Istorijski razvoj računara

Razvoj računara tokom istorije bio je usko vezan sa razvojem nauke. Pre nego što su računari poprimila današnji
formu i način rada prošli su kroz nekoliko faza.

Prvi računari koji su se pojavili bili su mehanički računari, čiji je način rada u potpunosti bio zasnovan na
mehaničkim komponentama. Primer ovog ragunara je Paskalova mašina (1642 god.) ili Paskalov mehanički kalkulator.
Ovaj uređaj mogao je da sabira i oduyima 6-cifrene brojeve.
Naredna generacija računara su elektromehanički računari. Javljaju se u prvoj polovini 20 veka. Njihov način
rada baziran je na relejima, elektromehaničkim elementima koji se pobuđuju električnom energijom koji imaju pokretne
mehaničke delove. Ovi računari su bili ogromnih dimenzija (reda veličine nekoliko učionica), trošili su dosta električne
energije a zbog mehaničkih delova koji imaju inerciju ovi računari su bili spori. Uključivanje i isključivanje releja stvaralo
je i ogromnu buku u prostoriji gde je ovaj računar bio smešten. Iz ovog perioda računara potiče i današnji termin "bag",
odnosno greška u radu programa. Tokom rada jednog programa na jednom elektromehaničkom računaru buba (insekt)
uspela je da uđe između kontakata releja te da spreči zatvaranje kontakata. Od tada se u programiranju koristi termin
"bag" za grešku u programu.
I generacija - Sledeća generacija računara (vreme oko drugog svetskog rata) bazirana je na vakuumskim
elektronskim cevama (u žargonu zvane lampe). Dimenzije elektronskih cevi bile su slične dimenzijama releja, pa su
dimenzije rečunara bile slične sa dimenzijama elektromehaničkih računara. Slično se može reći i za potrošnju elrektrične
energije. Međutim, elektronska cev je elektronska komponenta koja je čiji je rad mnogio brži nego rad releja. Drugo,
elektronska cev nema pokretnih mehaničkih komponenti. Promena stanja na elektronskim cevima ne pravi buku. Zbog
toga je ova generacija računara bila mnogo brža i nije pravila buku kao elektronmehanički računari.
II generacija - Pojavom poluprovodničke komponente - tranzistora stiže nova generacija računara (oko 1950).
Tranzistor je poluprovodnička komponenta koja ima istu ulogu kao i elektronska cev ali ima neuporedivo manje
dimenzije i dosta je manje potrošač električne energije nego elektronska cev. Ove osobine tranzistora dovele su do
ogromnih smanjenja gabarita računara, širenja primene računara (ne samo u laboratorijama instituta) i ogromne uštede
električne energije.
III generacija - naredna generacija je takođe vezana za tehnološki napredak. Računari ove generacije bazirani su
na integrisanim kolima (>1965). Integrisana kola su komponente koje u jednom kućištu imaju velik broj komponenti. Sa
upotrebom integrisanih kola računari dobijaju na dodatnom smanjenju gabarita, nižoj ceni što omogućava
komercijalizaciju računara i njihovo korišćenje u raznim poslovima. Pojavljuju se i računari za kućnu upotrebu.

IV generacija - ova generacija bazirana je na upotrebi VLSI komponenata, odnosno integrisanih komponenata
visokih stepena integracije. Ovi računari su još manjih dimenzije, manji potrošači električne energije itd... Današnji
računari pripadaju ovoj generaciji računara (primer: današnji procesor Intel i7-5960X ima 2,6 milijardi tranzistora).

Postoji još jedna vrsta računara, takozvani superračunari ali nisu tema ovog predmeta.

Ovde je bitno da međusobno poznaju odnose gabarita/brzina računara različitih generacija; da znaju odakle potiče
termin bag i šta od znači; kada su se pojavili prvi kućni računari i kojoj generaciji pripadaju današnji računari...