују само сеоски живот или да буду
описивачи појединих покрајина, Мачве, као Јанко Веселиновић, Шумадије као
Милован Ђ. Глишић, Срема као Павле Марков-Адамов, Боке Которске као
Стјепан Митров Љубиша, дотле Матавуљ слика разне сталеже и разне крајеве.'
Или још: ,Готово сви српски крајеви претстављени су у данашњој српској
књижевности. Босну ваљано заступа Петар Кочић'.« (П. Џаџић, Послерашна
сриска upuuobeiuKa, Нови Сад 1960, стр. 11 — 13).
257
Усамљена Цвијићева синтеза без претходника и без
правих следбеника, не да се заобићи.
Лик дадиље Нанке, из Селенићевог романа Onebu u
оци, која својом епском стаменошћу и култовима херој-
ског патријархалитета треба да спречи одрођавање
младог Стевана Медаковића, својеврстан је романси-
јерски палимпсест на подлози Цвијићевог психичког
типа динарске жене.
Када Немци, у првом светском рату, улазе у Београд,
мали, уплашени Стеван пита дадиљу шта сад; као да
чита дневну заповест или заветно слово, мирно и све-
чано Нанка казује стихове:
— Шша ћемо да радимо:
Да гинемо и Kpb uponubaMO
Да јуначки аманеш чу1амо,
Дмбно име и Лешу слободу.6*
Погледајмо шта каже Цвијић: »У одлучним трену-
цима нема савијања, нема попуштања, нема средњег
пута. [. . .] Наше је ,да гинемо и крв проливамо, да
јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу'.«
(369).
Касније, када млади Стеван почиње да размишља и
када сумња почиње да сенчи његову мисао, »Нанка би
брзо и круто одрекла право на сумњу. Саслушала би
моје мудровање, анализовање и одсекла као на пању:
,3ебем, Стеване, од многа мишљења', или, у њеном
начину, стихом: ,Ко разграђа, у нас не погађа', каже
српски народ, и зна шта говори, мој Стеване'.«69
Наук се трајно урезао у свест младога интелектуал-
ца. Касније, у зрелом животном добу он запажа: »ко
разграђа, не погађа — вештичија Нанкина реченица
често ме походи«.70
Цвијић каже: »Људи динарског типа су по правилу
живљег темперамнта. [. . .] Махом врло импулзивни
који одмах и често без дужег размишљања раде —
68
69
Слободан Селенић, Ouebu u оци, Београд 1985, стр. 48.
Исшо, стр. 48.
70
Исшо, стр. 75.
 258
,зебу од многог мишљења', и који кажу: ,Ко разграђа
у нас не погађа'« (370).
У поменутом Тесшаменшу, роману Видосава Стева-
новића који остварује изванредан спој митског и исто-
ријског, међу ликовима архетипске структуре посебно
је карактеристичан лик Слуге. Он као да је право
отеловљење рајинске психологије. Није случајно што
је у митопоетској карактерологији Тесшаменша Слуга
вечан, трајање, супстанца што кружи. У трагању за
надређеним без кога не може, Слуга настањује једног у
историјском смислу препознатљивог господара. Госпо-
дар је слика и прилика Милоша Обреновића. Контро-
верзна па и чудовишна личност историје јавља се у
неочекиваној светлости архетипског дубинског сним-
ка. Слуга и господар дати су као близаначки парови
(двојници) у архајским митовима. Али Слуга није жи-
ва присутност само у једном господару. Запажамо и
везу између Слуге и братоубице. У лику јаничара, ο
коме смо раније говорили, Слуга и братоубица дати су
у једном лику.
Велика тема слуганског менталитета насталог у усло-
вима робовања, притворности и подређености, добија
овде, у лику Слуге, упечатљив образац једног понаша-
ња трајно усађеног у homo balcanicusa каљанске вари-
јанте (у Тесшаменшу су насеље Као и становници Ка-
љани метафора за Србију и Србе). Α парадигматични
лик братоубице, јаничар, делује као својеврсна допуна
лику Слуге. Слуга и братоубица наводе на помисао да
каљански етнос у напору самоодржања мора зазирати
најпре од себе самог. Архетип Слуге применљив је и на
једну табу-тему даље прошлости. Нема народа који би
Слугу, а то Краљевић Марко јесте био, дигао на пије-
дестал највећег епског јунака. Шта је то ако не неки
заветни мазохизам необјашњених коренова и несагле-
даног опсега.
Упечатљив је опис Слуге а не мање његовог госпо-
дара, такође слуге (Слуга је, дакле, слуга слуге):
»[...] У тим очима није било ничег осим сумње,
подозрења и одлуке да уради оно што је наумио. Био је
259
суров, страшан и превртљив, мазан као жена, подму-
као као змија. Његово грло као да је имало неколико
гласова; час је говорио слатко и пискаво, час је викао
грубо и подмукло. И увек другим речима јер је пред
сваким био неко други, трећи или десети. Осим мене,
сви су му веровали, а он ни себи ни мени.
Безочно се удварао Турцима; иначе их је мрзео.
Ишао је у њихове таборе, клечао и плакао, клео се на
верност, носио им дарове. Лагао их је; кривац за уста-
нак био је његов кум, а он се, као и многи, само
придружио — да није, убили би га сами устаници.
Понижавали су га и он је све трпео; можда су му и
