2.8 Материјал За Учење

ЕДИЦИЈА: ИСПИТИ ЗА СТИЦАЊЕ
ПРОФЕСИОНАЛНИХ ЗВАЊА ПРИ САВЕЗУ

РАЧУНОВОЂА И РЕВИЗОРА СРБИЈЕ
ОВЛАШЋЕНИ РАЧУНОВОЂА
2.8 ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ
МАТЕРИЈАЛАЛ ЗА УЧЕЊЕ
ПАЖЊА: Овај материјал је настао као резултат ситнезе белешки више кандидата који су
успешно положили испит 2.8 и никако се не може сматрати званичном верзијом. Његова
сврха је у бележењу стеченог знања ради његовог обнављања и надограђивања у
будућности. Свако другачије тумачење се сматра злоупотребом и недобронамерном
радњом.
ATTENTION: This material was created as a result of the synthesis of notes of several candidates
who successfully passed the exam 2.8 and can in no way be considered an official version. Its
purpose is to record the acquired knowledge in order to renew and upgrade it in the future. Any
other interpretation is considered abuse and ill-intentioned work.
Београд, децембар 2020 године
1
РАЧУНОВОДСТВЕНА РЕГУЛАТИВА
рачуноводствена
регулатива
законска професионална интерна
Рачуноводствена регулатива може да буде: (све што је наведено од закона, стандарда,

правилника... је произвољно, служи да илуструје поделу и не мора да се учи напамет)
1. Законска – закон о рачуноводству и ревизији, правилник о контном оквиру,

правилник о обрасцима финансијских извештаја према облицима организовања и
слично;
2. Професионална – МРС, МСФИ, Кодекс етике, Међународни стандарди ревизије,
Међународни рачуноводствени стандарди за јавни сектор, Контрола квалитета и
слично;
3. Интерна – правилници о рачуноводственим политикама, организацији
рачуноводственог система, рачуноводствени контролни поступци, правилник о
исплати зарада и накнада и слично. Сваки субјект доноси сам за себе интерни
правилник и ова регулатива треба да буде усклађена са законском и професионалном
регулативом.
Стандардизација финансијског извештавања врши се преко међународних регулаторних

тела (међународних рачуноводствених ораганизација):
Међународне рачуноводствене организације:
1. IASC (фондација) – одговоран за МРС (прве две чине IFAC)

2. IASB (одбор за МРС)
3. IFRIC – стални комитет за тумачење рачуноводствених стандарда се примењује
(даје тумачења у оном делу) где стандард није довољна регулатива за процену
одређене билансне позиције у свим земљама које примењују МРС
Међународна федерација рачуновођа (IFAC) обухвата: Фондацију и Одбор за МРС.
МРС тј. МСФИ се доносе од 1975. године до данас. Многи су престали да се примењују,
многи су асимиловани тако да конкретно МРС постоје од 1-41 али су само 34 важећа.
 МРС (до 2002. године) 1 – 41 укупно 34;

 МСФИ (од 2003. године) 1 – 9;
 Међународни стандарди ревизије, међународни кодекс за професионалне
рачуновође, међународни образовни стандарди, међународни стандарди за јавни
сектор и стандарди за контролу квалитета;
 Тумачење за примену МРС (стални комитет за тумачења).
2
У Србији МРС и МСФИ су у примени од 2003. године.
IFAC–ОВ ЕТИЧКИ КОДЕКС
IFAC-ов етички
кодекс
део А - за део Б - за
професионалне професионалне
рачуновође ревизоре
IFAC–ов етички кодекс је основ за етички кодекс организација чланица међународне

федерације рачуновођа. Ми смо га у потпуности преузели. Овај кодекс у себи садржи два
дела:
1. део А – за професионалне рачуновође

2. део Б – за професионалне ревизоре
Доноси га Међународна федерација рачуновођа (за испит треба знати ко га доноси и

караткеристике професионалног рачуновође које следе).
карактеристике
професионалног
рачуновође
интегритет и решавање професионална

објективност етичких сукоба оспособљеност поверљивост пореска пракса публицитет
Значајне карактеристике професионалног рачуновође су:
1. интегритет и објективност (да је рачуновођа самосталан и да је оспособљен да

професионално решава проблеме у рачуноводству и да је објективан );
2. решавање етичких сукоба (на пример када послодавац жели да плати што мање
порезе, а држава има жељу да обвезник плати што више);
3. професионална оспособљеност (да има професионално звање које је стекао
полагањем и да одржава професионалну оспособљеност путем континуиране
едукације);
4. поверљивост (да је спреман да чува пословне професионалне тајне);
5. пореска пракса (да познаје пореске прописе);
6. публицитет (да је спреман да финансијске извештаје које је саставио учини
доступне јавности и да пружи јавности одговор на одређена питања).
3
КОРИСНИЦИ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА
Корисници финансијских извештаја су све оне интересне групе које имају интерес да
располажу са информацијама из финансијских извешатаја, а најзначајнији су: (за испит је
довољно знати само да их наведете)
корисници
финансијских
извештаја
добављачи и јавност,
држава и њени
инвеститори запослени зајмодавци остали купци аналитичари,
органи
повериоци саветници...
1. инвеститори (власници капитала – постојећи и потенцијални)

2. запослени
3. зајмодавци (заинтересовани да виде кредитну способност односно могућност
повраћаја кредита или зајма који се дају)
4. добављачи и остали повериоци јер желе да знају ко им дугује и да лиће моћи на
време да им врате дуг
5. купци
6. држава и њени органи
7. јавност, аналитичари, саветници
ОДГОВОРНОСТ ЗА САСТАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА
За састављање ФИ одговорно је лице које руководи пословним

одговорност за
ФИ субјектом. У мањим пословним субјектима је то директор или у већим
Управни одбор. Директор је одговоран за одобравање и
презентацију финансијских извештаја. Када се каже
лице које професионално одобравање мисли се на потписивање финансијских извештаја
руководи лице и достављања тих извештаја екстерним корисницима тј.
државним органима, Народној банци или Пореској управи.
(Према Закону о рачуноводству финансијске извештаје
одобравање и
презентација ФИ састављање ФИ потписује законски заступник предузећа).
Управни одбор је одговоран за одређивање
професионалног лица које саставља ФИ и одговоран је за
креирање других друге информације које се могу захтевати од рачуноводства нпр.
информација информације у вези одређених табела – стање купаца, стање добављача,
стање са производњом, коефицијент обрта по одређеним групама
одређивање производа итд.
професионалног Професионално лице је одговорно за квалитет састављених извештаја.
лица
Није одговорно за благовремено достављање државним органима али је
одговорно за квалитет. Потребно је да познаје прописе из рачуноводства, пореског система,
привредног права и др. да би исправно вршио посао и пратио промене па на основу њих
исправно саставио ФИ.
4
КОНЦЕПТУАЛНИ ОКВИР (из овог дела увек буде питање на испиту)
Део професионалне регулативе представљају рачуноводствени стандарди односно

међународни стандарди МРС 1-41 и МСФИ 1-9 а поред ових стандарда имамо и Оквир за
примену и презентацију финансијских извештаја који је јако битан за обављање ових
послова у области рачуноводства. Овај оквир за примену и презентацију финансијских
извештаја даје основна упутства и начела везано за вредновање финансијских позиција и
то:
1. Одбору за развој нових МРС. Циљ овог одбора је да се смање алтернативе које су
дате у међународним рачуноводственим стандардима како би се извршила већа
стандардизација ФИ и боља упоредивост ФИ;
2. Рачуновођама при састављању финансијских извештаја;
3. Ревизорима при формирању извештаја о ФИ;
4. Корисницима финансијских извештаја при тумачењу информација ФИ;
5. Информише јавност.
Питања којима се бави оквир (структурне целине којима се бави оквир):
1. Циљ финансијских извештаја опште намене;

2. Основне претпоставке за састављање финансијских извештаја;
3. Квалитативне карактеристике финансијских извештаја;
4. Елементи финансијских извештаја;
5. Начину признавања елемената финансијских извештаја;
6. Одмеравању елемената финансијских извештаја;
7. Концептима капитала и одржавања капитала.
ЦИЉ финансијских извештаја опште намене је пружање информација о:
1. финансијском положају (су информације на које утичу економски ресурси,

финансијска структура, ликвидност и солвентност и способност прилагођавања
пословном окружењу (БС);
2. успешности или перформансама (представља прилив на уложене ресурсе) (БУ,
Промене на капиталу);
3. токовима готовине (на основу извештаја токова готовине може да се сагледа
зарађивачка способност стварања готовине пословног субјекта).
Финансијски извештаји обухватају (ово је подела чије се знање тражи на испиту):
1. Биланс стања;
2. Биланс успеха;
3. Извештај о новчаним токовима;
4. Извештај о променама на капиталу;
5
5. Напомене уз финансијске извештаје (пружају додатне информације корисницима
финансијских извештаја ради бољег разумевања и правилне интерпретације
информација садржаних у финансијским извештајима).
Поред ове поделе корисно је знати и следеће:
Табела број:
Члан 29. Закона о рачуноводству („Службени гласник РС“, број 73/2019)
Р.б. Матична правна лица, јавна друштва, друштва Правна лица и Правна лица и Ванредни финансијски
која се припремају да постану јавна предузетници осим предузетници (тачка 2. извештаји
правних лица из став 2. закона)
колона 2 и 4 разврстани као микро
правна лица
1 2 3 4 5
1 Биланс стања Биланс стања Биланс стања Биланс стања
2 Биланс успеха Биланс успеха Биланс успеха Биланс успеха
Напомене уз
3 Извештај о осталом резултату
финансијске извештаје
4 Извештај о променама на капиталу
5 Извештај о токовима готовине
6 Напомене уз финансијске извештаје
ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ оквира су:
1. обрачунска основа (ефекти трансакција и других догађаја признају се када се десе,

а не када се готовина или њен еквивалент прими или исплати - зову га и начело
фактурисане реализације). Подразумева да се у моменту настанка пословне промене
врши евиденција на имовини и обавезама, приходима и расходима независно од тога
када ће настати финансијска трансакција, када ће доћи до плаћања или наплате у вези
са том трансакцијом. Пословна промена се евидентира у тренутку настанка. Реч је о
рачуноводственој обрачунској основи а насупрот ове рачуноводствене основе имамо
готовинску обрчаунску основу која се примењује код корисника буџетских
средстава. Пословне промене се евидентирају само ако је дошло до плаћања или
наплате у вези са њима а оне промене на којима није измирена обавеза или наплата
не евидентрају се, а њу ћемо занемарити пошто је предмет испитних питања
рачуноводствена обрачунска основа.
2. начело сталности пословања. Подразумева да ће пословни субјект за који се
саставља ФИ имати реалне могућности да послује у наредном периоду и то најмање
наредних 12 месеци. Уколико рачуновођа има одређена сазнања да пословни субјект
неће бити у ситуацији да послује у наредних 12 месеци треба у напоменама уз ФИ
назначи да је угрожено пословање и да наведе разлоге због којих сматра да је то тако.
Разлози могу бити велика презадуженост, дугогодишњи губитак у пословању и сл.
основне
претпоставке
оквира
обрачунска сталност
основа пословања
6
КВАЛИТАТИВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ финансијских извештаја су:
квалитативне
карактеристике
(Материјална значајност би требала бити

релевантност поузданост упоредивост разумљивост регулисана интерним актима предузећа (нпр.
одлука Управног органа). Сваки пословни субјект
треба да одреди шта је за њега праг материјалне
веродостојно
приказивање
доследност значајности. То може бити номинални износ, нпр. 5.000
динара, потом процентуални износ 2% у односу на приходе
суштина изнад
исказане у ФИ предходне године или пак 0,5% активе
форме
обелодањивање
предузећа претходне године. Практично је да се неким
интерним актом одреди номинални износ али да се у
неутралност
наставку каже да се поред тога може у конкретним околностима
судити о материјалној значајности. Ово се дешава када постоји
могућност грешака или проневера одређених лица у предузећу па може
опрезност бити и мали износ али за нас он моће бити материјално значајан као
индиција за неке друге проневере).
потпуност
1. релевантност - подразумева да се дају релевантне значајне информације о

пословању пословних субјеката и које су карактеристичне за одређени облик
пословања
2. поузданост – подразумева више особина, а најпре:
 веродостојно приказивање тј. фер приказивање потом
 примена приступа да је суштина важнија од форме (нпр. уговор о
финансијском лизингу а из садржаја се види да није у питању и не испуњава
форму финансијског лизинга већ пословног лизинга)
 неутралност и објективност (ФИ треба да су неутрални и објективни, дакле
ни на страни послодавца ни на страни државе)
 поузданост и опрезност (постиже се што се билансне позиције прихода и
имовине исказују или тачно објективно или у нешто мањем износу него што
јесу, док се обавезе и расходи исказују у тачном или нешто већем износу како
бисмо постигли ту опрезност.) Обавезе и расходи – тачно или више; имовина
и приходи – тачно или мање
 потпуност
3. упоредивост – значи да се доследно примењује рачуноводствена политика из
периода у период на исти начин, и обелодањивање у Напоменама уз финансијске
извештаје, а то подразумева:
 доследност у примењивању рачуноводствене политике и
 обелодањивање
7
4. разумљивост – подразумева да ФИ буду разумљиви лицу које поседује просечно
знање из области рачуноводства. Подразумева се да се истинито и верно пиказују
финансијске позиције и да се у складу са МРС у ФИ дају информације само о
материјално значајним ставкама. Битно је врсити исти нацин класификације бил.
ставки из периода у период.
Шта чини финансијске извештаје корисним? То је:
1. релевантност и
2. поузданост.
Шта чини информације у финансијским извештајима релевантним? То је
1. могућност предвиђања
2. могућност потврђивања
3. избор карактеристика
Шта чини информације у финансијским извештајима поузданим? То је:
1. Верно представљање
2. Садржина изнад форме
3. Неутралност
4. Опрезност
5. Потпуност – значи да су обухваћене све пословне промене које су требале бити
обухваћене. Када се говори о потпуности осврнућу се на МРС 10 – Догађаји након
датума Биланса стања. Он је кратког садржаја али битан за овај испит и за потпуност
информација о финансијским извештајима. По МРС 10 догађаји који настану после
31.12. године за коју састављамо ФИ, а пре предаје ФИ 28.02. а односе се на
претходну годину треба да буду евидентирани у претходној години и обухваћени
ФИ. Постоје две врсте догађаја након БС. То су Корективни догађаји (пружају даље
доказе о стању које је постојало на датум БС) и Некорективни догађаји (указују на
стање које је настало после датума БС).
догађаји након
БС
корективни некорективни
пружају даље доказе о

указују на стање које је
стању које је постојало
настало после датума БС
на датум БС
Ограничење у погледу релевантности и поузданости информација (важно за испит):
1. Благовременост
8
2. Равнотежа између користи и трошка
3. Равнотежа између квалитативних карактеристика (билансна равнотежа А=П)
ЕЛЕМЕНТИ финансијских извештаја су:
елементи ФИ
имовина обавезе капитал приходи расходи
1. Имовина – представља ресурс које предузеће контролише као резултат прошлих

догађаја и поводом чијег коришћења очекује будуће користи;
2. Обавезе – представљају садашњу обавезу а насталу на основу прошлих догађаја јер
измирењем се очекује да ће доћи до одлива ресурса;
3. Капитал – представља нето имовину тј. (нето имовина = имовина – обавезе);
4. Приходи – представљају повећање средстава и смањење обавеза;
5. Расходи –представљају смањење економске користи или одлива или повећање
обавеза и смањење средстава.
ПРИЗНАВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА финансијских извештаја
Општи критеријуми признавања елемената финансијских извештаја су да:
1. постоји довољно доказа да је дошло до промене у средствима/обавезама

својствених тој ставци укључујући доказе да ће у будућности доћи до прилива или
одлива и
2. ставка може да се одмери у монетарном износу и довољно поуздано.
услови за признавање
да постоји вероватноћа да
ће будуће економске користи да трошкови прибављања
у вези са конкретном конкретне ставке могу бити
билансном ставком да поуздано утврђени
притичу или да се одливају
Управа има одговорност за припрему и презентацију ФИ а оквир упућује на основне

принципе у вези са признавањем елемената ФИ. Услови овог признавања су:
9
1. да постоји вероватноћа да ће будуће економске користи у вези са конкретном
билансном ставком да притичу или да се одливају и
2. да трошкови прибављања конкретне ставке могу бити поуздано утврђени.
То су два општа услова за признавање елемената ФИ. Извесност будућих користи у смислу
прилива и одлива (конкретност будућих користи у смислу прилива и одлива) и трошкови
прибављања да могу да буду поуздано одмерени.
почетно одмеравање накнадно одмеравање престанак признавања
Фазе признавања:
1. Почетно признавање;
2. Накнадно одмеравање;
3. Престанак признавања елемената ФИ тј. моменат када нису испуњени услови за
признавање елемената.
одмеравање
елемената ФИ
историјски трошак текући трошак остварљива вредност садашња вредност
ОДМЕРАВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА финансијских извештаја врши се уз примену принципа:
1. Историјског трошка – да се нека ставка вреднује у износу трошка тј. накнаде која
јој је дата у тренутку прибављања за ту ставку;
2. Текућег трошка – да се ставка вреднује у висини готовинског износа који је
неопходан за стицање средства;
3. Остварљиве вредности – износ који се може добити отуђењем средства у
конкретном тренутку (да ставку вреднујемо по износу за који сматрамо да можемо
добити уколико на тржишту желимо да продамо ту ставку у датом моменту);
4. Садашње вредности – дисконтовану вредност будућих готовинских токова који се
очекују од употребе средстава или отуђења.
Један од концепата се бира у зависности од циља ФИ али код нас је то углавном историјски
трошак.
10
КОНЦЕПТ КАПИТАЛА
концепт капитала
финансијски
физички концепт
концепт
одржање одржавање
финансијског физичког
капитала капитала
Концепт капитала може бити третиран као финансијски концепт капитала и физички
концепт капитала.
Финансијски концепт капитала подразумева да је нето имовина коју имамо на крају

утврђена као имовина – обавезе, а физички концепт се односи на способност пословања
која се мери кроз број дневних јединица учинака које могу бити произведене уз коришћење
одређене имовине.
Одржавање финансијског капитала подразумева да се добит остварује само уколико

новчани износ нето имовине на крају периода премаши тај износ са почетка периода.
Практично то значи да се сматра да је добит остварена само онда када је износ капитала на
крају периода већи него на почетку периода независно од тога да ли је приказана добит јер
овај концепт очувања капитала враћа нас на то да ако ми остваримо добит велику али уз то
нам се смањи капитал онда нам се не признаје да смо остварили добит. Значи само уз
очување капитала остварена добит је призната добит. Одржавање финансијског капитала
се даље може поделити на новчано одржавање финансијског капитала и одржавање
финансијског капитала константном куповном моћи.
Затим концепт одржања физичког капитала подразумева да се добит остварује само ако
је физички производни капацитет предузећа на крају периода већи него што је био
капацитет предузећа на почетку периода. Одржавање физичког капитала је повезано са
рачуноводством текућих трошкова.
Суштинска разлика између концепта финансијског одржавања капитала и концепта

физичког одржавања капитала - у финансијском извештавању је у третирању ефеката
промена дела имовине и обавеза предузећа.
Постоје два главна фактора при избору концепта капитала: потребе корисника и природа
посла предузећа.
11
Списак МРС и МСФИ који се користе у РС (ово не мора да се учи напамет)
МРС 1 - Презентација финансијских извештаја

МРС 2 - Залихе
МРС 7 - Извештај о токовима готовине
МРС 8 - Нето добитак или губитак периода, фундаменталне грешке и промене рачуноводствених политика
МРС 10 – Догађаји после извештајног периода
МРС 11 - Уговор о изградњи
МРС 12 - Порез на добитак
МРС 16 - Некретнине, постројења и опрема
МРС 17 - Лизинг
МРС 18 - Приходи
МРС 19 - Накнаде запосленима
МРС 20 - Рачуноводствено обухватање државних додељивања и обелодањивање државне помоћи
МРС 21 - Учинци промена курсева размене страних валута
МРС 23 - Трошкови позајмљивања
МРС 24 - Обелодањивање односа са повезаним лицима
МРС 26 - Рачуноводствено обухватање и извештавање о плановима коришћења пензија
МРС 27 - Консолидовани финансијски извештаји и рачуноводствено обухватање улагања у зависна предузећа
МРС 28 - Рачуноводствено обухватање улагања у придружена предузећа
МРС 29 - Финансијско извештавање у хиперинфлаторним привредама
МРС 31 - Финансијско извештавање о интересима у заједничким подухватима
МРС 32 - Финанасијски инструменти обелодањивања и приказивање
МРС 33 - Зараде по акцији
МРС 34 - Периодично финансијско изваештавање
МРС 36 - Обезвређење средстава
МРС 37 - Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална средства
МРС 38 - Нематеријална улагања
МРС 39 - Финансијски инструменти: Признавање и мерење
МРС 40 - Инвестиционе некретнине
МРС 41 - Пољопривреда
МСФИ 1 – Прва примена Међународних стандарда финансијског извештавања
МСФИ 2 – Плаћања акцијама
МСФИ 3 – Пословне комбинације
МСФИ 4 – Уговори о осигурању
МСФИ 5 – Стална имовина која се држи за продају и престанак пословања
МСФИ 6 – Истраживање и процењивање минералних ресурса
МСФИ 7 – Финансијски инструменти: обелодањивања
МСФИ 8 – Сегменти пословања
МСФИ 9 - Лизинг
МРС 1 - ПРИПРЕМА И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА
МРС 1
форма форма
извештаја интерних
опште намене извештаја
Оквир за припрему и презентацију ФИ се бави припремом ФИ али само оних опште намене.
МРС 1 захтева одређену форму финансијских извештаја и то су:
1. извештаји опште намене и

2. интерни извештаји
12
Извештаји опште намене су они извештаји који се достављају екстерним корисницима ФИ
и то су ови који се састављају у официјелној форми у виду Биланса стања, Биланса успеха,
Извештај о новчаним токовима, Извештај о променама на капиталу и Напомена. Биланс
стања је двострани преглед средстава и обавеза предузећа. Биланс успеха је преглед
прихода, расхода и резултата пословања предузећа. Cash flow–Извештај о новчаним
токовима је преглед новчаних токова из пословних, финансијских и инвестиционих
активности (МРС 7). Извештај о променама на капиталу приказује промене на капиталу
између два извештајна периода, односно промене које умањују или увећавају капитал. За
састављање ФИ битан је МРС 1 – идентификовање извештаја, период достављања,
благовременост и др.
Поред ових извештаја у рачуноводству се могу састављати и други интерни извештаји о

производњи, о стању наплате потраживања али за њих није неопходна примена
међународних стандарда.
Напомене уз финансијске извештаје – оне су описни део, сами их креирамо, дају додатне
информације које захтевају конкретни рачуноводствени стандарди. Кад МРС каже
презентација – то иде табеларно, а обелодањивање то су Напомене. Иду под редним бројем.
Могу садржати структурне и друге прегледе.
МРС 1 даје оквирну структуру Напомена:
Немају прописан садржај. Оне треба да су систематски повезане са финансијским

извештајима. Напомене треба да:
1. Пруже информације о састављању финансијских извештаја;

2. Обелодане информације које захтевају МРС, а које нису приказане у извештајима;
3. Пруже додатне информације које нису дате у извештајима а доприносе фер
презентацији.
Редослед информација у Напоменама
1. Општи подаци о пословном субјекту;

2. Изјава о усагласености са МРС;
3. Презентација коришћених рачуноводствених политика;
4. Додатне информације о приказаним ставкама финансијских извештаја;
5. Додатне информације за ставке које су као материјално безначајне;
6. Друга обелодањивања, потенцијална имовина, повезана правна лица, ванбилансне
евиденције и слично.
13
МРС 8 - НЕТО ДОБИТАК ИЛИ ГУБИТАК ПЕРИОДА, ФУНДАМЕНТАЛНЕ
ГРЕШКЕ И ПРОМЕНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА
МРС 8
промене
рачуноводствене рачуноводствене
рачуноводствених
процене грешке
политика
МРС 8 – кратак и битан. Бави се регистрацијом објеката и субјеката из редовне активности,

раде се рачуноводствене процене, грешке и промене рачуноводствених политика.
Важно је да разликујемо материјално значајне корекције и материјално безначајне

корекције. Код материјално значајних постоји обавеза ретроактивног исправљања и оне се
врше преко почетног стања нераспоређене добити или губитка ранијих година.
Грешка – грешка је и када нисмо имали доступне све информације за догађаје у моменту
састављања финансијских извештаја. Кад их нпр. добијемо након обрачуна. Корекције
материјално значајних грешака се врше корекцијом пренетог резултата у почетни биланс
тачније у БС, смањујемо добитак или повећавамо губитак, испаде као да смо то урадили
благовремено.
Стандарди се не примењују на материјално безначајне ставке, они се евидентирају у текућој

години на приходима и расходима (остали расходи).
Стандард 8 третира и промене рачуноводствених политика. Њих не треба често мењати

ради могућности поређења података из године у годину. Ако проценимо да измењена
рачуноводствена политика објективније исказује билансну позицију онда се примењује и
ретроактивно за прошлу годину (нпр. у децембру 2009. променили, мењаш целу 2009 као и
да обезбедимо информацију за 2008).
МРС 8 упућује на што чешћу процену адекватности рачуноводствених процена. Оне су

засноване на билансно расположивим информација. Она не иде ретроактивно. Њу можемо
регистровати код промене стопе промене амортизације коришћења опреме. Машина се
користила у три смене, сада је купљена нова па се стара користи у једној смени, потребно
је смањити амортизацију старе машине јер сада мање ради и мања јој је амортизација.
МРС 8 промена рачуноводствених процена није исправка грешке, тако да се не ради

ретроактивна исправка. Овај стандард захтева и обелодањивања промене рачуноводствених
политика, процена. Дајемо их и на место где обелодањујемо остале процене (некреретнине,
постројења и опреме, стопе па ту дајемо и промене рачуноводствених политика која се веже
за ову област).
14
Исправка рачуноводствене грешке
МРС 8 уводи се појам материјално значајне грешке. Исправка материјално значајних

грешака третирају се на исти начин и корекција се исказује као корекција почетног стања
нераспоређене добити или губитка из ранијих година. Финансијски извештаји се не могу
сматрати да су састављени у складу са МСФИ ако садрже материјално значајне грешке.
Постоји обавеза ретроактивног исправљања материјално значајних грешака и то у првом
сету извештаја који буде сачињаван након уочених грешака.
Пример материјално значајне грешке:
ГРЕШКА: Код предузеца „Алфа“ ревизор је констатовао да је обрачун амортизације

извршен нетачно, наиме трошкови амортизације на дан 31.12. претходне године исказани
су у мањем износу за 650.000 динара, што представља материјално значајну грешку.
ИСПРАВКА: Пошто је сва добит распоређена на дивиденде (које су истовремено и

исплаћене) исправком ће пренети резултат прећи у губитак:
КЊИЖЕЊЕ:
рачун износ
дугује потражује дугује потражује
350 650.000
0229 650.000
Пример материјално безначајне грешке:
ГРЕШКА: Предузеће је у току марта месеца добило рачун у вези са потрошњом воде за
малопродајни објекат у износу од 1.900 динара. Пошто је интерним актом праг материјалне
значајности утврђен у износу од 5.000 динара, ова грешка представља материјално
безначајну грешку и евидентира се:
КЊИЖЕЊЕ:
579 – остали поменути расходи 1.900
433 - добављачи 1.900
Промене рачуноводствених политика
Рачуноводствене политике су посебни принципи и правила који су прихваћени од стране

предузећа у припреми и презентовању финансијских извештаја. Мењају се само ако
промена доводи до примеренијег презентовања пословних промена или се то захтева
промена неког МРС.
Исправка материјално значајне грешке и промене рачуноводствене политике (МРС 8)
1. Претходна година;
2. Текућа година.
15
Рачуноводствене процене
Процењивање се заснива на процењивању на основу тренутно расположивих информација.

