Proracun

predmet: Oprema procesnih instalacija, profesor: Dr.
Aleksandar Petrović
SUŠARA
student: Ivan Igic br. indeksa: 147/00 školska godina: 2003/2004. strana: 1/31
predmet: Oprema procesnih instalacija, profesor: Dr. Aleksandar Petrović
1.Osnovni podaci o zadatku
Dužina cilindričnog dela tela aparata je l=1200 mm.
Spoljašnji prečnik cilindričnog dela tela aparata iznosi D S=1200 mm
Spoljašnji prečnik plašta usvajam DS=1500 mm
Za ispitne uslove uzima se da je proračunska čvrstoca na 20°C i to je za čelik Č.0461 –

235 N/mm2, takodje i za čelik Č.0561 – 235 N/mm2.
Uzimam da mi telo aparata poseduje konusni omotač sa prevojem.
Pošto neznamo temperaturu suvozasićene vodene pare izmedu košuljice i tela aparata iz
priručnika za termodinamiku iz tablice 4.2.4. za pritisak od 3 bar uzimam temperaturu od
133,54 °C 130°C.
Koeficijent valjanosti zavarenog spoja mi je dat i iznosi 0,85.
Za ispitne uslove S=1,1 a za radne uslove uzima se S=1,5 ako imamo čelik i granicu
razvlacenja δ0,2.Ove vrednosti su za naš čelik kovani i valjani.( JUS M.E2.250 )
Za ćelicni plašt Č.0461 iz tablica uzimamo da je na temperaturi od 20 °C proračunska

čvrstoca K= 235 N/mm2 a na radnoj temperaturi od t=130°C sledi da je proračunska
čvrstoca na osnovu tabele P3.1 i interpolacije T=207,3  207N/mm2.
Za čelicno telo C.0561 iz tablica uzimamo da je na temperaturi od 20 °C proračunska

čvrstoca K= 235 N/mm2 a na radnoj temperaturi od t=130°C sledi da je proračunska
čvrstoca na osnovu tabele P3.1 i interpolacije T=245,6  246 N/mm2.
Pritisak na radno opterećenje za plašt iznosi 3 bar.Pritisak na ispitne uslove za plašt

iznosi 1,1 pr = 3,3 bar.
Pritisak na radno opterećenje za telo aparata iznosi 3+1 bar – 3 od spoljašnjeg

opterećenja, a 1 zbog potpritiska u telu aparata: p r= 4 bar. Pritisak na ispitne uslove za
telo aparata iznosi 1,1 pr = 4,4 bar.
Dodatak C1 se uzima na osnovu proračunske debljine lima i iz date tablice. Dodatak u

sebi sadrži toleranciju izrade debljine limova( dodatak za dozvoljeno odstupanje dimenzija
materijala). Pošto su mi skoro sve debljine manje od 10 mm uzima se da je C 1= 0,3mm.
Preko debljine od 10 mm dodatak C1= 0,5 mm.
Dodatak C2=1 mm uzima se kao dodatak za koroziju.
2.Proračun cilindričnih delova aparata
2.1 Proračun debljine zida cilindričnog dela aparata (JUS M.E2.253):
2.1.1. Proračun zida plašta:
s Ds  p  C1  C2
1500  3
 0,3  1
207
K = 20   0,85  3 = 3,216 mm
20   v  p 1,5
s Ds  p  C1  C2 1500  3
 0,3  1
K = 20 
235
 0,85  3,3 = 2,54 mm
20   v  p 1,1
S
Predpostavljam na osnovu crteža koji nam je dat i čiste proporcije da je D s plašta

1500mm.
Na osnovu formule za izračunavanje debljine zida cilindričnih delova kad zamenimo

vrednosti dobijamo debljine:
- u odnosu na radne uslove dobijamo da je debljina plašta s=3,5 mm.
( računski dobijeno 3,216 mm )
- u odnosu na ispitne uslove dobijamo da je debljina plašta s= 3 mm.
(računski dobijeno 2,54 mm)
2.1.2. Proračun tela aparata:
s Ds  p  C1  C2 1200  4
 0,3  1
K = 20 
246
 0,85  4 = 3,02 mm
20   v  p 1,5
S
s Ds  p  C1  C2 1200  4,4
 0,3  1
K = 20 
315
 0,85  4,4 = 2,38 mm
20   v  p 1,1
S
Na osnovu iste formule i drugih podataka dobijamo:

- u odnosu na radne uslove debljina tela aparata je s= 3,5mm. ( računski dobijeno
3,02mm)
- u odnosu na ispitne uslove debljina tela aparata je s= 3 mm ( računski dobijeno
2,38 mm ).
Na osnovu proračuna uzimamo da je debljina zida plašta s=3,5 mm , a da je debljina

zida tela aparata 3,5 mm.
2.2. Cilindrični omotač izložen spoljašnjem pritisku (JUS M.E2.254):
2.2.1. Proračun na elastično ulubljivanje cilindričnog dela plašta
Ovaj proračun se radi samo za delove aparata koji su izloženi spoljašnjem pritisku i za to
se u ovom zadatku koriste sledeci podaci:
Ds =1500 mm , s =5 mm , ls = 1200 mm
Pomoćna vrednost z:
π  Ds π 1500
z  0,5   0,5   1,963
l 1200
Broj talasa ulubljivanja:
3
Ds 15003
nr  1,63  2 4  1,63  4  7,7
l  ( se  C1  C2 ) 12002  (6  0,3  1)
usvaja se broj talasa ulubljivanja n = 8
Stepen sigurnosti:
Stepen sigurnosti pri proracunu na elasticno ulubljivanje ne zavisi od vrste materijala.On

iznosi Sk=3,0
Poasonov koeficijent:
=0,3
Modul elasticnosti za celik:
E=2,1105 N/mm2
Spoljašnjni pritisak:
 
   
   3

 se
E  20  C1  C 2 80 2  n 2  1     se  C1  C2  
p  
 n 1
2


Sk 
2
D 
12  1   2   2
  Ds
 
n  1  1   nz   n 
2


2 s
   1  
  z  
   
p = 1,318 bar
Na osnovu ovih podataka zakljucujemo da je najnizi spoljasnji pritisak koji je potreban da

bi doslo do elasticnog ulubljivanja p=1,318 bar-a.Kako spolja vlada atmosferski pritisak od
1 bar-a debljina od 6 mm u potpunosti zadovoljava.
Debljina u ovom slucaju je 6 mm.
2.2.2. Proračun na elastično ulubljivanje cilindricnog dela tela aparata
Podaci su sledeci :
Ds =1200 mm , s =8 mm , ls = 1200 mm.
Pomoćna vrednost z:
  Ds  1200
z  0,5   0,5   1,571
l 1200
Broj talasa ulubljivanja:
3
Ds 12003
nr  1,63  2 4  1,63  4  5,96
l  ( se  C1  C2 ) 12002  (8  0,3  1)
usvaja se broj talasa ulubljivanja n = 6.
Spoljašnjni pritisak:
 
   
 
