Matematika 1 Ok

Ана Савић Зоран Мишковић Светлана Штрбац - Савић
МАТЕМАТИКА 1
Друго измењено и допуњено издање
Висока школа електротехнике и рачунарства
Београд, 2013.
Др Ана Савић, мр Зоран Мишковић, мр Светлана Штрбац - Савић
Математика 1
Рецензенти
Др Слободан Обрадовић, доцент, Факултет за компјутерске науке у
Београду
Мр Марко Царић, асистент, Висока школа електротехнике и
рачунарства у Београду
Издавач
Висока школа електротехнике и рачунарства
Београд, Војводе Степе 283
Техничка обрада
Др Ана Савић
Корице
Струк. инж. Ненад Толић
CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
51 (075.8)
САВИЋ, Ана, 1974-
Математика 1 / Ана Савић, Зоран Мишковић,
Светлана Штрбац-Савић. – 2. Измењено и
допуњено изд. – Београд : Висока школа
електротехнике и рачунарства, 2013 (Београд :
Школски сервис Гајић). – 321 стр. : илустр. ;
24 cm
Тираж 20. – Регистар. – Биграфија : стр.
[324] .
ISBN 978-86-7982-168-3
1. Мишковић Зоран, 1949- [аутор] 2.
Штрбац-Савић, Светлана, 1972- [аутор]
а) Математика
COBISS.SR – ID 201174028
Наставно веће Високе школе електротехнике и рачунарства у

Београду одобрило је коришћење овог уџбеника у настави.
Забрањено прештампавање и копирање. Сва права задржава издавач.
ПРЕДГОВОР
Књига је првенствено намењена студентима Високе школе

електротехнике и рачунарства у Београду који слушају
једносеместрални курс из предмета Mатематика 1. Наравно могу је
користити сви који сматрају да ће им бити корисна. Материјал је
прилагођен плану и програму предмета Mатематика 1 и подељен је у
15 поглавља. Планирано је да се свако поглавље обради у току једне
радне недеље. Свако поглавље садржи циљеве учења, теоријски део,
решене примере и питања и задатке за проверу знања на крају сваког
поглавља.
Њена намена је да олакша студентима да савладају градиво

предмета Математика 1.
Аутори позивају све читаоце да дају своје сугестије, да би

наредна издања била квалитетнија и садржајнија.
У Београду, Аутори
2013.
“Математика – то је језик којим говоре све природне
науке. Не постоји ниједна математичка област, ма каква
она била, која се не би могла применити на појаве реалног
света”
Николај Лобачевски
Садржај
1. Увод ................................................................................................................. 1
1.1. Језик математике ..................................................................................... 2
1.2. Основни појмови математичке логике.................................................. 3
1.3. Основни појмови теорије скупова ......................................................... 8
1.3.1. Операције са скуповима ................................................................. 9
1.3.2. Кардинални број ............................................................................ 12
Задаци за проверу знања ...................................................................................... 13
2 . Теорија бројева ................................................................................... 17

2.1. Природни бројеви ................................................................................. 18
2.2. Цели бројеви .......................................................................................... 21
2.3. Рационални бројеви .............................................................................. 22
2.4. Ирационални бројеви............................................................................ 22
2.5. Реални бројеви....................................................................................... 23
2.6. Проширење скупа реалних бројева ..................................................... 24
2.7. Комплексни бројеви.............................................................................. 28
2.7.1. Алгебарски облик комплексног броја ......................................... 28
2.7.2. Операције са комплексним бројевима у алгебарском облику .. 31
2.7.3. Тригонометријски облик комплексног броја ............................. 38
2.7.4. Операције са комплексним бројевима у тригонометријском
облику..............................................................................................................40
2.7.5. Експоненцијални облик комплексног броја ............................... 47
2.7.6. Операције са комплексним бројевима у експоненцијалном
облику ..........................................................................................................47
3. Функције .................................................................................................... 49
3.1. Појам функције ..................................................................................... 50
3.2. Начини задавања функција .................................................................. 51
3.3. Реалне функције једне променљиве .................................................... 52
3.4. Инверзна функција................................................................................ 53
3.5. Слагање функција ................................................................................. 54
3.6. Особине функција ................................................................................. 55
3.7. Преглед елементарних функција ......................................................... 59
4. Низови ......................................................................................................... 73
4.1. Низови .................................................................................................... 74
4.2. Гранична вредност низа ....................................................................... 75
4.3. Особине конвергентних низова ........................................................... 76
4.4. Операције са граничним вредностима низова ................................... 76
4.5. Тaчка нагомилавања низа ..................................................................... 77
4.6. Број e ...................................................................................................... 78
5. Гранична вредност функције .................................................... 85

5.1. Гранична вредност функције ............................................................... 86
5.2. Лева и десна гранична вредност функције ......................................... 87
5.3. Особине граничних вредности функција............................................ 89
5.4. Непрекидност функције ....................................................................... 90
5.5. Особине непрекидних функција .......................................................... 91
5.6. Асимптоте функције ............................................................................. 92
6. Извод функције ................................................................................... 105

6.1. Извод функције ................................................................................... 106
6.2. Леви и десни извод ............................................................................. 107
6.3. Основна правила диференцирања ..................................................... 108
6.4. Таблица основних извода ................................................................... 110
6.5. Извод инверзне функције ................................................................... 111
6.6. Извод сложене функције .................................................................... 112
6.7. Логаритамски извод ............................................................................ 113
6.8. Извод имплицитнe функције ............................................................. 114
6.9. Геометријско тумачење извода.......................................................... 114
6.10. Диференцијал функције ................................................................. 116
6.11. Изводи и диференцијали вишег реда ............................................ 117
Задаци за проверу знања .................................................................................... 119
7. Тејлорова формула .......................................................................... 131

7.1. Teјлорова формула .............................................................................. 132
7.2. Маклоренови развоји неких важнијих функција ............................. 134
8. Основне теореме диференцијалног рачуна ................... 145

8.1. Фермаова теорема ............................................................................... 146
8.2. Ролова теорема .................................................................................... 147
8.3. Кошијева теорема ................................................................................ 148
8.4. Лагранжова теорема............................................................................ 149
8.5. Лопиталова теорема ............................................................................ 151
9. Испитивање функција помоћу извода ............................. 161
9.1. Монотоност функције ..................................................................... 162

9.2. Екстремне вредности функције ..................................................... 163
9.3. Одређивање екстрема функције помоћу извода вишег реда ...... 165
9.4. Конвексност и конкавност функције ............................................ 166
9.5. Превојне тачке функције ................................................................ 167
9.6. Испитивање тока функције ............................................................ 168
10. Неодређени интеграли ............................................................... 205

10.1. Неодређени интеграл ...................................................................... 206
10.2. Особине неодређеног интеграла .................................................... 208
10.3. Таблица основних интеграла ......................................................... 209
10.4. Основна правила интеграције ........................................................ 210
11. Методе интеграције ...................................................................... 215
11.1. Методa смене ................................................................................... 216
11.2. Метода парцијалне интеграције .................................................... 230
11.3. Интеграција рационалних функција ............................................. 238
11.3.1. Случај када полином у имениоцу има реалне и једноструке нуле
……………………………………………………………………239
11.3.2. Случај када полином у имениоцу има и вишеструке нуле ..... 243
11.3.3. Случај када полином у имениоцу има и комплексне нуле ..... 245
11.4. Интеграција неких ирационалних функција ................................ 248
12. Одређени и несвојствени интеграли ............................... 251

12.1. Одређени интеграл .......................................................................... 252
12.2. Појам одређеног интеграла ............................................................ 253
12.3. Услови постојања одређеног интеграла ....................................... 256
12.4. Особине одређеног интеграла ........................................................ 256
12.5. Веза одређеног и неодређеног интеграла ..................................... 257
12.6. Метода смене код одређеног интеграла ....................................... 260
12.7. Метода парцијалне интеграције код одређеног интеграла ......... 263
12.8. Несвојствени интеграли ................................................................. 266
12.9. Интеграли са бесконачним границама .......................................... 267
12.10. Интеграли неограничених функција ............................................. 269
13. Примена интеграла ..................................................................... 273
13.1. Дужина лука криве.......................................................................... 274

13.2. Израчунавање површина равне фигуре ........................................ 283
13.3. Израчунавање запремина обртних тела ........................................ 292
14. Функције више променљивих ............................................. 299

14.1. Функције две независно променљиве ........................................... 300
14.2. Парцијални изводи првог реда ...................................................... 300
14.3. Парцијални изводи другог реда ..................................................... 300
14.4. Тотални диференцијал .................................................................... 302
14.5. Екстремне вредности функције две променљиве ……………….303
15. Бета и Гама функција ................................................................ 309

15.1. Бета функција .................................................................................. 310
15.2. Гама функција ................................................................................. 311
15.3. Веза између Бета и Гама функције ................................................ 312
16. Индекс појмова ................................................................................ 322
17. Литература .......................................................................................... 324

1. ГЛАВА
УВОД
1 . Ј ЕЗИК МАТЕМАТИКЕ
2 . ОСНОВНИ ПОЈ М ОВИ МАТЕ МАТИЧКЕ

ЛОГИКЕ
3 . ОСНОВНИ ПОЈ М ОВИ ТЕОР ИЈ Е

СКУ ПОВА
ЦИЉЕВИ УЧЕЊА
Када савладате ово поглавље требало би да знате:
1. шта сачињава језик математике,

2. дефиницију исказа,
3. дефиниције логичких операција,
4. приоритете логичких операција,
5. шта су таутологије, а шта контрадикције,
6. основне логичке законе,
7. дефиниције основних скуповних релација и операција.
УВОД
1.1. ЈЕЗИК МАТЕМАТИКЕ
Током свог развоја математика је развила један специфичан језик који

се разликује од обичног, говорног језика. Математички језик је стваран
постепено да одговори потребама математичког расуђивања и самим тиме је
прецизнији и краћи од говорног језика. Како су у његовом стварању
учествовали математичари широм света добијен је језик који је међународни.
Математички језик и математички модели расуђивања нашли су своје
примене у природним и техничким наукама. У новије време математика се
примењује и у наукама као што су психологија, социологија, лингвистика и
многим другим.
Језик математике чине:
1
Константе: 2,3, , S , 2, ;
2
Променљиве: x, y, a, b, D , E , ;
Операцијски знаци:
алгебарске операције: , , , / , логичке операције: , , , , , скуповне
операције: , , \, ;
Релацијски знаци: U : , d, t, A, , ;
Специјални знаци: , , >,@ , ^,` , , ,!, .
Коришћењем ових симбола дефинишемо математичке изразе и формуле.
Изрази садрже константе, променљиве и операцијске знаке.
Пример: x 2 је израз. Изрази у обичном језику су речи.
Формуле садрже изразе и релацијске знаке.
Пример: x 2 5 је формула. Формуле су у обичном језику реченице.
2
1.2. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ МАТЕМАТИЧКЕ

ЛОГИКЕ
Математичка логика је савремена математичка дисциплина настала у

другој половини 19. века. До скоро је сматрана за апстрактну дисциплину, без
практичне примене. Данас се без ње не могу решити веома практични
проблеми везани за конструкције електронских рачунара и других аутомата.
Уз апстрактну алгебру она је данас веза између човека и електронских
рачунара. Применом математичке логике може се постићи материјализација
најапстрактнијих математичких изтраживања.
Афирмативна реченица која има истинитосну вредност назива се исказ.
Искази се обележавају малим словима p , q , r ,... која се називају исказна

слова.
1, p је тачан исказ

Истинитосна вредност исказа је W p ®
¯0 , p je нетачан исказ
Уместо 1 и 0 , користе се и ознаке T и A . Симболе 1 и 0 не треба схватати

као бројеве 1 и 0 у уобичајеном смислу.
Пример: Реченица p : 2 1 1 је исказ и има тачну истинитосну вредност,

W p 1.
Пример: Реченица 2 1 1 је исказ и има нетачну истинитосну вредност,

W p 0 .
Пример: Реченица x 2 1 није исказ јер не можемо да одредимо њену

истинитосну вредност. За x r1 формула је тачна, а за све остале вредности
је нетачна.
3
Основне логичке операције
операција симбол исказ

Конјункција ( и ) pq
Дисјункција (или ) pq
Импликацика ( ако онда ) pq
Еквиваленција ( ако и само ако ) pq
Негација ( не ) pq
Истинитосна вредност логичких операција
W p W q W p q W p q W p q W p q W p
1 1 1 1 1 1 0
1 0 0 1 0 0 0
0 1 0 1 1 0 1
0 0 0 0 1 1 1
Истинитосна вредност у таблици је у сагласности са уобичајеном логиком.

Једино код импликације наизглед налогичност видимо у случају када је
W p 0 . Импикација је тада тачна без обзира на вредност исказног слова q .
Пример: Ако је Србија највећа на свету, већа је од Црне Горе.
Пример: Ако је Србија највећа на свету, већа је од САД.
Формуле су сложени изрази кога чине исказна слова и логичке операције.
Пример: Формуле су p q p, p q r, p p q .
Пример: Дати су искази p { 4 x 4 y 3 : 2 x 2 y

3 5
2 x2 y3 ,
q { 3x 4 y 2 : 3x 6 y 3xy 4 , r { 2 x y 2 x y 4 x 2 y 2 и
2 2
s { x 2y x 2 4 xy 4 y 2 .
2
Одредити њихову тачност и на основу тога одредити истинитосну вредност

следећих изказа:
4
p q r , p q r s , p q r s , p q r s .
W p 0, W q 0, W r 1, W s 0 .
W p q r 1,
W p q r s 0 ,
W p q r s 1 ,
W p q r s 0 .
Исказна формула која је увек тачна назива се таутологија. Таутологије су

математички закони.
Важније таутологије:
pq q p, pq q p p q q p закон комутације;

p q r p q r , p q r p q r закон асоцијације;
p q r p q p r , p q r p q p r закон
дистибуције;
p p p , p p p закон идемпотенције;
p p закон двоструке негације;
p p q p , p p q p закон апсорпције;
p q p q Де Морганов закон;
p q p q Де Морганов закон;
Изказне формуле у којима се појaвљују само операције , , , при чему

делује само на исказна слова, имају једну занимљиву интерпретацију
која се користи у техници и назива прекидачка алгебра.
Исказна слова се третирају као нормално отворени прекидачи, а њихова

негација као нормално затворени прекидачи. Ако исказно слово има
вредност p 1 сматра се да је прекидач затворен, тј. да проводи струју, а
да је за p 0 отворен.
5
p p
Формула се третира као мрежа са два краја састављена од прекидача који су

повезани паралелно или серијски. Таутологијама одговарају мреже које увек
проводе струју.
Пример:
Посматрајмо прекидачко коло које садржи прекидач и сијалицу. Вредност 1

додељујемо прекидачима p и q када су затворени, тј ако кроз њих протиче
струја. У супротном додељујемо им вредност 0. Када су прекидачи редно
везани, сијалица ће светлети и коло ће имати вредност 1 само ако су оба
прекидача p и q затворена. Према томе, ово коло ће одговарати исказу p и
q , односно p q и зове се АND –и коло.
Пример:
Посматрајмо прекидачко коло у коме су прекидачи p и q везани паралелно.

Када су прекидачи паралелно везани, сијалица ће светлети ако је p 1 или
q 1 и коло ће имати вредност 1 ако је бар један прекидача p и q затворен.
6
Према томе, ово коло ће одговарати исказу p или q , односно p q и зове се

ОR- или коло.
Пример:
Формули p q p r одговара мрежа:
7
1.3. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ТЕОРИЈЕ СКУПОВА
Одлучујући корак у систематизацији математичких сазнања

представља теорија скупова, тачније теорија бесконачних скупова чији је
творац Кантор (1845-1918).
Скуп је основни појам који се не дефинише, већ се узима као основни.
Напомена: Помоћу скупова дефинишу се други појмови, па говоримо о

скуповима тачака, скуповима бројева, функција се дефинише као
скуп уређених парова итд.
Сваки скуп састоји се од различитих објеката које ћемо називати његовим

елементима.
Скупови се означавају великим словима A , B , C , ..., а елементи малим

словима a , b , c , ... и користимо запис A â, b, c, ` .
Неки елемент a може припадати датом скупу A , што се означава са
a A , или не припадати истом скупу, што се означава са a A .
Скуп који нема елемената назива се празан скуп и обележава са .
Скуп A је подскуп скупа B и пишемо A B ако сваки елемент скупа A

припада истовремено и скупу B .
A B ^x x A x B` .
8
Два скупа A и B су једнака ако сваки елемент скупа A припада и скупу

B и ако сваки елемент скупа B истовремено припада и скупу A .
A B ^x x A x B` .
Партитивни скуп P S датог скупа S је скуп P S ^X ; X S` .
Пример: S â, b, c` , P S ^â, b, c`, â, b`,^b, c`, â, c`, â`, ^b`, ^c`, ` .
1.3.1. ОПЕРАЦИЈЕ СА СКУПОВИМА
Унија два скупа A и B је скуп A B ^x x A x B` .
9
Пример: A ^1, 2` , B ^2,3,6,7` ; A B ^1, 2,3,6,7

2 `.
У општем случају, када имамо коначно много скупова A1 , A2 , , An ,

њихова унија је:
n
Ai A1 A2 An .
i 1
Пресек скупова A и B је скуп A B ^x x A x B ` .
Пример: A ^1, 2` , B ^2,3,6,7` ; A B ^2` .
Ако је пресек два скупа A и B празан, A B , тада кажемо да су та

два скупа дисјунктна.
Ако је дато коначно много скупова A1 , A2 , , An њихов пресек је:
n
Ai A1 A2 An .
i 1
Разлика скупова A и B је скуп A \ B ^x x A x B ` .
10
Пример: На скупу реалних бројева дати су интервали A (1,3) и

B (2,5) . Према дефиницији разлике скупова имамо да је
A \ B (1, 2] , а B \ A [3,5) .
Симетрична разлика скупова A и B је унија скупова A \ B и B \ A , тј.
A'B A \ B B \ A .
Комплемент скупа A у односу на скуп B (или допуна скупа A до скупа
B ) где је A B је скуп B \ A CB A .
Пар елемената (a, b) називамо уређеним паром (или уређеном двојком)

ако је тачно одређено који је елемент на првом, а који на другом месту.
Уређени парови (a, b) и (c, d ) су једнаки ако и само ако је a c и b d .
Декартовим производом скупова A и B назива се скуп

A u B ^(a, b) a A b B` .
Пример: Дати су скупови A ^1, 2,3` и B ^x, y` .
Au B ^(1, x),(2, x),(3, x),(1, y),(2, y),(3, y)` ,

Bu A ^( x,1),( x, 2),( x,3),( y,1),( y, 2),( y,3)` .
Очигледно је да A u B z B u A , што значи да за Декартов производ скупова не
важи закон комутације.
11
Декартов производ A u A се означава са A2 .

Декартов производ u 2
представља реалну раван, тј.
u ^( x, y) x y `.
Пример: Дат је скуп P ^0,1, 2, ,9` . Одредити скупове A ^x x t 3` и
B ^x x 8` , чији су елементи елементи скупа P , а затим одредити скупове
A B, A B, A / B .
A ^3, 4,5,6,7,8,9` , B ^0,1, 2,3, 4,5,6,7` .
A B ^3, 4,5,6,7
4 `,
A B ^0,1
0,1, 2,3, 4,5,6,7,8,9` ,
A/ B ^8,9` .
1.3.2. КАРДИНАЛНИ БРОЈ
Одређивање броја елемената коначних скупова своди се на њихово

пребројавање . Међутим, када се ради о бесконачним скуповима ,ствар је
много сложенија. Тада се срећемо са доста неочекиваним ситуацијама.
x Ако постоји „1-1“ и „на“ пресликавање f скупа A на скуп B ,

(бијекција) онда се за скупове A и B каже да су еквивалентни.
x Еквивалентни скупови A и B имају исти кардинални број, у ознаци
k A k B .
x Код коначних скупова кардинални број представља број елемената

скупа.
Пример:
Еуклидова аксиома каже: Целина је већа од дела.
Кардинални број скупа природних бројева једнак је кардиналном броју

скупа свих парних природних бројева.
12
Та једнакост се види из пресликавања

1 2 3 4 n
p p p p p
2 1 2 2 2 3 2 4 2n
Дакле k k 2 .
Још 1638. године Галилеј је сматрао да се овде ради о парадоксу.
Интиутивно се чини да је скуп природних бројева има више елемената
него скуп парних природних бројева.
Канторова теорија показује да се бесконачни скупови могу упоређивати.

Скупови и 2 су еквивалентни, али скупови и нису.
Кардинални број скупа је већи од кардиналног броја скупа , значи

можемо рећи да је неки бесконачни скуп „бесконачнији“ од другог.
Пример: Скуп свих тачака праве еквивалентан је са скупом тачака равни.

Скуп свих реалних бројева између 0 и 1 има већи кардинални број од
скупа свих рационалних бројева .
Пример: Кардинални број празног скупа је 0, и пишемо k 0 .
x Кардинални број скупа природних бројева означава се хебрејским

словом и чита се алеф, са индексом 0
k 0 .
ЗАДАЦИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
1. Ако је A ^1, 2,3` , B ^2,3, 4,5` и C ^2,3, 4,5, 6, 7` , одредити

а) A B, A B C,
б) A B, A B C,
ц) A \ B, C \ A. ,
д) A u B , P A .
Решење:
а) A B ^1, 2,3,
2 4,5` , A B C ^1, 22,3, 4,5,6,7` ,
13
б) A B ^2,3` , A B C ^2,3` ,
ц) A \ B ^1` , C \ A ^4,5,6,7` ,
Au B
д)
^1,1 , 1, 2 , 1,3 , 1, 4 , 2, 2 , 2,3 , 2, 4 , 2,5 , 3, 2 , 3,3 , 3, 4 , 3,5`
P A ^,^1`,^2`,^3`,^1, 2`,^1,3`,^2,3`, ^1, 2,3`` .
2. Одредити елементе скупова A ^x x 2
1 0 x `и
B ^x 2 x 1 7 x N` , а затим израчунати A B, A B, A \ B и B \ A .
Решење:
A ^1,1` .
Како је 2x 1 7 2 x 6 x 3 , а треба да узмемо само природне
бројеве
B ^1, 2` .
A B ^1` , A B ^1,
1,1, 2` , A\ B ^1` , B\ A ^2` .
3. Дат је скуп P ^0,1, 2, ,9` . Одредити скупове A ^x x P x t 3` и

B ^x x P x 8` , а затим израчунати A B, A B, A \ B .
Решење:
A ^3, 4,5,6,7,8,9` и B ^0,1, 2,3, 4,5, 6, 7` .
A B ^3, 44,5,6,7` , A B ^0,1

0,1, 2,3, 4,5,6,7,8,9` , A\ B ^8,9` .
2x ½
4. Дат је скуп P ^0,1, 2,
,9` . Одредити скупове A ® x x P P¾
¯ 12 x ¿

° x2 ½
°
и B ® x x P x P ¾ , а затим израчунати A B,
B, A B, A \ B,
°
¯ 2 °
¿
B \ A, P A \ B .
Решење:
A ^0, 4,6,8,9` , B ^0, 2, 4` .
14
A B ^0,6
0,6,8` , A B ^0, 2, 2 4,6,8,9` ,
A \ B ^6,8,9` , B \ A ^2` ,
P A \ B ^, ^6` , ^8` , ^9` , ^6,8`, ^6,9`, ^8,9` , ^6,8,9`` .
5. Дати су скупови A â, b, c, d ` , B â, b, 4` , C ^2, 4, c` , D â, b,3` и

E ^1, b` . Одредити a, b, c и d ако знамо да је B A , C A , D A и
E B.
Решење: a 1, b 2, c 3, d 4.
6. Дати су скупови A ^n n , n d 10` , B ^n n , 2 d n d 7` , C ^2,3,6` ,

Одредити скупове X и Y ако знамо да је X A , C X B.
Решење: Једно од решења је X ^2,3, 4,5,6,7` .

7. Применом таутологија доказати следеће скуповне једнакости:
а) A A B A, б) A / B B ,
в) A B B A, г) A B C A B A C.
Решење:
а)
x A A B x A
x A x A B x A
x A x A x B x A
Ако уведемо ознаке: p : x A и q : x B , добијамо исказну формулу
p p q p . Коришћењем таблице лако се доказује да је формула

таутологија, па самим тим и свака формула која се на њу може свести је
тачна.
б) Формули A / B B одговара таутологија p q q A .
15
КЉУЧНЕ РЕЧИ
Исказ
Конјункција
Дисјункција
Импликација
Еквиваленција
Негација
Таутологија
Контрадикција
Скуп
Унија
Пресек
Декартов производ
16
2. ГЛАВА
ТЕОРИЈА БРОЈЕВА
1 . ПРИРОД НИ БРОЈЕВИ
2 . ЦЕЛИ БРОЈЕВИ
3 . РАЦИОНАЛН И БРОЈЕВИ
4 . ИРАЦИОНАЛ НИ БРОЈЕВИ
5 . РЕАЛНИ БРОЈ ЕВИ
6 . КОМ ПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ
Када ово поглавље проучите требало би да стекнете основна знања о:
1. природним бројевима,
2. целим бројевима,
3. рационалним бројевима,
4. ирационалним бројевима,
5. реалним бројевима,
6. комплексним бројевима.
ТЕОРИЈА БРОЈЕВА
Историјски развитак појма броја је у непосредној вези са односима

који постоје између предмета и појава реалног света. Научна еволуција појма
броја може се пратити од староегипатске и вавилонске математике, преко
старогрчке, затим индуске, арапске и европске математике средњег века када
се без математички прецизних теорија рачунало са реалним бројевима, па све
до данашњих дана.
Настанак сваке нове врста бројева био је праћен неповерењем и
отпором. Дуго су негативни бројеви сматрани апсурдним бројевима, мада се
они појвљују у записима старих Кинеза, Индуса и Арапа, а негативни корени
су сматрани лажним.
Све до 19. века теорија бројева се развијала углавном због практичних
потреба, да би током 19. и 20. века дошло до прецизног заснивања теорије
бројева.
Број je основни појам који се не дефинише већ се интуитивно схвата.
2.1. ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ
^1, 2,3, , n, n 1, `
За сваки број n постоји број n 1 . Бројеви n и n 1 су узастопни
или сукцесивни бројеви.
Скуп природних бројева је ограничен с доње стране, а није ограничен

с горње стране, тј. постоји најмањи природни број 1 , а не постоји највећи.
Природан број чији су једини чиниоци он сам и број 1 , називамо простим

бројем, на пример 2,3,5,7,11, . Узајамно простим бројевима називамо
два природна броја ако им је једини заједнички чинилац број 1 .
Природни број је паран ако му је бар један прост чинилац број 2 . Ако то
није случај број је непаран. Парне бројеве обележавамо са 2k , а непарне
са 2k 1 или 2k 1 , где је k .
18
Скуп природних бројева је затворен у односу на операције сабирања и

множења, тј. резултат сабирања и множења два природна броја увек је
природан број.
За операције сабирања и множења природних бројева важе закони:
a b b a , ab ba комутације;
a b c a b c , ab c a bc асоцијације;
a b c ac bc , a b c ab ac дистрибуције.
Степен природног броја дефинишемо као a n aa a .

n пута
На основу дефиниције степена закључујемо:
an
a
m
an am a nm , a nm , n
a nm .
am
ПРИНЦИП МАТЕМАТИЧКЕ ИНДУКЦИЈЕ
Индукција је метод закључивања којим се из ставова који се односе на

одређен број појединачних случајева изводи став који се односи на све
случајеве те врсте.
Овај метод закључивања често се користи у природним наукама, где се

посматрањем или експериментом долази до одређених сазнања о некој
појави, па се на основу ових појединачних случајева изводи општи став.
Таква индукција се назива непотпуна или емпиријска индукција.
Овакав начин закључивања није добар, јер се често на основу

одређеног броја тачних појединачних случајева не добија тачан закључак у
општем случају.
Математика је више дедуктивна наука, тј. метод закључивања је од

општег ка посебном.
Међутим, многе математичке проблеме могуће је проучавати

индуктивном методом.
Принцип математичке индукције искључује могућност грешке јер се

односи на све могуће случајеве.
19
Нека је T n теорема чија формулација садржи природни број n .

1. Ако је теорема T n тачна за n 1 ,
2. под претпоставком да је тачна за било који природни број

n k,
3. ако докажемо да важи за n k 1 ,
онда је теорема T n тачна за све природне бројеве.
n n 1
Пример: Доказати да важи једнакост: 1 2 3 n , n .
2
1 1 1
1. За n 1 имамо 1 , једнакост је тачна.
2
k k 1
2. За n k имамо 1 2 3 k . Претпостављамо да је једнакост
2
тачна.
3. За n k 1 је 1 2 3 k 1
k 1 k 2 . Треба да докажемо, под
2
претпоставком 2 , да је једнакост тачна.
Ако обема страна једнакости 2 додамо сабирак k 1 добијамо

1
1 2 3 k k 1 k k 1 k 1
2
§1 ·
1 2 3 k k 1 k 1 ¨ k 1¸
©2 ¹
1 2 3 k k 1
k 1 k 2 ,
2
чиме смо доказали да је под претпоставком 2 , једнакост тачна и за n k 1 ,
одакле закључујемо да је формула тачна за све природне бројеве.
Пример: Доказати Бернулијеву неједнакост:
1 h
n
! 1 nh , h z 1, h ! 0 , n t 2
20
1. За n 2 имамо 1 h
2
1 2h h2 ! 1 2h , неједнакост је тачна.
2. За n k имамо 1 h ! 1 kh , претпостављамо да је неједнакост тачна.
k
3. За n k 1 је 1 h ! 1 k 1 h .Треба да докажемо, под претпоставком

k 1
2 , да је једнакост тачна.
Користећи неједнакости 2 добијамо:
1 h 1 h 1 h ! 1 kh 1 h 1 k 1 h kh2 ! 1 k 1 h ,
k 1 k
чиме смо доказали да је под претпоставком 2 , једнакост тачна и за n k 1 ,

одакле закључујемо да је формула тачна за све природне бројеве.
2.2. ЦЕЛИ БРОЈЕВИ

Операција одузимања се у скупу природних бројева не може увек
дефинисати. Разлика два природна броја не мора бити природан број. Та
чињеница доводи до проширења скупа природних бројева на скуп целих
бројева .
Одузимање у скупу целих бројева је операција које се дефинише као:
a, b, c , a b c a b c .
Скуп целих бројева садржи све природне бројеве, нулу и бројеве облика
n , где n .
^ 2, 1,0,1, 2, , n, n 1, `.
Скуп је надскуп скупа и задржава сва правила која смо дефинисали у
скупу , додајући нека нова која важе само у скупу . Овај принцип
користићемо и у дефинисању наредих проширења скупова бројева и зове
се принцип перманенције.
Скуп целих бројева је неограничен како с доње тако и с горње стране, тј. у
скупу не постоји ни најмањи ни највећи цео број.
21
2.3. РАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ
Операција дељења се у скупу целих бројева не може увек дефинисати,

тј. количник два цела броја не мора да буде цео број, што доводи до
проширења скупа целих бројева на скуп рационалних бројева .
Скуп рационалних бројева је скуп облика:
§p ·
¨ : p q ¸ .
©q ¹
Дељење целих бројева дефинишемо на следећи начин:
a
a, b, c b z 0 , c a bc .
b
Скуп рационалних бројева је неограничен с обе стране, тј. не постоји ни

најмањи ни највећи рационалан број.
Скуп рационалних бројева је свуда густ скуп, што значи да се између

свака два произвољна рационална броја a, b увек може уметнути бар
један нови рационалан број, па самим тим и бесконачно много њих.
Скуп рацоналних бројева је пребројив скуп тј. имеђу тог скупа и скупа
природних бројева може се успоставити обострано једнозначна
коресподенција.
2.4. ИРАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ
Грчки математичари Питагорејске школе су у 5. веку пре нове ере

наслутили постојање ирационалног броја, али нису успели да га схвате.
Дошли су до сазнања да су страница квадрата дужине 1 и његова дијагонала
дужине 2 несамерљиве дужи, тј. да немају заједничку меру. Проблем је био
у томе јер су број схватали као скуп састављен из јединица и тиме остали на
22
појму природног броја, тврдећи да се несамерљиве величине не односе као

бројеви.
Међутим, лако се доказује да број 2 није рационалан број, тј. не
може се представити у облику разломка. На тај начин долазимо до новог
проширења скупова бројева, тј. до појма ирационалног броја.
Број који се не може представити у облику разломка називамо

ирационалним бројем, на пример 2 , 3 , log 2 , S , e , .
Сваки ирационалан број може се представити у облику бесконачног

непериодичног разломка.
Скуп ирационалних бројева обележавамо са I .
Скуп ирационалних бројева је неограничен.
Скуп ирационалних бројева је свуда густ.
2.5. РЕАЛНИ БРОЈЕВИ
R. Dedekind (1831-1916)
Дедекинд је дао прву строгу дефиницију реалног броја.
Сви рационални и сви ирационални бројеви образују скуп реалних

бројева, тј. I.
Скуп реалних бројева је непребројив скуп.
23
Скуп реалних бројева је уређен скуп, тј. између свака два реална броја
постоји само један од следећих односа a ! b , a b , a b .
На скупу реалних бројева за неједнакости важе следеће особине:
a ! b b a ;
a ! b a c ! b c ;
a ! b , c ! 0 ac ! bc , a ! b , c 0 ac bc .
Реални бројеви се могу представити као тачке на бројној правој.
АПСОЛУТНА ВРЕДНОСТ Б РОЈА
Ако је a произвољан реалан број, тада је апсолутна вредност броја a :
a,a!0
°
a ® 0,a 0
°a , a 0
¯
Напомена: Апсолутна вредност броја увек је ненегативан број, тј. a t 0 .
За апсолутну вредност броја a важе следећа правила:
a a , a b b a b , a ! b a ! b a b .
ab d a b , a b d a b , a b t a b .
a a
a b ab, ,b z 0.
b b
2.6. ПРОШИРЕЊЕ СКУПА РЕАЛНИХ БРОЈЕВА
Скуп реалних бројева проширује се са два симбола f и f , тако да за

сваки a важи неједнакост: f a f .
24
За операције са овим симболима важе правила a :
f f f , a f f ;
f f f , a f f .
За a ! 0 имамо:
f f f , a f f ;
f f f , f f f , a f f .
rf
Изрази f f и нису дефинисани.
f
ИНТЕРВАЛ
Ако су a, b такви да је a b следећи подскупови називају се:
отворен интервал: a, b ^x a x b` ,
затворен интервал: > a, b@ ^x a d x d b` ,
полу-отворен интервал: > a, b ^x a d x b` ,
полу-затворен интервал: a, b@ ^x a x d b` .
Пример:
Одредити интервале у којима се мора налазити променљива x да би биле

задовољене неједнакости:
2
а) 2 x 3 4 ; б) x 3 ! 1 .
3
25
7 1 § 7 1·
а) 2 x 3 4 4 2 x 3 4 7 2 x 1 x x ¨ , ¸ .
2 2 © 2 2¹
2 2 2
б) x 3 ! 1 x 3 ! 1 x 3 1
3 3 3
2 2
x ! 2 x 4 x ! 3 x 6 x f, 6 3, f .
3 3
БИНОМНА ФОРМУЛА
Ако је n онда n ! (факторијел) дефинишемо као узастопни производ

свих n бројева тј. n! 1 2 3 n .
§n·
Израз ¨ ¸ се назива биномни коефицијент.
©k ¹
§ n · n n 1 n 2 n k 1 n! § n ·
¨ ¸ ¨ ¸.
©k ¹ k! k ! n k ! © n k ¹
§ n · § n · § n 1· § n · § n ·
¨ ¸¨ ¸ ¨ ¸ и ¨ ¸ ¨ ¸ 1.
© k 1¹ © k ¹ © k ¹ © 0 ¹ © n ¹
Биномна формула гласи:

§n· §n· § n · n n n
§ n·
a b a n ¨ ¸ a n1b ¨ ¸ a n2b2 ¦ ¨ k ¸a n k
n
¨ ¸ ab b b k ; n, k .
©1¹ © 2¹ © n 1¹ k 0 © ¹
§ n · nk k
Општи члан биномног развоја је облика Tk 1 ¨ ¸a b .
©k ¹
6
§ 1·
Пример: Развити по биномној формули ¨ x ¸ .
© x¹
§6· §6· §6· § 6· 1 §6· 1 1

6
§ 1·
¨x ¸ x6 ¨ ¸ x 4 ¨ ¸ x 2 ¨ ¸ ¨ ¸ 2 ¨ ¸ 4 6
© x¹ ©1¹ © 2¹ © 3¹ © 4¹ x © 5¹ x x
15 6 1
x 6 6 x 4 15 x 2 20 2 4 6 .
x x x
26
12
§ 12 2
·
Пример: Одредити пети члан у развијеном облику бинома ¨ x x 3 ¸ .
© ¹
12 4 4
§12 · § 12 · § 2· 20
T5 ¨ ¸¨ x ¸ ¨ x 3 ¸ 495 x 3 .
©4¹ © ¹ © ¹
§n· §n· §n· §n·

Пример: Доказати: ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸ 2n .
© 0¹ ©1¹ © 2¹ © n¹
Ако у биномној формули заменимо a 1 и b 1 добићемо тражену везу.
§n· §n· §n· §n· § n·

Пример: Доказати: ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸¨ ¸ .
© 0¹ © 2¹ © 4¹ © 1¹ © 3¹
Ако у биномној формули заменимо a 1 и b 1 добићемо тражену везу.
27
2.7. КОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ
Комплексни бројеви представљали су велики проблем

математичарима 18. века. Чак је велики математичар Ојлер покушавао да
схвати шта комплексни бројеви представљају али му то не полази за руком и
назива их немогућим или имагинарним бројевима јер постоје само у
имагинацији. Теорију комплексних бројева дефинише почетком 19. века Гаус
уводећи појам комплексног броја помоћу тачака равни.
K. F. Gauss (1777-1855)
Скоро све што је математика 19. века постигла везано је за Гаусово

име. Скоро да нема области математике у којој његов геније није оставио
трага и довео до револуционарног напретка, проузрокујући појаву нових
научних дисциплина. Заједно са Архимедом и Њутном сматра се највећим
математичарем свих времена.
2.7.1 АЛГЕБАРСКИ ОБЛИК КОМПЛЕКСНОГ

БРОЈА
Познато је да све квадратне једначине немају решења у скупу реалних
бројева, на пример једначина x2 1 0 . Да бисмо решили ову веома
једноставну једначину морамо скуп реалних бројева проширити новим
елементима. Тако долазимо до скупа комплексних бројева.
Имагинарна јединица је по дефиницији i 1 .
Решење поменуте једначине постаје сада x r 1 ri .
28
Пример: Израчунати: I 3 4 9 2 16 .
I 3i 4 i 9 2i 16 6i 3i 8i i .
Скуп свих уређених парова реалних бројева a, b у којем је z a ib , тј.

z a, b назива се скупом комплексних бројева , где је i 1 .
y z=a+bi
O x
Комплексни бројеви могу се представити као тачке у комплексној, Гаусовој

равни.
Реални део комплексног броја је Re z a , имагинарни део Im z b .
Ако је Re z 0 , комплексни број је чисто имагинари број,

ако је Im z 0 , комплексни број је реалан број.
Два комплексна броја z1 a1 ib1 и z2 a2 ib2 су једнака ако су им

једнаки реални делови за себе, а имагинарни за себе; a1 a2 и b1 b2 .
Сваком комплексном броју z a ib одговара конјуговано комплексни

број у ознаци z a ib .
29
y
z a bi
x
O
z a bi
Пример: Конјуговано комплексни број броја z 2 i је комплексни број

z 2i .
Moдуо комплексног броја z a ib дефинише се као U z a 2 b2 .
Геометријски, модуо је растојање комплексног броја од координатног

почетка.
y z a bi
z
Пример: Модуо комплексног броја z 2 i износи U z 22 12 5.
30
2.7.2 ОПЕРАЦИЈЕ СА КОМПЛЕКСНИМ

БРОЈЕВИМА У АЛГЕБАРСКОМ ОБЛИКУ
Нека су дата два комплексна броја z1 a1 ib1 и z2 a2 ib2 .
Сабирање: z1 z2 a1 a2 i b1 b2 .
Одузимање: z1 z2 a1 a2 i b1 b2 .
Множење: z1 z2 a1a2 b1b2 i a2b1 a1b2 .
z1 z1 z2
Дељење: .
z2 z2 z2
Пример: Нека су дата два комплексна броја z1 1 2i и z2 2 3i .

z
Израчунати z1 z2 , z1 z2 , z1 z2 и 1 .
z2
z1 z2 1 2i 2 3i 3 i ;
z1 z2 1 2i 2 3i 1 5i ;
z1 z2 1 2i 2 3i 2 3i 4i 6i 2 8i ;
z1 1 2i 1 2i 2 3i 2 3i 4i 6i 2
4 7i 4 7
i.
z2 2 3i 2 3i 2 3i 4 9i 2 13 13 13
Степеновање комплексног броја природним бројем се дефинише као

скраћено множење z n z z z , n .
n пута
Напомена: Како је i 2 1, i3 i2 i i , i 4 i 2 i 2 1 , можемо уопштити да је:
i 4n 1, i 4n1 i , i 4n2 1, i 4n3 i .
i
501
Пример: i 2004 4
1501 1 .
31

1. Решити квадратне једначине:
а) x2 4 0 ; б) x2 4 x 13 0 .
Решење:
а) x 2 4 x1,2 r 4 x1,2 r2i ;

б) x1 2 3i , x2 2 3i .
2. Одредити реални и имагинарни део комплексног броја:

1i § 1 i ·
3
а) z 3 2 i ; б) z ¨ ¸ .
2 i © 1 i ¹
Решење:
а)
1 i 1 i 2 i 2 3i i 2
z 3 2i 3 2i 3 2i
2i 2i 2i 4 i2
1 3i 3 11i 3 11
3 2i i
5 5 5 5
3 11
Re z , Im z .
5 5
§ 1 i · § 1 i 1 i · § 2i ·
3 3 3
i i .
3
б) z ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ 2 ¸
© 1 i ¹ © 1 i 1 i ¹ © 1 i ¹
§ 2i · § 2i ·
2 2
3. Доказати да је z ¨ ¸ ¨ ¸ чисто имагинаран број.

© 2i ¹ © 2i ¹
Решење:
§ 2i · § 2i · § 2i 2i · § 2i 2i ·

2 2
z ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸
© 2i ¹ © 2i ¹ © 2i 2i ¹ © 2i 2i ¹
2 i 2 i 2 i 2 i
2 2 2 2
8i 8 2i 2 8i 6 48i
.
5 5 5 5 25 25
32
4. Дати су комплексни бројеви z1 1 i и z2 1 i , израчунати:

z12 z2 2 z12 z2 2
а) ; б) ; в) z13 z2 z1 z23 .
z2 z1 z2 z1
Решење:
1 i 1 i 1 i 1 i 1 i 1 i
3 3 2 2
z2 z 2 z13 z23
а) 1 2
z2 z1 z1 z2 1 i 1 i 2
2i 1 i 2i 1 i
2 ;
2
z12 z2 2
б) 2i ;
z2 z1
в) z13 z2 z1 z23 z1 z2 z12 z2 2 1 i 1 i 2i 2i 0.
5. Дати су комплексни бројеви z1 1 2i и z2 2 i , израчунати:

а) z12 z2 2 ; б) z1 z2 z2 z1 .
Решење:
а) z12 z2 2 1 2i 2 i 1 4i 4i 2 4 4i i 2 6 ;
2 2
б) z1 z2 z2 z1 1 2i 2 i 2 i 1 2i 6i .
6. Дат је комплексни број z1 2 i . Одредити комплексни број z x iy који

§z· 3
задовољава услов Re ¨ ¸ и Im z1 z 1 .
© z1 ¹ 5
Решење:
x iy x iy 2 i 2 x y 2 y x 2x y 3
i ;
2i 2i 2i 5 5 5 5
2 i x iy 2x y i x 2 y x 2 y 1.
33
Решавање система једначина 2 x y 3 , x 2 y 1 добијамо тражени

комплексни број z 1 i .
7. Решити по z једачину z z 2i .
Решење:
z z 2 i x 2 y 2 x iy 2 i ;
два комплексна броја су једнака ако су им једнаки реални делови за себе, а
имагинарни за себе, па добијамо систем једначина:
§3 ·
x 2 y 2 x 2 и y 1 , чије је решење x, y ¨ ,1¸ .
©4 ¹
3
Тражени комплексни број гласи z i.
4
8. Решити по z једачину z z 1 2i .
3
Резултат: z 2i .
2
z 1 i
9. Решити систем једначина z 2 2i 4 1.
z 1 i
Решење:
4 x iy 2i 4 x 2 y 2 i 2 xy 2
2
z 2 2i 4
x 2 xy 2 2 xy 2
2 2
y2
2
4 x2 y 2
2 2
16 ;
z 1 i
1 z 1 i z 1 i x 1 i y 1 x 1 i y 1
z 1 i
x 1 y 1 x 1 y 1
2 2 2 2
x y .
2xy 2
2 2
Решавањем система једначина x 2 y 2 16 и x y , добијамо
z r 1 i .
34
10. Одредити све комплексне бројеве за које је испуњен услов:

z
а) 1 и z : z 1 ; б) z 2 z 0 .
z 1
1
Резултат: а) z 1 i ; б) z ^0 , i , i` .
2
Доказати да је 1 i 1 i реалан број.

