Замислите да се сретнете с човеком одевеним у

прљаве крпе, који једва назире пут пред собом. Он вам се

представља као милијардер са савршеним видом - и жели
да зна како вам се допада његово по мери скројено одело!
ЛАОДИКИЈА
Свакако да је таквоме очајнички неопходан сусрет са
стварношћу, зар не?
Замислите сада не само једног човека који је тако
патетично изгубио додир са стварношћу, већ целу Цркву
испуњену слепим, подераним сиромасима који истински,
искрено верују да су лепо оде-вени, богати, и да добро
виде! Хвала вам лепо!
На жалост, овај сценарио није измишљен. Он је
стварност. Још више отрежњује чињеница да ми овде не
причамо о некој непознатој или непризна-тој верској Христова озбиљна порука
заједници. Ради се о вашој Цркви - о нашој Цркви - о
хришћанској Цркви последњег времена, о Лаодикији.
млакој цркви последњег
Све је то записано у Откри-вењу, у трећем поглављу! времена
Има ли наде за тако жалосно преварену зајед-ницу?
Апсолутно! Сигурни, али једини лек за лаодикејску
смртоносну заблуду је јасно разуме-вање велике истине о
оправдању вером, и само ве-ром. Ова велика истина је
ретко где тако јасно представљена, тако снажно
приказана, као у овој књизи аутора Џека Секвеире.
Истакнути предавач и теолог, стручњак за питање

Џек Секвеира
оправдања вером, разматра Христов савет Лаодикији и
објашњава Његову поруку љубави. Отвори своје срце,
уши и очи, прихвати лечење које једино Христос може
да ти понуди!
 Наслов оригинала:
LAODICEA
Christ's urgent counsel to a
lukewarm church in the last
days
Аутор: Jack Sequeira
Предговор.............................................................................7
Увод.......................................................................................9
Поглавље 1
Обраћање Лаодикији...........................................................17
Поглавље 2
Процена Лаодикије -1........................................................29
Поглавље 3
Процена Лаодикије - 2.......................................................39
Поглавље 4
Заблуда Лаодикије...............................................................49
Поглавље 5
Савет Лаодикији..................................................................61
Поглавље 6
Опомена Лаодикији.............................................................73
Поглавље 7
Лаодикија мора да се покаје..............................................85
Поглавље 8
Лаодикија мора да отвори врата.......................................97
Поглавље 9
Лаодикија мора да победи..................................................111
Поглавље 10
Лаодикија је запечаћена....................................................121
Поглавље 11
Лаодикија је без мане.........................................................133
 Предговор

Адвентисти седмог дана дуго су тешка срца читали по

руку Лаодикији, забележену у Откривењу 3,14-22. После
великог разочарења 1844. године, годинама су помало охо-
ло сматрали да се порука односи само на оне адвентисте
који нису прихватили светост седмог дана ни Христову по-
средничку службу у небеском Светилишту.
И зато су 1865. године, када је Елен Вајт, вођена Божјим
Духом, поруку почела да примењује и на адвентисте се-
дмог дана, с неверицом дочекали њене речи. Међутим, оз-
биљно самоиспитивање навело је многе да схвате истини-
тост и оправданост тог тумачења. Духовно пробуђење до-
шло је као последица.
Ипак, настојање да се усаврши организација Цркве и да се
савладају последице америчког грађанског рата ускоро је за-
окупило мисли већине адвентиста. Схватање да се порука
Лаодикији односи и на њих било је привидно прихваћено,
али на неки чудан начин потиснуто у подсвест. Наравно, то
није било довољно. Требало је да порука Лаодикији покрене
Цркву - не само да верује, већ и да прегне на посао.
Много је посла и било обављено у крилу Цркве у току
преосталих година деветнаестог века. Јеванђеље се пропо-
ведало с великим жаром, али, на жалост, долазило је и до
великих унутрашњих размирица. Иако је велика пажња
била посвећивана доктрини о оправдању вером, која се по-
јавила 1888. године и по том се даље развијала, већина ад-
вентиста тешко је прихватала сведочење Верног Сведока
о Лаодикији и одбијала да га примени на себе.

7
 ЛАОДИКИЈА
Такво стање одржало се све до данас. Иако су нам били
упућивани многи позиви да се пробудимо и реформишемо,
остали смо млаки. Млака бања може да буде пријатна и
освежавајућа. Исто може деловати и уверење да ми »има-
мо истину« и сазнање да Црква драматично умножава број
својих верника. Међутим, Христос је изјавио да га млака
Црква не привлачи. Она га, у ствари, одбија. Зато нас па-
стор Џек Секвеира, својим промишљеним и убедљивим
библијским излагањем, покушава да покрене како бисмо
схватили своје право духовно стање - и прихватили лек ко-
ји нам је милостиво стављен на располагање. Он не тврди
да ће то бити лако, већ да је битно!
У свом завршном делу, порука Лаодикији улива нам на-
ду и надахњује нас одушевљењем. Има наде за нас! Може-
мо бити одушевљени што нам се пружа прекрасна прили-
ка да прославимо свог небеског Оца и свог милостивог
Откупитеља силом Светога Духа који борави у нама!
Пастор Секвеира усрдно жели да нам помогне да запе-
вамо, искрено и понизно, стару еванђеоску песму »He ja,
већ Христос!« Када та песма буде одјекнула из грла већи-
не Христових следбеника, они ће постати победници као
што је Он био победник и прихватити Његов љубазни по-
зив да My ce придруже на Његовом престолу (Откривење
3,21). Нека нам Бог помогне да тај дан што пре сване!
Рихард В. Шварц,
почасни професор историје,
Универзитет Ендрус
8 9
Увод
Књига Откривења је у првом реду пророчка историја
Христовог Тела, Његове Цркве, коју је Бог открио свом
Сину и пренео је свом народу преко апостола Јована. Иа-
ко је ова књига много значила Јовановим читаоцима у пр-
вом веку, она је ипак много значајнија хришћанима који
живе у овим последњим данима. Она открива оно »што ће
скоро бити« (Откривење 1,1), обећава посебан благослов
онима који читају њене странице и обраћају пажњу на ње-
не поруке (Откривење 1,3). Међутим, пошто је писана за-
гонетним, симболичким језиком, треба дубоко копати да
би се дошло до њених скривених ризница. И управо то и
намеравамо да чинимо у овој књизи о Божјој Цркви после-
дњег времена, тако да можемо схватити и ценити истину
за ово време, садржану у Христовој поруци Лаодикији.
Пре него што пређемо на поруку лаодикијској Цркви,
морамо схватити неке основне чињенице о књизи Откри-
вења као целини. Откривење допуњује старозаветну Књи-
гу пророка Данила. Обе књиге се баве првенствено дога-
ђајима последњег времена. У ствари, многи симболи који-
ма се Јован служи у Откривењу, потичу из Данилове књи-
ге. На пример, када у Откривењу 14,8. читамо »паде, паде
Вавилон, град велики«, морамо имати на уму да Јован даје
духовно тумачење уништења стварног града Вавилона, ко
је је описано у петом поглављу Књиге пророка Данила.
Како да протумачимо симболе у ове две књиге? Данас
стручњаци употребљавају четири метода за тумачење Да-
нила и Откривења.
 ЛАОДИКИЈА
Историцистички метод. - Реформатори су веровали
да и Данило и Откривење откривају историју света и хри-
шћанске Цркве, почевши од времена када су написане па
све до краја света. По том методу, Данило и Откривење
почињу од свог времена (око 600 година пре Христа за Да-
нилову књигу и око 100 година после Христа за књигу От-
кривења) и дају непрекинути извештај о историјским дога-
ђајима који достижу свој врхунац у данима послетка. За ре-
форматоре Мали рог из седме и осме главе Књиге проро-
ка Данила представља пагански и папски Рим, а Анти-
христ из Откривења папство. Наравно, римокатолички те-
олози одбацују историцистички начин тумачења. Да би му
се супротставили, развили су две алтернативе - претери-
стички и футуристички метод.