Када се једном изврши, процена мора стално да се поново разматра јер се у међувремену
мањају околности на којима се процена првобитно заснивала. Примери процена сумњивих
потраживања су процена застарелости залиха, процена корисног века употребе основног
средстава и др.
МРС 10 – ДОГАЂАЈИ ПОСЛЕ ИЗВЕШТАЈНОГ ПЕРИОДА
Он је кратког садржаја али битан за овај испит и за потпуност информација о финансијским

извештајима. По МРС 10 догађаји који настану после 31.12. године за коју састављамо ФИ,
а пре предаје ФИ 28.02. или 30.03. а односе се на претходну годину треба да буду
евидентирани у претходној години и обухваћени ФИ. Постоје две врсте догађаја након БС.
То су Корективни догађаји (пружају даље доказе о стању које је постојало на датум БС) и
Некорективни догађаји (указују на стање које је настало после датума БС).
догађаји након БС
корективни некорективни
пружају даље
указују на стање
доказе о стању које
које је настало
је постојало на
после датума БС
датум БС
Садржина позиција у Билансу стања
АКТИВА ПАСИВА
Стална имовина Капитал
Неуплаћени сопствени капитал Основни капитал
Нематеријална улагања Неуплаћени уписани капитал
Некретнине, постројења и опрема Резерве
Дугорочни финансијски пласмани Ревалоризационе резерве
Обртна имовина Нераспоређени добитак
Залихе Губитак
Стална средства намењена продаји Откупљене сопствене акције
Краткорочна потраживања Дугорочна резервисања и обавезе
Одложена пореска средства Дугорочна резервисања
Дугорочне обавезе
Краткорочне обавезе
Одложене пореске обавезе
16
Садржина позиција у Билансу успеха
Пословни приходи и пословни расходи

Пословни резултат
Финансијски приходи и финансијски расходи
Остали приходи и остали расходи
Бруто резултат (резултат пре опорезивања)
Порез на добит
Нето резултат
Нето резултат који припада мањинским акционарима
Зарада по акцији
Садржина позиција у Извештају о новчаним токовима
Новчани токови из пословних активности

Новчани токови из активности финансирања
Новчани токови из активности инвестирања
Садржина позиција у Извештају о променама на капиталу
Промене на капиталу између два извештајна периода

Учешћа власника и расподела валсницима
Информације о свакој ставки прихода и расхода која директно умањује или повећава
капитал
Промене на капиталу о којима се извештава су (повећање – смањење капитала за претходну

и текућу годину):
промене на капиталу о
којима се извештава
промена облика уплате/исплате

добитак/губитак купопродаја акција дивиденде
капитала власницима
1. Нето добитак - губитак периода;

2. Стицање сопствених акција, њихова продаја;
3. Пренос са једног облика капитала на други;
4. Расподела дивиденди;
5. Уплата власника или исплата власницима.
17
СТАЛНА ИМОВИНА
Међународни стандарди који регулишу сталну имовину

МРС 16 – Некретнине, постројења и опрема
МРС 17 – Лизинг (МСФИ 9 – Лизинг)
МРС 20 – Рачуноводство државних давања
МРС 32 - Финанасијски инструменти обелодањивања и приказивање (МРС 39, МСФИ 7)
МРС 36 – Умањење вредности имовине
МРС 38 – Нематеријална имовина
МРС 40 – Инвестиционе некретнине
МРС 41 - Пољопривреда
МСФИ 3 – Пословне комбинације
01 Нематеријална имовина (МРС 38, МРС 36 и МСФИ 3)
број конта назив конта

010 Улагање у развој
011 Концесије, патенти, лиценце, робне и услужне марке
012 Софтвер и ислата права
013 Гудвил
014 Остала нематеријална имовине
015 Нематеријална имовина узета у лизинг
016 Нематеријална имовина у припреми
017 Аванси за нематеријалну имовину
Вредновање нематеријалних улагања (МРС 38)
вредновање
нематеријалних
улагања
иницијално накнадно
вредновање вредновање
набавна метод набавне

вредност вредности
метод
цена коштања
ревалоризације
Иницијално вредновање (у моменту прибављања)
1. Набавна вредност
2. Цена коштања
18
Накнадно вредновање (након почетног признавања)
1. Метод набавне вредности (набавна вредност умањена за амортизацију и умањење

вредности)
2. Метод ревалоризације (усклађивање са фер вредношћу)
амортизација
основица стопа методе
набавна вредност рачуноводствена процена линеарна

корисног века трајања
цена коштања дегресивна
фер вредност функционална
Амортизација материјалних и нематеријалних средстава
ОСНОВИЦА: набавна вредност, цена коштања, фер вредност (поновно утврђивање после
ревалоризације)
СТОПА: рачуноводствена процена корисног века трајања (стопе признате у пореском

билансу)
МЕТОДЕ: линеарна, дегресивна и функционална
Амортизација се врши у току процењеног корисног века трајања. Нематеријално средство

које има неограничен век трајања се не амортизује.
Гудвил - МСФИ 3
Гудвил представља:
1. Позитивну разлику између вредности која је плаћена за предузеће које се стиче и

његове књиговодствене вредности;
2. Нематеријалну имовину која не испуњава услове да буде призната код стеченог
пословања (нпр. производни процес, кадровска структура, листа купаца, добра
пословна репутација, локација погона и сл.)
ГУДВИЛ = ТРОШАК КОМБИНАЦИЈЕ – НЕТО ИМОВИНА
19
Гудвил настаје:
1. Куповином акција другог предузећа при чему настаје зависно – матични однос или
2. Куповином нето вредности имовине другог предузећа (при чему купљено предузеће
престаје да постоји) – спајање
Код гудвила се не врши обрачун амортизације, већ се спроводи тест обезвређења. Трошак
пословне комбинације је фер вредност датих средстава, односно емитованих
инструмената. Трошкови који се могу директно приписати пословној комбинацији – расход
периода су следеће врсте накнада:
1. Адвокатима;
2. Процењивацима;
3. Консултантима;
4. Пореским консултантима и слично.
Пример 1.
Проценом фер вредности утврђено је следеће: (износи су дати у динарима)
Фер вредност имовине 200.000

Фер вредност обавеза 140.000
Нето имовина 60.000
Уговором је утврђено да стицалац треба да изда власницима стеченог предузећа уделе у

износу од 100.000 динара
КЊИЖЕЊЕ:
имовина (класе 0,1 и 2) 200.000
гудвил 40.000
обавезе (класа 4) 140.000
капитал (група 30) 100.000
Пример 2.
Предузеће А је извршило спајање уз припајање предузећа Б, након чега је предузеће Б

престало да постоји. Предузеће А је издало нове акције власницима предузећа Б у вредности
од 2.500.000 динара.
Табела број: Имовина предузећа Б

позиција књиговодствена вредност процењена вредност корекција
грађевински објекти 1.250.000 1.350.000 100.000
опрема 725.000 825.000 100.000
залихе материјала 250.000 275.000 25.000
20
готови производи 150.000 175.000 25.000
готовина 100.000 125.000 25.000
потраживања 400.000 400.000 0
укупна имовина 2.975.000 3.250.000 250.000
обавезе 1.250.000 1.250.000 0
1 процењена вредност имовине 3.250.000

2 процењена вредност обавеза 1.250.000
3 нето имовина (1-2) 2.000.000
4 трошак прибављања 2.500.000
5 гудвил (4-3) 500.000
Добитак од повољне куповине
Ако је разлика између фер вредности признатих средстава и обавеза већа од вредности
емитованог капитала, стицалац:
1. Поново процењује утврђивање и вредновање стецених средстава и потом

2. Признаје добитак (приход) у Билансу успеха у висини те разлике.
Добитак од повољне куповине = Нето имовина - Трошак комбинације
Некретнине, постројења и опрема (МРС 16, МРС 17, МРС 40, МРС 41)
Дефиниција - Некретнине, постројења и опрема су материјална имовина коју предузеће

држи дуже од једног обрачунског периода ради коришћења у производњи производа или
услуга, ради изнајмљивања другима или у административне сврхе.
Амортизација је системска алокација износа средстава који се амортизује током његовог

века трајања. Износ који се амортизује је набавна вредност средстава или други износ који
замењује небавну вредност у ФИ, умањен за његову резидуалну вредност.
Некретнине, постројења и опрема су регулисани већим бројем МРС у зависности од вођења

и начина прибављања. МРС 16 се иницијално бави само некретнинама, постројењима и
опремом и доста је сличан са МРС 38 који се бави нематеријалним улагањима. На сличан
начин третирају услове признавања и начин вредновања ових финансијских позиција.
Према МРС 16 основни услови за признавање некретнина, постројења и опреме су да је реч

о:
1. средствима која имају своју пословну сврху;

2. да се очекује коришћење у периоду дужем од годину дана (стална имовина) тј.
вероватноћа прилива будућих економских користи од тог средства;
3. да постоји могућност мерења трошкова и прихода прибављања (набавне
вредности).
21
Вредновање некретнина, постројења и опрема (МРС 16)
некретнине,
постројења и
опрема (МРС 16)
иницијално накнадно
вредновање вредновање
метод набавне
набавна вредност
вредности
метод
цена коштања
ревалоризације
Вредновање основних средстава – почетно признавање - врши се као и код нематеријалних

улагања иницијално у виду набавне вредности или цене коштања (где улазе сви капитални
трошкови – припрема терена и слично). Накнадни издаци се капитализују само ако су
очекиване економске користи сада веће (нпр. трошкови проширења зграде – да, али
трошкови поправке треба сместа да се отпишу). У случају замене делова или редовне
техничке провере постројења издаци могу бити веома високи и могу бити распоређени на
периоду дужем од годину дана рецимо на 1,5 годину или 2 године. МРС 16 даје могућност
да се и они укључе у набавну вредност. Код процене садашње вредности дела који се мења
најчешће немамо податак о вредности тог дела одвојено јер купили смо целу машину, али
онда се примењује метод процене па видимо које је учешће тог дела у укупној машини.
Век трајања средстава треба да се проверава најмање на крају сваке финансијске године и
коригује по потреби.
После почетног признавања врши се обједињавање у виду рачуноводствене политике за

метод набавне вредности и метод ревалоризације. Треба имати у виду да је реч о
рачуноводственој политици и да се ретроактивно примењују.
Треба ставити нагласак код рачуноводствене процене (пример код обрачуна амортизације,
промена стопе добити амортизације, метода добити амортизације) које представљају
рачуноводствени процес и где нема обавеза ретроактиве примене.
После почетног признавања може да се користи метод набавне вредности и метод

ревалоризације.
22

вредности)
Модел набавне вредности
Каже да некретнине, постројења и опрему треба вредновати по њиховој набавној вредности

умањеној за износ акумулиране амортизације.
Метод ревалоризације
Ревалоризација се обавезно врши за целу групу средстава. Резултат ревалоризације је:
1. Ревалоризациона резерва
2. Повећање вредности средстава (садашња вредност је једнака ревалоризационој
вредности)
 Пропорционално повећана набавна вредност и исправка вредности
 Смањење исправке вредности (групе 58, 68)
Модел ревалоризације – некретнине, постројења и опрема се могу књижити у

ревалоризованом износу умањеном за било какву накнадно акумулирану амортизацију. За
те сврхе морамо испунити 2 услова:
1. ревалоризација се мора вршити редовно како разлика између књиговодствене и фер

вредности у Билансу стања не би било материјално значајна;
2. мора се ревалоризовати цела класа средстава којој та ставка припада.
Приликом ревалоризације, пораст књиговодствене вредности се мора евидентирати у

корист капитала у оквиру позиције ревалоризациони вишак. Обрнуто, ако се
ревалоризацијом смањи вредност тог средства, смањење се мора одмах признати као расход
у Билансу успеха.
Отуђење ревалоризованих средстава – добитак или губитак приликом повлачења или

отуђења претходно ревалоризованог средства треба да се обрачунају као разлика између
нето прихода и књиговодствене вредности у тренутку отуђења и треба их признати у
Билансу успеха. Исто тако МРС 16 упућује на резидуалну вредност односно остатак
вредности где је реч о износу за који очекујемо да можемо по истеку тог корисног века
трајања да продамо то средство па се амортизација врши све дотле док је садашња вредност
средства већа од резидуалне вредности.
Амортизација ревалоризованих средстава – трошкове амортизације треба израчунати по

књиговодственој вредности средства (тј. на основу ревалоризованог износа) и све
евидентирати у Билансу успеха.
23
Пример број 1: Пропорционална корекција
1 набавна вредност 300.000

2 процењени корисни век 5 година
3 стопа амортизације 20%
4 исправка вредности после две 120.000
године
5 књиговодствена вредност 180.000
6 процењена фер вредност на дан 225.000
31.12.
Процењена фер вредност већа за 25% од садашње вредности ((225.000/180.000)-1)
Табела број: Усклађивање и књижење

0230 – набавна вредност 75.000 (300.000 * 25%)
0239 – исправка вредности 30.000 (125.000 * 25%)
330 – ревалоризационе резерве 45.000
Табела број: После усклађивања

2 исправка вредности 150.000
3 садашња вредност 225.000
Пример број 2: Елиминисање исправке вредности и свођење набавне на фер вредност

(уводни део примера је исти као и код примера број 1)

2 процењени корисни век 5 година
3 стопа амортизације 20%
4 исправка вредности после две 120.000
године
5 књиговодствена вредност 180.000
6 процењена фер вредност на дан 225.000
31.12.
Процењена фер вредност већа за 25% од садашње вредности ((225.000/180.000)-1)
Табела број: Усклађивање и књижење

0230 – набавна вредност (75.000)
0239 – исправка вредности (120.000)
330 – ревалоризационе резерве 45.000
Табела број: После усклађивања

2 исправка вредности 0
3 садашња вредност 225.000
24
Амортизација
У набавну вредност основних средстава се укључују и иницијални трошкови набавке,

трошкови демонтаже и рестаурације терена. Постоји обавеза јасног истицање обавезе
утврђивања посебне стопе за амортизацију за сваки значајни део некретнина, постројења и
опреме. Почетак обрачуна амортизације у моменту када су средства расположива за
употребу, отпис се врши и у периоду када се средство не користи. Код ревалоризованих
средстава повећава се основица. Амортизација се признаје све док је неотписана вредност
већа од преостале (резидуалне) вредности.
Амортизација је системска алокација вредности средства током његовог корисног века.

Почетак обрачуна амортизације је у моменту када су средства расположива за употребу, а
отпис се врши и у периоду када се средство не користи. Амортизација се врши у току
процењеног корисног века трајања. Материјално средство које има неограничен век трајања
се не амортизује.
ОСНОВИЦА:
1. набавна вредност умањена за резидуалну вредност и увећана за процењене трошкове

демонтаже и рестаурације терена
2. ревалоризовање средстава (измена основице)
СТОПА: (промена – рачуноводствена процена), број 100 / процењени корисни век
КОРИСНИ ВЕК:
1. период у току кога се очекују будуће економске користи од коришћења средстава и

може се мењати у зависности од околности;
2. број произведених јединица које се очекују од корићења средства.
МЕТОДЕ: линеарна, дегресивна и функционална
Пример број 1: Амортизација
Утврдити основицу за амортизацију, стопу за амортизацију и методу амортизације ако су

дати следећи подаци:
Машина је набављена за 100.000 динара и према декларацији произвођача могућност

употребе је 10 година. Купац планира да је користи 6 година. Процена резидуалне
вредности је 30.000 динара, а процењени трошкови демонтаже износе 10.000 динара.
Основица: 100.000 – 30.000 + 10.000 = 80.000

Стопа: 100 / 6 = 16,7%
Метода: Према процењеној динамици употребе
25
Накнадно улагање
капитализују се
издаци којима се
продужава корисни уннапређује смањују трошкови

повећава капацитет
век употребе средство производње
Накнадна улагања се капитализују ако је известан прилив будућих користи и ако се

трошкови прибављања могу поуздано измерити. Текуће одржавање се не капитализује.
Капитализују се издаци којима се:
1. Продужава корисни век употребе;

2. Повећава капацитет;
3. Унапређује средство, што побољшава квалитет производа;
4. Смањују трошкови производње.
Ако накнадно улагање нема наведене ефекте третира се као расход периода.
Замена резервних делова, ремонт
Код обрачуна амортизације некретнина, постројења и опреме имамо могућност да у

моменту набавке средства проценимо трошкове демонтаже и рестаурације терена (које
очекујемо да ће настати у корисном веку трајања) и исте укључимо у набавну вредност
основног средства. На тај начин увећавамо основицу за обрачун амортизације.
Књиговодствена вредност пре замене резервног дела

+ набавна вредност утврђеног дела
- процењена садашња вредност замењеног резервног дела
= књиговодствена вредност средства након замене резервног дела
Лизинг Некретнина и опреме
ФИНАНСИЈСКИ ПОСЛОВНИ
Закупац Закупац
имовина и обавеза расход и обавеза
обрачун амортизације
Закуподавац Закуподавац
потраживање потраживање
обрачун амортизације
26
Код лизинга треба имати у виду да обрачун амортизације у случају (превођењем МСФИ 9
ово више не важи):
1. пословних лизинга врши власник средства закуподавац;

2. финансијског лизинга који закупцу даје могућност да по истеку периода закупа
откупи то средство и да му оно буде у власништву значи код финансијског лизинга
закупац врши обрачун амортизације као да је реч о средству које већ има у
власништву, продавац искњижава у својој евиденцији то средство и има га у
потраживањима по основу финансијског лизинга.
МРС 36 - УМАЊЕЊЕ ВРЕДНОСТИ МАТЕРИЈАЛНЕ ИМОВИНЕ
(МРС 36 је прилично сложен и треба знати основне циљеве у вези са овим стандардом и да
имате представу на који начин се врши умањење вредности)
Настаје када је књиговодствена вредност средства већа од надокнадиве вредности.
Везано за сталну имовину битан нам је МРС 36 који се односи на умањење вредности
материјалне имовине. Овај стандард се односи и на нематеријлна улагања и практично он
упућује на то да при састављању сваког финансијског извештаја непосредно пре
састављања финансијског извештаја треба да се сагледа да ли постоје некакве индиције о
умањењу вредности конкретне имовине. Ову процену је потребно радити једном годишње.
Индиције могу да буду застарелост, физичко оштећење средства, економски ефекти у вези
са коришћеним средством мањи од оног који очекујемо па је потребно да се направи тест
по основу обезвређења.
Тест по основу обезвређења значи поређење књиговодствене вредности конкретног облика

имовине са надокнадивом вредношћу. Уколико је књиговодствена вредност већа него
надокнадива вредност та разлика представља умањење вредности имовине. На који начин
је евидентирамо? Значи, евиентирамо је као сторно ревалоризационих резерви, сторно
средстава или као расходи уколико нема довољно ревалоризационих резерви.
Основна питања која третира МРС 36 су:
1. Начин идентификовања умањења вредности имовине (значи посматрамо да ли

постоје неке индиције у вези са умањењем, да ли је дошло до значајног смањења
тржишних цена, да ли је проблем у нашем плану пословања)
2. Утврђивање надокнадиве вредности
3. Начин на који ћемо исказати расход по основу умањења вредности
тржишна цена умањена за

нето продајна цена
трошкове продаје
надокнадива вредност
садашња вредност
употребна вредност очекиваних будућих
прилива
27
На који начин се утврђује надокнадива вредност?
Она се може утврдити или као нето продајна цена или као употребна вредност.
Нето продајна цена је тржишна цена умањена за трошкове продаје. Ти трошкови продаје
углавном не постоје и најчешће је нето продајна цена једнака тржишној цени и уколико је
то случај она је једнака и фер вредности.
Употребна вредност се утврђује као садашња вредност очекиваних будућих прилива

поводом коришћења средства и поводом обезвређења средства на крају корисног века
трајања. Код утврђивања ове употребне вредности потребно је да вршимо дисконтовање да
бисмо утврдили садашњу вредност.
Додатно објашњење - професорка (Дисконтовање – планирани приливи у наредних 5

година. приливи – одливи је нето готовински ток, на њу се примењује есконтна стопа
најчешће НБС. Економске таблице се користе. Ако имамо додатне ризике стопу
увећавамо. Тада добијамо надокнадиву, тачније употребну вредност. Употребну вредност
поредимо са књиговодственом вредношћу и ако је већа имамо умањење вредности и то
на умањење вредности имовине и вршимо смањење имовине и смањење рачуна 330 ако
имамо резервисања, тачније ревалоризационе резерве а ако немамо идемо на 58 –
расходи).
Признавање и мерење губитка услед умањења вредности - Ако је надокнадиви износ

средстава мањи од његове књиговодствене вредности, та разлика представља губитак услед
умањења вредности и износ средстава се мора смањити на надокнадиви износ. Губитак
услед умањења вредности треба признати одмах као расход у Билансу успеха само што се
губитак услед умањења вредности ревалоризационог средства може прво пребити било
којим ревалоризационим вишком за то средство.
Трошкови амортизације тог средства треба да се коригују за будуће приходе како би

одражавали смањену књиговодствену вредност.
Евидентирање умањења набавне вредности ради се за свако средство. Дешава се да то није

могуће јер се средство налази у групи средстава која заједно формирају јединицу која
генерише готовину. У том случају биће неопходно одередити да ли је дошло до умањења
вредности надокнадивог износа целе јединице која генерише готовину.
Гудвил који настаје приликом стицања мора да се алоцира између јединица за генерисање
готовине од којих се очекује корист.
Како евидентирамо умањење вредности? Умањење вредности евидентирамо на умањење

вредности имовине било да идемо на сторно дуговне стране или потражну страну са једне
стране и са друге стране вршимо смањење рачуна 330 уколико смо вршили резервисања
конкретног средства или уколико нисмо или смо вршили резервисања које није довољно
евиденцију вршимо у групи 58 на расходе.
28
Идентификовање умањења вредности
Интерни показатељи Екстерни показатељи
1 докази о оштећењу средства 1 тржишна вредност средства се смањила
више него што је очекивано
2 економски ефекти употребе средства лошији од 2 промене технолошких, тржишних,
очекиваних економских или законских услова
пословања
3 промене у начину употребе имовине 3 повећање каматних стопа
- - престанак пословног процеса 4 књиговодствена вредност нето имовине
већа од њене тржишне цене
- Реконструкција
- привремено отуђивање и сл.
Пошто је реч о рачуноводственој процени о умањењу вредности МРС 36 даје могућност да

дође до промене вредносних околности самим тим и до промене рачуноводствене процене
па ако у неком битном периоду дође до промене рачуноводствене процене МРС 36 упућује
на то да се евидентирано умањење вредности може сторнирати, једино се онај износ који је
евидентиран као умањење вредности на гудвилу не може сторинирати.
Есконтна стопа
То је стопа која одражава:
1. Текућу промену тржишне вредности новца;

2. Ризике својствене за конкретно средство за које процене будућих токова нису
кориговане.
Пример број 1: Предузеће А

средства књиговодствена вредност % учешћа у укупној
вредности групе
лиценца 20.000 10%
грађевински објекти 120.000 60%
постројења и опрема 60.000 30%
укупно 200.000 100%
Претпоставка је да надокнадива вредност имовине – јединице која ствара готовину износи

150.000. Пошто је књиговодствена вредност средстава 200.000, умањење вредности
имовине је 200.000-150.000=50.000. Обезвређење по конкретним средствима износи:
средства умањење вредности % учешћа у укупној

лиценца 5.000 10%
грађевински објекти 30.000 60%
постројења и опрема 15.000 30%
укупно 50.000 100%
29
Пример број 2: Предузеће Б
средства књиговодствена вредност % учешћа у укупној
лиценца 30.000 10%
гудвил 15.000 5%
производна хала 165.000 55%
постројење 90.000 30%
укупно 300.000 100%
Претпоставка је да надокнадива вредност ове јединице која ствара готовину износи 200.000.
Пошто је књиговодствена вредност средстава 300.000, умањење вредности имовине је
300.000-200.000=100.000. Обезвређење по конкретним средствима износи:
средства умањење вредности % учешћа у укупној

лиценца 8.645 10,17%
гудвил 15.000
производна хала 49.210 57,69%
постројење 27.145 31.94%
укупно 100.000-15.000=85.000 100%
Дакле, код обезвређења јединице која генереише готовину најпре се умањује вредност
гудвила (ако постоји и који је алоциран на јединицу која генерише готовину), затим се
умањује вредност других средстава те јединице (сразмерно њиховој појединачној
вредности и њеном учешћу у укупној вредности јединице која генерише готовину).
Књижење
Ставом 330/029 за средства за која су формиране ревалоризационе резерве у ранијем

периоду по основу метода ревалоризације сходно примени МРС 16 и ставом 582/029 за
средства код којих су износи на ревалоризационим резервама недовољни да покрију
губитак од умањења вредности или пак нису формиране ревалоризационе резерве у ранијем
периоду.
Сторнирање обезвређења
Губитак од умањења нњког средства је признат у ранијем периоду. Треба да се сторнира

ако и само ако је дошло до пеомене у процентима које су коришћене при утврђивању
надокнадиве вредности. Последица такве ситуације је повећање књиговодствене вредности
средства до његове надокнадиве вредности. Став 02/приход или ревалоризационе резерве.
30
Инвестицоне некретнине – МРС 40
Некретнине које власник држи ради издавања или увећања вредности капитала, а не ради
продаје, употребе за производњу или у административне сврхе. Вреднује се иницијално и
накнадно:

вредности)
МРС -23 КАПИТАЛИЗАЦИЈА ТРОШКОВА ПРИБАВЉАЊА
Кпитализација трошкова позајмљивања подразумева прописивање трошкова камате

набавној вредности средства. Почетак капитализације је активност у вези са почетком
прибављања, а престанак капитализације је завршено прибављање.
Пример број 1: Предузеће А је добило наменски кредит 1. априла 2020. године за

финансирање изградње производног погона у износу од 20.000 са годишњом каматном
стопом од 10% и роком отплате од 3 године. Очекује се да ће изградња трајати 2 године.
Годишњи трошак камате износи 2.000, а у 2020. за 9 месеци износи 1.500 (2.000/12*9).
Капиталисање се врши:
У 2020. – 1.500
У 2021. – 2.000
У 2022. – 500
Након завршетка градње, камата обрачуната од 1. априла 2022. до 1. априла 2023. у износу
од 2.000 евидентира се као расход периода.
Везано за МРС 23 и његов третман сталне имовине битно је да постоји приписивање

трошкова камате набавној вредности при чему значи овај почетак приписивања камате је у
тренутку када настаје издатак за прибављање.
Издатак настаје онда када је започето прибављање а издатак се завршава када је завршено
прибављање. Па значи приписивање камате по основу кредита само се врши у том периоду
када је прибављење започето до завршетка прибављања.
31
Ова капитализација се врши у складу са МРС 23 у 2009. обавезно у 2008. години (до тад је
капитализација била алтернативни поступак) МРС 23 је измењен па у 2009. години
капитализација се мора вршити и то код прибављања средстава уколико период
прибављања траје дуже, а тај дужи период се односи на период дужи од 6 месеци. Значи,
ако је период прибављања дужи од пола године, камата која је обрачуната у тих пола године,
само у тих пола године се приписује набавној вредности и то се обавезно приписује.
Ми смо узели кредит да вратимо некакав објекат узели смо га у фебруару месецу ове године,
а до јануара наредне године нисмо имали техничке услове да одрадимо ствари које су нам
потребне. Кредит је ишао камата се обрачунава. Камата која се обрачунава до почетка
градње представља кредитни расход а камата која је обрачуната од почетка градње и ако је
градња трајала и 3 године укључује се у набавну вредност објекта. Када се заврши градња
објекта престаје капитализација. Престаје укључивање камате, камата која је обрачуната по
завршетку изградње евидентира се као расход.
То значи, уколико смо узели кредит и купили готову зграду нема капитализације јер није
период прибављања имао некакво трајање.
Треба имати у виду да је битно трајање у вези са прибављањем. У вези са МРС 23 треба
имати у виду да се ова камата може капиталисати и код залиха у области пољопривредне
производње и уколико се узимају кредити за производњу одређених врста где је производни
циклус дужи од 6 месеци, али опет само у периоду прибављања од почетка прибављања до
завршетка.
Регулише степен у којима је предузећима дозвољено да капитализују трошкове

позајмљивања настале од новца позајмљеног у циљу финансирања стицања одређених
средстава.
Овај стандард упућује на то да се камате обрачунате по кредитима узетих за прибављање

сталне имовине могу укључити у вредност те имовине, значи даје могућност капиталисања
камате која је настала преко узетих кредита за прибављање сталне имовине.
МРС 20 – ДРЖАВНА ДАВАЊА
Државна давања су помоћ државе у облику ресурса предузећу уз захтев за испуњење

одређених обавеза у вези са пословном активношћу. Појам државе обухвата владу, државне
агенције и слична тела (локална, национална и интернационална).
Државна давања су:
1. Повезана са средствима (признавање по исуњењу услова)

2. Повезана са приходима (потраживања или одбитак расхода)
32
Пример број 1: ГСП је добио из градског буџета износ од 4.000.000 динара за набавку
аутобуса уз услов да се аутобус користи најмање 5 година. Купљен је аутобус за 12.000.000
(10.000.000+2.000.000 ПДВ). Процењени корисни век је 10 година, стопа за амортизацију је
10%.
Књижење
241-пословни рачун 4.000.000
495-одложени приходи 4.000.000
за примљена средства
023-опрема 10.000.000
270-претходни ПДВ 2.000.000
435-добављачи 12.000.000
за набавку аутобуса
435-добављачи 12.000.000
за плаћање добављачу
540-трошкови амортизације 1.000.000
029-исправка вредности аутобуса 1.000.000
за обрачун амортизације у првој години
495-одложени приходи 400.000
641-приходи од условљене донације 400.000
за пренос одложених прихода у првој години коришћења
Пример број 2: Ради покретња нове производне линије врши се преквалификација

запослених коју финансира надлежно министарство у износу од 300.000. Примљена је
фактура предузећа које је извршило преквалификацију у износу од 384.000 (320.000+64.000
ПДВ).
Књижење
241-пословни рачун 300.000
640-приходи од донација 300.000
за примљена средства од министарства
550-трошкови непр. услуга 320.000
270-претходни ПДВ 64.000
435-добављачи 384.000
за фактуру у вези са обуком радника
435-добављачи 384.000
за плаћање фактуре
Залихе – МРС 2
Вредновање залиха се врши по нижој од следеће две вредности:
1. Небавна вредност (цена коштања)

2. Нето продајна вредност (фер вредност умањена за трошкове продаје)
Постоје и залихе непокретности (земљиште и грађевински објекти у случају предузећа које

тргује њима).
33
Код залиха оно што је битно да су третиране МРС 2 који се у потпуности односи на овај
облик имовине. Оно што је битно да се као методи за утврђивање трошкова залиха
примењује фифо метод и метод просечних цена реч је о рачуноводственој политици и
обавези ретроактивне примене .
Овај МРС 2 упућује на обавезу утврђивања залиха код пружаоца услуга уколико на датум
састављања Биланса стања има започете а не завршене услуге (те услуге могу бити у
грађевинарству, у угоститељству...)
Вредност залиха недовршене услуге утврђује као збир свих расхода који су настали на
пружању те услуге. МРС 2 нас обавезује да се као залихе евидентирају и непокретности
који су прибављени ради продаје али само код пословних субјеката који су регистровани за
продају непокретности. Код њих се на залихама могу наћи и грађевински објекти и
земљиште.
залиха
набавна нето остварива

вредност вредност
Основни принцип МРС 2 је да се залихе вреднују по нижој од следеће две вредности –

набавне вредности или нето оствариве вредности. Набавна вредности су трошкови
довођења залиха на садашњу локацију и у садашње стање. Нето остварива вредност је
стварна или процењена продајна цена умањена за све трошкове завршавања и све трошкове
неопходне за продају.
Вредност залиха код пружаоца услуга обухватају трошак зарада запослених ангажованих
на пружању услуга и трошкови материјала утрошеног приликом пружања услуга (свака
услуга се третира посебно, трошкови у вези са услугама се по свакој услузи кумулирају
посебно).
Методе утврђивања трошкова залиха су:
1. ФИФО метод
2. Метод просечних цена
За залихе сличне природе односно које се у предузећу користе за сличне сврхе примењује
се исти метод.
Пример број 1: Погонски обрачун залиха

Залихе на почетку године на крају године
недовршени производи 1.500.000 2.250.000
готови производи 1.850.000 450.000
34
Питање: На који начин ће промене вредности залиха у класи 9 да утичу на годишњи
финансијски извештај?
Одговор:
недовршена производња готови производи
-повећање вредности за 750.000 -смањење вредности за 1.400.000

-евиденција став 110/630 -евиденција став 631/120
-ефекат прихода -ефекат расхода
У случајевима када залихе нису међусобно замењиве по МРС 2 се захтева стварна јединична
цена.
Обелодањивање – рачуноноводствена политика залиха, укупна књиговодствена вредност

залиха по групама, подаци о околностима које су довеле до те вредности залиха и сл.
МРС 12 – ОДЛОЖЕНИ ПОРЕЗ
Опорезива добит у пореском билансу се разликује од рачуноводствене добити из биланса

успеха. Разлике могу бити сталне и привремене. Сталне разлике су износи који никад неће
бити признати у порске сврхе (нпр. трошкови рекламе изнад износа који се признаје по
закону о порезу на добит и сл.). Привремене разлике настају услед тога што се одређене
ставке:
1. Признају у Билансу успеха и у пореском билансу у различитом временском периоду

(нпр. амортизација)
2. Признају у Билансу успеха и у пореском билансу у истом периоду али у различитом
износу
Настаје услед привремених разлика и потребе за примењивањем концепта временског

разграничења упаривањем прихода са пуним трошковима остваривања тих прихода.
Порез на добит се утврђује на основу:
1. Текућег пореског расхода периода (умањује нето резултат)

2. Одложеног пореза (одложеног пореског расхода периода - умањује нето резултат
или одложеног пореског прихода - увећава нето резултат
Одложени порез настаје као последица привремених разлика између књиговодствене

вредности неке ставке и њене пореске основице.
Пример број 1: Разлика између основице за обрачун амортизације у рачуноводствене сврхе

и основице за обрачун амортизације у пореске еврхе.
Привремена разлика може да буде:
35
1. Опорезива (када је књиговодствена вредност средства већа од његове пореске
основице)
 Признавање одложене пореске обавезе
 Умањује добит
2. Одбитна (када је књиговодствена вредност средства мања од његове пореске

основице)
 Признавање одложеног пореског средства
 Увећава добит
признавање одложене
пореске обавезе
опорезива
умањује добит
привремена разлика
признавање одложеног
пореског средства
одбитна
увећава добит
Одложена пореска обавеза је износ који је платив у будућим периодима у односу на

опорезиве привремене разлике. Настаје на основу разлике између књиговодствене
вредности и основице за пореску амортизацију или ревалоризацију средстава. Израчунава
се као производ опорезиве привремене разлике и стопе пореске добити (15%). Евидентира
се ставом 722/498.
Пример број 2: Утврђивање привремене разлике на нивоу сталних средстава која подлежу
амортизцацији
1. Књиговодствена вредност (садашња вредност) 6.000.000
2. пореска основица 4.500.000
3. опорезива привремена разлика (2-1) 1.500.000
4. одложена пореска обавеза (3*15%) 225.000
Привремене разлике као резултат равалоризације средстава:

1. Повећава се основица за обрачун рачуноводствене амортизације; пореска основица
за обрачун амортизације остаје непромењена.
2. Разлика између књиговодствене вредности је привремена разлика која доводи до
одложене проеске обевезе која се утврђује тако што се годишњи износ евидентиран
на равалоризационим резервама множи стопом од 15%).
Одложено пореско средство је износ пореза на добит који је надокнадив у будућим