E 
3
 20   80 2  n 2
 1    s  C  C  
p  se C1 C2   n 2  1   e 1 2

Sk   n 
2
2
Ds 12  1   2
   n
2  
 Ds
 
 
 
 n2  1  1    



  1 
z
  



   z   

p = 4,51 bar
Na osnovu ovih podataka se moze zakljuciti da pri debljini zida od 8 mm najnizi pritisak
koji izaziva elasticno ulubljivanje je p=4,51 bar-a i da se pri tome javlja n=6 talasa
ulubljivanja.Kako je p=4,51 visi od proracunskog (p pror=4,4 bar za ispitne i ppror=4 bar za
radne uslove) do elasticnog ulubljivanja nece doci.
Debljina u ovom slucaju je 8 mm.
2.2.3. Proračun na plastične deformacije plašta aparata
Za odnos Ds/l = 1500/1200 = 1, 25 < 5 pritisak za plastično ulubljivanje se odreduje iz

sledećeg obrasca:
K s e  C1  C 2 1
20   
S Ds Ds
p= 1,5  u  (1  0,2 
)  D s = 1,77 bar – za radne uslove
1 l
100  (s e  C1  C 2 )
K s e  C1  C 2 1
20   
S Ds Ds
p= 1,5  u  (1  0,2 
)  D s = 2,92 bar – za ispitne uslove
1 l
100  (s e  C1  C 2 )
- u = 1% od kružnog oblika
- S = 1,6 – stepen sigurnosti. Tabela P5.5 – vrednost stepena sigurnosti koje se koriste za
proračun cilindričnih omotaca na plastično deformisanje, a stepen sigurnosti pri ispitnom
pritisku određen je jugoslovenskim standardom JUS M.E2.250, što znaci da je za ispitne
uslove S=1,1.
- proračunska čvrstoća K = 207 N/mm2( ispitna čvrstoća K= 235 N/mm2)
- C1 = 0,3 mm
- C2 = 1 mm
- pretpostavljena debljina zida plašta se=6 mm.
Na osnovu ovih podataka dobijeno je da je pritisak koji bi izazvao plašticne deformacije

1,77 bar sto nam je vece od radnog spoljasnjeg pritiska od 1 bar.
Za ispitne uslove dobija se vrednost pritiska od 2,92 bar.
2.2.4. Proračun na plastične deformacije tela aparata
Za odnos Ds/l = 1200/1200 = 1 < 5 primenjuje se ista formule uz sledeće podatke:
- u = 1% od kružnog oblika
- S = 1,6 – stepen sigurnosti Tabela P5.5 – vrednost stepena sigurnosti koje se koriste za
proračun cilindričnih omotača na plastično deformisanje, a stepen sigurnosti pri ispitnom
pritisku određen je jugoslovenskim standardom JUS M.E2.250, što znači da je za ispitne
uslove S=1,1.
- proračunska čvrstoća: za ispitne uslove K = 235 N/mm 2
za radne uslove K = 207 N/mm2
- C1 = 0,3 mm
- C2 = 1 mm
- pretpostavljena debljina zida plašta se= 9 mm - dobija se :
K s e  C1  C 2 1
20   
S Ds Ds
p= 1,5  u  (1  0,2 
)  D s = 5,78 bar – za radne uslove
1 l
100  (s e  C1  C 2 )
K s e  C1  C 2 1
20   
S Ds Ds
p= 1,5  u  (1  0,2 
)  D s = 9,55 bar – za ispitne uslove
1 l
100  (s e  C1  C 2 )
Pritisak koja izaziva plastične deformacije je 5,78 bara sto je veće i od radnog i od
ispitnog pritiska.Ranije izračunata i pretpostavljena debljina je po ovom proračunu dobra.
Na osnovu ovog proračuna dobija se da je potrebna debljina cilindričnog dela

plašta aparata 6 mm, a da je potrebna debljina tela aparata 9 mm.
2.3. Određivanje debljina zidova uzimajući u obzir otvore i izreze (JUS M.E2.256):
2.3.1. Određivanje debljine zida cilindričnog plašta aparata uzimajući u obzir oslabljenje
usled otvora i izreza
Otvor koji nam se nalazi na telu i plaštu aparata je prečnika 200mm.Potrebni podaci
vezani za spoljašnji prečnik cevi i deljinu zida uzeti su iz Tabele P4.11.
Na osnovu podataka:
- Spoljašnji prečnik kosuljice aparata: D s=1500 mm
- Proračunski pritisak : p=3 bar ( ispitni pritisak od 3,3 bar )
- Proračunska čvrstoća: K= 207 N/mm2( ispitna proračunska čvrstoća K=235 N/mm2)
- Stepen sigurnosti: S= 1,5 ( stepen sigurnosti za ispitni pritisak S=1,1 )
- va - koeficijent oslabljenje usled postojanja otvora
- Pretpostavljena debljina zida plašta aparata s a=3,5mm.
Za otvor važe sledeći podaci:

- Unutrasnji prečnik otvora: du=200 mm
- Unutrasnji prečnik kosuljice aparata: Du= 1493 mm
- C1 i C2 su dodaci na dozvoljeno otstupanje dimenzija materijala i koroziju i habanje
- ss = 5,9 mm – debljina zida prikljucka - uzeta iz tabele P4.11 – cevi od C.1212, bez
sava( JUS C.B5.122 )
- C1s – dozvoljeno otstupanje dimenzija materijala otvora Prilog P4, tabela 4.9
- C2ds=1 mm – dodatak na koroziju i habanje
du s  C1s  C2 ds
dobijaju se sledece vrednosti va  f ( ; s )
( Du  sa  C1  C2 )  ( sa  C1  C2 ) sa  C1  C2
va= f (3,61 ; 1,89 ) = 0,825
s Ds  p  C1  C2 1500  3
 0,3  1
K = 20 
207
 0,85  3 = 3,216 mm
20   v  p 1,5
S
Odatle se prema proračunu dobija za pretpostavljenu debljinu zida plašta aparata od 3,5
mm vrednost od 3,216 mm.
Sto se tice ispitnih uslova pretpostavlja se debljina zida plašta od 3,5 mm i dobija se:
va= 0,85
s Ds  p  C1  C2 1500  3,3
 0,3  1
K = 20 
235
 0,85  3,3 = 2,66 mm
20   v  p 1,1
S
za pretpostavljenu vrednost plašta aparata od 3,5 mm, vrednost od 2,66 mm.
Ovim proračunom i standardizacijom limova dobijamo vrednosti s=3,5 mm i s=3

mm sto je manje od prethodno izracunatih 6 mm.
2.3.2. Određivanje debljine zida cilindričnog tela aparata uzimajući u obzir oslabljenje
usled otvora i izreza
Ovakav isti proračun radimo i za telo aparata, pa sledi:
- Spoljašnji prečnik košuljice aparata: Ds=1200 mm

- Proračunski pritisak : p=4 bar( ispitni pritisak od 4,4 bar )
- Proračunska čvrstoća: K= 246 N/mm2 ( ispitna proračunska čvrstoća K=315 N/mm2)
- Stepen sigurnosti: S= 1,5 ( stepen sigurnosti za ispitni pritisak S=1,1 )
- Pretpostavljena debljina zida tela aparata s a=3,5mm.

- Unutrašnji prečnik otvora: du=207,3 mm
- Unutrašnji prečnik košuljice aparata: Du= 1193 mm
- C1 i C2 su dodaci na dozvoljeno odstupanje dimenzija materijala i koroziju i habanje
- ss = 5,9 mm – debljina zida priključka - uzeta iz tabele P4.11 – cevi od C.1212, bez
šava( JUS C.B5.122 )
du s  C 1s  C 2ds
dobijaju se sledece vrednosti v a  f ( ; s )
( Du  s a  C 1  C 2 )  (s a  C 1  C 2 ) s a  C 1  C 2
va= f (3,61 ; 1,89 ) = 0,825
s Ds  p  C1  C2 1200  4
 0,3  1
K = 20 
246
 0,85  4 = 3,02 mm
20   v  p 1,5
S
Odatle se prema proračunu dobija za pretpostavljenu debljinu zida od 3,5 mm i za