Претеристички метод. - Ова школа сматра да су се сва
пророчанства Данила и Откривења испунила у току крат-
ког временског периода после писања књиге - до другог
века пре Христа за Данила, и до трећег века после Христа
за Откривење. Уколико би то тумачење било тачно, очи-
гледно је да се ова пророчанства не могу односити на пап-
ство. Дакле, по претеристичком методу Католичка црква
се не може поистоветити са Малим рогом из Данила или
са Антихристом из Откривења! Према овом гледишту, ови
симболи се односе на давне силе као што су Антиох Епи-
фан и Римска империја.
Футуристички метод. - Римокатолички теолози разви-
ли су још један метод тумачења Данила и Откривења по ко-
јем папство не може да представља испуњење симбола ове
две књиге. Футуристичка школа учи да су се нека пророчан-
ства Данила и Откривења испунила непосредно после пи-
сања и да he ce остала испунити у будућности, пре самог
краја историје Цркве. Између та два периода је велика исто-
ријска празнина коју уопште не покривају пророчанства из
Данила и Откривења. Наравно, у тај међупериод укључена
је и историја Римокатоличке цркве.
10
Увод
Идеалистички метод. - Овај метод је настао у крилу
либералне теологије, али сада почињу да га прихватају и
неки конзервативнији хришћани. По њему, пророчанства
Данила и Откривења уопште не говоре о стварним догађа-
јима и личностима; то су једноставно симболи који откри-
вају духовне истине. Уместо да указују на неке одређене
тренутке у историји, та »пророчанства« симболички при-
казују опште духовне теме које су се понављале много пу-
та у току историје овога света - и које ће се и даље пона-
вљати у будућности.
To cy, дакле, четири метода којима се теолози данас слу-
же када тумаче Данила и Откривење. Није тешко схватити
да римокатолички теолози прихватају претеристички и
футуристички метод да би одбранили своју Цркву од исто-
рицистичког гледишта. Међутим, заиста изненађује да су и
многе протестантске Цркве постепено прихватиле прете-
ристичко и футуристичко гледиште! Данас већина проте-
станата пророчанства Данила и Откривења тумачи на фу-
туристички и претеристички начин.
На пример, многи протестанти седамдесет седмица (Да-
нило 9) тумаче служећи се теоријом празнине, која је део
футуристичког гледишта. Они говоре да су се првих 69
седмица испуниле у Данилово време, а да ће се последња,
седамдесета седмица испунити у време послетка. На тај на-
чин остављају велику временску празнину између првих 69
седмица и последње, седамдесете седмице. И они који го-
воре о »потајном одласку праведника« и они који прихва-
тају диспензационалистичко учење служе се теоријом пра-
знине футуристичке школе.
И зато је данас тешко наћи било коју деноминацију,
осим адвентиста, која наставља да проповеда историци-
стичко гледиште у тумачењу Данила и Откривења. Адвен-
тисти cy, y ствари, остали прилично усамљени у заступању
учења реформације о пророчанствима те две књиге. Међу-
тим, ако желимо да нагласимо да Бог све зна, да cy My сви
11
 ЛАОДИКИЈА
догађаји у светској историји били познати и пре него што
су се збили, тада је историцистичко гледиште једино при-
хватљиво. Ја верујем да је тај метод, метод којим су се слу-
жили сви реформатори, једини правилан метод. Тим мето-
дом ћемо се и ми послужити у овој књизи приликом тума-
чења поруке упућене лаодикијској Цркви.
Приликом проучавања књига пророка Данила и Откри-
вења треба да имамо на уму још једно начело тумачења - на-
чело паралелизма или понављања. To значи да ове књиге не
само да описују историју света и посебно Цркве већ своје
описе понављају из различитих углова. На пример, друго,
седмо и осмо поглавље Књиге пророка Данила представља-
ју пророчке паралеле; свако покрива исти историјски пери-
од, али наглашава различите појединости. И Откривење то
исто чини, служећи се бројем седам. Оно говори о седам цр-
кава, седам печата, седам труба и тако даље. Сви ти паралел-
ни текстови говоре о истим временским периодима, али се
сваки усредсређује на различита питања.
Стога морамо проучити контекст свих седам Цркава (От-
кривење 1-3) да бисмо правилно схватили шта Христос говори
Лаодикији, последњој у низу. Треба да се питамо: »Шта Хри-
стос жели да нам открије у својој поруци Црквама? Има ли не-
што што свих седам повезује у једну јединствену целину?«
Да, има, и када будемо проучавали Христову поруку свакој
од седам Цркава, установићемо шта је то! Првој Цркви, црк-
ви у Ефесу, Христос каже: »Знам твоја дела« (Откривење
2,2). Тај израз Он понавља у поруци свакој од седам Цркава.
Цркви у Смирни каже: »Знам твоја дела« (Откривење 2,9). Та
фраза је црвена нит која повезује све Цркве. Исус каже свакој
од њих: »Знам твоја дела« - Пергаму (Откривење 2,13), Тија-
тири (Откривење 2,19), Сарду (Откривење 3,1), Филаделфији
(Откривење 3,8) и Лаодикији (Откривење 3,15).
Имајући у виду ту заједничку фразу, можемо ли рећи
шта то Христос чини у својој поруци Црквама? Он оцењу-
је њихово духовно стање! Видите, Бог и Цркве и појединце
12
Увод
оцењује према њиховим делима. To je јасно новозаветно
учење. »По родовима њиховим познаћете их« (Матеј 7,20).
Наша дела откривају наше духовно стање. Према томе,
поруке које Христос упућује Црквама су Његова оцена ду-
ховног стања Његовог народа од Јовановог времена па све
до последњег нараштаја.
Нови завет наглашава да наша дела откривају наше ду-
ховно стање. У Јеванђељу по Матеју 5,14.16. Исус каже сво-
јим ученицима: »Ви (множина) сте видело (једнина) свету...
тако да се светли ваше видело пред људима да виде ваша
добра дела и славе Оца вашега који је на небесима.« Хри-
стос је право видело, а ми, који смо Његово Тело, треба да
Га представимо свету својим делима. Наша дела откривају
да ли истински представљамо свога Спаситеља.
Када Исус буде дошао, поделиће свет на две групе - на
овце и на јарце. Иако се нико не може спасти својим дели-
ма, Исус ће казати овцама: »Јер огладнех и нахранисте ме.
Го бејах и оденусте ме. Болестан бејах и обиђосте ме« (Ма-
теј 25,33-36). Оправдање вером увек доноси род, и тај род
су добра дела. Исус овде указује на добра дела својих след-
беника као на доказ да су прихватили Његову праведност.
Слично томе, Он указује на непостојање добрих дела као
на доказ да су јарци одбацили Његово спасење (Матеј
25,41-46).
Други библијски пример да наша добра дела откривају на-
ше духовно стање налази се у Јаковљевој посланици. Јаков
каже: »Хоћеш ли разумети, о човече сујетни, да је вера без
дела мртва« (Јаков 2,20). Површно гледајући, чини се као да
Јаков проповеда оправдање делима. Али, ако пажљиво чита-
мо његове речи, видимо да он заступа мисао да истинско
оправдање вером увек наводи на добра дела. Онима који го-
воре да имају веру и да им зато нису потребна дела, Јаков од-
говара: »Покажи ми веру своју без дела својих, a ja ћу теби
показати веру своју из дела својих« (Јаков 2,18). Вера и дела,
доказује Јаков, не могу се раздвојити! И Павле се слаже с
13
 ЛАОДИКИЈА
тим. Како можемо доказати своју веру? He само својим речи-
ма већ и откривењем божанске силе у нашем животу (1. Ко-
ринћанима 4,20). Свет не могу да задиве хришћани који поди-
жу руке према небу и вичу: »Хвалим Господа, јер сам спа-
сен!« Свет жели да види Христа и Његову силу у нашем жи-
воту. Филозоф Фридрих Ниче је некада упутио свој изазов
хришћанској Цркви: »Ако очекујете од мене да верујем у ea-
rner Спаситеља, ви хришћани морате изгледати много »спа-
сенији« него што јесте!«
И зато, када свакој од седам Цркава говори да »зна њена
дела«, Исус једноставно објављује: »Ја процењујем твоје ду-
ховно стање. Јесу ли твоја дела добра? Или су лоша? Какво је
твоје стање?« To je златна нит која се провлачи кроз сваку од
седам порука Црквама. Верни Сведок оцењује сваку Цркву.