4 4
11.
Решење:
Како је 1 i 2i , 1 i 2i , добијамо:

2 2
1 i 1 i
4 4
1 i
2 2
1 i
2 2
2i 2i
2 2
0.
Доказати да је 1 i
50
12. 225 i .
13. Израчунати:
1 i
100
§ 3 1 i ·
16
а) ; б) ¨ ¸ .
1 i i 1 i © 1 i 2i ¹
96 98
4
Резултат: а) ; б) 224 .
3
2003
§ 1 i 3 ·
14. Израчунати ¨¨ ¸¸ .
© 1 i 3 ¹
Решење:

3
Како је 1 r 3i 1 r 3 3i 9i 2 r 3 3i 3 1 r 3 3i 9 3 3i 8 ;
35
668
§ 1 i 3 ·
2003
§ 1 i 3 ·
2004
§ 1 i 3 ·
1
§ § 1 i 3 ·3 · 1 i 3
¨¨ ¸¸ ¨¨ ¸¸ ¨¨ ¸¸ ¨¨ ¸ ¸
© 1 i 3 ¹ © 1 i 3 ¹ © 1 i 3 ¹ ¨ ¨© 1 i 3 ¸¹ ¸ 1 i 3
© ¹
1 i 3
2
§ 8 · 1 i 3 1 i 3 1 i 3
668
¨ ¸ .
© 8 ¹ 1 i 3 1 i 3 4 2
7 3 7i и z 2 7 3 7i , израчунати z1 z 2 .
6 6
15. Нека је z1
Решење:

3
Како је 3 ri 3 3 r 9i 3 3i 2 r i 3 3 3 r 9i 3 3 i r8
8i ; имамо да је:
z z2
1
6 6
z z
1
3 2
7 3 7i 7 3 7i
2
3 2
3 2 3 2
7 3 i 7 3 i 7 8i 7 8i
3
3 2
3
3 2
6 2 6 2
128 7 6 .
Напомена: Задатак се могао решити и применом биномне формуле или

трансформацијом комплексног броја у тригонометријски облик.
3 3
§ 1 i 3 · § 1 i 3 ·
16. Доказати да је ¨¨ ¸¸ ¨¨ ¸¸ 1.
© 2 ¹ © 2 ¹
54
§§ 3 1 · ·
17. Израчунати: ¨ ¨¨
¨ 2 2
i ¸¸ 1 i 3 ¸ .
¸

©© ¹ ¹
Резултат: 254 .
18. Израчунати: а) 15 8i ; б) 3 4i .
Решење:
a) 15 8i x iy 15 8i x 2 y 2 2 xyi .
На основу особине једнакости два комплексна броја добијамо систем
једначина:
x2 y 2 15 2 xy 8 , чије је решење x r4 , y 1.
36
Тражени комплексни бројеви су z r4 i .
б) z r2 r i .
19. Одредити скуп тачака у комплексној равни за које је испуњен услов

z 3 3.
Решење:
x iy 3 3 x 3 y2 x 3 y2
2 2
9,
према томе решење је кружница са центром у тачки C 3, 0 и полупречником
r 3.
20. Коју линију у комплексној равни одређује једначина zz i z z 2 0 ?
Решење:
zz i z z 2 0 x yi x yi i x yi x yi 2 0
x 2 y 2 2 y 2 0 x 2 y 1
2
3.
Последња једначина представља кружницу са центром у тачки C 0,1 и
полупречником r 3.
21. Представити у комплексној равни скуп тачака z за које је

Re z zi 0 .
Решење:
z zi x iy i x iy x y i x y
Re z zi x y , због услова задатка је: x y 0 x y.
Тражено геометријско место тачака је права y x.
22. Одредити геометријско место тачака z за које је z i z 1 .
Решење:
z i z 1 x iy i x iy 1 x 2 y 1 x 1 y2 y
2 2
x.
37
Геометријско место тачака је права y x.

z 2 Im z . Резултат представити и геометријски.
Решење:
z 2 Im z x 2 y 2 2 y x2 y 2 4 4 y y2 .
1 2
Тражено геометријско место тачака је парабола y x 1 .
4
-2 2
x
T(0,1)

2 d z d 4.
Резултат: Кружни прстен: 4 d x2 y 2 d 16 .
2.7.3 ТРИГОНОМЕТРИЈСКИ ОБЛИК

КОМПЛЕКСНОГ БРОЈА
Тригонометријски облик комплексног броја z x iy је облика

z U cos M i sin M , где је x U cos M и y U sin M .
38
U z a 2 b2 је модуо, а M је аргумент комплексног броја где је

b
tgM и обележава се M Arg z .
a
y
b z
U
a
M
O x
Аргумент комплексног броја није једнозначно одређен. Имајући у виду

периодичност тригонометријских функција, аргумент је сваки реални број
облика M 2kS , где је k .
Специјално, број M који задовољава услов S M d S назива се главни

аргумент.
Пример:
Комплексан број z 1 i написати у тригонометријском облику.
Модуо датог комплексног броја је U z 12 12 2 , а аргумент је

S
tgM 1 M , па је тригонометријски облик датог комплексног броја
4
§ S S·
z 2 ¨ cos i sin ¸ .
© 4 4¹
S
Напомена: Једначина tgM 1 има два решења у интервалу > 0, 2S @ тј. M1
4
5S
и M2 . Како задати комплексни број припада првом квадранту решење је
4
S
M1 .
4
39

БРОЈЕВИМА У ТРИГОНОМЕТРИЈСКОМ
ОБЛИКУ
Нека су дата два комплексна броја:
z1 U1 cos M1 i sin M1 и z2 U2 cos M2 i sin M2 .
Множење: z1 z2 U1 U2 cos M1 M2 i sin M1 M2 .
U1
Дељење:
z1
z2 U2
cos M1 M2 i sin M1 M2 .
Степеновање: z n U n cos nM i sin nM , n .

Ова формула се зове Моаврова формула.
Моаврова формула се може доказати применом математичке индукције.
Пример: Користећи Моаврову формулу за степеновање комплексних бројева

одрерити z 4 , ако је z 1 i .
Модуо датог комплексног броја је U 1 1

2 2
z 2 , а аргумент је
1 5S
tgM 1 M , зато што угао припада трећем квадранту, па
1 4
§ 5S 5S ·
тригонометријски облик броја z 1 i је z 2 ¨ cos i sin ¸.
© 4 4 ¹
5S 5S ·

4§
Сада је: z 4 2 ¨ cos 4 i sin 4 ¸ 4 cos 5S i sin 5S 4.
© 4 4 ¹
Корен комплексног броја:
Свако решење једначине z Zn , где је z r cos M i sin M , а

Z U cosT i sin T , дефинише се као корен комплексног броја.
§ M 2kS M 2kS ·
Zk n
r ¨ cos i sin ¸, k 0,1, , n 1.
© n n ¹
40
Доказ:
Из једнакости r cos M 2kS i sin M 2kS U n cos nT i sin nT добијамо:
M 2kS
r Un U n
r , nT M 2kS T
.
n
Геометријски ова решења су темена правилног многоугла уписаног у круг
полупречника n r .
y z2
z1
O x
z0
Пример: Израчунати 3
1 .
Како је 1 cos S i sin S , користећи формулу за корен комплексног броја

добијамо:
§ S 2kS S 2kS ·
3
1 3 1 ¨ cos i sin ¸.
© 3 3 ¹
За k 0,1, 2 добијамо три различите вредности:

S 1 S 3
z0 cos i sin i ;
3 3 2 2
z1 cos S i sin S 1;
5S 5S 1 3
z2 cos i sin i .
3 3 2 2
Решења трећег корена геометријски гледано су темена једнакостраничног
троугла уписног у круг полупречника 1 .
41
z0
S
z1
3
O x
z2

1. Комплексне бројеве представити у тригонометријском облику:
а) z 2 2i ; б) z 1 i 3 .
Решење:
а) Модуо датог комплексног броја је U z 22 2 2 2 2.

2 S
tgM 1 M је аргумент, па је тригонометријски облик датог броја
2 4
§ S S·
z 2 2 ¨ cos i sin ¸ .
© 4 4¹
y z 2 2i
U
M
O x
42
б) Модуо датог комплексног броја је U 2 , а аргумент M је:

5S
tgM 3 M .
3
§ 5S 5S ·
Тригонометријски облик датог комплексног броја је z 2 ¨ cos i sin ¸.
© 3 3 ¹
U
M
x
O z 1 i 3
1 3
а) z 20 ако је z i;
2 2
б) z10 ако је z 1 i ;
1 3
в) z18 ако је z i.
2 2
Решење:
5S
а) Како је U 1 , а M , тригонометријски облик датог комплексног броја
3
5S 5S
гласи z cos i sin . Користећи Моаврову формулу за степеновање
3 3
комплексних бројева z n U n cos nM i sin nM добијамо:
5S 5S 100S 100S
z 20 cos 20 i sin 20 cos i sin
3 3 3 3
§ 4S · § 4S · 4S 4S
cos ¨16 2S ¸ i sin ¨16 2S ¸ cos i sin
© 3 ¹ © 3 ¹ 3 3
§ S· § S· S S 1 3
cos ¨ S ¸ i sin ¨ S ¸ cos i sin i.
© 3¹ © 3¹ 3 3 2 2
43
б) z 32i ;
в) z 1 .
3. Израчунати 1 i
2002
.
Решење:
Први начин: 1 i
2 1001
2i
1001
21001 i 4
250
i 21001 i ;
§ S S S·
Други начин: U 2 , tgM 1 M , 1 i
2 ¨ cos i sin ¸ .
4 © 4 4¹
Користећи Моаврову формулу за степеновање комплексних бројева
добијамо:
S S·

2002 §
1 i ¨ cos 2002 i sin 2002 ¸
2002
2
© 4 4¹
§ S S·
21001 ¨ cos1001 i sin1001 ¸
© 2 2¹
§ § S· § S ··
21001 ¨ cos ¨ 250 2S ¸ i sin ¨ 250 2S ¸ ¸
© © 2¹ © 2 ¹¹
§ S S·
21001 ¨ cos i sin ¸ 21001 i .
© 2 2¹
4. Дат је комплексни број z1 2 i . Одредити комплексни број z x iy који

§z· 3
задовољава услов да је Re z z1 1 и Im ¨ ¸ , а затим израчунати
© z1 ¹ 5
2005
z .
Решење:
x iy 2 i 2 x y i x 2 y . Због првог услова имамо 2 x y 1.
z x iy 2 i 2x y x 2 y
i . Због другог услова имамо x 2 y 3 .
z1 2i 2i 5 5
Систем 2 x y 1 и x 2 y 3 даје решење x 1 y 1, па је тражени

комплексни број z 1 i .
44
z 2005 1 i
2005
1 i
2004
1 i 1 i
2 1002
1 i
2i
1002
1 i
21002 i
4 250 2
i 1 i 21002 1 i .
Напомена: Задатак се могао решити и применом Моаврове формуле.
а) 3 1 ; б) 4
i; в) 5 1 i ; г) 4 1 i .
Решење:
а) 1 cos 0 i sin 0 , пошто је U 1 и M 0 добијамо:
§ 0 2kS 0 2kS ·
3
1 3
1 ¨ cos i sin ¸.
© 3 3 ¹
Постоје три различита решења која добијамо за k 0 ,1, 2 .
z0 cos 0 i sin 0 1;
2S 2S 1 3
z1 cos i sin i;
3 3 2 2
4S 4S 1 3
z2 cos i sin i .
3 3 2 2
Геометријски гледано решења трећег корена су темена једнакостраничног

троугла уписаног у централни круг полупречника r 1 .
y
z1
z0
O x
z2
б) z0,1 r
1
2 2 2 i 2 2 , z2,3 r
1
2
2 2 i 2 2 .
45
§ S S ·
¨ 2 kS 2 kS ¸
S 4 4
в) U 2 иM , zk 10
2 ¨ cos i sin ¸,k 0 ,1, 2 , 3 , 4 ;
4 ¨ 5 5 ¸
© ¹
§ S S · § 9S 9S ·
z0 10 2 ¨ cos i sin ¸ , z1 10 2 ¨ cos i sin ¸,
© 20 20 ¹ © 20 20 ¹
§ 17S 17S · § 25S 25S ·
z2 10
2 ¨ cos i sin ¸ , z3
10
2 ¨ cos i sin ¸,
© 20 20 ¹ © 20 20 ¹
§ 33S 33S ·
z4 10
2 ¨ cos i sin ¸.
© 20 20 ¹
§ S S ·
¨ 2 kS 2 kS ¸
г) zk 8
2 ¨ cos 4 i sin 4 ¸,k 0 ,1, 2 , 3.
¨ 4 4 ¸
© ¹
6. Решити једначине:
а) z 3 1 0 ; б) z8 16 0 ; в) 2 5i z 3 2i 5 0 .
Решење:
а) z 3 1 z 3 1 ,
1 cos S i sin S , пошто је U 1 и M S добијамо:
§ S 2kS S 2kS ·
3
1 3 1 ¨ cos i sin ¸ , k 0 , 1, 2 .
© 3 3 ¹
Постоје три различита решења која добијамо за k 0 ,1, 2 .
S 1 3 S
z0 cos i sin
i ;
3 3 2 2
z1 cos S i sin S 1;
5S 5S 1 3
z2 cos i sin i .
3 3 2 2
б) r 2 , r 2i , r 1, r i , r 2 3 r 2i , 2 3 r 2i .
в) Дата једначина се своди на z 3 i , чија су решења:
46
S S
2kS 2kS
zk cos 2 i sin 2 ,k 0 , 1, 2 .
3 3
3 i 3 i
z0 , z1 i , z2 .
2 2
2.7.5 ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНИ ОБЛИК

КОМПЛЕКСНОГ БРОЈА
L. Ojler (1707-1783)
Експоненцијални облик комплексног броја је z U eiM .
Ојлерова формула: eiM cos M i sin M .

БРОЈЕВИМА У ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНОМ
ОБЛИКУ
Нека су дати комплексни бројеви z1 U1 eiM и z2

1
U2 eiM .
2
Множење: z1 z2 U1 U2 eiM M .
1 2
z1 U1 iM M
Дељење: e .
1 2
z2 U2
47
Логаритам: ln z ln U iM .
Напомена: Коришћењем ове формуле у могућности смо да дефинишемо

логаритам негативног реалног броја.
Пример: Одредити ln 2 .
ln 2 ln 2 iS .
Леонард Ојлер је један од најзначајнијих математичара свих времена. Рођен у

Швајцарској већи део живота провео је у Петрограду. Написао је око 900
научних радова. Бавио се свум математичким дисциплинама. Скоро половину
својих радова написао је као потпуно слеп. Први свој самостални рад написао
је са 19 година. Ништа није могло да га одвоји од математике, чак ни
тринаесторо деце колико их је имао.
Природан број
Цео број
Рационалан број
Ирационалан број
Реалан број
Биномни коефицијенти
Биномна формула
Општи члан биномне формуле
Комплексан број
Алгебарски облик комплексног броја
Тригонометријски облик комплексног броја
Експоненцијални облик комплексног броја
48
3. ГЛАВА
ФУНКЦИЈЕ
1. РЕАЛНA ФУНКЦИЈ A
2. ИНВЕРЗНА ФУ НКЦИЈ А
3. СЛАГАЊЕ ФУ НКЦИЈ А
4. ОСОБИНЕ ФУ НКЦИЈ А
5. ПРЕГЛЕД ЕЛЕМЕНТАРНИХ
ФУ НКЦИЈ А
Када ово поглавље проучите требало би да знате:
1. дефиницију појма функције,

2. особине реалних функција,
3. дефиницију инверзне функције,
4. дефиницију сложене функције,
5. дефиниције елементарних функција.
Mатематика 1
ФУНКЦИЈЕ ЈЕДНЕ ПРОМЕНЉИВЕ
3.1. ПОЈАМ ФУНКЦИЈЕ

Пут од фиксних величина ка променљивој, као апстракцији вишег
степена, везан је за период од 13. до 16. века. Декартова метода координата
омогућила је дефинисање функционалне зависности и даљи развој
математике. Тек у 19. веку немачки математичар L. Dirichlet (1805-1859)
направио је одлучијући корак у уопштавању појма функције, прекинувши
традиционална схватања којим се појам функције изједначавао са појмом
аналитичког израза и даје дефиницију коју ми данас модификовано
користимо. Модерна теорија скупова отишла је још даље и ослободила појам
функције ограничења везаних за домен и кодомен.
R Descartes (1596-1650)
Рене Декарт је био велики француски математичар и филозоф, али се

данас његово име првенствено памти по вези коју је успоставио између
алгебре и геометрије. На тај начин створио је нову научну дисциплину,
аналитичку геометрију, која је омогућила даљи напредак математике.
У филозофији заступао је методу критичке сумње и позната је његова
мисао “мислим дакле постојим”.
Нека су A и B произвољни скупови. Пресликавање или функција

f : A o B представља закон кореспонденције помоћу кога се произвољном
елементу x A додељује неки елемент y B такав да је y f x .
Елемент x A назива се оригинал, а y B његова слика.
50
Скуп Dx A оних елемената из A којима су кореспондирани елементи

скупа B назива се област дефинисаности или домен функције.
Скуп Dy B оних елемената из B којима су кореспондирани елементи
скупа B назива се област вредности или кодомен Dy функције.
За функцију f : A o B кажемо да је једнозначна ако се било којем

елементу из скупа A кореспондира највише један елемент из скупа y B .
Функција f : A o B се назива “ 1 1 ” или инјективном ако

x1, x2 A x1 z x2 f x1 z f x2 .
Функција f : A o B се назива “на” или сурјективном ако
y B , x A y f x .
Ако је пресликавање f : A o B “ 1 1 ” и “на” такво пресликавање или

функцију називамо бијективним (обострано једнозначно пресликавање).
Пример:
f x 3x 2 , A B , јесте бијекција.
f x 3x 2 2 , A , B > 2, f , није “1 1 ”, a јесте “на”, није бијекција.
3.2. НАЧИНИ ЗАДАВАЊА ФУНКЦИЈА

Задавање функције аналитичким изразом.
Аналитички израз може бити експлицитног облика y f x , или
имплицитног облика F x, y 0 .
Таблични начин задавања функције.
Задавање функције њеним графиком.
Задавање функције помоћу параметара.
Напомена: Представљање функције графиком или табелом углавном се

користи у применама математике.
Пример:
51
x t 3 ½°
Нека је дата функција у параметарском облику ¾.
y t 2 °¿
Елиминацијом параметра t добијамо функцију y 3 x 2 .
3.3. РЕАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ ЈЕДНЕ ПРОМЕНЉИВЕ
Под реалном функцијом подразумева се свако пресликавање f : Dx o ,

тј. за свако x Dx постоји једна и само једна реална вредност функције
f x .
Пример: Oдредити домен функцијa:
x2
a) f x ;
x 3
Знајући да именилац разломка мора да буде различит од нуле, тј. x 3 z 0 ,
добијамо x z 3 . Према томе домен функције је скуп Dx \ ^3` или
уобичајен је и запис x f,3 3, f .
б) y 4 x2 ;
4 x2 t 0 2 x 2 x t 0 Dx : x >2, 2@ .
52
x
в) y ln ;
3 x
x
! 0 x z 3 Dx : x 0,3 .
3 x
x2

г) y e 2
.
Dx .
Пример: Одредити кодомен функција:
а) y sin x , Dy : y > 1,1@ ;

б) y x 2 , Dy ;
в) y x 2 1, Dy : y >1, f .
3.4. ИНВЕРЗНА ФУНКЦИЈА

Нека је f : A o B бијективно пресликавање (“ 1 1 ” и “на”), тада постоји
јединствена функција f 1 : B o A коју називамо инверзно пресликавање
или инверзна функција таква да је
f 1 f x x.
За дату функцију f : A o B може да постоји само једна инверзна функција

f 1 : B o A .
Пример: Одредити инверзну функцију функције f x 2 x 1 .
Прво треба доказати да је пресликавање бијекција.

Aко је испуњено x1 , x2 x1 z x2 f x1 z f x2 пресликавање је
“ 1 1 ”. Изрази који у себи садрже неједнакости се тешко доказују и
једноставније је користити контрапозицију предходног израза која гласи
f x1 f x2 x1 x2 . Дакле 2 x1 1 2 x2 1 x1 x2 , чиме смо доказали да
је пресликавање “ 1 1 ”.
53
Да бисмо доказали да је прескикавање “на” решимо полазну једначину по y .

1 1 § 1 1·
Добићемо израз x y . Онда y , x ¨ x y ¸ и
2 2 © 2 2¹
закључујемо да је пресликавање “на”.
Пошто је пресликавање “ 1 1 ” и “на”, односно бијекција, постоји инверзно
пресликавање f 1 .
1 1 1 1
Заменом вредности x и y у изразу x y добијамо f 1 x y x .
2 2 2 2
1
Графици функција f и f су симетрични у односу на праву y x .
y
x
y
y f 1 x
f x
x
y
Пример:Одредити инверзну функцију функције f x x2 .

Пошто је пресликавање f x x2 f : o није “ 1 1 ” односно бијекција,
не постоји инверзно пресликавање f 1
3.5. СЛАГАЊЕ ФУНКЦИЈА

Композицијом две функције f : A o B и g : B o C назива се функција
g f : A o C , за коју важи:
x A g f x g f x .
54
Пример:
Дате су функције f x x 3 и g x 2 x x . Одредити f g , g f и
f f .
f g x f g x 2x 3 x .
g f x g f x 2x 6 x 3 .
f f x f f x x6.
3.6. ОСОБИНЕ ФУНКЦИЈА
Функција f x је ограничена на скупу A Dx ако важи:
m , M x A , m d f x d M .
График функције налази између две праве y mи y M.
Ако бројеви m и M не постоје, за функцију f x кажемо да је
неограничена.
1
Пример: Испитати ограниченост функције f x .
1 x2
1
Како је за x ,0 d 1 , функција је ограничена на интервалу 0,1@ .
1 x2
Нула функције је онај број D Dx за који је f D 0 .

Нуле функције су тачке пресека функције са Ox осом.
Пример: Одредити нуле функција:
x2 4
а) y ;
x3 8
y 0 x2 4 0 x r2 . Како функција није дефинисана за x 2 нула
функције је само x 2 .
55
1 ln x
б) y ;
x2
y 0 1 ln x 0 ln x 1 x e1 .
ex
в) y ;
x 1
y z 0 , x и функција нема нула.
Функција f x је парна ако је x Dx , f x f x .

График парне функције је симетричан у односу на осу Oy .
Функција f x је непарна ако је x Dx , f x f x .

График непарне функције је симетричан у односу на координатни почетак O .
Пример: Испитати парност и непарност функција:
а) f x x2 2 ;
f x x f x , функција је парна.
2
2 x2 2
б) f x x3 2 x sin x ;
f x x
3

2 x sin x x3 2 x sin x x3 2 x sin x f x ,
функција је непарна.
в) f x x 2 2 x3 1 ;
f x x 2 x 1 x 2 2 x3 1 , функција није ни парна ни непарна.
2 3
Функција f x је периодична ако постоји број T за који је испуњена

једнакост x Dx , f x T f x . Број T називамо периодом
функције.
Пример: Све тригонометријске функције су периодичне. Функције

f x sin x и f x cos x имају основни период T 2S , а функције
f x tgx и f x ctgx имају основни период T S.
56
1, 1 d x d 0
Пример: f x ® и f x 2 f x .
¯ x, 0 d x d 1
Функција је периодична са перодом T 2 .
-2 -1 1 2 x
Функција f x је растућа (означавамо f x ) на скупу A Dx ако

x1, x2 A x1 x2 f x1 d f x2 , а строго растућа ( f x n ) ако
x1 x2 f x1 f x2 .
Функција f x је опадајућа (означавамо f x ) на скупу A Dx ако

x1, x2 A x1 x2 f x1 t f x2 , а строго опадајућа ( f x p ) ако
x1 x2 f x1 ! f x2 .
Растуће и опадајуће функције једним именом зовемо монотоне функције.
y y
f x1 f x2 f x1 f x2
x1 x x2
x2 x1 x
Пример: Испитати монотоност следећих функција:
57
а) y e x ;
Функција је стриктно растућа x , јер за x1 x2 e x1 e x2 .
б) y ln x ;
Функција је стриктно растућа x 0, f .
в) y x3 ;
Функција је стриктно опадајућа x .
г) y 2 x 2 8x 5 ;
Ако је x1 x2
2 x12 8 x1 5 2 x2 2 8 x2 5 2 x1 x2 x1 x2 8 x1 x2
0 , расте ;
2 x1 x2 x1 x2 4
! 0 , опада .
0
0 !0 , x !2
0 , x2
Eкстремне вредности функције:
Функција f x има максимум у тачки x a ако постоји број H ! 0 , такав

да је f a t f x за x a H , a H .
Функција f x има минимум у тачки x a ако постоји број H ! 0 , такав
да је f a d f x за x a H , a H .
Мининум и максимум функције називамо екстремним вредностима

функције.
Пример:Одредити екстреме функција:
а) y x2 1 ;
Тачка 0, 1 представља минимум функције.
б) y 3x ;
Функција нема екстрема.
Функција f x је конвексна на скупу A Dx ако је
58
f x1 f x2 §x x ·
x1 , x2 A x1 z x2 f ¨ 1 2 ¸ , а конкавна ако је
2 © 2 ¹
f x1 f x2 §x x ·
x1 z x2 ! f ¨ 1 2 ¸.
2 © 2 ¹
Пример: Функција y x је конвексна, што закључујемо из неједначине
2
x 2 x2 2 § x1 x2 ·
2
x1 z x2 1 ¨ ¸ , тј. x1 x2 ! 0 .
2
2 © 2 ¹
3.7. ПРЕГЛЕД ЕЛЕМЕНТАРНИХ ФУНКЦИЈА
Степена функција y xn , n , x 0
0, f .
Експоненцијална функција y a x , a ! 0 , a z 1, x .
Логаритамска функција y log a x , a ! 0 , a z 1, x 0, f .
Тригонометријске функције: y sin x , y cos x , y tgx , y ctgx .
Инверзне тригонометријске функције:
y arcsin x , y arccos x , y arctgx , y arcctgx .
Елементарним функцијама називају се функције које се могу задати

помоћу основних елементарних функција и константи помоћу коначно
много операција сабирања, одузимања, множења, дељења и композиције
функција.
Поновићемо неке од најважнијих основних функција са којима ћемо се

сретати у раду.
Апсолутна вредност:
x, x t 0
f x x ®
¯ x, x 0
Функција је дефинисана x , f x t 0
59
y x
Функција знака:
1, x 0
°
y sgnx ® 0, x 0
° 1, x ! 0
¯
y sgn x
1
x
-1
Степена функција: y xn , n .
Ако је n функција представља степене реалног броја y x n и та

функција ће за n 2k паран број бити парна и ограничена, а за n 2k 1
непаран број бити непарна и неограничена .
60
y xn
n 2k
y
y xn
n 2k 1
1
Ако је степен облика n , функција представља корену функцију,
k
тј. ако је k паран број, домен је > 0, f , а ако је k непаран број, домен је
f, f .
Експоненцијална функција: y a x , a ! 0 , a z 1.
Домен функције је скуп свих реалних бројева , а кодомен 0, f .

Функција нема нула јер је a x z 0 , x и на целом домену је
позитивна, тј. y ! 0 . Уколико је 0 a 1 функција стално опада, а када је
a ! 1 функција стално расте и самим тим нема екстрема.
61
y
y ax
0 a 1 a !1
Логаритамска функција: y log a x , a ! 0 , a z 1 .
Домен функције је скуп свих позитивних реалних бројева 0, f , а

кодомен је .
Функција има нулу за x 1 јер је log a 1 0 . Уколико је 0 a 1 функција
стално опада, а када је a ! 1 функција стално расте и самим тим нема
екстрема.
y log a x a !1
x
0 a 1
Тригонометријске функције: y sin x , y cos x , y tgx , y ctgx .
Домен функција y sin x и y cos x је скуп свих реалних бројева , а

S
кодомен > 1,1@ . Домен функција y tgx и y ctgx је x , x z kS , k
2
односно, x , x z kS , а кодомен је скуп свих реалних бројева .
Функције y sin x , y tgx , y ctgx су непарне, а y cos x парна.
62
Функције y sin x , y cos x су периодичне са периодом 2kS , k , а

y tgx , y ctgx са периодом S .
sin x 2kS sin x , cos x 2kS cos x ;
tg x kS tgx , ctg x kS ctgx .
y sin x
S 2S
S x
y cos x
S
S S x

2 2
63
y tgx y
0 S
S S 3S x

2 2 2
y
y ctgx
0 S 2S
S 3S x
2 2
Инверзне тригонометријске функције:

y arcsin x , y arccos x , y arctgx , y arcctgx .
ª S Sº
За функцију y arcsin x домен је x > 1,1@ , а кодомен је y « , » ;
¬ 2 2¼
за y arccos x домен је x > 1,1@ , а кодомен је y >0, S @ ;
за y arctgx домен је x f, f , а кодомен је y 0, S ;
за y arcctgx домен је x f, f , а кодомен је y 0, S .
64
S y arcsin x
2
-1 1
x
S

2
y
S
y arccos x
S
2
x
-1 1
65
S y arctgx
2
x
S

2
y arcctgx
S
S
2
x

Одредити област дефинисаности следећих функција:
2x 1 2x
1. а) y ; б) y .
x 1 x 1
2 2
Решење:
а) x2 1 z 0 x z r1, Dx : x f, 1 1,1

1,1 1,
1, f ;
б) Dx \ ^1` .
66
8 x 16 x 2
2. а) y 9 x2 ; б) y 4x x 2 ; в) y ;
2 x
1
г) f x x2 x 2 .
3 2 x x2
Решење:
а) 9 x2 t 0 3 x 3 x t 0 , Dx : x > 3,3@ ;
б) 4 x x2 t 0 x 4 x t 0 , Dx : x >0, 4@ ;
в) 2 x ! 0 x 2 , Dx : x f, 2 ;
г) 1 x2 x 2 t 0 x 2 x 1 t 0 x f, 1@ >2,

2, f ;
2 3 2 x x ! 0 x 1 x 3 ! 0 x 13 x ! 0 x 1,3 .
2
Решење је пресек решења оба случаја Dx : x > 2,3 .
5x x2
3. а) y ln
x
3 x
; б) y
ln x 2 6 x ; в) f x ln
4
.
Решење:
x
а) ! 0 , Dx : x 0,3 ;
3 x
б) x2 6 x ! 0 , Dx : x f,0 6, f ;
в)
5x x2 5x x2
1 ln t0 t 1 5 x x 2 4 t 0 4 x x 1 t 0 x >1, 4@
4 4
5x x 2
2 ! 0 5 x x 2 ! 0 x 5 x ! 0 x 0,5 .
4
Решење је пресек решења оба случаја Dx : x >1, 4@ .
4. Одредити кодомен функција:
1
а) y x 2 1; б) y x2 9 ; в) y 2x 1.
2
67
Решење:
а) Dy : y f, 1@ ;
б) Dy : y > 9, f ;
в) Dy : y >1, f .
5. Одредити домен и нуле датих функција:
x 2 3x 10 1 ln x
а) y
x2 1
; б) y x x2 1 ; в) y x 2
4 ex ; г) y
x2
.
Решење:
а) Домен: Dx .
x 2 3x 10
Нуле функције: 0 x 2 3x 10 0 x1 2 x2 5 .
x2 1
б) Домен: Dx : x f, 1@ >1, f . Нуле функције: y 0 x1,2 r1 .
в) Домен је скуп . Нуле функције: x 2 4 e x 0 x1,2 r2 , e x z 0 .
г) Домен: Dx : x f,0 0, f .
Нуле функције: 1 ln x 0 ln x 1 x e1 .
6. Одредити домен нуле и знак функција:

x4
а) y ln x 2 1 ; б) y ln .
1 x
Решење:
а) Домен: x 1 x 1 ! 0 , Dx : x f, 1 1, f .
Нуле функције: x2 1 1 x2 2 x r 2 .
Знак функције:
f x 0 : 0 x 2 1 1 x 2 2 0 x 2, 1 1, 2

f x ! 0 : x 2 1 ! 1 x f, 2 2, f .
2,
68
x4
б) Домен: ! 0 , Dx : x 1, 4 .
1 x
x45
Нуле функције: 1 x
.
1 x
2
x4 x4 2x 5 §5 ·
Знак функције: f x 0 за 0 1 1 0 , x ¨ , 4¸ и
1 x 1 x 1 x ©2 ¹
x4 § 5·
f x ! 0 за ! 1 за x ¨1, ¸ .
1 x © 2¹
7. Доказати да функције нису ни парне ни непарне:
2x 2 ex
а) y ; б) y .
x2 x 1
Решење:
2 x 2 2 x 1
а) f x z f x ;
x
2
x2
e x 1 1 1
б) f x x z f x .
x 1 e x 1
x
e x 1
8. Доказати да су функције парне:
x2
x 1 e x ;

4 x ; x 2 1 3 cos x .
2
а) y 2
б) y e 2
; в) y 2
г) y
Решење:
а) f x 4 x f x ;
2
4 x2

x 2
x2
б) f x e 2
e 2
f x ;
в) f x x 1 e x
x 1 e x f x ;
2
2 2 2
г) f x x 1 3cos x f x .
2
x2 1 3cos x
9. Доказати да су функције непарне:
69
x 2 ex 1 2x 1
а) y x 3 2x ; б) y ; в) f x ; г) y .
2 x ex 1 2x 1
Решење:
а) f x x 2 x x3 2 x f x ;
3
x 4 x2 4
2
x2 4
б) f x f x ;
2 x 2 x 2x
1 ex 1
1 x
1 e x ex 1
в) f x e ex f x ;
e x 1 1 1 1 ex ex 1
ex ex
1 1 2x
x 1
2 1 2x 2x 1
г) f x 2x f x .
2 x 1 1 1 1 2x 2x 1
2x 2x
Испитати све познате особине функција:
1 ln x
10. а) y ln x 2 1 ; б) y .
1 ln x
Решење:
а) Домен: x 1 x 1 ! 0 , Dx : x f, 1 1, f .
Нуле: x2 1 1 x2 2 x1 r 2 .

f x 0 0 x 2 2 0 x 2, 1 1, 2

f x ! 0 x 2 2 ! 0 x f, 2 2,
2 , f .
f x ln x 2 1 f x , функција је парна.
б) Домен: 1 ln x z 0 x ! 0 x z e x ! 0 , Dx : x 0, e e, f .
Нуле: 1 ln x 0 ln x 1 x e1 .
f x 0 , x 0, e1 e, f
f x ! 0 , x e 1 , e.
Функција није ни парна ни непарна.
70
11. Одреди периоду следећих функција:
x 1
а) y 2sin 2 x ; б) y tg ; в) y sin 2 x ; г) y cos x 3 cos 2 x cos 3x .
2 3
Решење:
а)
2sin 2 x 2sin 2 x T sin 2 x sin 2 x T 0
2 x 2 x 2T 2 x 2 x 2T
2sin cos 0
2 2
2sin T cos 2 x T 0 sin T 0 , cos 2 x T z 0 T S;
2S
Напомена: Периода функција y sin bx и y cos bx износи T , а за
b
S
функције y tgbx и y ctgbx износи T .
b
S
б) T 2S ;
1
2
1
в) y sin 2 x 1 cos 2 x , T S ;
2
2S
г) T1 2S , T2 S , T3 T NZS T1 , T2 , T3 2S .
3
12. Испитати ограниченост следећих функција:
а) y 4 x 2 ; б) y x 4 ; в) y 2 sin 2 x .
Решење:
а) Функција је ограничена y >0, f ;
б) Функција је неограничена;
в) Функција је ограничена y > 2, 2@ .
13. Испитати монотоност следећих функција:
2x 1
а) y 2x 3 ; б) y 2x ; в) y .
5 x
71
Решење
а) Ако је x1 ! x2 2 x1 3 ! 2 x2 3 , што значи да функција расте.
б) Ако је x1 ! x2 2x1 ! 2x2 , што значи да функција расте.
в) Нека је x1 x2 . Тада је:
2 x1 1 2 x2 1 9 x1 x2
y1 y2 .
5 x1 5 x2 5 x1 5 x2
Нека x1 , x2 5, f . Тада је x1 ! 5 и x2 ! 5 , па су 5 x1 0 и 5 x2 0 ,
односно 5 x1 5 x2 ! 0 . Како је x1 x2 0 закључујемо да је у овом
случају y1 y2 0 , односно функција је растућа.
Ако је x1 , x2 f,5 , тада су x1 5 и x2 5 , па су 5 x1 ! 0 и 5 x2 ! 0 ,
односно 5 x1 5 x2 ! 0 . Како је x1 x2 0 закључујемо да је и у овом
случају y1 y2 0 , односно да је функција растућа.
14. Испитати конвексност, конкавност функције f x log 2 x .
Решење
§ x x · log 2 x1 log 2 x2
log 2 ¨ 1 2 ¸ t
© 2 ¹ 2
§x x · 1
x x 1
log 2 ¨ 1 2 ¸ t log 2 x1 x2 2 1 2 t x1 x2 2 , а ово је тачно, значи функција
© 2 ¹ 2
је конвексна.
КЉУЧНE РЕЧИ
Функција
Домен
Кодомен
Инјекција (пресликавање „1-1“)
Сурјекција (пресликавање „на“)
Бијекција (пресликавање „1-1“ и „на“)
Инверзна функција
Слагање функција
Сложена функција
72
4. ГЛАВА
НИЗОВИ
1. ПОЈ АМ ГРАНИЧ НЕ ВРЕД Н ОСТИ НИЗА
2. ОСОБИНЕ КОНВЕРГЕНТНИ Х Н ИЗОВ А
3. БРОЈ e
1. дефиницију низа,
2. дефиницију граничне вредности низа,
3. особине конвергентних низова
4. број е,
4.1. НИЗОВИ
Уређени скуп елемената a1 , a2 , , an , образује низ ако се сваком

природном броју n по неком закону придружи један и само један
елемент an .
Низ је пресликавање f : o .
Пример: 1, 2,3, представља низ природних бројева.
Низ је одређен својим општим чланом an .
1
Пример: Ако је општи члан низа an , n N , онда су чланови низа
n
1 1
a1 1, a2 , a3 , .
2 3
Низ ân `n је:

монотоно растући ако an1 ! an ,
монотоно опадајући ако је an1 an ,
монотоно неопадајући ако је an1 t an ,
монотоно нерастући ако је an1 d an .
За низ ân `n се каже да је ограничен ако постоје реални бројеви m и M

такви да је m d an d M .
Број m представља доње ограничење (минорантa), док је M горње
ограничење (мајорантa) низа.
Највећа доња граница назива се инфимум низа, а најмања горња граница

назива се супремум низа.
74
1
n
Пример: Низ са општим чланом an је ограничен. Доње ограничење

n
1
је m 1 , а горње ограничење је M , тј. сви чланови низа задовољавају
2
1
релацију 1 d an d.
2
Напомена: Tреба нагласити да m и M нису јединствени, наиме има
непребројиво много других мајоранти и миноранти.
Тачне су и следеће неједнакости 1 d an 1 или 2 an 2 итд.
У овом примеру су наведени управо инфимум и супремум скупа вредности
низа.
4.2. ГРАНИЧНА ВРЕДНОСТ НИЗА
Идеја граничне вредности била је позната још у античком добу.