периодима, а односи се на:
36
1. Одбитне привремене разлике
 Код средстава која подлежу обрачуну амортизације
 Неисплаћене отпремнине
 Неисплаћених јавних прихода
 Обезвређења имовине
2. Неискоришћене пореске губитке пренете унапред
3. Неискоришћене пореске кредите пренете унапред
У години у којој је признато средство увећава добит која служи за расподелу. Израчунава
се множењем одбитне привремене разлике и стопе пореза). Карактерише је условно
призанавање.
Пример број 3: Утврђивање привремене разлике на нивоу укупних сталних средстава која
подлежу амортизацији
1. књиговодствена (садашња) вредност 4.000.000
2. пореска основица 6.300.000
3. одбитна привремена разлика (2-1) 2.300.000
4. Одложена пореска средства (3*15%) 345.000
Неискоришћени порески губитак је могућност умањења пореске основице за износ

пореског губитка у наредних 10 година.
Пореско средство се утврђује као производ пренетог пореског губитка и стопе од 15%.
Уколико се не оствари право на умањење пореске основице по истеку рока од 10 година
врши се укидање неискоришћених пореских средстава (722/288).
Добит за пореске сврхе се може разликовати од добити приказане у финансијским

извештајима. Управо то је разлог зашто је потребно признати одложени порез. Разлике које
се појављују могу бити изазване трајним или привременим факторима. Трајна разлика –
расход из БУ се не признаје у пореске сврхе. Ту ништа не можемо урадити и просто морамо
повећати пореску основицу.
Порески расход, односно порески приход представља збир текућег пореза и одложеног
пореза. Врши се пребијање одложених пореских средстава и одложених пореских обавеза.
Према томе не треба да се јави салдо на рачунима 498-одложена пореска обавеза и 288-
одложени пореса средства истовремено.
Извештавање: Уколико се врши искуључиво на бази правне форме може се разликовати

од економске суштине. Кључни доказ суштине трансакције је идентификовање њених
ефеката на средства и обавезе.
Примери разликовања суштине и форме: Роба се налази на консигнацији или на

комисионој продаји. Држалац робе има уговорно право да прода робу или ако је не прода у
уговоорном року да је власнику врати. Уговор може имати обавезу да плати осигурање за
робу али суштински он није власник. Комисионар није власник преузете робе. Кључни
37
фактор може бити ко сноси ризик застаревања залиха. Тај ко сноси ризик поводом
поседовања залиха треба да их евидентира у Билансу стања. Код уговора о продаји и
поновној куповини продавац продаје средства при чему он може да има обавезу да поново
купи то средство ако то купац захтева (продајна опција) или он може да има могућност да
уколико му одговара захтева поновни откуп средства (куповна опција). Цена поновног
откупа може да варира:
1. Ако је она нижа од продајне онда се ради о лизингу

2. Ако је она виша од продајне онда се ради о финансијском аранжману
Примери разликовања суштине и форме:
1. Комисиона продаја
2. Уговори о продаји и поновној куповини
3. Трансакције о продаји и поновној куповини (подразумева уступање уз накнаду
имовине и наставак њеног коришћења у форми лизинга – продавац практично врши
прибављање новчаних средстава).
ПРОДАВАЦ продаје средство КУПАЦ

ЗАКУПАЦ даје у лизинг ЗАКУПОДАВАЦ
Привремена разлика настаје када су расходи дозвољени и за пореске и за рачуноводствене

сврхе, али се време признавања разликује (нпр. ако се пореско ослобођење за капиталне
расходе обрачунава по вишој стопи него амортизација у ФИ, пореска обавеза ће првих
година бити нижа, него да је базирана на рачуноводственој добити, али наредних година
порески трошкови ће бити виши).
Постоји неколико могућих поступака у овој ситуацији. Један је да се ништа не предузима и

да се једноставно прихвате смањени трошкови пореза у 1. години и повећани трошкови
пореза у периоду од 2. – 5. година. Ово је метод пропуштања којим се разлике између
пореских и рачуноводствених вредности занемарују. МРС 12 се заснива на идеји да је
смањење пореза у првој години само привремени добитак – обавеза за његово плаћање
настаје у првој години али је плаћање одложено све до пете године.
Када користимо одложени порез имамо разлике у БУ у односу на метод пропуштања у

смислу да је нето добит иста у свих 5 година. У првој се додаје ставка одложени порез и
самим тим смањује нереална нето добит док се у другој уводи ставка – умањено за: трансфер
из одложеног пореза чиме се порез умањује, а нето добит повећава. Резултат увођења
одложеног пореза је то да се трошкови пореза заснивају на рачуноводственој добити у
свакој години.
Разлози за признавање одложеног пореза - као што је наведено у примеру може се тврдити
да необрачунавање одложеног пореза води до погрешног приказивања добити после
опорезивања и пропуста да се садашња обавеза призна као обавеза за будућа плаћања која
ће на крају морати да буду измирена. Ту поред наведеног спадају:
38
1. концепт временског разграничења тражи његово признавање
2. одложени порез је обавеза која се на крају мора измирити
3. приказивање преувеличане добити услед пропуста да се обрачунају одложене
пореске обавезе може довести до преоптимистичних исплата дивиденде,
пренадуваних зарада по акцији и сл.
Методи обрачуна одложеног пореза су:
1. Метод одлагања – првобитни износ остављен по страни за сврхе одложеног пореза

се не мери поново ако накнадно дође до промене пореских стопа.
2. Метод обавезе – салдо одложеног пореза се коригује у складу са променама
пореских стопа одражавајући тако вредност реалне обавезе чије се настајање
очекује. Он се дели на Метод обавезе из БУ и Метод обавезе из БС. Разлика између
ова два је концептуална. БУ – се усредсређује на разлике између опорезиве добити и
рачуноводствене добити, док се према БС израчунавање врши на основу вредности
из БС и пореских вредности средстава и обавеза.
МРС 12 захтева коришћење метода обавезе из БС.
Порески прописи на посебан начин третирају обрачун амортизације и порески кредит и

олакшице и зато се јављају одложена пореска средства.
Независно од рачуноводственог метода, степен резервисања може да се бира па имамо:
1. Нулто резервисање
2. Делимично резервисање
3. Пуно резервисање - врши се аутоматски за пореске ефекте свих привремених
разлика (ово захтева МРС 12).
Резервисање за МРС 12
Пореска основица је износ који се приписује средству или обавези за сврхе плаћања. То је
износ који ће се одбијати за пореске сврхе од свих будућих опорезивих користи тог
средства. Ако користи не буду опорезиве, пореска основица тог средства је једнака његовој
рачуноводственој вредности. Пореска основица обавезе је њена књиговодствена вредност
умањена за сваки износ који ће се одузети у пореске сврхе за ту обавезу у будућим
периодима. У случају прихода, пореска основица резултирајуће обавезе је њена
књиговодствена вредност, умањена за сваки износ прихода који неће бити опорезив у
будућим периодима.
Привремене разлике – Разлика између пореске основице неког средства или обавезе и
његове књиговодствене вредности је привремена разлика. Ако књиговодствена вредност
премаши пореску основицу или ако је мања од ње, мора се извршити резервисање за
одложени порез, а каже се да је привремена разлика опорезива привремена разлика. Ако је
књиговодствена вредност мања ... имамо одбитну привремену разлику. Привремена разлика
39
која се може јавити може бити опорезива (вредност већа од пореске основице) врши се
признавање одређене пореске обавезе. Немамо основ да очекујемо да ћемо остварити добит
и немамо право да га признамо.
Основни принцип МРС 12 – предузеће треба да призна одложену пореску обавезу или
средство кад год повраћај или измирење књиговодственог износа обавезе или средства
увећавају или умањују износ будућих пореских плаћања у односу на износ који би настао
када такав повраћај или измирење не би имали пореске последице.
Признавање одложених пореских обавеза и средстава – МРС 12 захтева да се одложена

пореска обавеза призна за све опорезиве привремене разлике, уз мање изузетке. Главни
изузетак је то што не треба признати ниједну одлозену пореску обавезу ако настане по
основу goodwill-а стеченог у пословној комбинацији. МРС 12 захтева пуно резервисање за
одложени порез и дисконтовање није дозвољено. МРС 12 каже да одложена пореска
средства треба да се признају за све одбитне привремене разлике у оној мери у којој је
вероватно да ће опорезива добит бити расположива и на њу се може користити одбитна
привремена разлика. Као и са обавезама, ни одложена пореска средства која се односе на
goodwill се не признају и дисконтовање није дозвољено. МРС 12 – одложене пореске
обавезе се обавезно утврђују и признају а средства се утврђују обавезно а признају само ако
ћемо у наредном периоду обавезно позитивно пословати и да ћемо по онову те опорезиве
основице моћи да користимо то одложено пореско средство. Ако губимо прошлих 5 година
и немамо неку перспективу, а имамо одложено пореско средство није логично да умањимо
губитак.
ПДВ – група 279 и 479, сваки корисни период је период за себе.
Битно – признавање обавеза, само уз услов да ћемо бити позитивни. Настају на бази
привремених разлика (Опорезива привремена разлика. 492 дугује, 498 потразује). Нешто
коришћење пореских кредита у наредних 10 година... Неискорисћени порески губитак –
може се користити у наредних 10 година. МРС 12 – битно признавање обавеза – да ћемо
бити позитивни и моћи да користимо тај новац и они настају на бази оних привремених
разлика књиговодствене вредности и пореске основице.
Класификација прихода МРС 18
Приходи остварени по основу:
1. Продаје робе
2. Пружања услуга
3. Коришћења средстава ентитета од стране других чиме се остварују камате, тантијеме
и дивиденде.
Признавање прихода од пружања услуга: Када се резултат неке трансакције у вези са

пружањем услуга може поуздано измерити приход повезан са том трансакцијом признаје се
према степену довршености те трансакције на датум Биланса стања. Резултат трансакције
се може поуздано измерити када су испуњени следећи услови:
40
1. Износ прихода се може поуздано измерити
2. Известан је прилив економских користи по основу трансакције
3. Степен довршености те трансакције на датум Биланса стања се може поуздано
измерити и
4. Настали трошкови и трошкови завршавања у вези са трансакцијом се могу поуздано
измерити.
Степен довршености неке трансакције може бити утврђен разним методама, а користиће се
онај метод који поудано мери пружене услуге. У зависности од природе дате трансакције
ти методи се могу заснивати на:
1. Прегледу планираног рада

2. Услугама које су пружене до одређеног датума као проценат укупних услуга које
треба пружити или
3. Пропорцији у којој трошкови настали до одређеног датума терете укупни процењени
трошак те трансакције. Само они трошкови који одражавају услуге које су већ
пружене или које треба да буду пружене укључују се у трошкове дате трансакције.
Плаћања у ратама и аванси примљени од купаца често не одражавају пружене услуге.
Пример 1: Аутошкола је издала фактуру полазнику за 40 часова обуке вожње на укупни

износ од 120.000. До краја децембра текуће године полазник је одрадио 30 часова обуке. У
моменту издавања фактуре евидентиран је приход ставом 204/614 на укупан износ. На дан
31.12. евидентирано је разграничење евидентираних прихода у износу од 30.000 које се
односи на услугу обуке која ће бити извршена у наредној години (став за књижење 614/491-
унапред наплаћрни приходи).
Признавање прихода од камата, тантијема и дивиденди: Приход који настаје коришћењем

средстава ентитета од стране других, односно по основу камата, тантијема и дивиденде уз
претходно успуњење услова:
1. Да се вероватни прилив економских користи у ентитет повезаних са конкретном

трансакцијом
2. Да се износ прихода може поуздано измерити
Приход се признаје на следећим основама:

1. Камата се признаје коришћењем метода ефективне каматне стопе
2. Тантијема се признаје према начели настанка догађаја
3. Дивиденде се признају када се утврде
Начело признавања прихода МСФИ 15
1. Идентификовање уговора са купцима

2. Утврђивање уговорних обавеза
3. Одређивање цене трансакције
41
4. Алоцирање цене трансакције на уговорне обавезе
5. Признавање прихода у моменту испуњења обавеза
Основни услов за признавање прихода је пренос контроле над продатим добрима (у једном
моменту или током времена)
1. Карактеристике уговора:
2. Варијабилне накнаде
3. Неновчане наканде
4. Право поврата
5. Додатна права
6. Безана продаја
7. Комбиновање уговора
8. Модификовање угоовора
Пример број 2: Мобилни оператер, уговор постпејд пакет, рок 1 година, месечна претплата
3.000 динара (за годину дана 36.000 динара), уз испоруку иде бесплатан мобилни телефон
чија је тржишна цена 20.000 динара (иначе месечна претплата би износила 1.800 динара
месечно или 21.600 за годину дана). Према МРС 18 мобилни оператер признаје приход
крајем године сваког месеца што укупно за годину дана износи 36.000 динара док мобилни
телефон који је дат без накнаде третира као трошак рекламе и пропаганде. Према МСФИ 15
мобилни оператер треба да примени модел од пет корака. Након идентификовања уговора
са купцем мобилни оператер траба да утврди уговорне обавезе а то су испорука мобилног
телефона (бесплатно) и услуге мобилне телефоније у периоду од годину дана. Цену
трансакције која износи 36.000 динара (12*3.000) треба алоцирати на уговорне обавезе
(испоруку мобилног телефона у услуге мобилне телефоније).
МРС 18 МСФИ 15
-оператер врши признавање прихода крајем -примена модела од пет корака након
сваког месеца идентификовања уговора са купцем
оператер утврђује уговорне обавезе а то су
испорука мобилног телефона (бесплатно) и
услуге мобилне телефоније у периоду од
годину дана.
-мобилни телефон дат без накнаде -цена трансакције треба да се алоцира на
представља трошак рекламе и пропаганде уговорне обавезе
МСФИ 15 МРС 18
критеријуми призавања јединствен метод у пет зависе од појединачне врсте
корака за све врсте прихода прихода
критеријуми извештавања установљавају се на основу условљавени су тиме да ли
уговорних обавеза приходи настају по основу
продаје добара/услуга,
камата, тантијема или
дивиденди
42
КАПИТАЛ
Структура капитала
1. основни и остали капитал (група 30)

2. неуплаћени уписани капитал (група 31)
3. резерве (група 32)
4. ревалоризационе резерве (група 33)
5. нераспоређена добит (група 34)
6. губитак (група 35, 29)
Основни и остали капитал може бити:
1. акцијски капитал
2. удели друшва доо
3. улози
4. државни капитал
5. друштвени капитал
6. задружни удели
7. остали основни капитал (води се на рачуну 309 који се налази код предузећа која су
приватизована из друштвених предузећа а на рачуну 309 имамо евидентирана
одмаралишта, мензе... Реч је о имовини која је коришћена за опште друштвене
потребе и та имовина није процењивана и из тих разлога се налази на овом рачуну
остали основни капитал).
У структури капитала имамо откупљене сопствене акције. Откуп сопствених акција се врши
у случају:
1. Спречавања штете за привредно друштво

2. Намера да се акције понуде на откуп запосленима или повезаним лицима
3. Бесплатно стицање акција
4. Правно следбеништво
Треба имати у виду да откупљене сопствене акције треба да се отуђе у року од годину дана
уколико је њихова вредност мања за 10% од вредности основног капитала, а уколико је
вредност већа од 10% основног капитала оне треба да се отуђе у року од 3 године. Треба
обратити пажњу на рокове када је извршен откуп и рокове које се односе на обавезу отуђења
ових откупљених сопствених акција. Откупљене сопствене акције су оне акције које су
откупљене од малих акционара и држе се у портфељу предузећа дуже се 3 године и уколико
нису у међувремену продате а истекне рок оне се поништавају, а поништавањем тих акција
долази до смањења сопственог капитала.
Пример број 1:
1. Акционарско друштво је емитовало 2.500 акција, номинална вредност по акцији је

1.800 и све акције су продате по цени од 1.900 за једну акцију.
43
2. Накнадно је извршен откуп 400 акција по цени од 2.000.
3. Продато је 250 акција по цени од 2.100.
4. По истеку године продато је преосталих 150 акција по цени од 1.600.
Књижење
300-акцијски капитал 4.500.000
306-емисиона премија 250.000
1.емитовање и продаја акција
047-откуп. сопст. акције 720.000
2.откуп сопствених акција
241-пословни рачун 525.000 (250*2.100)
047-откуп. сопст. акција 450.000 (250*1.800)
3.продаја сопствених акција
241-пословни рачун 240.000 (150*1.600)
047-откуп. сопст. акција 270.000 (150*1.800)
4.продаја преосталих акција
У класи 3 тј. класи која се односи на капитал имамо и неуплаћени уписани капитал који се
односи на упис акција или удела у околностима када нису све уписане акције плаћене.
Пример број 2: Неко је обећао да ће уплатити одређени износ на име основног капитала,
тај износ који није уплаћен евидентира се у групи 00 дугује, а потражује 31. Приликом
уплаћивања ових износа имамо евиденцију у групи 24 дугује и 00 потражује и пренос са
групе 31 на групу 30 и то на групу 30 долази онај износ који је и уписан и уплаћен. Износ
који је само уписан а није уплаћен налази се на групи 31 која има своје место у структури
капитала. Практично салдо групе 31 представља потраживања за уплату уписаних акција и
удела значи што је неко обећао а не мора да значи да ће испунити и извршити уплату. Може
бити проблем када је реч о основном капиталу који се уплаћује по закону о привредним
друштвима износ од 10.000 еур противредности код акционарских друштава или 500 еур
код ДОО даје се могућност да се ½ уплати приликом уписа друштва у регистар а друга
половина у року од 2 године. Имамо обавезу везано за износ одређеног броја девиза
потребно је да на датум састављања биланса извршимо усклађивање те наше обавезе са
кретањем средњег курса стране валуте и ако је дошло до раста средњег курса на дан биланса
повећавамо то потраживање или имамо 00 дугује 31 потражује а ако је дошло до пада курса
онда нам 31 дугује 00 потражује. Када дође датум уплате група 24 дугује а потражује 00 и
са 31 се преноси на 30 део који је уплаћен.
Што се тиче Резерви које имамо у структури капитала можемо имати:
1. Емисиона премија или ажио (ово професорка воли да пита на консултацијама – како
се другачије зове емисиона премија?) Имамо у оном случају када дође до продаје
акција изнад њихове номиналне вредности и износ капитала у сваком тренутку треба
44
да буде утврђен што се број акција множи са номиналном вредношћу акција, а
разлике које се догађају при продаји и евидентирају се на емисионој премији.
2. Законске резерве (постоје код малог броја субјеката где закон налаже да се издвајају
резерве нпр. код закона о шумама да се олиставају шуме)
3. Статутарне и друге резерве (утврђене актима предузећа – статут).
4. Ревалоризационе резерве
Следећа ставка у оквиру структуре капитала су ревалоризационе резерве. Ове

ревалоризационе резерве се евидентирају у групи 33 а практично настају као последица
усклађивања књиговодствене вредности одређених облика сталне имовине са њиховом
тржишном односно фер вредношћу. Приликом овог усклађивања евиденција се врши
задужењем конкретног облика имовине у групи 02 или 01 и потражује 330.
МРС 16 који се односи на некретнине постројења и опрему и МРС 38 нематеријална

имовина даје могућност да се ово усклађивање књиговодствене вредности изврши или на
бази пропорционалног књижења и на набавној вредности и на исправци вредности са једне
стране или да се врши корекција само на исправци вредности. Код пропорционалних
корекција књижење се врши тако што група 02 дугује а потражује 330 и потражује 029, а
код корекције исправке вредности дугује 029 а потражује 330, то је под предпоставком да
је тржишна вредност већа од књиговодствене вредности имовине, али се може догодити да
усклађивање буде негативно да је тржишна вредност мања од књиговодствене вредности.
Употреба ових ревалоризационих резерви према МРС треба да буде усмерена само на
смањење резерви у случају негативног усклађивања књиговодствене вредности са
тржишном вредношћу конкретног облика имовине, затим у случају умањења вредности у
смислу примене МРС 36.
Друге начине коришћења стандарди непознају међутим наш правилник о контном оквиру
упућује на то да се ове резерве могу користити за покриће губитка то није у складу са
стандардима али.... Треба имати у виду да се износ издвојених ревалоризационих резерви
за неко средство по отуђењу тог средства обавезно пренесе на нераспоређени добитак.
Значи ако смо вршили позитивно усклађивање вредности ове зграде у одређеном износу
значи да је тржишна вредност била већа од књиговодствене вредности, ми смо ово
усклађивање вршили тако што смо увећали вредност зграде на дуговној страни а на
потражној страни ревалоризационе резерве и догоди се продајемо ову зграду у тренутку
продавања зграде искњижавање се врши тако што исправка дугује а набавна вредност
потражује и имамо приходи потражују и ту не дирамо групу 330. Али нас МРС 16 и МРС
38 упућују на то да у тренутку отуђена имовине у вези са којом је извршено издвајање
морамо да аналитички расход 330 који имамо везано за ту конкретну имовину ускладимо
тако што ћемо пренети тај износ на расход 340 значи нераспоређени добитак ранијих
година. Па ће да нам дугује 330, а потражује 340. Везано за рачун 330 треба имати у виду
да Стандарди захтевају да се отвори велики број аналитичких рачуна на 330 тај број треба
да буде такав да за свако појединачно средство за кога се врши усклађивање и издвајање
резерве имамо посебан аналитички рачун. Ревалоризационе резерве се могу користити при
смањењу вредности основних средстава само ако смо за то основно средство вршили
резервисања – зато је битна аналитика. Што представља технички проблем јер је потребан
45
велики број средстава код великих предузећа то је једна огромна аналитика али без обзира
на техничке проблеме стандарди захтевају расчлањавање групе 330.
Следећи рачун је 340 односи се на добит ранијих периода а 341 добит текућег периода.
Расподела добити из ранијих периода се врши у складу са одлуком скупштине привредног
друштва. Расподела добити се врши у случају покрића губитака из ранијих година, законске
резерве, статутарне и друге резерве, повећање основног капитала, код давања дивиденди
акционарима, код учешћа запослених у добити и код других потреба. Што се тиче
расподеле добити не постоје никакви законски одређени рокови.
Коришћење ревалоризационих резерви:
1. Пренос целокупне ревалоризационе резерве у добит приликом отуђења средства

у вези са којом је вршено издвајање
2. Коришћење приликом умањења фер вредности или умањења надокнадиве
вредности (МРС 36)
3. Пренос дела ревалоризационе резерве у висини разлике између амортизације
засноване на ревалоризованом износу и амортизације засноване на првобитној
набавној вредности.
Ревалоризационе резерве формиране по основу ХОВ настају усклађивањем

књиговодствене вредности ХОВ расположивих за продају са њиховом фер вредношћу (став
04/330). Фер вредност се утврђује преко котиране цене или техником процене (уважавање
услова на тржишту, временске вредности новца, кредитног ризика, трошкова сервисирања
финансијских средстава). Када дође до продаје ових ХОВ, ревалоризационе резерве се
преносе у приходе ставом 330/683.
Расподела добити
1. Покриће губитака ранијих година

2. Законске резерве
3. Статутарне и друге резерве
4. Повећање основног капитала
5. Дивиденде акционарима
6. Учешће запослених у добити
7. Друге потребе утврђене статутом
Она је основ за доношење одлуке о инвестирању или повлачењу капитала. То је показатељ

зарађивачке способности, односно приносне снаге пословног субјекта (на крају и у току
пословне године). Израчунава се на основу информација из ФИ.
Обична акција је власнички инструмент који је основа за одмеравање других

инструмената. Потенцијална обична акција је финансијски инструмент који лицу које га
поседује даје право на обичне акције. Опције продаје обичних акција су уговори који
46
власнику дају право да прода обичне акције по одређеној цени у датом периоду. Оције,
варанти и њихови еквиваленти су финансијски инструменти који свом власнику дају
право на куповину обичних акција.
Основна зарада по акцији израчунава се дељењем добити (или губитка) која припада
акционарима матичног правног лица који поседују обичне акција (бројилац) са
пондерисаним просечним бројем обичних акција у оптицају за период (именилац).
Пондерисани просечни броја акција је број акција (именилац) при израчунавању зараде по
акцији. Није просто збир акција на почетку или на крају обрачунског периода већ број
обичних акција током периода помножен са фактором пондерисања (то је број дана током
којих су акције биле у оптицају у односу на укупан број дана у периоду).
У именилац се укључују:
1. Обичне акције емитоване у замену за новац.

2. Обичне акције емитоване по основу реинвестирања дивиденде
3. Обичне акције емитоване конверзијом дуга
4. Обичне акције емитоване као накнада (за куповину средства и за пружање услуга –
МСФИ 2)
У именилац се не укључују:
1. Откупљене сопствене акције (оне не садрже право на дивиденду)

2. Емитоване обичне акције које нису у целини отплаћене
Пример број 1: Пример пондерисаног просечног броја акција (ППБА – ово је скраћеница
која ће бити коришћена у материјалу за учење, аали она се не сме користити на испиту)
сразмерни део годије пондерисани просек
салдо на почетку године 100.000 акција 3/12 25.000
емитоване акција 01.04. 120.000 9/12 90.000
– 20.000 акција плус
почетни салдо
115.000
Утврђивање просечног броја акција за одређени период
Приликом израчунавања основе зараде по акцији у имениоцу се исказује пондерисан

просечан број обичних акција, који представља број обичних акција на почетку периода
коригован бројем обичних акција откупљених или емитованих током периода и помножен
фактором пондерисања. Примена пондерисаног просечног броја обичних акција у оптицају
последица је могућности промене вредности акционарског капитала друштва током године,
што има за резултат измену броја акција у оптицају, после сваке промене на обичним
акцијама.
47
Фактор пондерисања израчунава се из односа броја дана (месеци) у којима су акције биле у
оптицају (изван портфеља акционарског друштва). Акције се укључују у пондерисани
просечни број акција, од тренутка када су уплаћене.
У вези са израчунавањем основних зарада по акцији, треба имати у виду одређена правила:
1. у број акција у оптицају се укључују само емитоване акције које се налазе у промету па према томе
откупљене сопствене акције које акционарско друштво држи у свом портфељу нису у промету и не
могу бити укључене у просечан број акција већ умањују овај број;
2. емитоване обичне акције које нису у потпуности плаћене укључују се у број акција у оптицају само у
мери у којој су плаћене односно у мери у којој могу да учествују у дивиденди.
Дакле, уписане а неуплаћене акције се не укључују у именилац при израчунавању зараде по

акцији због тога што ентитет још нема ефекта од њих. Бесплатно подељене акције
запосленима и осталим лицима у поступку својинске трансформације сматрају се
отплаћеним акцијама јер по основу њих ентитет нема потраживања од лица која их поседују
и због тога се укључују у именилац.
Пример број 2: Израчунавање ППБА

емитоване акције откупљене акције акције у оптицају
01.01 салдо на почетку године 2.000 300 1.700
31.05. емисија нових акиција уз 800 2.500
накнаду
01.12. откуп сопствених акција уз 250 2.250
накнаду
31.12. салдо на крају године 2.800 550 2.250
Израчунавање пондерисаног просека

(1.700*5/12) + (2.500*6/12) + (2.250*1/12) = 2.146 акција или
(1.700*12/12) + (800*7/12) – (250*1/12) = 2.146 акција
Пример број 3: Утврђивање пондерисаног броја акција

ред.бр. опис (1) промена на салдо акција број дана (4) просечан број
акцијама (2) (3) акција (5=3*4)
1. стање акција 01.01. 10.000 10.000 60 600.000
2. емитовање акција 01.03. 2.000 12.000 245 2.940.000
3. откуп сопствених акција 1.000 11.000 60 660.000
02.11.
стање на крају године 11.000 4.200.000
пондерисани броја акција 4.200.000 * 365 = 11.507
Разводњавање (смањење) зараде по акцији настаје услед повећања броја акција,

конвертовањем финансијских инструмената (опција и варанта) за обичне акција што има за
последицу емитовање нових акција.
Пример број 4: Предузеће А

1.нето добит 600.000
2.ППБА 2.000
3.основна зарада по акцији 300
48
4.издате конвертибилне обвезнице 1.200 (сваких 10 обвезница се може конвертовати у
3 обичне акције)
5.обичне акције из конвертибилних (1.200/10)*3=360
6.број акција у имениоцу 2.000+360=2.360
7.смањена зарада по акцији (600.000/2.360)=254,24
Ограничења зараде по акцији:
1. Не узима у обзир инфлацију.

2. Базира се на информацијама о прошлим догађајима и стога не обезбеђује нужно вредност
предвиђања.
3. На зараду правног лица утиче избор његових рачуноводствених политика и структура његовог
капитала.
Извештавање о пословању групе
МРС који су значајни за извештавање о пословању групе су:
МРС 24 – обелодањивање повезаних страна

МРС 27 – појединачни ФИ
МРС 28 – инвестиције у друге ентитете и заједничке подухвате
МСФИ 3 – пословне кобинације
МСФИ 10 – консолидовани ФИ
МСФИ 11 – заједнички аранжмани
МСФИ 12 – обелодањивање учешћа у другим ентитетима
Улагања у друге ентитете могу да буду:
1. Зависна правна лица – више од 50% капитала (потпуна консолидација МРС 27)
2. Придружена правна лица – власништво у износу од 20%-50% капитала (остварује
се значајан утицај, а не и контрола над пословањем зависног рпедузећа)
3. Остала правна лица – у износу који обезбеђује мање од 20% гласачких права
4. Улагање у заједнички аранжман по основу уговорног споразума при чему се врши
контрола заједничког улагања заједно са осталим инвеститорима
степен својине % својине на право гласа књиговодствена евиденција

улагање које не обезбеђује утицај мање од 20% иницијално набавна вредност,
ни контролу накнадно фер вредност (МСФИ 9,
МРС 39)
улагање које обезбеђује утицај, између 20% и 50% еquiti метод (метод удела) –
али не и контролу улагање се вреднује по набавној
вредности + учешће у добити или
смањење по основу губитка (МРС
28)
улагање које обезбеђује контролу више од 50% консолидовани извештаји –
набавна вредност (МСФИ 10,
МРС 27)
Консолидовани финансијски извештај
49
Консолидовани финансијски извештај представља извештај групе, обедоладењен као
извештај економске целине. Групу чине матични ектитет и најмање један зависни ентитет.
Матични ектитет не мора да саставља консолидоване ФИ ако:
1. Је и сам зависни ентитет који је у потпуности или делимично у власништву неког другог ентитета
2. Се његовим ГОВ не тргује на јавном тржишту
3. Није у процесу издавања ХОВ којима ће се трговати на јавном тржишту
4. Његов крајњи матични ектитет саставља консолидоване ФИ
Круг консолидовања чине предузеће у коме матично предузеће поседује више од половине
капитала и предузеће у коме матично предузеће поседује половину или мање од половине
капитала ако:
1. Има већину гласова у скупштини

2. Има право управљања пословном и финансијском политиком предузећа
3. Има право именовања или опозива већине чланова управног одбора
4. Има већину на састанцима управног одбора
У круг консолидовања се не укључује зависно предузеће, ако је под привременом

власничком контролом од стране матичног предузећа, односно купљено ради продаје у
блиској будућности.
Консолидовани ФИ обухвата:
1. Консолидовани БС
2. Консолидовани БУ
3. Консолидовани Извештај о готовинским токовима
4. Консолидовани Извештај о променама на капиталу
5. Напомене
Припреме за консолидовање (матично правно лице треба да обезбеди):
1. Јединствене рачуноводствене политике

2. Јединствени датум биланса
3. Јединствену новчану јединицу
4. Примену јединственог контног плана и да
5. Изврши рекласификацију и усклађивање (ако ови услови нису обезбеђени)
Метод консолидовања
Врши се спајање свих истоветних позиција имовине, обевеза, капитала, прихода и расхода
уз искључивање свих вредности садржаних у појединачним финансијским извештајима, а
које потичу из интерних односа чланица групе. Консолидовање се врши код:
1. Капитала и учешћа у капиталу

2. Дугорочних и краткорочних финансијских пласмана и обавеза
3. Пословних потраживања и обавеза
4. Прихода и расхода који су последица интерног промета уз искључивање нереализованих добитака
5. Прихода и расхода по основу међусобног кредитирања
6. Учешћа у добитку и дивиденди
50
Пример број 1: Консолидовање капитала
Матично предузеће је купило учешће у капиталу зависног предузећа по цени од 1.200
хиљада динара и по тој набавној вредности је евидентирало учешће у капиталу зависног
предузећа. Код зависног предузећа књиговодствена вредност овог дела капитала је 1.000
хиљада динара. Приликом припрема за консолидовање ове позиције сачињава се радни
документ.
опис матично зависно износ за консолидована
консолидовање салда
дугује потражује
учешће у капиталу 1.200 1.200
удели 1.000 1.000
гудвил 200 200
укупно 1.200 1.200 200
За износ разлике између учешћа и капитала (који су међусобно пребијени), извршено је
признавање гудвила, али само у консолидованом билансу. Основни капитал зависног
ентитета се никада не укључује у износ капитала у консолидованим извештајима.
Пример број 2: Консолидовање финансијских пласмана и обавеза

Матично предузеће је дало дугорочни кредит зависном предузећу у износу од 300.000
динара.што је у пословним књигама матичног предузећа исказано ан рачуну 050, а код
зависног предузећа исказано на рачуну 411. Приликом састављања радних папира за
консолидовање ови износи су међусобно пребијени.
опис матично зависно износ за консолидована
консолидовање салда
050-дугор. кредити 300.000 300.000
411-обавезе према 300.000 300.000
мат. и зависн. п.л.
укупно 300.000 300.000 0
Након поступка консолидовања на наведеним рачунима неће остати салдо за унос у
консолидовани Биланс стања, јер се сви износи пребијени.
Нереализована добит представља добит остварену по основу трансакција у оквиру групе.