Када будемо проучавали поруке упућене Црквама, ви-
дећемо да се свака састоји од четири елемента:
1. Похвала. Исус наглашава добре стране сваке Цркве,
1. Укор. Оцењујући сваку Цркву према њеним делима,
Исус каже: »Но, имам на тебе!«
2. Савет. Када год укорава своју Цркву, Исус јој нуди и
лек да би решила своје проблеме. За сваки проблем с ко-
јим се Црква суочава, Исус нуди свој савет.
4. ОбећањеМсус своје излагање увек завршава обећа-
њем. Ако Његов народ буде прихватио савет и поступио
по њему, обећање ће се испунити.
Има и неких занимљивих изузетака од овог правила.
Исус не упућује никакав укор двема Црквама - Смирни и
Филаделфији. На жалост, много прекора изриче управо
Лаодикији, Цркви времена у којем ми живимо.
Међутим, у Христовој поруци Лаодикији постоји нешто
што узнемирује много више од самог укора. Исус не само
да укорава Лаодикију већ не може да каже ништа добро о
њој! Нема похвале лаодикијској Цркви! Елен Вајт каже:
»Порука лаодикијској Цркви је запањујућа оптужба и може
да се примени на Божји народ садашњег времена!« (ЗТ 252)
14
Увод
To je Црква која тврди да има истину за садашње време
а Исус нема похвале за њу! To je Црква која тврди да је
Божја Црква остатка - а Христос каже: »He могу да кажем
ништа добро о теби!« To je заиста запањујућа оптужба!
Где смо погрешили? У чему је наш проблем? Морамо
поштено размотрити Христову поруку Лаодикији. Мора-
мо се обратити Божјој Речи да откријемо шта нам Он по-
ручује. Али, да прво видимо како Елен Вајт ову поруку
примењује на Цркву адвентиста седмог дана:
»Порука лаодикијској Цркви се веома добро може при-
менити на нас као на Цркву. Она нам је била упућена пре
много времена, али је нисмо послушали онако као што је
требало. Када дело покајања буде веома искрено и дубоко,
тада ће верници Цркве као појединци моћи да купе богата
небеска блага.« (SDA, 7 ВС 961)
»Било ми је показано да се порука Лаодикији односи на
Божји народ последњег времена. Разлог зашто она није оба-
вила веће дело међу нама је тврдоћа нашег срца.« (IT 186)
»Порука Лаодикији односи се на Божји народ који твр-ди
да верује у истину за садашње време. Претежни део тих
верника је млак; има само име, али нема ревности.« (4Т 87)
Као што је већ било речено, Откривење је књига симбо-ла.
Међутим, ми се не можемо служити речником или сво-јом
културом да протумачимо те симболе. Морамо се
обратити самом Писму. Када нам Исус каже да нисмо ни
врући ни хладни, већ млаки (Откривење 3,15.16), морамо
узети Библију и упитати сами себе: Које значење Библија
даје тим изразима - врућ, хладан, млак?
Видећемо да Исус себи даје различита, посебна имена ка-
да се обраћа свакој од седам Цркава, имена повезана с пору-
ком коју упућује свакој Цркви. Када говори Лаодикији, Исус
себе назива »Амин« (Откривење 3,14). Шта тиме жели да ка-
же? Шта нам то говори о Њему? Он себе назива и »сведоком
верним и истинитим« и »почетком (извором) стварања Бож-
јега« (Откривење 3,14). Зашто Он себи даје та три назива ка-
15
 ЛАОДИКИЈА
да се обраћа Лаодикији? У каквом су односу те титуле са
Његовом поруком и нашим духовним стањем? To cy питања
с којима се морамо суочити ако очекујемо да разумемо по-
руку коју Христос упућује лаодикијској Цркви.
У поруци Лаодикији, бавимо се Божјом проценом по-
следње генерације хришћана. У посебном смислу, ми се ба-
вимо Божјом проценом Цркве адвентиста седмог дана. Да
ли је та процена позитивна? Или је негативна? Зар заиста
у Цркви нема ничега што би Бог могао да похвали? Нема.
Има ли нечега што заслужује критику? Да, свакако да
има! Да ли се та критика односи само на неколицину вер-
ника или се може применити на целу заједницу верника?
Односи ли се и на тебе? Односи ли се и на мене?
Затим, Христова порука Лаодикији уско је повезана с по-
руком о оправдању вером - с поруком коју је Бог објавио
својој Цркви 1888. године. Ми ћемо ту повезаност устано-
вити на темељу Библије док будемо проучавали Христове
речи упућене цркви у Лаодикији - упућене мојој и твојој
Цркви! Исту мисао заступа и Елен Вајт: »Одјекнула је по-
рука Лаодикији. Усвојите ту поруку у свим њеним фазама и
објавите је народу где год вам Провиђење отвори врата.
Оправдање вером и Христова праведност су теме које се
морају објавити свету који пропада« (SDA 7 ВС 964). Ову
поруку морамо прво применити на себе и тек онда можемо
покушати да је пренесемо и другима. Тек када будемо на-
шли себе у Христовом опису Лаодикије - тек када будемо
схватили да смо сиромашни, голи и слепи - тек тада ћемо
моћи да пренесемо поруку живота свету који умире. Та по-
рука ће цели свет обасјати Божјом славом, али прво мора
да обасја наш живот Исусовом праведношћу.
To je сврха ове књиге. Својом поруком цркви у Лаодики-
ји, Христос се обраћа и мени и теби. Тек када будемо схва-
тили Његове речи и применили их на себе, оне ће поново
оживети и ојачати наш духовни живот.
16
Обраћање
ЛАОДИКИЈИ
»И анђелу лаодикијске цркве напишш: шако
говори Амин, Сведок верни и истиниши,
Почетак стварања Божјега.« ОТКРИВЕЊЕ
3,14.
К
ада пишемо писмо, особу којој пишемо наводимо
већ у поздраву - »Драга Марија!« или »Драги Ми-
лане!« На крају се потписујемо да бисмо показали ко је
послао писмо. Исто тако - у Откривењу 3,14 - увод у
Исусову поруку Лаодикији садржи та два податка. У њему
се наводе имена онога коме је писмо упућено и Онога ко-
ји га је послао - примаоца и Пошиљаоца.
Ако пажљиво проучимо четрнаести стих, видећемо да је
порука Лаодикији упућена не самој Цркви, већ »анђелу«
Цркве. To ce односи и на свих осталих шест порука Црква-
ма. Свако писмо упућено је »анђелу« одређене Цркве. Шта
то значи? Ко је тај »анђео«?
Да бисмо одговорили на то питање, морамо се вратити
Откривењу, отворити прво поглавље и погледати увод у
поруке упућене Црквама. У првом поглављу, Јована иала-
зимо у виђењу у »Господњи дан« (Откривење 1,10). Он чу-
је глас и окреће се да види ко га зове. Види прво седам зла-
тних свећњака. И усред тих свећњака, некога »као Сина
човечјега« (Откривење 1,13). To је био ИсусХристос. Дсж
17
ЛАОДИКИЈА Порука Лаодикији
се још налазио на Земљи, Исус је себе обично називао »Си-
ном човечјим«. Он је себи давао тај назив да би се могао
изједначити с нама.