пријала та понижења од људи које је презирао. Иза
њихових леђа севао је очима, шкргутао зубима и сипао
пакленске клетве. Био је увек спреман да погине, да
понуди своју главу; тако је спасавао народ који није
волео.«71
VI
Да резимирамо: Цвијићева етнопсихолошка синтеза,
у нашој култури усамљена у највишој мери, без прет-
ходника и без правих (великих) следбеника, дело је
страсног истраживача нарави, познаваоца балканског
поднебља, људи и историје, а дело је и великог науч-
ника. Схватајући да је у овој области немогуће оства-
рити идеал научне потпуности, да је колективна пси-
хологија хипотетична а слабо подложна научној про-
вери, самотник и у истраживању где су неопходне
добро опремљене екипе и институти, Цвијић је непо-
средним уочаањем и с уздањем у своју интуицију
оцртавао профиле психичких типова трагајући за
њиховим ешношииичним цртама. По нама, он је у
томе добрим делом и успео: динарски тип, виолентни
тип динарца, морална мимикрија и рајинска психо-
логија су социопсихички феномени и ставови који
карактеришу не само једно пролазно време него епохе
71
В. Стевановић, Тесшаменш, Београд 1986, стр. 105.
 260
и векове народног живота. Цвијић је створио егзем-
пларне психичке типове и дао парадигматичне окол-
ности њиховог живота и развоја.
Наравно, његове анализе немају карактер опсежних
и минуциозних студија поткрепљених инструментари-
јем којим располаже данашња наука. Могли бисмо чак
рећи да његове анализе делују више као скице, да су
почешће у рудименту. Шта би се и могло више очеки-
вати од подухвата зачетог још у »турско време«.
Цвијић је писао једноставно, готово говорним јези-
ком, понекад с приповедачким надахнућем, тако да је и
то, можда, одбијало могућне настављаче привикаване
на сцијентистичке методе и начин излагања.
Потврду животности Цвијићевих парадигми дају
нам анализе књижевности усменог постања. Потврду
тих парадигми можемо наћи и у историјској стварно-
сти, оној пре Цвијићевог времена али и у оној после
тог времена, а такође у књижевности развијене исто-
ријске и социолошке имагинације настале после смрти
нашег етнопсихолога.
У Цвијићевим етнопсихолошким студијама јасно је
да неки психички типови (панонски, источнобалкан-
ски) нису темељно обрађени попут динарског или цен-
тралног.
Остаје нам да видимо откуд такав гигант науке и
културе, какав је био Цвијић, међу нама (етнопсихоло-
гија је, наравно, само део у његовом проучавању при-
родних и друштвених наука). Он би, и по обиму и по
резултатима своје активности, имао изузетно место у
тзв. великим културама где људи неисцрпне радне
енергије нису никаква реткост. Ту има један парадокс:
мала, преткумановска Србија, заправо Србија првих
двеју деценија нашег века, одједном је постала стеци-
ште активности сјајне групације великих људи култу-
ре, уметности, науке, политике, војске. Као да је тада
настао звездани тренутак етноса, у коме су се, у малом,
као у античкој Грчкој, рађале величине у свим обла-
стима и за сва времена. Да поменемо нека имена: Ј.
Цвијић, С. Новаковић, М. Миланковић, М. Петро-
261
вић-Алас, Ј. Жујовић, Б. Петронијевић, Т. Ђорђевић,
В. Чајкановић, С. Јоановић, Б. Станковић, Б. Нушић,
Р. ДомановиК, Б. Поповић, Ј. Скерлић, Ј. Дучић, М.
Ракић, В. Петковић Дис, Б. Кнежевић, А. Белић, Ж.
Мишић, Р. Путник, С. Степановић, Н. Пашић. Ова
имена почела су утврђивати духовни дигнитет рат-
ничко-сељачког српског народа који је тај дигнитет
већ наговестио Европи народном поезијом. Да ли се
потом ланац величина прекинуо? Изгледа. Личности
— неисцрпни рудници стваралачке енергије — као
да су се повукле с хоризонта. Није више било ни
личности великих знања из разних области и још ве-
ћег дара за проницање у психу и карактер појединаца
и група, које би наставиле, употпуниле и научним
достигнућима свог времена осавремениле синтетичан
карактер Цвијићевих етнопсихолошких разматрања.
Вук Караџић пре њега, а Тихомир Ђорђевић у његово
време, умели су да интердисциплинарним приступом
баце светло на многе сегменте народног живота. С
овом тројицом, дух синтезе као да је ишчезао. Данаш-
ња антрополошка истраживања у свету су, изнова,
изразито интердисциплинарна.
Ваља томе додати да савремена антрополошка истра-
живања опет актуализују и трагање за »националним
карактером« чије је исходиште у посебностима односа
личности и културе (Горер 1943, Мид 1946, Франк
1948, Клукхон и Миреј 1948).
Рекао је једном Јован Цвијић да је Јован Скерлић
стваран вековима. Опаска важи за оба Јована. Доиста,
као и завичајни сусед Вук Караџић, и лознички Јован
стваран је вековима. Α и као да је радио вековима,
толико је урадио.
•
 НАПОМЕНА УРЕДНИКА