МРС 27 упућује да се она у потпуности елиминише из консолидованих извештаја.
Консолидовани Биланс успеха
Подразумева кориговање позиција прихода и расхда по основу интерних односа. У Радној

верзији овог обрасца се може направити:
1. Посебна колона износа за консолидовање

2. Посебно збирна колона
3. Колона која се односи на консолидовани Биланс успеха групе
Колона збора се разликује у односу на податке консолидованог Биланса за групу за износе

прихода и расхода поводом међусобних трансакција унутар групе. Посебно се исказује
износ добити која припада акционарима матичног ентитета, а посебно добит која припада
мањинским учешћима.
51
Мањински интереси треба да буду презентовани у консолидованом извештају одвојено од
обавеза и акцијаког капитала матичног предузећа.
Вредновање удела у правним лицима која улазе у круг консолидовања
Метод набавне вредности
Вредност учешћа се не мења по основу оствареног резултата зависног рпавног лица.

Расподела добити код предузећа у које је извршено улагање, се у матичном предузећу
евидентира као приход, а покриће губитка као расход. Уколико дође до обезвређења учешћа
књиговодствена вредност учешћа се своди на надокнадиву вредност, уз евидентирање
расхода по основу обезвређења. Ревалоризационе резерве формиране код правних лица код
којих су извршена улагања такоже немају утицај на вредност учешћа улагача.
Вредновање удела
Код улагања која су намењена продаји у периоду краћем од дванаест месеци. Вреднују се
применом фер вредности. Услов је да се фер вредност може проценити, односно акције
зависног, придруженог или правног лица са заједничким улагањем котирају на тржишту.
МРС 28 – Улагање у придружена правна лица
Значајан утицај постоји када улагач поседује од 20% до 50% гласачких права.
у појединачним извештајима у консолидованим извештајима
-метод набавне вредности
-метод фер вредности
-метод удела -метод удела
Пример број 1: Метод удела

Предузеће „А“ у којем „Е“ има 30% капитала исказало је добит на дан 31.12.2019. године у
износу од 120.000 динара.
1. Исплата дивиденде извршена је марта 2020. године.
2. У марту 2020. године исплаћена је дивиденда уплатом на пословни рачун
Књижење
учешће у капиталу 40.000
приход од улагања 40.000
1.књижење прихода по основу учешћа у добити
пословни рачун 40.000
учешће у капиталу 40.000
2.књижење примљених дивиденди
Метод удела – билансна вредност учешћа
52
набавна вредност
+припадајући добитак придружених предузећа
-припадајући губитак придружених предузећа
- наплаћени добитак из расподеле прдируженог предузећа
=билансна вредност учешћа
Рачуноводствено обухватање губитка придруженог ентитета
Ако придружени ентитет послује са губитком, учешће у капиталу се смањује за среазмерни

део губитка који сноси инвеститор. Међутим, ако је удео инвеститора у губитку једнак или
већи од вредности учешћа у капиталу. Учешће у капиталу се исказује по нултој вредности,
а удео у будућим губицима се не исказује.
Уговорни аранжман МРС 31, МСФИ 11
Он установљава заједничку конторолу над заједничким улагањем. Тиме се постиже да ни

један учесник не може појединачно да контролише пословање. Уговор регулише питања:
1. Предмет подухвата, трајање и обавезе извештавања

2. Именовање управног одбора у права учесника у заједничком подухвату
3. Износ учешћа капитала од стране учесника у заједничком подувату и
4. Дељење производа, прихода, расхода или резултата пословања заједничког подухвата између
учесника
Заједнички контролисано пословање
Пословање заједничких подухвата укључује упутребу средстава и осталих ресурса учесника

у заједничком подухвату, али не и оснивање правног субјекта, односно финансијске
структуре одвојене од самих учесника у заједничком подухвату. Сваки учесник:
1. Користи своје ресурсе – средства

2. Има трошкове и обавезе
3. Извршава различите фазе заједничког пословања
4. Добија део прихпда остварених тим пословањем
5. Врши евиденцију заједничког пословања у својим пословним књигама у мери у којој учествује у том
пословању
Заједнички аранжман
Оснивање новог правног лица од стране два или више учесника у аранжману при чему ни
један од њих не остварује контролу над њим. Контрола је заједничка и сразмерна улагањима
у то правно лице.
Извештавање по сегментима
Повезана страна су сбјекти повезани када један субјект има могућност да контролише
други или има значајан утицај над другим субјектом у доношењу пословних одлука.
53
Трансакција са повезаном страном је трансфер ресурса или обавеза између повезаних
страна.
Контрола подразумева моћ коју један ентитет има над другим по основу броја гласова
стечених у вези са учешћем у капиталу (више од 50% гласова).
Значајан утицај је моћ учешћа у финансијским и пословним политикама ентитета у које је

извршено улагање али не и контрола над тим политикама (испод 50% гласчких права).
Врсте трансакција између повезаних страна:
1. Куповина или продаја робе, готових производа, некретнина

2. Пружање или примање услуга (рачуноводствене, инжењерске, управљачке...)
3. Лизинг
4. Пренос резултата истраживања и развоја
5. Уступање лиценце
6. Уговори о финансирању и гаранције
7. Измиривање обавеза у име повезаног ентитета
Захтевана обелодањивања
1. Постојања повезаних страна (независно од тога да ли је било трансакција између њих)

2. Накнада (кључног особља, краткорочних накнада, дугорочних накнада, плаћања акцијама)
3. Трансакција (износ, опис и други елементи трансакције)
Обелодањивање информације о пословању сегмента пружа адекватну основу за доношење

економских одлука и омогућава:
1. Боље разумевање резултата у претходном периоду

2. Прецизнију процену ризика будућих приноса и адекватније сагледавање пословања предузећа као
целине
Сегмент пословања је компонента ентитета:
1. која се бави активностима које омогућавају остваривање прихода или расхода укључујући и
трансакције са осталим деловима ентитета
2. чије пословне резултате редовно анализира управа (главни извршилац)
3. за коју су расположиве засебне финансијске информације
Критеријуми идентификовања су:
1. Природа производа и услуга

2. Природа производниуб процеса
3. Врста или класа купаца
4. Методи који се користе за дистрибуцију
5. Ако је применљиво – природа регулаторног окружења (банкарство, осигурање...)
Квантитатвини прагови: извештавање по сегментима се врши уколико приход сегмента,

добит/губитак и имовина прелази 10% укупних износа.
54
Правило 75%: ако укупни екстерни приходи чине мање од 75% прихода ентитета
идентификују се додатни сегменти независно од правила 10% све док се најамње 75%
прихода не нађе у сементима о којима се извештава.
Број идентификованих сегмената: није ограничен стандардом, а практична граница се

сугерише за десет сегмената. Преко тог броја се сматра да би информације биле сувише
детаљне. Уколико се одређене активности ентитета не могу класификовати ако извештајни
сегмент све таква активости се укључују у посебан извештајни сегмент који се назива „сви
остали сегменти“. То је претпоставка јединствене основе сагледаавња и поређења података
исказаних по појединачним сегментима у односу на збирно исказане податке у
финансијским извештајима ентитета као целине. На бази предузећа ако целине у посебним
извештајима презентују се информације о:
1. Циљним произвдодима и услугама

2. Географским подручјима у земљи и иностранству
3. Позицији највећих купаца и слично
Информациони захтеви менаџмента: потребно је да се обезбеде информације на основу

којих менаџмент може предвиђати будуће ефекте својих одлука и сагледати њихове
последице по сегментима и за ентитет у целини. Посебан нагласак је на оптимизацији
нивчаног тока на нивоу сегмента и предузећа као целине.
Обелодањивање:
1. Општих информација
 Основа за идентификовање сегмента
 Врсте производа и услуга за сваки сегмент
2. Информације о добитку/губитку, имовини и обавезама
 Приход од екстерних купаца
 Приходи остварени по основу интерних трансакција
 Приходи од камате
 Расходи од камате
 Обезвређење и амортизација учешћа ентитета у добитку/губитку придруженог ентитета и
заједничких подухвата
 Ефекти пореза на добитак
Ентитет треба да обезбеди објашњење за вредновање добити или губитка, имовине и

обавеза сегмента, при чему најмање обелодањује:
1. Основу обрачунавања свих трансакција између сегмената о којима се извештава

2. Природу евентуалних разлика одмеравања елемената финансијских извештаја
Позитивни ефекти извештавања по сегментима:
1. Усклађеност интерног и екстерног извештавања

2. Омогућавање екстерним корисницима финансијских извештаја
 Упознавање са успешноошћу појединачних сегмената и њиховим
 Појединачним доприносом укупном успеху ентитета као целине
55
ИЗВЕШТАЈ О НОВЧАНИМ ТОКОВИМА МРС 1, МРС 7 и Закон о рачуноводству
Односи се на наплате и исплате у готовини и готовинским еквивалентима (укључујући и

компензације, асигнације и цесије преко пословних рачуна). Сврха је у томе да информације
добијене на бази Биланса стања и Биланса успеха нису дивољне за оцену могућности
предузећа да ствара готовину за измиривање текућих и будућих обавеза. Садржи приливе и
одливе из:
1. Пословних активности (продаја производа и услуга)

2. Активности финансирања (прибављање и продаја некретнина и опреме)
3. Активности финансирања (прибављање капитала)
Пословне активности: Новчани токови се утврђују на бази:
Директног метода (приказују се сви примљени и плаћени износи готовине – купци,

добављачи, запослени – који се сабирају са нето токовима готовине из пословен активности)
Индиректног метода (прво се прикаже добит која се затим коригује за све неготовинске
ефекте како би се дошло до готовинског тока – прелазак са обрачунске на готовинску
основу).
ПОСЛОВНЕ АКТИВНОСТИ
директан метод индиректан метод
приливи: врши се усклађивање нето добитка за:
-од продаје робе и пружања услуга -промене вредности залиха, потраживања и обавезе
-примљени аванси
-остали приливи из редовног пословања
-готовински приливи по основу тантијема, накнада
и провизија и других прихода
одливи: неготовинске ставке:
-исплате добављачима за робу и услуге -амортизација
-дати аванси -провизија
-камате -одложени порези, нереализовани добици и губици
-исплате запосленима у страној валуту
-порез на добит и остали јавни расходи -нерасподељена добит повезаних предузећа
-мањинска учешћа
Анализа новчаних токова из пословне активности треба да пружи одговор на следећа

питања:
1. Колико је успешно предузеће у генерисању готовине ан бази пословних активности?

2. Који су трендови у нето готовинским токовима обезбеђеним на бази пословних активности?
3. Који су главни разлози за позитивне или негативне нето готовинске токове настале на бази пословних
активности?
Активност финансирања
приливи одливи
емитовање акција и других инструмената капитала откуп сопствених акција и удела
готовински приливи од издавања обвезница, отплате дугорочних и краткорочних кредита и
зајмова, комерцијалних записа, меница, зајмова, остали обавеза
хипотека и других краткорочних или дугорочних
позајмљивања
56
дугорочни и краткорочни кредити готовинске отплате закупа – лизинг рате
исплаћене дивиденде
Активност инвестирања
приливи одливи
продаја акција и удела куповина акција и удела
продаја НПО и других сталних средстава куповина НПО и других сталих средстава
остали финансијски пласмани остали финансијски пласмани
примљене камате и дивиденде плаћене камате и дивиденде
Готовина на крају периода мора да буде једнака готовини иу Биланса стања.
Извештај о новчаним токовима пружа информације које се не налазе у Билансу стања и

Билансу успеха, а то су информације о:
1. Износу, времену и степену сигурности будућих токова готовине

2. Квалитету остварене добити
3. Ликвидности, капацитетима за развој предузећа и њеховој адаптибилности
Ограничења извештаја о токовима готовине:
1. Заснива се на информацијама о прошлим догађајима

2. Предузеће може да манипулише новчаним токовима (нпр. да одложи плаћање готовином за наредни период да
би приказало повољније готовинске токове)
3. Ток готовине је неопходан за опстајање у кратком периоду али за дугорочну стабилност је неопходна
профитабилност
4. Валики салдо готовине није знак доброг пословања ако она није добро употребљена (токови готовине се не
посматрају изоловано већ заједно са осталим перформансама предузећа)
ГОТОВИНСКИ ТОК
јак готовински ток мањак готовине
-битан за постизање ликвидности -предузимање следећих корака:
-ако премаши потребе за редовен -повећање дозвољеног минуса на рачуну
активности (неће се вршити позајмице за -повећање дугорочних позајмица
проширења пословања) -емисија акција
-вишак готовинског тока се користи за: -смањење продаје на кредит
-смањење дуга -закључивање уговора о продаји и
-побољшање финансијског положаја, повратном лизингзу
смањивањем коефицијента задужености -продаја средстава која нису директно
израженог односом обавезе/имовина повезана са основном активношћу
-на крају:
-смањење дивиденде
-самњење активности
Када се утврђује утврђује да ли предузеће има довољно готовине разматра се:
1. Отплата постојећих зајмова

2. Пораст обртног капитала (потребна додатна готовина)
3. Друге обавезе (потенцијалне)
4. Неопходан капитални расход (да ли ће бити готовине)
Анализом стања и кретања новчаних токова стиче се слика о ликвидности и солвентности.
Анализа готовинског тока:
57
1. Коефицијент готовинских токова у односу на добит=нето готовински токови из редовног
пословања/добит
2. Коефицијент готовинских токова у односу на продају=нето готовински токови из редовног
пословања/нето продаја
3. Коефицијент готовинских токова у односу на средства=нето готовински токови из редовног
пословања/просечна укупна средства
Сврха анализе финансијских извештаја:
1. За инвеститоре су битне се само информације уз ФИ, већ и анализа информација датих у основним
ФИ – БС и БУ
2. Финансијска анализа омогућава брз и релативно једноставан увид у финансијско стање предузећа
упоређивањем различитих финансијских позиција (рацио анализа).
Кључни кораци у финансијској анализи су:
1. Идентификовање кључних корисника анализе и кључних финансијских показатеља (одговори на

питања коме и зашто су потребни разултати финансијске анализе)
2. Прорачун изабраних показатеља
3. Интерпретација и оцена показатеља (упоређивање са изабраним стандардом или анализа тренда)
На основу информација о вредности појединачних рацио бројева на може се стећи општи

утисак о пословном успеху предузећа. Зато се врши упоређивање финансијских показатеља
у односу на исти временски тренутак (нпр. прорачун коефицјнта обрачуна залиха у фабрици
играчака на дан 30.06. и 31.12.). Наравно утицај инфлације треба узети у обзир.
Циљеви анализе и тумачења финансијских извештаја су:
1. израчунавање корисних финансијских коефицијената

2. састављање извештаја у којима се анализирају резулатати током времена или резултати више правних
лица.
Тумачење финансијских информација подразумева следеће:
1. Вертикална анализа је најдиректнији метод анализе финансијских извештаја. Она подразумева

поређење текуће године са претходном годином и бележење и образлагање свих значајних промена.
Дакле, њоме се прати динамика тренда из године у годину (поређење прихода од продаје и свих
других релевантних прихода);
2. Хоризонтална анализа подразумева поређење једног предузећа са другим предузећима у истој

делатности уз допуштање постојања разлика. Просеци за делатност изравнавају ефекат разлика у
рачуноводственим политикама и тако даље.
Основне групе показатеља у финансијској анализи су:
1. профитабилност/рентабилност
2. ефикасност руководства/активности
3. финансијски/ликвидности
4. инвестициони
58
класификација коефицијената
показује примери
профитабилност перформансе предузећа и принос на упослени капитал
његових руководилаца бруто и нето добит као % од
прихода од продаје
ефикасност руководства ефикасност употребе средстава нето обрт средстава
обрт залиха
период наплате потраживања
период исплате дуговања
финансијски финансијску структуру и коефицијент
стабилност предузећа задужености/капитала према
средствима
коефицијенти текуће и убрзане
ликвидности
инвестициони оснос између броја обичних зарада по акцији
акција, њихове цене, добити, коефицијент цена/зарада
дивиденди и средстаав предузећа принос на дивиденде
покриће за дивиденду
нето средства по акцији
ПОКАЗАТЕЉИ ПРОФИТАБИЛНОСИТ/РЕНТАБИЛНОСТИ
Принос на упослени капитал је коефицијент којим се мери однос између величине цифре
која означава добит и величине предузећа.
добит
принос на капитал = ∗ 100
(основни капитал + резерве)
Принос на упослени капитал је познат и као примарни коефицијент јер је често најважније
мерити профитабилност. Коефицијент показује колико ефикасно предузеће користи своје
ресурсе. Одржава моћ зараде и пословања. Подразумева добит пре плаћања камате и
приоритетних дивиденди и основни капитал (обухвата само обичне акције).
Када се израчуна, принос на упослени капитал треба да се упореди са:
1. подацима из претходних година,

2. циљним приносом на упослени капитал предузећа,
3. трошковима позајмљивања,
4. другим предузећима у истој делатности.
Целокупни принос је кориснији за управу када анализира перформансе него за акционаре.
добит из пословања
целокупни принос = ∗ 100
(акцијски капитал + резерве + све позајмице)
Проценат бруто добити је маржа коју предузеће остварује на свом приходу од продаје.
Очекује се да ће овај показатељ бити релативно константан, а мења се поводом:
1. Продајних цена
59
2. Продајног микса производа
3. Набавних цена (укључујући складиштење и дисконте)
4. Трошкова производње
5. Залиха (грешке у процењивању, разграничењу по периодима, мањак залиха и слично)
Нарочито је корисно поређење овог показатеља у оквиру делатности.
бруто добит
проценат бруто добити (маржа) = ∗ 100
приход од продаје
Ниска маржа може да указује на лоше перформансе, ширења пословања и придобијање

тржишта и на постојање простора за пбољшање. Висока маржа може да указује на добро
управљање и руковођење.
ПОКАЗАТЕЉИ ЕФИКАСНОСТИ РУКОВОДСТВА/АКТИВНОСТИ
нето добит
нето профитна маржа = ∗ 100
нето обрт средстава =
ангажовани капитал
Ангажовани капитал подразумева нето средства. На основу нето обрта средстава се мери
ефикасност руководства у генерисању прихода коришћењем нето средстава која су им дата
на располагање. Виши коефицијент подразумева већу ефикасност.
трошкови продатих производа

обрт залиха =
залихе
Што је коефицијент нижи то је обрт залиха спорији. Резултат је годишњи обрт залиха (нпр.
5 пута) или као број дана=(залихе/трошкови продаје)*365. Ако се број дана повећава,
односно обрт смањује то може да указује на:
1. Недовољну тражњу робе

2. Лошу политику залиха
3. Могућност застаревања и отписивања залиха
Обрт залиха зависи и од природе делатности, тазличит је обрт код залиха свеже хране и
грађевинских делатности.
потраживања од купаца
период наплате потраживања = ∗ 365
приход од продаје са одложеним плаћањем
Повећање периода наплате је обично лош знак јер сугерише неадекватну кредитну контролу
(мое да буде и резултат смишљене политике продужавања наплате или привлачења већег
броја купаца и дозвољавање различитих услова купцима). Све краћи период наплате је
обично добар знак, иако може указивати на то да предузећа трпи недостатак готовине.
Искривљеност периода наплате може да буде услед:
60
1. Начина утврђивања података
2. Факторинга потраживања
3. Продаје на кредит и на отплату са дужим роком
рачуни обавеза
период плаћања обавеза = ∗ 365
куповина на кредит
Период плаћања рачуна обавеза представља кредитни период који предузеће узима од
добављача. Дуг период исплате може да буде:
1. Повољан јер предтсвља извор бесплатног финансирања

2. Неповољан јер указује на проблеме са ликвидношћу
ПОКАЗАТЕЉИ ФИНАНСИЈСКЕ СТРУКТУРЕ/ЛИКВИДНОСТИ
Ови показатељи су од значаја за потенцијалне повериоце јер указују:
1. На степен задужености предузећа и

2. На његову способност да измирује обавезе по основу камате и отплате главнице
Указују на финансијски ризик (то је ризик са којим је суочено свако предузеће које је у
обавези да измирује фиксне финансијске расходе – камату).
сопствени капитал
рацио структуре извора финансирања =
позајмљени капитал
позајмљени извори финансирања

рацио задужености =
укупна пословна средства
Битни елементи који одређују финансијски положај предузећа су краткорочна финансијска

стабилност (ликвидност) и дугорочна финансијска стабилност.
Краткорочна финансијска стабилност
Могућност предузећа да измири своје краткорочне обавезе одражавају:
1. Коефицијент текуће ликвидности (коефицијент обртног капитала)

2. Коефицијент убрзане ликвидности (коефицијент ликвидности и тест ликвидности)
Они указују на способност предузећа да плаћа своје доспеле обавезе уз одржавање

потребног обима и структуре обртних средстава и очување доброг кредитног бонитета.
обртна средства
општи рацио ликвидности (ОРЛ) =
краткорочне обавезе
Он говори о томе да ли је предузеће у позицији да измирује обавезе када оне доспевају

(оптимум је 1,5), али треба анализирати свако предузеће у односу на његову природу посла.
61
Ако је коефицијент висок држимо блокирана средства ради измирења текућих обавеза.
Висок коефицијент је резултат:
1. Високих залиха и потраживања или

2. Високог нивоа готовине која би могла да буде корисније употребљена.
ликвидна средства
ригорозни рацио ликвидности (РРЛ) =
краткорочне обавезе
Ликвидна средства су обртан средства без залиха. Коефицијент убрзане ликвидности је

такође познат као тест ликвидности јер обезбеђује тест којим се утврђује да ли предузеће
има довољне ресурсе (потраживања и готовину) за измирење краткорочних обавеза.
Оптимум је од 1:1 до 0,7:1
Дугорочна финансијска стабилност
Приликом њене анализе разматра се:
1. Коефицијент задужености (коефицијент капитала)

2. Финансијски салдо
3. Пословање преко финансијских могућности
зајмови − готовина
коефицијент задужености = ∗ 100
упослени капитал
Низак коефицијент задужености значи да је већи део или сав дугорочни капитал сопствени
капитал. Висок коефицијент значи да се велики део пословања финансира зајмовима.
Пословање преко финансијских могућности се јавља када предузеће веома брзо повећава
свој приход од продаје, а да при том није обезбедило додатни дугорочни капитал. Симптоми
таквог пословања су:
1. Раст залиха несразмерно са приходима од продаје

2. Потраживања расту више у односу на приход од продаје
3. Готовина и ликвидна средства убрзано опадају
4. Обавезе расту убрзано
Предузеће се шири на рачун дуга и прекорачења у банци и често је крајња фаза банкрот.
Финансијски салдо је баланс између различитих облика расположивих финансијских

средстава у односу на захтеве предузећа на пример:
1. Дугорочни капитал треба да финансира набавку дугорочних сталних средстава

2. Обртна средства се финансирају делом из дугорочног капитала, а делом из краткорочних позајмица
КОЕФИЦИЈЕНТИ ЗА ИНВЕСТИТОРА (ПОКАЗАТЕЉИ ТРЖИШНЕ ВРЕДНОСТИ)
62
Карактеристични су за акционарска друштва. Пружају информације постојећим и
потенцијалним акционарима које су неопходне за оцену приноса на уложена средства. У
овој групи показатеља су:
1. Зарада по акцији
2. Однос тржишне цене по акцији и зараде по акцији
3. Дивидендна стопа
4. Књиговодствена вредност по акцији
Зарада по акцији се претежно користи као мера профитабилности, и на растућу зараду по

акцији се гледа као на добар знак. Она показује:
1. Износ зараде по једнј обичној акцији

2. Износ нето добити која се може расподелити акционарима у виду дивиденде или акумулирати
У оквиру ове анализе треба сагледати и разређену зараду по акцији као упозорење, односно
распон до кога може да се смањује зарада по акцији. Ограничења овог показатеља су:
1. У погледу наглог раста цена може да буде нереално висока

2. Емитовање великог броја нових акција у току год. може да доводе до нереалне слике
3. Зависи од одбити која зависи од бројних просуђивања
4. Представља историјски податак који је за несигуран предвиђање зато се користи у комбинацији са
другим показатељима
тржишна цена акција

однос тржишне цене по акцији и зараде по акцији =
зарада по акцији
Коефицијент цена/зарада је најчешће коришћени коефицијент за берзанско тржиште и

представља будући тржишни потенцијал те акције. Користе га потенцијални инвеститори.
Ако је већи очекује се будући раст нето добитка и веће је поверење у предузеће. Заснвоан
је на историјском податку о заради по акцији на бази ФИ из претходне године.
дивиденда по акцији
дивидендна стопа =
тржишна цена акција
Дивидендна стопа указује ан текући принос који се ствара по акцији. Користан је податак
за будуће инвеститоре који преферирају исплату дивиденде, а не повећање основног
капитала.
укупан сопствени капитал

књиговодствена вредност по акцији =
број обичних акција
Књиговодствена вредност по акцији показује колико би акционари добили за једну обичну

акцију у случају ликвидације предузећа. Ликвидациона вредност по акцији је реалнији
податак за случај банкротства.
Општа ограничења рацио анализе су:
63
Поређење показатеља има сврху само ако су они утврђени једнообразно
Тренутакмвршења анализе је датум Биланса стања, а то не мора да буде најадекватнији
датум за сагледавање одређеног показатеља
Ограничења у самим ФИ (рачуноводствене политике и рачуноводствене процене)
Фактори који утичу на пословање често су присутни и у ФИ (као што су кадрови, број
купаца, локација пословања и слично).
Зато коефицијенти не треба да буду једини тест ефикасности. При анализи ФИ треба
обратити пажњу и на следеећ:
1. Да ли је исказан финансијски резултат знатно већћи од оствареног нето прилива готовине у истом
периоду?
2. Да ли је у току анализираног периода дошло до промене рачуноводствене политике у областима као
што еј обрачун амортизације, вредновање залиха и друго?
3. Да ли је извештај ревизора јасно и недвосмислено написан?
4. Садржај Напомена као саставних делова финансијских извештаја.
Анализа тренда
Да би се разумела целокупна финасијска позиција или моћ предузећа или групе важно је
сагледавање тренда резултата. Упоредиве информације се посматрају у БС, БУ и у
Напоменама. Креира се сумарни приказ у виду описа претходне ситуације у периоду од 5
или 10 година којим се допуњују финансијски извештаји.
Испитни задатак урадити у складу са упутствима из Поглавља 17, страна 273.
Употреба показатеља
Рачуноводствени основ је различит, тако имамо:
1. Набавна вредност - историјски трошак (пружа прецизнија поређења унутар самог предузећа, а
историјски пдоаци не узимају у обзир реалне вредности новца – не показује ефекте опште инфлације)
2. Фер вредност – текући трошак (подаци се кориговани за општу инфлацију па поређења имају бољи
смисао и узимају се у обзир реализовани и нереализовани добици/губици – не узима у обзир промене
цена). Зараде и информације у БУ нису увек релевантне за рпедузећа која се баве производњом.
Вредност средстава не мора увек да представља вредности које она имају за предузеће, па може бити
деформисан податак о приносу на упослени капитал.
Упутно је поређење из године у годину на бази података једног предузећа следећих

показатеља:
1. Добити из пословања (по текућој вредности/нето пословна средства

2. Зарада (по текућој вредности)/капитал
3. Укупни добитак/укупна средства
4. Укупни добитак/капитал
5. Пословни добитак/капитал
6. Нато позајмљена средства/капитал
Састављање писаних извештаја о позицији и перспектини предузећа
64
Један извештај обично садржи два основна дела:
1. Главни део који укључује и изведене закључке

2. Статистичке додатке и допунске извештаје.
Приступ састављању извештаја на испиту треба да буде следећи:
1. Прималац, датум, наслов

2. Увод (сврха извештаја, период који је њиме обухваћен)
3. Претпоставке (навести кључне претпоставке)
4. Коришћени подаци (извор)
5. Закључци (што јаснији)
6. Додаци (објашњење израчунавања показатеља)
Испитни задатак урадити у складу са упутствима из Поглавља 17, страна 273.
ИСПИТ за стицање професионално-стручног звања
ЈУН 2020.
ОВЛАШЋЕНИ РАЧУНОВОЂА
2.8 ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ
ВАЖНА НАПОМЕНА: Одговори на питања се уписују искључиво у свеску.
Уз свеску обавезно предати и испитна питања.
1. Привремене опорезиве разлике могу настати на основу:

2. Корисници финансијских извештаја су:
3. Концепти капитала према Оквиру су:
4. Елементи Биланса успеха су:
5. Инвестиционе некретнине према МРС 40 су:
6. Ако број дана држања залиха расте, онда коефицијент обрта залиха:
7. На који начин одложене пореске обавезе и средства утичу на биланс успеха?
Одложена пореска средства увећавају резултат, а одложене пореске обавезе смањују
резултат.
8. У којим све пословним трансакцијама може настати гудвил?
65
Припајање (куповина контролног пакета акција/удела и настанак матично зависног
односа.
9. Које све основе одмеравања елемената финансијских извештаја постоје према
Оквиру?
Постоје историјски трошак, текући тропшак, садашња вредност и остварива
вредност.
10. Које методе амортизација постоје према МРС 16?
Постоје линеарна, функционална и дегресивна метода.
11. Како се дефинишу мањинска учешћа у капиталу према МСФИ 10 и МСФИ 3?
Као учешћа која нису атична учешћа.
12. Која је дефиниција пословног сегмента према МСФИ 8?
Пословни сегмент је део пословног субјекта који остварује приходе и расходе и чији
резултат редово сагледава руководство.
13. На почетку периода предузеће има 50.000 акција. 01.02. емитује и наплаћује још
16.000. 01.07. откупљује 4.500 сопствених акција. 01.09. продаје 5.000 акција, али је
истовремено наплаћено само 3.000 акција. 01.12. Емитује и продаје 4.500 раније
откупљених акција и наплаћује 1.000 акција које су биле емитоване 01.06.
а) Одредити просечни пондерисани број акција.
б) Одредити зараду по акцији ако је добит 678 милиона.
в) Одредити разређену зараду по акцији ако је током прошле године емитовано
27.000 конвертибилних обвезница, ако се 9 обвезница мења за 3 обичне акције.
датум промена салдо период ППБА
01.01. 50.000 1/12 4.166,67
01.02. +16.000 66.000 5/12 27.500
01.07. -4.500 61.500 2/12 10.250
01.09. +3.000 64.500 3/12 16.125
01.12. +5.500 70.000 1/12 5.833,33
ППБА 63.875
a) ППБА = 63.875
678.000.000
зарада по акцији = = 10.614,46
63.875
б) зарада по акцији = 10.614,46
(27.000/9)*3=9.000
678.000.000
разређена зарада по акцији = = 9.303,6
63.875 + 9.000
в) разређена зарада по акцији = 9.303,6
14. Извештај на основу израчунатих коефицијената за текућу и прошлу годину. Дати су

и просеци у грани за прошлу и текућу годину. Дати су: стопа нето добитка, раст цена,
принос на укупан капитал, обрт купаца, обрт добављача, обрт залиха, обрт укупних
средстава.
66
15. Предузећа су Авала, Златибор, Тара, Дивчибаре и Маљен. Златибор структура: 53%
Тара, 35% Дивчибаре и 13% Авала. Дивчибаре структура: 56% Тара. Маљен
структура: 23% Тара. Дат је и БС за сва ова предузећа.
Тара ад Дивчибаре ад Авала доо Златибор ад Маљен доо
актива
стална средства 1.000.000 760.000 1.066.500 1.240.000 340.000
учешће у зависном 650.500
правном лицу
учешћа у осталим 224.000 267.000 133.500 820.000 80.000
правним лицима
обртна средства 600.000 333.000 40.000 360.000 140.000
укупна актива 2.474.500 1.360.000 1.240.000 2.420.000 560.000
пасива
основни капитал 905.000 240.000 732.000 800.000 260.000
нераспоређена 900.000 108.000 800.000 180.000
добит
краткорочне 620.000 1.120.000 400.000 820.000 120.000
обавезе
укупна пасива
a) Ко има обавезу да састави консолидоване извештаје и ко чини круг
консолидовања? Саставити консолидовани БС.
б) Какав утицај има Тара на Маљен?
в) Да ли се ради консолидација између Златибора и Дивчибара?
г) Какав је однос између Златибора и Дивчибара и по ком МРС? Какав је однос
између Авале и Златибора и према коме МРС?
Тара је матично за Златибор и Дивчибаре и мора да саставља консолидоване

извештаје.
Придружена п.л. Тара у Маљен и Дивчибаре у Златибор.
Остала п.л. Авала у Златибор.
а) да Тара (у круг се укључују Тара, Златибор и Дивчибаре) код табеле која је дата у
задатку означити која предузећа се укључују
консолидовани салдо
актива
стална средства збир 3.000.000
67
учешће у зависном умањују се 63.400
учешћа у осталим збир 1.312.000
обртна средства збир 1.373.000
укупна актива 5.774.400
пасива
основни капитал искључују се 1.508.900
зависна правна лица
нераспоређена добит збир 1.045.500
краткорочне обавезе збир 2.590.000
укупна пасива 5.774.400
б) Значајно у Маљен (27%) јер је од 20% до 50%.