Према томе, Јован чује Исуса и види Га како корача
између златних свећњака. У виђењу, Јован запажа да Исус
држи »у својој десној руци седам звезда, и из уста његових
излази мач оштар с обе стране« (Откривење 1,16). Нови
завет симболички представља Библију, Божју Реч, као мач
оштар с обе стране (Јеврејима 4,12).
Двадесети стих објашњава симболику седам златних свећ-
њака и седам звезда у Исусовој десној руци. Исус каже Јо-
вану: »Седам звезда су анђели седам цркава, а седам свећ-
њака које си видео, то су седам цркава.«
Седам свећњака представљају седам цркава. To je прикладан
симбол. У својој Беседи на Гори благослова, Исус је рекао сво-
јим следбеницима: »Ви сте видело свету« (Матеј 5,14). Међутим,
у Јеванђељу по Јовану 8,12. Исус каже о себи: »Ја сам видело
свету!« Па, ко је онда видело свету? Ми, хришћани, или Исус?
Како би оба ова текста могла да буду истинита?
Одговор јасно произлази из оригиналног текста. Можда
није толико очигледан на нашем језику, али га грчки текст
јасно открива. Реч »ви« дата je y множини; Исус се обраћа
свим хришћаиима. Међутим, реч »видело« je y једнини. По-
стоји само једно једино »видело«, и то видело је Исус Хри-
стос! Он је то »видело истинито, које обасјава свакога чо-
века који долази на свет« (Јован 1,9). И зато, када у Јеван-
ђељу по Матеју 5,14. Исус каже: »Ви сте (цели Његов на-
род) видело (Христови представници) свету«, Он говори да
Његова Црква мора да одражава Њега, који је право Виде-
ло свету. Црква треба да Христа представља свету. Свету је
неопходно да види да је »Христос у вама, нада славе« (Ко-
лошанима 1,27). Свака светлост коју ми ширимо у свету са-
мо је одсјај правог Видела, Исуса Христа.
Исус онда наставља своје излагање и каже да човек, ко-
ји пали свећу, настоји да је стави на свећњак да би својом
18
светлошћу обасјала све око себе. Управо тако, каже Он, и
Његов народ треба да светли за Њега у овом мрачном све-
ту (Матеј 5,15.16). Као свећа, стављена у свећњак, сваки
верник Божје Цркве треба да својом светлошћу (Христос
у нама) сија пред људима, тако да могу да виде његова до-
бра дела и да славе Оца нашега који је на небесима. Пре-
ма томе, седам свећњака представљају врло прикладан
симбол седам Цркава. И то треба да имамо на уму док про-
учавамо Христову поруку Лаодикији, да бисмо схватили
зашто је Црква пропустила да буде светлост свету, како је
то Христос од ње очекивао.
Према томе, јасно је да су свећњаци, када је Јован видео
Исуса да хода међу њима са седам звезда у својој десној ру-
ци, представљали седам Цркава (Откривење 1,20). Али,
кога су или шта су представљале звезде у Његовој десној
руци?
Двадесети стих даје јасан одговор: »Седам звезда, то су
анђели седам цркава.« Сетимо се да је свако од седам писа-
ма Црквама у ствари упућено анђелима тих Цркава. Шта
ти симболи представљају?
Реч анђео значи весник. Текст у Јеврејима 1,14. описује
анђеле као »службене духове који су послани на службу
онима који ће наследити спасење«. To cy Божји весници
који треба да служе нама који примамо спасење. И зато,
када се Исус обраћа анђелима свих седам Цркава, Он се
обраћа онима који духовно усмеравају те Цркве. Неки пре-
води се уопште и не служе речју анђео када говоре о седам
Цркава. Они употребљавају реч вођа. И то је прави сми-
сао; »анђео« лаодикијске Цркве симболички представља
духовне старешине те Цркве.
У духовне вође Цркве спадају изабране старешине ме-
сних цркава, учитељи у Суботној школи и сви други слу-
жбеници месне цркве. Међутим, изгледа да се тај назив пр-
венствено односи на проповеднике, на духовне пастире ко-
ји се старају о духовном добру верника. Елен Вајт каже:
19
ЛАОДИКИЈА Порука Лаодикији
 »Седам звезда симболички представљају Божје слуге,
проповеднике, о којима се Онај, који је први и последњи
(Христос), посебно стара и које посебно штити. Позитивни
утицаји, који у Цркви треба увелико да се осећају, везани су
за ове Божје слуге, проповеднике, представнике Христове
љубави. Звезде на небу су под Божјом управом. Он им даје
светлост. Он води и усмерава њихово кретање. Када Он то
не би чинио, оне би се претвориле у пале звезде.« (GW 13.14)
Духовно стање у црквама у великој мери зависи од пропо-
ведника. Враћајући се у Јерусалим са својих мисионарских
путовања, Павле се накратко зауставио у Милету и тамо се
срео са старешинама цркве из Ефеса. Упутио им је позив:
»Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Свети Дух
постави владикама да пасете Цркву Господа и Бога коју сте-
че крвљу својом« (Дела 20,28). Ми смо данас нашим пастори-
ма поверили многе дужности, али њихов први задатак је да
духовно хране цркву и да јој помажу да расте у милости. Ду-
ховно стање цркве у великој мери зависи од пастора и од
хране коју даје своме стаду сваке суботе.
Када смо први пут поверовали у Христа и прихватили Ње-
гов дар спасења, сви смо ми то учинили из себичних побуда.
Има врло мало изузетака од тог правила. Пошто смо по сво-
јој природи себични, ми у почетку прихватамо Христа зато
што се бојимо казне или зато што желимо награду. И у свом
проповедању врло често изазивамо исте побуде код других.
Када говоримо људима да постоји Небо које треба да се за-
добије и огњено језеро које треба да се избегне, зар се не
обраћамо њиховој егоцентричној природи? Ми свакако тре-
ба да желимо да задобијемо Небо а да избегнемо огњено је-
зеро. Али, ако је то наш једини покретач, тада полазимо од
у основи себичних побуда!
Да будем поштен, и моја жена и ја смо се прикључили Цр-
кви адвентиста седмог дана из страха! Обоје смо се уплаши-
ли истражног суда о којем смо чули на еванђеоским преда-
вањима. Нису то била иста предавања. Живели смо тада 12
20
хиљада километара далеко једно од другога, али сва адвен-
тистичка предавања, по целом свету, врло су слична. И тако
смо ми слушали истих двадесет и пет тема, и обоје донели
одлуку из страха - бојећи се онога што he нам се догодити
уколико будемо одбили да прихватимо јеванћеље. Оваква
одлука може да буде боља од никакве одлуке, али страх или
очекивање награде јадне су побуде ако на њима треба да уте-
мељимо свој духовни живот!
На исти начин су и ученици - свих дванаест - прихвати-
ли Исуса из себичних разлога. Чак и после три године,
нроведене с Исусом, око чега су се препирали у горњој со-
би? Препирали су се око тога ко he бити најважнији у цар-
ству које се оснивало! И даље су мислили само на себе!
Према томе, слично мојој жени и мени, слично ученици-
ма, већина од нас била је оно што је Павле назвао »теле-
сним« хришћанима или »малом децом« у Христу (1. Ко-
ринћанима 3,1) када је први пут прихватила Исуса и при-
дружила се његовој Цркви. Пастору је стога поверена ду-
жност да храни ту духовну новороћенчад и да им помогне
да одрасту. Као духовни старешина цркве, он треба да их
иаведе да телесност замене духовношћу. Хришћани мора-
ју да расту духовно. Телесни хришћанин је слаб хришћа-
нин, новороћенче у Исусу Христу, те га пастор мора па-
жљиво неговати и помоћи му да узрасте.
У својој поруци лаодикијској Цркви, Христос каже: »Пасто-
ре, нешто је лоше у твојој Цркви.« Наравно, порука Лаодики-
ји упућена је сваком вернику те Цркве (Откривење 1,11), али
је проповедницима поверена посебна одговорност да изграћу-
ју Цркву. Треба да се молимо за наше проповеднике и пасторе
да добро хране стадо и помажу јагањцима да духовно расту.