Старогрчки математичари Еудокс (408-355), Архимед (287-212) и други
бавили су се проблемом квадратуре равних фигура и кубатуре геометријских
тела и те проблеме успешно решавали методом исцрпљивања али прецизну
дефиницију граничне вредности функције дао је Коши 1821. год.
Број a се назива граничном вредношћу низа ân `n , ако за сваки

произвољно мали позитивни број H , може да се нађе природни број n0 ,
такав да је n ! n0 , an a H , тј. H ! 0 n0 n ! n0 an a H ,
што означавамо са a lim an , или an o a , n o f .
n of
Низ који има граничну вредност назива се конвергентним низом, а који је

нема назива се дивергентним низом.
Граница конвергентног низа је јединствена.
n
Пример: Дат је низ an , n . Показати да је његова гранична
2n 1
1
вредност . Одредити n0 за H 0,01 .
2
75
n 1 1 1
Како је an a H за H ! 0 , закључујемо да је
2n 1 2 4 n 2 2
гранична вредност низа.
1 98
За H 0,01 добијамо 0, 01 , одакле n ! 24,5 тј. n0 t 25 .
4n 2 4
1
Дакле ван H околине броја налази се 24 чланa низа, а у H околини почев
2
од a25 свих осталих бесконачно много чланова низа.
4.3. OСОБИНЕ КОНВЕРГЕНТНИХ НИЗОВА

Сваки конвергентан низ је ограничен.
Mонотон и ограничен низ је конвергентан.
n 1 § 3 4 n 1 ·
Пример: Низ an , n , односно ¨ 2 , , , , , ¸ је монотоно
n © 2 3 n ¹
§ n 1 ·
опадајући an ! an1 и ограничен је са доње стране ¨ ! 1, n ¸ , што
© n ¹
n 1
значи да постоји гранична вредност овог низа, тј. lim 1.
n of n
4.4. ОПЕРАЦИЈЕ СА ГРАНИЧНИМ

ВРЕДНОСТИМА НИЗОВА
Нека је lim an a и lim bn b . Тада важи:

nof n of
lim c an ca , c ;
nof
lim an r bn lim an r lim bn a rb ;

nof nof nof
lim an bn lim an lim bn a b ;

nof nof nof
76
an lim an a
lim n of
, b z 0 .
n of b lim bn b
n
n of
1 § 1·
1 lim ¨1 ¸
n 1 n n of
© n¹ 1
Пример: lim lim .
n of 2n 1 n of 1 § 1· 2
2 lim ¨ 2 ¸
n n of
© n¹
4.5. TAЧКА НАГОМИЛАВАЊА НИЗА

Тачка a на бројној правој у чијој се свакој произвољно малој околини H
налази бесконачно много чланова низа ân `n назива се тачка
нагомилавања тог низа.
Број a је тачка нагомилавања низа ако је за H ! 0 и n I an a H ,
где је I један бесконачни подскуп природних бројева.
Низ може имати једну, две, уопште коначно или бесконачно много тачака
нагомилавања.
Низ који има само једну тачку нагомилавања и то коначну, назива се

конвергентним низом.
Пример: Низ са општим чланом an n нема тачку нагомилавања.
1
Пример: Низ са општим чланом an има једну тачку нагомилавања a 0
n
која не припада низу.
1
n
n 1
Пример: Низ са општим чланом an има две тачке нагомилавања
n 1
a1 1 , која припада низу и a2 1 , која не припада низу.
77
4.6. БРОЈ e
n
§ 1·
Гранична вредност низа са општим чланом an ¨1 ¸ је број
© n¹
e 2,718281 односно:
n
§ 1·
lim ¨1 ¸ e
n of
© n¹
n
§ 1·
Напомена: Може се доказати да је низ са општим чланом an ¨1 ¸
© n¹
монотон и ограничен, па самим тим и конвергентан.
Пример:Наћи граничне вредности следећих низова:

n n
§ 3· § 1·
а) an ¨1 ¸ ; б) an ¨1 ¸ .
© n¹ © n¹
3 1
а) Ако уведемо смену n 3t и за n o f добијамо t o f , онда је
n t
3
§ 3·
n
§ 1·
3t
§ § 1· ·
t
lim ¨1 ¸ lim ¨1 ¸ ¨¨ lim ¨1 ¸ ¸¸ e3 ;

n of
© n¹ t of
© t¹ ©
t of
© t¹ ¹
n t
§ 1· § 1· 1
б) lim ¨1 ¸ lim ¨1 ¸ e1 .
n of
© n¹ t of
© t¹ e
1. Написати неколико чланова низа чији је општи члан:
1 1
1
n
а) an ; б) an .
n 1 n
Решење:
78
1 1 1 1 1
а) , , , ; б) 1, , , .
2 3 4 2 3
2. Наћи општи члан низа задатог са неколико првих чланова:
1 1 1 1 2 3 4
а) , , , ; б) , , , , .
2 4 8 2 3 4 5
Решење:
1 n
1
n 1
а) an ; б) an .
2n n 1
3. Наћи тачке нагомилавања и испитати конвергенцију следећих низова:
1 1 n 1 n2
1 1
n n
а) an ; б) an ; в) an ; г) an .
n 1 n n n
Решење:
а) конвергира и тачка нагомилавања је 0 ;
б) конвергира и тачка нагомилавања је 0 ;
в) конвергира и тачка нагомилавања је 1 ;
г) не конвергира и тачке нагомилавања су 1 и 1 .
n
4. Дат је низ an . Показати да је његова гранична вредност 1 .
n 1
Одредити n0 за H 0,01 .
Решење:
Ако је број 1 је гранична вредност низа онда важи да је

n 1 1
1 0, 01 одакле је n ! 99 тј. n0 99 .
n 1 n 1 n 1
Према томе 99 чланова низа је ван H околине броја 1 ширине 0, 01 , а почев
од a100 свих бесконачно много чланова низа се налазе у H околини.
Одредити граничне вредности низова:
2n 2n 2 2n 3
5. а) lim ; б) lim .
n of 3n 1 n of 3n2 1
79
Решење:
2n 2 2
а) lim lim ;
n of 3n 1 n of 1 3
3
n
2 3
2
2n 2n 3
2
n n2 2
б) lim lim .
n of 3n 2 1 n of 1
3 2 3
n
1 3 5 2n 1 § 1 1 1·
6. а) lim ; б) lim ¨1 2 ¸;
n 1 © 2 2 2n ¹
n of 2 nof
в) lim 2 4 2 2 2 .
n
nof
Решење:
а) Знајући формулу за збир првих n чланова аритметичког низа

Sn
n
2
2a1 n 1 d , где је a1 1, d 2 , добијамо:
2
n2 § n ·
lim lim ¨ ¸ 1.
n 1 n of n 1
© ¹
n of 2
б) Знајући формулу за збир првих n чланова геометријског низа

1 qn 1
Sn a1 , где је a1 1 , q добијамо:
1 q 2
n 1
§1·
1 ¨ ¸
§ 1 1 1 ·
lim © ¹
2
lim ¨1 2 ¸ 2.
x of
© 2 2 2n ¹ x of
1
1
2
в)
n
§1·
1
1 ¨© 2 ¸¹ § § 1 ·n ·

1 1 1 1

1

1 2 1 1 lim ¨1¨ ¸ ¸
nof ¨ ¸
© ©2¹ ¹
lim 2 4 2 2 lim 2 2
n n 1 2 n
2 2 4
22 lim 2 2 2 2
lim 2 2
2 2.
n of n of n of n of
80
7. а) lim
n of
n2 1 n ; б) lim n
n of
n2 1 n ;
n n
в) lim ; г) lim .
n of
n n n
2 n of n 1 n
Решење:
n2 1 n n2 1 n
а) lim
n of
n 1 n
2
lim
n of
n2 1 n
lim
n 2
1 n2
lim
1
0.
n of
n2 1 n n of
n2 1 n
n2 1 n n2 1 n

n
б) lim n n 1 n2
lim
n of n of
n2 1 n
n n2 1 n2 n 1 1
lim lim lim .
n of
n2 1 n n of
n2 1 n n of 1
1 2 1
2
n
в) lim
n n n2 n n

lim
n of
n2 n n n of
n2 n n n2 n n
n2 n n § 1 1·
lim lim ¨¨ 1 ¸¸ 1.
n of n n of n n
© ¹
г) lim
n n n 1 n

lim
n of n 1 n n of
n 1 n n 1 n
n 1 n

n
lim lim n 1 n f.
n of n 1 n n of
n ! n 1! 3n 5n § 1 1 1 ·
8. а) lim ; б) lim ; в) lim ¨¨ ¸.
n of n ! n 1! nof 3n 5n n of 1 2
© 23 n n 1 ¸¹
81
Решење:
n ! n 1! n ! n ! n 1 n !1 n 1 2n
а) lim lim lim lim 1.
n of n ! n 1 ! n of n ! n ! n 1 nof n !1 n 1 nof n
n
§3·
3n 5n ¨ ¸ 1
lim © ¹ n
5
б) lim 1.
n of 3n 5n n of
§3·
¨ ¸ 1
©5¹
в)
§ 1 1 1 · § 1 1 1 1 1 · § 1 ·
lim ¨¨ li ¨1
¸¸ lim li ¨1
¸ lim ¸ 1.
n of 1 2
© 23 n n 1 ¹ n of
© 2 2 3 n n 1 ¹ n of
© n 1 ¹
n n
§ n 3 ·2
2n
§ 2 ·3 § n ·
9. а) lim ¨1 ¸ ; б) lim ¨ ¸ ; в) lim ¨ ¸ .
n of n 1
n of
© n¹ © ¹ n of
© n ¹
Решење:
2 n

n
§ ·
n n 3
§ 2· § ·
2n 2
2
lim ¨1 ¸ ¸
¨
3 2 lim
а) lim ¨1 ¸ e nof 3 n
e 3 3
e2 ;
n of ¨
n of
© n¹ © n¹ ¸
© ¹
2n

n 1
§ n ·
2n
§ n 1 1 ·
2n
§ 1 ·
2n
§§ 1 · · n 1
б) lim ¨ ¸ lim ¨ ¸ lim ¨1 ¸ lim ¨ ¨1 ¸ ¸
n of n 1 nof ¨ ¸
© ¹ n of
© n 1 ¹ n of
© n 1 ¹ © © n 1 ¹ ¹
2n
lim 1
e nof n1 e2 .
e2
3

n
§ ·
n 2
§ n3· § ·
3
3
lim ¨ ¨1 ¸ ¸
2 3
в) lim ¨ ¸ e 2
.
n of ¨
n of
© n ¹ © n¹ ¸
© ¹
10. lim n ln n 2 ln n .
n of
82
Решење:
2
§ n
·
n2
n
§ 2· § 2 ·
ln lim ¨ ¨1 ¸ ¸
2
lim n ln lim ln ¨1 ¸ ln e2 2.
n of ¨
n of n n of
© n¹ © n¹ ¸
© ¹
Доказати следеће резултате:
n 1
11. lim 1.
n of
n2 1
n 1 n 1 0 .
3 3
12. lim
n 1 n 1
n of 3 3
§ 1 4 7 3n 2 n · 1
13. lim ¨ ¸ .
n of
© 3n 1 2¹ 3
n2 1
14. lim 2.
n of 1 2 3 n 1
1
2n 1
15. lim 1
0.
n of
2 1 n
2n 1 3n 1
16. lim n n 3.
n of 2 3
n2 n n
17. lim 0.
n of n
18. lim n
n of
n 1 n 1
2
.
3n
§ 2·
19. lim ¨1 ¸ e6 .
n of
© n¹
2 n 1
§ n 1 ·
20. lim ¨ ¸ e2 .
n of n 2
© ¹
Низ
Број е
Гранична вредност низа
83
84
5. ГЛАВА
ГРАНИЧНА ВРЕДНОСТ
ФУНКЦИЈЕ
1 . ДЕФИНИЦИЈА И ОСОБИНЕ
2 . НЕПРЕКИДНОСТ ФУНКЦИЈ Е
3. AСИМПТОТЕ
1. дефиницији граничне вредности функције,

2. операцијама са граничним вредностима функција,
3. појму непрекидности функције,
4. асимптотама неких функција.
5.1. ГРАНИЧНА ВРЕДНОСТ ФУНКЦИЈЕ
Уопштавајући појам граничне вредности низа долазимо до појма

граничне вредности функције.
Кажемо да је a тачка нагомилавања скупа A ако се у свакој

околини тачке a налази бар један елемент из A различит од a .
Тачка нагомилавања скупа A не мора да припада скупу A .
Ако a није тачка нагомилавања, она се назива изолована тачка.
Нека је a тачка нагомилавања домена Dx функције f x .
Број A је гранична вредност функције f x када x o a , ако за сваки

H ! 0 постоји број G ! 0 , такав да је за x Dx за које важи услов
x a G , испуњена неједнакост f x A H и пишемо
lim f x A.
x oa
Наведену дефиницију можемо записати и на следећи начин:
H ! 0 G ! 0 x x a G , a G f x A H , A H
y f x
y
AH
A
AH
a G a a G x
86
Напомена: Претходна дефиниција значи да ако се на y оси зада H околина

тачке A , тада постоји G околина тачке a на x оси, тако да када
x a G , a G , онда f x A H , A H , тј. ако независно
променљива x тежи a , вредности функције f x теже A .
Напомена: Функција у тачки a може, а не мора бити дефинисана, али мора

бити тачка нагомилавања.
Пример: Доказати да је lim 3x 1 7 .

x o2
Полазећи од дефиниције граничне вредности, ако је 3x 1 7 H , добијамо

H
3 x 2 H , тј. x 2 .
3
H
Довољно је узети да је G , па да горња формула буде тачна.
3
5.2. ЛЕВА И ДЕСНА ГРАНИЧНА ВРЕДНОСТ

ФУНКЦИЈЕ
Број A је десна гранична вредност функције f x у тачки a , тј.
lim f x A , акo и само ако је (акко)
x oa 0
H ! 0 G ! 0 x a x a G f x A H .
Број A је лева гранична вредност функције f x у тачки a тј.

lim f x A , акко
x oa 0
H ! 0 G ! 0 x a G x a f x A H .
Функција f x има граничну вредност A када x o a ако лева и десна

гранична вредност постоје и једнаке су A .
x2 1
Пример: Одредити леву и десну граничну вредност функције f x у
x 1
тачки x 1 .
87
x2 1 x2 1
lim lim x 1 2 , lim lim x 1 2 .
x o1 0 x 1 x o1 0 x o10 x 1 x o10
Пошто су лева и десна гранична вредност функције у тачки x 1 постоје и

имају исту бројну бредност, функција има граничну вредност у тој тачки која
износи 2.
x2
Пример: Одредити леву и десну граничну вредност функције f x x
x2
у тачки x 2.
x2, x t 2
Имајући у виду дефиницију апсолутне вредности x2 ® ,
¯ x 2 , x d 2
добијамо:
x2
lim f x lim x lim x 2 ,
x o2 0 x o2 0 x 2 x o2 0
x2
lim f x lim x lim x 2 .
x o2 0 x o2 0 x 2 x o2 0
Пошто лева и десна гранична вредност функције у тачки x 2 нису једнаке,

функција нема граничну вредност у тачки x 2 .
Гранична вредност функције кад аргумент x o f
lim f x A акко:
x of
H ! 0 M ! 0 x x ! M f x A H .
lim f x A акко:
x of
H ! 0 M 0 x x M f x A H
Ако је a Dx тачка нагомилавања функције f x , онда дефинишемо:
Бесконачно мале величине:
88
lim f x 0 акко
x oa
H ! 0 G ! 0 x x a G f x H .
Бесконачно велике величине:
lim f x f акко
x oa
M ! 0 G ! 0 x xa G f x ! M .
lim f x f акко
x oa
M 0 G ! 0 x x a G f x M .
1
Ако је функција f x бесконачно мала величина кад x o a , тада је
f x
бесконачно велика велична.
5.3. ОСОБИНЕ ГРАНИЧНИХ ВРЕДНОСТИ

ФУНКЦИЈА
Ако функције f x и g x имају граничне вредности кад аргумент x o a ,
тј. lim f x A и lim g x B , тада је:
x oa x oa
lim f x r g x Ar B,
x oa
lim f x g x A B ,
x oa
f x
за g x z 0 , B z 0 .
A
lim
x oa g x B
Напомена: И код функција као код низова срећемо се са неодређеним

f 0
изразима “ f f ”, “ ”, “ ”, итд.
f 0
Лема о два полицајца:

Ако је f x d M x d g x и lim f x lim g x A , тада је
x oa xo a
89
lim M x A.
x oa
sin x
Пример: Користећи лему о два полицајца доказати да је lim 1.
x o0 x
§ S S·
Како је x ¨ , ¸ , уз услов x z 0 , добијамо sin x d x d tgx .
© 2 2¹
sin x
sin x d x d
cos x
x 1
1d d
sin x cos x
sin x
cos x d d 1.
x
sin x
Знајући да је lim cos x 1 , на основу леме закључујемо да је lim 1.
x o0 x o0 x
5.4. НЕПРЕКИДНОСТ ФУНКЦИЈЕ

Функција f x је непрекидна у тачки a Dx , ако
H ! 0 G ! 0 x x a G f x f a H .
Нека је a тачка нагомилавања функција f x дефинисане на скупу Dx

тада је непрекидна акко је
lim f x f a .
x oa
Функција f x је непрекидна с’десна у тачки a , ако је lim f x f a ,

x oa
а непрекидна с’лева ако је lim f x f a .

x oa
Функција f x је непрекидна у тачки a акко је непрекидна и с’лева и

с’десна у тој тачки.
90
Ако функција није непрекидна у тачки a , онда је то тачка прекида

функције.
Функција је непрекидна на скупу A Dx ако је непрекидна у свакој

тачки тог скупа.
Напомена: Дефиниција непрекидности има сличности са дефиницијом

граничне вредности у тачки. Разлика је у томе што дефиниција
граничне вредности не захтева дефинисаност функције у тачки
a , а непрекидности захтева. Такође за дефиницију
непрекидности није обевезно да тачка буде и тачка
нагомилавања домена функције.
Ако је функција дефинисана у тачки a , која је при том тачка нагомилавања

тада се појмови граничне вредности и непрекидности изједначују.
5.5. ОСОБИНЕ НЕПРЕКИДНИХ ФУНКЦИЈА

Ако су функције f x и g x непрекидне у тачки a Dx , онда су у тој
f x
тачки непрекидне и функције: C f x , f x r g x , f x g x , .
g x
За сваку функцију f x непрекидну на скупу Dx , постоји m min f x и

M max f x .
3x , f x d 1
Пример: Испитати непрекидност функције f x ® .
¯ 3 x , 1 x f
Функција је непрекидна у свакој тачки осим за x 1 јер су функције

f x 3x и f x 3 x непрекидне.
lim 3x 3 f 1 , а lim 3 x 2 , значи да је дата функција непрекидна
x o1 x o1
с’лева у тачки x 1 , а с’десна у тој тачки има прекид.
91
5.6. АСИМПТОТЕ ФУНКЦИЈЕ

Вертикална асимптота:
Права x a је вертикална асимптота функције f x ако је lim f x rf .

x oa
Ако је lim f x rf или lim f x rf онда говоримо о десној или левој

x oa x oa
вертикалној асимптоти.
Хоризонтална асимптота:
Права y b је хоризонтална асимптота функције f x ако је lim f x b .

x orf
Коса асимптота:
y
M
y f x
n
kx d

x
y
Права y kx n је коса асимптота функције f x ако је:

f x
k lim ,а n lim f x kx .
x orf x x orf
Доказ:
Права y kx n ће бити коса асимптота функције f x ако је

lim f x kx n 0 .
x orf
92
Да би одредили косу асимптоту y kx n , треба наћи коефицијенте k и n .

lim f x kx n 0 lim f x kx n .
x orf x orf
Ако поделимо последњу везу са x добићемо:

§ f x kx · § f x · § f x ·
lim ¨ ¸ 0 lim ¨ k ¸ 0 lim ¨ ¸ k.
x orf x orf x orf
© x ¹ © x ¹ © x ¹
3
Пример: Одредити асимптоте функције f x .
x 1
2
Како функција има прекиде за x r1 , те праве могу да буду вертикалне

асимптоте функције.
3 3 3 3
lim 2 f , lim 2 f , lim 2 f , lim 2 f .
x o1 0 x 1 x o10 x 1 x o1 0 x 1 x o10 x 1
Како је када x o 1 r 0 гранична вредност функције rf , функција има две

вертикалне асимптоте x r1 .
3
Пошто је lim 0 , функција има хоризонталну асимптоту, x - осу, тј.
x orf x 1
2
праву y 0.
Функција која има хоризонталну нема косу асимптоту.

1. На основу дефиниције граничне вредности показати да је:
x2 4
а) lim 2 x 1 1 ; б) lim 4.
x o1 x o2 x2
Решење:
а) По дефиницији број 1 ће бити гранична вредност функције ако H ! 0 ,

G ! 0 , такав да ако је x 1 G ; следи да је 2 x 1 1 H .
H
Како је 2 x 1 1 2 x 1 H x 1 .
2
93
H
Ако узмемо да је G , биће задовољен услов да из услова x 1 G следи да
2
је 2 x 1 1 H , тј. 1 је гранична вредност функције.
x2 4
б) 4 x24 x 2 H , за сваки x 2 G H.
x2
Одредити граничне вредности функција:
x 1 .
2 2
§ x2 1 · x2 2 x 1 2x 1
2. а) lim ¨ 2 ¸ ; б) lim ; в) lim 2 ; г) lim 2
x of x 2 x of 2x 1 x of x 2 x 1 x of 2 x 2 x 1
© ¹
Решење:
2
§ 1 · 2 1
¨ 1 x2 ¸ x2 2x 1
1
x x2 1
a) lim ¨ ¸ 1 ; б) lim lim f ; в) 0 ; г) .
x of
¨¨ 1 22 ¸¸
x of 2x 1 x of 2 1
2
© x ¹ x x2
x2 5x 6 x 4 6 x 2 27
3. а) lim 2 ; б) lim 3 ;
x o3 x 7 x 12 x o3 x 3 x 2 x 3
x2 x 2 x5 16 x
в) lim 3 ; г) lim 2 .
x o3 x 4 x 3 x o2 2 x 4 x 16
Решење:
x2 5x 6 x 3 x 2 1 ;
а) lim 2 lim
x o3 x 7 x 12 x o3 x 3 x 4
б) lim 3
x 4 6 x 2 27
lim
x 2
9 x 2 3
lim
x 3 x 2 3

36
;
x o3 x 3 x 2 x 3
x 3 x
x o3 2
1 x o3 x 1
2
5
x2 x 2 x 2 x 1 x 2 x 1
в) lim lim lim
x o1 x3 4 x 3 x o1 x x 3x 3
3

x o1 x x 2 1 3 x 1
lim
x 2 x 1 lim
x2
3 ;

x o1 x 1 x x 1 3 x o1 x x 3
2
94
16
г) .
3
4. а) lim
x of
x2 1 x ; б) lim
x o1
x3 2
x2 1
;
x 1 1 x x 3
в) lim ; г) lim .
x o0 4x x o3 x 1 2
Решење:

2
x2 1 x x2 1 x x2 1 x2
а) lim lim
x of
x2 1 x x of
x2 1 x
x2 1 x2 1
lim lim 0.
x of
x 1 x
2 x of
x 1 x
2

2
x3 2 x3 2 x3 4
б) lim

lim
x o1 x2 1 x3 2 x o1
x 2
1 x3 2
x 1 1 1
lim

lim
x 1
.
x o1
x 2
1 x3 2 x o1
x3 2 8
1
в) ; г) 4 .
4
x2 1 1 3
x2 1 1 1 3 x 3
x 1
5. а) lim ; б) lim ; в) lim ; г) lim .
x2 x o1 x 1 x 1
x o0
x 2 16 4 x o0 x o1
Решење:
а)
x2 1 1 x2 1 1 x2 1 1 x 2 16 4 x 2 16 4
lim lim lim 4;
x o0
x 2 16 4 x o0
x 2 16 4 x2 1 1 x 2 16 4 x o0
x2 1 1

2
3
x 1 1
2
x 1 1 3 2
3
x2 1 3 x2 1 1
б) lim lim
x 1
2 2
x o0 x x o 0 x2 3 2 3
x2 1 1
95

3
3
x2 1 1 x2 1
lim lim ;
x o0 §
· x o0 §
·
2 2
3
x2 ¨ 3
x 2 1 3 x 2 1 1¸ x2 ¨ 3
x 2 1 3 x 2 1 1¸
© ¹ © ¹
1 2
в) ; г) .
3 3
x a xa x x x x a
6. а) lim ; б) lim ; в) lim .
x oa
x a2 2 x of x 1 x oa 4 x4a
Решење:
а)
§ x a · § ·
xa ¨ xa 1 ¸
lim ¨¨ ¸¸ lim
x oa
© x a
2 2
x2 a2 ¹
x oa ¨
© x a x2 a2 xa ¸
¹
§ x a
2 · § ·
¨ 1 ¸ xa 1 ¸ 1
lim lim ¨ ;
x oa ¨
©
x a x2 a2
x a ¸ x oa ¨
¹ © x a xa xa ¸
¹
2a
б) 1 ; в) 2 a .
4
Основни лимес је:
sin x
lim 1
x o0 x
sin 4 x sin 2 x tgx 2 x sin x

x o0 x x o0 sin 3x x o0 x x o0 2 x sin x
Решење:
2sin 2 x
sin 4 x sin 4 x sin 2 x 2 1
а) lim 4 lim 4; б) lim lim 2 x ; в) 1 ; г) .
x o0 x x o0 4x x o0 sin 3x x o0 3sin 3 x 3 3
3x
1 cos 2 x 1 cos x 1 cos x3 cos 2 x cos x

8. а) lim ; б) lim 2
; в) lim 2 4
; г) lim .
x o0 x sin x x o0 x x o0 x sin x x o0 x2
96
Решење:
1 cos 2 x 2sin 2 x 2sin x

а) lim lim lim 2.
x o0 x sin x x o0 x sin x x o0 x
2
x x § x·
2 sin 2 sin 2 ¨ sin 2 ¸
2 1 2 1 1
б) lim 2
lim 2
lim ¨ ¸ .
x o0 x 2 x o 0
§ x· 2 xof ¨ x ¸ 2
¨ ¸ © 2 ¹
©2¹
2x3
sin 6
2 2 x
x3 x6 4
2sin 2
1 cos x 3
1
в) lim lim 2 42 lim 4
4
.
x o0 x 2 sin 4 x x o0 x sin x x o0
6 sin x 2
x
x4
cos 2 x cos x cos 2 x cos x cos 2 x cos x
г) lim lim
x o0 x2 x o0 x2 cos 2 x cos x
3x x 3 3x x
2sin sin sin sin
cos 2 x cos x 2 2 1 3
lim lim 2 2 2 .

lim
x o0
x 2
cos 2 x cos x x o0 2
x
cos 2 x cos x x o0 2
3
2
x
x
2
4
x
cos
sin x sin x cos x x
9. а) lim ; б) lim ; в) lim 2; г) lim S x tg .
x oS x2 xo
S S 4x x oS x S x oS 2
1 2 4
S
Решење:
sin x sin S x sin S x S2 S
а) lim lim S 2 lim .
x oS x2 x oS S 2 x2 x oS S x S x 2S 2
1 2
S S2
· §S S §S ·
cos ¨ x ¸ cos x 2sin sin ¨ x ¸
б) lim ©2 ¹ lim
4 ©4 ¹
2
;
1
в) ; г) 2 .
xo
S S 4x xo
S §S · 4 2
4 4 4¨ x ¸
©4 ¹
sin x a sin x a sin 2 2 x

10. а) lim 2cos a ; б) lim ;
x o0 x x o0 cos 2 x cos 3 x
97
cos 4 x sin 4 x cos 2 x cos x

в) lim ; г) lim .
xo
S cos x sin x x o0 sin 2 x
4
Решење:
sin x a sin x a 2sin x cos a

а) lim lim 2cos a ;
x o0 x x o0 x
sin 2 2 x
4 x2
sin 2 2 x 4x2 8
б) lim lim ;
x o0 § x · 5x x o0 § x· 5x 5
2sin ¨ ¸ sin sin ¨ ¸ sin
© 2¹ 2
2 © 2¹ x
2 5x
x 2 5x 2

2 2
в) 2;
x 3x
sin sin
2 2
x 3x x 3x 2
2sin sin
2 2 2 2 3 3
г) lim lim .
x o0 sin 2 x x o0 sin 2 x 2
x2
sin 4 x x 9 3 x3 1
x o0 x4 2 x o0 sin 3x x o1 sin x 1
1
Резултат: а) 16 ; б) ; в) 3 .
18
БРОЈ e :
x
§ 1· 1
e lim ¨1 ¸ односно e lim 1 x x
x of
© x¹ x o0
12. Одредити граничне вредности функција:
98
x2
§ x 1 · § x2 1 ·
x x
§ 1 · 3
а) lim ¨1 ¸ ; б) lim 1 2 x ; x в) lim ¨ ¸ ; д) lim ¨ 2 ¸ .
x of x 1 x of x 2
x of
© 2x ¹ x o0
© ¹ © ¹
Решење:
2x
x
§ 1 · § 1 ·2 1
1
а) lim ¨1 ¸ lim ¨1 ¸ e 2
;
x of
© 2x ¹ x of
© 2x ¹ e
3 3 6
б) lim 1 2 x x lim 1 2 x x lim 1 2 x 2 x e6 ;
x o0 x o0 x o0
x 1 2
x
§ x 1 ·
x x
§ 2 · § 2 · 2x
2 x 1 lim
в) lim ¨1 1¸ lim ¨1 ¸ lim ¨1 ¸ e xof x 1 e2 ;
x of
© x 1 ¹ x of
© x 1 ¹ x of
© x 1 ¹
г) e3 .
x
§ x2· § x2 5x 4 ·
x 1
13. a) lim ¨ ¸ ; б) lim ¨ 2 ¸ ; в) lim x 3x 3 2 x 1
.
x of x 2 x of x 3 x 7
© ¹ © ¹ x o1
Резултат: а) e 4 ; б) e8 ; в) e .
ln 4 x ln x 6 ln 6
14. а) lim 1 ; б) lim .
x o3 x 3 x o0 x
Решење:
§ ln 4 x · 1
ln lim 1 x 3 x 3
1
1
а) lim ¨ ¸ xo3
lim ln 4 x x 3 ln e1 1 ; б) .
© x 3 ¹
x o3 x o3 6
б) lim 1 2tg 2 x
1 ctg 2 x 1
15. а) lim 1 x sin x ; ; в) lim cos x sin 2 x ;
x o0 x o0 x o0
3
§ x · x2 1
д) lim cos 2 x x2 ; ђ) lim sin 2 x
tg 2 2 x
г) lim ¨ cos ¸ ; .
S
x o0
© 2¹ x o0
xo
4
99
Решење:
1 x x
lim 1
а) lim 1 x

sin x x e xo0 sin x
e1 ;
x o0 e
2
б) lim 1 2tg 2 x lim 1 2tg 2 x 2tg2 x
ctg 2 x
e2 ;
x o0 x o0
1
lim 1 1 cos x 1cos x 1cos x
1 1
в) lim cos x sin2 x lim 1 cos x 11cos2 x
x o0 x o0 x o0
1
lim 1
1 cos x 1
xo0 2
e e ;
e
x
cos 1 x
3 2 3 6sin 2
§ x ·x § x · 4 3
2 x
cos 1 x
2 lim
г) lim ¨ cos ¸ lim ¨1 cos 1¸ 2 e xo0 x2
e 2
;
x o0
© 2¹ x o0
© 2 ¹
1 cos 2 x 1 1 2sin 2 x
д) lim cos 2 x x2 lim 1 cos 2 x 1

lim
cos 2 x 1 x2 e xo0 x2
e2 ;
x o0 x o0
sin 2 2 x
lim
sin 2 2 x S sin 2 x
1
ђ) lim sin 2 x lim 1 sin 2 x 1
2
tg 2 x xo 1
1sin 2 x 1sin 2 x e 4
e 2
.
S S
xo xo
4 4
ln 1 x ex 1
16. а) lim ; б) lim .
x o0 x x o0 x
Решење:
ln 1 x 1 1
а) lim lim ln 1 x x ln lim 1 x x ln e 1 ;
x o0 x x o0 x o0
ex 1
° t e 1 ½
x
° t
б) lim ® ¾ lim 1.
t o0 ln 1 t
x o0 x °
¯ x ln 1 t °
¿
e x cos x e3 x 1 ex 1
2

x o0 x2 x o0 x x o0 sin x
Решење:
100
x
2 sin 2
e x cos x e x 1 1 cos x ex 1
2 2 2
2 3
а) lim lim lim ;
x o0 x2 x o0 x2 x2 x o0 x2 4 2 2
x
4
e2 x 1 e2 x 1
б) lim 2 lim 2 ; в) 1 .
x o0 x x o0 2 x
18. Одредити асимптоте функција:
1 x3 x2 6 x 4 2 x3 1
а) y ; б) y ; в) y ; г) y .
x 1 x 1 x 1 x2 4
Решење:
а)
В.А. Функција има прекид за x 1 .
1 1
Како је lim f , lim f , функција има вертикалну асимптоту
x o1 0 x 1 x o10 x 1
x 1.
1
Х.А lim 0 , функција има и хоризонталну асимптоту, x - осу, тј. праву
x orf x 1
y 0.
К.А. Функција која има хоризонталну асимптоту нема косу асимптоту.
б)
В.А. x 1 .
Х.А. y 1 .
К.А. нема.
в)
В.А. је x 1 .
x2 6 x 4
Х.А lim f , функција нема хоризонталну асимптоту.
x of x 1
К.А.
x2 6x 4
x 1 x2 6x 4
k lim lim 1;
x of x x of x2 x
§ x2 6 x 4 · 5 x 4
n lim ¨ x ¸ lim 5 .
x of
© x 1 ¹ x of x 1
101
Коса асимптота је y x 5.

г)
В.А. x r2 .
Х.А. нема.
К.А. y 2 x .
ex 1
ln x x2
19. а) y ; б) y xe ; x
в) y ; г) y ln .
x x2 x 1
Решење:
а)
ex ex
В.А. lim f , lim f , вертикална асимптота је x 0 .
x o0 x x o0 x
ex ex
Х.А. lim f, lim 0 , функција има хоризонталну асимптоту само
x of x x of x
када x o f .
К.А. Нема косих асимптота.
б)
1 1
В.А. lim xe x f , lim xe x 0 ,функција има вертикална асимптоту само
x o0 x o0
када x o 0 .
1
Х.А. lim xe x rf нема хоризонталну асимптоту.
x orf
1 1
xe x 1
§ 1 · e x 1
К.А. k lim lim e x
1, n lim ¨ xe x x ¸ lim 1.
x orf x x orf x orf
© ¹ x orf 1
x
Коса асимптота је права y x 1.
в) Како је Dx : x 0, f , имамо:
ln x
В.А. lim f , функција има вертикална асимптоту само када x o 0 .
x o0 x 2
ln x
Х.А. lim 2 0 , хоризонтална асимптота је права y 0 .
x of x
г) Како је Dx : x f, 1 2, f , имамо:
102
x2 x2
В.А. lim ln f , lim ln f , функција има вертикалне асимптоте
x o1 x 1 x o2 x 1
само када x o 1 и x o 2 .
x2
Х.А. lim ln 0 , хоризонтална асимптота је права y 0 .
x orf x 1
Гранична вредност
Непрекидност
Асимптоте
103
104
6. ГЛАВА
ИЗВОД ФУНКЦИЈЕ
1 . ИЗВОД ФУ НКЦИЈ Е
2 . Д ИФЕРЕНЦИЈ АЛ ФУ НКЦИЈ Е
3 . ИЗВОД И И ДИФЕРЕНЦИЈА ЛИ ВИШЕГ

РЕДА

1. дефиницију извода функције,
2. геометријско тумачење извода функције,
3. таблицу основних извода функције,
4. основна правила диференцирања,
5. извод сложене функције,
6. дефиницију диференцијала функције,
7. појам извода и диференцијала вишег реда.
6.1. ИЗВОД ФУНКЦИЈЕ

Проблеми тангенте и брзине, као и проблеми екстрема, тј. минимума и
максимума постепено су подстицали настајање појма извода. Многи
математичари још од античке Грчке успевали су да реше неке од ових
проблема за појединачне случајеве.
Тек када је Декарт пронашао методу координата омогућено је да се
криве представљају једначинама, тако да је створен основни предуслов за
појаву опште методе за аналитичко решавање проблема тангенте, односно за
дефинисање појма извода.
Проблем тангенте први је решио немачки математичар и филозоф
Лајбниц дефинишући нову област математике под називом диференцијални
рачун. У исто време Исак Њутн је дефинисао извод као последицу
истрживања феномена кретања.
То су биле две идејно и методолшки различите концепције које су
довеле до истог резултата.
Данас, диференцијални рачун, представља незаобилазно средство у
решавању многих проблема савремене науке и технике.
G. Leibniz (1646-1716) I. Newton (1642-1727)
Најпознатији спор у историји математике вођен је између Њутна и

Лајбница око отктића диференцијалног рачуна.
Њутн је има само 23 године када је 1666. год. открио метод, који је
назвао метод флуксије. Он је први схватио да су интеграција и
диференцирање две инверзне операције. Међутим оклевао је са
објављивањем својих резултата. У међувремену 1675. Лајбниц је самостално
дошао до истог метода који је назвао диференцијални рачун. Он је своје
резултате одмах публиковао и задобио сва признања. Сукоб ових
математичара се настављао тако да је Лондонско краљевско друштво
формирало комитет који је 1713. год. дало приоритет Њутну. Међутим
симболика коју је увео Лајбниц била је много једноставнија и опште је
прихваћена.
106
Нека је функција f x дефинисана у околини тачке x .
Произвољну малу величину 'x називамо прираштај аргумента x .

Када се независна променљива, аргумент, промени од x до x 'x , тада се
вредност функције промени од f x до f x 'x , тј. за величину
'y 'f x f x 'x f x , која се назива прираштај функције.
Ако постоји гранична вредност
'y f x 'x f x
lim lim yc f c x
'x o0 'x 'x o0 'x
тада кажемо да је f c x први извод функције или извод функције f x у

датој тачки x .
Поступак налажења извода назива се диференцирање.
Ако је f c x коначна вредност, тада кажемо да је функција

диференцијабилна у датој тачки x .
Пример: Одредити извод функције y x 2 по дефиницији.
x 'x x 2 2 x'x 'x 'x 2 x 'x

2 2
'y
yc lim lim lim lim
'x o0 'x 'x o0 'x 'x o0 'x 'x o0 'x
lim 2 x 'x 2 x .
'x o0
6.2. ЛЕВИ И ДЕСНИ ИЗВОД

f x 'x f x
Ако постоји гранична вредност f c x lim она се
'x o0 'x
назива леви извод функције, а гранична вредност
f x 'x f x
f c x lim назива се десни извод функције.
'x o0 'x
107
Функција f x је диференцијабилна у тачки x ако и само ако постоји

леви и десни извод функције и једнаки су.
f c x f c x
Функција f x је диференцијабилна на интервалу ако и само ако је
диференцијабилна у свакој тачки тог интервала.
Ако је функција f x диференцијабилна у некој тачки, онда је онa и

непрекидна у тој тачки. Обрнуто тврђење није тачно.
Пример: Испитати диференцијабилност функције f x x у тачки x 0 .
y x
x
Функција је непрекидна у тачки x 0 , али није диференцијабилна јер је
0 'x 0 'x 0 'x 0 'x

f c 0 lim lim 1 , f c 0 lim lim 1 ,
'x o0 'x 'x o0 'x 'x o0 'x 'x o0 'x
тј. f c 0 z f c 0 и закључујемо да f c 0 не постоји.
6.3. ОСНОВНА ПРАВИЛА ДИФЕРЕНЦИРАЊА

Ако су функције f x и g x диференцијабилне у тачки x , тада је:
а) C f x c C f c x , C const. ;
108
б) f x r g x c f c x r gc x ;
в) f x g x c f c x g x f x gc x ;
§ f x ·c f c x g x gc x f x
г) ¨ , g x z 0 .
¨ g x ¸¸ g 2 x
© ¹
Доказ:
C f x 'x C f x f x 'x f x
а) yc lim C lim C f c x ;
'x o0 'x 'x o0 'x
f x 'x r g x 'x f x r g x
б) yc lim
'x o0 'x
f x 'x f x g x 'x g x
lim r lim f c x r gc x ;
'x o0 'x 'x o0 'x
f x 'x g x 'x f x g x
в) yc lim
'x o0 'x
f x 'x g x 'x f x g x f x 'x g x f x 'x g x
lim
'x o0 'x
f x 'x f x g x 'x g x
lim g x lim f x
'x o0 'x 'x o0 'x
f c x g x gc x f x .
г) Доказујемо на сличан начин.
109
6.4. ТАБЛИЦА ОСНОВНИХ ИЗВОДА

y f x y f c x
C const. 0
xD , D D xD 1
1
x
2 x
ax , a , 0 a z1 a x ln a
ex ex
1
log a x , a , 0 a z1 log a e
x
1
ln x
x
sin x cos x
cos x sin x
1
tgx
cos 2 x
1
ctgx 2
sin x
1
arcsin x
1 x2
1
arccos x
1 x2
1
arctgx
1 x2
1
arcctgx
1 x2
Таблица извода је добијена применом дефиниције извода на задате функције.
110
Пример: Наћи извод функције y C , C const по дефиницији.
'y y x 'x y x C C 0
yc lim lim lim lim lim 0 0 , x .
'x o0 'x 'x o0 'x 'x o0 'x 'x o0 'x 'xo0
Пример: Наћи извод функције y sin x по дефиницији.
§ 'x · 'x
2 cos ¨ x ¸ sin
'y sin x 'x sin x © 2 ¹ 2
yc lim lim lim
'x o0 'x 'x o0 'x 'x o 0 'x
'x 'x
sin sin
§ 'x · 2 cos x lim 2 cos x .
lim cos ¨ x ¸ 'x
'x o0
© 2 ¹ 'x o 0 ' x
2 2
Пример: Наћи извод функције y a x по дефиницији.
yc lim
'y
lim
a x 'x a x
lim

a x a 'x 1 a x
lim
a 'x
1 a x ln a .
'x o0 'x 'x o0 'x 'x o0 'x 'x o0 'x
6.5. ИЗВОД ИНВЕРЗНЕ ФУНКЦИЈЕ

Нека је функција f x монотона и непрекидна у околини тачке x , а
диференцијабилна у тачки x , тј. постоји f c x z 0 .
Нека је x f 1 y њена инверзна функција.
Извод инверзне функције се дефинише као:
f y c
1 1
f c x
.
Доказ:
'y 'x f x 'x f x f 1 y 'y f 1 y

Како је 1 , тј. 1 и знајући да
'x 'y 'x 'y
је функција y f x диференцијабилна, 'y o 0 тада 'x o 0 , па добијамо:
111
f x 'x f x f 1 y 'y f 1 y
lim lim 1
'x o0 'x 'y o0 'y
f c x f 1 y c 1 f 1 y c
1
.
f c x
Пример: y arcsin x
Како је x sin y инверзна функција функције y arcsin x добијамо:
arcsin x c
1 1 1 1
.
sin y c cos y 1 sin y 1 x
2 2
Пример: Наћи први извод следећих функција:
1
1 13 1 1 32 1
а) y 3
x x3 , yc x x ;
3 3 3 x2 3
б) y 3x3 2 x 3 , yc 3 x3 c 2 x c 3c
9x2 2 ;
в) y e x ln x , yc e x c ln x e x ln x c e x ln x
ex
x
;
г) y
x2
, yc
x c x
2 2
1 x2 x2 1 c

2x x2 1 x2 2x

2x
.
x2 1
2 2 2
x2 1 x2 1 x2 1
6.6. ИЗВОД СЛОЖЕНЕ ФУНКЦИЈЕ

Ако је дата сложена функција F x f g x где је функција g x
диференцијабилна у тачки x , а функција f u диференцијабилна у тачки
u g x , онда је:
Fc x f c g x gc x .
Доказ:
По дефиницији је:
112
F x 'x F x f g x 'x f g x
Fc x lim lim
'x o0 'x 'x o0 'x
f g x 'x f g x g x 'x g x
lim lim .
'x o0 g x 'x g x 'x o0 'x
Замењујући g x 'x u 'u , а знајући да је функција u g x

диференцијабилна, тада 'u o 0 када 'x o 0 , па добијамо:
f g x 'x f g x f u 'u f u
lim lim f c u f c g x .
'x o0 g x 'x g x 'u o0 'u
Дакле, имамо F c x f c g x gc x .
Пример: Наћи извод следећих сложених функција:
3 2x ,
33
а) y 2
33 3 2 x 3 2 x c
32 32 32
yc 2 2
33 3 2 x 2 4 x 132 x 3 2 x 2 ;
yc e x x 2 c
2 2 2
б) y ex , 2 xe x ;
tgx c
1 1 1 1
в) y ln tgx , y .
tgx sin x cos 2 x sin x cos x
cos x
6.7. ЛОГАРИТАМСКИ ИЗВОД

h x
Извод функције облика f x g x добија се тако што се функција
прво логаритмује
log f x h x ln g x ,
а затим се тражи њен извод.
f c x gc x
hc x ln g x h x
f x g x
§ gc x ·
f c x f x ¨ hc x ln g x h x ¸
¨ g x ¸¹
©
gc x ·
g x
h x c
g x
h x §
¨¨ hc x ln g x h x
©
¸.
g x ¸¹
113
h x
Формула се могла извести коришћењем израза g x e g x ln h x .
Пример:Наћи извод функције y xx .
Први начин:
ln y ln x x ln y x ln x ,
yc
ln x 1 yc y ln x 1 yc x x ln x 1 .
y
Други начин:
y x x e x ln x ,
yc e c
x ln x
e x ln x ln x 1 .
6.8. ИЗВОД ИМПЛИЦИТНE ФУНКЦИЈЕ

Ако је функција задата у имплицитном облику F x, y 0 и
диференцијабилна је по променљивим x и y , а F c x, y z 0 , онда је:
Fxc x, y
ycx .
Fyc x, y
Пример:Наћи извод функције x 4 y 4 x2 y 2 .
Како је 4 x3 4 y3 yc 2 xy 2 2 x2 yyc , добијамо

xy 2 2 x3

4 y3 yc 2 x2 yyc 2 xy 2 4 x3 yc 4 y 3 2 yx 2 2 xy 2 4 x3 yc
2 y 3 yx 2
.
6.9. ГЕОМЕТРИЈСКО ТУМАЧЕЊЕ ИЗВОДА

Нека је функција f x непрекидна у тачки x и дефинисана у некој
њеној околини.
114
y
B
t 'f x
A D
'x
E
x x 'x x
Коефицијент правца сечице која је повучена кроз тачке A и B износи

'f x
ks tgD , где је D угао који сечица заклапа са x - осом.
'x
Са друге стране када пустимо да 'x o 0 , односно када се тачка B по
кривој приближава тачки A , сечица AB постепено постаје тангента криве у
тачки A .
Коефицијент правца тангенте која је повучена кроз тачку A износи
'f x
kt tgE . Како tgD o tgE , када 'x o 0 добијамо kt lim yc A , а то
'x o0 'x
је извод функције f x у тачки A .
Коефицијент правца тангенте у тачки A , једнак вредности првог извода

у тој тачки.
Једначина тангенте криве у тачки A гласи y yA f c xA x xA .
1
Једначина нормале криве у тачки A гласи y y A x xA .
f c xA
Пример:
Наћи једначину тангенте функције y x 2 1 у њеној тачки A 1, 2 .
Како је yc 2 x добијамо kt y c A 2 1 2 .
Тангента је права која пролази кроз тачку A , а коефицијент правца је kt 2.
Њена једначина је y 2 2 x 1 , односно y 2x .
115
6.10. ДИФЕРЕНЦИЈАЛ ФУНКЦИЈЕ
Ако је функција f x диференцијабилна у некој тачки x , онда се израз

f c x 'x назива се диференцијалом дате функције у тачки x и обележава
са dy .
dy f c x 'x .
y
B
t dy
A D
'x
x x 'x x
Диференцијал функције y x износи dy 1 'x , тј. dx 'x .

dy
Извод функције се може изразити преко диференцијала као f c x .
dx
Диференцијал функције пропорционалан је прираштају функције:
'y | dy
'y f x 'x f x | f c x 'x
f x 'x | f x f c x 'x .
Доказ:
'y 'y
Знајући да је lim f c x добијамо f c x D 'x , тј.
'x o0 'x 'x
'y f c x 'x D 'x 'x . Знајући да је dy f c x 'x добијамо 'y | dy .
116
Како је диференцијал функције линеарна функција прираштаја 'x , много је

једноставније одредити диференцијал дате функције него њен прираштај 'y .
Та чињеница се користи у приближном рачунању.
За диференцијал функције важе слична правила као за изводе функција:
d Cf Cd f , C const. ;
d f r g d f r dg;
d f g d f g f dg ;
§f · d f g f dg
d¨ ¸ .
©g¹ g2
Пример: Наћи диференцијал функције y 2 x 3 3x .
dy ycdx 6x 2
3 dx .
6.11. ИЗВОДИ И ДИФЕРЕНЦИЈАЛИ ВИШЕГ РЕДА
Нека је f x диференцијабилна функција, тј. постоји њен извод f c x .