pretpostavljenu vrednost zida otvora od 5,9 mm vrednost od 3,02 mm što je manje od
prethodno proračunatih 9 mm.
Što se tiče ispitnih uslova i pretpostavljene debljina zida aparata od 5mm dobija se :
va= f (3,61 ; 1,89 ) = 0,825
s Ds  p  C1  C2 1200  4,4
 0,3  1
K = 20 
315
 0,85  4,4 = 2,38 mm
20   v  p 1,1
S
za pretpostavljenu vrednost debljine zida od 3,5 mm i pretpostavljenu vrednost debljine
prikljucka od 5,9 mm dobija se vrednost debljine zida od 2,38 mm sto je manje od 9 mm.
Na osnovu ovog proračuna dobija se vrednost debljine zida tela aparat od 3,5 mm
sto je manje od prethodno proračunatih 9 mm.
Konacno mozemo da kazemo da se izrada cilindricnog plasta vrsi pomocu

standardnog lima od čelika č.0461 debljine table s=6 mm,a cilindricni deo tela
aparata od čelika č.0561 debljine table s=9 mm.
3.Proračun konusnih delova aparata
3.1. Proračun konusnog dela plašta aparata bez prevoja (JUS M.E2.251):
3.1.1. Proračun prema naprezanju u pravcu izvodnice omotača
Proračun se radi prema formuli:
p 
s  Ds  C1  C2  C3  C4 
1500  3  5,6
 0,3  1  0  C4
K 40 
207
 0,85
40   v 1,5
S
s =6,67 + C4  Pošto je odnos (se-C1-C2)/Ds=0,0036< 0,005 onda je C4=1 mm
p 
s  Ds  C1  C2  C3  C4 
1500  3,3  5,6
 0,3  1  0  C4
K 40 
235
 0,85
40   v 1,1
S
s =5,12 + C4  Pošto je odnos (se-C1-C2)/Ds=0,0025 < 0,005 onda je C4=1 mm
gde je:
- Ds= 1500 mm
- p= 3 bar ( ispitni pritisak je 3,3 bar )
- β – koeficijent oslabljenja, uzima se iz Priloga 5, tabelaP5.3( na osnovu ugla φ= 55° i
odnosa od r/Ds = 0,01)dobijamo da je β=5,6.
- K=207 N\mm2 ( proračunska čvrstoća za ispitne uslove je K=235 N/mm 2 )
- S= 1,5 za radne uslove, S= 1,1 za ispitne uslove
- v= 0,85
- C1= 0,3 mm
- C2= 1 mm
- C3= 0 jer se taj dodatak predvidja samo za konusne omotače kod kojih je D s<=50mm
- C4 zavisi od odnosa (se-C1-C2)/Ds < 0,005
Sto se tiče radnih uslova dobijena je debljina od s e= 8 mm ( proračunski dobijeno

se= 7,67mm).Što se tiče ispitnih uslova dobija se da je potrebna isto debljina s e= 6,5 mm
(računski dobijeno da je se=6,12 mm ).
Uzima se debljina od 8 mm.

Napomena: Nije preporučljivo uzeti konusni omotač bez prevoja jer je Y=55° sto ne
zadovoljava uslov Y≤30°
3.1.2. Proračun prema naprezanju u cirkularnom pravcu
Debljinu zida računamo preko formule:
DK  p
s  C1  C2
K
( 20   v  p )  cos 1
S
1488  3
s  0,3  1
207 = 4,62 mm – za radne uslove
( 20   0,85  3)  cos 55
1,5
1490  3,3
s  0,3  1
235 = 3,45 mm – za ispitne uslove
( 20   0,85  3,3)  cos 55
1,1
- Ds= 1500 mm
- pretpostavljeno za radne uslove s=6 mm ,i pretpostavljeno za ispitne uslove s=5 mm.
- p= 3 bar ( za ispitne uslove p=3,3)
- K=207 N\mm2 (proračunska čvrstoća za ispitne uslove K=235N/mm2)
- v= 0,85
- C1= 0,3 mm
- C2= 1 mm
- cos φ1= cos 55°=0,574
- Dk= Ds – 2se
Na osnovu proračuna za radne uslove dobija se da je debljina s= 5 mm (računski

dobijeno se= 4,62 mm).
Na osnovu proračuna na ispitne uslove dobija se da je debljina s= 3,5 mm (računski
dobijeno se= 3,45 mm).
Izvodi se zakljucak da je potrebna debljina konusnog dela bez prevoja

8 mm.(deo koji se nastavlja na cilindrični deo plašta debljine 6 mm)
3.2. Proračun konusnog dela tela aparata sa prevojem
3.2.1. Proračun prema naprezanju u pravcu izvodnice omota ča
Proračun se radi prema formuli:
p 
s  Ds  C1  C2  C3  C4 
1200  4  2,68
 0,3  1  0  C4
K 40 
207
 0,85
40   v 1,5
S
p 
s  Ds  C1  C2  C3  C4 
1200  4,4  2,68
 0,3  1  0  C4
K 40 
235
 0,85
40   v 1,1
S
s =3,25 + C4  Pošto je odnos (se-C1-C2)/Ds=0,0016< 0,005 onda je C4=1 mm
gde je:
- Ds= 1200 mm
- p= 4 bar( ispitni pritisak je 4,4 bar )
- β – koeficijent oslabljenja, uzima se iz Priloga 5, tabela P5.3( na osnovu ugla φ= 55° i
odnosa od r/Ds = 0,125;r=150 mm )dobijamo da je β=2,68
- K= 207 N\mm2 (proračunska čvrstoća za ispitne uslove K=235 N/mm 2)
- v= 0,85
- C1= 0,3 mm
- C2= 1mm
- C3= 0 jer se taj dodatak predviđa samo za konusne omotače kod kojih je D s<=50mm
- C4 zavisi od odnosa se-C1-C2/Ds< 0,005
Kada se sve to zameni u formulu dobija se da je potrebna debljina s e= 6 mm (računski

dobijeno da je se=5,04 mm ) za radne uslove.Sto se tice ispitnih uslova proračunom se
dobija da je debljina sada se= 5 mm ( proračunski dobijeno se= 4,25 mm).
Dobija se merodavna debljina zida od 6 mm.
3.2.2. Proračun prema naprezanju u cirkularnom pravcu
Debljinu zida računamo preko formule:
DK  p
s  C1  C2
K
( 20   v  p )  cos 1
S
953  4
s  0,3  1
207 = 4,13 mm – za radne uslove
(20   0,85  4)  cos 55
1,5
971 4,4
s  0,3  1
235 = 3,35 mm – za ispitne uslove
(20   0,85  4,4)  cos 55
1,1
- Ds=1200 mm
- pretpostavljena debljina zida za radne uslove 5 mm , pretpostavljena debljina zida
za ispitne uslove 4 mm.
- p= 4 bar( ispitni uslovi p=4,4 bar )
- K=207N\mm2 (proračunska čvrstoća za ispitne uslove K=235N/mm 2)
- v= 0,85
- C1= 0,3 mm
- C2= 1 mm
- cos φ1= cos 55°=0,574
Proračun se sada menja jer imamo novu formulu za Dk:

- Dk= Ds – 2[se+(r – r cos φ) + x cos (90 – φ)]
Dk= 953 mm (971 mm)
Na osnovu proračuna za radne uslove dobija se da je debljina s= 4,5 mm (računski

dobijeno se= 4,13 mm).Na osnovu proračuna na ispitne uslove dobija se da je debljina s=
3,5 mm (računski dobijeno se= 3,35 mm).
Izvodi se zaključak da je potrebna debljina zida konusnog dela sa prevojem 6 mm.
3.3. Proračun konusa na elastično ulubljivanje
Ovaj proračun se radi samo kod konusa čiji je ugao sirenja manji od 45°. Proračun se radi
prema istoj formuli kao i proračun cilindričnih omotača na elastično ulubljivanje samo se
konus izjednaćava sa cilindrom po formuli:
D  Ds 2
D s  s1
2  cos  1
- Ds1 – spoljašnji prečnik sireg kraja konusa