Дух пророштва је схватио посебну важност Исусових речи,
упућених старешинама Цркве: 'Тако говори Онај који држи
седам звезда у десници својој!' Ове речи су изговорене учите-
љима у Цркви - онима којима је Бог поверио велике одгово-
рности.« (RaH, 26. мај 1903. године)
21
 ЛАОДИКИЈА
Према томе, сада смо схватили коме је у Лаодикији Исус
упутио своје писмо. Он га је упутио проповедницима, духов-
ним старешинама Цркве. Међутим, Исус не говори само њи-
ма, Он се не обраћа само неким појединцима у Цркви. Обра-
ћајући се старешинама, Он говори целој Цркви, сваком вер-
нику! Нешто се страшно збива са лаодикијском Црквом и
Христос позива старешинство Цркве - а преко њих и сваког
верника - да схвати хитност онога што Он говори. Цела Цр-
ква, од врха до дна, треба да разуме ову поруку, али се од ста-
решина посебно очекује да је пажљиво размотре.
Проучимо сада други део текста у Откривењу 3,14. Ко-
јим именима се Исус служи када потписује посланицу лао-
дикијској Цркви?
У сваком од седам писама Црквама, Исус даје себи по-
себно име, посебну титулу. И у сваком случају та посебна
титула пажљиво је усклађена с потребама те Цркве. Пре-
ма томе, титула коју Исус даје себи док говори Лаодикији
утемељена је на потребама Лаодикије; повезана је с пору-
ком тој Цркви. А Исус овако назива себе кад се обраћа Ла-
одикији: »Тако говори Амин, сведок верни и истинити, по-
четак стварања Божјег« (Откривење 3,14).
Прво, Исус назива себе »Амин, сведок верни и истинити«.
Реч Амин је овде употребљена као именица, као име. Амин
значи: »Нека буде тако« или »Истина је« или »Истина је оно
што је било речено«. Нагласак прве титуле стављен је на
истинитост онога што је Исус посведочио о Лаодикији.
Зашто је било неопходно да Исус нагласи истинитост, тач-
ност онога што је рекао? Зато што, касније ћемо то подробни-
је проучити, постоји велики несклад између онога што Лаоди-
кија мисли о себи и онога што Исус сведочи о њој. Лаодикија се
суочава с великим проблемом: њена процена сопственог духов-
ног стања уопште се не слаже с Христовом проценом. Лаоди-
кија каже: »Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребу-
јем!« Исус сведочи: »А не знаш да си несрећан, и невољан, и си-
ромах, и слеп, и го« (Откривење 3,17).
22
Порука Лаодикији
Ко каже да је Лаодикија несрећна, невољна, и сирома-
шна, и слепа, и гола? Исус Христос - Амин, сведок верни
и истинити! Ипак, ми лаодикијци то негирамо. Ми тврди-
мо да смо потпуно друкчији! Ми кажемо да смо богати и да
смо се обогатили и да нам ништа није потребно! Слажу ли
се те две процене? Свакако да се не слажу! Очигледно да
је Верни и истинити сведок у праву. И управо то Исус же-
ли да нагласи! Зато Он себе назива Амин, Истина, Сведок
верни и истинити.
Морамо схватити да је Црква Тело Христово. Црква је је-
динствена целина - коинониа - сачињена од појединачних
верника, као и сваки организам. Када човеку оболи рука,
погођено је цело тело - а не само рука! Библија је јасна ка-
да о томе говори! На пример, када се моли, Данило каже:
»Јер Ти згрешисмо« (Данило 9,8). Он је и себи приписао
грехе Израиља, грехе који су народ одвели у ропство. Да ли
је сам Данило заиста грешио? He! Међутим, он је себе изјед-
начио с Божјим народом. Он је схватио да је Црква је-
динствено Тело и да оно што погађа једнога погађа све.
To je мој основни приговор многим независним покретима
који се ових дана подижу да критикују Цркву: они истичу недо-
статке Цркве, а онда самоправеднички указују на себе као на
људе који се држе праве стазе. Библија учи да смо сви ми једно
Тело: свако од нас треба себи да припише и недостатке Цркве,
јер смо сви ми једно! Ја могу да гледам себе и да кажем: »Ја сам
беспрекоран! Ја правилно храним стадо својим проповедима и
списима! Радим посао који ми је поверен!« Међутим, истина је
да сам и ја део те јединствене целине, те тако и део проблема
који Христос види у Лаодикији.
Ми у Лаодикији имамо данас исте проблеме које је имао
и апостол Петар. Непосредно пре издаје, Исус је жалосно
најавио: »Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; jep y
Писму стоји: ударићу пастира и овце од стада разбећи ће
се« (Матеј 26,31). Сви ученици су одбацили такву могућ-
ност, а најгласнији је био Петар:
23
ЛАОДИКИЈА Порука Лаодикији
 »Ако се и сви саблазне о тебе, ја се никада нећу сабла-
знити« (Матеј 26,33).
Исус му је на то рекао: »Заиста ти кажем: ноћас, док пе-
тао не запева, три пута ћеш ме се одрећи« (Матеј 26,34).
Петар је пак остао упоран: »Да бих знао и умрети с то-
бом, нећу те се одрећи« (Матеј 26,35).
И Петар је патио од лаодикијског проблема. Исус га је
проценио на један начин, а Петрова процена самога себе
била је друкчија, потпуно различита од Христове. Јесу ли се
сложили? Нису! Ко је био у праву? Исус је био у праву! По-
мислите колико би неприлика и колико проблема Петар се-
би уштедео да је једноставно рекао: »Да, Господе, Ти све
знаш! У праву си. Ја нисам.« Међутим, Петар је на болан на-
чин морао да научи да га Исус познаје боље него што он сам
себе познаје. Исусова процена била је правилна.
У својој поруци лаодикијској Цркви, Исус каже: »Ја сам
Верни сведок. Говорим чисту истину. Можда се ви нећете
сложити са Мном, али Ја вам откривам истину! Можда не
желите да је чујете, али то ипак остаје истина!« Ако нисмо
спремни да Исуса саслушамо сада, онда ћемо то морати,
као и Петар, да учинимо у некој мучној ситуацији, јер Исус
упозорава: »Ако се не будеш покајао, укорићу те и испљу-
нућу те из уста својих« (види Откривење 3,16).
Исус себи даје и другу титулу, друго име, у својој поруци
лаодикијској Цркви. Он себе назива »почетком стварања
Божјега« (Откривење 3,14). Та титула, посебно она какву
срећемо у неким старијим преводима, доводила је до мно-
гих неспоразума. Многи хришћани, укључујући и неке ад-
вентистичке пионире, годинама су тврдили да Исус говори
да је некада давно, у далекој прошлости, имао свој поче-
так, као прво створење које је Бог створио. Један рани ад-
вентистички писац покушао је да умањи овај проблем го-
ворећи да је Христос настао у тако далекој прошлости да
нама, људским бићима, може изгледати као да и није имао
почетка. Елен Вајт, међутим, заступала је сасвим супротно
24
гледиште: »У Христу је живот, првобитан, непозајмљен,
пеизведен« (DA 530). Тако се она супротставила мишљењу
нећине првих вођа Цркве. И њено становиште било је у
складу с јасним учењем Новог завета.
Видите, када Исус каже за себе да представља »почетак
стварања Божјега«, Он никако не тврди да је прво биће ко-
је је Бог створио и да није постојао пре свих времена. Реч
»почетак« овде једноставно значи »извор« или »порекло«,
»основни узрок«. Христос жели да каже: »Ја сам Извор
свег стварања!«
И управо то Нови завет јасно учи: »Све је кроз њу (Хри-
ста) постало и без ње ништа није постало што је постало«
(Јован 1,3). Говорећи о Исусу, Павле каже: »Јер кроз њега
би саздано све што је на Небу и што је на Земљи, што се
види и што се не види... и Он је пре свега, и све је у њему«
(Колошанима 1,16.17; види и 1. Коринћанима 8,6; Ефесци-
ма 3,9). Исус говори и Лаодикијцима: »Ја нисам само Вер-
ни сведок, ја сам и Извор свега што је створено! Ја и тебе
могу обновити по свом обличју, ако Ми будеш дозволио.