Ако постоји извод функције извода f c x , он се дефинише као други
извод функције f x и обележава са f cc x . На сличан начин се
дефинишу f ccc x , f x , извод.
4
Изводи вишег реда функције дефинишу се као:
f 0 f, f n1 f c ,
n
n 0,1, 2
Диференцијали вишег реда функције f x дефинишу се као:

d0 y y, d n1 y
d dn y , n 0,1, 2
117
За функцију кажемо да је n пута диференцијабилна у тачки x , ако постоји

коначан k - ти извод f k x , за свако k 0,1, 2, , n .
Ако су функције f и g , n пута диференцијабилна у тачки x , онда важе

следећа правила:
n
C f x C f x , C const. ;
n

f x r g x f x r g x ;
n n n
n § ·
n n
f x g x ¦¨ i ¸ f x g x
n i i
Лајбницова формула.
i 0 © ¹
Пример: Одредити други извод функција:
а) f x 1 x2 ;
x2
1 x2
f c x
x
, f cc x 1 x2 1
.
1 x 2
1 x 2
1 x
2
1 x2
б) f x e x ;
2
f c x 2 xe x , f cc x 2e x 2 x e x e x 4 x 2 2 .
2 2 2 2 2
Пример: Одредити трећи извод функција:
а) f x cos2 x ;
f c x 2cos x sin x sin 2 x , f cc x 2cos 2 x , f ccc x 4sin 2 x ;
б) f x x 2 ln x ;
2
f c x 2 x ln x x , f cc x 2ln x 3 , f ccc x .
x
118

Користећи таблицу извода наћи први извод следећих функција:
2
1. а) y 3
x 2 3
x ; б) y 4 x3 2 x 2 3 x ;
2
3 1 1
в) y 3
x 3
5 4; г) y 6 x 3 x 5x 2 5 x .
x 5x x
Решење:
2 23 1 2 13 2
а) yc x x ;
3 3 33 x
б) yc 4 x c 2 x c 3c x c
3 2
4 3x31 2 2 x 21
1
2 x
12 x 2 4 x
1
2 x
;
3 1 1 1

1
x 5
1
в) y 3
x 4 x 3
3 x 3
x 2
4,
x3 5 x5 x 5
1 32
4
1 3 1 1 1 1
yc x x 3 x 6 x 2 6 ;
3 2 3 3 x 2 3 x 4 x 2 x3
2 2 1 1 7 11
г) y 6 x 3 x 5x 2 5 x 6 x 3 x 2 5x 2 x 5 6 x 6 5x 5 ,
7 7 1 11 111 1 6
yc 6 x 6 5 x 5 7 x 6 11x 5 7 6 x 11x 5 x .
6 5
2. а) y x 2 x 2 ; б) y x 2 cos x ;
в) y x sin x cos x ; г) y x 2

2 x x4 7 .
Решење:
x 2c c 1
а) yc x 2 x 2 x 2 x 2 x 2
2 x
x 1 x 1 3 x x 1
x 2 x 2 ;
2 x x 2 x 2 2 x
119
б) yc 2 x cos x x 2 sin x ;
в) yc 1 cos2 x sin 2 x 2sin 2 x ;
г) yc 2 x 2 x 4 7 x 2 2 x 4 x3 6 x5 10 x 4 14 x 14 .
x2 1 x3 ex 1 tgx
3. а) y ; б) y ; в) y ; г) y .
x2 1 x 1 ex 1 1 tgx
Решење:
а) yc

2x x2 1 2x x2 1 4x
;

2 2
x2 1 x2 1
3x 2 x 1 x3 2 x3 3x 2
б) yc ;
x 1 x 1
2 2
в) yc

ex ex 1 ex ex 1 2e x
;
e e
2 2
x
1 x
1
1 § 1 ·
1 tgx tgx ¨ ¸
1
© cos x ¹
2 2
cos x cos 2 x 1
г) yc .
1 tgx § cos x sin x · cos x sin x
2 2 2
¨ ¸
© cos x ¹
x2 x 1 1 ln x sin x x
4. а) y ; б) y ; в) y ; г) y arctgx .
x2 x 1 x 1 cos x 1 x2
Резултат:
2 x2 2 ln x 1 2 x2
а) yc ; б) yc ; в) yc ; г) yc .
x2 x 1 cos x 1 1 x2
2 2
x2
Наћи извод следећих сложених функција:
120
1 2 x
13
5. а) y ; б) y 3sin 4 x ; в) y sin 4 x .
Решење:
а) yc 13 1 2 x 1 2 x c 26 1 2 x ;
12 12
б) yc 3cos 4 x 4 x c 12cos 4 x ;
в) yc 4sin 3 x sin x c 4sin 3 x cos x .
2
2 x 2 2
2 x
6. а) y ex ; б) y xe x .
Решење:
a) yc e x 2 x 2
x2 2 x 2 c
2x 2 e x2 2 x 2
2
.
б) yc e x 2 x
xe x 2 x
2x 2 2 x
1 2x 2x .
2 2 2
ex 2
7. а) y ln
1 x
1 x
; б) y ln x x 1 ; в) y ln
x
1 x2
.
Решење:
1 § 1 x ·c 1 x 2 x 2x
а) yc
1 x ¨© 1 x ¸¹
;
1 x 1 x 2 x 1
2
1 x
б) yc
x
1
x 1
x x 1 c 1 § 1
¨
1 ·
¸
x x 1 © 2 x 2 x 1 ¹
в) yc ln
x

1 x2 1 x 2 x
2 2
1 x2
1 x2 x 1 x2
2

x 1 x2
121
1 x 1 x 1
.
x x 1 2 x x 1 2 x x 1
1 sin x sin x 1 sin x

8. а) y ; б) y ln ; в) y ln .
1 sin x 1 cos x 1 sin x
Решење:
1 § 1 sin x ·c 1 1 sin x cos x 1 sin x cos x 1 sin x

а) yc ¨ ¸
1 sin x © 1 sin x ¹ 2 1 sin x 1 sin x
2
2
1 sin x
1 sin x cos x 1 sin x cos x 2 1 1 sin 2 x

1 sin x 1 sin x 2 1 sin x 1 sin x 4 1 sin x 1 sin x 3
1
;
1 sin x
б) yc
1

1
1
;
sin x 1 cos x sin x
1 cos x
1 sin x cos x 1 sin x 1 sin x cos x 2cos x 2

в) yc .
1 sin x 1 sin x
2
1 sin x 2 cos x
x x2 a2 1
9. а) y arcsin ; б) y arcsin ; в) y arcsin .
a x2 a2 x
Решење:
1 § x ·c a 1 1
а) yc ¨ ¸ ;
x2 © a ¹ a x
2 2 a a x2
2
1 2
a
122
б) yc
1

2 x x2 a2 2x x2 a2
x
2
a2
2
§ x2 a2 ·
2
1 ¨ 2 2 ¸
© x a ¹
1 4 xa 2 1 4 xa 2

x2 a2 x2 a2
x x
2 2
2
a2 2
a2 4a 2 x 2
1 4 xa 2 2a
2 ;
2ax x a 2 x a2
2
1 1 § 1 ·c x § 1 · 1
в) yc arcsin ¨ ¸ ¨ 2 ¸ .
x §1· © x¹ x 1 © x ¹ x2 1
2 2
x
1 ¨ ¸
© x¹
10. а) y
ln e2 x e4 x 1 ; б) y
ln x a x 2 2ax .
Решење:
1 § 2x 4e2 x · 2e2 x § e2 x ·
а) yc ¨ 2e ¸ ¨ 1 ¸
e2 x e4 x 1 © 2 e4 x 1 ¹ e2 x e4 x 1 © e4 x 1 ¹
2e2 x § e4 x 1 e2 x · 2e2 x
¨ ¸ ;
e2 x e4 x 1 ¨© e4 x 1 ¸¹ e4 x 1
1 § 2 x 2a ·
б) yc ¨1 ¸
x a x 2ax © 2 x 2 2ax ¹
2
1 § x 2 2ax x a · 1
¨ ¸ .
x a x 2 2ax ¨© x 2 2ax ¸
¹ x 2 2ax
§S · 2 tg x
11. Наћи f c ¨ ¸ , где је f x ln .
©3¹ 2 tg x
Решење:
Прикажимо функцију f у облику f x ln 2 tg x ln 2 tg x .
123
Њен извод је:

1 1 1 1 1 § 1 1 ·
f c x ¨ ¸
2 tg x cos x 2 tg x cos 2 x
2
cos x © 2 tg x 2 tg x ¹
2
1 4 4
.
cos x 4 tg 2 x
2
4 cos x sin 2 x
2
S §S · 4 4
За x имамо f c ¨ ¸ 16 .
3 ©3¹ §1· § 3·
2 2
§1· §3·
4¨ ¸ ¨ 4¨ ¸ ¨ ¸
¸ ©4¹ ©4¹
©2¹ © 2 ¹
sin 2 x ctg2 x
12. y ln ; Резултат: yc .
1 sin 2 x 1 sin 2 x
x 1 x 1
13. y tg tg3 ; Резултат: yc .
2 3 2 x 4
2 cos
2
14. y e x sin x cos x ; Резултат: yc 2e sin x .
x
x2 2ax
15. y arcsin ; Резултат: yc .
a a x4
4
1
16. y sin x sin 3 x ; Резултат: yc cos3 x .
3
1 x 1
17. y ln ; Резултат: yc .
1 x 1 x2
y x arctg ln x 2 4 ;
x x
18. Резултат: yc arctg .
2 2
19. Наћи логаритамски извод следећих функција:
2
x
а) y x ; x
б) y x
.
Решење:
1 1
ln x
а) y x x
e x
124
1
§ 1 ln x ·c 1
ln x
x ln x 1
ln x 1 ln x
yc ¨ e x ¸ e x
x 2 ex ;
© ¹ x x2
2
x
б) yc x
2ln 2 x .
1 2
20. Дата је парабола y x и тачка A 4, y на њој. Написати једначину
4
тангенте и нормале у датој тачки.
Решење:
Како тачка A 4, y припада графику функције, заменом координата тачке у

једначину функције добијамо y 4 , па су кординате тачке A 4, 4 .
1
Извод дате функције је yc x . Знајући да је коефицијент правца тангенте
2
једнак вредности првог извода функције у датој тачки добијамо kt yc 4 2 ,
1 1
а kn .
kt 2
Једначине тангенте и нормале су:
t : y 4 2 x 4 y 2x 4 ,
1 1
n: y4 x 4 y x6.
2 2
21. У тачки M 1, y криве y x3 x x 1 написати једначину њене

тангенте и нормале.
Решење:
За x 1 је y 3 , па су кординате тачке M 1,3 .

1
Извод дате функције је yc 3x 2 1 , па добијамо kt yc 1 3 , а
x2
1 1
kn .
kt 3
Једначине тангенте и нормале су:
125
t : y 3 3 x 1 y 3x ,
1 1 10
n: y 3 x 1 y x .
3 3 3
22. Одредити реалне параметре a и b тако да парабола y x 2 ax b

додирује праву y x у тачки A 1,1 .
Решење:
Како тачка A 1,1 припада графику функције заменом координата тачке у

једначину функције добијамо везу a b 0 .
Дата права y x је тангента функције са коефицијентом правца k 1 .
Како је yc 2 x a , добијамо k yc 1 1 , тј. 1 2 a a 1 и b 1 .
Једначина функције дакле гласи y x2 x 1 .
1 2
23. У којој тачки параболе y x 3x 4 њена тангента има
2
коефицијент правца 1 .
Решење:
Како је yc x 3 , а коефицијент правца тангенте је 1 , добијамо 1 x 3 , тј.

x 4 . Како је тачка са апсцисом 4 , додирна тачка параболе и тангенте,
заменом ове вредности у параболу добијамо ординату додирне тачке
1 2
y 4 3 4 4 0 . Дакле тражена тачка има координате 4, 0 .
2
24. У којим тачкама параболе y x2 x 2 је њена тангента паралелна

x оси.
Решење:
Први извод дате функције је yc 2 x 1 . Како је тангента паралелна x оси

1
њен коефицијент правца је 0 . Из услова де је 2 x 1 0 , добијамо x ,
2
§1 9·
односно тачка има координате ¨ , ¸ .
©2 4¹
126
25. Одредити једначину тангенте параболе y 2 20 x која са осом x гради

S
угао од .
4
Решење:
10
Први извод дате функције је 2 yyc 20 yc . Како тангента са осом x
y
S S
гради угао од значи да је yc kt tg 1 и y 10 . Заменом ове вредности
4 4
у задату функцију добијамо x 5 . Тражена тангента има једначину y x 5 .
26. Одредити тачке у којима су тангенте кривих y x3 x 1 и

y 3x2 4 x 1 паралелне.
Резултат: 1, 1 и 1, 0 .
27. Применом диференцијала функције приближно израчунати sin 31q .

Решење:
Користићемо формулу f x 'x | f x f c x 'x .

Ако је функција f x sin x , тада je d sin x cos x d x cos x'x, пa je
sin x 'x | sin x cos x'x .
S
За x 30q , 'x 1q имамо:
180
S 1 3 S
sin 31q sin 30q 1q | sin 30q cos 30q | 0,515 .
180 2 2 180
28. Наћи приближну вредност:
а) 4 17 ; б) 3 1, 02 ; в) sin 29q ; г) arctg1,05 .
Решење:
а) Ако узмемо да је x 16 , 'x 1, f x 4
x , f 16 4
16 2и
1 34 1 1 1
f c x x , f c 2 добијамо
4 4 4 x3 4 4 163 32
127
1
4
17 4
16 1 | 2 1 | 2, 031 .
32
б) Ако узмемо да је x 1 , 'x 0,02 , f x 3
x , f 1 3
1 1и
1 23 1 1 1
f c x x , f c 1 добијамо
3 3
4 x 2
3 1
3 2 3
1
3
1, 02 3
1 0, 02 | 1 0, 02 | 1, 0066 .
3
S 1 3 S
в) sin 29q sin 30q 1q | sin 30q cos 30q | 0, 484 .
180 2 2 180
0, 05 S
г) arctg1, 05 arctg 1 0, 05 | arctg1 0, 025 | 0,81 .
1 12 4
29. Доказати да је:
а) ln1,01 | 0,01 ; б) 5
31 | 1,9875 ; в) arctg 0,98 | 0,7754 ; г) cos 62q | 0, 469 .
Израчунати f 0 , где је f x
5
30. x 2e2x .
Решење:
f c x 2 xe 2 x 2 x 2e 2 x 2 x 2 x e2 x ;
f cc x 2 2 x 4 x 1 e ;
2 2 x 1 e 2 x 2 x 2 x e 2 x 2 2x
f ccc x 2 4 x 4 e 2 2 x 4 x 1 e 4 2 x 6 x 3 e
2x 2 2x 2 2x
;
f x 4 4 x 6 e 2 2 x 6 x 3 e 16 x 4 x 3 e
4 2x 2 2x 2 2x
;
f x 16 2 x 4 e 2 x 4 x 3 e 32 x 5 x 5 e
5 2x 2 2x 2 2x
.
На основу добијеног петог извода налазимо да је f 0 160 .
5
Задатак се могао решити применом Лајбницове формуле:

n n
§ n · ni
¦ ¨ i ¸ f x g i x .
f x g x
i 0© ¹
128
§ 5· § 5 · 2 5 2 x 0 § 5 · 2 4 2 x 1

5
¦¨ i ¸ x
5 i

i

5
x 2 e2 x 2
e2 x ¨ ¸ x e ¨ ¸ x e
i 0 © ¹ © 0¹ ©1¹
§5· § 5· 3 § 5 · 2 1 2 x 4 § 5 · 2 0 2 x 5
e
3 2
e
2
¨ ¸ x2 2x
¨ ¸ x2 2x

¨ ¸ x e ¨ ¸ x e
© 2¹ © 3¹ © 4¹ © 5¹
160e 2 x 160 x e 2 x x 2 32e 2 x
32 5 5 x x 2 e 2 x .
Извод функције
Диференцијал функције
Правила диференцирања
129
130
7. ГЛАВА
ТЕЈЛОРОВА ФОРМУЛА
1 . ТЕЈ ЛОРОВА ФОРМ УЛА
2 . МАКЛОРЕНОВИ РАЗВОЈ И
1. Тејлоровој формули,
2. Процени грешке у Тејлоровој формули,
3. Маклореновом развоју.
7.1. TEЈЛОРОВА ФОРМУЛА
Код проучавања функција често је потребно израчунати вредност

функције за неку вредност независно променљиве x a . У неким
случајевима то је веома сложено, као код тригонометријских,
експоненцијалних или логаритамских функција.
Како су полиноми функције које се најлакше израчунавају, вредност

неке функције у тачки може се приближно израчунати апроксимацијом дате
функције полиномом.
Ако функцију f x апроксимирамо полиномом P x чинимо неку

грешку R x , која износи R x f x P x . Циљ апроксимације је да
грешка буде минимална. Апроксимација је боља уколико је тачка x ближа
тачки a .
Постоје различити поступци апроксимације функције полиномом, а
један од њих је Тејлоров полином.
Тејлоровa теорема
B. Taylor (1685-1731)
Ако je функција f x у некој околини тачке a n 1 - пута

диференцијабилна тада је:
f x Pn x Rn x ,
1 1 n
где је полином Pn x f a f ' a x a f cc a x a
2
f a x a ,
n
2 n!
а грешка је:
x a f n1 c , c x, a или c a, x .
1
Rn x
n 1
n 1!
Ако се узме да је c a T x a , где је 0 T 1 , грешка има облик
x a f n1 a T x a .
1
Rn x
n 1
n 1!
Ово је Лагранжеов облик грешке.
132
Полином Pn x се назива Тејлоров полином у тачки a .
За случај када је тачка a 0 добија се Маклоренов развој:
1 1 n 1
f x f 0 f c 0 x f cc 0 x 2 f 0 xn f T x x n .
n
2 n! n 1!
Пример:
1
Развити у Тејлорову формулу функцију f x по степенима x 2 ,
x 1
односно у околини тачке a 2 , полиномом другог степена.
f 2 1 ,
1
f c x f c 2 1 ,
x 1
2
2
f cc x f cc 2 2 ,
x 1
3
6 6
f ccc x f ccc T x , 0 T 1.
x 1 T x 1
4 4
Тејлорова формула дате функције гласи:

x 2
3
1
1 x 2 x 2 , 0 T 1.
2
x 1 T x 2 2
4
Пример:
Развити функцију f x 1 x у Маклоренову формулу за n 2 , тј.
закључно са квадратним чланом.
f 0 1 ,
1 1
f c x f c 0 ,
2 1 x 2
3
1 1
f cc x 1 x 2 f cc 0 ,

4 4
5 5
3 3
f ccc x 1 x 2 f ccc T x 1 T x 2 , 0 T 1 ,

8 8
2 3 5
x x x
1 x 1 1 T x 2 .

2 8 16
133
7.2. МАКЛОРЕНОВИ РАЗВОЈИ НЕКИХ ВАЖНИЈИХ

ФУНКЦИЈА
x x2 n
xk eT x
ex 1
1! 2!
¦
k 0 k !

n 1 !
x n1 .
1 cosT x x2n1 .
n
x3 x5 n
x 2 k 1
¦ 1
k 1
sin x x
3! 5! k 1 2k 1! 2n 1!
1 cosT x x2n2 .
n 1
x2 x4 n
x2k
¦
k
cos x 1 1
2! 4! k 0 2k ! 2n 2 !
§D · §D · n
§D ·
§ D ·
1 x ¦¨ k ¸ x ¸ 1 T x
D D n 1 n 1
1 ¨ ¸ x ¨ ¸ x2 ¨ k
x .
©1¹ ©2¹ k 0© ¹ © n 1¹
1 n
x n 1
¦
k k k 1
1 x x2 1 x 1 .
1 T x
n2
1 x k 0
Пример:
Апроксимирати функцију f x e x Маклореновим полиномом и написати
грешку апроксимације.
f c x f cc x f ccc x f x
n
ex ;
f c 0 f cc 0 f ccc 0 f 0
n
1;
Tx
e
f
n 1
x e x , Rn 1 x x n 1 .
n 1!
x x 2 x3 xn eT x
ex 1 x n1 .
1! 2! 3! n ! n 1!
Пример:
Апроксимирати функцију f x sin x Маклореновим полиномом и написати
грешку апроксимације.
134
f c x cos x f c 0 1 ,
§S ·
f cc x sin x cos ¨ x ¸ f cc 0 0 ,
©2 ¹
§ S ·
f ccc x cos x cos ¨ 2 x ¸ f ccc 0 1 ,
© 2 ¹
§ S · § S ·
f
n
x cos ¨ n 1 x ¸ sin ¨ n x ¸ ,
© 2 ¹ © 2 ¹
§ S ·
f n 1 x cos¨ n x ¸ .
© 2 ¹
Корисно је уочити да је
f x 1 cos x , f x 1 sin x f 0 0 , f 0 1
2 n 1 n 2n n 1 2n 2 n 1 n
.
x 2 n1
R2 n 1 x 1 cos T x .
n 1
2n 1!
1
1 1 cos T x x 2n1 .
n 1 n
x3 x5
sin x x x 2 n1
3! 5! 2n 1! 2n 1!
Пример:
Апроксимирати функцију f x 1 x D Маклореновим полиномом и
написати грешку апроксимације.
f c x D 1 x f c 0 D ,
D 1
f cc x D D 11 x f cc 0 D D 1 ,
D 2
f ccc x D D 1D 2 1 x f cc 0 D D 1D 2 ,
D 3
f x D D 1D 2 D n 1 1 x ,
n D n
f x D D 1D 2 D n 1 x ,
n 1 D n 1
D D 1D 2 D n
Rn 1 x 1 T x x n1 .
D n 1
n 1!
§D · §D · n
§D · § D ·
1 x ¦¨ k ¸ x ¸ 1 T x
D D n 1 n 1
1 ¨ ¸ x ¨ ¸ x2 k
¨ x .
©1¹ ©2¹ k 0 © ¹ © n 1¹
135
B. Taylor и C. Maclaurin, Њутнов ученик, дали су развоје чији значај

није у потпуности схваћен све док их Ојлер није применио у
диференцијалном рачуну.
1. Развити у Тејлорову формулу функцију f x x по степенима x 1 .
Решење:
Како је a 1 , добијамо:
f 1 1 ,
1 12 1
f c x x f c 1 ,
2 2
1 32 1
f cc x 2 x f cc 1 2 ,
2 2
1 3 2 5
3
f ccc x 3
x f ccc 1 ,
2 8
1 3 5 72 1 3 5
f IV x 4
x f IV 1 4 ,
2 2
1 3 5 2n 3
2 n 1
f
n
x 1
n 1
x 2

2n
2n 3 1 2n 3!!
n 1
1 3 5
n
1 1
n 1
f
2n 2n
па је:
1
1 2n 3!!
n 1
1 1
x 1 x 1 x 1 x 1 Rn x ,
2 n
n
2 8 2 n!
где је
f c 1 2n 1!! c 2n21 x 1 n1 ,
n 1 n
Rn x x 1
n 1
n 1! 2n 1 n 1!
где је c између x и 1 .
2. Развити функцију f x xe x у Маклоренову формулу.
136
Решење:
f x xe x f 0 0 ,
f c x 1 x e x f c 0 1 ,
f cc x 2 x e x f cc 0 2 ,
f ccc x 3 x e x f ccc 0 3 ,
f x n x e x f n 0
n
n,
f T x n 1 T x eT x ,
n 1
x3 x 4 xn x n1
добијамо: xe x x x2 n 1 T x eT x .
2! 3!
n 1 ! n !
1
3. Написати Маклоренов полином трећег степена за функцију f x .
cos x
Решење:
1
f x cos 1 x , f 0 1;
cos x
f c x cos 2 x sin x , f c 0 0 ;
f cc x 2 cos 3 x sin 2 x cos 1 x , f cc 0 1;
f ccc x 6 cos 4 x sin 3 x 5cos 2 x sin x , f ccc 0 0 .
x2
P4 x 1 .
2
1 1
4. Доказати формулу esin x 1 x x2 x4 .
2 8
Решење:
Посматрајмо функцију f x esin x . Тада је:
137
f c x esin x cos x f c 0 1 ,
f cc x esin x cos 2 x sin x f cc 0 1 ,
f ccc x esin x cos3 x 3sin x cos x cos x f ccc 0 0 ,
f IV x esin x cos 4 x 4 cos 2 x 3sin 2 x sin x 6sin x cos 2 x f IV 0 3 .
1 1
f x 1 x x2 x4 .
2 8
5. Функцију f x ln 1 sin x развити у Маклоренов полином четвртог

степена.
Решење:
f 0 ln1 0 ;
cos x
f c x f c 0 1;
1 sin x
1
f cc x f cc 0 1;
1 sin x
cos x
f ccc x f ccc 0 1;
1 sin x
2
sin x sin 2 x 2cos x

f 4 x f 4 0 2 ;
1 sin x
3
x 2 x3 x 4
ln 1 sin x | x .
2 6 12
6. Функцију f x ln 1 x x 2 развити у Маклоренов полином четвртог

степена.
Резултат: ln 1 x x 2 | x
1 2 2 3 1 4
x x x .
2 3 4
7. Функцију f x x sin x развити у Маклоренов полином четвртог степена.

Решење:
x3 § x3 · x4
Знајући развој функције sin x | x , добијамо x sin x | x ¨ x ¸ x2 .
3! © 3! ¹ 3!
138
Израчунавање граничних вредности развојем функција у

Тејлорове полиноме
x sin x
8. Развојем функције sin x у Маклоренов ред израчунати lim .
x o0 x3
Решење:
x3 x5 x3 x5
Користећи се развојем функције sin x x x
3! 5! 6 120
добијамо
§ x3 x5 · x3 x5
x ¨ x ¸
lim © 3! 5! ¹ lim 6 120 1
.
x o0 x3 x o0 x3 6
9. Применом Маклореновог развоја функција e x , sin x i cos x израчунати

e x sin x cos x 2
граничну вредност lim .
x o0 x3
Решење:
Користећи се развојем функција:

x 2 x3 x 4 x 2 x3 x 4
ex 1 x 1 x ;
2! 3! 4! 2 6 24
x3 x5 x3 x5
sin x x x ;
3! 5! 6 120
x2 x4 x2 x4
cos x 1 1
1 ;
2! 4! 2 24
добијамо:
x 2 x3 x 4 x3 x2 x4 x3 x 4
1 x x 1 2
2 6 24 6 2 24 3 12 1
lim 3
lim .
x o0 x x o 0 x3 3
2
10. Применом Маклореновог развоја функција e x израчунати
ex 1 x2
2
lim .
x o0 x4
139
Решење:
x 2 x3 x 4
Користећи се развојем функције e x 1 x добијамо да је
2! 3! 4!
x 4 x 6 x8
1 x2
2
ex .
2! 3! 4!
x 4 x 6 x8 x 4 x 6 x8
1 x2 1 x2
ex 1 x2
2
2! 3! 4! 2 6 24 1
lim lim lim .
x o0 x4 x o0 x4 x o0 x4 2
11. Применом Маклореновог развоја функција e 2 x и sin x израчунати

x sin x e 2 x 1 2 x 2 x 2
граничну вредност lim .
x o0 x3
3
Резултат: .
2
Процена грешке у Тејлоровој формули
Циљ процене грешке је да се нађе горња граница грешке где x има

дату вредност, а T 0,1 . Код процене грешке обично се користе једноставне
неједнакости, тражењем “најгорег случаја” у коме оба фактора достижу
максималну апсолутну вредност. Због тога, стварна грешка је знатно мања од
процењене.
ª 1 1º
12. Колика је грешка апроксимације sin x | x , на интервалу « , » ?
¬ 10 10 ¼
Решење:
x3
sin x x R2 , где је R2 cos T x .
3!
3
x3 x 1 1
R2 cos T x cos T x 3 3 , што значи да је грешка на трећој
3! 6 10 6 10 2
децимали.
140
13. Апроксимирати функцију f x sin x у околини тачке a 0 ,

ª 1 1º
полиномом првог степена, на интервалу « , » .
¬ 2 2¼
Решење:
1
1 1 cos T x x 2n1 .
n n 1
x3 x5
sin x x x 2 n 1
3! 5! 2n 1! 2n 1!
Грешка апроксимације је:
1 cos T x x 2n1 x
n 1 2 n 1
R2 n 1 x .
2n 1! 2n 1!
2
ª 1 1º 1 x 1
За x « , » , тј. x и n 1 , добијамо R2 3 0, 21 .
¬ 2 2¼ 2 6 2 6
ª 1 1º
Према томе, ако се функција f x sin x на интервалу « , » ,
¬ 2 2¼
апроксимира полиномом првог степена, чини се грешка која није већа од
0, 21 . Смањивањем интервала грешка се смањује.
14. Функцију f x ln x 1 развити у Маклоренов полином деветог

степена, уз процену грешке за рачунање вредности ове функције на
интервалу > 0,1@ .
Решење:
1 n 1! ,
n 1
1 1
f c x , f cc x , f n
x
x 1 x 1
2
x 1
n
f 0 ln1 0 , f n 0 1 n 1! .
n 1
x 2 x3 x 4 x9
ln x 1 | x R9 .
2 3 4 9
x10
R9 x .
10 T x 1
10
1
За T 0,1 и x > 0,1@ имамо процену грешке R9 x .
10
141
15. Функцију f x ln x 1 развити у Маклоренов полином четвртог

степена, приближно израчунати ln1,5 уз процену грешке.
Решење:
x 2 x3 x 4 x5 1
ln x 1 x .
2 3 4 5 1 T x 5
2 3 4
§1· §1· §1·
1 ¨© 2 ¸¹ ¨© 2 ¸¹ ¨© 2 ¸¹
ln1,5 ln 1 0,5 | | 0, 4010 .
2 2 3 4
5
x5 1 x 1 1 1 1
R4 d d 5 5 0, 00625 .
5 1 T x 5
5 1T x 5
2 5 § T · 5
2 5
¨1 ¸
© 2¹
16. Aпроксимирати функцију f x e x Маклореновим полиномом и

израчунати приближну вредност броја e за n 10 .
Решење:
x x2 xn eT x
ex 1 x n 1
1! 2! n ! n 1!
Из ове формуле за x 1 , добијамо
1 1 1
e | 1 2, 71828176 , а апсоплутна вредност грешка је
1! 2! 10!
eT x 3 3
Rn x n 1 d 107 .
n 1! 11! 3 107
Како је грешка у збиру мања од јединице седме децимале и могућа грешка је
иста, па је грешка приближне вредности броја e највише две јединице седме
децимале.
2,71828176 e 2,71828196 .
17. Aпроксимирати функцију f x e x Маклореновим полиномом и

израчунати приближну вредност броја e са грешком не већом од 109 .
142
Решење:
x x2 xn eT x
ex 1 x n 1 .
1! 2! n ! n 1!
1 1 1
e | 1 Rn , а апсолутна вредност грешке је
1! 2! n!
eT x 3
Rn x n 1 d 109 n 1! ! 3 109 .
n 1! n 1!
Заменом за n 1, 2,3, добијамо да је 13! ! 3 109 , што значи да је n 12 .
18. Aпроксимирати функцију f x e x Маклореновим полиномом,

израчунати приближну вредност броја 3
e за n 2 и оценити грешку.
Решење:
x x2 xn eT x
ex 1 ....... x n 1
1! 2! n ! n 1!
1 1 1 25
Из ове формуле за x , добијамо 3
e | 1 , а апсолутна вредност
3 3 18 18
T
eT x 3 e 3 1 3 1 1
грешке је Rn x d 0,1 .
3! 6 27 6 27 54
Тејлорова формула
Маклоренова формула
143
144
8. ГЛАВА
ОСНОВНЕ ТЕОРЕМЕ
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ
РАЧУНА
1 . ФЕРМ АОВА ТЕОРЕМА

2 . РОЛОВА ТЕОРЕМ А
3 . КОШИЈ ЕВА ТЕОРЕМА
4 . ЛАГРАНЖОВА ТЕОРЕМА
5 . ЛОПИТАЛОВА ТЕОРЕМА
1. Фермаовој теореми,
2. Роловој теореми,
3. Кошијевој теореми,
4. Лагранжовој теореми,
5. Лопиталовој теореми.
ТЕОРЕМЕ О СРЕД ЊОЈ ВРЕДНОСТИ
Међу најважније теореме диференцијалног рачуна спадају теореме о

средњој вредности. Оне показују да се из саме егзистенције извода функције
може много закључити о особинама функције.
8.1. ФЕРМАОВА ТЕОРЕМА

P. Fermat (1601-1665)
Нека функција f x достиже своју екстремну вредност у некој тачки

c a, b и нека је диференцијабилна у тачки c , тада је f c c 0 .
Доказ:
Претпоставимо да функција достиже своју највећу вредност у тачки c .
Тада је f c t f c 'x , па за довољно мало 'x ! 0 имамо

f c 'x f c f c 'x f c
d 0 lim f c c d 0 .
'x 'x o0 'x
За довољно мало 'x 0 , имамо
f c 'x f c f c 'x f c
t 0 lim f c c t 0 , тј. f c c 0 .
'x 'x o0 'x
Слично се доказује за најмању вредност функције.
Геометријско тумачење Фермаове теореме:
Како је f c c 0 , то значи да је tgD 0 , тј D 0 , где је D угао који

тангента у тачки M c, f c функције заклапа са x осом.
То значи да ако диференцијабилна функција у тачки c a, b достиже своју
највећу или најмању вредност, онда је тангента на дату криву у тачки
M c, f c паралелна са x осом.
146
y
M
a c b x
8.2. РОЛОВА ТЕОРЕМА

М. Rolle (1652-1719)
Нека је функција f x дефинисана на > a, b@ . Ако је f x

непрекидна на > a, b@ ,
диференцијабилна на a, b , и
f a f b ,
тада постоји бар једна тачка c a, b , таква да је f c c 0 .
y
M
f(a)=f(b)
a c b x
Доказ:
Претпоставимо да је f x z const. Пошто је функција f x
непрекидна на затвореном интервалу > a, b@ , она мора на том интервалу бити и
ограничена и постоје најмања вредност m и највећа вредност M функције
147
f x на > a, b@ . Пошто је m M , онда мора да се барем једна од вредности

m , M може достићи у некој тачки c a, b , јер је f a f b , одакле по
Фермаовој теореми закључујемо да је f c c 0 .
Тврђење ове теореме је интуитивно јасно, јер ако функција f x има
исту вредност на крајевима интервала > a, b@ , тј. f a f b , тада сигурно
постоји тачка c a, b , таква да је тангента на криву f x у тачки c
паралелна са осом Ox .
Пример:
Доказати да функција f x x3 4 x 1 на интервалу > 2, 2@ испуњава услове
Ролове теореме и одредити одговарајућу вредност независно променњиве c .
Дата функција је дефинисана за x , па је дефинисана и

непрекидна и на интервалу > 2, 2@ .
Како је f c x 3x 2 4 , закључујемо да је f x диференцијабилна на
интервалу 2, 2 .
Како је f 2 f 2 1 то значи да функција испуњава услове
Ролове теореме.
Дакле, постоји бар једана тачка c 2, 2 такав да је f c c 0.
2
Решавањем једначине f c c 3c 2 4 0 добијамо c1,2 r
. Како
3
обе вредности припадају интервалу 2, 2 , закључујемо да постоје две тачке
које припадају датом интервалу за које је f c c1 f c c2 0 .
8.3. КОШИЈЕВА ТЕОРЕМА
А. Cauchy (1789-1857)
148
Нека су функције f x и g x дефинисане на > a, b@ . Ако су f x и g x

непрекидне на > a, b@ ,
диференцијабилне на a, b , и
g c x z 0 , x a, b ,
f b f a f c c
тада постоји бар једна тачка c a, b таква да је .
g b g a gc c
Доказ:
Уочимо помоћну функцију
F x ª¬ f b f a º¼ g x ª¬ g b g a º¼ f x ,
која је непрекидна на > a, b@ и диференцијабилна на a, b .
Како је F a F b , по Роловој теореми постоји тачка c a, b таква да је

Fc c ª¬ f b f a º¼ g c c ª¬ g b g a º¼ f c c 0 , одакле је
f b f a f c c
и g b g a z 0 .
g b g a gc c
8.4. ЛАГРАНЖОВА ТЕОРЕМА
Ј. Lagrange (1736-1813)
Нека је функција f x дефинисана на > a, b@ . Ако је:

непрекидна на > a, b@ ,
диференцијабилна на a, b ,
тада постоји бар једна тачка c a, b таква да је
149
f b f a f c c b a .
Доказ:
Лагранжева теорема је специјалан случај Кошијеве теореме коју
добијамо када ставимо да је функција g x x .
y
M B
A
a c b x
Геометријско тумачење Лагранжеве теореме је да постоји тачка M c, f c ,

c a, b у којој је тангента графика функције паралелна са сечицом AB ,
чији је
f b f a
коефицијент правца .
ba
Пример:
Одредити тачку c функције f x 4 x3 12 x 2 9 x која припада интервалу
0,1у којој је тангента паралелна са сечицом која пролази кроз крајеве
задатог интервала.
Функција f x 4 x3 12 x 2 9 x је дефинисана и непрекидна за све

x , па је дефинисана и непрекидна и на интервалу > 0,1@ .
Како је f c x 12 x 2 24 x 9 , функција је диференцијабилна за свако
x , па и за x 0,1 .
На основу Лагранжове теореме имамо
150
f 1 f 0
f c c , c 0,1 , односно 1 12c2 24c 9 или 3c2 6c 2 0 .
1 0
3r 3 3 3 3 3
Одавде је c1,2 . Како 0,1 , а 0,1 , тражена
3 3 3
3 3
вредност је c .
3
8.5. ЛОПИТАЛОВА ТЕОРЕМА
G. F. А. dе l'Hospital (1661-1704)
Ако су функције f x и g x диференцијабилне у некој околини тачке a ,

при чему је lim f x lim g x 0 или rf и g c a z 0 , тада је:
x oa x oa
f x f c x
lim lim .
x oa g x x oa gc x
Доказ:
0
Докажимо теорему само у случају “ ”.
0
f x f x f a
Како је f a g a 0 , важи .
g x g x g a
На основу Кошијеве теореме тада постоји бар једна тачка c таква да је
f x f a f c c f x f c c f x f c x
, тј. , одакле добијамо lim lim .
g x g a gcc g x gc c x oa g x x oa g c x
151
Ако функције f x и g x имају n - те изводе који су непрекидни у

тачки x a и ако је
f a g a f ca gc a f n1 a g n1 a 0 и g n a z 0 ,
f x f c x f n x
онда је lim lim lim
li .
x oa g x xoa g c x x oa g n x
Напомена: У случају неодређености типа “ 0 f ” и “ f f ”, функција се

0 f
мора трансформисати у облик “ ” или “ ”, па затим
0 f
применити Лопиталова теорема.У случају неодређености “ 00 ,
“ 1f ” или “ f0 ”, функција се прво логаритмује чиме се своди на
један од поменутих случајева.
Пример: Применом Лопиталове теореме одредити граничне вредности:
sin x
а) lim lim cos x 1 ;
x o0 x x o0
2
6 2ln x 1
б) lim lim x lim 0;
x of x2 x of 2 x x of x2
§ 1· § cos x 1 · § x cos x sin x ·

в) lim ¨ ctgx ¸ lim ¨ ¸ lim ¨ ¸
x o0
© x ¹ xo0 © sin x x ¹ xo0 © x sin x ¹
§ cos x x sin x cos x · § x sin x · § sin x x cos x ·
lim ¨ ¸ lim ¨ ¸ lim ¨ ¸ 0.
x o0
© sin x x cos x ¹ x o0
© sin x x cos x ¹ x o0
© 2cos x x sin x ¹
1 1
ln x
г) lim x ln x lim lim x lim x lim x 0 .
x o0 x o0 1 x o0 1 x o0 1 x o0
2 2
x x x
1
lim x
ln x xo0 1
lim x ln x lim lim x
ln x x x 1
д) lim x x
lim e e xo0
e xo0
e x2
e xo0
e0 1 .
x o 0 x o 0
152

2
1. Испитати да ли функција f x x 3 на интервалу > 1,1@ испуњава услове
Ролове теореме.
Решење:
Дата функција је дефинисана и непрекидна за x , па према томе и на

интервалу > 1,1@ .
Осим тога испуњено је f 1 f 1 1 .
2
Како је f c x , једначина f c x 0 нема решења.
3
3 x
Не постоји вредност c > 1,1@ за које би f c c 0 . Овај закључак није у
супротности са Роловом теоремом јер функција није диференцијабилна у
тачки x 0 .
2. Доказати да једначина 4 x3 3x2 2 x 1 0 има бар једно решење на

интервалу 0,1 .
Решење:
Уочимо функцију y 4 x3 3x2 2 x 1 . Ова функција је дефинисана и

непрекидна на > 0,1@ . Поред тога f 0 f 1 0 . Према томе, на основу
Ролове теореме постоји тачка c 0,1 таква да је f c c 0 .
3 r 35
Како је yc 12 x2 6 x 2 , 6c 2 3c 1 0 c1,2 .
12
3 35
Тачка c1 0,1 и та вредност је решење једначине.
12
x 1
3. Доказати да важи Лагранжова теорема за функцију f x , x > 0,3@ и
x 1
одредити одговарајуће c .
153
Решење:
Дата функција је дефинисана и непрекидна за x z 1 , а то значи и за

2
x >0,3@. Како је f c x , биће f x диференцијабилна за све x z 1
x 1
2
па дакле и за x 0,3 .
На основу Лагранжове теореме постоји c 0,3 , тако да је
1
f 3 f 0 1
2
f c c , односно 2 . Решења ове једначине су
30 c 1
2
3
c1 3, c2 1 па како 3 0,3 , биће c2 1 тражена вредност.
4. Написати Лагранжову формулу за функцију f x x3 5x 2 3x, за

x >1,3@ и одредити c .
Решење:
Дата функција је непрекидна за све x R па и на >1,3@ . Она је

диференцијабилна за све x R , па и на 1,3 . Како је f 1 7, f 3 27,
на основу Лагранжове теореме постоји бар један c 1,3 такав да је
f 3 f 1 20
f c c , односно f cc .
3 1 2
Како је f c x 3x3 10 x 3, биће 10 3c2 10c 3, или 3c2 10c 7 0 .
7 7
Решења ове једначине су c1 1, c2 . Како је 1 1,3 , 0,3 , тражена
3 3
7
вредност је c .
3
5. Написати Лагранжову формулу за функцију f x x на одсечку >1, 4@ и
одредити c . Објаснити и геометријски.
Решење:
1
Дата функција је дефинисана и непрекидна x >1, 4@. Извод f c x је
2 x
такође дефинисан за x 1, 4 .
154
Значи f x је диференцијабилна на 1, 4 , па према Лагранжовој теореми

f 4 f 1
важи једнакост f c c , c 1, 4 .
4 1
1 1 1 9
f 4 2, f 1 1, f c x , па је 2 c 3c .
2 x 2 c 3 4
9
С обзиром да 1, 4 , то је тражена вредност c .
4
1 9 4 x
4
Геометријски гледано, постоји тангента која је паралелна са сечицом

функције која пролази кроз тачке 4, 2 , 1,1 и њена додирна тачка има
9
апсцису .
4
Применом Лопиталове теореме одредити граничне вредности:

0 f
Неодређеност типа “ ” или “ ”.
0 f
x2 8x 5 x sin x e2 x cos x 1
x of 2 x 2 6 x x o0 x3 x of x 3 x o 0 x2
Решење:
x2 8x 5 2x 8 1
a). lim lim ;
x of 2 x 2 6 x x of 4x 6 2
x sin x 1 cos x sin x cos x 1

б) lim lim lim lim ;
x o0 x3 x o0 3x 2 x o0 6 x x o0 6 6
155
e2 x 2 e2 x 4 e2 x 8 e2 x
в) lim lim lim lim f;
x of x3 x of 3x 2 x of 6 x x of 6
1 sin x

cos x 1 2 cos x 1 sin x 1 1
г) lim lim lim .
x o 0 x2 x o0 2x 4 x
x o 0 cos x 4
eax ebx x sin x e 2 x 1 2 x 2 x 2

7. а) lim ; б) lim ;
x o0 sin x x o0 x3
e x e x 2 x x arcsin x
в) lim ; г) lim .
x o0 x sin x x o0 sin 3 x
Решење:
eax ebx aeax bebx

а) lim lim a b;
x o0 sin x x o0 cos x
x sin x e2 x 1 2 x 2 x 2 1 cos x 2e2 x 2 4 x

б) lim lim
x o0 x3 x o0 3x 2
sin x 4e2 x 4 cos x 8e2 x 3
lim lim ;
x o0 6x x o0 6 2
в) 2 ;
г)
1 1
1 1 3
x 1 x 2 2 1

x arcsin x 1 x 2
1 x 2 1
lim lim lim lim lim
x o0 sin 3 x x o0 3sin 2 x cos x x o0 3sin 2 x xo0 cos x xo0 6sin x cos x 6
ln sin x cos 2 x cos x

8. а) lim ; б) lim .
x o 0 ln sin 2 x x o0 sin 2 x
Решење:
1
ln sin x cos x
1 cos x sin 2 x
а) lim lim sin x lim
x o 0 ln sin 2 x x o 0 1
2 cos 2 x 2 xo0 sin x cos 2 x
sin 2 x
156
1 cos x sin 2 x 1 2cos 2 x

lim lim lim 1;
2 xo0 cos 2 x xo0 sin x 2 xo0 cos x
cos 2 x cos x 2sin 2 x sin x 2sin 2 x sin x 1