- Ds2 – spoljašnji prečnik uzeg kraja konusa
Kako je ovde rec o konusima ugla =55 nije potrebno radfiti ovaj dodatni
proracun.
Proračun konusa uzimajući u obzir otvore za dovod pare i odvod kondenzata

(JUS M.E2.256)
Otvori elipsastog oblika se uzimaju u obzir u proračunu kao otvori kružnog oblika pri čemu
je za proračun merodavna veća dimenzija.
3.4. Proračun konusa(plašt) uzimajući u obzir otvor za dovod pare
Za dovod pare se koristi cev prečnika DN 20 mm pa kada tu dimenziju projektujemo u

ravan konusa dobija se da je merodavan otvor 20/cos 55° = 34,86 mm, tj. Približno
35 mm.
Otvor će biti postavljen na 240 mm udaljen od kraja cilindričnog dela i na tom mestu
osnova konusa će biti 814 mm.Debljina zida konusa na tom delu (plašt) je 8 mm.
Debljina zida priključka je 2mm.
Na osnovu podataka:
- Proračunski pritisak : p=3 bar ( ispitni 3,3 bar )
- Proračunska čvrstoća: K= 207 N/mm2 ( ispitna proračunska čvrstoća K=235N/mm2)
- Stepen sigurnosti: S= 1,5 (prilog P5, tabela P5.1), ispitni S=1,1
- Pretpostavljena debljina zida plašta aparata s a=3,5mm.

- Unutrasnji prečnik otvora: du=35 mm
- Unutrasnji prečnik košuljice aparata: Du= 807 mm
- ss = 2 mm – debljina zida priključka (pretpostavljena)
va  f ( ; s )
( Du  s a  C 1  C 2 )  (s a  C 1  C 2 ) s a  C 1  C 2
Za koeficijent oslabljenja dobija se za radne uslove:

va=f(0,83 ; 0,36)= 0,725.
p 
s  Ds  C1  C2  C3  C4 
814  3  2,34
 0,3  1  0  C 4
K 40 
207
 0,725
40   v 1,5
S
s =1,43 mm + C4  Pošto je odnos (se-C1-C2)/Ds=0,00016 < 0,005 onda je C4=1 mm
s=2,43 mm
DK  p
s   C1  C 2
K
( 20  v  p )  cos1
S
807  4
s  0,3  1
207 = 4,11 mm
(20   0,725  4)  cos 55
1,5
Za koeficijent oslabljenja dobija se za ispitne uslove:

va=f(0,83 ; 0,36)= 0,725
DK  p
s   C1  C 2
K
( 20  v  p )  cos1
S
807  4,4
s  0,3  1
235 = 3,29 mm
(20   0,725  4,4)  cos 55
1,1
p 
s  Ds  C1  C2  C3  C4 
814  3,3  2,34
 0,3  1  0  C 4
K 40 
235
 0,725
40   v 1,1
S
s=3,315 mm
Na osnovu proračuna u pravcu izvodnice omotaca i cirkularnom pravcu dobija se

da je merodavna debljina od 4,5 mm, sto je manje od prethodno izracunate debljine
od 8 mm.
3.5. Proračun konusa uzimajući u obzir otvor za odvod kondenzata
Za odvod kondenzata koristi se cev prečnika 15 mm.Ugao pod kojim se nalazi cev je 20°
u odnosu na osnovu aparata, a ugao konusa u odnosu na osnovu aparata je 50°.Iz toga
zaključujemo da je ugao pod kojim cev izlazi iz konusa 35°.Kada se otvor projektuje na
konus dobija se 15/sin 35°= 26 mm.
Na osnovu podataka:
- Proračunski pritisak : p=3 bar ( ispitni 3,3 bar )
- Proračunska čvrstoća: K= 207 N/mm2( ispitna proračunska čvrstoća K=235N/mm2)
- Stepen sigurnosti: S= 1,5 (prilog P5, tabela P5.1), ispitni S=1,1
- Pretpostavljena debljina zida plašta aparata za radne uslove je s a= 5mm, a za ispitne
uslove je sa=4 mm.

- Unutrašnji prečnik otvora: du=26 mm
- Unutrašnji prečnik kosuljice aparata: Du= 1260 mm
- ss = 2 mm – debljina zida priključka (pretpostavljena)
- C1s – dozvoljeno odstupanje dimenzija materijala otvora Prilog P4, tabela 4.9
va  f ( ; s )
( Du  s a  C 1  C 2 )  (s a  C 1  C 2 ) s a  C 1  C 2
Za koeficijent oslabljenja dobija se za radne uslove:

va=f(0,38 ; 0,22)= 0,9
p 
s  Ds  C1  C2  C3  C4 
1270  3  2,72
 0,3  1  0  C 4
K 40 
207
 0,9
40   v 1,5
S
s =3,39 mm + C4  Pošto je odnos (se-C1-C2)/Ds=0,0016 < 0,005 onda je C4=1
DK  p
s   C1  C 2
K
( 20  v  p )  cos1
S
1260  3
s  0,3  1
207 = 3.95 mm
(20   0,9  3)  cos 55
1,5
Za koeficijent oslabljenja dobija se za ispitne uslove:

va=f(0,45 ; 0,3)= 0,875
DK  p
s   C1  C 2
K
( 20  v  p )  cos1
S
1260  3,3
s  0,3  1
235 = 3,23 mm
( 20   0,875  3,3)  cos 55
1,1
p 
s  Ds  C1  C2  C3  C4 
1270  3,3  2,72
 0,3  1  0  C 4
K 40 
235
 0,875
40   v 1,1
S
s =4,35 + C4  Pošto je odnos (se-C1-C2)/Ds=0,0012 < 0,005 onda je C4=1
Odavde zaključujemo da je merodavna debljina omotača 6 mm što je manje od

prethodno proračunate debljine od 8 mm.
I na kraju mozemo reci da se konusni deo plasta bez prevoja izradjuje od table
standardnog lima čelika č.0461 debljine table s=8 mm,a konusni deo tela aparata
sa prevojem od čelika č.0561 debljine table s=6 mm.
4. Proračun ravnih danaca

( JUS M.E2.259 / 1991.)
Proračun se radi za neankerisana okrugla ravna danca i ploče bez dodatnog

ivicnog momenta prema formuli( JUS M.E2.259 / 1991.)
p  S 0. 5
s  C  D1 ( )
10  K
4.1. Proračun za ravno dance pri podacima vezanim za plašt aparata:

Potrebni podaci su :
- C= 0,4 ( s<=3s1)
- D1= 557,5 mm – dobijen je tako što je to prečnik rupe koju ravno dance treba da zatvori
- p= 3 bar ( ispitni pritisak je 3,3 bar )
- S=1,5 (za ispitne uslove S=1,1)
- K= 207 N/mm2( ispitna proračunska čvrstoća K=235 N/mm2), čelik Č.0461.
3  1,5 0.5 3,3  1,1 0.5

s  0,4  557,5( )  10,4 mm s  0,4  557,5( )  8,76 mm
10  207 10  235
Dobijena je racunska debljina ploče od 10,4 mm tj. 10,5 mm.Sto se tice ispitnih uslova
računski je dobijena debljina ploče od 8,76 mm, tj. stvarna debljina od 9 mm.
Iz celog proračuna dobijamo da je potrebna debljina ploče s=10,5 mm ako se radi iz

celika C.0461.
4.2. Oslabljenje izrezima u ravnim dancima
Potreban debljina zida ploče dobija se tako sto se vrednost C mnozi sa koeficijentom
izreza CA.Na osnovu slike 21 u knjizi Propisi i standardi za stabilne i pokretne posude pod
pritiskom iz odnosa du/D1=80/557,5 = 0,14 dobija se da je koeficijent C A=1,14
Kada pomnozimo koeficijent C sa koeficijentom C A dobijamo vrednost novog koeficijenta
od C=0,456.
3  1,5 0.5 3,3  1,1 0.5

s  0,456  557,5( )  11,85 mm s  0,456  557,5( )  10 mm
10  207 10  235
Na kraju celog proračuna merodavna nam je debljina ravnog danca od s=12 mm.
5. Proračun neankerisane okrugle ploce sa dodatnim ivicnim

momentom za prirubnicu DN 80 na telu aparata
(JUS M.E2.259)
Potrebna debljina zida se izracunava po formuli:
p  S 0.5
s  C1 d D ( )
10  K
Vrednost C1 se dobija u zavisnosti od odnosa dt/dD i vrednosti δ sa slike 5.Pri tome odnos
potrebne sile vijaka prema unutrašnjoj pritisnoj sili iznosi:
4(k1  S D ) 4(1,1  21  1,2)

