СРЧАНИ ЦИКЛУС

Срчани циклус представља временски период једне контракције- СИСТОЛЕ и једне

деконтракције – ДИЈАСТОЛЕ срчаног мишића. Подсетимо се да се на прелазу преткомора у
коморе и на бази великих крвних судова- аорте и плућног стабла, налазе одговарајући срчани
залисци. Између десне преткоморе и коморе су присутни тролисни залисци, а између леве
преткоморе и коморе дволисни. На бази аорте и плућног стабла се налазе по три полумесечаста
залистка.

Крв се увек кроз срце креће у истом смеру, из преткомора у коморе, па у мали и велики крвоток.
 У десном делу срца је присутна венска крв, а у левом артеријска. Када се крв преко малог и
великог крвотока врати у срце- помоћу шупљих и плућних вена, она из преткомора прелази у
коморе. Када дође до систоле срца, тј. до контракције, отварају се полумесечасти залисци, а
затварају дволисни и тролисни. Тда крв прелази у аорту и плућно стабло, односно у мали и велики
крвоток. У време дијастоле срца, крв се враћа у срце, па су отворени дволисни и тролисни
залисци,а затцорени полумесечасти.

Након систоле срца у коморама увек остаје око 60 мл крви, дакле коморе никада нису празне.
Количина крви која се у време систоле срца убаци у аорту, називамо СИСТОЛНИ ВОЛУМЕН СРЦА.
То је количина од око 70 мл крви. Када помножимо систолни волумен срца са бројем систола и
дијастола срца у минути, а то је срчана фреквенца – број откуцаја срца у минути, добијамо
МИНУТНИ ВОЛУМЕН СРЦА. Он износи око 5 литара, што представља укупну количину крви у телу.
То значи да за један минут, кроз срце прође целокупна крв у организму.

Трајање једне систоле срца се не поклапа у преткоморама и коморама. Објашњење за ову

појаву се налази у особини срчаног мишића коју ћемо тек учити.