б) lim 2
lim lim lim
x o0 sin x x o0 2sin x cos x x o0 sin 2 x x o0 cos x
4cos 2 x cos x 3
lim .
x o0 2cos 2 x 2
Неодређеност типа “ f f ”.
§1 1 · § 1 1·
9. а) lim ¨ x ¸; б) lim ¨ 2 ¸;
©
x o0 x e 1¹ ©
x o0 sin x x ¹
§ 2 1 · § x S ·
в) lim ¨ 2 ¸; г) lim ¨ ¸.
x o1 x 1 x 1 ¹ S ctgx
© xo ©
2
2cos x ¹
Решење:
§ ex 1 x · ex 1 ex 1 1
а) lim ¨ ¸ lim lim lim ;
© ¹ xo0 e x 1 xex
x o0 ¨ x e x 1 ¸ x o0 e x e x xe x x o0 2 x 2
§ 1 1 · x 2 sin x 2 x cos x
б) lim ¨ 2 ¸ lim 2 lim f;
©
x o0 sin x x ¹ xo0 x sin x x o0 2 x sin x x 2 cos x
в) f ; г) 1 .
Неодређеност типа “ 0 f ”.
Sx
10. а) lim x 2 ln x ; б) lim x ctg2 x ; в) lim 1 x tg ; г) lim 1 e2 x ctgx .
x o0 x o0 x o1 2 x o0
Решење:
1
ln x § x2 ·
а) lim x 2 ln x lim 2 lim x lim ¨ ¸ 0 ;
x o0 x o0 x x o0 2 x o0
© 2¹
x3
157
x 1 1
б) lim x ctg2 x lim lim ;
x o0 x o0 tg2 x x o0 2 2
cos 2 2 x
в)
Sx 1 x Sx 1 x Sx 1 2
lim 1 x tg lim sin lim limsin lim ;
x o1 2 x o1 Sx 2 S x xo1 2 x o1 S Sx S
cos cos sin
2 2 2 2
x o1
1 e2 x 2e2 x
г) lim 1 e2 x ctgx lim cos x lim 2 .
x o0 x o0 sin x x o0 cos x
Неодређеност типа “ 00 ”, “ 1f ” или “ f0 ”.
1 1
а) lim cos x x2 ; б) lim ln x x ; г) lim arctgx .
x
11. в) lim xsin x ;
x o0 x of x o 0 x of
Решење:
1
sin x
1 ln cos x sin x 1
ln cos x
lim lim cos x lim 1
а) lim e x2
e xo0 x2
e xo0 2x
e xo0 2 x cos x e 2
;
x o0 e
1 1

1 ln(ln x )
lim lim ln x x
ln(ln x ) x
б) lim e e xof x
e xof 1
e0 1;
x of
1
lim x
ln x xo0 cos x sin 2 x
lim sin xln x lim lim lim 2sin x cos x
ln xsin x xo0 sin 1 x
в) lim e e xo0
e e sin 2 x
e xo0 x
e xo0
e0 1 ;
x o 0
1 1

ln arctgx arctgx 1 x 2
lim lim
xof 1 xof 1 1 x2 2
lim x ln arctgx 2 lim
ln arctgx
x
arctgx 1 x 2 S
г) lim e e xof
e x
e x
e xof
e .
x of
158
Фермаова теорема
Ролова теорема
Кошијева теорема
Лагранжова теорема
Лопиталова теорема
159
160
9. ГЛАВА
ИСПИТИВАЊЕ ФУНКЦИЈА
ПОМОЋУ ИЗВОДА
1 . М ОНОТОНОСТ ФУ НКЦИЈ Е
2 . ЕКСТРЕМНЕ ВРЕД НОСТИ ФУ НКЦИЈ Е
3 . КОНВЕКСНОСТ И КОНКАВ НОСТ
ФУ НКЦИЈ Е
4 . ПРЕВОЈНЕ ТАЧ КЕ ФУ НКЦ ИЈ Е
5 . ИСПИТИВАЊЕ ТОКА ФУНК ЦИЈ Е
1. монотоности функције,
2. екстремним вредностима функције,
3. конвексности и конкавности функције,
4. превојним тачкама функције,
5. испитивању тока функције.
ИСПИТИВАЊЕ ФУНКЦИЈА ПОМОЋУ

ИЗВОДА
9.1. МОНОТОНОСТ ФУНКЦИЈЕ

Нека је функција f x непрекидна на > a, b@ , а диференцијабилна на a, b .
Тада, ако je за x a, b :
f c x t 0 , функција је растућа,
f c x d 0 , функција је опадајућа,
f c x ! 0 , функција је строго растућа,
f c x 0 , функција је строго опадајућа.
Доказ:
Нека је за x a, b испуњено f c x t 0 . Узмимо произвољне вредности

x1 , x2 такве да је a d x1 x2 d b .
На основу Лагранжове теореме имамо:
f x1 f x2 f c x0 x1 x2 , за неко x1 x0 x2 .
Знајући да је x1 x2 0 и f c x t 0 , добијамо да је f x1 f x2 0 , тј.
функција f x је растућа.
Доказ у преосталим случајевима је идентичан.
Пример: Испитати монотоност следећих функција:
1
а) f x x3 ; б) f x ; в) f x x2 2x 3 .
x
а) Извод функције f x x3 је f c x 3x 2 . Како је f c x t 0 за x ,

функција је растућа.
162
1 1
б) Извод функције f x је f c x 2 . Како је f c x 0 за x Dx ,
x x
функција је опадајућа.
в) Извод функције f x x 2 2 x 3 је f c x 2 x 2 . Како је f c x t 0 за

x ! 1 , а f c x 0 за x 1, закључујемо да је функција је растућа. за x ! 1 , а
опадајућа за x 1.
Пример: Доказати да функција y 2 x3 3x2 12 x 1 опада на интервалу

2,1 .
yc 6 x 2 6 x 12 6 x2 x 2 6 x 1 x 2 .
Нуле првог извода су x 2 , x 1 .
За x f, 2 1, f добијамо yc ! 0 и функција расте, а за x 2,1
yc 0 и функција опада.
9.2. ЕКСТРЕМНЕ ВРЕДНОСТИ ФУНКЦИЈЕ

Функција f x дефинисана на a, b имаће максимум у тачки x1 a, b
ако и само ако је f x f x1 за свако x које припада некој околини
тачке x1 , а имаће минимум у тачки x2 a, b ако и само ако је
f x ! f x2 за свако x које припада некој околини тачке x2 .
a x1 x2 b x
163
Максимум и минимум функције f x називају се екстремним

вредностима дате функције.
Напомена: Претходне две дефиниције односе се на тзв. локални максимум

и минимум, који су везани за неку довољно малу околину датих
тачака. Овако дефинисани максимум и минимум, не морају
истовремено представљати највећу или најмању вредност дате
функције на целом интервалу > a, b@ .
Потребан услов за екстрем:

Ако диференцијабилна функција f x има у тачки x x1 екстрем (максимум
или минимум), тада је у тој тачки f c x1 0 .
Из наведеног услова следи да, ако је функција f x

диференцијабилна, тада она може имати екстремум само у тачкама у којима
је њен извод једнак нули; обратан закључак не важи. Наиме, ако је f c x 0 ,
не мора значити да та тачка представља екстрем функције.
С друге стране функција може имати екстремум и у тачкама у којима
не постоји њен извод (тј. у тачкама у којима изводна функција има прекид).
Тачке у којима функција f x нема извод, као и тачке у којима је

f c x 0 , називају се критичне тачке функције f x .
Функција може имати екстрем само у својим критичним тачкама, док

свака критична тачка не мора бити тачка екстрема функције.
Пример: Одредити екстреме функције f x 3

x2 .
2
Извод функције је f c x 3
. Мада је f c x z 0 , а f c x ! 0 за x ! 0 и
3 x
f c x 0 за x 0 , закључујемо да функција има минимум у тачки x 0 .
Тачке у којима је f c x 0 називају се стационарним тачкама.
Довољан услов за екстрем: Нека је функција f x непрекидна у неком

интервалу који садржи критичну тачку x1 тог интервала и
диференцијабилна у том интервалу. Ако је:
164
f c x ! 0 за x x1 и f c x 0 за x ! x1 , тада је f x1 max f x ;
f c x 0 за x x1 и f c x ! 0 за x ! x1 , тада је f x1 min f x .
Напомена: Предходна теорема каже да ако изводна функција f c x мења

знак при проласку кроз тачку x1 тада функција f x има
екстрем у тачки x1 .
При испитивању екстрема функције f x помоћу првог извода

одређујемо:
1. f c x ,
2. стационарне тачке f c x 0 и тачке прекида изводне функције f c x ,
3. знак извода f c x са обе стране критичних тачака,
4. вредност функције f x за сваку од критичних тачака.
9.3. ОДРЕЂИВАЊЕ ЕКСТРЕМА ФУНКЦИЈЕ

ПОМОЋУ ИЗВОДА ВИШЕГ РЕДА
Претпоставимо да је f c x1 0 и да је f cc x непрекидна функција у некој
околини тачке x1 . Ако је:
f cc x1 0 тада функција f x има максимум у тачки x1 , f x1 max f x ;
f cc x1 ! 0 , тада функција f x има минимум у тачки x1 , f x1 min f x .
Пример:Одредити екстреме функције f x x3 3x 2 9 x 5 .
Први извод функције је f c x 3x 2 6 x 9 . Нуле извода су x 3 , x 1 .

Други извод функције је f cc x 6 x 6 .
Како је f cc 3 12 ! 0 , а f cc 1 12 0 , функција за x 3 има минимум
f min f 3 22 , а за x 1 има максимум f max f 1 10 .
165
Претпоставимо да је функција f x n 1 пута диференцијабилна у некој

околини своје стационарне тачке и нека је
f c x0 f cc x0 f x0 0 , а f
n n 1
x0 z 0 . Тада:
1. ако је n непаран број и f n1 x0 0 , функција f има у тачки x0
максимум;
2. ако је n непаран број и f n1 x0 ! 0 , функција f има у тачки x0
минимум;
3. ако је n паран број функција f нема у тачки x0 екстрем.
9.4. КОНВЕКСНОСТ И КОНКАВНОСТ ФУНКЦИЈЕ

За функцију f x се каже да је конкавна на a, b ако све тачке функција
леже испод било које њене тангенте на том интервалу.
y
M B
A
a x0 b x
Крива f x је конвексна на a, b ако све њене тачке леже изнад

произвољне тангенте на интервалу.
166
y
B
A
M
a x0 b x
Нека је функција f x два пута диференцијабилна на a, b .

Ако је за x a, b , f cc x t 0 , тада је функција конвексна на a, b .
Ако је x a, b , f cc x d 0 , тада је функција конкавна на a, b .
9.5. ПРЕВОЈНЕ ТАЧКЕ ФУНКЦИЈЕ

Превојна тачка криве f x назива се тачка која раздваја конвексни и
конкавни део криве. (тангента у тој тачки постоји и пресеца дату криву јер
је са једне стране превојне тачке изнад, а са друге стране испод дате
криве).
Потребан услов за постојање превојне тачке:

Ако је x x0 превојна тачка функције f x , онда или f cc x0 не постоји или
је f cc x0 0 .
Довољан услов за постојање превојне тачке:

Ако је функција f x два пута диференцијабилна на a, b , а при проласку
кроз тачку x0 a, b други извод f cc x мења знак, тада је тачка x0 , f x0
превојна тачка.
Пример:Одредити превојне тачке функције y x3 3x 2 9 x 5 .
167
Први звод функције је f c x 3x 2 6 x 9 . Други извод функције је

f cc x 6 x 6 .
f cc x 0 за x 1 . За x ! 1 , f cc x ! 0 и у тој области функција је конвексна,
а за x 1, f cc x 0 и у тој области функција је конкавна. Превојна тачка је
1, 6 .
9.6. ИСПИТИВАЊЕ ТОКА ФУНКЦИЈЕ

Користећи изложену теорију можемо једноставније и потпуније да
испитамо особине и нацртамо график функције.
Испитивање функција обављаћемо кроз следеће кораке:
1. Одређивање домена функције;

2. Одређивање нула и испитивање знака функције;
3. Испитивање парности односно непарности и периодичности функције;
4. Испитивање понашања функције на крајевима области дефинисаности и
одређивање асимптота функције;
5. Испитивање монотоности и одређивање екстрема функције применом
првог извода функције;
6. Испитивање конвексности и одређивање превоја функције применом
другог извода функције;
7. Скицирање графика функције.

Испитати и графички приказати следеће функције:
1. а) y x3 6 x 2 9 x ; б) y x4 2x2 3 ;
в) y x3 6 x 2 9 x 4 ; г) y x2 3 x .
Решење:
a)
Домен: Dx : x .
0 x 3 6 x 2 9 x 0 x x 3 0 x 0 x 3 .
2
Нуле функције: y
168
Пресек са y осом: Функција сече y - осу у координатном почетку.

Знак функције: За x f,0 , y 0 , за x 0, f , y ! 0 .
Асимптоте: Функција нема асимптота.
Интервали монотоности и екстремне вредности: yc 3x2 12 x 9 за
yc 0 x 1 x 3 .
f, 3 3, 1 1, f
sgn 3x 2 12 x 9 - + -
sgn yc - + -
y
За x f, 3 1, f yc 0 и y .
За x 3, 1 yc ! 0 и y .
ymin 3 0 , ymax 1 4 .
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc 6 x 12 . ycc 0 за x 2 .
За x f, 2 , ycc 0 и y , а за x 2, f , ycc ! 0 и y .
y 2 2 , функција има превојну тачку P 2, 2 .
-3 -1
x
P
б)
Нуле функције:Функција нема реалних нула.
Пресек са y осом: Функција сече y - осу у тачки 0,3 .
Знак функције: y ! 0 за x Dx .
169
Парност, непарност: y x y x функција је парна.

Асимптоте: Функција нема асимптота.
Интервали монотоности и екстремне вредности: yc 4 x3 4 x 4 x x 2 1
за yc 0 x 0 x r1.
f, 1 1, 0 0,1 1, f
sgn x 2 1 + - - +
sgn x - - + +
sgn yc - + - +
y
ymax 0 3 , ymin r1 2 .
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc 12 x 2 4 . ycc 0 за
3
x r .
3
§ 3· § 3 3· § 3 ·
¨¨ f, ¸ ¨¨ , ¸¸ ¨¨ , f ¸¸
© 3 ¸¹ © 3 3 ¹ © 3 ¹
sgn 12 x 2 4 + - +
sgn ycc + - +
y
§ 3· 22 § 3 22 ·
y ¨¨ r ¸¸ , функција има две превојне тачке P1/ 2 ¨¨ r , ¸¸ .
© 3 ¹ 9 © 3 9 ¹
170
P1 3 P2
-1 1 x
в)
x 1 x 4 x
0 x3 6 x 2 9 x 4 1 x
2
Нуле функције: y 4.
Пресек са y осом: Функција сече y - осу у тачки 0, 4 .
Знак функције: За x f, 4 , y 0 , а за x 4, f , y ! 0 .
Асимптоте: lim y rf функција нема асимптота.
x orf
Интервали монотоности и екстремне вредности:

yc 3x2 12 x 9 3 x 2 4 x 3 за yc 0 x 1 x 3 .
f,1 1,3 3, f
sgn x 2 4 x 3 + - +
sgn yc + - +
y
ymax 1 0 , ymin 3 4 .
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc 6 x 12 . ycc 0 за x 2.
За x f, 2 , ycc 0 и y , а за x 2, f , ycc ! 0 и y .
y 2 2 , функција има превојну тачку P 2, 2 .
171
1 3 4
x
P
г)
Нуле функције: y 0 x 0 x 3 .
Пресек са y осом: Функција сече y - осу у тачки 0, 0 .
Знак функције: За x f,3 y ! 0 , а за x 3, f y 0 .
Асимптоте: lim y f функција нема асимптота.
x orf
Интервали монотоности и екстремне вредности: yc 6 x 3x 2 за

yc 0 x 0 x 2 .
За x f,0 2,
2 f , yc 0 и y , а За x 0, 2 , yc ! 0 и y
ymax 2 4 , ymin 0 0 .
1
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc 6 12 x . ycc 0 за x .
2
§ 1· §1 ·
За x ¨ f, ¸ , ycc ! 0 и y , а за x ¨ , f ¸ , ycc 0 и y .
© 2¹ ©2 ¹
§1· 5 §1 5·
y¨ ¸ , функција има превојну тачку P ¨ , ¸ .
©2¹ 8 ©2 8¹
172
P
3
0 2 x
2x 3 2x 1
2. a) y ; б) y ; в) y ;
1 x2 x 1 x 1
2 2
x2 4 x2 2 x 3
г) y ; д) y .
x2 1 2 x x2
Решење:
а)
Домен: 1 x2 ! 0 , Dx : x .
Парност, непарност: y x y x функција је непарна.
Нуле функције: y 0 2 x 0 x 0 .
Пресек са y осом: Функција сече y - осу у координатном почетку.
Знак функције: За x f,0 , y 0 , а за x 0, f , y ! 0 .
Асимптоте: lim y 0 па је y 0 ( x -оса) хоризонтална асимптота функције.
x orf
Других асимптота функција нема.
Интервали монотоности и екстремне вредности: y c

2 1 x2 .
1 x
2 2
yc 0 x 1 x 1.
f, 1 1,1 1, f
sgn 1 x 2 - + -
sgn yc - + -
y
173
ymin 1 1, ymax 1 1 .

4 x x 2 3
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc ,
1 x2
3
ycc 0 x 0 x r 3.
f, 3 3, 0 0, 3 3, f
sgn x - - + +
sgn x 2 3 + - - +
sgn ycc - + - +
y
y 0 0 , y 3 2
3

,y 3 2
3
, Функција има три превојне тачке
§ 3· § 3·
P1 ¨¨ 3, ¸¸ , P2 0, 0 , P3 ¨¨ 3, ¸¸ .
© 2 ¹ © 2 ¹
P3
-1 P2
1
P1 x
б)
Домен: Dx : x f, 1 1,1
1 1 11, f .
Нуле функције: Функција нема нуле.
Знак функције: За x f, 1 1,
1 f , y ! 0 , а за x 1,1 y 0 .
Парност, непарност: y x y x , функција је парна.
174
Асимптоте функције:
3 3 3 3
lim 2 f , lim 2 f , lim 2 f , lim 2 f .
x o1 0 x 1 x o10 x 1 x o1 0 x 1 x o10 x 1
Праве x r1 су вертикалне асимптоте функције.

lim f x 0 , па је права y 0 , тј. x - оса хоризонтална асимптота функције.
x orf
6 x
Интервали монотоности и екстремне вредности: yc .

2
x2 1
yc 0 x 0 .
За x f,0 , yc ! 0 и y , а за x 0, f , yc 0 и y .
ymax 0 3
6 3x 2 1
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc .
x 1
2 3
За x f, 1 1,
1 f , ycc ! 0 и y , а за x 1,1 , ycc 0 и y .
Функција нема превојне тачке.
-1 1
x
-3
в)
Домен: Dx : x f,1 1, f .
1
Нуле функције: y 0 2x 1 0 x .
2
Пресек са y осом: y 0 1 .
175
§1 · § 1·
Знак функције: За x ¨ , f ¸ , y ! 0 , а за x ¨ f, ¸ , y 0 .
©2 ¹ © 2¹
Асимптоте: lim y 0 па је права y 0 хоризонтална асимптота.
x orf
lim y f , па је права x 1 вертикална асимптота.

x o1r
2 x
Интервали монотоности и екстремне вредности: yc ,
x 1
3
yc 0 x 0 .
За x f,0 1,
1, f , yc 0 и y , а за x 0,1 , yc 0 и y .
ymin 0 1 .
2 2 x 1
x 1
4
1
ycc 0 x .
2
§ 1· § 1 · § 1· 8
За x ¨ f, ¸ , ycc 0 и y , а за x ¨ , f ¸ , ycc ! 0 и y . y ¨ ¸ .
© 2¹ © 2 ¹ © 2¹ 9
§ 1 8·
Превојна тачка функције је тачка P ¨ , ¸ .
© 2 9¹
y
1
2
1 x
P -1
г)
Домен: Dx : x f, 1 1,111, f .
176
Нуле функције: y 0 x2 4 0 x r2 .
Пресек са y осом: y 0 4 .
f, 2 2, 1 1,1 1, 2 2, f
sgn x 2 4 - + + + -
sgn x 2 1 - - + - -
y + - + - +
Асимптоте: lim y 1 па је права y 1 хоризонтална асимптота.

x orf
lim y f , lim y f , lim y f , lim y f па су праве x r1

x o10 x o1 0 x o10 x o1 0
вертикалне асимптоте.
6x
x 1
2 2
yc 0 x 0 .
За x f,0 , yc 0 и y , а за x 0, f , yc ! 0 и y .
ymin 0 4 .
6 3x 2 1
x2 1
3
За x f, 1 1,
1 f , ycc 0 и y , а за x 1,1 , ycc ! 0 и y .
177
4
1
-2 -1 1 2 x
д)
Домен: Dx : x f,0 0,
0 2 2
2,, f .
Нуле функције: y 0 x2 2 x 3 0 x 1 x 3 .
Пресек са y осом: Функција не сече y - осу.
Знак функције: За x 1,0 2,3
3 , y ! 0 , за
2,3
x f, 1
0,
0 2 3
3, f , y 0 .
x 2x 3
2
x2 2 x 3
Парност непарност: y x z y x z y x .
2x x 2 x x 2
2
Функција није ни парна ни непарна.

Асимптоте: lim y 1 па је y 1 хоризонтална асимптота.
x orf
lim y f , lim y f , lim y f , lim y f па су x 0 и x 2

x o0 x o0 x o2 x o2
вертикалне асимптоте.
6 1 x
2 x x2
2
yc 0 x 1 .
За x f,1 , yc ! 0 и y , а за x 1, f , yc 0 и y .
ymax 1 4 .
6 3x 2 6 x 4
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc
2x x 2 3
178
За x f,0 2,
2 f , ycc ! 0 и y , а за x 0, 2 , yc 0 и y .
На основу добијених података график дате функције je:
-1 1 2 x
3
-1
-4
x 1 ;
3
x2 6 x 3
3. а) y ; б) y
x3 2 x 1
2
x 1 x3
в) y ; г) y .
2 x 1
2
x3
Решење:
а)
Нуле функције: y 0 x2 6 x 3 0 x1 3 6 x2 3 6 .
f,3 6 3 6,3 3,3 6 3 6, f
sgn x 2 6 x 3 + - - +
sgn x 3 - - + +
sgn y - + - +
Асимптоте: lim y rf , функција нема хоризонталну асимптоту.

x orf
179
lim y f , lim y f , права x 3 је вертикална асимптота функције.

x o3 x o3
Коса асимптота функције је права y kx n :

y x2 6 x 3
k lim lim 1,
x of x of
x x 2 3x
§ x2 6 x 3 · 3x 3
n lim y kx lim ¨ x ¸ lim 3,
x of x of
© x 3 ¹ x of x 3
па је права y x 3 коса асимптота функције.
x 2 6 x 15
Интервали монотоности и екстремне вредности: yc ! 0 па је
x 3
2
функција је стално растућа.

Функција нема екстремних вредности.
12
x 3
3
За x f,3 , ycc ! 0 и y , а за x 3, f , ycc 0 и y .

Функција нема превојних тачака.
3 6
3 3 6 x
-1
б)
Домен: Dx : x f, 1 1, f .
0 x 1 0 x
3
Нуле функције: y 1.
1
Пресек са y осом: y 0 .
2
Знак функције: За x f,1 , y 0 , а за x 1, f , y ! 0 .
180
Асимптоте: lim y rf па функција нема хоризонталну асимптоту.

x orf
lim y f , lim y f , па је права x 1 је вертикална асимптота функције.

x o1 x o1
x 1
3
y 1
k lim lim ,
2 x x 1
x of x x of 2
2
§ x 13 1 · 5 x 2 2 x 1 5
n lim ¨ x¸ lim ,
x of ¨ 2 ¸
x of 2 x 2 4 x 2
2
2 x 1 2
© ¹
1 5
права y x коса асимптота функције.
2 2
x 1 x 5 .
2
Интервали монотоности и екстремне вредности: yc

2 x 1
3
yc 0 x 1 x 5 0 x 1 x 5
2
f, 5 5, 1 1,1 1, f

sgn x 5 - + + +
sgn x 1 - - + +
sgn yc + - + +
y
27
ymax 5 .
4
12 x 1
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc . ycc 0 x 1
x 1
4
За x f,1 , ycc 0 и y , а за x 1, f , ycc ! 0 и y .

y 1 0 . Превојна тачка функције је P 1, 0 .
181
-5 1
5 x
в)
Нуле функције: y 0 x 1 .
Знак функције: За x f, 1 0,
0 f , y ! 0 , а за x 1,0 , y 0 .
x 1 1
Асимптоте: lim lim 0, па је права y 0 хоризонтална
x orf x 3 x orf 3x 2
асимптота.
x 1 x 1
lim f, lim 3 f, па је права x 0 вертикална асимптота.
x o0 x 3 x o0 x
2x 3
Интервали монотоности и екстремне вредности: yc .
x4
3
yc 0 x .
2
§ 3· § 3 ·
За x ¨ f, ¸ , yc ! 0 и y , а за x ¨ , f ¸ , yc 0 и y .
© 2¹ © 2 ¹
§ 3· 4
ymax ¨ ¸ .
© 2 ¹ 27
6 x 2
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc . ycc 0 x 2 .
x5
За x f, 2 0,
0 f , ycc ! 0 и y , а за x 2,0 , ycc 0 и y .
1 § 1·
y 2 . Превојна тачка функције је P ¨ 2, ¸ .
8 © 8¹
182
P
-1
-2 3 x

2
г)
Нуле функције: y 0 за x 0 .
Знак функције: y 0 за x f, 1 1,0 , y ! 0 за x 0, f .
x orf
lim y f , па је права x 1 вертикална асимптота функције.

x o1r
y x2 1
k lim lim ,
2 x 1
x of x of 2
x 2
§ x3 1 · x3 x3 2 x 2 x
n lim ¨ x ¸ lim 1 ,
x of ¨ 2 ¸ xof

2 2
© 2 x 1 ¹ 2 x 1
1
права y x 1 је коса асимптота функције.
2
x 2 x 3
yc . yc 0 x 0 x 3 .
2 x 1
3
За x f, 3 1,
1, f , yc ! 0 и y , а за x 3, 1 , yc 0 и y .
27
ymax 3 .
8
3x
Конвексност, конкавност и превојне тачке: y cc . ycc 0 x 0 .
x 1
4
183
За x f,0 , ycc 0 и y , а за x 0, f , ycc ! 0 и y .

y 0 0 . Превојна тачка функције је P 0, 0 .
-3 -1
x
x 2e x ; e x 2 x 2 ; xe x .
2
4. a) y б) y x 3e x ; в) y г) y
Решење:
а)
Домен: Dx : x f, f .
Знак функције: y t 0 за x .
x2 2x 1
Асимптоте: lim y f , lim y lim x
lim x 2 lim x 0 ,
x of x of x of e x of e x of e
па је y 0 ( x -оса) хоризонтална асимптота функције кад x o f .

yc e x 2 x x 2 e x x 2 x , yc 0 x 0 x 2 .
f, 0 0, 2 2, f
sgn 2 x + + -
sgn x - + +
sgn yc - + -
y
ymin 0 0 , ymax 2 4e2 | 0,54 .
184
Конвексност, конкавност и превојне тачке:

ycc e x x 2 4 x 2 , ycc 0 x2 4 x 2 0 x1/ 2 2r 2 .
f, 2 2 2 2, 2 2 2 2, f
sgn x 2 4 x 2 + - +
sgn ycc + - +
y
2 2
2 2
2 2 2 2 2 2
y 2 2 e и y 2 2 e . Превојне тачке
дате функције, тј. њихове приближне координате су P1 0,59;0,19 и
P2 2, 41;0,52 .
P1 P2
2 x
б)
Нуле функције: y 0 x3e x 0 x 0 (трострука нула).
Знак функције: y 0 за x 0 , y ! 0 за x ! 0 .
Асимптоте:
x3 3x 2 6x 6
lim x lim x lim x lim x 0 , lim y f ,
x of e x of e x of e x of e x of
па је y 0 ( x - оса) хоризонтална асимптота функције кад x o f .

yc x 2 x 3 e x , yc 0 x 2 x 3 0 x 0 x 3 .
185
За x f, 3 , yc 0 и y , а за x 3, f , yc ! 0 и y .
27
ymin 3 3 e3
| 1,34 .
3
e3
Конвексност, конкавност и превојне тачке :
ycc x x 2 6 x 6 e x .
ycc 0 x1 0 x2 3 3 | 4,73 x3 3 3 | 1, 27 .
f, 3 3 3 3, 3 3 3 3, 0 0, f
sgn x 2 6 x 6 + - + +
sgn x - - - +
sgn ycc - + - +
y

y 3 3 | 0,73 , y 3 3 | 0,8 , y 0 0 . Превојне тачке функције су
P 3 3, 0,73 , P 3 3, 0,8 , P 0,0 .

1 2 3
-3
P1 P2 P3 x
в)
Нуле функције: y 0 2 x2 0 x r 2.
Пресек са y осом: y 0 2, па је тачка A 0, 2 пресек графика функције са
y -осом.
Знак функције: За x f, 2
2, f , y 0 , а за x 2, 2 y !0.
186
Асимптоте:
2 x2 2 x 2
lim y f, lim y lim x
lim x lim x 0,
x of x of x of e x of e x of e
па је ( y 0 ) хоризонтална асимптота функције кад x o f .

Како је f, f домен функције, она нема вертикалну асимптоту.
y e x 2 x 2 §2 · y
lim lim lim e x ¨ x ¸ f, lim 0,
x of x x of x x of
©x ¹ x of x
па функција нема ни косу асимптоту.

yc e x x 2 2 x 2 ,
yc 0 x 2 2 x 2 0 x 1 r 3 .
y
за x f,1 3 1 3f , y
3,
за x 1 3,1 3 .
ymax y x1 y1 | 2,3 ; ymin y x2 y2 | 0,9 .
ycc e x 4 x x 2 y cc 0 x 0 x 4 .
За x 0, 4 , ycc ! 0 и y , а за x f,0 4,
4 f , ycc 0 и y.
y 0 2, y 4 e4 14 14e4 | 0, 26 су превојне тачке функције.
y
P1
1 3 x
2 1 3 2 P2
г)
Нуле функције: y 0 x 0.
Знак функције: За x f, 0 y 0 , а за x 0, f y ! 0 .
187
Парност, непарност: f x f x , функција је непарна.

Асимптоте: lim y 0 па је ( y 0 ) хоризонтална асимптота функције.
x orf

1 2 x2
yc 2 ,
ex
2
yc 0 1 2 x 2 0 x r .
2
§ 2 2· § 2 ·§ 2 ·
За x ¨¨ , ¸¸ , yc ! 0 и y , а за x ¨¨ f ¸¨ , f ¸¸ , yc 0 и y .
© 2 2 ¹ © 2 ¸¨ ¹© 2 ¹
§ 2· 1 § 2· 1
ymax y ¨¨ ¸¸ ; ymin y ¨¨ ¸¸ .
© 2 ¹ 2e © 2 ¹ 2e
2 x 2 x 2 3
ycc 0 2 x 2 x 2 3 0 x 0 x
3
ycc x2
r .
e 2
§ 3· § 3· § 3 · § 3 ·
За x ¨¨ f, ¸¸ ¨¨ 0, 0, ¸¸ , ycc ! 0 и y , а за x ¨¨ ,0¸ ¨¨ , f ¸¸ , ycc 0
© 2¹ © 2¹ © 2 ¸¹ © 2 ¹
и y.
§ 3· 3 32 § 3 · 3 32
y 0 0, y ¨¨ ¸¸ e , y ¨¨ ¸¸ e су превојне тачке функције.
© 2¹ 2 © 2 ¹ 2
2
P3 P2
2 x
P1 2
2
1 1 1 1 1

5. a) y e ; б) y
x
xe x2
; в) y e x 1
; г) y x 2 e x ; д) y xe x .
188
Решење:
a)
Нуле функције: Функција нема нула.
Знак функције: y ! 0 за x Dx .
Асимптоте: lim y 1 , функција има хоризонталну асимптоту y 1 .
x orf
lim y 0 , lim y f , функција има вертикалну асимптоту x 0 , када

x o0 x o0
x o 0 .
1 1
yc 2 e x 0 . То значи да функција опада за x Dx .
x
Конвексност, конкавност и превојне тачке :
1
1 2x 1
ycc e x 4 , ycc 0 1 2 x 0 x .
x 2
§ 1 · § 1 ·
За x ¨ 0, ¸ , ycc 0 и y , а за x ¨ , f ¸ , ycc 0 и y .
© 2¹ © 2 ¹
§ 1· § 1 ·
y ¨ ¸ e2 . Превојна тачке функције је P ¨ , e2 ¸ .
© 2¹ © 2 ¹
1
P
x
б)
Знак функције: За x f,0 , y 0 , а за x 0, f y ! 0 .
189
Парност, непарност: y x y x , функција је непарна.

x orf
1
y
x2
k lim lim e 1,
x of x x of
1 1

§ x12 · § x12 · e x 1
2
e x 1 § 1 ·
2
n lim ¨¨ xe x ¸¸ lim x ¨¨ e 1¸¸ lim 1 0 0 ,

1 ¨© x ¸¹
lim
x of
© ¹
x of
© ¹
x of 1 x of
2
x x
па је y x коса асимптота функције.
lim y 0 , lim y 0 , па функција нема вертикалних асимптота.
x o0 x o0

1
2
§ 2 ·
y c e ¨1 2 ¸ ! 0 . То значи да функција расте за x Dx .
x
© x ¹
2 2 x2
1
ycc 2e 5 , ycc 0 2 x2 0 x r 2 .
x
x
f, 2 2, 0 0, 2 2, f
sgn 2 x 2 - + + -
sgn x - - + +
sgn ycc + - + -
y
2
1 1

y 2 2e 2
| 0,86 ; y 2e 2
| 0,86 су превојне тачке функције.
190
P2
P1 x
в)
Нуле функције: функције нема нула.
Знак функције: y ! 0 за x Dx ,
1
Пресек са y осом: y 0 e1 .
e
Асимптоте:
1

lim e x 1
e0 1 , права y 1 је хоризонтална асимптота функције.
x orf
1 1

lim e x 1
ef f, lim e x 1
ef 0 , права x 1 је вертикална
x o1 x o1
асимптота функције.
1

y c x 1 e x 1 ; значи, y c ! 0 за x Dx функција је она растућа и нема
2
екстремних вредности.
2 x 1 x11 1
ycc e ; ycc 0 x .
x 1
4
2
§ 1· § 1 ·
За x ¨ 0, ¸ , ycc ! 0 и y , а за x ¨ , f ¸ , ycc 0 и y .
© 2¹ © 2 ¹
§ 1· § 1 ·
y ¨ ¸ e2 . Превојна тачке функције је P ¨ , e2 ¸ .
© 2¹ © 2 ¹
191
-1 P x
г)
Нуле функције: y 0 за x 2 0 x 2 .
x orf
y x 2 1x
k lim lim e 1,
x of x x of x
1
§ 1
· § § 1x · 1
· e x 1
n lim ¨ x 2 e x ¸ lim ¨ x ¨ e 1¸ 2e x ¸ lim
x
2 3,
x of ¨ ¸ xof 1
© ¹ xof © © ¹ ¹
x
па је y x 3 коса асимптота функције. lim y 0 , lim y f , функција има
x o0 x o0
вертикалну асимптота када x o 0 .

1
x2 x 2
yc e x , yc 0 за x 1 x 3 .
x2
За x f, 1 2,2 f , yc ! 0 и y , а за x 1, 2 , yc 0 и y .
1
ymax y 1 ; ymin y 2 3 3 e
e
1
3x 2
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc e x ,
x4
192
2
ycc 0 3x 2 0 x .
3
§ 2· § 2 ·
За x ¨ f, ¸ , ycc 0 и y , а за x ¨ , f ¸ , ycc ! 0 и y .
© 3¹ © 3 ¹
§ 2· 8 2
3
y¨ ¸ e је превојна тачка функције.
© 3¹ 3
-2 -1 P 2 x
д)
1

Парност непарност: y x xe z y x z y x . Функција није ни парна
x
ни непарна.
x orf
lim y 0 , lim y f , док је x 0 ( y -оса) вертикална асимптота кад

x o0 x o0
x o 0 .
1
x 1
xe x
k lim lim e 1,
x of x x of
1
§ 1 · § 1 · e x 1
n lim ¨ xe x x ¸ lim x ¨ e x 1¸ lim x 1,
x of
© ¹ xof © ¹ xof 1
x
193
па је y x 1 коса асимптота функције.

x 1 1x
Интервали монотоности и екстремне вредности: yc e ,
x
yc 0 x 1 .
За x f,0 1,
1, f , yc ! 0 и y . а за x 0,1 , yc 0 и y . ymin 1 e .
1
1
Конвексност, конкавност и превојне тачке : ycc e , x
x3
За x f,0 ycc 0 и y . а за x 0, f , yc ! 0 и y . Нема превојне тачке.
1 x
ln x
8. a) y ; б) y x 2 ln 2 x ; в) y x 2 1 2ln x ; г) y x3 ln x .
x
Решење:
a)
Домен: Dx : x 0, f .
Нуле функције: y 0 ln x 0 x 1.
Знак функције: За x 0,1 y 0 , а за x 1, f y ! 0 .
Асимптоте: lim y f , па је x 0 ( y - оса) вертикална асимптота
x o0
функције.
lim y 0 , па је y 0 ( x - оса) хоризонтална асимптота функције.
x of
1 ln x
x2
yc 0 1 ln x 0x e.
194
0, e e, f
sgn 1 ln x + -
sgn yc + -
y
1
ymax e .
e
2 ln x 3
x3
3
3
ycc 0 2ln x 3 0 ln x x e2
2
§ 32 · § 32 ·
¨ 0, e ¸ ¨ e , f ¸
© ¹ © ¹
sgn 2ln x 3 - +
sgn ycc - +
y
§ 3· 3
y ¨ e2 ¸ 3
је превојна тачка функције.
© ¹ 2e 2
e 3
e x
б)
Нуле функције: y 0 ln x 0 x 1 .
Знак функције: y t 0 , x Dx .
195
Асимптоте: lim y 0 , lim y f , функција нема асимптота.

x o0 x of

yc 2 x ln 2 x ln x 2 x ln x 1 ln x ,
yc 0 ln x ln x 1 0 ln x 0 ln x 1 x 1 x e1 .
0, e e ,1 1, f
1 1
sgn ln x 1 - + +
sgn ln x - - +
sgn yc + - +
y
ymax e1 e2 | 0,14 , ymin 1 0 .

Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc 2 ln 2 x 3ln x 1 ,
3 5 3 5
3 r 5
ycc 0 ln x x1 e 2
| 0,07 x2 e 2
| 0,68 .
2
§ 3 5 · § 3 5 3 5 · § 3 5 ·
¨¨ 0, e 2 ¸¸ ¨¨ e 2 , e 2 ¸¸ ¨¨ e 2 , f ¸¸
© ¹ © ¹ © ¹
sgn ln 2 x 3ln x 1 + - +
sgn ycc + - +
y
§ 3 5 · § 3 5 ·
yë 2
¨ ¸¸ | 0, 03 , yë 2
¨ ¸¸ | 0, 07 .
© ¹ © ¹
§ 3 5 · § 3 5 ·
Функција има две превојне тачке: P1 ¨ e 2 , 0, 03 ¸ , P2 ¨ e 2 , 0, 07 ¸ .
¨ ¸ ¨ ¸
© ¹ © ¹
196
1
x1 e 1 x2 x
в)
Домен : Dx : x 0, f .
Нуле функције: y 0 x2 1 2ln x 0 1 2ln x 0 x e.

Знак функције: За x 0, e , y ! 0 , а за x
e , f , y 0 .
Асимптоте:
2

lim x 2 1 2 ln x lim
1 2 ln x c lim x lim x 2 0,
c
x 2
x o0 x o0 2 x o0 x o0
3
x
y
lim y f, lim lim x 1 2 ln x f .
x of x of x x of
Значи, функција нема асимптота.

y c 4ln x, па је yc 0 x 1 .
За x 0,1 , y c ! 0 и y , а за x 1, f , y c 0 и y . ymax y 1 1 .
Конвексност, конкавност и превојне тачке
ycc 4 ln x 1 , ycc 0 x e1 .
За x 0, e1 , ycc ! 0 и y , а за x e1 , f , ycc 0 и y .
y e1 3e2 је превојна тачка.
197
e
e 1 1 x
г)
Домен Dx : x 0, f .
Нуле функције: y 0 ln x 0 x 1 .
Знак функције: За x 0,1 , y 0 , а за x 1, f , y ! 0 .
Асимптоте:
1
ln x § 1·
lim 3 lim x 4 ¨ ¸ lim x3 0, lim y f,
x o0 3 x
x o0 x
© 3 ¹ xo0 x of
y
lim lim x 2 ln x f,
x of x x of
па функција нема асимптота.

Интервали монотоности и екстремне вредности: y c x2 3ln x 1 ,
1
1
y c 0 3ln x 1 0 ln x x e 3 | 0, 7 .
3
§ · 1
§ 1 ·
за x ¨ 0, e 3 ¸ , yc 0 и y , а за x ¨ e 3 , f ¸ , yc ! 0 и y .
© ¹ © ¹
3
§ 13 ·
1
1
Екстрем (минимум) је: ymin ¨ e ¸ ln e 3 | 0,1.
© ¹ 3e
Конвексност, конкавност и превојне тачке: ycc x 6ln x 5
5

y cc 0 6ln x 5 0x e 6
| 0, 2 .
198
§ 56 · § 56 ·
cc
за x ¨ 0, e ¸ , y 0 и y а за x ¨ e , f ¸ , ycc ! 0 и y
© ¹ © ¹
§ ·
5

5
§ 5· 5
5
§ 5
5 ·
5
y ¨ e 6 ¸ e 2 ¨ ¸ e 2 | 0, 07, P ¨ e 6 , e 2 ¸ превојна тачка
© ¹ © 6¹ 6 © 6 ¹
функције.
3 1
e
1 x
P
1 1 ln x 1 ln x
9. а) y ; б) y ; в) y ; г) y ln 2 x 4ln x 3 .
ln x 1 x 1 ln x
Решење:
а)
Домен: x ! 0 ln x 1 z 0 x ! 0 x z e Dx : x 0, e e, f .
Знак функције: За x 0, e y 0 ,а за x e, f y ! 0 .
Асимптоте: lim y 0 , lim y f , lim y f , па је права x e вертикална
x o0 x oe x oe
асимптота.
lim y 0 , па је y 0 ( x - оса) хоризонтална асимптота функције.
x of
1
Интервали монотоности: и екстремне вредности: yc 0 и
x ln x 1
2
y за x Dx .
199
ln x 1
x ln x 1
3
ycc 0 ln x 1 x e1 .
0, e e , e e, f
1 1
sgn ln x 1 - + +
sgn ln x 1 - - +
sgn ycc + - +
y
§ 1·
y e1
1 1
1
, па је P ¨ e1 , ¸ превојна тачка функције.
ln e 1 2 © 2¹
e
x
P
б)
Нуле функције: 1 ln x 0 ln x 1 x e1 .
Знак функције: За x 0, e1 y 0 , а за x e1 , f , y ! 0 .
Асимптоте: lim y f, lim y 0, па су x 0 , односно y 0 вертикална
x o0 x of
односно хоризонтална асимптота.

ln x
y c 2 , yc 0 ln x 0 x 1.
x
За x 0,1 , yc 0 и y , а за x 1, f , yc ! 0 и y .
200
ymax y 1 1 .
Конвексност, конкавност и превојне тачке
2ln x 1
y cc , па је ycc 0 2ln x 1 x e.
x3

За x 0, e , ycc 0 y , а за x e , f , ycc ! 0 y
y e
3 § 3 ·
. Превојна тачка је y ¨ e , ¸.
2 e © 2 e¹
P
e1 1 e x
в)
Домен: Функција је дефинисана за x ! 0 и 1 ln x z 0, односно
Dx : x 0, e1 e 1
, f .
Нуле функције: 1 ln x 0 x e .
За x 0, e1 e, f , y 0 а за x e1 , e y ! 0 .
Асимптоте:
1

lim
1 ln x c lim x 1, lim1 y f, lim1 y f, lim y 1 .
x o0
1 ln x c x o0 1 x oe x oe x of
x
1
Значи, x e је вертикална, а y 1 хоризонтална асимптота.
2
yc 0, y и нема екстрема.
x 1 ln x
2
201

2 3 ln x
y cc , па је ycc 0 3 ln x 0 x e3 .
x 1 ln x
2 3
За x 0, e3 e1 , f , ycc ! 0 и y , а за x e3 , e1 , ycc 0 и y .

y e3 2 . Превојна тачка је P e3 , 2 .
e 3 e
1
e x
г)
Домен: Функција је дефинисана за x ! 0, тј. за x 0, f .
Нуле функције:
y 0 ln 2 x 4ln x 3 0 ln x 3 ln x 1 x e3 x e .
Знак функције: За x e, e3 , y 0 , а за x 0, e e , f ,
3
y ! 0.
Асимптоте:
lim y f , док је x 0 ( y -оса) вертикална асимптота кад x o 0 .
x o0
lim y f , функција нема хоризонталну асимптоту.

x of
Коса асимптота:
1 4 2
2ln x
ln x 4ln x 3
2
x x 2ln x 4
k lim lim lim lim x 0,
x of x x of 1 x of x x of 1
функција нема косу асимптоту.