  1  1 =1,999 ; dt/dD= 150/111=1,35
dD 111
pri čemu se koristi SD = 1,2 ,precnik podeonog kruga poklopca dt=150,dD=(d1+d2)/2 kod
zaptivaca, a karakteristična vrednost zaptivanja k1 uzima se iz standarda JUS M.E2.257.
Sa potrebnim podacima sa slike 5 očitava se vrednost faktora C 1=0,68.
Kada sve to zamenimo u proračun dobija se :
1  1,5 0.5
s  0,68  111( ) = 2,03 mm – za radne uslove
10  207
1,1  1,1 0.5
s  0,68  111( ) =1,71 mm – za ispitne uslove
10  235
Iz ovog proračuna dobijaju se samo orjentacione debljine poklopca.Zbog toga

uzimamo konstruktivnu vrednost i ona ce zvisiti dimenzija zavrtnjeva i od
usvojenih dimenzija prirubnice.
6. Proračun neankerisane okrugle ploce sa dodatnim ivicnim

momentom za prirubnicu DN 200 na prikljicku za punjenje i praznjenje
(JUS M.E2.259)
Potrebna debljina zida se izracunava po formuli:
p  S 0.5
s  C1 d D ( )
10  K
Vrednost C1 se dobija u zavisnosti od odnosa dt/dD i vrednosti δ sa slike 5.Pri tome odnos
potrebne sile vijaka prema unutrašnjoj pritisnoj sili iznosi:
4(k1  S D ) 4(1,1  24  1,2)

  1  1 =1,5 ; dt/dD= 280/241=1,16
dD 241
pri čemu se koristi SD = 1,2 , a karakteristična vrednost zaptivanja k1 uzima se iz

standarda JUS M.E2.257.
Sa potrebnim podacima sa slike 5 očitava se vrednost faktora C 1=0,57.
Kada sve to zamenimo u proračun dobija se :
1  1,5 0.5
s  0,57  241( ) = 3,69 mm – za radne uslove
10  207
1,1  1,1 0.5
s  0,57  241( ) =3,12 mm – za ispitne uslove
10  235
Iz ovog proračuna dobijaju se samo orjentacione debljine poklopca. Ono što će

nam stvarno uticati na debljinu je potreba da vijak bude ugrađen kako treba.
Znaci uzimacemo konstruktivnu vrednost.
7.Izbor zaptivača za prirubnicu DN80 (Tabela P5.6)

Na osnovu standarda JUS M.E2.257 izabiram zaptivac od mekog materijala – teflona sa

sledecim svojstvima:
- unutrasnji precnik zaptivaca d1=90 mm
- spoljasnji precnik zaptivaca d2=132 mm
-debljina zaptivaca s=2 mm
- za tecnosti: Preoblikovanje koKD= 20 bD

Radno stanje  k1= 1,1 bD
- za gasove i pare: Preoblikovanje koKD= 25 bD

bD – korisna sirina zaptivaca
Ravan zaptivač nije pogodan za probleme koji se nama javljaju a to su problemi

vakuuma.U našem slučaju najpogodniji bi bio profilisani zaptivač. Pošto proračun tog
zaptivača kao i njegovu geometriju nemamo onda sve radimo kao da imamo ravan
zaptivac.
8.Izbor zaptivača za prirubnicu DN200 (Tabela P5.6)
Na osnovu standarda JUS M.E2.257 izabiram zaptivac od mekog materijala – teflona sa

sledecim svojstvima:
- unutrasnji precnik zaptivaca d1=220 mm
- spoljasnji precnik zaptivaca d2=262 mm
-debljina zaptivaca s=2 mm
- za tecnosti: Preoblikovanje koKD= 20 bD

- za gasove i pare: Preoblikovanje koKD= 25 bD

bD – korisna sirina zaptivaca
Ravan zaptivač nije pogodan za probleme koji se nama javljaju a to su problemi

vakuuma.U našem slučaju najpogodniji bi bio profilisani zaptivač. Pošto proračun tog
zaptivača kao i njegovu geometriju nemamo onda sve radimo kao da imamo ravan
zaptivac.
9. Proračun prirubnice otvora DN 80
Za nas proračun pri kome je temperatura manja od 300° i pritisak manji od 40 bar
koristimo normalne vijke. Proračun sila u vijcima radimo za ugradno stanje kao i za radno
stanje. Što se tiče ispitnih uslova svi vijci su izloženi vakuumu, pa pošto se vakuum
proverava tako što se poveća pritisak unutar dela gde se nalazi vakuum da bi se videlo da
li negde dolazi do curenja, uzimam da mi je ispitni pritisak veci od 1 bar(p=1,1 bar).
Pošto je ispitni pritisak najveci pritisak onda nam je on merodavan pritisak za

proračun.
9.1. Proračun sila u vijcima
Najmanja sila u vijku za radno stanje:
FSB=FRB + FFB + FDB = 552,64 + 511,28 + 1062,77 = 2126,69 N
Potrebni podaci:
- di= 80 mm – unutrašnji prečnik otvora
- p= 1,1 bar – unutar aparata imamo vakuum pa ga proračunavamo na ispitni pritisak
- dD=111 mm – srednji prečnik zaptivača
- SD=1,2
- k1=1,1 bD= 23,1 mm – koeficijent zaptivača za stanje pri radu
- bD= 21mm – korisna širina zaptivača
2
p   di 1,1    80 2
FRB    552,64 N
40 40
2 2
p    (d D  d i ) 1,1    (111 2  80 2 )
FFB    511,28 N
40 40
p 1,1
FDB     d D  S D  k1     111  1,2  23,1  1062,77 N
10 10
Najmanja sila u vijku za ugradno stanje:
Potrebni podaci:
- ko – koeficijent zaptivaca za stanje pri ugradnji
- KD – otpor promeni oblika materijala zaptivaca
- koKD=25 bD=525
Odavne je najmanja sila za ugradno stanje u vijku:
FDV    d D  k o  K D    111  525  183076,3 N
9.2. Proračun prečnika vijka za radno stanje
Za sve podatke potrebne za vijke konsultuje se Tabela P5.8.

Za vijke obrađene skidanjem strugotine i paralelne nalegajuce povrsine sledi φ=1, a za
vijke sa punim stablom z= 1,51.
-n=4
- K=240 N/mm2 – za čelik Č.0445 i proračunsku temperaturu od 20°C.
- C5=3 mm
FSB 0 ,5
dK  z  ( )  C 5  2,25  3  5,25mm
K n
9.3. Proračun prečnika vijka za ugradno stanje
Obrazac sada izgleda ovako :
FDV 0,5 183076,3 0,5

dK  z  ( )  1,29  ( )  17,82mm
K 20  n 240  4
gde je:
- K20= 240 N/mm2 – proračunska čvrstoća materijala na 20°C.