Могу да ти дам ново срце, могу да од тебе начиним ново
створење, али једино ако се покајеш и данас прихватиш
Моју правилну процену!«
Он није само рекао: »Откривам ти истину о теби, иако је
болна.« Већ је и додао: »Ја сам решење твојих проблема.«
Управо зато је и узео себи две титуле: »Ја сам Сведок вер-
ни и истинити, зато што мораш да сазнаш своје право ста-
ње. Ти га уопште ниси свестан; ти одбијаш сваку такву по-
мисао, и баш зато мораш да сазнаш истину.« А онда је до-
дао: »Међутим, нудим ти решење твог проблема. Ја сам
Извор Божјег стварања. Ја сам све створио, па могу да об-
новим и твоје срце!«
У ствари, Исус нуди да испуни на нама своје новозавет-
но обећање. Он је то обећање првобитно дао јеврејском
народу, али су Га Јевреји одбацили. Какве су биле последи-
це? Са сузама у очима и са сузама у гласу, Исус је гледао
25
ЛАОДИКИЈА Порука Лаодикији
Јерусалим, победоносно улазећи у град непосредно пре ховог искуства с Богом. »Срце је преварно више свега, и
своје смрти, и рекао: »Јерусалиме, Јерусалиме... колико пу- опако, ко he га познати?« (Јеремија 17,9). Јевреји су одба-
та хтедох да скупим чеда твоја као што кокош сакупља пи- цили Христа зато што нису могли да прихвате Његову
лиће своје под крила своја, и не хтесте« (Матеј 23,37). Дру- процену њиховог духовног стања. Ми не смемо да понови-
гим речима: »Испљунућу вас из уста својих као народ и мо исту грешку!
окренућу се незнабошцима.« Када разматрамо Христову процену нашег стања у по-
Исус своја новозаветна обећања није могао испунити на руци Лаодикији, морамо да се упитамо: Да ли је правилна?
јеврејском народу, јер је тај народ донео коначну и неопо- Или је погрешна? Ако прихватимо да је правилна, тада
зиву одлуку да га одбаци. Појединачно, Јевреји се и даље треба да прихватимо и Његов савет. Ако одлучимо да је
могу користити предностима тих обећања, наравно, али се погрешна, тада ћемо свакако одбацити савет и бити изба-
народ као целина окренуо од Њега. Сада Исус иста ново- чени из Његових уста. Управо зато Исусова порука Лаоди-
заветна обећања упућује нама. Првобитна обећања, запи- кији постаје животно важна за свакога од нас.
сана у Књизи пророка Језекиља 11,19.20; 36,26.27. понов- Који је то наш проблем обелоданио Сведок верни и исти-
љена су нам у Посланици Јеврејима 8,10-13! нити? Шта ми то још не знамо? У чему смо се то преварили?
И тако, шта смо открили проучавајући увод у Христову Шта Исус мисли када каже да наша дела нису ни врућа ни
посланицу лаодикијској Цркви? хладна, већ млака? Сматра ли Он да немамо довољно дела?
Установили смо да се Исус не обраћа само неким верници- He мислим да је тако! Нама не недостају дела, већ су нам де-
ма те Цркве. Он се обраћа старешинама, а преко старешина ла проблематична! Шта није у реду с нашим делима?
и свим верницима. Проблеми које Исус истиче у Лаодикији To cy питања која ћемо разматрати у следећем погла-
нису проблеми само неке мањине њених верника. To cy про- вљу.
блеми целог сједињеног Христовог Тела, последњег нара-
штаја хришћана, а посебно Цркве адвентиста седмог дана.
Схватили смо да је Христова процена нашег стања, иако
негативна, ипак тачна. И зато нам се поставља питање:
»Јесмо ли спремни да прихватимо Његову процену нашег
духовног стања, без обзира колико је болна?« Заиста је
болно када нам неко каже: »Ви сте несрећни, и невољни, и
сиромашни, и слепи, и голи!« - посебно када смо Црква ко-
ја сматра да има целу истину! To je врло болно. Али, ако
желимо да прихватимо Христово решење наших пробле-
ма, тада морамо прихватити и оцену коју нам Верни све-
док даје. Немојмо примењивати ту оцену на друге Цркве;
применимо је прво на себе!
Ми смо били у заблуди у погледу свог стварног духовног
стања, као што су и Јевреји били у заблуди што се тиче њи-

26 27
 речима: »Знам твоја дела.« Шта тиме жели да каже?
Исус не говори о нашим црквеним активностима; Он не
описује наше болнице, универзитете, издавачке куће, сироти-
шта и старачке домове. Он говори о нашим заједничким ду-
ховним делима уопште и о нашим појединачним животима
-о нашем понашању, о нашим активностима. Ако је наше ду-
ховно понашање као верника појединаца погрешно, онда he и
наше колективно деловање бити угрожено. Ту he долазити до
изражаја управо наша телесност. А шта то Верни сведок го-

Процена вори о нашим делима? Како их процењује?

ЛАОДИК
29

ИЈЕ -1
»Знам твоја дела да ниси ни
студен ни врућ. О, да си студен
шги врућ! Тако, будући млак, и
ниси ни студен ни врућ,
избљуваћу me из уста својих.«
ОТКРИВЕЊЕ 3,15.16.

Т а два стиха су кључ за разумевање

целокупне Христове
Лаодикији. To je најважнији део
поруке

Његовог писма, и ако уопште желимо

да разумемо шта нам Верни све-док
говори у својој поруци, морамо
схватити оно што нам по-ручује у та
два стиха. Зашто су та два стиха тако
важна? Зато што је то Христова
процена духовног стања Лаодикије!
Оста-так поруке заснива се на тој
процени. И зато што је она тако важна,
посветићемо два поглавља њеном
проучавању.
Верни и истинити сведок почиње
своју процену Лаодики-је овим
ЛАОДИКИЈА Процена Лаодикије -1
 Прво, морамо схватити да Лаодикији не недостају дела.
Христос то наглашава када каже: »Знам твоја дела.« Про-
блем није у недовољном броју дела. Ми имамо мноштво
дела, али нешто није у реду с њима. У чему је проблем?
Према наводима Верног и истинитог сведока, проблем с
нашим делима je y томе што нису ни врућа ни хладна, већ
млака. To je процена коју Он даје. Запазите да Христос де-
ли дела на три категорије: на врућа, хладна и млака дела.
Каква дела Исус сматра врућима? Каква дела сматра хла~
днима? Каква дела проглашава млакима?
Имајмо на уму да је књига Откривења писана симболи-
чким језиком који се мора тумачити на темељу целокупне
Божје Речи. Ако пажљиво проучимо Нови завет, откриће-
мо да он целокупно људско понашање на духовном подру-
чју - наша дела - дели на три категорије. Те три врсте де-
ла су: дела тела, дела вере и дела закона. Верујем да та по-
дела одговара Христовој подели на хладна дела, врућа де-
ла и млака дела из Његове поруке Лаодикији. Ако желимо
да схватимо оно што нам Исус говори, потребно је да ра-
зумемо каква су сва та дела и зашто Он говори о њима.