2ln x 4
x
yc 0 2ln x 4 0 ln x 2 x e2 .
202
За x 0, e2 , yc 0 и y , а за x e2 , f , yc ! 0 и y . ymin e2 1 .
6 2ln x
Конвексност, конкавност и превојне тачке : ycc ,
x2
ycc 0 6 2ln x 0 ln x 3 x e3 .
За x 0, e3 , ycc ! 0 и y , а за x e3 , f , ycc 0 и y .
y e3 0 је превојна тачка функције.
e2
e e3 x
-1
Испитивање функције
Монотоност функције
Екстремне вредности функције
Конвексност функције
Конкавност функције
Превојне тачке функције
203
204
10. ГЛАВА
НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛИ
1 . ДЕФИНИЦИЈА НЕОД РЕЂЕН ОГ

ИНТЕГРАЛА
2 . ОСОБИНЕ НЕОД РЕЂЕНОГ ИНТЕГРАЛА

1. дефиницију неодређеног интеграла,
2. особине неодређеног интеграла,
3. таблицу основних интеграла функције,
4. основна правила интеграљења.
ИНТЕГРАЛ
Геометријски проблеми квадратуре, кубатуре и ректификације

решавани су од Аристотела до Лајбница и Њутна углавном методом
есхаустије (исцрпљивања) и методом недељивих делова (математички
атомизам). Обе методе базирале су се на бесконачним сумама и као такве
представљале надахнуће у постепеном и дуготрајном настајању појма
интеграла. Њутн и Лајбниц, уз помоћ Декартових координата, учинили су
онај квалитативни скок који се зове откриће интегралног рачуна.
Аристотел (287-212)
Током 18. и прве половине 19. века интегрални рачун се развијао под
доминантним утицајем примена у геометрији, механици и физици. У тој
етапи развоја интегрални рачун је добијао подстицаје за развитак апстрактних
теорија пратећи природне феномене.
10.1. НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ

Један од основних задатака диференцијалног рачуна је одређивање
извода или диференцијала дате функције. Ако се постави обрнути проблем,
одређивање функције којој је познат извод или диференцијал, онда долазимо
до интегралног рачуна.
Проблеми са којим се сада срећемо су следећи:

Прво, да ли свака функција може бити извод неке друге функције,
друго, ако та функција постоји да ли је једнозначна и
треће, ако та функција постоји, како да је одредимо.
Нека је функција f x дефинисана на интервалу a, b . Функција F x

зове се примитивна или првобитна функција функције f x акко је
206
Fc x f x или dF x f x dx .
Ако је F x примитивна функција функције f x на интервалу a, b ,

тада је и било која функција облика F x C такође примитивна функција
функције f x , при чему је C произвољна константа.
F x C c f x .
C2
C3
C 1
Напомена: Примитивна функција није једнозначно одређена већ је у питању

фамилија кривих које се међусобом разликују за константу C .
Пример:
F x arcsin x је примитивна функција функције f x
1
јер је
1 x2
arcsin x C c
1
.
1 x2
Скуп свих примитивних функција функције f x на интервалу a, b зове

се неодређени интеграл и обележава се:
³ f x dx односно ³ f x dx F x C .
Функција f x зове се подинтегралана функција, а сам поступак

интеграљење.
207
Ознаку ³ за интеграл, као скраћеницу од латинске речи integralis кoја

значи потпун, увео је Лајбниц. Ознака представља модификовано слово S
које представља збир и потиче из дефиниције одређеног интеграла.
1
Пример: ³ 1 x2
dx arcsin x C .
10.2. ОСОБИНЕ НЕОДРЕЂЕНОГ ИНТЕГРАЛА

Свака примитивна функција F x на интервалу a, b је непрекидна
функција на том интервалу.
Доказ:
Како је F x примитивна функција, онда је она диференцијабилна јер је

Fc x f x , а ако је функција диференцијабилна она је непрекидна.
Свака непрекидна функција f x на интервалу a, b има на том

интервалу примитивну функцију F x ; (довољан услов).
Другим речима исказано, свака непрекидна функција је извод неке функције.
Диференцијал неодређеног интеграла једнак је диференцијалу примитивне

функције.
d ³ f x dx f x dx .
Доказ:
d ³ f x dx d F x C F c x dx f x dx
Неодређени интеграл диференцијала једнак је подинтегралној функцији.
³ d F x F x C .
208
Доказ:
³ d F x ³ F c x dx ³ f x dx F x C .
Насупрот израчунавању извода које није представљало проблем ни код

веома сложених функција, не постоји општи поступак за израчунавање
примитивне функције, односно рачунање неодређеног интеграла. На основу
уведених правила, таблице интеграла и дефинисањем неких метода могу се
израчунати неки типови неодређених интеграла.
Међутим, постоје релативно једноставне функције чију је примитивну
функцију немогуће одредити помоћу елементарних функција, мада постоје
sin x 1
(на пример y e x , y
2
, y ).
x ln x
10.3. ТАБЛИЦА ОСНОВНИХ ИНТЕГРАЛА

x a 1
1. ³ dx xC 2. ³x dx
a
C, a z 1
a 1
1 ax
3. ³ x dx ln x C 4. ³a d x
x
C, a ! 0
ln a
³e ex C ³ sin x d x cos x C
x
5. dx 6.
1
7. ³ cos x d x sin x C 8. ³ cos2 x d x tgx C
1 1
9. ³ sin 2 x d x ctgx C 10. ³ x2 1 d x arctgx C
1
11. ³ d x arcsin x C
1 x2
Таблица основних интеграла добија се из тaблице основних извода.
x n 1 § x n 1 ·c
Пример: ³ x dx C , зато што је x n за n z 1 .
n
¨ C ¸
n 1 © n 1 ¹
209
10.4. ОСНОВНА ПРАВИЛА ИНТЕГРАЦИЈЕ

Ако су f x и g x интеграбилне функције онда важи:
³ f x r g x dx ³ f x dx r ³ g x dx .
³ C f x dx C ³ f x dx , C , C z 0.

На основу таблице интеграла и датих правила израчунати интеграле:
dx
1. а) I ³ 3
x
;
б) I ³ 5x
3x 2 5 x 9 dx ;
3
§x x3 x·
в) I ³ ¨¨ x ¸¸ dx ;
© ¹
x2
г) I ³ 1 x2 dx .
Решење:
2

1
x3 3 3 x2
а) I ³ x dx 3
2
C
2
C ;
3
1
б) I ³ 5x dx ³ 3x dx ³ 5 xdx ³ 9dx 5³ x dx 3³ x dx 5³ x dx 9³ dx
3 2 3 2 2
1
1
x4 x3 x2 5 4 10 3
5 3 5 9x C x x3 x 2 9 x C ;
4 3 1 4 3
1
2
210
1 2
1 1
§ 12 ·
2
x2 x 3 2 23 1
в) I ³ ¨© x x 3
¸ dx
¹ 1

2
C
3
x 3x 3 C ;
1 1
2 3
x2 1 1 § 1 ·
г) I ³ 1 x2 dx ³ ¨©1 1 x 2 ¸dx
¹
x arctgx C .
2. а) I ³ tg xdx ;
2
dx
б) I ³ sin 2
x cos 2 x
;
cos 2 x
в) I ³ sin 2
x cos 2 x
dx ;
2
§ x x·
г) ³ ¨ sin cos ¸ dx .
© 2 2¹
Решење:
sin 2 x 1 cos 2 x § 1 ·
а) I ³ dx ³ cos2 x dx ³ ¨© cos 1¸ dx tgx x C ;
cos2 x 2
x ¹
sin 2 x cos 2 x § 1 1 ·
б) I ³ sin 2 x cos2 x dx ³ ¨© cos 2
x
¸ dx
sin 2 x ¹
tg x ctg x C ;
cos2 x sin 2 x § 1 1 ·
в) I ³ sin 2 x cos2 x dx ³ ¨© sin 2
x
¸ dx
cos 2 x ¹
ctgx tgx C ;
§ x x x x·
г) I ³ ¨© sin 2sin cos cos 2 ¸ dx ³ 1 sin x dx x cos x C .
2
2 2 2 2¹
§ 2 3 ·
3. а) I ³ ¨©
x
sin x 2e ¸ dx ;
1 x2
3
x ¹
211
§ 2 3 4·
б) I ³ © 1 x2 1 x2 x ¹¸ dx ;
¨
§ e x ·
в) I ³ e ¨©1 cos2 x ¸¹ dx ;
x
§ 5 ·
г) I ³ ¨© 4cos x 9 9 x2 ¸ dx .
¹
Решење:
§ 13 3 · 2
а) I ³ ¨ 2 x sin x 2e
x
¸ dx 3x 3 cos x 2e 3arcsin x C ;
x
© 1 x ¹
2
б) I 2arctgx 3arcsin x 4ln x C ;
§ 1 ·
в) I ³ ¨© e ¸ dx e tgx C ;
x x
cos x ¹
2
§ 5 · 5
г) I ³ ¨© 4cos x 3 ¸ dx
1 x2 ¹
4sin x arcsin x C .
3
e2 x e x sin x
4. а) I ³ ex dx ;
4 x
б) I ³ 2 x
dx ;
18 x 2 2
в) I ³ 3x 1 dx ;
г) I ³
x 1 x x 1 dx .
Резултат:
а) I e x cos x C ;
212
2
б) I 2x x x C ;
3
в) I 3x 2 2 x C ;
2 x2 x
г) I xC .
5
Неодређени интеграл
Правила интеграљења
213
214
11. ГЛАВА
МЕТОДЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
1 . МЕТОДА СМЕНЕ
2 . ПАРЦИЈ АЛНА ИНТЕГРАЦИ Ј А
3 . ИНТЕГРАЦИЈ А РАЦИОНАЛ НИХ

ФУ НКЦИЈ А
4 . ИНТЕГРАЦИЈ А ИРАЦИОНА ЛНИХ

ФУ НКЦИЈ А

1. методу смене приликом интеграљења,
2. парцијалну интеграцију.
3. интеграцију рационалних функција,
4. интеграцију ирационалних функција.
МЕТОДЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
11.1. МЕТОДA СМЕНЕ

У неким случајевима и поред тога што знамо да постоји примитивна
функција функције f x не можемо методом непосредне интеграције,
израчунати њен неодређени интеграл. У оваквим случајевима се често
користи метода смене.
Нека је f x сложена функција променљиве t , тј. f x f g t .

Сменом x g t где је функција g t непрекидна са непрекидним
изводом и инверзном функцијом t g 1 x , добијамо
³ f x dx ³ f g t g c t dt .
Доказ:
Претпоставимо да је F x C примитивна функција функције f x .

Како је F x F g t , диференцијал ове функције је:
F c x dx F c g t g c t dt f g t g c t dt .
Интеграцијом ове релације добијамо ³ F c x dx ³ f g t g c t dt , односно

³ f x dx ³ f g t g c t dt .
После интеграције нову променљиву t , треба помоћу смене t g 1 x
вратити на стару променљиву x .
216

Израчунати следеће интеграле:
³ 4 2x ³ ax b dx , a z 0 n z 1;
7 n
1. а) I dx ; б) I
³ x x 3 dx .
dx
³ 3x 2 ;
2
в) I г) I 2 3
Решење:
4 2 x t ½ 1 7 1 t8 1
¾ ³ t dt C 4 2x C ;
8
а) I ®
¯2dx dt ¿ 2 2 8 16
1 ax b
n 1
ax b t ½ 1 n 1 t n 1
a³
б) I ® ¾ t dt C C ;
¯adx dt ¿ a n 1 a n 1
3x 2 t ½ 1 dt 1 1
3³ t
в) I ® ¾ ln t C ln 3x 2 C ;
¯3dx dt ¿ 3 3
x3 3 t ½ 1 t3
1 2
3³

1 3
x 3 C .
3
г) I ® 2 ¾ t dt C
¯3x dx dt ¿ 3 3 9
x x 2x 3
2. а) I ³ 1 x dx ; б) I ³ dx ; в) I ³x dx .
1 x 2 2 3x 10
2 2
Решење:
1 x 2 t ½ 1 dt 1 1
2³ t
а) I ® ¾ ln t C ln 1 x 2 C ;
¯2 xdx dt ¿ 2 2
1 x 2 t ½ 1 dt 1 2 1 1 1
2 ³ t2 2³
б) I ® ¾ t dt C C ;
¯2 xdx dt ¿ 2 t 2 1 x 2
217

° x 3x 10 t ½
2
° dt
в) I ® ¾
° 2 x 3 dx dt °
³ t
ln t C ln x 2 3x 10 C .
¯ ¿
3. а) I ³x x3 9 dx ; б) I ³x x 2 dx ;
2 3
2 x
3
в) I ³ x 2 3x 4 dx ; г) I ³ x
dx .
Решење:
3

°x 9 t ½°

3 1 2 3
1 1 1 2t 2
3³ 3³
а) I ® 2 ¾ t dt 2
t dt C x3 9 C ;
°
¯3x dx dt °
¿ 3 3 9
x 2 t3 °
° ½
б) I ³ t 2 3t 3dt 3³ t 6 2t 3 dt ;
3
® ¾
°dx 3t dt ¿
°
2
¯
1 3x 2 t 2 ½ 3
в) I ³ x 1 3x dx
2
®
1 2 13
¾ ³ t dt t C
1
1 3x 2 2 C
¯6 xdx 2tdt ¿ 3 9 9
§ t7 t4 · 3 3

3

7 4
3¨ 2 ¸ C x2 3 x2 C ;
©7 4¹ 7 2
2 x t ½
° ° 2 4 1

4
г) I ¾ 2³ t dx t C 2 x C .
3
® dx
° dt ° 4 2
¯2 x ¿
e x
ex
³ e dx ; ³ e x dx ; ³ ³ e x 1 dx .
x 2 3
4. а) I 2x
б) I в) I dx ; г) I
x
Решење:
2x t ½ 1 t 1 t 1 2x
а) I ® ¾
¯2dx dt ¿ 2
³ e dt
2
e C
2
e C ;

° x t ½
3
° 1 t 1 x3
3³
б) I ® ¾ e d t e C ;
¯3x dx dt °
°
2
¿ 3
218
x t ½
° °
в) I ¾ 2³ e dt 2et C C ;
t x
® dx 2e
° dt °
¯2 x ¿
ex 1 t ½ dt
г) I ® x
¯e dx dt ¿
¾ ³ t
ln t C ln e x 1 C .
ln 2 x 1
5. а) I ³ x dx ; б) I ³ x ln x ln(ln x) dx .
Решење:
ln x t ½
° ° t3 ln 3 x
а) I ³ t dt C C ;
2
® dx ¾
° dt ° 3 3
¯x ¿
б)
ln x t ½ ln t s ½
° ° dt ° ° ds
I ® dx ¾ ³ t ln t ® dt ds ¾ ³ ln _ s _ C ln _ ln t _ C ln _ ln ln x _ C .
° dt ° ° ° s
¯x ¿ ¯t ¿
Доказати
dx 1 1 ax
а) ³ ln x a C , b z 0 ; б) ³ eax dx e C , a z 0;
bx a b a
1 1
в) ³ sin axdx cos ax C , a z 0 ; г) ³ cos axdx sin ax C , a z 0 .
a a
Решење
bx a t ½
dx ° ° 1 dt 1 1
а) ³
b³ t
® 1 ¾ ln t C ln x a C , b z 0 ;
bx a ° dx dt b b
¯ b ° ¿
219
ax t ½
° ° 1 t 1 ax
б) ³ e dx ®
ax
1 ¾ ³ e dt e C ;
° dx d t a a
¯ a ° ¿
примери под в) и г) доказују се истом сменом као у предходном случају.
Напомена: Резултате ових интеграла корисно је знати и користи у решавању

сложенијих интеграла.
³ e 1 dx ; ³ e e2 x dx ; ³ sin 2x cos3x dx .

x x
6. а) I б) I в) I
Решење
а) I e x x C ;
1
б) I e x e2 x C ;
2
1 1
в) I cos 2 x sin 3x C ;
2 3
7. а) I ³ sin б) I ³ tgx dx ;
3
x cos xdx ;
x sin x
в) I ³ sin 2
2 x2
dx ; г) I ³ 1 3cos x dx .
Решење:
sin x t ½ 1 4 1 4
а) I ³t t C sin x C ;
3
® ¾ dt
¯cos x dx dt ¿ 4 4
sin x cos x t ½ dt
б) I ³ cos x dx ®
¯ sin x dx dt ¿
¾ ³
t
1
ln _ t _ C ln _ cos x _ C ln C ;
_ cos x _
2 x2 t ½ 1 dt 1 1
4 ³ sin 2 t
в) I ® ¾ ctgt C ctg2 x 2 C ;
¯4 xdx dt ¿ 4 4
220
1 3cos x t ½ 1 dt 1 1
г) I ® ¾ ³ ln t C ln 1 3cos x C ;
¯3sin xdx dt ¿ 3 t 3 3
8. а) I ³ sin б) I ³ sin в) I ³ tg x dx .
2 4 4
xdx ; xdx ;
Решење
1 1§ 1 ·
1 cos 2 x dx
2³
а) I ¨ x sin 2 x ¸ C ;
2© 2 ¹
§ 1 cos 2 x ·
2
б) I ³ sin x dx ³ ¨ 1 2cos 2 x cos 2 2 x dx

1
³
2 2
¸ dx
© 2 ¹ 4
1 § 1 cos 4 x · 1§ 1§ 1 ··
³
4 ©
¨1 2 cos 2 x
2
¸ dx
¹
¨
4©
x sin 2 x ¨ x sin 4 x ¸ ¸ C
2© 4 ¹¹
3 1 1
x sin 2 x sin 4 x C ;
8 4 32
1 cos2 x § tg 2 x 2 ·
в) I ³ tg x dx ³ tg x cos2 x dx ³ © cos2 x x ¸¹ dx

4 2
¨ tg
tg 2 x t ½
§ tg 2 x 1 cos 2 x · § tg 2 x 1 · ° °
³ ¨© cos2 x cos2 x ¸¹ dx ³ ¨© cos2 x cos2 x 1¸¹ dx ® dx dt ¾
° 2 °
¯ cos x ¿
tg 3 x
³ t dt tgx x C tgx x C .
2
3 3
9. а) I ³ sin xdx ; б) I ³ sin x cos dx .
3
Решење:
cos x t ½
а) I ³ sin ³ 1 cos x sin xdx
2 2
x sin xdx ® ¾
¯ sin xdx dt ¿
t3 cos3 x
³ 1 t 2 d t t C cos x C;
3 3
221
sin x t ½
б) I ³ sin x 1 sin x cos x dx ³ t 1 t dt
3 2 3 2
® ¾
¯cos xdx dt ¿
t4 t6 sin 4 x sin 6 x
C C.
4 6 4 6
dx
10. а) I ³ sin x ; б) I ³ sin 4 x cos 2 x d x ;
dx 1 1 x
в) I ³ arcsin x 1 x2 ; г) I ³ 1 x 2
ln
1 x
d x.
Решење:
x
cos
dx 1 dx
а) I ³ ³ 2 dx ³
x x x x 2 tg x cos 2 x
2sin cos 2sin cos 2
2 2 2 2 2 2
x ½
° tg 2 t °
° ° dt x
® dx ¾
dt° ³ t
ln t C ln tg
2
C ;
° 2 x
° 2 cos °
¯ 2 ¿
1 1 1
б) I ³ sin 6 x sin 2 x d x cos 6 x cos 4 x C ;
2 12 4
arcsin x t ½
° ° dt
в) I ® 1 d x dt¾ ³ t
ln t C ln arcsin x C ;
° °
¯ 1 x ¿
2
1 x ½
°°t ln 1 x °° 1 1 2 1 2 1 x
2³
г) I ® ¾ t dt t C ln C .
°d t 2 4 4 1 x
d x°
¯° 1 x2 °¿
dx arctg x
11. а) I ³ ex 1
; б) I ³ x 1 x
d x;
222
dx dx
в) I ³x x 1
2
, x ! 1; г) I ³ x 1 x2 2 x
.
Решење:
e x 1 t 2 , e x t 2 1 ½
° ° dt
а) I ® x 2t d t ¾ 2³ 2arctgt C 2arctg e x 1 C ;
°e d x 2t d t , d x 2°
1 t2
¯ 1 t ¿
x t ½ arctgt s ½
° ° arctgt ° °
б) I ® d x ¾ 2³ dt ® dt ¾
° d t , d x 2t d t ° 1 t 2
°¯1 t 2 d s °¿
¯2 x ¿
2³ s d s s C arctg t C arctg x C ;
2 2 2
1 ½
°° t °°
dx x dt 1
в) I ³ ® ¾ ³
1 t2
arcsin t C arcsin C ;
x2 1
1 ° 1 d x d t ° x
x2 ¯° x 2 °¿
dx x 1 t ½ dt
г) I ³ ® ¾ ³t
x 1 x 1 ¯d x d t ¿ t 2 1
2
1
1 ½
° u °°
dt ° t du
³2 1 ® 1
¾ ³
1 u2
arcsin u C
t 1 2 °d u 2 d t °
t °¯ t °¿
1 1
arcsin C arcsin C .
t x 1
Доказати ³ dx 1 x
arctg C a z 0 .
x a2
2
a a
Решење:
223
x ½
dx 1 dx ° t ° 1 dt 1 1 x
³ a2 x2 a2 ³ § x·
2 ® a ¾
a ³ 1 t2 a
arctgt C
a
arctg C .
a
1 ¨ ¸ °
¯ d x a d t °
¿
©a¹
dx x cos x d x
12. а) I ³ 7 5x 2
; б) I ³x 14
dx; в) I ³ 4 sin 2
x
;
dx x
г) I ³e x
e x
; д) I ³ x4 2 x2 5 d x .
Решење:
dx 1 dx 1 1 x 1 5
а) I ³ 7 5x 2 ³
5 7 x2

5 7
arctg
7
C
35
arctg
7
xC ;
5 5 5
x2 t ½ 1 dt 1 1
2 ³ t 2 1
б) I ® ¾ arctg t C arctg x 2 C ;
¯2 x d x d t ¿ 2 2
sin x t ½ dt 1 t 1 sin x
в) I ® ¾
¯cos x d x d t ¿
³ 4t 2
2
arctg C
2 2
arctg
2
C ;
ex ex t ½ dt
г) I ³ e2 x 1 d x ® x ¾
¯e d x d t ¿
³t 2
1
arctgt C arctge x C ;
x x2 t ½ 1 dt 1 dt
д) I ³ x4 2 x2 5 d x ® ¾
¯2 x d x d t ¿
³
2 t 2t 5
2 ³
2 t 12 4
1 t 1 1 x2 1
arctg C arctg C .
4 2 4 2
Доказати ³ dx
arcsin
x
C a ! 0.
a2 x2 a
224
Решење:
x ½
dx 1 dx ° t ° dt x
³ a x a³
® a ¾ ³ 1 t
arcsin t C arcsin
a
C .
°
¯d x a d t °
2 2 2 2
§x· ¿
1 ¨ ¸
©a¹
dx cos x 3x 2
13. а) I ³ 3 4 x2
; б) I ³ 2 sin 2 x
d x; в) I ³ 1 x6
dx.
Решење:
1 dx 1 2x
а) I
2 ³ 2 2
arcsin
3
C ;
§ 3·
¨ ¸ x
2
© 2 ¹
sin x t ½ dt t sin x
б) I ® ¾
¯cos x d x d t ¿
³ 2 t2
arcsin
2
C arcsin
2
C ;
x3 t ½ 3x 2 dt
в) I ® 2 ¾
¯3x d x d t ¿
³ 1 x 6
dx ³ 1 t 2
arcsin t C arcsin x3 C .
dx
Доказати ³ x ra2 2
ln x x 2 r a 2 C .
Решење:
Oба интеграла решавамо Ојлеровим сменама.
t 2 a2 t 2 a2 t 2 a2
a x tx x
2 2
,dx dt , a t
2 2
2t 2t 2 2t
dx 1 t a
2 2
dt
³ a 2 x2 ³ t 2 a2 2t 2 d t ³ t ln t C ln x a x C .
2 2
2t
225
dx x3 dx
14. а) I ³ 9 4x 2
; б) I ³ x 42
d x ; в) I ³ 5 x 2 1
.
Решење:
1 dx 1 9 1 1
а) I
2 ³ 9 2
ln x
4
x2 C
2
ln x
2
9 4x2 C ;
x2
4
§ x 3 · x x2 4 t 2 ½
б) I ³ ¨© x2 4 x2 4 ¸¹
³ x2 4
2
d x d x 3ln x x 4 ® ¾
¯ xd x t dt¿
³ d t 3ln x x2 4 t 3ln x x 2 4 C x 2 4 3ln x x 2 4 C ;
1 1
в) I ln x x 2 C .
5 5
15. Доказати:
а) ³ 2d x 2 1 ln x a C ; 1 ln x a C , a z 0 .
x a 2a x a
б) ³ a dxx
2 2
2a x a
Решење:
1 § 1 1 ·d x
³x ³ x a x a 2a ³ ©¨ x a x a ¹¸
а) dx dx
a2
2
1 ln x a ln x a C 1 ln x a C ;
2a 2a x a
б) Доказује се на исти начин.
dx dx
16. а) I ³ 5 4x 2
; б) I ³x 2
7
.
Решење:
5
x
1 dx 1 1 1 2x 5
а) I ³
4 5 x2 4

5
ln 2 C
5 4 5
ln
2x 5
C ;
2 x
4 2 2
226
1 x 7
б) I ln C .
2 7 x 7
dx dx
17. Израчунати а) ³ ax 2
bx c
; б) ³ ax 2 bx c
.
Решење:
dx
1 dx 1 dx
а) ³ ax 2 ³
bx c
a § b · § c b2 ·
2 ³
a x D 2 r E
;
¨ x ¸ ¨ ¸
© 2 a ¹ © a 4a 2 ¹
смена је x D t ;
dx dx dx
б) ³ ³ ³ ;
ax bx c
2
§§ b · § c b2 · ·
2
a¨¨ x ¸ ¨ 2 ¸¸
¨©

a x D r E
2

© 2a ¹ © a 4a ¹ ¸¹
Et
смена је x D .
a
Интеграли се овим сменама своде се на предходно доказане случајеве.
dx dx
18. a) I ³ 17 2 x x 2
; б) I ³x 2x 3
2
;
dx dx
в) I ³ 1 5x 5x 2
; г) I ³ x2 5x 6 .
Решење:
dx dx x 1 t ½
а) I ³x 2
2 x 1 16 ³ x 1 2 ®
42 ¯d x d t ¿
¾
dt 1 t 1 x 1
³t 2
42 4
arctg C
4 4
arctg
4
C ;
dx x 1 t ½ dt 2 t 2 x 1
б) I ³ x 1 2
2
® ¾
¯d x d t ¿
³t 2
2 2
arctg
2
C
2
arctg
2
C ;
227
1 ½
1 dx 1 dx °x t° 1 dt
в) I ³ ³ ® 2 ¾ ³

2
5 1 x x2 5 9 x 1 ° 5 9 t2
5 20 2 ¯ d x dt°
¿ 20
9 t
1 1 20 5 2 5x 5 3
ln C ln C ;
5
2 9 t 9 15 2 5x 5 3
20 20
1 x 5
г) I ln C .
4 x 1
dx dx
19. а) I ³ 27 x 6 x 2
; б) I ³ 2x 6x 5
2
;
ex dx
в) I ³ 1 e x e2 x
dx; г) I ³x 1 4ln x ln 2 x
.
Решење:
dx x 3 t ½ dt t x 3
а) I ³ ® ¾ ³ arcsin C arcsin C ;
36 x 3 ¯d x d t ¿ 36 t 6 6
2 2
1 dx 1 dx 1 3 2 x2 6 x 5
б) I
2
³ 5 2
³ 2
2
ln x
2 2
C ;
x 2 3x § 3· 1
2 ¨x ¸
© 2¹ 4
1 ½
ex t ½ dt dt °t u° dt
в) I ® x ¾
¯e d x d t ¿
³ 1 t t2
³ ® 2 ¾ ³
° °
2
§ 1· 3 3
¯ d t d u ¿ u2
¨t ¸ 4
© 2¹ 4
2
3 1 § 1· 3 1
ln u u 2 C ln t ¨ t ¸ C ln e x e 2 x e x 1 C ;
4 2 © 2¹ 4 2
г)
ln x t ½
° ° dt dt t2 ln x 2
I ®d x ¾ ³ ³ arcsin C arcsin C .
° dt° 1 4t t 2 5 t 2
2
5 5
¯ x ¿
228
x x3
20. а) I ³x 4
2 x2 3
dx; б) I ³x 2
2x 5
dx;
x3 1 ln x
в) I ³ x 4x 6
2
dx; г) I ³ x ln x
dx.
Решење:
а)
xd x x2 1 t ½ 1 d t 1 1 t 2 1 x2 1
I ³ x2 1 2 4 ®¯2 x d x d t ¾¿ 2 ³ t 2 4 2 2 2 t 2
ln C ln 2 C ;
8 x 3
x3 x 1 t ½ t4 § t 4 ·
б) I ³ x 1 2
6
dx ® ¾
¯d x d t ¿
³t2
6
dt ³ ©¨ t 2
2
6 t 6¹
¸dt
1 1 t 6 1 2 x 1 6
ln t 2 6 4 ln C ln x 2 2 x 5 ln C ;
2 2 6 t 6 2 6 x 1 6
x3 x 2
° ½
2t ° 2t 1
в) I ³ dx ® ¾ ³ dt
x 2 2 ° 2 dt° 2t 2 2
2
¯d x ¿
t dt x 2 x2 4x 6
2³ dt ³ x 2 4 x 6 ln C ;
t 2 1 t2 1 2
1 ln x t 2 ½
° ° t2 d t t 2 1 1 § 1 ·
г) I ® dx ¾ 2³ 2 2³ dt 2³ ¨1 2 ¸ d t
° 2t d t ° t 1 t 2 1 © t 1 ¹
¯ x ¿
t 1 ln x 1 1
2t ln C 2 1 ln x ln C .
t 1 ln x 1 1
229
11.2. МЕТОДА ПАРЦИЈАЛНЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Нека су u u x и v v x диференцијабилне функције. Израз:
³udv uv ³ v d u
називамо формулом парцијалне интеграције.
Доказ:
На основу формуле за диференцијал производа функција добијамо да је
d u v u v c d x u vc uc v d x u vc d x v uc d x u d v v d u .
Интеграцијом ове везе добијамо ³ d u v ³ u d v v d u одакле је:

u v ³ u d v v d u или ³ u d v uv ³ v d u , под условом да постоји ³ v d u .
Напомена: Код парцијалне интеграције највећи проблем је одредити шта је

фунција u , а шта је диференцијал d v . У раду корисно је држати
се следећих правила :
а) Код производа полинома и експоненцијалне функције или полинома

и тригонометријске функције, u је увек полином.
б) Код производа полинома и логаритамске функције или полинома и
инверзне тригонометријске функције u је увек логаритамска функција,
односно инверзна тригонометријска функција.
в) Код производа инверзне тригонометријске и експоненцијалне
функције свеједно је шта је u .

Решити интеграле:
1. а) I ³ xe б) I ³ x sin x d x ;
x
d x;
x
³ x2 ³ sin
x
в) I dx; г) I 2
dx.
x
230
Решење:
u x , du d x ½
а) I ® x x¾
x ex ³ ex d x x ex ex C ;
¯d v e d x , v e ¿
u x , du d x ½
б) I ® ¾ x sin x ³ cos x d x x sin x sin x C ;
¯d v sin x d x , v cos x ¿
u x , du dx ½
° ° x 2 x 1 x 2 x 2 x
в) I ®
dv 2 x d x , v
1 x ¾
2 °

ln 2 ln 2 ³ 2 x d x
ln 2 ln 2 2
C ;
°
¯ ln 2 ¿
u x , du d x ½
° ° cos x
г) I ® 1 ¾ x ctgx ³ ctgx d x x ctgx ³ dx
° dv d x , v ctgx ° sin x
¯ 2
sin x ¿
x ctgx ln sin x C .
Напомена: Константа интеграције за функцију v може се изоставити, и

произвољну константу додајемо на крају поступка интеграције.
2. а) I ³ x cos x d x ; б) I ³x e dx;
2 2 x
в) I ³ x x 2 e г) I ³ x 5x 6 cos 2x d x .
2 2x 2
dx;
Решење:
u x2 , d u 2 x d x ½
а) I ¾ x sin x 2³ x sin x d x x 2 sin x 2 J
2
®
¯d v cos x d x , v sin x ¿
u x , du d x ½
J ® ¾ x cos x ³ cos x d x x cos x sin x
I x 2 sin x 2 x cos x 2sin x C ;
Напомена: У оваквим примерима парцијална интеграција се понавља

онолико пута колики је степен полинома.
231
u x2 , d u 2 x d x ½
б) I ® ¾ x 2 sin x ³ 2 x sin x d x x 2 sin x 2 J
u x , du d x ½
J ® ¾ x cos x ³ cos x d x x cos x sin x
I x 2 sin x 2 x cos x 2sin x C ;
u x 2 x 2 , d u 2 x 1 d x ½
° ° 1 2
в) I ® 2x 1 2x ¾ x x 2 e2 x ³ 2 x 1 e2 x d x
1
° dv e d x , v e ° 2 2
¯ 2 ¿
2

1 2
x x 2 e2 x J ;
1
2
2 x 1 u , d u 2d x ½
° ° 1 1 1
J ® 2x 1 2x ¾ 2 x 1 e2 x ³ e2 x d x 2 x 1 e2 x e2 x
° dv e d x , v e 2 2 2
¯ 2 ° ¿
I
2

1 2
x x 2 e2 x 2 x 1 e2 x e2 x C
1
4
1
4
x 2 e2 x C ;
1 2
2
г) I
1
4
2 x 2 10 x 11 sin 2 x 2 x 5 cos 2 x C .
1
4
3. а) I ³ ln x d x ; б) I ³ arctg x d x ;
в) I ³ arcsin x d x ; г) I ³ ln x 1 d x .
2
Решење:
1 ½
°u ln x , d u d x° 1
а) I ® x ¾ x ln x ³ x d x x ln x x C ;
° x
¯ dv d x , v x ° ¿
dx ½
°u arctg x , d u ° x
б) I ® 1 x2 ¾ x arctg x ³ dx x arctg x J
° ° 1 x2
¯ dv d x , v x ¿
232
1 x2 t ½
ln 1 x 2 ln 1 x 2
1 dt 1 1
2³ t
J ® ¾ ln t
¯2 x d x d t ¿ 2 2
I x arctg x ln 1 x 2 C ;
dx ½
°u arcsin x , d u ° x
в) I ® 1 x 2 ¾ x arcsin x ³ dx x arcsin x J
° dv d x , v x ° 1 x2
¯ ¿
1 x t ½
2
1 2 1 1
J ® ¾
¯2 x d x d t ¿

2 ³ t d t t 2
1 x2 C
I x arcsin x 1 x 2 C ;
½
ln x 2 1 , d u
2x
° u d x° x2
г) I ® x 1 ¾
2
x ln x 2 1 2³ dx
° ° x2 1
¯ dv dx,v x ¿
§ 1 ·
x ln x 2 1 2³ ¨1 2 ¸ d x x ln x 2 1 2 x 2arctg x C .
© x 1 ¹
4. а) I ³e б) I ³e
x x
sin x d x ; cos x d x ;
в) ³ sin ln x d x ; г) I ³e
x
sin x 2 d x .
Решење:
u ex , d u ex d x ½
а) I ³ e sin x d x ®
x
¾ e cos x ³ e cos x d x
x x
u ex , d u ex d x ½
¾ e cos x e sin x ³ e sin x d x e cos x e sin x I
x x x x x
®
2 I e x cos x e x sin x C I
2
e sin x cos x C ;
1 x
б) I
2
e sin x cos x C .
1 x
в)
233
cos ln x ½
°u sin ln x , d u d x° cos ln x
I ® x ¾ x sin ln x ³ x dx
° ° x
¯ dv d x , v x ¿
sin ln x ½
°u cos ln x , d u d x°
x sin ln x ³ cos ln x d x ® x ¾
° °
¯ dv dx,v x ¿
x sin ln x x cos ln x ³ sin x ln x d x .
2I x sin ln x x cos ln x I
1
2
x sin ln x x cos ln x C
ex
г) I
5
sin 2 x sin 2 x 2 C .
arctgx
5. а) I ³ x arctg x d x ; б) I ³ x2
dx;
³ x arcsin x d x ; ³ x e dx.
3 x2
в) I г) I
Решење:
а)
1 ½
°°u arctgx , d u 1 x 2 d x °° x 2 1 x2
I ® 2 ¾
2
arctg x
2 ³ 1 x2 d x
° dv xd x , v x °
¯° 2 ¿°
x 2
1 § 1 · x2 1 1
arctgx ³ ¨1 2 ¸
d x arctgx x arctgx C
2 2 © 1 x ¹ 2 2 2
1
2
x2 1 arctgx x C
б)
dx ½
°°u arctgx , d u 1 x 2 °° arctgx dx arctgx §1 x ·
I ® ¾ ³ ³ ¨ 2 ¸
dx
° dv d x
,v
1 ° x x 1 x 2
x © x 1 x ¹
°¯ x2 x °¿
ln x ln 1 x 2 C
arctgx 1 arctgx x
ln C ;
x 2 x 1 x2
234
в)
dx ½
°u arcsin x , d u °
° 1 x2 ° x2 1 x2 d x x2 1
I ® ¾ arcsin x ³ arcsin x J
° x2 ° 2 2 1 x2 2 2
°¯ dv xd x,v °¿
2
u x,du ½
dx
° °
J ®d v xd x 2¾ x 1 x2 ³ 1 x2 d x
°
¯
³ 1 x 2 , v 1 x °¿
1 x2 1 x2
x 1 x2 ³ d x x 1 x2 ³ d x ³ dx
1 x2 1 x2 1 x2
x 1 x 2 arcsin x J ;
J
1
2
x 1 x 2 arcsin x
I
x2
2
1

arcsin x x 1 x 2 arcsin x C
4
1
4

2 x 2 1 arcsin x x 1 x 2 C
x 2 1 x2
г) e C.
2
6. a) I ³ 1 x2 d x ; б) I ³ x2 r a2 d x ;
ln 2 x
в) I ³ x ln x 1 d x ; г) I ³ x2 d x .
2
Решење:
xd x ½
°u 1 x2 , d u
2 °
x2 d x
а) I ® 1 x ¾ ³ 1 x2
2
x 1 x
° dv d x , v x °
¯ ¿
x 1 1
2
§ x2 1 1 ·
x 1 x2 ³ d x x 1 x2 ³ ¨ ¸d x
1 x2 © 1 x
2
1 x2 ¹
235
x 1 x 2 ³ 1 x 2 d x ln x 1 x 2 x 1 x 2 I ln x 1 x 2
x 1
2I x 1 x 2 ln x 1 x 2 I 1 x 2 ln x 1 x 2 C ;
2 2
б)
xd x ½
°u x2 r a2 , d u ° x2 d x
I ® x ra ¾
2 2
x x2 r a2 ³
° dv d x , v x ° x2 r a2
¯ ¿
x2 a2 a2 § x2 r a2 a2 ·
x x2 r a2 ³ dx x x2 r a2 ³ ¨ ¸d x
x2 r a2 © x ra
2 2
x2 r a2 ¹
x x 2 r a 2 ³ x 2 r a 2 d x a 2 ln x x 2 r a 2 x x 2 r a 2 I a 2 ln x x 2 r a 2
x 2 a2
2I x x r a a ln x x r a I
2 2 2 2 2
x r a ln x x 2 r a 2 C ;
2
2 2
в) I
2

1 2
x 1 ln x 2 1 x 2 C ;
1
2
г) I
x
ln x 2ln x 2 C .
1 2
1
x
e
7. а) I ³e б) I ³x
x
dx; 3
d x;
ln x x arcsin x
в) ³ x2
d x; г) I ³ 1 x2
dx.
Решење:
x t , x t2 °
½ u t , du dt ½
а) I
°
®
°
¾ 2³ te d t
°
t
® t t¾
¯d v e d t , v e ¿

2 tet ³ et d t
¯d x 2t d t ¿
2 tet et C 2e x
x 1 C ;
б)
236
1 1 ½
1
° u , du dx °
1 e x
° x x2 °
I ³ xx 2
dx ® 1 1 ¾
° 1 ½ °
x x 1
e e dx
°d v
¯ x2
dx,v ³x 2
dx ®
¯x
t,
x2
d t ¾ e x °
¿ ¿
1 1 1
1
ex ex ex
³ 2 d x ex C ;
x x x
ln x 1
в) I C ;
x x
г)
dx ½
° u arcsin x , d u °
x arcsin x ° 1 x ° 2
³ ¾ 1 x arcsin x ³ d x
2
I dx ®
1 x2 °v x
1 x2 °
°¯ ³ 1 x2
dx,v
°¿
1 x2 arcsin x x C .
237
11.3. ИНТЕГРАЦИЈА РАЦИОНАЛНИХ ФУНКЦИЈА

Pn x
Нека је f x рационална функција, где су n и m степени
Qm x
датих полинома Pn x и Qm x .
Ако је n t m , тј функција f x неправа рационална функција, тада

дељењем полинома Pn x са полиномом Qm x , функцију f x можемо
приказати као збир полинома и праве рационалне функције у облику
R x
f x P x
Qm x
Израчунати интеграле:
x4 2
1. a) I ³ x2 1 d x ;
x3
б) I ³ x3d x.
Решење:
а)
x 4
2 : x 2 1 x2 1
3
x 1
2
§ 3 · x3
³ ¨© x 1 x 3arctgx C ;
2
I ¸d x
x 1 ¹
2
3
§ 2 27 · x3 x2
б) I ³ ¨© x 3x 9 x 3 ¸¹ d x 3
3 9 x 27 ln x 3 C .
2
238
Pn x
Ако је f x права рационална функција n m
Qm x
тада се она може раставити на збир парцијалних разломака облика
A Ax B
,
x a
k k
x bx c
2
при чему први тип разломка потиче од реалних, а други тип од комплексних
нула полинома Qm x у имениоцу функције f x .
Према томе, проблем се своди на решавање интеграла облика
A Ax B
³ x a dx и ³ dx
x
k k
2
bx c
где су A и B реалне константе које треба одредити , k N , а квадратни

трином x2 bx c има конјуговано комплексне нуле.
11.3.1. СЛУЧАЈ КАДА ПОЛИНОМ У ИМЕНИОЦУ

ИМА РЕАЛНЕ И ЈЕДНОСТРУКЕ НУЛЕ
Pn x
Ако су код функције f x реални међусобно различити бројеви
Qm x
x1 , x2 , x3 , xm нуле полинома Qm x , онда се функција f x може
написати у облику
Pn x
f x .
am x x1 x x2 x xm
Овај израз се може раставити као
Pn x A1 A Am
2
am x x1 x x2 x xm x x1 x x2 x xm
239
где се после израчунавања коефицијената A1 , A2 , Am , израчунавање

A
интеграла своди на збир интеграла облика ³ k d x, 1 d k d m .
x xk

x 3
1. а) I ³x 3
x
dx;
x2
б) I ³ x( x 1)( x 1) d x ;
x 1
в) I ³ xx 3x 2dx ;
x
г) I ³ x 2 x 3 d x .
Решење:
а) Раставимо подинтегралну функцију на парцијалне разломке
x 3 x 3 A B C
.
x3 x x x 1 x 1 x x 1 x 1
Методом неодређених коефицијената одређујемо непознате коефицијенте

A, B, C .
x 3 A x 1 x 1 Bx x 1 Cx x 1
x 3 x2 A B C x B C A
Упоређујући коефицијенте уз променљиве добијамо систем једначина
A B C 0
B C 1
A 3
240
Решавањем овог система једначина добијамо жељене коефицијенте.
A 3, B 1, C 2 .
x 3 ª3 1 2 º 3 1 2
I ³ x x 1 x 1 d x ³ «¬ x x 1 x 1»¼ d x ³ x d x ³ x 1 d x ³ x 1 d x
x3
3ln x ln x 1 2ln x 1 C ln C .
x 1 x 1
2
Напомена: Коефицијенте A, B, C , могли смо израчунати ако редом

заменимо вредности x 0, x 1, x 1 у израз
x 3 A x 1 x 1 Bx x 1 Cx x 1 .
б)
x2 A B C
x( x 1)( x 1) x x 1 x 1
x2 A ( x 2 1) B x( x 1) C x( x 1)
x2 x2 ( A B C ) x (B C ) A
2
0 1
3 1
A 2 , B ,C
2 2
3 1
x2 2 2
2
x x 1 x 1 x x 1 x 1
dx 3 dx 1 dx 3 1
I 2³ ³ ³ 2 ln _ x _ ln _ x 1 _ ln _ x 1 _ C
x 2 x 1 2 x 1 2 2
x 1 x 1
3
ln C ;
x2
1 4 1
в) I ln x ln x 3 ln x 2 C ;
6 15 10
г) I 2ln x 2 3ln x 3 C .
241
x2
2. а) I ³x 2 x2
3
dx;
dx
б) I ³ x2 6 x 5 ;
dx
в) I ³ x2 6 x 13 .
Резултат:
1 x2
а) I ln C ;
x x
1 x 5
б) I ln C ;
4 x 1
1 x 3
в) I arctg C;
2 2
x dx
3. а) I ³x 4
2 x2 3
dx; б) I ³ 2 3
x 1
.
Решење:
а)
x2 1 t ½
x ° ° 1 dt 1 dt
I ³ dx ® ¾ ³ ³
x2 1 4 °¯ x d x 2 °¿ 2 t 4 2 t 2 t 2
2 d t 2
1 § A B · 1 1½ 1 § 1 1 ·
³ ¨
2 ©t 2 t 2¹
¸dt ®A
¯ 4
,B ¾ ³ ¨ ¸dt
4¿ 8 © t 2 t 2 ¹
1 t 2 1 x2 1
ln C ln C ;
8 t2 8 x2 3
б)
° x 1 t °½
3
3t 2 § 4 ·
I ® ¾ ³ 2t dt 3³ ¨ t 2
©
¸dt
2t ¹
¯°d x 3t d t ¿°
2
§
·
2
§ t2 ·
3
x 1
3 ¨ 2t ¸ 12 ln 2 t C 3¨ 2 x 1 ¸ 12 ln 2 3 x 1 C .
3
¨ ¸
©2 ¹ ¨ 2 ¸
© ¹
242