- z= 1,29 - pomoćna vrednost za ugradno stanje i φ=1.
Ovakav proračun nam govori da mozemo da izaberemo 4 standardna zavrtnja M16.
9.4. Proračun prirubnice
9.4.1 Izbor prirubnice
Izabiramo unutrasnju prirubnicu za privarivanje DN 80.Uzecemo je i privariti za ravno

dance. Usvajam sledece dimenzije :
ds = 190 mm spoljašnji prečnik prirubnice

dt = 150 mm prečnik podeonog kruga
dL=18 mm otvor za vijak
n=4 broj rupa za vijak
M16 navoj vijka
9.4.2. Proracun debljine prirubnice
- b=ds – du – 2dL' – proračunska dvostruka širina prirubnice

- ds=190 mm – spoljašnji prečnik prirubnice
- du= 80 mm – unutrašnji prečnik prirubnice
- dL'= V dL= 0,9 18 =16,2 mm – redukovani prečnik rupe za vijke
- V=f(du)=f(80)=0,9 – pomoćna vrednost (slika P5.9 – JUS.M.E2.258 – proračun
prirubnica)
- b= 190 – 80 – 32,4=77,6 mm
- s1=0 - jer je privarena direktno na ravno dance
- Pomoćna vrednost Z :
Z=0
 d2 
 2 1
d
- a=a1+a2  D  =20+19,75 1,93=58,1 mm – krak delovanja sile u vijku za ispitni
pritisak i pogonsko stanje
d  d t  s1 190  150  0
-a1= = =20 mm
2 2
d  d D  2s1 190  111  2  0
-a2=  =19,75 mm
4 4
- dt=150 mm – podeoni prečnik kruga

- du=80 mm - unutrašnji prečnik kruga
- aD=(dt – dD)/2=(150 – 111)/2= 19,5 mm – krak delovanja sile u vijku za ugradno stanje
Za pogonsko stanje otporni moment iznosi :
FSB  S
Wp  a
K
- FSB=2126,69 N – najmanja sila u vijku za radno stanje

- S=1,5 – stepen sigurnosti ( JUS M.E2.250 )
- K=315 N/mm2 – proračunska čvrstoća za materijal prirubnice C.0561 i t=20°C.
Odatle se dobija:
2126,69  1,5
Wp   58,1  588,38mm 3
315
Za ugradno stanje otporni moment iznosi:
FDV  S ' 183076,3  1,1

Wu   aD   19,5  12466,6mm 3
K 20 315
gde je:
- FDV=183076,3 N – najmanja sila u vijku za ugradno stanje
- S'=1,1 – stepen sigurnosti
- K20=315 N/mm2 – proračunska čvrstoća na t=20°C za materijal prirubnice C.0561
Visina ploce prirubnice treba da iznosi:
1,42  W  Z 1,42  12466,6  0

hF= = =15,1 mm
b 77,6
Ovde smo dobili minimalnu vrednost visine ploce prirubnice.Iz konstruktivnih

razloga moramo u odnosu na izabrani standardni vijak M16 podesavati visinu ploce
prirubnice.
10.Proracun prirubnice otvora za punjenje i praznjenje DN 200
Opet ćemo imati isti ispitni pritisak od 1,1 bar i on ce nam biti merodavan.
10.1. Proračun vijaka
10.1.1. Proračun sila u vijcima
Najmanja sila u vijku za radno stanje:
FSB=FRB + FFB + FDB = 3455,75 + 1562 + 2308,62 = 7326,37 N
Potrebni podaci:
- di= 200 mm – unutrašnji prečnik prirubnice
- p= 1,1 bar – unutar aparata imamo vakuum pa će nam merodavan pritisak biti ispitni
- dd=241 mm – srednji prečnik zaptivača
- SD=1,2
- k1=1,1 bD= 26,4 mm – koeficijent zaptivača za stanje pri radu
- bD= 24mm – korisna širina zaptivača
2
p   di 1,1    200 2
FRB    3455,75 N
40 40
2 2
p    (d D  d i ) 1,1    (2412  200 2 )
FFB    1562 N
40 40
p 1,1
FDB     d D  S D  k1     241  1,2  26,4  2308,62 N
10 10
Najmanja sila u vijku za ugradno stanje:
Potrebni podaci:
- ko – koeficijent zaptivaca za stanje pri ugradnji
- KD – otpor promeni oblika materijala zaptivaca
- koKD=25 bD=600
Odavne je najmanja sila za ugradno stanje u vijku:
FDV    d D  k o  K D    241  600  454274N
10.2. Proračun prečnika vijka za radno stanje
Za sve podatke potrebne za vijke konsultuje se Tabela P5.8.

Za vijke obrađene skidanjem strugotine i paralelne nalegajuce povrsine sledi φ=1, a za
vijke sa punim stablom z= 1,51.
-n=8
- K=240 N/mm2 – za čelik Č.0445 i proračunsku temperaturu od 20°C.
- C5=3 mm
FSB 0,5
dK  z  ( )  C 5  2,95  3  5,95mm
K n
10.3. Proračun prečnika vijka za ugradno stanje
Obrazac sada izgleda ovako :
FDV 0,5 454274 0, 5

dK  z ( )  1,29  ( )  19,84mm
K 20  n 240  8
gde je:
- K20= 240 N/mm2 – proračunska čvrstoća materijala na 20°C.

- z= 1,29 - pomoćna vrednost za ugradno stanje i φ=1.
Ovakav proračun nam se u potpunosti slaže sa izabranim standardom za cevne

prirubnice JUS.B6.011 koji nam je propisao 8 zavrtnjeva prečnika M20.
10.4. Proračun prirubnice
10.4.1. Izbor prirubnice
Uzimamo standardnu prirubnicu za zavarivanje sa konusnim prelazom.

Za ovu prirubnicu uzecemo vrednosti :
ds = 320mm spoljašnji prečnik prirubnice

dt = 280 mm prečnik podeonog kruga
du = 200 mm unutrašnji prečnik prirubnice
dL= 22 mm otvor za vijak
n=8 broj rupa za vijak
10.4.2. Proracun debljine prirubnice
- b=ds – du – 2dL' – proračunska dvostruka širina prirubnice

- ds=320 mm – spoljašnji prečnik prirubnice
- du= 200 mm – unutrašnji prečnik prirubnice
- dL'= V dL= 0,78 22 =17,16 mm – redukovani prečnik rupe za vijke
- V=f(du)=f(200)=0,78 – pomoćna vrednost (slika P5.9 – JUS.M.E2.258 – proračun
prirubnica)
- b= 320 – 200 – 34,32=85,68 mm
- s1=4,5 mm
- Pomoćne vrednosti Z i Z1 iznose:
2
Z  (d u  s F )  s F
3 2
Z1   (d u  s1 )  s1
4
s  sF
0,1  1  0,3
b
0,1b  s1  s F  0,3b  s1
4,068  s F  21,204
Usvajam da je debljina prirubnice na prelaznom delu sF= 15 mm.
Z  (200  15)  15 2  48375

3
Z 1   ( 200  4,5)  4,5 2  3105,84
4
Proveravamo prirubnicu za poprečni presek A – A
- a=(dt – du – sF)/2=(280 – 200 – 15)/2=32,5 mm – krak delovanja sile u vijku za ispitni

pritisak i pogonsko stanje
- dt=280 mm – podeoni prečnik kruga
- du=200 mm - unutrašnji prečnik kruga
- aD=(dt – dD)/2=(280 – 241)/2= 19,5 mm – krak delovanja sile u vijku za ugradno stanje
Za pogonsko stanje otporni moment iznosi :
FSB  S
Wp  a
K
- FSB=7326,37 N – najmanja sila u vijku za radno stanje