Ја бих предложио да прихватимо да Исус, када говори о
хладним делима, мисли на дела која Нови завет назива делима
тела. Павле каже: »А ја сам телесан, продан под грех« (Римља-
нима 7,14). У ствари, жели да каже: »Ја сам грешан, пали чо-
век.« Нови завет се доследно служи речју тело да би описао
нашу палу, грешну природу. Према томе, дела тела су греси
које чинимо, TO je наше грешно понашање. Павле га јасно опи-
сује: »А позната су дела телесна, која су прељубочинство,
блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, не-
пријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, саблазни,
јереси, зависти, убиства, пијанства, ждерања и остала оваква«
(Галатима 5,19-21). Ако би требало да једном речју опишемо
дела тела, тада бисмо могли да се послужимо речју грех.
Павле то још једном наглашава у седмом поглављу По-
сланице Римљанима: »Јер знам да добро не живи у мени, то
30
јест у телу мојему. Јер хтети имам у себи, али учинити до-
tipo не налазим« (Римљанима 7,18). Павле говори да њего-
но тело, тј. његова грешна природа, није у стању да чини до-
бро, јер грех живи у њој. И наставља: »Јер имам радост у за-
кону Божјему по унутрашњему човеку, али видим други за-
кон у удима својима, који се супроти закону ума мојега и за-
робљава ме законом греховним који je y удима мојима...
тако дакле, ја сам умом својим служим закону Божјему, a
телом закону греховноме« (Римљанима 7,22.23.25). Апо-
стол је свестан да препуштен самоме себи, без помоћи Све-
тога Духа, може једино да у својим мислима призна да је
1к)жји закон добар, али да у своме телу, у својој грешној
природи, остаје роб греху. И зато апостол Павле подсећа
хришћане у Риму: »Ниједнога нема праведна... нема га који
чини добро, нема ни једнога циглога« (Римљанима 3,10.12).
И зато Павле изјављује: »Јер телесно мудровање непри-
јлтељство је Богу, јер се не покорава закону Божјему, нити
може« (Римљанима 8,7). Другим речима, тело није у стању
да чини добро! Исус је рекао Никодиму: »Што је рођено од
тела, тело је« (Јован 3,6). Тело је непроменљиво. Исус као
да жели да му каже: »Цели твој темељ је погрешан. Ти се
трудиш да испуниш Божју вољу у свом телу. Али, тело he
увек остати грешно. Ти се мораш поново родити одозго!
I еби је потребна друга сила, сила Светога Духа, који треба
да станује у теби.«
Зашто би требало да прихватимо да су дела тела или
i решна дела у ствари хладна дела о којима Исус говори у
својој поруци Лаодикији? У двадесет четвртом поглављу
I сванђеља по Матеју Исус описује прилике које he владати
у последње дане, у ово наше време. Он каже: »А што he ce
безакоње умножити, охладнеће љубав многих« (Матеј
24,12). Исус поистовећује појам хладан са безакоњем или
грешним делима.
Осим израза »дела тела«, Нови завет врло често употре-
<">љава и фодан појам »дела таме« (Ефесцима 5,11) да опише
31
ЛАОДИКИЈА Процена Лаодикије -1
грешно понашање. У библијским земљама, дан и светлост су
синоними за врућину, док се ноћ и тама изједначују са хлад-
ноћом. Осамдесетих година одржавао сам низ проповеднич-
ких састанака у Египту. После тога, пастори су ме одвели на
брдо Синај, где је Мојсије примио Десет заповести. У току
дана, врућина је била страшна! Температура је премашива-
ла 40" С у хладу! С друге стране, ноћи су биле ужасно хлад-
не, a ja сам заборавио да узмем топлу одећу, јер смо на пут
кренули у току дана када је било веома топло. Морао сам да
позајмим све што сам могао од одеће, само да се некако згре-
јем. Чак ми је и у врећи за спавање било хладно! Верујем да
је управо зато Бог Израиљцима био облак дању и стуб од ог-
ња ноћу. Он им је по својој милости давао топлоту у току но-
ћи и заштиту од врућине у току дана. Да није било те Божје
милости, ноћи би биле неиздржљиво хладне. Отуда су дела
таме исто што и хладна дела. И једна и друга односе се на
грех, на дела тела.
А шта су, онда, врућа дела? Свакако да она представља-
ју супротност хладним делима! Ако хладна дела предста-
вљају дела тела, шта би било супротно томе? Зар то не би
била дела вере?
У петом поглављу Посланице Галатима, Павле наводи
дела тела као супротност родовима Духа. Он каже: »По
Духу ходите, и жеља телесних не извршујте. Јер тело жели
против Духа, а Дух против тела, а ово се противи једно
другоме« (Галатима 5,16.17). Према томе, родови Духа су
супротни делима тела. А родови Духа су исто што и дела
вере. Сам Исус наглашава ову мисао.
На пример, Исус каже: »Који верује мене, дела која ја
творим и он he творити, и већа ће од ових творити; јер ја
идем Оцу својему« (Јован 14,12). Зашто би Исусови след-
беници могли да чине већа дела од Његових само зато што
се Он враћа своме Оцу? Исус је одговорио на то питање у
току једног од својих последњих забележених разговора с
ученицима, пре своје смрти. »Hero вам ја истину говорим:
32
боље је за вас да ја идем, јер ако ја не идем, Утешитељ He-
he доћи к вама; ако ли идем, послаћу га к вама« (Јован
16,7). Другим речима: »Ако не будем отишао своме Оцу,
иећу моћи да вам пошаљем Светога Духа.«
Када будемо ходили у вери, Свети Дух, који живи у на-
ма, произвешће у нашем животу дела Христова - дела ве-
ре. Дела вере увек имају свој извор у Светом Духу. Вера го-
вори: »Ја ти се стављам на располагање, Господе Исусе, јер
у мени нема ничег доброг.« Дела вере су последица тога
што Христос вером живи у нама. Павле каже: »А ја више
не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у
телу, живим вером Сина Божјега, којему омилех, и преда-
де себе за мене« (Галатима 2,20).
Како Христос живи у мени? Светим Духом. Павле каже:
»А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама жи-
ви. А ако ко нема Духа Христова, он није његов. А ако је
Христос у вама, онда је тело мртво греха ради, а Дух жив
правде ради« (Римљанима 8,9.10).
Код дела вере, Дух је у ствари онај који чини дела; ја са-
мо доносим род. Када посматрам дела вере из своје пер-
спективе, она нису дела, она су једноставно родови Свето-
га Духа који живи у мени.
Павле похваљује вернике у Солуну због њихових дела
вере (1. Солуњанима 1,3). Он позива Тита да објасни сво-
јим црквама да они који верују у Бога треба да имају и до-
бра дела (Титу 3,8). Јаков дела вере сматра доказом оправ-
дања: »Аврам, отац наш, не оправда ли се делима када при-
несе Исака, сина својега, на олтар? Видиш ли да вера по-
може делима његовим, и да се кроз дела усаврши вера?«
(Јаков 2,21.22)
Дела вере и родови Духа су, према томе, синоними. To cy
она врућа дела о којима Христос говори у својој поруци
Лаодикији.
Већ смо видели, на темељу Библије, да хладна дела пред-
стављају дела тела. Врућа дела су дела вере. А шта онда
33
ЛАОДИКИЈА Процена Лаодикије -1
представљају млака дела? Млака дела су мешавина врућих
и хладних дела - покушај да се помешају дела тела са дели-
ма вере. Библија таква дела описује као дела закона.
Шта Библија има да нам каже о делима закона? Добра
почетна тачка нам је текст у Галатима 2,16. где се Павле
три пута служи тим изазовом:
»Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона,
него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Исуса Хри-
ста да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона:
јер се делима закона никакво тело неће оправдати.«
У следећем поглављу Павле образлаже зашто се делима
закона не можемо оправдати: »Јер који су год од дела за-
кона под клетвом су, јер је писано: проклет сваки који не
остане у свему што је написано у књизи законској да чини«
(Галатима 3,10).