в) Ово улагање се не укључује у консолидовани извештај
г) Авала – остала правна лица (МРС 39 и МСФИ 9)
Дивчибаре – придружена правна лица (МРС 28)
Задатак број 1: Акционарско друштво „Алфа“ је на почетку године имало 3.000

емитованих и уплаћених акција и 900 откупљених сопствених акција. Затим су се у току
периода догодиле следеће промене: 1. априла издато је нових 2.400 акција (које су
истовремено и уплаћене); 01. јуна извршена је продаја 300 откупљених сопствених акција,
68
1. октобра откупљено је још 600 сопствених акција и 1. децембра емитовано је нових 6.000
акција.
Колико износи пресечан пондерисан број обичних акција у оптицају?

01.01. 2.100 3/12 525
01.04. +2.400 5.500 2/12 916,67
01.06. +300 5.800 4/12 1.933,33
01.10. -600 5.200 2/12 866,67
01.12. +6.000 11.200 1/12 933,33
ППБА 5.175
ППБА = 5.175
Задатак број 2: Акционарско друштво „Гама“ издало је и продало само обичне акције. У
табели која представља извод из биланса успеха за текући период приказани су следећи
подаци:
Ред.бр. Назив АОП Износ
1. Укупни приходи 30.000.000
2. Укупни расходи 18.800.000
3. Добитак (1-2) 1058 11.200.000
4. Порез на добитак 2.100.000
5. Нето добитак (3-4) 1064 9.100.000
6. Нето добитак који припада власницима обичних акција 9.100.000
Претпоставимо да је на почетку периода било 2.000 обичних акција, затим да је 1. марта
уплаћено 500 акција и 1. новембра уплаћено 1.000 обичних акција.
Колико износи основна зарада по акцији?
Претпоставимо да исто акционарско друштво поред обичних акција има издато и 400
приоритетних (преференцијалних) акција. Номинална вредност једне преференцијалне
акције је 20.000 динара, а претпостављена стопа дивиденде на преференцијалне акције је
10%.
Колико износи нова основна зарада по акцији?

01.01. 2.000 2/12 333,33
01.03. +500 2.500 8/12 1.666.67
01.11. +1.000 3.500 2/12 583,33
ППБА 2.583.33
ППБА = 2.583,33
9.100.000
2.583,33
зарада по акцији = 3.522,59
нето доб. који припада власницима преф. акција износи (400*20.000)*0,1=800.000
69
9.100.000 − 800.000
нова зарада по акцији = = 3.212.9
2.583,33
нова зарада по акцији = 3.212,9
Задатак број 3: За предузеће „Искра“ а.д. дати су следећи подаци:

1. Нето добитак који припада обичним акционарима који поседују обичне акције 12.000.000
2. Просечан пондерисан број акција у оптицају 3.000 акција
3. Основна зарада по акцији 4.000 дин/акција
4. Број издатих конвертибилних обвезница 2.400 обвезница
5. Расход камате за текућу годину који се односи на обавезе за конвертибилне обвезнице 20.000
6. Увећање пореза које се односи на добитак узоркован неплаћањем расхода камате (15% на износ од 20.000) 3.000
Колико износи смањена зарада по акцији уколико знамо да се сваки блок који садржи 10
обвезница може конвертовати у три обичне акције?
(2.400/10)*3=720
12.000.000 − 20.000 + 3.000

разређена зарада по акцији = = 3.212.9
3.000 + 720
разређена зарада по акцији =
Задатак број 4: (децембар 2009.) На почетку текуће године предузеће „Алфа“ А.Д. имало
је у оптицају 3.000 акција. Првог марта извршен је откуп 150 сопствених акција . Због
повећане тражње за акцијама предузећа 1.децембра је извршена продаја 850 акција при чему
су продате откупљене сопствене акције 150 и извршена је емисија нових 700 акција.
На бази следећих података:
а) израчунати просечан пондерисан број акција у оптицају за текућу годину.
б) уз претпоставку да добитак који припада акционарима обичних акција после
опорезивања износи 16.300.000 израчунати зараду по акцији.

01.01. 3.000 2/12 500
01.03. -150 2.850 9/12 2.137,5
01.12. +850 3.700 1/12 308,33
ППБА 2.945,83
ППБА = 2.945,83
16.300.000
2.945,83
зарада по акцији = 5.533.25
Задатак број 5: (јун 2009.) Предузеће „Омега” АД на почетку текуће године имало је у
оптицају 5.000 акција. До 1. јуна запослени менаџер који је поседовао опције на акције у
виду меница искористио је опцију куповином 30 акција које су истовремено емитоване. 1.
јула предузеће је поништило 50 акција које су претходне године откупљене као сопствене
70
акције. Остварена нето добит у пословној години по умањењу пореске обавезе износи
2.756.000.
На основу датих података израчунати:
а) пондерисан просечни број акција у оптицају
б) зараду по акцији

01.01. 5.000 5/12 2.083,33
01.06. +30 5.030 1/12 419,17
01.07. +50 5.080 6/12 2.540
ППБА 5.042,5
ППБА = 5.042,5
2.756.000
зарада по акцији = = 546,55
5.042,5
зарада по акцији = 546,55
Задатак број 6: (децембар 2008. и јун 2012.) Предузеће „Алфа” АД је на почетку године
имало у оптицају 10.000 акција. На дан 01.07. извршена је емисија и продаја 5.000 акција.
01.09. предузеће је откупило 500 сопствених акција. 01.12. предузеће је поништило 700
акција које су откупљене претходне године као сопствене акције а нису продате у року од
годину дана. Остварена нето добит у пословној години износила је 5.800.000 динара.
На основу датих података израчунати:

01.01. 10.000 6/12 5.000
01.07. +5.000 15.000 2/12 2.500
01.09. -500 14.500 3/12 3.625
01.12. +700 15.200 1/12 1.266,67
ППБА 12.391,67
ППБА = 12.391,67
5.800.000
12.391,67
Задатак број 7: (јун 2008.) Предузеће „Алфа” је на почетку пословне године имало у
оптицају 5.000 акција. 1. марта ради докапитализације је извршена емисија и продаја 750
акција. 1. септембра је извршен откуп 400 акција, а 1. новембра дошло је до наглог повећања
тржишне вредности акција, па је извршена продаја 350 откупљених акција.
71
Остварени добитак који припада акционарима матичног ентитета предузећа “Алфа” износи
937.426.000 динара.
На бази датих података израчунати:
а) пондерисан просечан број акција у оптицају
б)зараду по акцији

01.01. 5.000 2/12 833,33
01.03. +750 5.750 6/12 2.875
01.09. -400 5.350 2/12 891,67
01.11. +350 5.700 2/12 950
ППБА 5.550
ППБА = 5.550
937.426.000
5.550
Задатак број 8: (јун 2018.) Привредно друштво „ВИХОР“ А.Д. је на почетку пословне
године имало у оптицају 70.000 акција. 1. априла је извршена емисија и продаја 8.600
акција. 1. јуна емитовано је и на тржишту реализовано још 550 акција. 1. септембра је
извршен откуп 900 акција а 1. новембра је извршена продаја 600 откупљених сопствених
акција. 1. децембра је извршена продаја преосталих 300 откупљених сопствених акција и
извршено је емитовање и продаја нових 2.500 акција.
Уз претпоставку да остварени добитак који припада акционарима, власницима обичних
акција привредног друштва „ВИХОР“ А.Д. износи 223.000.000 динара, утврдити:
а)пондерисан просечан број акција у оптицају
б)основну зараду по акцији
ц)смањену зараду по акцији, уз претпоставку да је привредно друштво ВИХОР А.Д. у
претходној и текућој години издало 27.400 конвертибилних обвезница које лицима које их
поседују даје право конвертирања сваких 20 обвезница за 5 обичних акција.

01.01. 70.000 3/12 17.500
01.04. +8.600 78.600 2/12 13.100
01.06. +550 79.150 3/12 19.787,5
01.09. -900 78.250 2/12 13.041,67
01.11. +600 78.850 1/12 6.570,83
01.12. +2.800 81.650 1/12 6.804,17
ППБА 76.804,17
ППБА = 76.804,17
223.000.000
76.804,17
72
(27.400/20)*5=6.850
223.000.000
76.804,17 + 6.850
разређена зарада по акцији = 2.665,74
Задатак број 9: (јун 2017.) Предузеће „Дијамант“ АД је на почетку пословне године имало
у оптицају 12.000 акција. Првог марта је извршено емитовање и продаја 3.600 акција. Првог
августа је извршен откуп 1.100 акција, а првог септембра је извршена продаја 400
откупљених сопствених акција. Првог децембра је извршено емитовање и продаја
преосталих 700 откупљених сопствених акција уз истовремено емитовање и продају 2.000
нових акција.
Уважавајући претпоставку да остварени добитак који припада акционарима обичних акција
матичног ентитета предузећа „Дијамант“ износи 95.000.000 динара утврдити:
в) уз претпоставку да је предузеће „Дијамант“ АД у претходном периоду издало 15.000.
конвертибилних обвезница које имаоцима дају право замене за обичне акције и то на сваких
5 обвезница замена се може вршити за 7 обичних акција израчунати смањену зараду по
акцији

01.01. 12.000 2/12 2.000
01.03. +3.600 15.600 5/12 6.500
01.08. -1.100 14.500 1/12 1.208,33
01.09. +400 14.900 3/12 3.725
01.12. +2.700 17.600 1/12 1.466,67
ППБА 14.900
ППБА = 14.900
95.000.000
14.900
(15.000/5)*7=21.000
95.000.000
14.900 + 21.000
Задатак број 10: Предузеће „Алфа” је на почетку пословне године имало у оптицају 2.000
акција. 1. јуна ради докапитализације је извршена емисија и продаја 550 акција. 1. новембра
73
је због пада цена акција извршен откуп 250 акција, а 1. децембра је извршена продаја 200
откупљених акција.
Остварени добитак који припада акционарима матичног ентитета предузећа “Алфа” износи
35.426.000 динара.

01.01. 2.000 5/12 833,33
01.06. +550 2.550 5/12 1.062,5
01.11. -250 2.300 1/12 191,67
01.12. +200 2.500 1/12 208,33
ППБА 2.295,83
ППБА = 2.295,83
35.426.000
2.295,83
Задатак број 11: Предузеће „Алфа” је на почетку пословне године имало у оптицају 10.000
акција. На дан 1.јула извршена је емисија и продаја уз накнаду још 5.000 акција. Остварена
нето добит у пословној години (по умањењу пореске обавезе) износи 5.000.000 динара.

01.01. 10.000 6/12 5.000
01.06. +5.000 15.000 6/12 7.500
ППБА 12.500
ППБА = 12.500
5.000.000
зарада по акцији = = 400
12.500
зарада по акцији = 400
Задатак број 12: Предузеће „Алфа” АД је на почетку пословне године имало у оптицају
4.000 акција. 1. јуна ради докапитализације је извршена емисија и продаја 1.100 акција. 1.
новембра је због пада цена акција извршен откуп 500 акција, а 1. децембра је извршена
продаја 400 откупљених акција.
74
Остварени добитак који припада акционарима матичног ентитета предузећа „Алфа” износи
70.500.000. динара.

01.01. 4.000 5/12 1.666,67
01.06. +1.100 5.100 5/12 2.125
01.11. -500 4.600 1/12 383,33
01.12. +400 5.000 1/12 416,67
ППБА 4.591,67
ППБА = 4.591,67
70.500.000
4.591,67
Задатак број 13: (јун 2020.) На почетку периода предузеће има 50.000 акција. 1. фебруара
емитује и наплаћује још 16.000. 1. јула откупљује 4.500 сопствених акција. 1. септембра
продаје 5.000 акција, али је истовремено наплаћено само 3.000 акција. 1. децембра
емитује и продаје 4.500 раније откупљених акција и наплаћује 1.000 акција које су биле
емитоване 1. јуна.
а) просечни пондерисан број акција
б) зараду по акцији ако је добит 678 милиона.
в) разређену зараду по акцији ако је током прошле године емитовано 27.000
конвертибилних обвезница. При томе се 9 обвезница мења за 3 обичне акције.

01.01. 50.000 1/12 4.166,67
01.02. +16.000 66.000 5/12 27.500
01.07. -4.500 61.500 2/12 10.250
01.09. +3.000 64.500 3/12 16.125
01.12. +5.500 70.000 1/12 5.833,33
ППБА 63.875
ППБА = 63.875
678.000.000
63.875
(27.000/9)*3=9.000
75
678.000.000
63.875 + 9.000
Задатак број 14: (јун 2019.) Предузеће „Алфа“ је на почетку пословне године имало у
оптицају 10.000 акција. Поред тога у свом портфељу је на почетку године имало и 1.000
откупљених сопствених акција. На дан 01. јула извршено је емитовање и продаја још 5.000
акција. 01. септембра предузеће „Алфа“ је откупило 500 сопствених акција. Првог децембра
исто предузеће је поништило 700 акција које су откупљене у ранијим годинама и нису
продате у законском року.
Остварена нето добит у пословној години (по умањењу пореске обавезе) износи 7.200.000
динара.
Предузеће „Алфа“ је у претходној години издало 25.000 конвертибилних обвезница које
имаоцима дају могућност замене 10 обвезница за 5 обичних акција.
На основу наведених података:
а) израчунати просечан пондерисан број акција у оптицају
б) израчунати зараду по акцији
в) израчунати смањену (разређену) зараду по акцији

01.01. 9.000 6/12 4.500
01.06. +5.000 14.000 2/12 2.333,33
01.09. -500 13.500 3/12 3.375
01.12. +700 14.200 1/12 1.183,33
ППБА 11.391,67
ППБА = 11.391,67
7.200.000
11.391,67
(25.000/10)*5=12.500
7.200.000
разређена зарада по акцији = = 301,36
11.391,67 + 12.500
разређена зарада по акцији = 301,36
Задатак број 15: (децембар 2012.) Предузеће „А“ је на почетку пословне године имало у
оптицају 18.000 емитованих и уплаћених акција и 5.000 откупљених сопствених акција. У
току текуће године у вези са бројем акција у оптицају догодиле су се следеће промене: 01.03.
издато је нових 10.000 акција које су истовремено и уплаћене; 01.06. је извршена продаја
3.500 откупљених сопствених акција; 01.09. откупљено је још 2.000 сопствених акција и
01.11. емитовано је и уплаћено нових 4.000 акција.
76
На основу датих података:
а) израчунати просечан пондерисан број акција у оптицају,
б) уз уважавање чињеница: да предузеће поседује само обичне акције и да је у текућем
периоду остварен нето добитак у износу од 135.000.000 динара израчунати основну зараду
по акцији,
в) уз претпоставку да је предузеће „А“ у претходном периоду издало 82.000
конвертибилних обвезница које имаоцима дају право замене за обичне акције, и то на
сваких 10 обвезница, замена се може вршити за 4 обичне акције, израчунати смањену
(разређену) зараду по акцији.

01.01. 13.000 2/12 2.166,67
01.03. +10.000 23.000 3/12 5.750
01.06. +3.500 26.500 3/12 6.625
01.09. -2.000 24.500 2/12 4.083,33
01.11. +4.000 28.500 2/12 4.750
ППБА 23.375
ППБА = 23.375
135.000.000
23.375
(82.000/10)*4=32.800
135.000.000
23.375 + 32.800
Задатак број 16: (јун 2011.) Предузеће „Панорама“ а.д. је на почетку пословне године
имало у оптицају 20.000 акција. Првог априла је извршена емисија и продаја 2.300 акција.
Првог јуна емитовано је и на тржишту реализовано још 550 акција. Првог септембра је
извршен откуп 700 акција, и првог новембра је извршена продаја 400 откупљених
сопствених акција. Првог децембра је извршена емисија и продаја 1.200 нових и продаја
преосталих 300 откупљених сопствених акција.
Уз претпоставку да остварени добитак који припада акционарима матичног ентитета
предузећа „Панорама“ износи 115.000.000 динара, утврдити:
б) основну зараду по акцији

01.01. 20.000 3/12 5.000
01.04. +2.300 22.300 2/12 3.716,67
77
01.06. +550 22.850 3/12 5.712,5
01.09. -700 22.150 2/12 3.691,67
01.11. +400 22.550 1/12 1.879,17
01.12. +1.500 24.050 1/12 2.004,17
ППБА 22.004,18
в) уз претпоставку да је предузеће „Панорама“ у претходној и текућој години издало 1.500
конвертибилних обвезница које лицима које их поседују даје право конвертовања сваких
10 обвезница за 3 обичне акције, израчунати смањену зараду по акцији.
ППБА = 22.004,18
115.000.000
22.004,18
(1.500/10)*3=450
115.000.000
22.004,18 + 450
Задатак број 17: (децембар 2006.) Предузеће „Омега“ је на почетку пословне године имало
у оптицају 2.000 акција. 01.04. ради докапитализације извршена је емисија и продаја 400
акција. 01. септембра због пада цена акција извршен је откуп 250 акција. 01. децембра
извршена је продаја 150 сопствених акција. Остварени нето добитак у пословној години код
предузећа „Омега“ износи 27.312.000. динара.

01.01. 2.000 3/12 500
01.04. +400 2.400 5/12 1.000
01.09. -250 2.150 3/12 537,5
01.12. +150 2.300 1/12 191,67
ППБА 2.229,17
ППБА = 2.229,17
27.312.000
2.227,17
АМОРТИЗАЦИЈА
78
Задатак број 1: Предузеће “Алфа” А.Д. у евиденцији има некретнину чија је набавна
вредност 30.000.000€ и исправка вредности 11.000.000€ (садашња књиговодствена вредност
је према томе 19.000.000€). За вредновање некретнина након почетног признавања
,интерним актом је одређен метод ревалоризације. На дан 30. јуна текуће године извршена
је процена вредности некретнине, при чему је од стране проценитеља утврђена фер
вредност некретнине у износу од 22.800.000€.
На бази следећих података:
а)Одговорити на питање како ће да изгледају подаци о некретнини након усклађивања
књиговодствене вредности са фер вредношћу некретнине уз примену пропорционалне
корекције набавне и исправке вредности.
б)Приказати обрачун амортизације за текућу годину за конкретну некретнину ако је
интерним актом предвиђено да се обрачун амортизације врши уз примену линеарног –
праволинијског метода уз примену стопе од 2% годишње, уз претпоставку да након процене
вредности није вршена промена стопе за обрачун амортизације.
Решење:
а)
стари подаци
набавна вредност 30.000.000
исправка вредности 11.000.000
садашња вредност 19.000.000
фер вредност 22.800.000
проценат увећања (22.800.000/19.000.000)-1=20%
нови подаци
набавна вредност 30.000.000*1,2=36.000.000
исправка вредности 11.000.000*1,2=13.200.000
садашња вредност 22.800.000 (36.000.000-13.200.000)
б)
I – VI 30.000.000 * 2% = 600.000 / 2 = 300.000
VII – XII 36.000.000 * 2% = 720.000 / 2 = 360.000
укупна амортизација 300.000 + 360.000 = 660.000
за годину дана
Задатак број 2: (јун 2019.) Предузеће „Алфа“ АД у евиденцији има некретнину чија је
набавна вредност 22.000.000 и исправка вредности 14.000.000. За вредновање некретнина
после почетног признавања интерним актом је одређен метод ревалоризације. На дан 30.
јуна текуће године извршена је процена вредности некретнине при чему је од стране
проценитеља утврђена фер вредност некретнине у износу од 10.000.000.
79
а) утврдити колико ће износити набавна вредност, а колико исправка вредности 30. јуна
након усклађивања књиговодствене и фер вредности по основу извршене процене
непокретности уз употребу пропорционалног метода усклађивања
б) утврдити колико ће за текућу годину износити трошкови амортизације наведене
непокретности уколико се за обрачун примењује линеарни метод и годишња стопа од 2%.
Решење:
а)
стари подаци
набавна вредност 22.000.000
исправка вредности 14.000.000
садашња вредност 8.000.000
фер вредност 10.000.000
проценат увећања (10.000.000/8.000.000)-1=25%
нови подаци
набавна вредност 22.000.000*1,2=27.500.000
исправка вредности 14.000.000*1,2=17.500.000
садашња вредност 10.000.000 (27.500.000-17.500.000)
б)
I – VI 22.000.000 * 2% = 440.000 / 2 = 220.000
VII – XII 27.500.000 * 2% = 550.000 / 2 = 275.000
укупна амортизација 220.000 + 275.000 = 495.000
за годину дана
КОНСОЛИДОВАЊЕ
Задатак број 1: Предузеће „Астрa“ АД купило је већински пакет акција предузећа

„Хемпро” АД у износу од 55% вредности акцијског капитала у књиговодственој евиденцији
предузећа „Хемпро” износи 11.000.000. У току текуће године између предузећа „Астра“ и
„Хемпро“ није било других пословних трансакција.
Истовремено предузеће „Астра“ је извршило улагање у предузеће „Космос” у вредности од
450.000 чиме је стекло власништво од 15% капитала предузећа „Космос”.
Предузеће „Астра“ је на бази оцене производње ушло заједно са предузећем „Исток“ и
основало ново предузеће „Петрол лукс“ које се бави истраживањем. Предузеће „Петрол
лукс“ је такође ушло у предузеће „Космос“ доо чиме је стекло учешће у капиталу предузећа
„Космос” доо у износу од 35%.
а) Да ли неко од наведених предузећа има обавезу да састави консолидован биланс и ако
има које је то предузеће?
Која су предузећа укључена у круг консолидовања?
Који метод консолидовања се примењује и у складу са којим МРС се врши вредновање?
80
б) Да ли постоји разлика између улагања предузећа „Астра“ АД у предузеће „Хемпро“ АД
и сразмерног дела капитала предузећа „Хемпро“ АД и ако постоји какав је рачуноводствени
третман?
в) Какав је однос између предузећа „Астра“ АД и „Космос“ доо и који стандард дефинише
рачуноводствени третман улагања предузећа „Космос“ доо?
г) Шта „Петрол лукс“ представља за предузеће „Астра“ АД и предузеће „Исток“ АД, који
рачуноводствени стандард се користи за евиденцију наведених улагања и на који начин се
књиговодствено обухвата улагање „Астра“ АД и „Исток“ АД?
д) Какав је однос између предузећа „Хемпро“ доо и „Космос“ доо, који рачуноводствени
стандард је меродаван за наведено улагање?
Решење:
а) Предузеће Астра има обавезу да састави консолидовани извештај. У круг консолидовања

улазе предузећа Астра и Хемпро. Примениће се метод потпуне консолидације који је
регулисан са МРС 27.
б) Предузеће Астра је уложило 5.000.000 а акцијска вредност тих 5.000.000 је 55 %, а

вредност акцијског капитала је 11.000.000.
55% од 11.000.000 = 6.050.000
Уколико је улагање веће, онда настаје гудвил, а уколико је улагање мање онда настају
приходи по основу повољне куповине.
в) То је улагање у остала правна лица јер је износ капитала мањи од 20%, а примењује се
МРС 39.
г) Предузеће Петрол лукс представља улагање у заједничко пословање и за предузеће Астра

и за предузеће Исток. Таква врста улагања је дефинисана са МРС 31 и примениће се метод
пропорционалне консолидације.
д) То је улагање у придружено правно лице, јер је проценат капитала између 20% и 50%.
Регулисано је са МРС 28.
81
Задатак број 2: Предузећа су Авала, Златибор, Тара, Дивчибаре и Маљен. Златибор
структура: 53% Тара, 35% Дивчибаре и 13% Авала. Дивчибаре структура: 56% Тара. Маљен
структура: 23% Тара. Дат је и БС за сва ова предузећа.
Тара ад Дивчибаре ад Авала доо Златибор ад Маљен доо
актива
стална средства 1.000.000 760.000 1.066.500 1.240.000 340.000
учешће у зависном 650.500
учешћа у осталим 224.000 267.000 133.500 820.000 80.000
обртна средства 600.000 333.000 40.000 360.000 140.000
укупна актива 2.474.500 1.360.000 1.240.000 2.420.000 560.000
пасива
основни капитал 905.000 240.000 732.000 800.000 260.000
нераспоређена 900.000 108.000 800.000 180.000
добит
краткорочне 620.000 1.120.000 400.000 820.000 120.000
обавезе
укупна пасива
а) Ко има обавезу да састави консолидоване извештаје и ко чини круг консолидовања?
Саставити консолидовани БС.
б) Какав утицај има Тара на Маљен?
в) Да ли се ради консолидација између Златибора и Дивчибара?
г) Какав је однос између Златибора и Дивчибара и по ком МРС? Какав је однос
између Авале и Златибора и према коме МРС?
Решење:
Тара је матично за Златибор и Дивчибаре и мора да саставља консолидоване извештаје.

Придружена п.л. Тара у Маљен и Дивчибаре у Златибор.
Остала п.л. Авала у Златибор.
а) да Тара (у круг се укључују Тара, Златибор и Дивчибаре) код табеле која је дата у задатку
означити која предузећа се укључују
82
консолидовани салдо
актива
стална средства збир 3.000.000
учешће у зависном умањују се 63.400
учешћа у осталим збир 1.312.000
обртна средства збир 1.373.000
укупна актива 5.774.400
пасива
основни капитал искључују се зависна 1.508.900
правна лица
нераспоређена добит збир 1.045.500
краткорочне обавезе збир 2.590.000
укупна пасива 5.774.400
б) Значајно у Маљен (27%) јер је од 20% до 50%.