- S=1,5 – stepen sigurnosti ( JUS M.E2.250 )
- K=210 N/mm2 – proračunska čvrstoća za materijal prirubnice C.0561 i t=20°C.
Odatle se dobija:
7326,37  1,5
Wp   32,5  1133,84mm 3
315
Za ugradno stanje otporni moment iznosi:
FDV  S ' 454274  1,1

Wu   aD   19,5  30933,89mm 3
K 20 315
gde je:
- FDV=454274 N – najmanja sila u vijku za ugradno stanje
- S'=1,1 – stepen sigurnosti
- K20=315 N/mm2 – proračunska čvrstoća na t=20°C za materijal prirubnice C.0561
Potrebna visina oboda prirubnice:
1,27W  Z 0,5
hF  ( )
b
- kako je Wp<Wu proračun visine oboda prirubnice izvrsice se samo za W u
1,27  30933,89  48375 0, 5

hF  ( ) 0
85,68
Na osnovu ovog proračuna dobijena je visina oboda prirubnice koren iz negativnog

broja što znači da proračun nije merodavan.
Proračun prirubnice za poprećni presek B – B:
Za ovaj proračun važe sledeci uslovi:

h  hF
0,5  A  1,0
hF
- hA=30 mm – ukupna visina prirubnice, usvojena vrednost
- hF=15 mm – visina oboda prirubnice, usvojena vrednost
Odatle je:
hA  hF
B1   1 - pomoćna vrednost
hF
- sm – pomoćna vrednost
- B – pomoćna vrednost
s F  s1 15  4,5
sm    9,75mm
2 2
2s m 2  9,75
  0,23
b 85,68
2s
1  m  B1
B b  0,73
2s m 2
1  ( B1  2 B1 )
b
d  d u  s1
a t  37,75
2
- a – krak delovanja sile u vijku za ispitni pritisak i pogonsko stanje
Otporni moment za pogonsko stanje:
FSB  S
Wp  a
K
7326,37  1,5
Wp   37,75  1317mm 3
315
Otporni moment za ugradno stanje je isti kao i za presek A-A:

FDV  S ' 454274  1,1

Wu   aD   19,5  30933,89mm 3
K 20 315
Odatle se dobija:
1,27W  Z 1 0 ,5
hF  B ( )  15mm
b
što se slaže sa pretpostavljenom vrednošću od 15 mm.
11. Izbor cevi priključaka DN 20 za dovod zasićene pare
Za prikljucke DN 20 uzimamo cevi od materijala Č.1212, bez šava (JUS C.B5.122), čije
su dimenzije (Tab.P.4.11.str.168 ):
NV 20 nazivni prečnik cevi

d = 25 mm spoljašnji prečnik cevi
 = 2 mm debljina zida cevi
12. Izbor cevi priključaka DN 15 za odovod kondenzata
Za prikljucak DN 15 uzimamo cev od materiajla Č.1212, bez šava (JUS C.B5.122), čije
su dimenzije (Tab.P.4.11.str.168 ):
NV 15 nazivni prečnik cevi

d = 20 mm spoljašnji prečnik cevi
 = 2 mm debljina zida cevi
13. Izbor prirubnice priključaka DN 20 za dovod zasićene pare
Uzima se standardna prirubnica DN 20 sa karakteristikama:D=90 mm;d=65 mm;d 1=11

mm;M 10 x 4 kom.;visina konstruktivno usvojena.
14. Izbor prirubnice priključaka DN 15 za odovod kondenzata
Uzima se standardna prirubnica DN 15 sa karakteristikama:D=80 mm;d=55 mm;d 1=11

mm;M 10 x 4 kom.;visina konstruktivno usvojena.
15. Proračun postolja aparata
Pošto je ovaj aparat predviđen da radi u horizontalnom položaju oslonićemo ga na tri

oslonca koji će biti postavljeni na cilindričnom delu plašta aparata.
Težinu aparata moram izračunati i ona iznosi:
G= Ga+GL+GR
- Ga – težina aparata
- GL – težina materije koja se nalazi u aparatu
- GR – težina radne materije
Na osnovu izračunate zapremine čelicnih delova aparata koja iznosi priblizno 150 dm 3 i
na osnovu poznate gustine čelika koja je 7,85 kg/dm 3 dobijamo da je težina aparata bez
priključaka i prirubnica oko 1200 kg.
Kada na tu težinu dodamo priključke i prirubnice dobijamo težinu od 1500 kg. Pošto nam
je zapremina aparata oko 7 m3, celukupna težina aparata pri ispitivanju iznosi 7,5 t.Tu
težinu potrebno je pomnožiti sa 1,5 i tada dobijamo najnepogodniji slučaj od 11,25 t
mase.
Otpori oslonaca horizontalnih aparta oslonjenih na dva oslonca su međusobno jednaki i

mogu se odrediti prema sledećim formulama :
PA=PB=0,5 G
PA=0,5·11250·9,81=0,0552
PB= 0,0552 MN
Pošto u ovom slučaju imamo ravna danca i oslonce stavljamo na cilindrični deo
proračunska dužina aparata je LPR=1260 mm = 1,26 m.
Rastojanje između oslonaca se određuje prema:
t1=0,207· LPR = 0,207·1,26 = 0,261 m

t= LPR – 2t1 = 1,26 – 2· 0,261=0,738 m
Proračunski moment savijanja za aparate sa tri oslonca iznosi:
Mu=0,0215·0,1125· 1,26 = 0,00304 MNm
Pošto je moment toliko mali nema potrebe proračunavati odnos napona savijanja i
dopuštenog naprezanja, niti ima potrebe proračunavati stabilnost posude.
Na osnovu slike 3.2.2. bira se tip oslonca i u ovom slučaju sledi tip I, i širina oslonca je:
b=0,2 Du= 0,3376 m. Usvaja se 0,34 m.
Otporni moment preseka zida omotača nad osloncem u odnosu na osu x se određuje po
formuli:
C=C1+C2=1,3 mm
(b  8  ( s e  C ))  ( s e  C ) 2
W  1,39  10 6 m3
6
Naprezanje na savijanje u zidu aparata od reakcije oslonca se izračunava po formuli:
0,02  PB  d s 0,02  0,0552  1,5

u    1191,36 MN/m2
W 1,39  10 6
Kako je σu=1191,36 > σud=205 MN/m2, odatle se zaključuje da je podložna ploča

potrebna.
Dozvoljeni otporni moment za zadati poprečni presek tela aparata treba da je:
0,02  PB  Ds 0,02  0,0552  1,5

W    8,08  10 6 m 3
 ud 205
-sH=se ukako je zadovoljen uslov 4σud > σu

- sH>se ukako je σu >4σud
Pošto je u ovom slučaju σu =1191,36 >4σud =820 MN/m2onda je debljine podložne ploče
sH=1,6·se=9,6 mm.
Proračunska površina poprečnog preseka zida cilindričnog dela tela aparata određuje se
po formuli:
FC  [b  8( s e  C )]( s e  C )  1,775  10 3 m 2
Proračunska površina poprečnog preseka podložne ploče iznosi:
FH  (b  4S H ) S H  3,63  10 3 m 2
Moment inercije površine FC iznosi:
FC ( s e  C ) 2 1,775  10 3 (0,006  0,0013) 2