ИМА И ВИШЕСТРУКЕ НУЛЕ
Pn x
Ако су код функције f x нуле полинома Qm x x x1 реда k1 ,
Qm x
x x2 реда k 2 ... x xm реда km , онда се функција f x може написати у
облику:
A1 B1 C
f x 1
x x1 x x1
k1 1
k1
x x1
A2 B2 C2

x x2 x x2
k2 1
k2
x x2
Am Bm Bm

x xm x xm
km 1
km
x xm
Интеграл се своди на израчунавање збира интеграла
2x 1
4. а) I ³ 3 dx ;
x 4x2 4x
x2 2
б) I ³ dx ;
( x 2)( x 1)3
3x 2
в) I ³ dx ;
x x 1
2
dx
г) I ³ x x 1
3 2
.
Решење:
а)
243
2x 1 2x 1 2x 1 A B C

x 4x2 4x x x 2 x x 2 x x 2 ( x 2) 2
3 2 2
2 x 1 A( x 2) 2 Bx( x 2) Cx
2 x 1 x 2 A B x 4 A 2 B C 4 A
0 2 1
1 1 3
A , B ,C
4 4 2
1 dx 1 dx 3 dx
I ³ ³ ³
4 x 4 x 2 2 ( x 2) 2
1 3 1 x 3
ln _ x _ ln _ x 2 _ x 1 2 C ln C ;
4 2 4 x 2 2 x 2
x2 2 A B C D
б)
( x 2)( x 1)3 x 2 x 1 ( x 1) ( x 1)3
2
x2 2 A( x 1)3 B( x 2)( x 1) 2 C ( x 2)( x 1) D( x 2)

x2 2 x3 ( A B) x 2 (3 A C ) x (3 A 3B C D) ( A 2 B 2C 2 D)
0 1 0 2
2 2 5
A ,B ,C , D 3
9 9 3
2 dx 2 dx 5 dx dx
I ³ ³ ³ 3³
9 x 2 9 x 1 3 ( x 1) 2
( x 1)3
2 5 1 3 1
ln _ x 1 _ ln _ x 2 _ C
9 3 x 1 2 ( x 1) 2
2 x 1 5 3
ln C ;
9 x 2 3( x 1) 2( x 1) 2
x 4x 3
в) I 2ln C ;
x 1 2 x 12
1 2 1 x
г) I 3ln C.
2x 2
x x 1 x 1
244

ИМА И КОМПЛЕКСНЕ НУЛЕ
Pn x
Ако су код функције f x нуле полинома Qm x комлексне без
Qm x
вишеструкости, онда се функција f x може написати у облику
Pn x
f x .
x 2

a1 x b1 x a2 x b2
2
x 2
am x bm
Овај израз се може раставити као
A1 x B1 A x B2 Am x Bm
f x 2 2 ,
x a1 x b1 x a2 x b2
2
x am x bm
2
Ax B
Интеграли облика ³ x 2
bx c
d x се решавају методом смене.

dx
1. а) I ³ 1 x 1 x ;
2
dx
б) I ³x 1
3
;
dx
в) I ³ 1 x4 ;
x2 2 x 1
г) I ³ x 1 x2 x2 1 dx .
Решење:
а)
245
1 A Bx C

1 x 1 x 2 1 x 1 x2
1 A 1 x 2 Bx C 1 x
1 x2 A B x B C A C
1
0 0
1 1
A C , B
2 2
1 dx 1 x 1 1 dx 1 x 1 dx
I ³ ³
2 1 x 2 1 x 2
dx ³ ³
2 1 x 2 1 x 2
dx ³
2 1 x2
ln 1 x ln 1 x 2 arctgx C
1 1 1
2 4 2
б)
1 A Bx C
2
x 1 x 1 x x 1
3
1 A( x 2 x 1) ( Bx C ) ( x 1)
1 x 2 ( A B) x ( A B C ) A C
1
0 0
1 1 2
A , B ,C
3 3 3
1 dx 1 x2 1 1
I ³ ³ 2
3 x 1 3 x x 1
dx
3
ln x 3 I1
3
3
1 ½ t
x2 °x t°
I1 ³ § 1 ·2 3 dx ® 2 ¾ ³ 2 23 dt
¨x ¸ ¯° dx dt ¿° t
4
© 2¹ 4
t 3 dt 1 3 3 2 t
³ 3
dt ³
2 2 3
dt
2
ln t 2
4 2 3
arctg 3 C
t
2 2
t
4 4
1 3 2x 1
ln x 2 x 1 arctg C
2 3 3
2x 1
ln _ x 1 _ ln x 2 x 1
1 1 3
I arctg C ;
3 6 3 3
в) x 4 1 x 2
2
1 2x 2 x 2

x 2 1 x2 x 2 1
246
1 Ax B Cx D

x 1 x x 2 1 x x 2 1
4 2 2
1 1
A C , B D .
2 2 2
1 x 2 1 x 2
I ³
2 2 x x 2 1
2
dx ³
2 2 x x 2 1
2
dx
4 2
1
ln
x2 x 2 1

x x 2 1 2 2
2
1

arctg x 2 1 arctg x 2 1 C ;
г)
x2 2 x 1 A B C Dx E
2 2
x 1 x 2 x 2 1 x 1 x x x 1
A 1 , B 3 , C 1 , D 2 , E 0
dx dx dx x
I ³ 3³ ³ 2 2³ 2 dx
x 1 x x x 1
1
ln x 1 3ln x ln x 2 1 C .
x
3x 2 2 x 1
2. а) I ³ x 1 x2 1 dx ;
3x
б) I ³x 3
1
dx ;
x2 1
в) I ³ x3 3x2 3x 1 dx ;
dx
г) I ³ x x2 1 .
Решење:
2ln x 1 ln x 2 1 3arctgx C ;
1
а) I
2
1 2x 1
б) I ln x 1 ln x 2 x 1 3 arctg C ;
2 3
247
2x 1
в) I ln x 1 C ;
x 1
2
x
г) I C .
x 1
2 2
11.4. ИНТЕГРАЦИЈА НЕКИХ ИРАЦИОНАЛНИХ

ФУНКЦИЈА
У поглављу методе смене обрадили смо неке једноставније типове
ирационалних интеграла. Сада ћемо урадити још неке типове
ирационалних интеграла који се после одговарајућих смена своде на
интеграле рационалних функција.
ª m r
º
§ ax b · § ax b · s » m r
Интеграли облика ³ R « x, ¨
n
« © cx d ¹ ¸ , ,¨ ¸ » dx , , Q
© cx d ¹ n s
¬ ¼
своде се на интеграле рационалне функције по променљивој t увођењем

смене
c
ax b tkd b § tkd b ·
t x
k
, dx ¨ k ¸
dt
cx d a tkc © a t c ¹
m r
при чему је број k најмањи заједнички именилац разломака ,..., .
n s

dx
1. а) I ³
§ x 3·
3
x 1
2
4
¨ ¸
© x 1 ¹
248
2x 3
б) I ³ x
dx
2x 1
в) I ³ x2 dx
1 3 x 1
г) I ³ 1 3 x 1 dx
Решење:
x 3 ½
° x 1 t ° x 3
° ° 1 34 1
1 dt
4 ³ 4 t3 4³
а) I ® dx t4 C C
1 ¾
t dt 4
° dt ° x 1
° °
2
¯ x 1 4 ¿
б)
t2 3½
° 2x 3 t, x ° t2 t2 3 3 § 3 ·
I ® 2 ¾ 2 ³ t 2 3 dt 2³
t2 3
dt 2³ ¨1 2
© t 3¹
¸ dt
° °
¯ dx t dt ¿
§ 1 t 3 · 2x 3 3
2¨ t 3 ln ¸C 2 2 x 3 3 ln C
¨ 2 3 t 3 ¸ 2x 3 3
© ¹
t 2 1½
°2 x 1 t , x °
2
t 2 dt
в) I ® 2 ¾ 4 ³ (t 2 1)2
° °
¯ dx tdt ¿
2 2
t t A B C D

(t 1)
2 2
(t 1) (t 1)
2 2
t 1 t 1 t 1 t 1
2 2
1 1
A C D ,B
4 4
§ 1 1 1 1 · 1 1
I ³¨ ¸ dt ln t 1 ln t 1 C
¨ t 1 t 1 t 1 t 1 ¸
2 2
t 1 t 1
© ¹
2t t 1 2x 1 2x 1 1
ln C ln C
t 1
2
t 1 x 2x 1 1
249
г)
x 1 t3 ½ 1 t t2 t3 t2 § 2 ·
I ® ¾ 3³ dt 3³ dt 3³ ¨ t 2 2t 2 ¸ dt
2
¯dx 3t dt ¿ 1 t t 1 © t 1 ¹
§ t3 2 ·
3 ¨ t 2t 2 ln t 1 ¸ C 1 x 3( 3 x 1)2 6 3 x 1 6 ln 3
x 1 1 C
©3 ¹
dx
2. а) I ³ x (1 3 x )
x 1
б) I ³ x( 3
x 1)
dx
Решење:

°x t , t
6 6
x½
° t 5 dt t 2 dt § 1 ·
I ® ¾ 6³ 3 6³ 6³ ¨1 2 ¸
dt
а) ° dx 6t dt ¿
¯
5
° t (1 t 2 ) 1 t2 © 1 t ¹
6 t arctgt C 6 6

x arctg 6 x C
x t6 , t 6 x °
° ½ t 3 1 t 3 1 § t 1 ·
б) I ® ¾ ³ 2
6 dt 6³ dt 6 ³ ¨1 2 ¸ dt
°
¯ dx 6t 5
dt °
¿ t (t 1) t3 t ¨ t t 1 ¸
© ¹
t 1 A Bt C
2
t t 2 1 t t 1
A 1, B 1, C 1
Метода смене
Парцијална интеграција
Интеграција рационалних функција
Интеграција ирационалних функција
250
12. ГЛАВА
ОДРЕЂЕНИ И
НЕСВОЈСТВЕНИ
ИНТЕГРАЛИ
1 . ДЕФИНИЦИЈА ОД РЕЂЕНОГ ИНТЕГРАЛА
2 . ОСОБИНЕ ОД РЕЂЕНОГ ИНТЕГРАЛА
3 . Д ЕФИНИЦИЈА НЕСВОЈ СТВ ЕНОГ

ИНТЕГРАЛА

1. дефиницију одређеног интеграла,
2. особине одређеног интеграла,
3. методу смене за одређене интеграле,
4. парцијалну интеграцију за одређене интеграле,
5. несвојствене интеграле.
12.1. ОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ
Један од проблема које је пракса наметнула математици је било је

израчунавање површине равних фигура. Израчунавање површина полигона
(троуглова, четвороуглова итд.) у елементарној геометрији изводи се веома
једноставно. Насупрот томе, велики проблем представљало је израчунавање
површина криволинијских фигура.
Још у 3 веку пре нове ере Архимед је израчунао површине сегмената
параболе и круга, уписујући у ове фигуре полигоне са све већим бројем
страница, исцрпљујући на тај начин површину сегмента површинама
полигона. Метода је позната под називом метода исцрпљивања или метода
есхаустије. Ову методу користили су касније и многи други математичари,
решавајући проблеме за неке конкретне фамилије кривих не доводећи у
питање саму дефиницију површине. Ова метода у суштини је довела до
дефиниције одређеног интеграла
У 18 веку Њутн и Лајбниц дефинишу одређени интеграл и на тај начин

успевају да реше проблем површине за било коју криву.
Дефинисање одређеног интеграла омогућио је решавање

најразличитијих проблема као што су површине и запремине тела у простору,
дужине лукова кривих, дужине пута ако је позната брзина , рада силе,
момента инерције, количине наелектрисања и многи други.
252
12.2. ПОЈАМ ОДРЕЂЕНОГ ИНТЕГРАЛА
Нека је функција f x дефинисана и ограничена на интервалу > a, b@ .

Криволинијски трапез представља фигуру ограничену осом Ox ,
непрекидном ненегативном функцијом f x , правама x a и x b .
Oсновица криволинијског трапеза je интервал > a, b@ .
y
y f x
x=a x=b x
Поделимо интервал > a, b @ на n произвољних делова тачкама

a x0 x1 xn1 xn b.
Нека је x1 x0 'x1 , x2 x1 'x2 , , xn xn1 'xn
У сваком интервалу xi xi 1 'xi , i 1, , n изаберимо произвољну
тачку [ i и формирајмо производе 'xi f [i . Овај производ представља
површину било ког правоугаоника страница 'xi и f [i .
253
y f x
y
f [1
a x0 b xn
[ 1 x1 x
Уочимо збир површина свих овако добијених правоугаоника.
n
Sn f [1 'x1 f [ 2 'x2 f [n 'xn ¦ f [ 'x
i 1
i i
Ако постоји гранична вредност
n
lim Sn
max 'xi o0
lim
max 'xi o0
¦ f [ 'x
i 1
i i I
n of n of
независно од поделе интервала > a, b@ на n делова и избора тачака [i ,

број I , границу интегралних сума, називамо одређеним интегралом
функције f x на интервалу > a, b@ и симболички га обележавамо:
b
I ³ f x dx
a
Функцију f x зовемо подинтегралном функцијом или интеграндом.
Број a зовемо доњом, а број b горњом границом интеграла.
Пример:
254
Израчунати повшину ограничену графиком функцује f x x,

одсечком > a, b@ x осе и ординатама f a и f b .
a b x
'x
Решење:
ba
Поделимо одсечак > a, b@ на n једнаких делова 'x .
n
Нађимо збир површина свих описаних правоугаоника чије су основице 'x , а
висине редом a 'x , a 2'x , , a n'x .
Sn 'x a 'x 'x a 2'x 'x a n'x

Sn 'x na 'x 1 2 3 n
§ n n 1 ·
Sn 'x ¨ na 'x ¸
© 2 ¹
2 n n 1 ba § b a · n n 1 n 1
2
'xna 'x b a a b a
2
Sn na ¨ ¸
2 n © n ¹ 2 2n
§ 2 n 1 · b a
2
b2 a 2
S lim Sn lim ¨ b a a b a ¸ b a a
n of n of
© 2n ¹ 2 2
b2 a 2
b
I ³ x dx
a
2
.
Напомена: Овај пример показује колико је сложено израчунавати одређени

интеграл користећи појам интегралне суме чак и код
најједноставнијих функција.
255
12.3. УСЛОВИ ПОСТОЈАЊА ОДРЕЂЕНОГ

ИНТЕГРАЛА
Потребан услов: Да би функција на интервалу > a, b@ била интеграбилна

мора да буде ограничена на том интервалу. ( Обратно не важи).
1, x
Пример: f x ®
¯ 0, x I
b
Функција је ограничена али није интеграбила зато што I ³ f x dx
a
0 за
b
xI , I ³ f x dx
a
b a за x Q .
Довољан услов: Непрекидна функција f x на интервалу > a, b@ је

интеграбилна на том интервалу.
Ограничена функција f x на интервалу > a, b@ са коначним бројем

прекида је интеграбилна на том интервалу.
12.4. ОСОБИНЕ ОДРЕЂЕНОГ ИНТЕГРАЛА

Из дефиниције одређеног интеграла произилазе се следеће особине:
a
³ f x dx
a
0
b a
³ f x dx ³ f x dx
a b
b b
³ c f x dx
a
c ³ f x dx c const.
a
cz0
b b b
³ ª¬ f x g x º¼ dx
a
³
a
f x dx ³ g x dx .
a
Ако тачка c дели интервал > a, b@ на два дела, тј. a c b , тада важи
256
b c b
³ f x dx ³ f x dx ³ f x dx
a a c
Ова особина геометријски представља сабирање површина.
y
y f x
P1 P2
x=a x=c x=b x
c b b
где је P1 ³ f ( x)dx,
a
P2 ³ f ( x)dx ,
c
P ³ f ( x)dx , P
a
P1 P2
12.5. ВЕЗА ОДРЕЂЕНОГ И НЕОДРЕЂЕНОГ

ИНТЕГРАЛА
Њ У Т Н - Л АЈ Б Н И Ц О В А ФО Р МУ ЛА
Њутн и Лајбниц су доказали да постоји веза између одређеног и
неодређеног интеграла. На тај начин добила се општа метода за решавање
одређених интеграла и могућност њихове примене у различитим областима
науке и праксе.
Ако је функција f ( x) непрекидна на интервалу > a, b@ , а F ( x) је

примитивна функција функције f ( x) , тј F c( x) f ( x)
тада је
b
³ f x dx F x a F b F a .
b
257
Доказ:
f x
B
y y
M
A
P
'P
'x
a x x 'x b x
Површина криволинијског трапеза који одговара луку AM износи

x
P x ³ f x dx .
a
Ако се независно променљива x промени за 'x , површина P промениће се

за 'P .
Како је
f x 'x 'P f x 'x 'x
'P
f x f x 'x
'x
'P
lim Pc x f x
'x o0 'x
Према томе функција P x , функција површине, је примитивна

функција функције f x .
По претпоставци и функција F x је примитивна функција функције
f ( x) .
Две примитивне функције исте функције f ( x) разликују се за константу C ,

тј.
F x P x C x > a, b@
x
F x ³ f x dx C .
a
258
за x a добијамо
a
F a ³ f x dx C 0C C,
a
чиме је одређена константа C .

x
F x ³ f x dx F a
a
Узмимо сада да је x b ! a . Из предходне релације излази

b
F b ³ f x dx F a , односно
a
b
³ f x dx
a
F b F a

Применом Њутн – Лајбницове формуле израчунати следеће интеграле:
§ ·
27 4
dx 1
1. a) I ³
8
3
x
б) I ³S ¨© cos 2
x
sin x ¸dx
¹

4
1
dx
4
§ x
·
в) I ³0 x 2 г) I ³0 ¨© 1 e 4
¸ dx
¹
Решење:
8
27 27

27 1
3 23 3 2 3 2 2 15
а) I ³ x dx 3 3 3 3
x x 27
8
2 8
2 8 2 2
S S
4 4 S § S· S § S· S
б) I tgx cos x tg tg ¨ ¸ cos cos ¨ ¸ 2tg 2
S S

4

4
4 © 4¹ 4 © 4¹ 4
3
в) I ln г) I 4e
2
259
12.6. МЕТОДА СМЕНЕ КОД ОДРЕЂЕНОГ

ИНТЕГРАЛА
Нека је f x непрекидна функција на интервалу > a, b@ .

Уведимо смену x g t .
Ако је функција g t има непрекидан извод на интервалу >D , E @ где је
g D a , g E b , тада је
b E
³ f x dx D³ f g t g c t dt
a
Увођењем смене x g t мењају се границе интеграције.

Ако су полазне границе интеграције биле a и b , онда су нове границе
D g 1 a и E g 1 b .
Доказ:
b b
³ f x dx F x F b F a , где је F x примитивна функција функције

a
a
f x на интервалу > a, b@ .
Како је

d F g t F c g t g c t dt f g t g c t dt , добијамо
E
³ f g t g c t dt
D
F g E F g D F b F a , па је
b E
³
a
f x dx ³D f g t g c t dt

Решити одређене интеграле:
260
1 x
3 2 9
dx
2. a) I ³0
1 x dx б) I ³1 x 2 x 1 в) I ³
4 x
dx
Решење:
a) Ако уведемо смену 1 x t , добијамо x t 2 1, dx 2tdt .
Нове границе интеграције су за x 0 , t 1 , а за x 3 , t 2 и добијамо:
3 2
2 3 2 2 14
I ³ 1 x dx 2³ t 2 dt t 8 1
0 1
3 1 3 3
x 1 t 2 ½
° ° 2t r 2
2 1 1
dx 2t
I ³1 x 2 x 1 ® dx 2t dt ¾ ³0 t 2 1 2t dt ³t 2
1 2t
dt
° x 1 , t 0; x 2 , t 1° 0
б) ¯ ¿
2t 2
1 1
ln t 2 1 2t
dt 1 2 1
³0 t 2 1 2t dt 2³0 t 12 0 t 1 0
ln 4 1
в) I 7.
S
2 e 2
dx dx
3. а) I ³ sin xdx б) I ³2 x ln x в) I ³ 4 x
3
2
0 0
Решење
½
S S °cos x t , sin xdx dt °
° °
³ 1 cos x sin xdx
2 2
³ sin x sin x dx
2 2
I ® x 0 , t cos 0 1 ¾
0 0 ° S S °
а) ° x , t cos 0 °
¯ 2 2 ¿
0 1 1
t3
³ 1 t dt ³ 1 t dt t 0
2 2 1 2
1 0
3 0
3
dx ½
° ln x t , dt °
x
° ° 1
dt 1
б) I ® x 2 , t ln 2 ¾ ³ln 2 t ln t ln1 ln ln 2 ln ln 2
°x e , t 1 °
ln 2
° °
¯ ¿
261
S
в) I
8
r a
4. а) I ³ r x dx б) ³x a x 2 dx
2 2 2
0 0
Решење
½
° x r sin t ° S S
° ° 22 2
1 cos 2t
¾ r ³ cos t dt r2 ³
2
I ® dx r cos t dt dt
° 2
а) S° 0 0
°x 0,t 0, ; x r ,t °
¯ 2¿
S
r2 § 1 · r 2S
¨ t sin 2 x ¸
2
0
2© 2 ¹ 4
½
° x a sin t , ° S
° ° 2
³0 sin t a a sin t cos t dt

2 2
I ® dx a cos t dt ¾ a a
° S°
б) °x 0,t 0; x a ,t °
¯ 2¿
S S S S
2
a2 2
a2 2
1 cos 4t a2 § 1 · 2 a 2S
³ sin t cos t dt ³ sin 2t dt ³0 2 dt ¨ t sin 4t ¸
2 2 2 2
a
0
4 0
4 8 © 4 ¹ 0 16
S
ln 3 1
ex 3
dx arctgx
5. а) I ³ e2 x 1 dx
ln 2
б) I ³
S cos x 1 tgx
2 2
в) I ³ 1 x
0
2
dx
4
Решење:
e x t , e x dx dt ½
° ° 1 t 1 1§ 1 1·
3
dt 3 1 3
а) I ® x ln 2 , t 2 ¾ ³2 t 2 1 ln
2 t 1
¨ ln ln ¸
2© 2 3¹
ln
2 2
° x ln 3 , t 3 °
2
¯ ¿
262
dx ½
°tgx t , cos 2 x dt °
° °
° S °
3
dt 1 3
§ 1 1·
I ® x
4
,t 1 ¾ ³ t 1 2

t 1
¨ ¸
© 3 1 2 ¹
° °
1
б) 1
° S °
° x 3 ,t 3 °
¯ ¿
1 3 1 2 3

2 2 2
S2
в) I
32
S
ex ex 1
ln 5 ln 2 2
6. а) I ³ dx б) I ³ e x 1 dx в) I ³ sin x cos 2 x dx
2
0
ex 3 0 0
Резултат:
S S
а) I 4 S б) I 2 в) I
4 16
12.7. МЕТОДА ПАРЦИЈАЛНЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ КОД

ОДРЕЂЕНОГ ИНТЕГРАЛА
Ако су u x и v x диференцијабилне функције на интервалу > a, b@ , a

vdu je интеграбилна, тада је
b b
³ u x dv x u x v x a ³ v x du x
b
a a
Доказ:
Нека је F x u x v x , тада је
dF x F c x dx u x dv x du x v x
263
b b
³ F c x dx
a
³ u x dv x du x v x
a
b b b b
F x u x v x ³ u x dv x ³ v x du x
a a
a a
b b b
³ u x dv x u x v x ³ v x du x
a
a
a

S S
1 2 2
7. а) I ³ xe dx
x
б) I ³ x cos x dx в) I ³x
2
sin 3x dx
0 0 0
Решење:
u x , du dx ½ 1 1 1 1
а) I ® x x¾
xe x
³ e x dx xe x ex 1
¯ dv e dx , v e ¿ 0
0
0 0
S S
u x , du dx ½ 2 2
I ® ¾ x sin x ³ sin xdx
б) ¯dv cos xdx , v sin x ¿ 0 0
S S
2 2 S S S S
x sin x cos x sin cos cos 0 1
0 0 2 2 2 2
264
S
u x 2 , du 2 xdx ½ S
° ° 1 2 2 22
I ® 1 ¾ x cos 3x 0 ³ x cos 3x dx
°dv sin 3 x dx , v cos 3 x ° 3 30
¯ 3 ¿
S S
u x , du dx ½ S
22 ° ° 1 2 12
в) ³ x cos 3x dx ® 1 ¾ x sin 3 x ³ sin 3 x dx
30 °¯dv cos 3x dx , v sin 3 x ° 3 0 30
3 ¿
S
1S 2 S 1
cos 3x
6 9 0 6 9
e e
8. а) I ³ ln x dx б) I ³x
3
ln x dx
1 1
1 1
в) I ³ x arctgxdx г) I ³ arcsin xdx
3
0 0
Решење:
dx ½
°u ln x , du ° e e e e
а) I ® x¾ x ln x ³ dx x ln x x e ln e ln1 e 1 1
° x °
1 1 1
¯ dv dx , v ¿
1
dx ½
°°u ln x , du x °° x 4 e e
1 4 1 x4 e 1
e
4 ³1
I ® ¾ ln x x dx ln x ³ x 3dx
° x4 ° 4 1 x 4 1 41
б) 3
dv x dx , v
°¯ 4 °¿
x4 e x 4 e 3e4 1
ln x
4 1 16 1 16
dx ½
°° u arctgx , du
1 x 2 °°
4
x4 1 1 x4
I ® ¾ arctgx ³ dx
°dv x3dx , v x
4
° 4 0 4 2 1 x2
в) ¯° 4 ¿°
1
S 1 §
4
1 · S 1 § x3 · 1
³ ¨ x2 1 2 ¸
dx ¨ x arctgx ¸
16 4 2 © 1 x ¹ 16 4 © 3 ¹0 6
265
S
г) I 1
2
1 1
9. а) I ³
1
1 x 2 dx . б) I ³ x arctgx dx
0
S 1
в) I ³e г) I ³ x ln 1 x dx
x 2
sin 2 x dx
0 0
Решење:
а) Како је подинтегрална функција парна можемо да напишемо

1
I 2³ 1 x 2 dx 2 I1
0
xdx ½
° 1 x u ,
2
du ° 1 1
x2
I1 ® 1 x2 ¾ x 1 x2 ³ dx
° °
0
0 1 x2
¯ dv dx , v x ¿
x2 1 1
1 1 1 1
1 1
2³ dx 2 ³ 1 x dx ³2
dx 2 I1 ³ dx
0 1 x2 0 0 1 x 2
0 1 x2
1

1
2 I1 2 ln x 1 x 2 , I1 2 ln 1 2
0 2
I
ln 1 2 2 .
1§S ·
б) I ¨ 1¸
2© 2 ¹
в) I
2
5
1 eS г) I
1
ln 2 .
2
12.8. НЕСВОЈСТВЕНИ ИНТЕГРАЛИ

Интеграли код којих границе интеграције нису коначне или подинтегрална
функција није ограничена називају се несвојствени интеграли.
266
12.9. ИНТЕГРАЛИ СА БЕСКОНАЧНИМ

ГРАНИЦАМА
Нека је функција f x непрекидна на интервалу > a, f .

t
Ако постоји гранична вредност lim ³ f x dx , онда се она назива
t of
a
несвојственим интегралом функције f x на интервалу > a, f , тј.
f t
³ f x dx
a
lim ³ f x dx
t of
a
Ако је ова гранична вредност коначна несвојствени интеграл

конврегира, иначе дивергира.
Аналогно се дефинише несвојствени интеграл функције f x на

интервалу f,b@ , тј
b b
³ f x dx
f
lim ³ f x dx
t of
t
Геометријски несвојствени интеграл дефинише неограничену површину

оивичену луком криве f x , правом x a и x осом.
y f x
x=a x
Ако су обе границе интеграције бесконачне тада је
f a f
³ f x dx ³ f x dx ³ f x dx
f f a
267

f f
dx dx
1. а) I ³0 1 x 2 б) I ³x
2 x 1
f f
dx dx
в) I ³x
2 x2 1
г) I ³ x ln
2
2
x
Решење
t
dx t S
а) I lim ³ lim arctgx lim arctgt arctg 0 .
t of
0
x 1
2 t of 0 a of 2
б)
a
dx ° x 1 t 2 ; dx 2tdt ½° a 1
2tdt
a 1
dt
a of ³ x x 1 ³ ³
I lim ® ¾ lim 2 lim
2 ¯° x 2, t 1; x a, t a 1 ¿° a of
1 t 1 t
2 a of
1
t 1
2
§S S · S

a 1
2 lim arctgt 2 lim arctg a 1 arctg1 2¨ ¸
a of 1 a of
©2 4¹ 2
1 1 ½
°° x t , x 2 dx dt °°
1
a a
dx dt
I lim
a of ³x x2 1
® ¾ alim
of ³ 1 t2
2 ° x 2 , t 1 ; x a, t 1 ° 1
в) ¯° 2 a °¿ 2
§ 1
·
S S
lim ¨ arcsin t ¸
a 1 1
lim arcsin arcsin arcsin 0
a of ¨ 1¸
¨ ¸ a of a 2 6 6
© 2¹
1
г) I
ln 2
f f
2x
³ xe ³
x2
2. а) I dx б) I dx
0 1 1 x 2 2
Решење:
268
2 dt ½
° x t , x dx
2°
a
° ° 1
a2
1 a2
I lim ³ xe x dx ® x 0 , t 0 ¾ lim ³ e t dt et
2
a of 2 of 0 2
° x a , t a2 °
a 0
а) 0
° °
¯ ¿
1

lim e a 1
2 a of
2
1
2
.
1
б) I
2
12.10. ИНТЕГРАЛИ НЕОГРАНИЧЕНИХ

ФУНКЦИЈА
Нека је y f x непрекидна функција на интервалу a, b @ и f x o f за

x oa.
b
Ако постоји гранична вредност lim
H o0 ³H f x dx, H ! 0 , онда се она
a
назива несвојственим интегралом функције f x на интервалу

> a, b@ , тј
b b
³ f x dx lim ³ f x dx
H o0
a a H
Нека је y f x непрекидна функција на интервалу > a, b и f x o f за

x ob.
b H
Ако постоји гранична вредност lim
H o0 ³ f x dx, H ! 0 , онда се она
a
назива несвојственим интегралом функције f x на интервалу

> a, b@ , тј
b b H
³ f x dx
a
lim
H o0 ³ f x dx
a
269
Нека је функција y f x неограничена у околини тачке c > a, b@ тада се

несвојствени интеграл дефинише са
b c H b
³ f x dx lim ³ f x dx lim ³ f x dx, H ! 0 .

H o0 H o0
a a c H

1 1
dx dx
3. а) I ³
0 x
б) I ³x
1
2
1
2 0
dx ex
в) I ³1 x ln x г) I ³1 x3 dx
Решење

1
dx
а) I lim ³ lim 2 x 1
H 2lim 1 H 2
H o0 x H o0 H o0
H
H
§ 1· § 1·
1
dx dx
I lim ³ lim ³ 2 lim ¨ ¸ H
1 lim ¨ ¸ 1
H
© x¹ © x¹
H o0 2
1
x H o0 H x H o0 H o0
б)
§1 · § 1·
lim ¨ 1¸ lim ¨ 1 ¸ f
H o0 H H¹
© ¹ H o0 ©
што значи да овај интеграл дивергира.
dx ½
°ln x t , °
2 ln 2
dx dt dt
I lim
H o0 ³H x ln x
® x ¾ lim
H o0 ³H t
в) 1 °¯ x 1 , t 0; x 2 , t ln 2 °¿
ln 2
lim ln t lim ln ln 2 ln H f,
H o0 H H o0
што значи да овај интеграл дивергира.
270
г)
1 1 ½

1 1 1
H °°t x , dt dx °° H
lim tet et
H
ex x2
I lim ³ 3 dx
® ¾ lim ³ tet dt
H o0 x 1° H o H o0 1
° x 1 , t
0
1
1; x H , t 1
°¯ H °¿
§ 1 H1 1
1 1· 2
¨ e e ¸
H
©H e e¹ e
зато што је
1 1 t 1 1
lim e H lim tet lim lim 0 и lim e H 0
H o0 H t of t of e t t of e t H o0
S
2 1
2sin x dx
4. а) I ³0 cos3 x dx б) I ³
0 1 x
Резултат:
a) I f b) I 2
Одређени интеграл
Правила интеграљења одређених интеграла
Несвојствени интеграли
271
272
13. ГЛАВА
ПРИМЕНА ИНТЕГРАЛА
1 . Д УЖ ИНА ЛУКА КРИВЕ
2 . ПОВРШИНА РАВНЕ ФИГУР Е
3 . ЗАПРЕМ ИНА ОБРТНИХ ТЕ ЛА

1. интеграљењем да одредите дужину лука криве,
2. интеграљењем да одредите површину равне фигуре,
3. интеграљењем да одредите запремину обртних тела.
ПРИМ ЕНЕ ИНТЕГРАЛНОГ РАЧУНА
13.1. ДУЖИНА ЛУКА КРИВЕ
Непрекидну функцију y f x , са непрекиданим изводом f c x , на

интевалу > a, b@ називамо глатком функцијом.
Нека је f x глатка крива. Дужина лука криве је:
b
³ 1 f c x dx .
2
l
a
Доказ:
Поделимо лук AB криве y f x тачкама M i i 1, n на n делова.
Тетиве 'ti M i 1M i које одговарају парцијалним луковима образују
n
полигоналну линију AM1M 2 M n11B чија је дужина ln ¦ 't .
i 1
i
y
M i 1
M1 Mi y f x
B
A
a x1 xi 1 x i b x
Одредимо дужину тетиве M i 1M i
274
y f x Mi
'ti
M i 1 'yi
'xi
xi 1 [i xi x
На основу Питагорине имамо

2 2
§ 'y · § y yi 1 ·
'ti 'xi 'yi 'xi 1 ¨ i ¸ 'xi 1 ¨ i
2 2
¸ ,
© 'xi ¹ © xi xi 1 ¹
а на основу Лагранжове теореме постоји тачка [i > xi 1 , xi @ за коју је
yi yi 1
f c [ .
xi xi 1
Према томе 'ti 'xi 1 f c2 [i .
n n b
lim
max 'xi o0
¦ 'ti
i 1
lim
max 'xi o0
¦ 'xi 1 f c2 [i
i 1
³ 1 f c2 x dx l .
a

Израчунати дужину лука следећих кривих на задатом интервалу.
x2 1
1. y ln x , за x [1, e]
4 2
Решење:
x 1 x2 1
f c x y' ,
2 2x 2x
275
2
§ x 2 1· x 4 2x 2 1 x2 1
1 y' 2
1 ¨¨ ¸¸ ,
© 2x ¹ 4x 2 2x
x2 1 1 § 1· 1 § x2 ·
e e
e 1 .
1 2
e
l ³1 2 x dx ³
2 1©
¨ x ¸dx
x¹
¨ ln x ¸
2© 2 ¹ 1 4
x 5x
2. y , x [0,1] .
3
Решење:
x 5x 5 32 5 3 12 5
y x , y' x x,
3 3 3 2 2
4 5 x t 2 ½
° °
1 1 3
5 1 1 2 1 3 3 19
l ³ 1 xdx
4 2 ³0
4 5 xdx ® 2 ¾
5 ³2
t dt
15
t
15
.
° dx tdt ° 2
¯ 5 ¿
0
3. Израчунати обим круга x 2 y 2 r2 .
Решење
x
y r 2 x 2 , yc
r 2 x2
r r
x2 1 x r
l 4 ³ 1 dx 4r ³ dx 4r arcsin 2rS .
0
r 2 x2 0 r 2 x2 r 0
ªS S º
4. y ln sin x , x « , » .
¬3 2¼
1 1
yc cos x ctgx , 1 yc2 1 ctg 2 x ,
sin x sin 2 x
S 2dt
2 1 1
dx 1 t2 dt 3 1
1
l ³S sin x ³ 2t ³ t ln t
3
ln1 ln
3 2
ln 3 .
3 3
3 1 t
2 3
3 3
276
ª Sº
5. y 1 ln cos x , за x «0, » .
¬ 6¼
Решење:
1 1
yc sin x tgx , 1 yc2 1 tg 2 x ,
cos x cos 2 x
S S 2dt S S
tg tg
tg 1
6
dx x ½
12
1 t2
12
dt 1 t 1 1
l ³0 cos x ®tg
¯ 2
t¾
¿
³ 1 t2
2 ³ t 1
2
2 ln
2 t 1 0
ln 12
S
.
0 0 tg 1
1 t2 12
6. y 2ln 4 x 2 , x [0,1] .
Решење:
2
§ 4 x2 ·
2
4x § 4x ·
y' , 1 y '2 1 ¨ 2 ¸ ¨ 2 ¸ ,
x 4 © x 4¹ © x 4¹
2
x2 4 § 8 · § x2 ·
1 1 1
l ³0 x2 4 dx ³0 ¨©1 x2 4 ¸¹ dx ¨© x 8ln x 2 ¸¹ 0
1 ln 3 .
7. y 2 e x 1 arctg e x 1 за x >0, D @ .
Решење:
§ ·
¨ ex 1 ¸ ex ex 1
yc 2 ¨ ¸ ex 1 ,

2
¨ 2 e 1 1 ex 1 2 e 1 ¸ e 1
x x x
© ¹

D 2 D x x D
³ ³ e 2 dx
D
l 1 e x 1 dx 2e 2 0 2e 2 2 .
0 0
8. y
e 2 x 2e x ln e x 1 e 2 x 2e x , x [0,D ]
277
Решење
e2 x e x 1§ x e2 x e x ·
yc ¨ e ¸ e2 x 2e x ,
e 2e
2x x
e x 1 e2 x 2e x © e2 x 2e x ¹
D D
l ³ 1 e 2e dx
2x x
³ 1 e dx x e
x D x
0 eD D 1 .
0 0
ex 1
9. y ln , x > a, b @ , a, b z 0 .
ex 1
Решење
2e x e2 x 1
yc , 1 y c2 ,
e2 x 1 e2 x 1
b
§ e2 x 1 · b
§ 2 · b b
dx
l ³a ¨© e2 x 1 ¸¹ dx ³a ¨©1 e2 x 1 ¸¹ dx x 2³ b a 2I .
a
a
e 1
2x
e 2 x t , 2 x ln t ½
° ° e2 b e2 b
° dt ° dt § 1 1· t 1 e2 b
I ® dx ¾ ³ ³ ¨ ¸ dt ln
° 2t ° e2 a t t 1 e2 a © t 1 t ¹ t e2 a
°¯ x a , t e ; x b , t e °¿
2a 2b
e2b 1 e2 a 1 eb e b
ln 2b ln 2 a ln e2b 1 2b ln e 2 a 1 2a ln a a .
e e e e
10. y
1
2

x x 2 1 ln( x x 2 1) , x [1, a 1], a ! 0
Решење:
1 §¨ 2 x2 1 § x ··
y' x 1 ¨1 ¸¸ x2 1 ,
2 ¨© ¨ ¸
x 12
x x 1 ©
2
x 1 ¹ ¸¹
2
a 1 a 1
x2 a 1 a a 2
l ³1
1 x 2 1dx ³
1
x dx
2 1 2
.
278
3 12
11. y ln x , x [ , ] .
4 5
Решење:
1 1 1 x2
y' , 1 y '2 1 ,
x x2 x
12 12 12 12
5
1 x 2 5
x 1
2 5
xdx 5
dx
l ³
3 x
dx ³x
3 x2 1
dx ³
3 x2 1
³x
3 x2 1
I1 I 2
4 4 4 4
x 2 1 t 2 , 2 xdx 2tdt ½
13 13
° ° 5 5 27
I1 ® 3 5 12 13 ¾ ³ dt t
5 20
°x ,t ;x ,t ° 5
¯ 4 4 5 5¿ 4
4
1 dx ½
t,
12 5
° dt °
5
dx ° x x2 ° 12
dt
I2 ³ ®
3 4 12 5°
¾ ³
1 t2
3
x2 1
1 °x ,t ;x ,t
4
°
¯ °
12 ¿
3
4
x2 4 3 5
5
12 3
ln t 1 t 2
ln 3 ln ln 2
4 2
3
27
l ln 2 .
20
2 ª S 3S º
12. y , x« , » .
sin x ¬4 4 ¼
Решење:
2cos x
y' ,
sin 2 x
1 cos x 1 cos x
2 2
4cos 2 x sin 4 x 4cos 2 x
2
4cos 2 x 2
1 y '2 1 ,
sin 4 x sin 4 x sin 4 x sin 4 x
279
3S 3S 3S
1 cos x
2 2
4 4
1 cos x 2 4
2 sin 2 x
l ³
S sin 4 x
dx ³S sin 2 x dx S
³ sin 2 x
dx
4 4 4
3S 3S
4
§ 2 · S
2ctgx x
4
³S ¨© sin 2 x 1¸¹ dx S
4
2
.
4
4
13. Израчунати дужину лука криве y ln 2 cos x између пресечних тачака са

координатним осама
Решење
1 S
ln 2cos x 0 cos x x r 2kS , x 0, y 0.
2 3
2 sin x 1
y' tgx , 1 y '2 1 tg 2 x ,
2 cos x cos2 x
S x dt 1 t2 ½ 3 2dt 3
3 °tg
° 2
t , dx
1 t2
, cos x
1 t2 °
° 3 3
dx 1 t2 dt
l ³0 cos x ® ¾ ³ 1 t2
2³
1 t2
° x 0,t 0; x S ,t 3 ° 0 0
°
¯ 3 3 °
¿ 1 t2
3 3
t 1 3 1

3
dt 3
2 ³ 2 ln ln ln 32 .
0
t 1 t 1 0 3 1
У наредним примерима функција или њен извод у крајевима интервала

дефинисаности има прекиде. Из тих разлога израчунавање лука своди се
на несвојствени интеграл.
x
14. y x x , x >0,9@ .
3
280
Решење
1 9x
1
1 1 3 1 3 x
yc x2 ,
3 2 x 2 6 x 2 6 x
1 9 x
2 2
§ 1 9x · 1 18 x 81x 2 1 9x
1 yc 2
1 ¨ ¸ ,
© 6 x ¹ 36 x 36 x 6 x
9
1 9x 1
9
§ 1 1
· 1 § 1 3
· 9
l ³0 6 x dx lim ³ ¨ x 2 9 x 2 ¸ dx
6 H o0 H © ¹
lim ¨ 2 x 2 6 x 2 ¸
6 H o0 © ¹ H
28 .
15. y
ln x x 2 1 , x >1, 2@ .
Решење
1 1 x2 x
yc , 1 y c2 1 ,
x 12 x 1
2
x2 1 x 1
2
2 dt ½
° x 1 t , xdx 2 °
2
2
xdx
2
xdx °° °°
³ lim ³ H H
2
l
H o1
® x , t 1 ¾
1 x2 1 H x2 1 ° °
° x 2,t 3 °
°¯ °¿
3
§ 3 ·
lim
H o1 ³ dt lim ¨ t
H o1
©
¸
H 2 1 ¹
3 lim H 2 1
H o1
3
H 1
2
16. y arcsin e x , x >0,1@ .
Решење
e x e2 x 1 e2 x
yc , 1 y c2 1 1 ,
1 e2 x 1 e2 x e 1
2x
e2 x 1
1 1
ex ex
l ³
0 e2 x 1
dx lim
H o0 ³
0 H e2 x 1
dx lim I1
H o0
281
e x t , e x dx dt ½
° °

e
dt e
I1 ® x 0,t 1 ¾ ³ t 2 1
ln t t 2 1
1H
° x ,t e ° 1H
¯ ¿

ln e e2 1 ln 1 H 1 H
2
1 ,
l lim I1 ln e e 1 2
H o0
17. y arcsin x x x 2 .
Решење:
Дата крива је дефинисана за x > 0,1@ .
x 1
yc , 1 y c2 ,
xx 2 1 x
1 t
1 x

1 t 1
1 2
³ 1 x

l ³
0
1 x
dx lim
t o1 0
0
2 dx lim
t o1 0 1
2 lim 1 t 1
t o1 0
2.
0
2
18. a) y 2x2
1
16
ln x, x >1, 2@ , б) y
2
e e , x >0,1@ ,
1 x x
ª 1º ª Sº
ln 1 x 2 , x «0, » ,
2
в) y г) y , x «0, » ,
¬ 2¼ cos x ¬ 4¼
1
д) y x , x >1, 4@ .
x
Решење:
1 1§ 1·
а) l 6 ln 2 , б) l ë ¸,
16 2© e¹
1 S 20
в) l ln 3 , г) l 2 , д) l .
2 4 9
282
13.2. ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНА РАВНЕ

ФИГУРЕ
Ако је f x непрекидна и ненегативна функција на интервалу > a, b@ , онда

површина ограничена осом x , графиком функције f x , правама x a и
b
x b износи P ³ f x dx .
a
y
y f x
x=a x=b x
Ако је функција f x на интервалу > a, b@ негативна онда је

b b
P ³ f x dx ³ f x dx
a a
283
x=a x=b x
y f x
Ако функција f x на интервалу > a, b@ мења знак онда се површина коју

ова функција образује са x осом и правама x a и x b добија тако што
се интервал подели на подинтервале у којима је f x t 0 и на
подинтервале у којима је f x d 0 . Површина ће бити збир вредности
c d b
интеграла P ³ f x dx ³ f x dx ³ f x dx или
a c d
c d b
P ³ f x dx ³ f x dx ³ f x dx
a c d
y f x
x
x=a x=c x=d
x=b
Ако је област ограничена графицима непрекидних функција f x и g x ,

f x t g x на интервалу > a, b@ и правама x a и x b , тада је површина
284
разлика површина два криволинијска трапеза, тј

b b b
P ³ f x dx ³ g x dx ³ f x g x dx
a a a
y y f x
y g x
x=a x=b x

Израчунати површину ограничену линијама:
1. y cos x и правама x 0 и x S .
Решење:
y cos x
S
S x
2
S S
S
2 2 S S S
P ³ cos xdx ³ cos xdx sin x sin x
0 S
0 S
sin
2
sin 0 sin S sin
2
2
2
2
x2 1
2. y и y .
2 x 1
2
285
Решење
Пресечне тачке функција сe добијају решавањем система једначина:
x2 1
x 4 x 2 2 0 x 2 2 x 2 1 x r1 .
2 x 1
2
1
y
x2 1
-1 1
y x2 x
Тражена површина износи:

1
§ 1 x2 · § 1 x2 · § 1 · §S 1· S 1
1 1
P ³ ¨ x2 1 2 ¸¹dx
1 ©
2³ ¨ 2
0©
¸dx
x 1 2 ¹
2 ¨ arctgx x3 ¸
© 6 ¹0
2¨ ¸
© 4 6¹ 2 3
3. y x2 2 и y x
Решење
Пресечне тачке функција су x2 x 2 x x2 x 2 0 x 2 x 1 .
y 2 x2 y x
-2 1
x
286
1
1
§ x3 1
x2 · 9
³ ³
2
P ( x 2) dx xdx ¨ 2 x ¸ .
2 2 © 3 2 ¹ 2 2
x 4 и y 16 x 2 .
2
4. y
Решење
Пресечне тачке кривих су:
x 4 16 x 2 2 x 2 8x 0 2 x x 4 0 x 0 x
2
4.
y 16 x 2 y x 4
2
x=4 x

4
³ 16 x x 4 dx
4 4
§ 2 x3 · § 64 ·
2³ 4 x x dx
64
2 ¨ 2x ¸ 2 ¨ 32 ¸
2 2 2
P .
0 0 © 3 ¹0 © 3¹ 3
5. y x 2 и y x
Решење
Пресечне тачке функција, уз услов x ! 0 , су: x2 x x4 x x 0 x 1.
287
y x2 y x
x=1 x
1
§ 12 2· § 2 23 x3 ·
³
1 1
2 1 1
x x dx ³0 ¨© ¨ x ¸
2
P x x ¸ dx
0 ¹ ©3 3 ¹0 3 3 3
6. y x 2 и y 2 x 2 .
Решење
Пресечне тачке функција су: x2 2 x2 2 x2 2 x2 1 x r1 .
1
1 1 1
§ x3 ·
P ³ 2 2
x x dx 2
2 ³0 2 x 2
x dx 42
³0 1 x dx 4 ¨ x
2
¸
8
1 © 3 ¹0 3
7. y x2 5x 4 и y x 1
Решење
Пресечне тачке функција су: x2 5x 4 x 1 x 1 x 5 .
³ x 1 x 5x 4 dx ³ x 6 x 5 dx
5 5
2 2 32
P
1 1
3
288
y=x-1
x=1
x=5
x
y x 5x 4
2
8. Одредити површину ограничену параболом y x2 2 x 3, њеном

тангентом у тачки M 2, y и y - осом.
Решење
y
x 2
x
y x 2x3
2
y 5
Како тачка M 2, y припада параболи, биће y 5 .

yc 2 x 2 , па је k yc 2 6 . Једначина тангенте параболе у тачки
M 2, 5 гласи y 5 6 x 2 или y 7 6x .
3 2
x 2
³ 7 6x x
2 2 2
2 x 3 dx ³x 4 x 4 dx
8
³ x 2
2 2 2
P dx .
0 0 0
3 3
0
289
9. Израчунати површину фигуре ограничене графиком функције

ln x
y над одсечком ª¬1, e2 º¼
x
Решење:
y
ln x
y
x
x 1 x e2 x
Тражена површина износи

dx ½
°u ln x , du
e2
ln x ° x ° ° § 1 e2 e2
·1 1 e2
P ³ dx ® 1¾ 2 ¨ x 2 ln x ³ x dx ¸2
4e 4 x 2
4
dx ¨ ¸
x °dv , v 2x 2 °
1 1
1 © 1 ¹
°
¯ x °
¿
10. Одредити површину која је ограничена луком криве y e x , њеном
асимптотом и тангентом у тачки M 1, y0 .
Решење:
1
Координата y0 тачке M је y0 e e, па једначина тангенте дате криве у
тачки M 1, e гласи
ye y c 1 x 1 .
Како је y c e x , y c 1 e, па је y e e x 1 , или y ex тражена
једначина тангенте. Асимптота је x оса.