в) Ово улагање се не укључује у консолидовани извештај
г) Авала – остала правна лица (МРС 39 и МСФИ 9)
Дивчибаре – придружена правна лица (МРС 28)
Задатак број 3: Предузеће Алфа а.д. је купило све акције предузећа Бета а.д. за износ од
50.000.000€. Вредност акцијског капитала у књиговодственој евиденцији предузећа Бета
а.д. износи 45,000.000€. Предузеће Алфа а.д. је због побољшања текуће ликвидности
предузећа Бета а.д. дозначило предузећу Бета а.д. средства у виду краткорочне, бескаматне
позајмице у износу од 1.500.000€. Уговором о позајмици дефинисан је рок враћања
позајмљених средстава до 15. јула наредне године. Евиденција позајмице је у предузећу
Алфа а.д. извршена на рачун 230- потраживања за краткорочне кредите и пласмане -
матична и зависна правна лица у износу од 1.500.000€. Других пословних трансакција
између предузећа Алфа а.д и предузећа Бета а.д. у текућој години није било. Предузеће
Алфа а.д је у текућој години купило акције предузећа Гама а.д. за износ од 1.525.000 чиме
је стекло 22% капитала, односно гласачких права у предузећу Гама а.д. У текућој години
предузеће Алфа а.д је са предузећем Делта а.д. извршило улагање у новоосновано предузеће
Омега д.о.о. при чему су улагачи извршили идентичне износе улагања. Уговором је
дефинисано да пословањем новооснованог предузећа управљају оба оснивача равноправно
и да остварени добит деле на исти начин.
а) сачинити радне папире за консолидовање капитала у консолидованом билансу који
саставља предузеће Алфа а.д. у који укључује свој појединачни финансијски извештај и
појединачни извештај предузећа Бета а.д. и одговорите да ли се у вези са овим позицијама
уноси у консолидовани биланс податак, ако се уноси, који је то износ?
б) сачинити радне папире за консолидовање потраживања и обавеза између предузећа Алфа
а.д. и предузећа Бета а.д. и одговорите да ли се у вези са овим позицијама уноси у
консолидовани биланс податак, ако се уноси, који је то износ?
в) одговорити на питања: Какав је однос између предузећа Алфа а.д. и предузећа Гама а.д.
и који МРС дефинише рачуноводствени третман улагања предузећа Алфа а.д. у Гама а.д?
83
г) одговорите на питања: шта Омега д.о.о. представља за предузеће Алфа а.д. и предузеће
Делта а.д. Који рачуноводствени стандард се користи за евиденцију наведених улагања и
на који начин се књиговодствено обухвата улагање предузећа Алфа а.д. и предузећа Делта
а.д. у Омега д.о.о?
Решење:
а)
опис матично зависно Износ за консолидовање
030-учешћа у капиталу зависних 50.000.000 50.000.000
правних лица
301-удели друштва са 45.000.000 45.000.000
ограниченом одговорношћу
012-гудвил 5.000.000
укупно 50.000.000 50.000.000
Износ од 5.000.000 евра се уноси на позицију гудвила у консолидованом билансу.
б)
опис матично зависно Износ за консолидовање
230-потраживања за краткорочне 1.500.000 1.500.000
ркедите и пласмане матична и
зависна правна лица
420-краткорочни кредити од 1.500.000 1.500.000
матичних и зависних правних
лица
укупно 1.500.000 1.500.000

Наведени износи се међусобно пребијају, па нема разлика за пренос у консолидовани БС.
84
в) То је улагање у придружена предузећа које је регулисано са МРС 28.
г) Омега д.о.о. за предузеће Алфа а.д. и предузеће Делта а.д. представља улагање у
заједничко пословање које је регулисано са МРС 31, а примениће се метод пропорционалне
консолидације.
Задатак број 4: Матично предузеће купило је учешће у капиталу зависног предузећа по

цени од 600.000 динара и по тој набавној вредности евидентирало учешће у капиталу
зависног предузећа на рачуну 030-учешће у капиталу зависног лица; код зависног предузећа
књиговодствена вредност овог дела капитала на рачуну 301-удели доо износи 500.000
динара.
а) Утврдити износ који се уноси у консолидовани финансијски извештај као и позиције на
које се уноси?
б) Исто предузеће дало је кредит зависном предузећу у износу од 400.000 динара, 033-
400.000 зависно, 411-400.000 матично.
Решење:
а)
опис матично зависно износ за консолидовање
правно лице правно лице дугује потражује
030-учешћа у капиталу зависних 600.000 600.000
301-удели друштва са ограниченом 500.000 500.000
одговорношћу
012-гудвил 100.000
укупно 600.000 600.000
Износ од 100.000 се уноси на позицију гудвила у консолидованом билансу.
б)
033-дугорочни кредити матичним, 400.000 400.000
зависним и осталим повезаним
411-обавезе према матичним и 400.000 400.000
зависним правним пицима
укупно 400.000 400.000
Наведени износи су међусобно пребијени, па нема разлике за пренос у консолидовани БС.
Задатак број 5: Биланс стања предузећа “Јутро” и “Зора” на дан 31.12.2007. имали су
следећи изглед:
Јутро а.д. Зора а.д.
Некретнине, постројења и опрема 104.000 40.000
Залихе 15.000 18.000
Готовина 48.000 20.000
Краткорочна потраживања 1.000 -
Укупна актива 168.000 78.000
Акцијски капитал 60.000 40.000
Статутарне резерве 20.000 10.000
85
Нераспоређена добит 36.000 28.000
Ревалоризационе резерве 52.000 -
Укупна пасива 168.000 78.000
На дан 31.12.2007. предузеће “Јутро” купило је све акције предузећа “Зора” за износ од
45.000 хиљада динара, што је истог дана плаћено готовином. Фер вредност имовине
предузећа “Зора” једнака је књиговодственој вредности те имовине.
а) припремити консолидовани Биланс стања на дан 31.12.2007.
б) у ком случају би предузеће “Јутро” могло да искључи предузеће “Зору” из
консолидовања? Која правила се према МРС 27 – Консолидовани и појединачни
финансијски извештаји односе на могућност изузимања зависног предузећа из
консолидовања?
Решење:
а)
Консолидовани Биланс стања на дан 31.12.2007. године
опис износ
Некретнине, постројења и опрема 144.000
Залихе 5.000
Готовина 33.000
Краткорочна потраживања 23.000
Укупна актива 1.000
Акцијски капитал 206.000
Статутарне резерве 60.000
Нераспоређена добит 30.000
Ревалоризационе резерве 64.000
Укупна пасива 52.000
Некретнине, постројења и опрема 206.000
Фер вредност имовине = књиговодственој вредности
фер вредност исплаћене накнаде 45.000
фер вредност имовине 78.000
фер вредност статутарних резерви (10.000)

фер вредност нераспоређене добити (28.000)
40.000
Goodwill 5.000
б) Предузеће Јутро би могло да искључи предузеће Зора из консолидовања ако је оно

купљено ради продаје у наредних 12 месеци.
Задатак број 6: Капитал предузећа “Исток” ад представљају акције у власништву предузећа

“Запад” (65% “Исток” представљају акције у власништву предузећа “Запад”) затим акције
предузећа “Југ” (24% капитала предузећа “Исток”) и акције у власништву предузећа
“Север” (11% капитала предузећа “Исток”). Истовремено предузеће “Запад” има учешће у
капиталу предузећа “Југ” (51% капитала предузећа “Југ”) а предузеће “Исток” и “Југ” су
извршила заједничко улагање и средства за експлоатацију нафте при чему је уговором
прецизиран начин коришћења тих средстава, односно учешће обима предузећа у имовини,
обавезама, приходима, расходима. У вези са наведеним стањем дефинисати односе између
предузећа и навести МРС који упућује на примену при вредновању улагања.
86
Решење:
Предузеће Исток је ЗП за предузеће Запад, МРС 27

Предузеће Запад је МП за предузеће Исток, МРС 27
Улагање предузећа Југ у предузеће Исток има карактер улагања у придружена предузећа, МРС 28
Улагање предузећа Север у предузеће Исток има карактер улагања у остала правна лица, МРС 39
Предузеће Запад је МП за предузеће Југ, МРС 027
Улагања која су вршила предузећа Исток и Југ имају карактер заједничког улагања, МРС 31
Задатак број 7: МП купило је учешће у капиталу ЗП по цени 300.000 хиљада динара и по

тој набавној вредности је евидентирало учешће у капиталу ЗП на рачуну 030. Код ЗП
књиговодствена вредност овог дела капитала на рачуну 301 износи 250.000 хиљада динара.
а) Сачинити радни документ и утврдити износ који се уноси у консолидовани финансијски
извештај као и позицију на коју се односи.
б) Исто предузеће је дало дугорочни кредит ЗП у износу од 400.000 динара, што је у
пословним књигама МП исказано на рачуну 033, а код ЗП исказано на рачуну 411.
Објаснити да ли ће приликом састављања консолидованих финансијских извештаја,
односно у поступку припреме радних папира за консолидовање бити утврђен износ који се
поводом ове трансакције уноси у консолидовани биланс стања.
Решење:
а)
030-учешћа у капиталу зависних 300.000 300.000
301-удели друштва са ограниченом 250.000 250.000
одговорношћу
012-гудвил 50.000
укупно 300.000 300.000
Износ од 50.000 се уноси на позицију гудвила у консолидованом билансу.
87
б)
033-дугорочни кредити матичним, 400.000 400.000
зависним и осталим повезаним
411-обавезе према матичним и 400.000 400.000
зависним правним пицима
укупно 400.000 400.000
Наведени износи су међусобно пребијени, па нема разлике за пренос у консолидовани БС.
Задатак број 8: Капитал предузећа “А” представља акције у власништву предузећа “Б”
(70% капитала предузећа “А” представљају акције у власништву предузећа “Б”), затим
акције у власништву предузећа “Ц” (23% капитала предузећа “А”), И акције у власништву
предузећа “Д” (7% капитала предузећа “А”). Акције у власништву предузећа “Б” имају
учешће у капиталу предузећа “Е” (54% предузећа “Б”).
Предузеће “Ц” И предузеће “Д” су извршили заједничко улагање у предузеће “Ф” које се
бави експлоатацијом угља , при чему је закљученим уговором свако од ова два предузећа
извршило по 50% улагања у предузеће “Ф”. Уговором су такође, дефинисана даља улагања
које це остварити новоосновано предузеце “Ф”
У вези са наведеним подацима одговорити на следећа питања:
а) Шта предузеће “Б” представља за предузеће “А и који МРС се користи приликом
евиденције учешћа предузећа “Б” у предузеће “А”?
б) Шта предузеће “А” представља за предузеће “Ц” И који МРС се користи приликом
евиденције учешћа предузећа “Ц” у предузеће”А”?
в) Какав карактер има улагање предузећа “Д” у предузеће “А” И применом ког МРС се врши
евиденција учешћа предузећа “Д” у предузеће “А”?
г) Шта представља предузеће “Б” за предузеће “Д” И који МРС се користи приликом
евиденције учешћа предузећа “Б” у предузеће “Д”?
д) Какав карактер имају улагања која су извршила предузећа “Ц” И предузеће ” Д” И у
складу са којим стандардом се врши регулисање ових улагања?
ђ) Да ли неко /нека од наведених предузећа има обавезу да састави консолидоване
финансијске извештаје, ако има, наведите која предузећа су обухваћена консолидовањем?
Решење:
88
а) Матично предузеће, МРС 27
б) Придружено предузеће, МРС 28
в) Остала правна лица, МРС 39
г)
д) Заједничко улагање, МРС 31
ђ) Има предузеће Б а предузећа А и Е су обухваћена консолидовањем.
АНАЛИЗА И ТУМАЧЕЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА
Задатак број 1: На основу следећих података из рачуноводства предузећа “Космај” датих

у хиљадама динара:
опис износ (000)
основна средства 5.000
дугорочни финансијски пласмани 1.000
залихе 2.780
нематеријална улагања 200
краткорочна потраживања од купаца 2.350
АВР 150
хартије од вредности (краткорочне) 850
готовина 650
основни капитал 5.000
емисиона премија 1.000
резерве из добитка 500
ревалоризационе резерве 1.500
дугорочна резервисања 370
дугорочне обавезе 1.000
краткорочне обавезе 3.595
ПВР 15
а)сачинити биланс ликвидности, утврдити и објаснити краткорочну финансијску

равнотежу/неравнотежу.
89
б)израчунати и објаснити коефицијенте: тренутне ликвидности, убрзане ликвидности,
текуће ликвидности, оптималне ликвидности
в)израчунати и објаснити коефицијент солвентности
Решење:
а)
ред.бр. опис износ (000)
1. готовина 650
2. хартије од вредности 850
3. краткорочна потраживања од купаца 2.350
4. (1+2+ 3) ликвидна и краткорочно везана средства 3.850
5. залихе 2.780
6. АВР 150
7. (4+5+6) обртна средства 6.780
8. краткорочне обавезе 3.595
9. ПВР 15
10. (8+9) краткорочни извори финансирања 3.610
краткорочни извори финансирања

краткорочна финансијска равнотежа =
ликвидна и краткорочно везана средства
3.610
краткорочна финансијска равнотежа = = 0,94
3.850
Предузеће одржава ликвидност, јер је краткорочна финансијска равнотежа померена ка

ликвидним и краткорочно везаним средствима. Предузеће је на сваких 100 динара
ликвидних и краткорочно везаних средстава покрива 94 динара краткорочних обавеза.
б)
новчана средства (готовина + ХОВ)
тренутна ликвидност =
текуће (краткорочне)обавезе
650 + 850
тренутна ликвидност = = 0,42 < 0.50
3.595
Предузеће располаже са солидним новчаним средствима. Овај коефицијент не би требао да

буде мањи од 0,10.
обртна средства − залихе

убрзана ликвидност =
3.850
убрзана ликвидност = = 1,07 > 1
3.595
90
Рачуна се без АВР и ПВР. Норме за коефицијент убрзане ликвидности се крећу од 1:1 до
0,7:1. С обзиром да је коефицијент убрзане ликвидности 1,07 динара, то ће рећи да
предузеће има довољне ресурсе (потраживања и готовину) за измирење краткорочних
обавеза.
текућа ликвидност =
6.780
текућа ликвидност = = 1,88
3.595
Рачуна се са АВР и ПВР. Традиционално се сматрало да већина предузећа са коефицијентом

текуће ликвидности од 2:1 или већим могу да одрже своју кредитну способност. Међутим,
у скорије време цифра од 1,5:1 се сматра нормом. С обзиром да је коефицијент текуће
ликвидности 1,88 то ће рећи да је предузеће у позицији да измирује обавезе када оне
доспевају.
100
оптимална ликвидност =
100 − ризици наплате од купаца и есконтовања ХОВ
100
оптимална ликвидност = = 1,21
((850 ∗ 0,10) + (2.350 ∗ 0,20))
100 − 850 + 2.350
в)
укупна имовина
солвентност =
укупне обавезе
12.980
солвентност = = 2,82
4.595
Израчунати коефицијент је већи од један, стога се предузеће може сматрати солвентним.
Задатак број 2: Предузеће „Подунавље“ располаже следећом имовином, капиталом и

обавезама, на дан сачињавања биланса у текућој пословној години:
91
залихе 2.780
краткорочна потраживања 2.350
АВР 150
ПВР 15
а) сачинити биланс стања

б) помоћу коеф. ликвидности изразити, израчунати и објаснити добијене резултате:
 коефицијент убрзане ликвидности, ако је коефицијент претходне године износио 0,75
 коефицијент оптималне ликвидности, ако се процењује ризик уновчења хартија од
вредности 10%, а потраживања од купаца 20%.
 коефицијент текуће (опште) ликвидности који је у претходној години износио 2,01
Решење:
а)
Биланс стања предузећа Подунавље на дан 31.12.
актива
залихе 2.780
краткорочна потраживања 2.350
АВР 150
укупна актива 12.980
пасива
ПВР 15
укупна пасива 12.980
б)
обртна средства − залихе
убрзана ликвидност =
2.350 + 650 + 850

убрзана ликвидност = = 1,07 > 1
3.595
92
Норме за коефицијент убрзане ликвидности се крећу од 1:1 до 0,7:1. С обзиром да је
коефицијент убрзане ликвидности у текућој години 1,07 дин а да је у претходној био 0,75
дин, то ће рећи да предузеће има и да је имало довољне ресурсе (потраживања и готовину)
за измирење краткорочних обавеза.
100
оптимална ликвидност =
100 − проценат ризика уновчења ХОВ и наплате потражи.
Ризик уновчења ХОВ = краткорочне ХОВ * 10% = 850 * 10% = 85
Ризик наплате потражи. од купаца = краткорочна потраживања * 20% = 2.350 * 20% = 470
ризик уновчења ХОВ + ризик наплате потражи. куп.

укупна вредност ризика = ∗ 100
краткорочне ХОВ + краткорочна потраживања
(85 + 470)
укупна вредност ризика = ∗ 100 = 17,34
(850 + 2.350)
100
100 − 17,34
или скраћено
100
((850 ∗ 0,10) + (2.350 ∗ 0,20))
100 −
850 + 2.350
2.780 + 2.350 + 650 + 850 + 150

текућа ликвидност = = 1,88
3.595 + 15
Традиционално се сматрало да већина предузећа са коефицијентом текуће ликвидности од

2:1 или већим могу да одрже своју кредитну способност. Међутим, у скорије време цифра
од 1,5:1 се сматра нормом. Износ овог коефицијента и у текућој (1,88:1) и у претходној
години (2,01:1) је већи од норме што ће рећи да је предузеће измиривало и измирује обавезе
када оне доспевају.
Задатак број 3: Имамо Биланс стања предузећа Соко:

2007 2008
готовина 243.000 171.000
купци и краткорочна потраживања 300.000 978.000
93
АВР 62 1
залихе 119.000 543.000
краткорочни финансијски пласмани 219.000 150.000
добављачи и друге обавезе из пословања 688.000 1.064.000
краткорочни зајмови 25.000 325.000
дугорочне обавезе 137.000 187.000
ПВР 64 8
На основу датих података из Биланса стања:

а) израчунати краткорочну финансијску равнотежу
б) билансном методом исказати и утврдити краткорочну финансијску равнотежу тј.
неравнотежу. При томе за односе израчунатих коефицијената за јединичну вредност узети
ликвидна и краткорочно везана средства.
в) израчунати коефицијент опште ликвидности
г) анализирати добијене резултате и изложити закључке о ликвидности датог предузећа.
д) на основу датих података из Биланса стања дефинишите дугорочну финансијску
равнотежу и израчунајте коефицијент финансијске стабилности
2007 2008
дугорочно везана имовина 862.000 1.892.000
капитал и дугорочне обавезе 911.000 1.803.000
ђ) објасните дугорочну финансијску равнотежу тј. неравнотежу на основу израчунатог
коефицијента финансијске стабилности.
Решење:
а)
1. готовина 243.000 171.000
2. купци и друга потраживања 300.000 978.000
3. краткорочни финансијски пласмани 219.000 150.000
4. ликвидна и краткорочно везана средства (1+2+3) 762.000 1.299.000
5. добављачи и друге обавезе 688.000 1.064.000
6. краткорочни зајмови 25.000 325.000
7. краткорочни извори финансирања (5+6) 713.000 1.389.000
б)

713.000
краткорочна финансијска равнотежа 07 = = 0,94
762.000
1.389.000
краткорочна финансијска равнотежа 08 = = 1,07
1.299.000
в)
94
243.000 + 300.000 + 119.000 + 219.000 + 62

текућа ликвидност 07 = = 1,24
688.000 + 25.000 + 64
171.000 + 978.000 + 543.000 + 150.000 + 1

текућа ликвидност 08 = = 1,33
1.064.000 + 325.000 + 8
г) У текућој години краткорочна финансијска равнотежа је померана ка краткорочним

изворима финансирања (1:1,07). То значи да на сваких 100 динара ликвидних и краткорочно
везаних средстава долази 107 динара краткорочних обавеза, тј. предузеће не може
одржавати ликвидност (има угрожену ликвидност). Супротно томе у претходној години
предузеће је одржало ликвидност, јер је краткорочна финансијска равнотежа била померена
ка ликвидним и краткорочно везаним средствима. Предузеће је на сваких 100 динара
ликвидних и краткорочно везаних средстава покривало 94 динара краткорочних обавеза.
д)
капитал + дугорочне обавезе

дугорочна финансијска равнотежа =
дугорочно везана имовина
911.000
дугорочна финансијска равнотежа 07 = = 1,06
862.000
1.803.000
дугорочна финансијска равнотежа 08 = = 0,95
1.892.000
ђ) У текућој години дугорочна финансијска равнотежа је померана ка дугорочно везаним

средствима финансирања (1:0,95). То значи да је на сваких 100 динара дугорочно везаних
средстава покривено 94 динара капитала и дугорочних обавеза. Разлика од 5 динара
финансира се из краткорочних извора, чиме је угрожена ликвидност. У претходној години
дугорочна финансијска равнотежа је померена ка капиталу и дугорочним обавезама (1:1,06)
што значи да је сваких 100 динара дугорочно везаних средстава покривено са 106 динара
капитала увећаног за дугорочне обавезе, чиме је обезбеђен услов за одржавање
ликвидности.
Задатак број 4: На основу следећих података предузећа „Дрина“:

претходна година текућа година
готовина 121.665 85.596
купци и друга потраживања из пословања 150.163 489.448
залихе 59.602 271.650
АВР 31 12
95
дугорочни финансијски пласмани 87.103 165.187
основна средства 284.418 509.564
добављачи и друге обавезе из пословања 344.101 532.131
ПВР 32 9
капитал 387.275 807.759
а)сачинити биланс стања
б)анализирати краткорочну финансијску равнотежу
в)анализирати дугорочну финансијску равнотежу методом обртног фонда
Решење:
а)
актива
основна средства 284.418 509.564
залихе 59.602 271.650
купци и друга потраживања из пословања 150.163 489.448
готовина 121.665 85.596
АВР 31 12
укупна актива 812.517 1.596.515
пасива
основни капитал 387.275 807.759
добављачи и друге обавезе из пословања 344.101 532.131
ПВР 32 9
укупна пасива 812.517 1.596.515
б)
претходна текућа
р.б. опис
година година
1. готовина 121.665 85.596
4. ликвидна и краткорочно везана средства (1+2+3) 381.363 650.102
5. добављачи и друге обавезе 344.101 532.131
7. ПВР 32 9
8. карткорочни извори финансирања (5+6+7) 356.699 694.953

356.699
краткорочна финансијска равнотежа претходна год. = = 0,94
381.363
96
694.962
краткорочна финансијска равнотежа текућа год. = = 1,07
650.102
У текућој години краткорочна финансијска равнотежа је померана ка краткорочним

одржавати ликвидност (има угрожену ликвидност). Супротно томе, у претходној години
ка ликвидним и краткорочно везаним средствима. Предузеће је на сваких 100 динара
ликвидних и краткорочно везаних средстава покривало 94 динара краткорочних обавеза.
в)
р.б. опис
1. основна средства 284.418 509.564
2. дугорочни финансијски пласмани 87.103 165.187
3. залихе 59.602 271.650
4. АВР 31 12
5. дугорочно везана средства (1+2+3+4) 431.154 946.413
6. капитал 387.275 807.759
7. дугорочне обавезе 68.543 63.794
8. ПВР 32 9
9. капитал и дугорочне обавезе (6+7+8) 455.850 901.562
капитал и дугорочне обавезе

дугорочно везана средства
455.850
дугорочна финансијска равнотежа претходна год. = = 1,05
431.154
901.562
дугорочна финансијска равнотежа текућа год. = = 0,95
946.413
У текућој години дугорочна финансијска равнотежа је померана ка дугорочно везаним

средствима финансирања (1:0,95). То значи да је на сваких 100 динара дугорочно везаних
средстава покривено 94 динара капитала и дугорочних обавеза. Разлика од 5 динара
финансира се из краткорочних извора, чиме је угрожена ликвидност. У претходној години
дугорочна финансијска равнотежа је померена ка капиталу и дугорочним обавезама (1:1,05)
сто значи да је сваких 100 динара дугорочно везаних средстава покривено са 105 динара
капитала увећаног за дугорочне обавезе, чиме је обезбеђен услов за одржавање
ликвидности.
Задатак број 5: На основу Биланса стања преузећа Алфа:

актива
97
готовина 244.000 170.000
купци и друга потраживања 300.000 980.000
залихе 120.000 543.000
основна средства 570.000 1.020.000
укупна актива 1.628.000 3.193.000
пасива
добављачи и друге обавезе 690.000 1.064.000
краткочочни зајмови 30.000 325.000
капитал 754.000 1.614.000
укупна пасива 1.628.000 3.193.000
а)сачинити подбиланс за анализу краткорочне финансијске равнотеже и дугорочне
финансијске равнотеже
б)утврдити коефицијенте односа у подбилансима средстава и њихових извора и објаснити
њихова померања. При утврђивању односа средстава изразити вредношћу један.
Решење:
а)
анализа краткорочне финансијске равнотеже – подбиланс ликвидних и краткорочно везани
средстава и краткорочних извора финансирања
р.б. опис
1. готовина 244.000 170.000
4. ликвидна и краткорочно везана средства (1+2+3) 764.000 1.300.000
5. добављачи и друге обавезе 690.000 1.064.000
6. краткорочни извори финансирања (5+6) 720.000 1.389.000
анализа дугорочне финансијске равнотеже – подбиланс дугорочно везаних средстава, капитала и

дугорочних обавеза
р.б. опис
1. залихе 120.000 543.000
2. дугорочни финансијски пласмани 174.000 330.000
3. основна средства 570.000 1.020.000
4. дугорочно везана средства (1+2+3) 864.000 1.893.000
5. дугорочне обавезе 154.000 190.000
6. капитал 754.000 1.614.000
6. капитал и дугорочне обавезе (5+6) 908.000 1.804.000
б)
98
720.000
краткорочна финансијска равнотежа претходна год. = = 0,94
764.000
1.389.000
краткорочна финансијска равнотежа текућа год. = = 1,07
1.300.000
У текућој години краткорочна финансијска равнотежа је померана ка краткорочним

одржавати ликвидност (има угрожену ликвидност). Супротно томе, у претходној години
ка ликвидним и краткорочно везаним средствима (1:0,94). Предузеће је са сваких 100
динара ликвидних и краткорочно везаних средстава покривало 94 динара краткорочних
обавеза.
капитал и дугорочне обавезе

дугорочно везана средства
908.000
дугорочна финансијска равнотежа претходна год. = = 1,05
864.000
1.804.000
дугорочна финансијска равнотежа текућа год. = = 0,95
1.893.000
У текућој години дугорочна финансијска равнотежа је померана ка дугорочно везаним

средствима финансирања (1:0,95). То значи да је сваких 100 динара дугорочно везаних
средстава покривено са 95 динара капитала и дугорочних обавеза. Разлика од 5 динара
финансира се из краткорочних извора, чиме је угрожена ликвидност. Супротно томе, у
претходној години дугорочна финансијска равнотежа је померена ка капиталу и
дугорочним обавезама (1:1,05) сто значи да је сваких 100 динара дугорочно везаних
средстава покривено са 105 динара капитала увећаног за дугорочне обавезе, чиме је
обезбеђен услов за одржавање ликвидности.
Задатак број 6: Извршити анализу и сачинити финансијски извештај за предузеће Дунав,

на основу датих показатеља. У текућој години је потенцијал део нове фиксне имовине-
опреме.
1. година 2. година 3. година 4. година
а)профитабилност прихода и
рентабилност ангажованог капитала
профитабилност радовних 6,5 7,2 8,0 9,0
(пословних) прихода у %
економичност у % (расхода према 93,5 92,8 92,0 91,0
приходима)
99
паритет набавних и продајних цена 1:1,02 1:1,05 1:1,07 1:1,09
принос на ангажовани капитал у % 16,5 16,0 14,1 14,5

б)ликвидност и обрт обртних
средстава
убрзана ликвидност 0,70:1 0,60:1 0,80:1 0,98:1
текућа ликвидност 1,30:1 1,60:1 1,95:1 2,05:1
коефицијент обрта обртних средстава 3,0 4,0 4,8 3,2
Решење:
Предузеће Дунав
ИЗВЕШТАЈ
Примају: Директори - ”Дунав”-а

Шаље: Аналитичар – Овлашћени рачуновођа
Датум: X-X-2010
Предмет: Тумачење и оцењивање збирног прегледа за четворогодишњи период
Следећи коментари се базирају на финансијској рацио анализи финансијских извештаја

предузећа “Дунав” за четворогодишњи период.
а) Профитабилност прихода и рентабилност ангажованог капитала
Профитабилност редовних прихода се константно побољсавала, од прве године када је

износила 6,5% до четврте године када је достигла врхунац од 9,0%. Руководство треба да
покуша да открије разлог ових промена (нпр.уштеде на цени, повећање продајне цене и др.)
и да настоји да га одржи.
Међутим, текући ниво профитабилности захтева највиши релативни ниво нето пословних
средстава, а као што видимо принос на њих опада од прве године када је принос на
ангажовани капитал износио 16,5% до четврте када је био 14,5%. Руководство треба
охрабрити да на њабољи начин кориси расположива средства. Значајан пад у период између
друге и треће године је резултат стицања нових средстава која тек треба да генеришу
принос.
Економичност из године у годину опада што је резултат раста расхода а смањења прихода.
У прилог томе говори И паритет набавних И продајних цена који је из године у годину био
све већи.
б) Ликвидност и обрт обртних средстава
Коефицијенти убрзане (норма од 1:1 до 0,7:1) и текуће(традиционално се сматрало да

већина предузећа са коефицијентом текуће ликвидности од 2:1 или већим могу да одрже
своју кредитну способност. Међутим, у скорије време цифра од 1,5:1 се сматра нормом)
ликвидности су важни индикатори краткорочне могућности развоја предузећа.
100
Генерално, предузеће има довољно ликвидна средства за измирење краткорочних обавеза.
Коефицијент обрта обртних средстава константно расте до треће године И онада бележи
пад са 4,8 на 3,2. То би могао да буде резултат повећаног износа улагања у стална средства,
али би такође могао да указује на опадање продаје. Руководство треба да се постара да се
силазни тренд не настави.
Задатак број 7: Извршити анализу и сачинити финансијски извештај за предузеће Дунав,

на основу датих показатеља. Напомена, опорезивање добити вршено је по истој стопи. У 5-
тој години је активиран један део опреме.
1. година 2. година 3. година 4. година 5. година
а)профитабилност прихода и
рентабилност ангажованог
капитала
профитабилност % 8,3 8,2 8,0 8,5 8,8
нето добит/приход од продаје
принос на капитал % 19,3 19,2 16,5 17,9 16
нето добит/ангажовани капитал
економичност у % (расхода 92 92,3 92,4 93,0 93,1
према приходима)
б)задуженост
нето износ позајмљених 37 11 48 62 66
средстава/акционарска средства
%
нето износ позајмљених 34 10 44 56 60
средстава/акционарска средства
+ мањинска учешћа
Решење:
Предузеће Дунав
ИЗВЕШТАЈ
Примају: Директори - ”Дунав”-а

Шаље: Аналитичар – Овлашћени рачуновођа
Датум: X-X-2010
Предмет: Тумачење и оцењивање збирног прегледа за петогодишњи период
Следећи коментари се базирају на финансијској рацио анализи финансијских извештаја

предузећа “Дунав” за петогодишњи период.
а) Профитабилност прихода и рентабилност ангажованог капитала
Нето добит као проценат прихода од продаје и пословних средстава је остала релативно
стабилна током петогодишњег периода. Проценат нето марже је смањен првих година овог
периода, али се константно побољшавао од треће године и достигао врхунац у петој години.
Руководство треба да покуша да открије разлог ових промена (нпр. уштеде на цени,
повећање продајне цене и др.) и да настоји да га одржи.
101
Међутим, текући ниво профитабилности захтева највиши релативни ниво нето пословних
средстава, а као што видимо принос на њих опада. Руководство треба охрабрити да на
њабољи начин кориси расположива средства. Значајан пад у период између друге и треће
године је резултат стицања нових средстава која тек треба да генеришу принос.
Економичност из године у годину расте што је резултат раста прихода а смањења расхода.
б) Задуженост
Ови коефицијенти ће занимати зајмодавце и акционаре.Два коефицијента, један са и један

без мањинских учешћа као део капитала, следе исти образац и ниво мањинског учешћа у
оквиру групе је стога вероватно прилично константан.
Ови коефицијенти указују на то да се релативни износ дугорочног финансирања обезбеђен

позајмицама повећава, што може бити резултат искориштавања ‘’јефтинијег’’ дугорочног
финансирања, али руководство треба да обрати пажњу јер што је виши проценат то је
ризичније било какво улагање у предузеће.
102
АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ
Задатак број 1: Акцијски капитал предузећа Сава чини 2.000 обичних акција, чија је
набавна вредност 1.500 динара по акцији. После емисије (која је вршена 1.фебруара текуће
године), акције су продате уз премију од 10%, односно по цени од 1.650 динара. Тржишна
цена акција на 31.децембар текуће године је 1.800 динара по акцији. На бази датих
података, одговорити на питања:
а) коју вредност ће имати акцијски капитал у билансу стања састављеном на дан 31.12.
текуће године?
б) да ли и на који начин промена цена акција предузећа “Сава” утиче на његове сопствене
финансијске извештаје?
Решење:
а) Имаће вредност од 3.000.000

300-акцијски капитал 3.000.000
1.књижење
б) Не
ОСТАЛО
Задатак број 1: Код предузећа Бета доо у период после датума Биланса стања, а пре
одобравања финансијских известаја су настале следеће пословне промене:
а) Примљена је писана информација о оконцању ликвидационог поступка над предузећем
Делта од кога се потразује 426.000 динара, према наведеној информацији повериоци ће из
ликвидационе масе моћи да намире само 20% својих потразивања
б) На дан 12. фебруара настао је позар којим је уништена роба у вредности од 510.000
динара. На који начин ће се одразити наведене промене на финансијске известаје претходне
године који је требао да буде достављен надлезном органу?
Решење:
а) 426.000 џ 20% = 85.200 (МРС 10) је износ који це моци да се наплати па корекцију врсимо
на дуговној страни расхода и на потражној страни потраживања. 426.000-85.200 је износ за
б) Пошто пожар није утицао на залихе 31.12. нећемо вршити корекцију, већ у напоменама
дати информацију да се део робе уништио 12.фебруара
10.(МРС 8) У поступку ревизије за претходну годину у априлу текуће године код предузећа
Алфа уочено је следеће:
а) Обрачун амортизације приказан је у мањем износу за 85.000
б) Резервисања су извршена у већем износу у односу на обавезу предвиђену за 35.000
динара
103
в) Коначна исплата зарада за децембар месец која је извршена у јануару текуће године није
укалкулисана као расход у финансијским извештајима претходне године у износу од
1.500.000.
Скупштина предузећа Алфа је донела одлуку да је праг материјалне значајности 5.000
динара, а нето добитак претходне године 1.200.000.
Решење:
а) 340-нераспоређена добит
022п – обезвређивање исправка вредности рец. пост и опреме
85.000
85.000
б) Резервисања
340-нераспоређена добит
35.000
35.000
в) 340-нераспоређена добит
1.200.000
300.000 1.500.000
ИСПИТНА ПИТАЊА
1.Хоризонтална анализа финансијских извештаја је:
a) Упоређивања једног предузећа са другим из сродне делатности

b) Динамике (развијен тенденције) односно тренда
c) Структуре билансних позиција
2.Концепт одржања капитала су основ и референтна тачка мерења профита
a) Да
b) Не
3.Биланс токова имовине, капитала и обавеза представља:
a) Прибављање имовине (средстава)

b) Активу облика имовине (средстава)
c) Употребу имовине
d) Пасиву облика капитала и обавеза
4.Начело узрочности прихода и расхода подразумева:
104
a) Признавање ефеката трансакција и пословних догађаја у тренутку када они
настану
b) У тренутку када дође до наплате прихода, тј. плаћања расхода по основу тих
трансакција
5.Зарада по акцији према смерницама МРС-33 Зарада по акцији утврђује се тако што се нето
резултат који припада акционарима матичног ентитета дели на:
a) Број акција у оптицају на крају обрачунског периода

b) Пондерисаним просечним бројем обичних акција у оптицају за цео период
6.Обавезност ретроактивне примене према МРС-8 Рачуноводствене политике, промене