JC    0,327  10 8 m4
12 12
Moment inercije površine FH iznosi:
2
FH  s H 3,63  10 3  0,0096 2
JH    2,79  10 8 m 4
12 12
Rastojanje od donje površine podložne ploče do težista površine F C+FH određuje se po

formuli:
FC  [ S H  0,5( s e  C )]  0,5FH  S H
y
FC  FH
1,775  10 3 [0,0096  0,5(0,006  0,0013)]  0,5  3,63  10 3  0,0096
y  7,14  10 3 m
(1,775  3,63)  10 3
Proračunski otporni moment preseka cilindričnog dela tela aparata, zajedno sa

podložnom pločom, određuje se po formuli:
J C  J H  FC [ s H  0,5( s e  C )  y ] 2  FH  ( y  0,5  s H ) 2
W  
y
0,327  10 8  2,79  10 8  1,775  10 3 [0,0096  0,5(0,006  0,0013)  7,14  10 3 ] 2 
W 
0,0054
3,63  10 3 (7,14  10 3  0,5  0,0096) 2
 3
 8,25  10 5 m 3
7,14  10
Pošto je proračunski otporni moment veći od dozvoljenog otpornog momenta

potrebna čvrstoca je obezbeđena.
16. Proračun zavarenih spojeva
12.1. Primer sučeonog spoja ( JUS U.E7.150 )
Primer sučeonog spoja koji spaja dve ploce iz kojih je izrađen plašt aparata. Uzimamo
deo plašta aparata koji je cilindričnog oblika. Za proračun uzimamo dve ploče 2x1 m,
uzdužni šav je debljine se=6 mm, pritisak je 3,3 bara.
Spoljašni prečnik plašta je D=1500 mm. Kvalitet šava je II. Čelik je Č.0461. Proračunska
temperatura t= 20 °C. Slučaj opterećenja I – osnovno opterećenje.
D 1500
p 3,3  10 5  10 6 
  2  2  41,25 N
se 6 mm 2
rII  r   II  0
N
 u     41,25
mm 2
N
 dop  185
mm 2
k= 0,72 ( tabela P 7.4 ) – za savijanje
N
 s ,dop  k   dop  0,72  185  133,2
mm 2
N N
 u     41,25 2
  s ,dop  133,2
mm mm 2
Uslov je zadovoljen, tako da će zavareni spoj izdržati zadato opterećenje.
Literatura korišćena pri izradi prvog grafičkog rada iz predmeta

Oprema procesnih instalacija:
Imena knjiga: Autori:
"Konstrukcije i proračuni procesnih aparata" prof.dr. Martin Bogner,dipl.ing.

dr.Aleksandar Petrović, dipl.ing.
"Propisi i standardi za stabilne i pokretne prof.dr. Martin Bogner, dipl.ing

posude pod pritiskom" Vlada Vojnović, dipl.ing.
Nada Ivanović, dipl.ing.
"Zavarivanje" prof.dr. Martin Bogner,dipl.ing.

Mirjana Borisavljević, dipl.ing.
Nebojsa Trbojević, dipl.ing.
Dejan Vračar, dipl.ing.
"Industrisko mašinski prirućnik" Grupa autora
"Priručnik iz Termodinamike" dr. Đorđe Kozić, dipl.ing.

dr.Bogosav Vasiljević,dipl.ing.
dr. Vladisav Bekavac, dipl.ing.

Proracun

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Proracun

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

predmet: Oprema procesnih instalacija, profesor: Dr.

1.Osnovni podaci o zadatku

Dužina cilindričnog dela tela aparata je l=1200 mm.

Spoljašnji prečnik cilindričnog dela tela aparata iznosi D S=1200 mm

Spoljašnji prečnik plašta usvajam DS=1500 mm

Za ispitne uslove uzima se da je proračunska čvrstoca na 20°C i to je za čelik Č.0461 –

Uzimam da mi telo aparata poseduje konusni omotač sa prevojem.

Koeficijent valjanosti zavarenog spoja mi je dat i iznosi 0,85.

Za ćelicni plašt Č.0461 iz tablica uzimamo da je na temperaturi od 20 °C proračunska

Za čelicno telo C.0561 iz tablica uzimamo da je na temperaturi od 20 °C proračunska

Pritisak na radno opterećenje za plašt iznosi 3 bar.Pritisak na ispitne uslove za plašt

Pritisak na radno opterećenje za telo aparata iznosi 3+1 bar – 3 od spoljašnjeg

Dodatak C1 se uzima na osnovu proračunske debljine lima i iz date tablice. Dodatak u

Dodatak C2=1 mm uzima se kao dodatak za koroziju.

2.Proračun cilindričnih delova aparata

2.1 Proračun debljine zida cilindričnog dela aparata (JUS M.E2.253):

2.1.1. Proračun zida plašta:

Predpostavljam na osnovu crteža koji nam je dat i čiste proporcije da je D s plašta

Na osnovu formule za izračunavanje debljine zida cilindričnih delova kad zamenimo

2.1.2. Proračun tela aparata:

Na osnovu iste formule i drugih podataka dobijamo:

Na osnovu proračuna uzimamo da je debljina zida plašta s=3,5 mm , a da je debljina

2.2. Cilindrični omotač izložen spoljašnjem pritisku (JUS M.E2.254):

2.2.1. Proračun na elastično ulubljivanje cilindričnog dela plašta

Broj talasa ulubljivanja:

usvaja se broj talasa ulubljivanja n = 8

Stepen sigurnosti pri proracunu na elasticno ulubljivanje ne zavisi od vrste materijala.On

Modul elasticnosti za celik:

Na osnovu ovih podataka zakljucujemo da je najnizi spoljasnji pritisak koji je potreban da

Debljina u ovom slucaju je 6 mm.

2.2.2. Proračun na elastično ulubljivanje cilindricnog dela tela aparata

Broj talasa ulubljivanja:

usvaja se broj talasa ulubljivanja n = 6.

Debljina u ovom slucaju je 8 mm.

2.2.3. Proračun na plastične deformacije plašta aparata

Za odnos Ds/l = 1500/1200 = 1, 25 < 5 pritisak za plastično ulubljivanje se odreduje iz

Na osnovu ovih podataka dobijeno je da je pritisak koji bi izazvao plašticne deformacije

2.2.4. Proračun na plastične deformacije tela aparata

Za odnos Ds/l = 1200/1200 = 1 < 5 primenjuje se ista formule uz sledeće podatke:

Na osnovu ovog proračuna dobija se da je potrebna debljina cilindričnog dela

Za otvor važe sledeći podaci:

va= f (3,61 ; 1,89 ) = 0,825

Ovim proračunom i standardizacijom limova dobijamo vrednosti s=3,5 mm i s=3

Ovakav isti proračun radimo i za telo aparata, pa sledi:

- Spoljašnji prečnik košuljice aparata: Ds=1200 mm

Za otvor važe sledeći podaci:

va= f (3,61 ; 1,89 ) = 0,825

Odatle se prema proračunu dobija za pretpostavljenu debljinu zida od 3,5 mm i za

va= f (3,61 ; 1,89 ) = 0,825

Konacno mozemo da kazemo da se izrada cilindricnog plasta vrsi pomocu

3.Proračun konusnih delova aparata

3.1.1. Proračun prema naprezanju u pravcu izvodnice omotača

Proračun se radi prema formuli:

Sto se tiče radnih uslova dobijena je debljina od s e= 8 mm ( proračunski dobijeno

Uzima se debljina od 8 mm.

3.1.2. Proračun prema naprezanju u cirkularnom pravcu

Debljinu zida računamo preko formule:

Na osnovu proračuna za radne uslove dobija se da je debljina s= 5 mm (računski

Izvodi se zakljucak da je potrebna debljina konusnog dela bez prevoja

3.2. Proračun konusnog dela tela aparata sa prevojem

3.2.1. Proračun prema naprezanju u pravcu izvodnice omota ča

Proračun se radi prema formuli:

Kada se sve to zameni u formulu dobija se da je potrebna debljina s e= 6 mm (računski