290
y ex
1 y x

ex
f 0 a 0
³ e dx ³ ex dx ³ e dx ³ ex dx
x x
P lim
a of
1 1 1 1
2
lim e x lim e a e
a x 0 e e
e
a of 1 2 1 a of 2 2
Израчунати површину ограничену кривим линијама :

ln 2 x
11. y ,x e и y 0
x
1
Резултат: P .
3
12. 2x 1 и x y 1 0 .
y2
16
3
13. y 2 y x 6 и x 0 .
125
6
14. y 2 x2 и y x.
7
3
15. y x2 1 , y 0 и x 1.
291
Резултат: P

2 ln 1 2 .
2
x 1
2
16. y , y x 1
2
16
3
17. Израчунати површину ограничену кривом y x2 2 x 2, њеном
тангентом у тачки M 3, y и y - осом.
Резултат: P 9 .
13.3. ИЗРАЧУНАВАЊЕ ЗАПРЕМИНА ОБРТНИХ

ТЕЛА
Нека је функција f x непрекидна и сталног знака на интевалу > a, b@ .
Запремини обртног тела једнака је:
b
V S ³ f 2 x dx .
a
Доказ:
Када се део функције ограничен луком криве f x , одсечком > a, b@ и
правама x a и x b обрће око x осе настаје обртно тело.
292
y=f(x)
' xk
a b x
Ако одсечак > a, b@ поделимо тачкама a x1 , x2 , x3 , , xn b на n

делова, тада сваки од уписаних правоугаоника има основицу 'xk xk 1 xk и
висину yk , k 1, 2, n .
При обртању правоугаоника око x осе образује по један ваљак
запремине
Vk yk 2S 'xk
где је yk полупречник основе ваљка , 'xk његова висина.
Збир запремина свих тих ваљака је

n
¦yk 1
k S 'xk .
2
Запремини обртног тела једнака је граничној вредности тога збира (ако

постоји), када се број деобених тачака бескобачно увећава, тј.
n b
V lim ¦ yk 2S 'xk S ³ y 2 x dx .
n of
k 1 a
Запремина обртног тела које се добије ротацијом задате функције око y

осе добија се по обрасцу
d
V S ³ x 2 y dy .
c
293

1. Израчунати запремину лопте полупречника r .
Решење:
y
x2 y 2 r2
Лопта се добија ротацијом круга једначине x 2 y 2 r 2 око x - осе.

r r
2S ³ r 2 x 2 dx 2S r 2 x x3
r 4 3
V 2S ³ y 2 dx rS
0 0
0 3
2. Израчунати запремину тела које настаје ротацијом око x - осе површи

3 2
ограничене линијама y x 2 и y x 1 .
4
Решење:
3 2
Пресечне тачке функција су решења система y x 2 и y x 1 . Добијамо
4
3 2
x2 x 1 x 2 4 x r2 и y 4 , па се дате криве секу у тачкама
4
A 2, 4 и B 2, 4 .
294
3 2
y x 1
4
y x2
-2 2 x
§ § 3 2 ·2
2
2· §9
2
·
2S ³ ¨ ¨ x 1¸ x 2 ¸ dx
3
V 2S ³ ¨ x 4 x 2 1 x 4 ¸ dx
¨ 4 ¸
0 ©© ¹ 0© ¹
¹ 16 2
2
2
§ 7 3 · § 7 x5 3 x3 · 32
2S ³ ¨ x 4 x 2 1¸ dx 2S ¨ x ¸ S.
0© ¹ © 16 5 2 3 ¹0
16 2 5
3. Израчунати запремину обртног тела које се добија када површина коју

чине криве y x3 , y 8, x 0 , ротира око y осе
y 8 y x3
Решење
3S 96S
8
y
8 8 2
S ³ x y dy S ³ y dy
2 5
3
V 3
0 0
5 0 5
295

чине криве xy 4, x 2 , x 4, y 0 , ротира око x осе
Решење
4 4
16 dx 1
V S ³ 2 dx 16S ³ 2 16S 42 4S
2
x 2
x x

чине криве xy 3 , x y 4 , ротира око x осе
Решење
Пресечне тачке функција су:

x y 4 xy 3 y 4 x , x 4 x 3 x 3 x 1 .
V V1 V2
3 2 3
³ 16 8 x x dx
26
V1 S ³ 4 x dx 2
S
1 1
3
2
§3·
3 3
dx
V2 S ³ ¨ ¸ dx 9S ³ 2 6S
1©
x¹ 1
x
8
V S
3
6. Израчунати запремину тела које настаје ротацијом око x - осе криве
линије x 2 y 3
2
1.
Решење:
Дата једначина представља круг са центром S 0,3 и полупречником r 1.
Из ње је y 3 r 1 x 2 , па су y1 3 1 x 2 и y2 3 1 x 2 једначине
горњег и доњег полукруга тог круга.
296
x2 y 3
2
1
Тело које настаје ротацијом дате криве је торус чија је запремина
§
3 ·¸¹ dx
1 1 1
S ³ y y2 dx 2S ³ y y2 dx
2 2
V 1
2 2
1
2 2
2S ³ ¨ 3 1 x 2 1 x2
1 0 0©
1
S
24S ³ 1 x 2 dx 24S 6S 2 .
0
4
7. y sin x , x 0 и x S око x осе.
S2
Резултат: V
2
8. x 2 y 2 4 и y 2 3x 0 око x осе.
19
Резултат: V S
6
9. x 2 y 2 4 и y 2 3x 0 око x осе.
40
Резултат: V S.
3
10. y 5x , y 3 x и x 2 око x осе.
§ 312 40 ·
Резултат: V S¨ ¸.
© ln 5 81 ln 3 ¹
297
x2
11. y , x 0 , x 1и y 0 око x осе.
x2 4
§ 4·
Резултат: V S ¨1 2ln ¸ .
© 5 ¹
12. Површина ограничена кривом x 2 y 2 16 ,правом x 2 и тангентома

у пресечним тачкама дате праве и криве ротира око x осе. Наћи
запремину обртног тела.
32
Резултат: V S.
3
Дужина лука криве

Површина равне фигуре
Запремина обртног тела
298
14. ГЛАВА
ФУНКЦИЈЕ ВИШЕ
ПРОМЕНЉИВИХ
1 . ФУ НКЦИЈ Е Д ВЕ НЕЗАВИС НО
ПРОМ ЕНЉИВЕ
2 . ПАРЦИЈ АЛНИ ИЗВОД И ПР ВОГ РЕД А
3 . ПАРЦИЈ АЛНИ ИЗВОД И ДР У ГОГ РЕДА
4 . ТОТАЛНИ ДИФЕРЕНЦИЈАЛ
5 . ЕКСТРЕМНЕ ВРЕД НОСТИ ФУ НКЦИЈ А

Д ВЕ ПРОМЕНЊИВЕ

1. дефиницију и особине функције две независно променљиве,
2. одређивање парцијалних извода првог и другог реда
3. одређивање тоталног диференцијала функције
4. одређивање екстремних вредности функција две променљиве
14.1. ФУНКЦИЈЕ ДВЕ НЕЗАВИСНО ПРОМЕНЉИВЕ
Дефиниција: Величина z назива се функцијом променљивих величина x и

y на скупу D R u R , ако сваком уређеном пару x, y D по неком закону
кореспонденције f одговара нека одређена вредност променљиве z :
z f x, y .
14.2. ПАРЦИЈАЛНИ ИЗВОДИ ПРВОГ РЕДА

wz wz
Парцијални изводи функције z f x, y по променљивим x и y су и .
wx wy
wz f x 'x, y f x, y
lim f xc x, y ,
wx 'x o0 'x
wz f x, y 'y f x, y
lim f yc x, y .
wy 'y o0 'y
wz wz
Напомена: Ознаке , треба узимати као симболе, а не као разломке.
wx wy
14.3. ПАРЦИЈАЛНИ ИЗВОДИ ДРУГОГ РЕДА

wz wz
Парцијални изводи парцијалних извода и по променљивима x и y су
wx wy
парцијални изводи другог реда по x и y респективно.
w2 z
- парцијални извод другог реда функције z по x ,
wx 2
w2 z
- парцијални извод другог реда функције z по y ,
wy 2
w2 z
- мешовито парцијални извод другог реда функције z по x и y .
wxwy
300

Наћи прве парцијалне изводе функције:
1. z x2 y 2 . Решење: zcx 2 x , zcy 2y .

x 1 x
2. z . Решење: zcx , zcy 2 .
y y y
3. z esin xy . Решење: zcx ye sin xy
cos xy , zcy xesin xy cos xy .
4. Наћи парцијалне изводе првог и другог реда z x3 xy y3 .
Решење: zcx 3x2 y , zcy 3 y 2 x , zccxx 6 x , zccxy 1, zccyx 1, zccyy 6 y .
y
задовољава једначину xzccxy 2 zcx zcy yzccyy .

5. Доказати да функција z xe x
§ y· c
y y
y xy 1 xy
Решење: Како је zcx ¨ 1 e ¸ y
, zx
e x
, z cc
xy e , z cc
yy e , биће:
© x¹ x2 x
§ § y · · y xy
y
xzccxy 2 zcy zcx e x ¨ 2 ¨ 1 1 ¸ ¸
y
e yzccyy .
© x © x ¹¹ x
xy w2 z w2 z w2 z
6. Дата је функција z . Израчунати 2 2 .
x y wx wxwy wy 2
Решење:
wz y2 wz x2
Имамо: , па је
wx x y 2 wy x y 2
w2 z 2 y2 w2 z 2 xy w2 z 2x2
, , . Стога је
wx 2 x y wxwy x y wy 2 x y
3 3 3
2 x y
2
w2 z w2 z w2 z 2 y 2 4 xy 2 x 2 2
2 , xz y.
wx 2 wxwy wy 2 x y x y x y
3 3
x
w2 z wz wz
7. Дата је функција z e . Доказати да је y
y
.
wxwy wy wx
wz 1 y wz w2 z § 1 x · y
x x x
x
Решење: Како је e , 2 ey , ¨ 2 3 ¸ e биће:
wx y wy y wxwy © y y ¹
w2 z wz wz
x x
x 1
y 2 ey ey .
wxwy y y wy wx
301
8. Проверити да ли функција z ln x 2 y 2 задовољава једначину zccxx zccyy 0 .

Решење:
2x 2y 2 y 2 x2 2 x2 y 2
z xc , z cy , z xxcc , z ccyy .
x y2 x y2 x2 y 2 x2 y 2
2 2 2 2
Сада је очигледно zxxcc z ccyy 0.

xy 2
9. Дата је функција z . Доказати: z xxcc 2 z xycc z ccyy .
x y x y
Решење:
y2 2 y2 2 xy
z xc z xxcc , z xycc ;
x y x y x y
2 3 3
x2 2 x2
z cy z ccyy .
x y x y
2 3
2 x y
2
2 y 2 4 xy 2 x 2 2
Сада је z xxcc 2 z xycc z ccyy , xz y.
x y x y x y
3 3
14.4. ТОТАЛНИ ДИФЕРЕНЦИЈАЛ

Тотални диференцијал првог реда дефинише се као:
dz zcx dx zcy dy .
Тотални диференцијал другог реда дефинише се као:
d2 z zccxx dx2 2 zccxy dxdy zccyy dy 2 .

1. Наћи тотални диференцијал првог и другог реда за функцију z x 2 xy y 2 .
Решење:
zcx 2 x y , zcy 2y x .
dz zcx dx zcy dy dz 2 x y dx 2 y x dy .
zccxx 2 , zccxy 1, zccyy 2 ,
d2 z zccxx d x 2 2 zccxy d x d y zccyy d y 2 d 2 z 2d x 2 2 z ccxy d x d y 2d y 2 .
302
14.5. ЕКСТРЕМНЕ ВРЕДНОСТИ ФУНКЦИЈЕ ДВЕ

ПРОМЕНЉИВЕ
Функција z f x, y има у тачки M x0 , y0 локални максимум (минимум)

ако постоји околина тачке M која цела припада области дефинисаности D
таква да за било које M x, y из те околине важи f x, y f x0 , y0 ,
f x, y ! f x , y .
0 0
Тачке локалног максимума и минимума називамо екстремима функције. Да

би функција z f x, y у некој тачки имала екстремну вредност, треба да
буде диференцијабилна у околини те тачке и да буде zcx 0 и zcy 0 у тој
тачки.
Тачка M x0 , y0 назива се стационарном тачком диференцијабилне

функције z f x, y ако су први парцијални изводи у тој тачки једнаки нули
zcx x0 , y0 0 и zcy x0 , y0 0 .
Нека функција z f x, y има непрекидне парцијалне изводе другог реда у

околини тачке M x0 , y0 и нека је M x0 , y0 стационарна тачка.
Означимо са:
A zxxcc x0 , y0 , B zxycc x0 , y0 , C z yycc x0 , y0 ,
' B2 AC .
Функција z f x, y у тачки M x0 , y0 има:
x локални максимум ако је ' 0 и A 0 C 0 ,

x локални минимум ако је ' 0 и A ! 0 C ! 0 ,
x нема екстремне вредности ако је ' ! 0 ,
x за ' 0 проблем треба даље испитати.
303
1. Наћи екстремне вредности функције z 2 x3 2 y3 36 xy 430 .

Решење:
wz wz
6 x 2 36 y , 6 y 2 36 x . Решавамо систем једначина:
wx wy
wz wz
0, 0 , односно
wx wy
6 x 2 36 y 0½ x 2 6 y 0½
¾ ¾
6 y 2 36 x 0¿ y 2 6 x 0¿
6
Из прве једначине имамо да је y .
x2
Замењујући y у другу једначину добијамо:
x4
6 x 0 x x3 216 0 x x 6 x 2 6 x 36 0 .
36
Одавде следи да је x1 0 , x2 6 , а остала два корена су комплексна (добијају

се као комплексни корени једначине x2 6 x 36 0 ).
6
Замењујући x1 0 , x2 6 у једначину yдобијамо y1 0 , y2 6 .
x2
Критичне тачке за функцију z f x, y су M1 0, 0 и M 2 6, 6 .
Нађимо сада парцијалне изводе другог реда.
w2 z w2 z w2 z
12 x , 36 , 12 y .
wx 2 wxwy wy 2
Одредимо вредности A , B , C и ' за прву критичну тачку M1 0, 0 .
A 0 , B 36 , C 0.
' B2 AC 36 362 ! 0 .
2
Како је за x1 0 , y1 0 ' ! 0 функција нема екстремну вредност у тој тачки.

За другу критичну тачку M 2 6, 6 добијамо:
A 72 , B 36 , C 72 .
' B2 AC 36 72 72 362 722 0 .
2
304
Како је ' 0 то функција има екстремну вредност у тачки M 2 6, 6 , а како је

A 72 ! 0 следи да функција за x2 6 , y2 6 има минимум. zmin z 6,6 2 .
2. Наћи екстремуме функције z 2 x3 xy 2 5x2 y 2 .

Решење:
Потребни услови за егзистенцију екстремума су:
wz wz
6 x 2 y 2 10 x 0 2 xy 2 y 2 y 1 x 0.
wx wy
Дуги услов је задовољен за y 0 или x 1.
1) Заменом y 0 из првог услова добијамо 6 x2 10 x 0, одакле налазимо

x 0 или x 5 3. Према томе, добили смо две стационарне тачке: M1 0, 0
и M 2 5 3, 0 .
2) За x 1 први услов постаје y 2 16. Налазимо y r2 , па имамо још две

стационарне тачке: M 3 1, 4 и M 4 1, 4 .
Парцијални изводи другог реда су:
w2 z w2 z w2 z
A 12 x 10 , B 2 y , C 2 x 2 .
wx 2 wxwy wy 2
Природа стационарних тачака:
M1 0,0 : A 10, B 0, C 2, AC B2 20 ! 0.
Минимум zmin 0.
M 2 5 3,0 : A 10, B 0, C 16 3, AC B 2 0.
Седласта тачка.
M 3 1, 4 : A 22, B 8, C 0, AC B2 0. Седласта тачка.

M 4 1, 4 : A 22, B 8, C 0, AC B2 0. Седласта тачка.
3. Наћи локалне екстреме функције z x3 3xy 2 15x 12 y .

305
Решење:
Стационарне тачке су:
M1 1, 2 , M 2 1, 2 , M 3 2, 1 , M 4 2,1 .
За M1 1, 2 имамо:
A 6 , B 12 , C 6 ;
' 108 ! 0 .
Функција нема екстремну вредност.
За M 2 1, 2 имамо:
A 6 , B 12 , C 6 ;
' 108 ! 0 .
Функција нема екстремну вредност.
За M 3 2, 1 имамо:
A 12 0 , B 6 , C 12 ;
' 108 0 .
Функција има локални максимум.
zmax 28 .
За M 4 2,1 имамо:
A 12 ! 0 , B 6 , C 12 ;
' 108 0 .
Функција има локални минимум.
zmin 28 .
Наћи локалне екстремне вредности следећих функција:
1. z x3 y3 3xy .
2. z e y x x2 2 y 2 .
3. z x3 8 y3 6 xy 5 .
4. z x2 y 2 xy 2 x y .
5. Одредити домен функције z 1 x2 y 2 .
6. Наћи парцијалне изводе функције z x2 y 2 .
°5 x y x, y z 2,1 ,

7. Испитати непрекидност функције z ®
°̄ 1 x, y 2,1 .
306
8. Наћи тотални диференцијал првог и другог реда за функцију

z ln x y 2 .
9. Наћи локалне екстреме функције z xy 6 x y .
10. Наћи условне екстреме функције z xy при услову x y 2.
Функција две променљиве

Парцијални извод првог реда
Парцијални извод другог реда
Екстремне вредности
Тотални диференцијал
Функција Лагранжа
307
308
15. ГЛАВА
БЕТА И ГАМА ФУНКЦИЈА
1 . БЕТА ФУ НКЦИЈ А
2 . Г АМ А ФУ НКЦИЈ А
3 . ВЕЗА ИЗМЕЂУ БЕТА И Г АМ А

ФУ НКЦИЈ Е
1. дефиницију и особине Бета функције

2. дефиницију и особине Гама функције
БЕТА И ГАМА ФУ Н КЦИЈА
15.1. БЕТА ФУНКЦИЈА
Бета функција је дефинисана интегралом:

1
B : p, q o ³ x p 1 1 x
q 1
dx, p ! 0 q ! 0.
0
f
z p 1
B p, q ³ 1 z pq
dz.
0
Пример:
1 1 1

Решити интеграл ³x 3
1 x 3 dt.
0
1 2
p 1 p , p ! 0,
3 3
1 4
q 1 q , q ! 0.
3 3
§2· §4· 1 §1· § 2·

*¨ ¸*¨ ¸ *¨ ¸*¨ ¸
§2 4· 2S
1 1
©3¹ ©3¹ 3 © 3¹ © 3¹
1
³ x 1 x
0
3 3 dx % ¨ , ¸
©3 3¹ * 2 * 2 3 3

* 2 1! 1,
§4· § 1· 1 §1·
* ¨ ¸ * ¨1 ¸ *¨ ¸,
©2¹ © 3¹ 3 ©3¹
§1· § 2· S 2S
*¨ ¸*¨ ¸
© 3 ¹ © 3 ¹ sin S 3
3
310
15.2. ГАМА ФУНКЦИЈА
Гама функција је дефинисана интегралом

f
³x
p 1 x
*: p o e dx, 0 p f .
0
Особине Гама функције:
* p 1 p* p , p ! 0 ;
* n n 1!, n ;
§ 1·
*¨n ¸
2n 1!! S , n ;
© 2¹ n
2
S
* p 1 p , 0 p 1.
sin S p
Пример:
f 3
³ x 1 2 e dx.
x
Решити интеграл
1
Решење:
Увођењем смене x 1 t , добијамо:

f 3 f 3 f 3
1
³ x 1 2 e dx 2 t 1
³t e ³t
x 2 t
dt e dt
1 0
e 0
1 §5· 1 § 1· 1 3!! 3 S
*¨ ¸ *¨2 ¸ S
e ©2¹ e © 2¹ e 24 16e
3 5
p 1 p
2 2
311
15.3. ВЕЗА ИЗМЕЂУ БЕТА И ГАМА ФУНКЦИЈЕ
B- и Г- функцију можемо повезати формулом:
* p * q
B p, q
* p q
Пример:
f 4
x
Решити интеграл ³ 1 x
0
2
dx.
Решење:
§3· §5·
f *¨ ¸*¨ ¸
4
xdx §3 5· ©4¹ ©4¹
³ 1 x
0
2
%¨ , ¸
©4 4¹ * 2
f 4
xdx § 1· § 1· § 1·1 §1· S
³ 1 x
0
2
* ¨1 ¸ * ¨1 ¸ * ¨1 ¸ * ¨ ¸
© 4¹ © 4¹ © 4¹4 ©4¹ 2 2

312
f
³ x 6 e x dx.
2
1.
0
Решење:
Увођењем смене x 2 t , добијамо:

f f 5
1 1 § 7 · 15 S
³ x6e x dx ³t et dt *¨ ¸
2
2
0
2 0
2 ©2¹ 26
§7· §6 1· § 1·
*¨ ¸ *¨ ¸ *¨3 ¸
2n 1!! S 5!!
S
1 3 5
S
15 S

©2¹ ©2 2¹ © 2¹ n
2 25 25 25
1 2
³ x 1 x
6 3 3
2. dx.
0
Решење:
Увођењем смене x3 t , добијамо:
§ 7· §5·
*¨ ¸*¨ ¸
1 §7 5· 8 3S
1 2 1 4
³ x 1 x
1 2
1 © 3¹ © 3¹
t 1 t dt
3 ³0
6 3 3
dx 3 3 %¨ , ¸
0
3 © 3 3¹ 3 * 4 36
4 7
p 1 p , p ! 0,
3 3
2 5
q 1 q , q ! 0.
3 3
313
* 4 3! 6,
§7· § 4· 4 §4· 4 § 1· 4 §1·
* ¨ ¸ * ¨1 ¸ *¨ ¸ * ¨1 ¸ *¨ ¸,
©3¹ © 3¹ 3 ©3¹ 3 © 3¹ 9 ©3¹
§5· § 2· 2 §2·
* ¨ ¸ * ¨1 ¸ * ¨ ¸.
©3¹ © 3¹ 3 ©3¹
S
* p 1 p , 0 p 1.
sin S p
§1· § 2· S 2 3S
*¨ ¸*¨ ¸
©3¹ © 3¹ S 3
sin
3
f
x m1 § 1
·
³0 1 xn dx , n ! 0 ¨
©
смена x t n
¸
¹
f § 1
·
xm ¨ § b · n
¸
³ dx, a ! 0, b ! 0, n ! 0 смена x ¨ t ¸
a bx ¨ ©a ¹ ¸
n p
0
© ¹
f 5
x
3. ³ dx.
0 1 x 3 2
Решење:
1
Увођењем смене x t 3 , добијамо:
§ 6 · § 24 ·
f f
9
*¨ ¸*¨ ¸
5
x 1 t 15
1 § 6 24 · 1 © 15 ¹ © 15 ¹ 9S
³ dx ³ 1 t dt %¨ , ¸
* 2

1 x 3 2
3 © 15 15 ¹ 3S
2
0
3 0
4 45sin
5
314
9 6
p 1 p , p ! 0,
15 15
6 30 24
q q , q ! 0.
15 15 15
* 2 1! 1,
§ 24 · § 9· 9 §9·
* ¨ ¸ * ¨1 ¸ *¨ ¸,
© 15 ¹ © 15 ¹ 15 © 15 ¹
§9· §6· S S
*¨ ¸*¨ ¸
© 15 ¹ © 15 ¹ sin 9S sin 3S
15 5
f
dx
4. ³ 1 x
0
3

Решење:
Увођењем смене x3 t , добијамо:
§1· § 2·
f f
2
*¨ ¸*¨ ¸
dx 1 t 3
1 §1 2· 1 ©3¹ © 3¹ 2S 3
³ 1 x
0
3
3 ³ 1 t
0
%¨ , ¸
3 ©3 3¹ 3 * 1 9

* 1 0! 1,
§1· § 2· S 2S 3
*¨ ¸*¨ ¸
©3¹ © 3¹ S 3
sin
3
f
dx
5. ³ 1 x
0
4

Решење:
1
315
§1· §3·
f f
3
*¨ ¸*¨ ¸
dx 1 t 4
1 §1 3· 1 ©4¹ ©4¹ 2S
³ 1 x
0
4
4 ³ 1 t dt
0
%¨ , ¸
4 ©4 4¹ 4 * 1 4

3 1
p 1 p , p ! 0,
4 4
1 3
q 1 q , q ! 0.
4 4
* 1 0! 1,
§1· § 1· §1· §3· S
* ¨ ¸ * ¨1 ¸ * ¨ ¸ * ¨ ¸ 2S .
©4¹ © 4¹ ©4¹ ©4¹ S
sin
4
f
dx
6. ³
0 1 x 2 6
Решење:
1
1
f f 1 f
dx 1 1 t 2
³ t 1 t
6
³ 2
dt
2 ³0 1 t 6
dt.
0 1 x 2 6 2 0
f
x p 1
B p, q ³ 1 x pq
dx, p ! 0 q ! 0.
0
1 1
p 1 p , p ! 0,
2 2
11
pq 6q , q ! 0.
2
316
§ 1 · § 11 ·
f
1
*¨ ¸*¨ ¸
1 t 2
1 § 1 11 · 1 ©2¹ © 2 ¹ 63S
2 ³ 1 t
0
6
dt %¨ , ¸
2 ©2 2 ¹ 2

* 6 32

* 6 5! 120,
§1· §1· §1· S §1·
*¨ ¸ *¨ ¸*¨ ¸ S *¨ ¸ S,
©2¹ ©2¹ ©2¹ S 2 © ¹
sin
2
§ 11 · § 1·
*¨ ¸ *¨5 ¸
2n 1!! S 9 !! S 945 S

©2¹ © 2¹ 2n 5
2 32
1
dx
7. ³0
5
1 x5

Решење:
1
Увођењем смене x t , добијамо: 5
4
1 1 1
dx 1 t 5 1 54 1

³ 1 x5 5 ³0 1 t 15
dt
5 ³0
t 1 t 5 dt

5
0
4 1
p 1 p , p ! 0,
5 5
1 4
q 1 q , q ! 0.
5 5
§1· § 4·
*¨ ¸*¨ ¸
1
1

4 1
1 §1 4· 1 ©5¹ © 5¹ S
1 t

5 ³0
t 5 5 dt %¨ , ¸
5 ©5 5¹ 5 * 1 5sin
S
5
a
³x a 2 x 2 dx, a ! 0.
2
8.
0
Решење:
317
Увођењем смене x a t , t ! 0 , добијамо:
§3·
a 4*2 ¨ ¸
a
a4 1 1 1
a §3 3·
4
©2¹ S a4
³ x a x dx t 1 t dt
2 ³0
2 2 2 2 2 %¨ , ¸
0
2 ©2 2¹ 2*(3) 16
смена sin x
2
³ sin t ,t ! 0
m
I mn x cos n xdx,
0
1 m21 n 1
1 § m 1 n 1 ·
1

2 ³0
I mn t 1 t 2 dt %¨ , ¸.
2 © 2 2 ¹
S
2
³ sin
8
9. x cos6 xdx.
0
Решење:
Увођењем смене sin x t , добијамо:
S
2 1 1 1
1 4 3

³ sin 2 ³0

8 6 2
x cos xdx t 1 t t 1 t 2 dt
§7· §9·
*¨ ¸*¨ ¸
1 §7 9·
1 7
1 5
1 ©2¹ ©2¹
t 1 t dt
2 ³0
2 2 %¨ , ¸
2 ©2 2¹ 2 * 8
* 8 7! 5040,
§9· § 1· 7!! 105 S
*¨ ¸ *¨4 ¸ S ,
©2¹ © 2¹ 24 16
§7· § 1· 5!! 15 S
*¨ ¸ *¨3 ¸ S
©2¹ © 2¹ 23 8
318
§7· §9·
*¨ ¸*¨ ¸
1 ©2¹ ©2¹ 35S

2 * 8 28672
1 1
10. ³ tg xdx. 3
Решење:
S 1
1 1 2 3
sin x
³ tg
0
3
x dx ³
0
1
dx . Увођењем смене cos x t , добијамо:
3
cos x
S 1
1 1 2
1 t 2 6 dt, увођењем нове смене t 2

2
sin 3 x
³
0
1
dx ³t
0
3
s добијамо:
3
cos x
1 §2 4·
1 1 1
2
1 64
³ t 1 t
2
2 6

2 ³0
3
dt s 1 s 6 ds % ¨ , ¸.
0
2 ©6 6¹
4 2
p 1 p , p ! 0,
6 6
2 4
q 1 q , q ! 0.
6 6
§2· §4·
*¨ ¸*¨ ¸
1 §2 4· 1 ©6¹ ©6¹ 3S
%¨ , ¸
2 ©6 6¹ 2 * 1 3
6
§ 1·
1
11. ³ x ¨ ln ¸ dx.
3
0 © x¹
Решење:
319
1
Увођењем смене ln t , добијамо:
x
6 f
§ 1·
1
³0 x ¨© ln x ¸¹ dx ³ te
2 t
3
dt , увођењем нове смене 2t s добијамо:
0
f f f
1 s s 1 1
³ te dt ³ ³ s e
2 t s
e ds ds
0
2 0
2 4 0
4
p 1 * 1 0! 1.
12. ³x
0
ln xdx.
Решење:
1
x
1 1 f 1
1
³x
0
ln xdx ³0 x ln x dx ³t
2
0
e2t dt , увођењем нове смене 2t s
добијамо:
1
f 1 f f
1 § s · 2 s 1 1
1 §3· 2S
³t
0
2 2t
e dt
2 ³0 ¨© 2 ¸¹ e ds 2 2
³s 0
2 s
e ds *¨ ¸
2 2 ©2¹ 8

§3· § 1 · 1!! S
* ¨ ¸ * ¨1 ¸ S
©2¹ © 2¹ 2 2
p
§ 1·
1
13. ³ ¨ ln ¸ dx .
0©
x¹
Решење:
1
x
320
p f
§ 1·
1
³0 ¨© ln x ¸¹ dx ³t
p t
e dt * p 1 , p ! 1.
0
1 1
14. ³ x3 1 x3 3 dx.
0
Смена x3 t.
f
³x
2 n x2
15. e dx, n .
0
Смена x t , t ! 0.
f
ln 2 x
16. ³0 1 x4 dx.
1
Смена x t , t ! 0. 4
5
§ 1·
1
17. ³ x ¨ ln ¸ dx .
3
0 © x¹
x 1 x
1 6
18. ³ dx .
0 1 3x 3x 2 3
Бета функција
Гама функција
321
Индекс појмова
А
асимптоте, 92
Б
Бета функција, 310
бројеви,
ирационални, 22
комплексни, 28
природни, 18
рационални, 22
реални, 23
цели, 21
Г
гранична вредност, 86
Гама функција, 311
Д
Декартов производ, 11
дисјункција, 4
диференцијал функције, 116
Е
е број, 78
еквиваленција, 4
екстремуми функције, 163
И
извод, 106
импликација, 4
интеграл,
неодређени, 206
несвојствени, 266
одређени, 252
исказ, 3
К
конвексност функције, 166
конјункција, 4
конкавност функције, 166
М
Маклоренов развој, 134
монотоност функције, 162
Н
негација, 4
низ, 74
П
парцијална интеграција, 230
превојне тачке, 167
пресек, 10
С
скуп, 8
Т
Тејлорова формула, 132
теoрема,
Кошијева, 148
Лагранжова, 149
Лопиталова, 151
Ролова, 147
Фермаова, 146
У
унија, 9
Ф
функција,
инверзна, 53
периодична, 58
реална, 52
Литература
[1] Б. Боричић, М. Ивовић, Математика, Економски факултет, Београд,

2003.
[2] Б. Боричић, М. Ивовић, Д. Аздељковић, И. Спасић, Збирка задатака

из математике, Економски факултет, Београд, 2003.
[3] И. Ковачевић, З. Мишковић, А. Савић, Математика за инжењере,

Висока школа електротехнике и рачунарства, Београд, 2008.
[4] М. Меркле, Математичка анализа, Академска мисао, Београд, 2008.
[5] Група аутора, Математика за више техничке школе, Савремена

администрација, Београд, 1990.

Matematika 1 Ok

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 1 Ok

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ана Савић Зоран Мишковић Светлана Штрбац - Савић

Друго измењено и допуњено издање

Висока школа електротехнике и рачунарства

CIP – Каталогизација у публикацији

Наставно веће Високе школе електротехнике и рачунарства у

Књига је првенствено намењена студентима Високе школе

Њена намена је да олакша студентима да савладају градиво

Аутори позивају све читаоце да дају своје сугестије, да би

2 . Теорија бројева ................................................................................... 17

5. Гранична вредност функције .................................................... 85

6. Извод функције ................................................................................... 105

7. Тејлорова формула .......................................................................... 131

8. Основне теореме диференцијалног рачуна ................... 145

9. Испитивање функција помоћу извода ............................. 161

9.1. Монотоност функције ..................................................................... 162

10. Неодређени интеграли ............................................................... 205

12. Одређени и несвојствени интеграли ............................... 251

13. Примена интеграла ..................................................................... 273

13.1. Дужина лука криве.......................................................................... 274

14. Функције више променљивих ............................................. 299

15. Бета и Гама функција ................................................................ 309

16. Индекс појмова ................................................................................ 322

17. Литература .......................................................................................... 324

2 . ОСНОВНИ ПОЈ М ОВИ МАТЕ МАТИЧКЕ

3 . ОСНОВНИ ПОЈ М ОВИ ТЕОР ИЈ Е

1. шта сачињава језик математике,

1.1. ЈЕЗИК МАТЕМАТИКЕ

Током свог развоја математика је развила један специфичан језик који

 Језик математике чине:

 Коришћењем ових симбола дефинишемо математичке изразе и формуле.

 Изрази садрже константе, променљиве и операцијске знаке.

Пример: x  2 је израз. Изрази у обичном језику су речи.

 Формуле садрже изразе и релацијске знаке.

Пример: x  2 5 је формула. Формуле су у обичном језику реченице.

1.2. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ МАТЕМАТИЧКЕ

Математичка логика је савремена математичка дисциплина настала у

 Афирмативна реченица која има истинитосну вредност назива се исказ.

 Искази се обележавају малим словима p , q , r ,... која се називају исказна

­1, p је тачан исказ

Уместо 1 и 0 , користе се и ознаке T и A . Симболе 1 и 0 не треба схватати

Пример: Реченица p : 2  1 1 је исказ и има тачну истинитосну вредност,

Пример: Реченица 2 1 1 је исказ и има нетачну истинитосну вредност,

Пример: Реченица x 2 1 није исказ јер не можемо да одредимо њену

Основне логичке операције

операција симбол исказ

Истинитосна вредност логичких операција

Истинитосна вредност у таблици је у сагласности са уобичајеном логиком.

Пример: Ако је Србија највећа на свету, већа је од Црне Горе.

Пример: Ако је Србија највећа на свету, већа је од САД.

 Формуле су сложени изрази кога чине исказна слова и логичке операције.

Пример: Дати су искази p { 4 x 4 y 3 : 2 x 2 y

Одредити њихову тачност и на основу тога одредити истинитосну вредност

 Исказна формула која је увек тачна назива се таутологија. Таутологије су

pq  q p, pq  q p p  q  q  p закон комутације;

 Изказне формуле у којима се појaвљују само операције , ,  , при чему

 Исказна слова се третирају као нормално отворени прекидачи, а њихова

Формула се третира као мрежа са два краја састављена од прекидача који су

Посматрајмо прекидачко коло које садржи прекидач и сијалицу. Вредност 1

Посматрајмо прекидачко коло у коме су прекидачи p и q везани паралелно.

Према томе, ово коло ће одговарати исказу p или q , односно p  q и зове се

Формули p  q  p  r одговара мрежа:

1.3. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ТЕОРИЈЕ СКУПОВА

Одлучујући корак у систематизацији математичких сазнања

 Скуп је основни појам који се не дефинише, већ се узима као основни.

Језик математике чине:

Коришћењем ових симбола дефинишемо математичке изразе и формуле.

Изрази садрже константе, променљиве и операцијске знаке.

Пример: x 2 је израз. Изрази у обичном језику су речи.

Формуле садрже изразе и релацијске знаке.

Пример: x 2 5 је формула. Формуле су у обичном језику реченице.

Афирмативна реченица која има истинитосну вредност назива се исказ.

Искази се обележавају малим словима p , q , r ,... која се називају исказна

1, p је тачан исказ

Пример: Реченица p : 2 1 1 је исказ и има тачну истинитосну вредност,

Пример: Реченица 2 1 1 је исказ и има нетачну истинитосну вредност,

Формуле су сложени изрази кога чине исказна слова и логичке операције.

Исказна формула која је увек тачна назива се таутологија. Таутологије су

pq q p, pq q p p q q p закон комутације;

Изказне формуле у којима се појaвљују само операције , , , при чему

Исказна слова се третирају као нормално отворени прекидачи, а њихова

Према томе, ово коло ће одговарати исказу p или q , односно p q и зове се

Формули p q p r одговара мрежа:

Скуп је основни појам који се не дефинише, већ се узима као основни.

Сваки скуп састоји се од различитих објеката које ћемо називати његовим

Скупови се означавају великим словима A , B , C , ..., а елементи малим

Скуп који нема елемената назива се празан скуп и обележава са .

Скуп A је подскуп скупа B и пишемо A B ако сваки елемент скупа A

Два скупа A и B су једнака ако сваки елемент скупа A припада и скупу

Партитивни скуп P S датог скупа S је скуп P S ^X ; X S` .

Унија два скупа A и B је скуп A B ^x x A x B` .

У општем случају, када имамо коначно много скупова A1 , A2 , , An ,

Пресек скупова A и B је скуп A B ^x x A x B ` .

Ако је пресек два скупа A и B празан, A B , тада кажемо да су та

Ако је дато коначно много скупова A1 , A2 , , An њихов пресек је:

Разлика скупова A и B је скуп A \ B ^x x A x B ` .

Симетрична разлика скупова A и B је унија скупова A \ B и B \ A , тј.

Пар елемената (a, b) називамо уређеним паром (или уређеном двојком)

Уређени парови (a, b) и (c, d ) су једнаки ако и само ако је a c и b d .

Декартовим производом скупова A и B назива се скуп

Декартов производ A u A се означава са A2 .

Пример: Кардинални број празног скупа је 0, и пишемо k 0 .

3. Дат је скуп P ^0,1, 2, ,9` . Одредити скупове A ^x x P x t 3` и

6. Дати су скупови A ^n n , n d 10` , B ^n n , 2 d n d 7` , C ^2,3,6` ,

p p q p . Коришћењем таблице лако се доказује да је формула

б) Формули A / B B одговара таутологија p q q A .

Скуп природних бројева је ограничен с доње стране, а није ограничен

Природан број чији су једини чиниоци он сам и број 1 , називамо простим

Скуп природних бројева је затворен у односу на операције сабирања и

Степен природног броја дефинишемо као a n aa a .

Нека је T n теорема чија формулација садржи природни број n .

3. ако докажемо да важи за n k 1 ,

Ако обема страна једнакости 2 додамо сабирак k 1 добијамо

3. За n k 1 је 1 h ! 1 k 1 h .Треба да докажемо, под претпоставком