рачуноводствене процене и грешке односи се на:
a) Промену рачуноводствене процене

b) Промену рачуноводствене политике
7.Вертикална анализа финансијских извештаја је анализа:
a) Динамике – тренда
b) Структуре
c) Рацио показатеља
8.Биланс токова имовине, капитала и обавеза представља:
a) Прибаљање имовине (средстава)

b) Актива облика имовине (средстава)
c) Употребу имовине
d) Пасиву облика капитала и обавеза
9.Концепт одржања капитала су основ и референтна тачка мерења профита
a) Не
b) Да
10.Одржавање финансијског капитала подразумева:
a) Добит се остварује само уколико финансијски (новчани) износ нето средстава

на крају периода премаши тај износ на почетку периода
b) Добит се остварује само ако физички продуктни капацитет предузећа премаши тај
капацитет на почетку периода
11.Одмеравање елемената финансијског извештаја сагласно Оквиру за припрему и

презентацију финансијских извештаја врши се применом следећих метода:
a) Текућег трошка
105
b) Историјског трошка
c) Остварљиве вредности (надокнадиве)
d) Садашње вредности
e) Приносне вредности
f) Дисконтоване вредности
12.Примена метода ревалоризације код некретнина, постројења и опреме у складу са МРС-

16 врши се:
a) За једну целу групу средстава (стр. 215 АCCА)

b) За појединачно средство
13.Најдиректнији метод анализе финансијских извештаја је:
a) Једноставно поређење монетарних износа за текућу годину са износом из

претходне године
b) Бележење и образлагање свих промена
14.Рацио анализа је софистицирана техника за анализу финансијских извештаја
a) Да
b) Не
15.Хоризонтална анализа је
a) Поређење једног предузећа са другим предузећима у истој делатности уз

допуштене разлике
b) Поређење биланса из периода у период - вертикална
16.Ограничења у погледу релевантности и поузданости информација садржаних у

финансијским извештајима сагласно Оквиру за припрему и презентацију финансијског
извештаја су:
a) Благовременост
b) Упоредивост
c) Равнотежа између користи и трошка
d) Разумљивост
e) Равнотежа између квалитативних обележја
17.Метод пословног консолидовања који се примењује при састављању консолидованих

финансијских извештаја остварује се путем:
a) Поштовања претпоставки јединственог пословног субјекта

b) Потпуног искључивања стања проистеклих код међусобних чланица групе
c) Потпуног укључивања стања проистеклих из међусобних чланица групе
d) Потпуног укључивања пословних трансакција из односа унутар групе
106
e) Потпуног искључивања пословних трансакција из односа унутар групе
18.Примена метода ревалоризације код некретнина, постројења и опреме у складу са

стандардом 16 се врши:
a) За целу групу средстава

b) За појединачно средство
19.Вертикална анализа финансијских извештаја је:
a) Поређење структуре финансијских извештаја

b) Рацио анализа
c) Анализа тренда
20.Хоризонтална анализа је:
a) Поређење финансијских извештаја из периода у период предузећа

b) Поређење једног предузећа са другим предузећима у истој делатности
21.Процеси за делатност изравнања ефекта разлика у:
a) Рачуноводственим политикама
b) Коначно обрачунатим резултатима
22.Основне претпоставке финансијских извештаја у складу са оквиром за припрему и

презентацију финансијских извештаја су:
a) Обрачунска основа
b) Рачунљивост
c) Опрезност
d) Сталност пословања
23.Обрачунавање капитала подразумева према Оквиру за припрему и презентацију

финансијских извештаја очување:
a) Физичког капитала
b) Акцијског капитала увећаног за резерве
c) Акцијског капитала
d) Финансијског капитала
24.Извештавање о пословању сегмента регулисано је:
a) МРС 12
b) МРС 38
c) МСФИ 5
d) МСФИ 8
107
25.Биланс токова имовина, капитала и обавеза (funds flow – промене на капиталу) на десној
страни исказују употребу средстава а на левој прибављање средстава:
a) Да
b) Не
26.Прибављање средстава чини свако повећање позиција активе и свако смањење позиција
пасиве:
a) Да
b) Не
27.Готовински ток инвестиционе активности и готовински ток финансирања исти су код

оба метода билансирања готовинског тока:
a) Да
b) Не
28.Која су ограничења релевантних и поузданих информација у складу са Оквиром за

припрему и презентацију финансијских извештаја:
b) Благовременост
c) Сталност пословања
d) Опрезност
29.Која су два основна услова за приказивање елемената финансијских извештаја у складу

са Оквиром за припрему и презентацију финансијских извештаја:
a) Продајна или тржишна вредност

b) Ликвидности и солвентност купаца
c) Вероватноћа будућих економских прилива
d) Набавна цена (цена коштања) билансне ставке се поуздано може одмерити
30.Сврха Напомена уз финансијске извештаје састоји се у:
a) Пружању података о финансијској позицији правног лица

b) Обезбеђењу података о солвентности правног лица
c) Пружању додатних информација корисницима финансијских извештаја ради
бољег разумевања и правилне интерпретације информација садржаних у
финансијским извештајима
d) Обезбеђење додатног доказа о тачности података наведених у финансијским
извештајима
31.Рачуни текућих трошкова одражавају вредност обртних средстава:
108
a) Не
b) Да
32.Извештај о позицији и напретку предузећа чине:
a) Главни део и закључци

b) Статистички додаци
c) Допунски извештај са коментарима
34.Финансијско стање, односно финансијска позиција се у оквиру финансијских извештаја

може сагледати на бази:
a) Биланса успеха
b) Биланса стања
c) Извештаја о токовима готовине
d) Извештаја о променама на капиталу
35.Према смерницама МРС-16, признавање некретнина, постројења и опреме се врши:
a) Када се трошкови прибављања могу поуздано мерити

b) Када почне коришћење некретнина, постројења и опреме
c) Када је извршено плаћање по основу прибављања
d) Када се очекују будуће економске користи од прибављаних некретнина, постројења
и опреме у периоду дужем од годину дана
36.Значајан утицај приликом улагања у капитал неког предузећа се остварује:
a) Ако улагач има до 20% управљачких права у предузећу у које је извршено улагање
b) Ако улагач има од 20-50% управљачких права у предузећу у које је извршено
улагање
c) Ако улагач има преко 50% управљачких права у предузећу у које је извршено
улагање
d) Ако улагач има 15% управљачких права у предузећу у које је извршено улагање
37.Шта подразумева оцена финансијске позиције и профитабилности предузећа:
a) Приносни положај
b) Имовински
c) Приносни, имовински и финансијскси положај
38.Шта се подразумева под вредновањем имовине:
a) Билансна имовина једнака бруто имовини
109
b) Нето имовина једнака сопственом капиталу
c) Имовина предузећа једнака бруто имовини плус латентне резерве минус скривени
губици
41.Шта спада у елементе Финансијских извештаја:
8. Имовина
9. Обавезе
10. Потенцијална имовина
11. Потенцијалне обавезе
42.Како настаје гудвил:
12. Не знам шта је писало

13. Из матично зависног односа
14. Спајањем уз припајање
____________________________________________________________________________
43.Шта је проценат бруто добити и како се он израчунава?
44.Шта је „финансијски салдо“ и која га 2 кључна фактора детерминишу (одређују)? стр.

284 АCCА
Финансијски салдо је биланс разних врста расположивих финансијских средстава у односу

на захтеве предузећа. Два кључна фактора која га детерминишу су:
a) Довољан износ дугорочног капитала за финансирање дугорочног улагања у основна

средства
b) Погодност финансијских средстава
45.Шта представља „коефицијент цена/зарада“ и где се најчешће користи? стр. 285 АCCА
Најчешће коришћени коефицијент за берзанско тржиште који се описује и као

мултипликатор зараде. Израчунава се као „куповина зараде за неколико година“, али
представља будући тржишни потенцијал те акције.
a) Што је већи коефицијент то бржи раст будуће зараде предузећа тржиште очекује.
b) Што је нижи коефицијент то је нижи очекивани будући раст.
46.Према Оквиру за припрему и презентацију финансијских извештаја, који су циљеви

финансијских извештаја?
Циљ финансијских извештаја је да обезбеди информације о финансијској позицији, учинку

и променама у финансијској позицији предузећа које користе велики број корисника
приликом доношења економских одлука.
110
47.Који су елементи финансијских извештаја и које опште услове за њихово признавање
дефинише Оквир за припрему и презентацију фин.извештаја? стр. 18,19 АCCА
Елементи финансијских извештаја су:
1. средства (имовина)
2. обавезе
3. капитал
4. приходи
5. расходи
Основни критеријуми за признавање елемената фин.извештаја су:

Ставка која задовољава дефиницију елемената 1) фин.извештаја треба да се призна у
фин.извештајима ако 2) се ставка може поздано одмерити 3) је вероватно да ће будуће
економске користи у вези са том ставком утицати или истицати из предузећа
48.Који метод се примењује за вредновање учешћа матичног правног лица у капиталу

зависног правног лица?
Улагање у компанију на коју се врши утицај треба водити у књигама применом Еqуитy
методе, која подразумева да је инвестирање од 20% до 50% више од пасивног улагања, и
да стога компанија која је инвестирала има удела у успеху или губитку компаније у коју је
инвестирала. Стандард 27 и метод набавне вредности
49.За шта се користи „зарада по акцији“ и како се израчунава коефицијент „цена/приход“?

(поглавље 16)
Зарада по акцији – се користи за процену текућих фин.перформанси предузећа из године у

годину и за израчунавање главног индикатора перформанси берзанског тржишта.
Коефицијент цена/приход = Тржишна вредност акције / Зарада по акцији
50.Шта се подразумева под хоризонталном анализом фин.извештаја? стр. 274 АCCА
Хоризонтална анализа фин.извештаја подразумева поређење једног предузећа са другим

предузећем у истој делатности уз допуштење постојања разлика.
51.Шта је „принос на упослени капитал“ и како се израчунава његов коефицијент? стр.276
Принос на упослени капитал = (Добит/Ангажовани капитал)*100%
То је коефицијент којим се мери однос између величине цифре која означава добит и
величине предузећа.
111
52.На које методе за обрачу амортизације упућује МРС-16 Некретнине, постројења и
опрема? Стр. 590 МРС
1. Праволинијски метод
2. Метод смањивања салда
3. Функционални метод
53.Да ли се емисијом акција смањује или повећава зарада по акцији?
Смањује се.
54.Шта су инвестиционе некретнине сагласно МРС-40 ? стр.230 АCCА
Инвестиционе некретнине сагласно МРС-40 су: земљиште или грађевински објекат који се
држи у циљу остваривања прихода од закупнине или пораста вредности капитала или обоје,
а не за коришћење у предузећу ради продаје у редовном току пословања.
55.Које су 4 главне групе показатељи коефицијената?
То су:
1. коефицијент рентабилности,
2. финансијски коефицијенти (показатељи ликвидности)
3. показатељи активности
4. инвестициони показатељи
56.Ако се бруто добит није повећала у складу са приходима од продаје наведите шта треба
утврдити услед чега се ово излагање јавља:
Треба утврдити да трошкови пословања (приходи су се контролисали али се није повећала

бруто добит), треба да сагледамо расходе и у њима нађемо разлику.
57.Зашто је принос на упослени капитал познат као примарни коефицијент?
Због тога што се њиме мери способност ентитета да ствара добитак.
58.Који су основни критеријуми за признавање елемената фин.извештаја на које упућује

Оквир за примену и презентацију фин.извештаја?
1. Вероватноћа прилива и одлива будућих економских користи

2. Трошкови прибављања се могу измерити
59.Дефинишите матично правно лице у складу са смерницом МРС-27 :
112
Матично правно лице је правно лице које има најмање једно зависно правно лице и има
обавезу састављања консолидованих финансијских извештаја.
60.Шта чини садржину извештаја о токовима готовине и каква је структура овог извештаја
састављена у складу са МРС-1 Презентација фин.извештаја и у складу са МРС-7 Извештај
о готовинским токовима?
Извештај о готовинским токовима у својој структури има 3 целине. То су:
1. Приливи и одливи из пословних активности

2. Приливи и одливи из активности инвестиција
3. Приливи и одливи из активности финансирања
61.Која два основна циља рачуновођа уме да оствари ако савлада анализу тумачења
финансијских извештаја?
1. Израчунавање корисних финансијских коефицијената

2. Састављање извештаја у којима се анализирају резултати током времена или
резултати за више правних лица
62.У које четири главне групе се класификују коефицијенти за анализу фин.извештаја?
1. Показатељи рентабилности
2. Показатељи активности (ефикасности руководства)
3. Показатељи ликвидности (финансијски показатељи)
4. Инвестициони показатељи
63.У чему се исказује сврха аналитике биланса успеха по елементима за распоређивање

укупног прихода?
Сврха ове анализе је у сагледавању порекла прихода односно резултата.
64.Основни елементи фин.извештаја у складу са Оквиром за припрему и презентацију

финансијског извештаја су:
1. Имовина
2. Обавезе
3. Капитал
4. Приходи
5. Расходи
65.Који су општи услови признавања елемената фин.извештаја на које упућује Оквир за

припрему и презентацију финансијског извештаја?
Општи услови су:
113
1. Приливи и одливи будућих економских користи
2. Могућност мерења трошкова прибављања
66.Који финансијски извештаји су укључени у круг консолидовања?
То су:
1. Појединачни извештаји матичног правног лица

2. Појединачни извештаји свих зависних правних лица
67.У ком случају није адекватно упоређивати зараде по акцији?
68.Којим односом величина се исказује принос на упослени капитал и шта се мери овим
коефицијентом?
69.Какав период представља плаћање рачуна обавеза?
70.На који начин Оквир за припрему и презентацију фин.извештаја дефинише циљ

фин.извештаја?
71.Која су 4 основна концепта одмеравања елемената финансијских извештаја према

Оквиру за припрему и презентацију фин.извештаја?
72.На који начин смернице МРС-27 Појединачни и консолидовани фин.извештаји

дефинишу појам контроле?
73.На које методе за обрачун амортизације, некретнина, постројења, опреме и

нематеријалних улагања упућују смернице МРС-16 и МРС-38?
114
74.Какав рачуноводствени третман имају потенцијална средства и потенцијалне обавезе
сагласно смерницама МРС-37?
75.На који начин се, сагласно МРС-23, третирају трошкови позајмљивања настали поводом
обрачуна камате по кредиту узетом за изградњу објекта. Период изградње објекта је две
године?
76.Који су циљеви финансијских извештаја дефинисани Оквиром за припрему и

презентацију финансијских извештаја?
77.Који су елементи финансијских извештаја које дефинише Оквир за припрему и

78.Који се метод примењује за вредновање учешћа матичног правног лица у капиталу

79.Шта су пословне политике према МРС-8?
80.Квалитативне карактеристике финансијских извештаја према Оквиру?
81.Набројати сет консолидованих финансијских извештаја.
82.Основне претпоставке Оквира?
83.Који методи се користе према МРС-31?
115
84.Како се саставља консолидовани Биланс успеха?
1.МСФИ 5 – Стална средства намењена продаји и престанак пословања се примењује на:
a) Некретнине намењене ради продаје

b) Некретнине набављене ради обављања делатности
c) Коришћене некретнине које су предмет продаје
d) Некретнине набављене за изнајмљивање
2.Коефицијент: проценат бруто добити је:
a) Разлика између прихода и расхода изражена у процентима

b) Маржа коју предузеће остварује на свом приходу од продаје
c) Је коефицијент профитабилности
d) Је инвестициони коефицијент
3.Коефицијенти који се користе при анализи финансијских извештаја могу да се

окарактеришу као:
a) Они који указују на профитабилност

b) Они који указују на ефикасност руководства
c) Финансијски
d) Инвестициони
4.Концепт временског разграничења представља:
a) Обавезу поштовања хронолошких принципа за евиденцију у дневнику

b) Један од основних концепата датих у Концептуалном оквиру финансијског
извештавања
c) Првило да се састављени финансијски извештаји текућег периода, независно од
околности, не могу мењати у наредном периоду
5.Шта од наведеног представља елементе финансијских извештаја дефинисане

Концептуалним оквиром финансијског извештавања:
a) Имовина
b) Обавезе
c) Потенцијална имовина
d) Потенцијалне обавезе
6.Гудвил као облик нематеријалне имовине представља:
a) Нематеријално улагање прибављено у пословној трансакцији размене са неким

другим ентитетом
116
b) Будуће економске користи које се не могу одвојено признати и које се утврђују као
разлика између износа плаћеног за стицање зависног ентитета и фер вредности нето
средстава зависног ентитета
c) Будуће економске користи које се не могу одвојено признати и које се утврђују као
разлика између износа плаћеног за стицање фер вредности нето имовине ентитета
који је припојен пословању стицаоца у пословној комбинацији спајање уз припајање
7.Биланс успеха сачињен по бруто принципу методе укупних трошкова увећава:
a) Расходе за почетне залихе недовршене производње, полупроизвода и укупних

производа,
b) Приходе за крајње залихе недовршене производње, полупроизвода и готових
производа
8.Биланс успеха сачињен по методи продатих учинака и примени система обрачуна по

варијабилним трошковима исказује међуфинансијски резултат у форми (изразу,
категорији):
a) Марже покрића (контрибуционе добити)

b) Пословног финансијског резултата (бруто добити увећане за нето расходе
финансирања),
c) Пословног и финансијског добитка
9.Суштинска сврха распореда укупног прихода, по елементима, са аналитичког становишта

је:
a) Раздвајање расхода и финансијског резултата

b) Мерење остварене економичности продатих и оприходованих учинака
c) Утврђивање порекла финансијског резултата
d) Мерење остварене профитабилности прихода
10.Физички концепт капитала заснован је на:
a) Номинално уложеном капиталу

b) Физичкој продуктивној способности
c) Повећању номиналног новчаног капитала
11.Одмеравање елемената финансијских извештаја на бази историјског трошка

подразумева:
a) Имовина се евидентира у износу који је плаћен или по фер вредности надокнаде дате
приликом стицања имовине, а обавезе се евидентирају у износу готовине или
готовинских еквивалената за које се очекује да ће бити исплаћени поводом измирења
обавезе
b) Имовина се евидентира по садашњој дисконтованој вредности будућих готовинских
прилива за које се очекује да ће последица поседовања имовине, а обавезе се
117
евидентирају по садашњој дисконтованој вредности будућих готовинских за које се
очекује да ће бити последица измиривања обавеза
12.Приликом консолидовања финансијсих извештаја у појединачним извештајима који

улазе у круг консолидовања треба да буде:
a) Обезбеђена иста новчана јединица

b) Обезбеђен исти датум извештавања (са толеранцијом до три месеца)
c) Обезбеђена примена истих рачуноводствених политика
d) Обезбеђен позитиван резултат пословања
e) Извршена рекласификација рачуна у случају консолидовања извештаја правних лица
који су сачњени на бази примене различитих контних оквира
f) Обезбеђена примена финансијског концепта капитала
13.Најдиректнији метод анализа финансијских извештаја је:
a) Једноставно поређење монетарних износа за текућу годину са износом из претнодне

године
b) Бележење и образлагање свих промена
14.Рацио анализа је софистицирана техника за анализу финансијских извештаја:
a) Да
b) Не
a) Поређење једног предузећа са другим предузећима у истој делатности уз допуштене

разлике
b) Поређење биланса из периода у период (вертикална)
16.Хоризонтална анализа финансијских извештаја је:
a) Упоређивања једног предузећа са другим из сродне делатности

b) Динамике (развијене тенденције) односно тренда
c) Структуре билансних позиција
a) Поређење финансијских извештаја из периода у период предузећа

b) Поређење једног предузећа са другим предузећима у истој делатности
18.Ограничења у погледу релевантности и поузданости информација садржаних у

финансијским извештајима сагласно Оквиру за припрему и презентацију финансијског
118
a) Благовременст
b) Упоредивост
c) Равнотежа између користи и трошка
d) Разумљивост
e) Равнотежа између квалитативних обележја
19.Метод пословног консолидовања који се примењује при састављању консолидованих

финансијских извештаја остварује се путем:
a) Поштовања претпоставки јединственог пословног субјекта

b) Потпуног искључивања стања проистеклих код међусобних чланица групе
c) Потпуног искључивања стања проистеклих код међусобних чланица групе
d) Потпуног укључивања пословних трансакција из односа унутар групе
e) Потпуног искључивања пословних трансакција из односа унутар групе
20.Примена метода ревалоризације код нектретнина, постројења и опреме у складу са

стандардом МРС 16 се врши:
a) За једну целу групу средстава

b) За подединачно средство
21.Биланс токова имовине, капитала и обавеза (фундс флоњ – Промене на капиталу) на

десној страни исказују употребу средстава а на левој прибављање средстава:
a) Да
b) Не
22.Прибављање средстава чини свако повећање позација активе и свако смањење позиција
пасиве.
a) Да
b) Не
23.Готовински ток инвестиционе активности и готовински ток финансирања исти су код

оба метода билансирања готовинског тока.
a) Да
b) Не
24.Која су ограничења релевантих и поузданих информација у складу са Оквиром за

припрему и презентацију финансијских извештаја?
b) Благовременост
c) Сталност пословања
d) Опрезност
119
25.Која су два основна услова за приказивање елемената финансијских извештаја у скаду са
Оквиром за припрему и презентацију финансијских извештаја?
a) Продајна или тржишна вредност

b) Ликвидност и солвентност купаца
c) Вероватноћа будућих економских прилива
d) Набавна цена (цена коштања) билансне ставке се поуздано може одмерити
26.Сврха Напомена уз финансијске извештаје састоји се у:
a) Пружању података о финансијској позацији правног лица

b) Обезбеђењу података о солвентности правног лица
c) Пружању додатних информација корисницима финансијских извештаја ради бољег
разумевања и правилне интерпретације информација садржаних у финансијским
d) Обезбеђивање додатног доказа о тачности података наведених у финансијским
27.Рачуни текућих трошкова одражавају вредност обртих средстава:
a) Да
b) Не
28.Износи изражени у јединицама валуте различитих датума, могу се преправити у јединице

константне куповне моћи коришћењем индекса општих цена:
a) Да
b) Не
29.Извештај проистекао из анализе о позицији и напретку предузећа обично садржи:
a) Главни део
b) Статистичке податке и допунске извештаје
30.Могућност да изнуди примену Међународних рачуноводствених стандарда, односно

Међународних стандарда финансијског извештавања има:
a) ИАСЦ
b) ИАСБ
c) ИФАЦ
d) Наведена тела промовишу примену МРС/МСФИ, али немају могућност да изнуде
њихову примену
31.СИЦ, односно ИФРИЦ представљају:
120
a) Додатна тумачења примене МРС/МСФИ и односе се само на поједине стандарде
b) Део структуре садржаја сваког МРС, односно МСФИ
c) Саставни део међународне професионалне регулативе
d) Саставни део интерне рачуноводствене регулативе
32.Признавање елемената финансијиских извештаја подразумева:
a) Проверу испунавања општих услова назначених у Оквиру за припрему и

презентацију финансијских извештаја, односно посебних услова назначених у
конкретном МРС/МСФИ
b) Сучељавање учесника у пословној трансакцији и њихових изјава о пословној
трансакцији
c) Одмеравање конкретне билансне ставке и одређивање вредности по којој ће она бити
евидентирана
33.Рачуни текућих трошкова одражавају вредност обртних средстава:
a) Да
b) Не
34.Извештај о позацији и напретку предузећа чини:
a) Главни део и закључци

b) Статистички додаци
c) Допунски извештаји са коментарима
35.Главно ограничење текуће куповне моћи је то што не узима у обзир промене конкретних
цена.
a) Да
b) Не
36.Финансијско стање, односно финансијска позиција се у оквиру финансијских извештаја

може сагледати на бази:
a) Биланса успеха
b) Биланса стања
c) Извештаја о токовима готовине
d) Извештаја о променама на капиталу
37. Према смерницама МРС 16, признавање некретнина, постројења и опреме се врши:
а) Када се трошкови прибављања могу поуздано одмерити
б) Када почне коришћење некретнина, постројања и опреме
ц) Када је извршено плаћање по основу прибављања
д) Када се очекују будуће економске користи од прибављених некретнина, постројења
и опреме у периоду дужем од годину дана
121
38. Значајан утицај приликом улагања у капитал неког предузећа се остварује:
а) Ако улагач има до 20% управљачких права у предузећу у које је извршено улагање
б) Ако улагач има од 20-50% управљачких права у предузећу у које је извршено
улагање
ц) Ако улагач има преко 50% управљачких права у предузећу у које је извршено
улагање
д) Ако улагач има 15% управљачких права у предузећу у које је извршено улагање
39. Концепт одржања капитала су основ и референтна тачка мерења профита:

а) Да
б) Не
40. Концепт одржања вредности капитала су основ и референтна тачка дефинисања и

мерења профита:
а) Да
б) Не
41. Биланс токова имовине, капитала и обавеза представља:

а) Прибављање имовине (средстава)
б) Активу облика имовине (средстава)
ц) Употребу имовине
д) Пасиву облика капитала и обавеза
42. Биланс токова имовине, капитала и обавеза приказује:

а) Активу облика имовине (средстава)
б) Пасиву облика капитала и обавеза
ц) Прибављање имовине (средстава) и употребу имовине (средстава)
43. Начело узрочности прихода и расхода подразумева:

а) Признавање ефеката трансакција и пословних догађаја у тренутку када они настану
б) У тренутку када дође до наплате прихода, тј. плаћања расхода по основу тих
трансакција
44. Зарада по акцији према смерницама МРС 33 Зарада по акцији утврђује се тако што
нето резултат који припада акционарима матичног ентитета дели на:
а) Број акција у оптицају на крају обрачунског периода
б) Пондерисаним просечним бројем обичних акција у оптицају за цео период
45. Обавезност ретроактивне примене према МРС 8 – Рачуноводствене политике,

промене рачуноводствене процене и грешке односи се на:
а) Промену рачуноводствене процене
б) Промену рачуноводствене политике
122
46. Вертикална анализа финансијских извештаја је анализа:
а) Динамике – тренда
б) Структуре
ц) Рацио показатеља
47. Вертикална анализа финансијских извештаја је:

а) Поређење структуре финансијских извештаја
б) Рацио анализа
ц) Анализа тренда
48. Одржавање финансијског капитала подразумева:

а) Добит се остварује само уколико финансијски (новчани) износ нето средстава на
крају периода премаши тај износ на почетку периода
б) Добит се остварује само ако физички продуктни капацитет предузећа премаши тај
капацитет на почетку периода
49. Одмеравање елемената финансијског извештаја сагласно Оквиру за припрему и

презентацију финансијских извештаја врши се применом следећих метода:
а) Текућег трошка
б) Историјског трошка
ц) Оставрљиве вредности (надокнадиве)
д) Садашње вредности
е) Приносне вредности
ф) Дисконтоване вредности
50. Просеци за делатност изравнања ефекта разлика у:

а) Рачуноводственим политикама
б) Коначно обрачунатим резултатима
51. Основне претпоставке финансијских извештаја у складу са Оквиром за припрему и

а) Обрачунска основа
б) Рачунљивост
ц) Опрезност
д) Сталност пословања
52. Очување капитала подразумева према Оквиру за припрему и презентацију

финансијских извештаја очување:
а) Физичког капитала
б) Акцијског капитала увећаног за резерве
ц) Акцијског капитала
д) Финансијског капитала
123
53. Извештавање о пословању сегмента регулисано је смерницама:
а) МРС 12
б) МРС 38
ц) МСФИ 5
д) МСФИ 8
54. Лизинг се класификује као:

а) Пословни
б) Финансијски
ц) Дугорочни
д) Краткорочни
55. Разлика између пореске основице средства и његове књиговодствене вредности

представља:
а) Сталну разлику
б) Одложено пореско средство
ц) Привремену разлику
д) Одложену пореску обавезу
56. Концепт очувања капитала подразумева:

а) Очување финансијског капитала
б) Очување основног капитала
ц) Очување физичког капитала
д) Очување сопственог капитала
57. Концепт одржања капитала према Оквиру за припрему и презентацију финансијских

извештаја (Концптуалном оквиру финансијског извештавања) подразумева:
а) Одржање финансијског капитала
б) Одржање акцијског капитала
ц) Одржање физичког капитала
д) Одржање сопственог капитала
58. Облици догађаја након датума биланса стања сагласно МРС 10 су:
а) Некорективни догађаји
б) Текући догађаји
ц) Корективни догађаји
д) Привремени догађаји
59. Циљ финансијских извештаја према Оквиру за припрему и презентацију

финансијских извештаја је пружање информација о:
а) Финансијском положају
б) Успешности
ц) Конкурентности
124
д) Токовима готовине
60. Квалитативне карактеристике финансијских извештаја према Оквиру за припрему и

а) Поузданост
б) Релевантност
ц) Упоредивост
д) Разумљивост
61. Просеци за делатност изравнавају ефекат разлика у рачуноводственим политикама.

а) Да
б) Не
62. Фиксни или полуфиксни трошкови мењају се у складу са приходима од продаје

учинака.
а) Да
б) Не
63. Шта подразумева оцена финансијске позиције и профитабилности предузећа?

а) Приносни положај
б) Имовински положај
ц) Приносни, имовински и финансијски положај
64. Шта се подразумева под вредновањем имовине?

а) Билансна имовина једнака бруто имовини
б) Нето имовина једнака сопственом капиталу
ц) Имовина предузећа једнака бруто имовини плус латентне резерве минус скривени
губици
65. Шта је рентабилност одложеног капитала?

а) ...
б) ...
ц) Резултанта обрта капитала и профитабилности прихода
66. Шта су временска разграничења?

а) ...
б) Један од основних концепата из оквира (Трансакције и догађаји се признају онда
када се десе, а не када се новац за њих прими или исплати)
ц) ...
67. Како настаје гудвил?

а) ....
б) Из матично зависног односа
ц) Спајањем уз припајање
125
68. Финансијско средство је:
а) Готовина
б) Уговорно право на примање готовине
ц) Инструмент капитала
д) Уговорно право у вези са вршењем услуге
69. МРС 2 – Залихе упућује на израчунавање набавне вредности залиха као:

а) Стварна набавна цена по јединици
б) Метод „први улаз, први излаз“ (ФИФО)
ц) Најповољнија цена набавке у последењем кварталу
д) Пондерисана просечна цена
70. Узрок настанка одложених пореза су:

а) Трајне разлике признавања расхода у билансу успеха и у пореском билансу
б) Привремене разлике у погледу признавања расхода у билансу успеха и у пореском
билансу
ц) Неизмирене обавезе из претходног периода по основу пореза на добит
д) Више плаћени износ пореза на добит по основу аконтација
71. Начело узрочности прихода и расхода подразумева:

Трансакције и догађаји се признају онда када се десе, а не када се новац за њих прими или
исплати. (концепт временског разграничења)
72. Према МРС 8, какве су информације у рачуноводственим политикама?