У текстовима Јована Цвијића и Ива Андрића, пре-

узетим за ову прилику из других издања, нису вршене
никакве битне лекторске исправке; исправљене су
очигледне штампарске грешке.

,
 САДРЖАЈ

Уз obaj избор (Петар Џаџић) 5

ЈОВАН ЦВИЈИЋ
ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
План и методе 15
Етничко јединство и психички типови 25
Динарски тип 28
Шумадијски варијетети 38
Ерски варијетет 40
Динарска племена 43
Личка група 51
Босански варијетет 55
Мухамеданска група 55
Јадрански варијетет 63
Виолентни тип динарца 65
Централни тип 70
Неколико етничких група 81
Мијачка група 81
Група биначке Мораве " 82
Источнобалкански тип 84

ПОДНЕБЉЕ, ИСТОРИЈА, ЧОВЕК

Вера између историјских догађаја и рељефа 93
Културни појаси 93
Последице миграција 97
Диференцијација услед промене вере 101
Демократска друштва ослобођених држава 108

НАША ДАРОВИТОСТ И НАУЧНИ РАД

Наше способности за научни рад 113
Ο нашем раду на нашем универзитету 114
Ο даровитости 115
 266

ИВО АНДРИЋ
ЗАКОН ЗА РАЈУ (КАНУН-И-РАЈА) 123
КУЛТУРНИ ХЕРОЈИ, ТРАГИЧАРИ И БОРЦИ
(ВУК, ЊЕГОШ, КОЧИЋ)
Његош као трагични јунак косовске мисли 133
Ο Вуку као писцу 134
Вуков пример 135
Земља, људи и језик код Петра Кочића 136
Ο Гаври Вучковићу и поводом њега 139

ПРОКЛЕТСТВО НОМО BALCANICUSA 147

»ВИ КАЖЕТЕ ДА СМО ПРИТВОРНИ И ПОДМУКЛИ«. 181

noiobop (Петар Џаџић: ЈОВАН ЦВИЈИЋ И БАЛКАНСКИ ПСИ-

ХИЧКИ ТИПОВИ) 191
Наиомена 263