а) Релевантне
б) Поуздане
73. Ограничење текуће куповне моћи је:

а) Што не узима у обзир промену конкретних цена
б) Нето имовина одговара капиталу
ц) Што узима у обзир промену конкретних цена
74. Анализа профитабилне и финансијске позиције предузећа треба бити усмерена на:
а) ....положај предузећа
б) Имивински положај предузећа
ц) Промене (профити) имовински и финансијски положај предузећа
75. Анализа текућег тренда треба да укаже на:

а) Како је предузеће дошло у одређени положај
б) Резултату капитала...
ц) Однос прихода и ....
126
76.У односу на облик улагања у друга правна лица и природу односа између улагача и
правног лица у које се врши улагање, шта за улагача представља предузеће у које је вршено
улагање?
a) Улагање које обезбеђује контролу

b) Улагање које обезбеђује значајан утицај, али не и контролу
c) Улагање које не обезбеђује нити контролу нити значајан утицај.
77. Разлози смањења бруто добити:
78. Шта је циљ финансијских извештаја према Оквиру?
1.Шта су рачуноводствене политике, у складу са смерницама МРС 8 – Рачуноводствене

политике, промене рачуноводствених процена и грешке?
Рачуноводствене политике су специфични принципи, основе, конвенције, правила и праксе

које ентитет примењује при састављању и презентацији финансијских извештаја.
2.Шта су пословне политике према МРС 8?
Пословна политика Друштва је да обелодани информације о правичној вредности активе и

пасиве за коју постоје званичне тржишне информације и када се правична вредност значајно
разликује од књиговодствене вредности.
3.Које су квалитативне карактеристике финансијских извештаја према Оквиру за припрему

и презентацију финансијских извештаја (Концептуалном оквиру финансијског
изветавања)?
Квалитативне карактеристике финансијских извештаја су:
1. Релевантност
2. Поузданост
3. Упоредивост
4. Разумљивост
4.Шта је циљ финансијских извештаја опште намене, сагласно Оквиру за припрему и

презентацију финансијских извештаја – Концептуалном оквиру финанасијског
извештавања?(Који су циљеви финансијских извештаја дефинисани Оквиром за припрему
и презентацију финансијских извештаја?) (На који начин Оквир за припрему и презентацију
финансијских извештаја дефинише циљ финансијских извештаја?)
Циљ финансијских извештаја опште намене је пружање информација о:
127
1. финансијском положају (су информације на које утичу економски ресурси,
финансијска структура, ликвидност и солвентност и способност прилагођавања
пословном окружењу (БС)
2. успешности или перформансама (представља прилив на уложене ресурсе) (БУ,
Промене на капиталу)
3. токовима готовине (на основу извештаја токова готовине може да се сагледа
зарађивачка способност стварања готовине пословног субјекта )
Циљ финансијских извештаја је пружање информација о финансијском положају предузећа

на које утичу економски ресурси, о финансијској структури, ликвидности и солвентности,
као и способности прилагођавања променама у окружењу, информације о токовима
готовине тј. зарађивачкој способности предузећа и сл.
Циљ финансијских извештаја је обезбедити информације о финансијској позицији,

перформансама и променама у финансијској позицији предузећа које су корисне широком
кругу корисника за доношење економских одлука. Финансијски извештаји такође приказују
резултате управљања руководства.
5.Који су елементи финансијских извештаја које дефинише Оквир за припрему и

презентацију финансијских извештаја? (Основни елементи финансијских извештаја у
складу са Оквиром за припрему и презентацију финансијског извештаја су: )
У Оквиру се идентификује пет елемената финансијских извештаја:
1. Средства (имовина)
2. Обавезе
3. Капитал
4. Приходи
5. Расходи
6.Који су општи услови признавања елемената финансијских извештаја на које упућује

оквир за припрему и презентацију финансијског извештаја?
Признавање елемената финансијских извештаја подразумева вербално и монетарно

описивање елемената и унос тог монетарног износа у укупни збир у финансијском
извештају. Ставке се признају онда кад задовоље одређене критеријуме признавања, као сто
су:
1. Да испуњава услове наведене у једној од дефиниција елеманата финансијских

известаја,
2. Да постоји довољно доказа да је досло до промене у средствима/обавезама
својствених тој ставци,
3. Да ставка мозе да се одмери у монетарном износу уз довољну поузданост
128
Овде треба поменути и то, да се у слуцају неких ставки које не задовољавају основне
критеријуме признавања дешава да не буду укљуцене у финансијске извештаје, па може
бити потребно извршити обелодањивање.
7.Којим питањима се бави Оквир за припрему и презентацију финансијских извештаја?
У Оквиру за припрему и презентацију финансијских извештаја су обрађене следеће теме:
1. Циљ финансијских извештаја

2. Основне претпоставке
3. Квалитативне карактеристике финансијских извештаја
4. Елементи финансијских извештаја
5. Признавање елемената финансијских извештаја
6. Одмеравање елемената финансијских извештаја
7. Концепти капитала и одржавања капитала
8.Како се почетно (иницијално) вреднује некретнина, постројење и опрема према МРС 16 –

Некретнине, постројења и опрема?
Средство се почетно вреднује по трошку набавке тј:
1. Набавној вредности (ако је купљено на тржишту) или

2. Цени коштања (ако је створено у привредном субјекту)
9.Који методи се примењују на вредновање некретнина, постројења и опреме, након

почетног признавања сходно примени МРС 16 – Некретнине, постројења и опрема?
За вредновање некретнина, постројења и опреме након њиховог почетног признавања
постоје два модела:
1. Метод трошка набавке – накнадно вредновање се примарно заснива на коришћењу

трошка набавке средства, и
2. Метод ревалоризације – накнадно вредновње се врши по фер вредности средства
10.На које методе за обрачун амортизације некретнина, постројења, опреме и

нематеријалних улагања упућују смернице МРС 16 и МРС 38? (На које методе за обрачун
амортизације некретнина, постројења, опреме и нематеријалних улагања упућују смернице
МРС 16 – Некретнине, постројења и опрема?)
МРС 16 - Некретнине постројења и опрема упућује на следеће методе за обрачун

амортизације:
1. праволинијски (линеарни) метод

2. дегресивни метод
3. функционални метод
129
11.Опишите у кратким цртама поступак на које упућује примена метода ревалоризације
некретнина, постројења и опреме, сагласно МРС 16 – Некретнине, постројења и опрема.
Према моделу ревалоризације након почетног признавања средства се на датум биланса

вреднују по својој фер вредности утврђеној на тај датум биланса. Услов за примену овог
модела је да се за неко средство може поуздано утврдити његова фер вредност.
Ревалоризација се обавезно врши за целу групу средстава. Резултат ревалоризације су:
1. реваоризационе резерве и
2. повећања вредности средстава (садашња вредност је једнака ревалоризованој
Фер вредност представља обично тржишну вредност – износ за који се неко средство може
разменити између независних обавештених страна вољних за спровођење купопродајне
трансакције. Утврђује се рачуноводственом проценом – писани доказ о процени (тржишне
цене, тренутни трошак замене) коју спроводе лица квалификована за процену.
12.Шта је амортизација?
Амортизација је поступак обрачунавања износа трошкова по основу трошења средства –

трошкова амортизације и распоређивање тих износа на одговарајуће обрачунске периоде.
13.На који начин се вреднује нематеријална имовина сагласно МРС 38 приликом почетног
признавања и на који начин након почетног признавања?
Нематеријално средство се признаје ако и само ако:
1. је вероватно да ће доћи до прилива будућих економских користи у предузеће,

приписивих датом средству, и
2. се набавна вредност средства може поуздано мерити.
Признавање се у почетку врши по набавној вредности која би могла бити исказана у

готовини или фер вредности акција датих у замену.
Поступак према моделу набавне вредности за одмеравање након почетног признавања је да

се нематеријална средства књиже по набавној вредности умањеној за амортизацију и било
какве губитке услед умањења вредности. Дозвољењи алтернативни поступак је да се
нематеријална средства могу ревалоризовати.
14.Шта су инвестиоционе некретнине сагласно примени МРС 40 – Инвестиционе

некретнине?
Инвестиционе некретнине се према МРС 40 дефинишу као земљиште или грађевински

објекат који се држи у циљу остваривања прихода од закупнине или пораста вредности
130
капитала или обоје, а не за коришћење у предузећу или ради продаје у редовном току
пословања.
15.Како се вреднују инвестиционе некретнине, након почетног признавања према МРС 40

– Инвестиоционе некретнине?
Инвестиционе некретнине се након почетног признавања вреднују по:
1. Моделу набавне вредности – набавна вредност умањена за укупну исправку

вредности и износ обезвређења (обрачун амортизације и умањење вредности у
складу са МРС 36) и
2. Моделу фер вредности – повремена процена вредности и усклађивање са фер
вредношчу (резултат су расходи и приходи, а не ревалоризационе резерве, не врши
се умањење у складу са МРС 36 и не врши се обрачун амортизације.
Инвестиционе некретнине се искњижавају у случају промене начина коришћења.
16.На који начин се, сагласно МРС 23, третирају трошкови позајмљивања настали поводом
обрачуна камате по кредиту узетом за изградњу објекта? Период изградње објекта је две
године.
Сагласно МРС 23 – Трошкови позајмљивања, трошкови позајмљивања настали поводом

обрачуна камате по кредиту за изградњу објекта ће се капитализовати.
Основни поступак у МРС 23 је да никакве трошкове позајмљивања не треба

капитализовати-сви треба да се признају као расход у периоду у ком су настали.
Дозвољењи алтернативни поступак се састоји у томе да се трошкови позајмљивања могу

капитализовати као део набавне вредности средства „које испуњава услове да се призна као
средство“, чија припрема за предвиђену употребу или продају нужно одузима доста
времена.
17.Какав рачуноводствени третман имају потенцијална средства и потенцијалне обавезе

сагласно смерницама МРС 37?
Приказују се као додатне информације о ставкама које су материјално безначајне.

Потенцијална имовина – могућа имовина која настаје на основу протеклих догађаја, а чије
ће постојање бити потврђено настанком или изостанком одређеног догађаја који нису у
потпуности под контролом предузећа. Било какво резервисање је могуће само ако постоји
садашња обавеза.
Потенцијална обавеза – могућа обавеза која настаје на основу протеклих догађаја и чије ће
постојање бити потврђено настанком или изостанком одређеног догађаја који нису у
потпуности под контролом предузећа. Садашња обавеза која настаје по основу протеклих
догађаја, али није призната.
131
18.Који се метод примењује за вредновање учешћа матичног правног лица у капиталу
Улагање у компанију на коју се врши утицај треба водити у књигама применом Еqуитy
методе, која подразумева да је инвестирање од 20% - 50% више од пасивног улагања, и да
стога компанија која је инвестирала има удела у успеху или губитку компаније у коју је
инвестирала.
19.Какав период представља плаћање рачуна обавеза?
Период плаћања рачуна обавеза представља кредитни период који предузеће узима од
добављача.
Период исплате рачуна обавеза = Рачуни обавеза * 365
Куповина на кредит представља период кредита који предузеће остварује код добављача.
Коефицијент се може а претходним годинама. Дуг период отплате може бити добар пошто
представља износ бесплатног финансирања, али може да значи да предузеће има проблем
са ликвидношћу. Ако је период исплате дуг:
1. предузеће може да добије лошу репутацију као нередовни платиша,

2. добављачи могу да одлуче да прекину испоруку робе,
3. предузеће губи због тога што пропушта попуст за промптна плаћања.
20.Која су четири основна концепта одмеравања елемената финансијских извештаја према

Оквиру за припрему и презентацију финансијских извештаја?
Четири основна концепта одмеравања елемената финансијских извешаја су:
1. Историјски трошак
2. Текући трошак
3. Остварива или продајна вредност
4. Садашња вредност
21.Које су основне претпоставке финансијског извештавања у складу са смерницама

Оквира за припрему и презентацију финансијских извештаја? (Према Оквиру за припрему
и презентацију финанскијских извештаја, које су основне претпоставке којима се руководе
финансијски извештаји?)
Основне претпоставке оквира финансијског извештавања су:
1. Обрачунска основа (ефекти трансакција и других догађаја признају се када се десе,

а на када се готовина или њен еквивалент прими или исплати) и
2. Принцип сталности пословања
132
22.Шта подразумева концепт сталности пословања у смислу Оквира за припрему и
Концепт сталности пословања подразумева да финанансијске извештаје треба припемати

под претпоставком да ће предузеће заиста наставити са радом.
23.Какав облик може да има заједнички подухват у смислу примене МРС 31 – Учешћа у
заједничким подухватима?
Постоје три основне врсте заједничких подухвата:
1. Заједнички контролисана пословања (подразумева коришћење средстава и других

ресурса учесника у заједничком подухвату, а не и оснивање одвојеног правног лица)
2. Заједнички контролисана средства (подразумева заједничку контролу (и често
заједничко власништво) учесника над средством датим као допринос или стеченим
за потребе заједничког подухвата)
3. Заједнички контролисана правна лица (подразумева оснивање одвојеног правног
лица у ком сваки учесник у заједничком подухвату има своје учешће).
24.Који методи се користе према МРС 31 – Учешћа у заједничким интересима?
Заједнички подухват је уговорни споразум на основу ког две или више страна обављају
економску активност која је предмет заједничке контроле. Методи који се користе су:
1. Метод пропорционалне консолидације и

2. Метод удела.
25.Шта чини структуру извештаја о токовима готовине?
Према МРС 1 И МРС 7, садржину Извештаја о токовима готовине:
1. Новчани токови из пословних активности,

2. Новчани токови из активности инвестирања,
3. Новчани токови из активности финансирања
Што се структуре тиче, у овим стандардима дати су и обрасци ових извештаја, али њихова
примена није обавезна, важно је само да овај известај прикаже начин генерисања прилива
новца и начин на који се тај новац троши.
26.Шта чини садржину извештаја о токовима готовине и каква је структура овог извештаја
састављена у складу са МРС 1 – Презентација финансијских извештаја у складу са МРС 7 –
Извештај о готовинским токовима?
Циљ ИАС 7 је обезбедити да сва предузећа пружају инфорамције о променама износа

готовине и готовиснких еквивалената током времена, уз помоћ извештаја о токовима
готовине. ИАС 7 захтева класификовање токова готовине на:
133
1. Пословне активности (износ токова готовине који настаје из пословних/оперативних
активности је кључни показатељ у којој мери су пословањем ентитета генерисани
довољни токови готовине за отплату зајма, одржавање пословне способности
ентитета, плаћање дивиденди и остваривање нових инвестиција без коришћења
спољних извора финансирања)
2. Инвестиционе активности (значајни су јер представљају меру направљених издатака
за ресурсе предвиђених за стварање будућег прихода и токова готовине)
3. Активности финансирања (корисни су за предвиђање права на будуће токове
готовине страна које прибављају капитал ентитету)
27.Када настаје привремена разлика у смислу примене МРС 12 Порез на добитак, и шта
може да буде њена последица?
Привремене разлике настају услед тога што се одређене ставке:
1. Признају у билансу успеха и у пореском билансу у различитом периоду

(нпр.амортизација)
2. Признају у билансу успеха и у пореском билансу у истом периоду, али у различитом
износу.
Привремена разлика настаје када су расходи дозвољени и за пореске сврхе и за

рачуноводствене сврхе, али се време признавања разликује. На пример, ако се пореско
ослобођење за капиталне расходе обрачунава по вишој стопи него амортизација у
финансијским извештајима, пореска обавеза ће првих година бити нижа, него да је базирана
на рачуноводственој добити, али наредних година порески трошкови ће бити већи.
Последице су:
1. Одложена пореска обавеза и

2. Одложено пореско средство
28.Које су последице привремених разлика, сагласно МРС 12 – Порези на добит?
Одложени порез настаје као последица привремених разлика између:
1. Књиговодствене вредности неке ставке и

2. Њене пореске основице.
Привремена разлика може бити:
1. Опрорезива (када је књиговодствена вредност средства већа од његове пореске

основице) – признавање одложене пореске обавезе (умањује се добит) и
2. Одбитна (када је књиговодствена вредност средства мања од његове пореске
основице) – признавање одложеног пореског средства (увећава се добит).
134
29.Сходно примени МРС 1 – Презентација финансијских извештаја и примена Оквира за
припрему и презентацију финансијских извештаја, који је препоручени редослед
информација у Напоменама уз финансијске извештаје?
Препоручени редослед информација у Напоменама уз финансијске извештаје је:
1. Општи подаци о пословном субјекту

2. Изјава о усагласености са МРС
3. Презентација коришчених рачуноводствених политика
4. Додатне информације о приказаним ставкама финансијских извештаја
5. Додатне информације за ставке које су као материјално безначајне агрегиране
6. Друга обелодањивања, потенцијална имовина, повезана правна лица, ванбилансне
евиденције и слично
30.Шта чини потпуни сет консолидованих финансијских извештаја према МРС 1 –

Презентација финансијских извештаја?
Поптуни сет консолидованих финансијских извештаја чини:
1. Консолидовани биланс стања,

2. Консолидовани биланс успеха,
3. Консолидовани извештај о новчаним токовима,
4. Консолидовани извештај о променама на капиталу, и
5. Напомене уз консолидоване финансијске извештаје
31.Шта се догађа са међукомпанијским дивидендама приликом састављања

консолидованих финансијских извештаја?
Међукомпанијске дивиденде се елиминишу приликом консолидовања. Само приход од

других улагања се приказује одвојено, као приход, у консолидованом билансу успеха.
32.Шта подразумева метод потпуног консолидовања, сагласно МРС 27-Консолидовани и

појединачни финансијски извештаји?
Метод потпуног консолидовања се састоји у спајању истоветних ставки средстава, обавеза,

капитала, прихода и расхода матичног правног лица и његових зависних правних лица по
методу „ред по ред“, уз поштовање претпоставке јединственог правног лица уз
искључивање свих вредности садржаних у поједначним финансијским извештајима, а које
потичу из интерних односа чланица групе.
33.Према МСФИ 10 како се саставља консолидовани биланс успеха? (Како се саставља

консолидовани биланс успеха?)
Консолидовани биланс успеха се припрема комбиновањем података датих у билансима

успеха појединачних предузећа, након што су извршена сва неопходна кориговања.
135
Консолидовани биланс успеха се састоји из два дела у којима се приказују:
1. Резултати остварени средствима под контролом матичног предузећа

2. Колики део добити приказане у првом делу припада акционарима матичног
предузећа, а колики осталима
34.Шта представља нереализовану добит у смислу МРС 27 – Консолидовани и појединачни

извештаји и у смислу извештавања о пословању групе? (Шта се догађа са нереализованим
добитком – приликом састављања консолидованих финансијских извештаја?)
Добит која се остварује од закључне вредности залиха је нереализована из перспективе

групе. У ИАС 27 се наводи да нереализована добит треба да се „у потпуности“ елиминише.
Уобичајена пракса је да се тај део евидентира на терет мањинског учешћа. Добити од
трансакција унутар групе су нереализоване из перспективе групе.
35.Дефинишите матично правно лице у складу са смерницама МРС 27 – Консолидовани и

појединачни финансијски извештаји.
Матично правно лице је правно лице које има најмање једно зависно правно лице и има
обавезу састављања консолидованих финансијских извештаја.
36.На који начин смернице МРС 27- Појединачни и консолидовани финансијски извештаји
дефинишу појам контроле?
Контрола је моћ управљања финансијском и пословном политиком једног предузећа ради

остваривања користи из његових активности. Контрола се обично темељи на поседовању
више од 50% гласачке моћи.
37.Који финансијски извештаји су укључени у круг консолидовања?
У круг консолидовања су укључени:
1. Појединачни извештаји матичног правног лица и

2. Појединачни извештаји свих зависних правних лица
Како се дефиниште придружено предузеће?
Придружено предузеће је предузеће над којим инвеститор има значајан утицај, а које није
ни зависно предузеће ни заједнички подухват за инвеститора.
38.Шта је значајан утицај?
Значајан утицај представља моћ учествовања у доношењу одлука везаних за финансијску и

пословну политику предузећа у ком се држи инвестиција, али не и контролу над овим
политикама. Сматра се да власнички удео од 20% или више гласачке моћи даје значајан
утицај.
136
39.Дефинишите мањинска учешћа у смислу смерница 27 – консолидовани и појединачни
извештаји. (Која се учешћа сматрају мањинским учешћима?)
Обавеза са супротним дејством у консолидованом билансу стања представља нето средства

над којима постоји контрола али не и власништво. Ова обавеза се приказује као мањинско
учешће у билансу стања одмах испод укупног износа капитала и резерви.
Мањинска учешћа – шта се дешава када МП поседује само 80% обичних акција ЗП? У том
случају се каже да постоји мањинско учешће од 20%. Да не би долазило до проблема постоји
општеприхваћено решење да се консолидује целокупна нето имовина ЗП а затим да се у
консолидовани БС евидентира уравнотежујућа обавеза како би се представила она средства
над којима постоји контрола али не и власништво.
40.На који начин је дифинисан гудвил, у смислу примене МСФИ 3 – Пословне

комбинације? (Шта је гудвил?)
Гудвил се мора израчунати на датум стицања, пошто је то разлика између:
1. Фер вредности плаћене накнаде (тј. фер вредности емитованих акција и исплаћене
готовине, плус директни трошкови) и
2. Фер вредности нето стечене имовине.
Овај гудвил стечен у пословној комбинацији не треба амортизовати, већ га треба годишње
тестирати ради утврђивања стопе умањења вредности у складу са ИАС 36, или чешће, ако
околности указују на могуће умањење вредности.
Гудвил представља будуће економске користи од средстава која се не могу појединачно

идентификовати и одвојено признати и која се мере као вредност којом се износом
плаћеним за стицање нето средстава зависног предузећа прекорачује фер вредност тих нето
средстава.
41.Када настаје умањење сталне имовине у складу са смерницама МРС 36 – Умањење

вредности имовине?
Умањење вредности сталне имовине настаје када је књиговодствена вредност средстава

већа од надокнадиве вредности.
Надокнадива вредност је нето продајна цена или употребна вредност (нижа од ове две
1. Нето продајна цена је тржишна цена умањена за трошкове реализације (припрема

средстава за продају).
2. Употребна вредност је садашња вредност очекиваних будућих прилива поводом
коришћења средства.
137
42.Који облици лизинга постоје сагласно смерницама МРС 17 – Лизинг и на који начин се
они дефинишу наведеним стандардом?
У ИАС 17 – Лизинг се разликују две врсте лизинга:
1. Финансијски лизинг је лизинг којим се врши пренос суштински свих ризика и

користи од поседовања неког средства. Право власништва се на крају може, али и не
мора пренети и
2. Пословни (оперативни) лизинг је сваки други лизинг осим финансијског лизинга. У
већини случајава, пословни лизинг је лизинг који траје значајно краће од века
трајања средства о коме се ради.
43.Који стандард регулише држање имовине ради продаје?
Држање имовине ради даље продаје регулише стандард ИФРС 5 – Стална имовина која се
држи за продају и престанак пословања.
44.Шта се подразумева под хоризонталном анализом финансијских извештаја?
Хоризонтална анализа представља поређење параметара једног предузећа са параметрима

другог предузећа уз уважавање разлика. Те разлике могу бити у рачуноводственим
политикама, вредновању залиха, обрачуну амортизације, везано за капиталисање камата...
45.У које четири главне групе се класификују коефицијенти за анализу финансијских

извештаја? (Које су 4 главне групе показатеља коефицијената)
Четири главне групе за анализу финансијских извештаја су:
1. Показатељи профитабилности/рентабилности
2. Показатељи активности (ефикасности руководства),
3. Показатељи ликвидности (финансијски показатерљи), и
4. Инвестициони показатељи
46.Која два основна циља рачуновођа уме да оствари ако савлада анализу тумачења
финанисијских извештаја:
Два основна циља рачуновођа уме да оствари ако савлада анализу тумачења финанисијских
1. Израчунавање кориснисх финансијских коефицијената и

2. Састављање извештаја у којима се анализирају резултати током времена или
резултати за више правних лица
47.За шта се користи „зарада по акцији“ и како се израчунава „коефицијент цена/приход“?
138
Зарада по акцији се користи за процену текућих финансијских перформанси предузећа из
године у годину и за израчунавање главног индикатора перформанси берзанског тржишта,
коефицијента цена/приход.
Тржишна вредност акције
Коефицијент цена/приход = ---------------------------------
МРС 33 се примењује на предузећа чијим се обичним акцијама јавно тргује.

Зарада по акцији према МРС 33 утврђује се тако што се нето резултат који припада
акционарима матичног ентитета подели са пондерисаним просечним бројем обичних акција
у оптицају за цео период.
48.Шта представља „коефицијент цена/зарада“ и где се најчешће користи?
Најчешће коришћени коефицијент за берзанско тржиште који се описује и као

мултипликатор зараде. Израчунава се као „куповина зараде за неколико година“, али
представља будући тржишни потенцијал те акције. Што је већи коефицијент то бржи раст
будуће зараде предузећа тржиште очекује.
49.Да ли се емисијом акција смањује или повећава зарада по акцији?
Емисијом акција смањује се зарада по акцији.
50.У ком случају није адекватно упоређивати зараде по акцији?
Ограничења зараде по акцији као мере перфорамансе су:
1. Не узимају у обзир инфлацију;

2. Базирају се на информацијама о прошлим догађајима и стога не обезбеђују нужно
вредност предвиђања;
3. Није адекватно поредити зараде по акцији различитих компанија.
51.Шта је проценат бруто добити и како се он израчунава?
Проценат бруто добити представља маржу коју предузеће оствари на приход од продаје.
Израчунава се по формули:
% бруто добити = (бруто добит / приходи од продаје) * 100
Очекује се да буде константан, а на промену утичу:
1. продајна цена,
2. продајни микс производа,
3. набавне цене,
4. трошкови производње,
5. залихе.
139
Ниске марже указују на лоше перформансе, али могу бити изазване и трошковима
проширења пословања или покушаја повећања учешћа на тржишту. Марже више од
уобичајених указују на добро управљање и руковођење.
52.Ако се бруто добит није повећала у складу са приходима од продаје, наведите шта треба
утвдитити услед чега се ово излагање јавља?
Ако се бруто добит није повећала у складу са приходима од продаје, треба да утврдимо
зашто се није повећала, тј. да утврдимо да ли се то неслагање појавило због повећаних
трошкова куповине; или због отписивања залиха; или зато сто су други трошкови, нпр.
трошкови истраживања и развоја распоређени на трошкове продаје.
53.Шта је то „принос на упослени капитал“ и како се израчунава његов коефицијент?

(Којим односом величина се исказује принос на упослени капитал и шта се мери овим
коефицијентом?)
Принос на упослени капитал је коефицијент којим се мери однос између величине цифре
која означава добит и величине предузећа.
Принос на упослени капитал = Добит__________ џ 100%

Ангажовани капитал
Принос на упослени капитал је познат и као примарни коефицијент јер је често најважније
мерити профитабилност. Коефицијент показује колико ефикасно предузеће користи своје
ресурсе.
Када се израчуна, принос на упослени капитал треба да се упореди са: бројкама из

претходних година, циљним приносом на упослени капитал предузећа, трошковима
позајмљивања, другим предузећима у истој делатности.
54.Зашто је принос на упослени капитал позанат као примарни коефицијент?
Принос на упослени капитал је познат као примарни коефицијент због тога што се њиме
мери способност ентитета да ствара добитак.
55.У чему се исказује сврха аналитике биланса успеха по елементима за распоређивање

укупног прихода?
Сврха ове анализе је у сагледавању порекла прихода односно резултата.
56.На који начин се алоцира обезвређење утврђено за јединицу која ствара готовину, која у
свом саставу има гудвил?
Код губитка због умањења вредности јединице која ствара готовину најпре се умањује
вредност гудвила (ако постоји) који је алоциран на јединицу која генерише готовину, а
140
затим се умањује вредност других средстава те јединице срезмерно њиховој појединачној
вредности и њеном учешћу у укупној вредности јединице која генерише готовину.
57.Шта је „финансијски салдо“ и која 2 кључна фактора га детерминишу?
Финансијски салдо је биланс разних врста расположивих финансијских средстава у односу

на заахтеве предузећа. Два кључна фактора која га детерминишу су:
1. Довољан износ дугорочног капитала за финансирање дугорочног улагања у основна

средства
2. Погодност финансијских средстава
141

2.8 Материјал За Учење

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2.8 Материјал За Учење

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЕДИЦИЈА: ИСПИТИ ЗА СТИЦАЊЕ

ПРОФЕСИОНАЛНИХ ЗВАЊА ПРИ САВЕЗУ

2.8 ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ

Београд, децембар 2020 године

законска професионална интерна

Рачуноводствена регулатива може да буде: (све што је наведено од закона, стандарда,

1. Законска – закон о рачуноводству и ревизији, правилник о контном оквиру,

Стандардизација финансијског извештавања врши се преко међународних регулаторних

Међународне рачуноводствене организације:

1. IASC (фондација) – одговоран за МРС (прве две чине IFAC)

Међународна федерација рачуновођа (IFAC) обухвата: Фондацију и Одбор за МРС.

 МРС (до 2002. године) 1 – 41 укупно 34;

IFAC–ОВ ЕТИЧКИ КОДЕКС

IFAC–ов етички кодекс је основ за етички кодекс организација чланица међународне

1. део А – за професионалне рачуновође

Доноси га Међународна федерација рачуновођа (за испит треба знати ко га доноси и

интегритет и решавање професионална

Значајне карактеристике професионалног рачуновође су:

1. интегритет и објективност (да је рачуновођа самосталан и да је оспособљен да

1. инвеститори (власници капитала – постојећи и потенцијални)

ОДГОВОРНОСТ ЗА САСТАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

За састављање ФИ одговорно је лице које руководи пословним

Део професионалне регулативе представљају рачуноводствени стандарди односно

Питања којима се бави оквир (структурне целине којима се бави оквир):

1. Циљ финансијских извештаја опште намене;

ЦИЉ финансијских извештаја опште намене је пружање информација о:

1. финансијском положају (су информације на које утичу економски ресурси,

Финансијски извештаји обухватају (ово је подела чије се знање тражи на испиту):

Поред ове поделе корисно је знати и следеће:

ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ оквира су:

1. обрачунска основа (ефекти трансакција и других догађаја признају се када се десе,

(Материјална значајност би требала бити

1. релевантност - подразумева да се дају релевантне значајне информације о

Шта чини финансијске извештаје корисним? То је:

Шта чини информације у финансијским извештајима релевантним? То је

Шта чини информације у финансијским извештајима поузданим? То је:

пружају даље доказе о

Ограничење у погледу релевантности и поузданости информација (важно за испит):

ЕЛЕМЕНТИ финансијских извештаја су:

имовина обавезе капитал приходи расходи

1. Имовина – представља ресурс које предузеће контролише као резултат прошлих

ПРИЗНАВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА финансијских извештаја

Општи критеријуми признавања елемената финансијских извештаја су да:

1. постоји довољно доказа да је дошло до промене у средствима/обавезама

Управа има одговорност за припрему и презентацију ФИ а оквир упућује на основне

почетно одмеравање накнадно одмеравање престанак признавања

историјски трошак текући трошак остварљива вредност садашња вредност

ОДМЕРАВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА финансијских извештаја врши се уз примену принципа:

Финансијски концепт капитала подразумева да је нето имовина коју имамо на крају

Одржавање финансијског капитала подразумева да се добит остварује само уколико

Суштинска разлика између концепта финансијског одржавања капитала и концепта

МРС 1 - Презентација финансијских извештаја

МРС 1 - ПРИПРЕМА И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

1. извештаји опште намене и

Поред ових извештаја у рачуноводству се могу састављати и други интерни извештаји о

МРС 1 даје оквирну структуру Напомена:

Немају прописан садржај. Оне треба да су систематски повезане са финансијским

1. Пруже информације о састављању финансијских извештаја;

Редослед информација у Напоменама

1. Општи подаци о пословном субјекту;

МРС 8 – кратак и битан. Бави се регистрацијом објеката и субјеката из редовне активности,

Важно је да разликујемо материјално значајне корекције и материјално безначајне

Стандарди се не примењују на материјално безначајне ставке, они се евидентирају у текућој