Шта у ствари Павле подразумева под изразом дела зако-
на? Он то објашњава у Филибљанима 3,9. Он каже да жели
да буде »у њему (Исусу Христу), не имајући своје правде ко-
ја је од закона, него која је од вере Исуса Христа, правду ко-
ја је од Бога у вери«. Оправдање које долази на темељу де-
ла закона представља самооправдање - праведност која се
стиче сопственим трудом. Дела закона представљају само-
оправдање које се постиже својим напорима. У нашем је-
зику постоји појам који описује такву праведност; назива-
мо је легализмом. Отуда се Павле служи изразом дела за-
коиа да би исказао исту мисао. Када год наиђете на израз
дела закона у Павловим списима, можете га заменити изра-
зом легализам и бићете у праву. Он се односи на наше напо-
ре да уздигнемо Закон као средство или метод спасења.
Већ смо казали да хладна дела о којима Исус говори у сво-
јој поруци Лаодикији представљају дела тела или грех. Каза-
ли смо да врућа дела представљају дела вере, род који се јавља
у нашем животу силом Светога Духа. Исус, међутим, каже да
зна дела Лаодикије и да она нису ни хладна ни врућа, него
млака. Верујем да та млака дела представљају дела закона -
34
легалистичко самооправдање, које се труди да поштује Закон
као средство спасења. Погледајмо зашто је тако.
Када се неко труди да постигне своје оправдање послу-
шношћу Закону, ко чини дела - Дух или тело? Очигледно
је да Свети Дух ту није на делу. Реч je o сопственим дели-
ма. Према томе, тело је извор дела која се чине. Међутим,
та дела подсећају на дела која Свети Дух чини вером у жи-
воту хришћанина. Споља, можда је тешко запазити да по-
стоји нека разлика. На пример, два верника одлазе да по-
сете болеснике. Један то чини зато што Дух делује вером у
његовом животу. Други то чини зато што покушава да
одржи Закон и да тако заслужи спасење. Видљиви поступ-
ци могу бити слични, али се извор и побуде прилично раз-
ликују. Другим речима, тело које је подложно греху (хлад-
на дела) привидно чини дела која у ствари спадају у дела
Духа и вере (врућа дела). У том смислу, дела закона су
млака дела - легалистичка мешавина хладног и врућег, де-
ла тела које опонаша Духа.
Сећате се младића који је дошао Исусу и упитао: »Какво
ћу добро да чиним да имам живот вечни?« (Матеј 19,16)
Исус је одговорио: »Ако желиш да уђеш у небо чинећи
нешто добро, онда мораш да држиш закон!«
Младић је запитао: »А који закон? На шта си тачно ми-
слио?«
»На шест заповести које се односе на наше међусобне
односе« - одговорио је Исус.
Шта је младић одмах затим нагласио? »Све сам ја то др-
жао од првих дана своје младости, све сам то држао отка-
ко сам први пут дошао у суботну школу« (види Матеј
19,17-20).
Дела која је младић чинио целог свог живота била су само
дела закона. Дела закона, то је тело које се труди да чини до-
бро. И зато сама дела изгледају врло слична делима вере. На
пример: Да ли верник чији је живот испуњен делима вере
светкује суботу? Свакако да је светкује! Да ли верник чији је
35
ЛАОДИКИЈА Процена Лаодикије -1
живот испуњен делима закона светкује суботу? Наравно! У
чему је разлика? Разлика се споља уопште не мора видети.
Када, дакле, сретнемо човека који светкује суботу, не треба
да га питамо: »Да ли светкујете прави дан?« Питање треба
да гласи: »Да ли је ваше светковање суботе дело вере или де-
ло закона?« To je важно да знамо!
Према томе, разлика између дела вере (врућа дела) и де-
ла закона (млака дела) je y побудама, у разлогу зашто их
чинимо. Сама дела споља могу изгледати потпуно иста.
С друге стране, дела закона и дела тела потпуно су ра-
зличита; разлика међу њима је потпуно јасна. И једна и
друга су по телу, али представљају потпуне крајности. Де-
ла тела (хладна дела) су грешна дела - прељуба, мржња,
лагање и тако даље. Дела закона (млака дела) су праведна
дела - бар на површини. Управо зато су и млака - зато што
тело покушава да чини оно што Дух треба да чини. Хладно
се меша са врућим. Дела закона споља изгледају привлач-
но и баш зато су опасна. Веома је тешко, наиме, убедити
верника који жели да се оправда својим делима да су сва
његова дела узалудна.
Дух пророштва описује проблем Лаодикије на исти на-
чин и слаже се са идејом да је млакост у ствари самооправ-
дање. Елен Вајт каже: »Ваше самооправдање је одвратно
Господу Исусу Христу... Те речи (Откривење 3,15-18) од-
носе се на цркве и на многе који заузимају одговорна ме-
ста у Божјем делу.« (7 SDA ВС 963)
Према томе, у чему је основни проблем Лаодикије? Само-
оправдање! Исус је испричао причу о цару који је позвао мно-
ге госте на свадбу свога сина. Припремио је и посебно одело
за сваког госта на гозби. Међутим, један гост је одбио понуђе-
ну одећу и ушао у дворану у сопственом руху. »Моје одело је
чисто!« - рекао је цару. »Није ми неопходно ваше одело.« Дух
пророштва овако коментарише причу: »Самооправдање не
може да послужи као свадбена одећа. Одбијање да следимо
чисто видело истине је страшна опасност која нам прети. По-
36
рука лаодикијској Цркви открива стање у којем се као Црква
налазимо.« (RaH, 15.XII 1904)
Елен Вајт нам открива и шта Христос мисли о нашем
покушају самооправдања:
»Има таквих који кажу да служе Богу иако се ослањају
на своје снаге да држе Његов закон, обликују праведан ка-
рактер и задобију спасење. Њихова срца не покреће дубо-
ко осећање љубави према Христу, већ се само труде да из-
врше дужности хришћанског живота као нешто што Бог
чахтева од њих да би могли да задобију небо. Таква рели-
гија нема никакве вредности.« (SC 44)
Млакост, легалистичко самооправдање, нема никакве
вредности у Исусовим очима. У ствари, у својој поруци
Лаодикији, Верни и истинити сведок даје следећу шокан-
тну изјаву: »О, да си студен или врућ« (Откривење 3,15).
Да ли то значи да би Исусу било милије да почнемо и да
чинимо грешна дела, дела тела, него да будемо млаки и да
покушавамо да чинимо добра дела из погрешних побуда?
Изгледа да је тако! Зашто Он каже тако нешто?
Једном је Исус рекао самоправедним фарисејима да ће
Ниневљани боље проћи на Божјем суду од Израиљаца (Ма-
теј 12,41). Када је пророк Јона проповедао Ниневљанима
да ће бити уништени ако се не покају за своје безакоње
(дела тела), они су прихватили вест и покајали се пред Го-
сподом. Проблем Ниневљана био је отворени грех - по-
кварена дела тела - и они су то знали. Богу није било те-
шко да их убеди да су грешни.
Али, када је Бог рекао Израиљцима да су њихова дела
закона недовољна, они су се осетили увређени и одбацили
су Господа. Они су били слепи за своје духовно стање зато
што су дела, која су чинили, споља тако добро изгледала.
Иако су та дела била учињена по телу, на изглед била су
тако добра! Ми ћемо видети да се и Лаодикија суочава са
истим проблемом. Лаодикија је слепа за своје право стање
чато што њена млака дела споља тако добро изгледају.
37
 ЛАОДИКИЈА
И нама је најтеже да схватимо своје право духовно ста-
ње. Све док не увидимо какви смо заиста, савет Верног и
истинитог сведока ништа нам неће значити. Међутим, ка-
да прогледамо, када увидимо какви смо, већ смо увелико
на путу решења свог проблема.
Видите, лекар мора да открије право стање свог паци-
јента пре него што he му преписати лек. Моја мајка је у
Африци скоро умрла зато што јој је лекар дао погрешан
лек. Он је само нагађао од чега она болује; није био сигу-
ран у своју дијагнозу. Да ли Верни и истинити сведок зна од
чега ми болујемо? Одговор је јасан. Може ли нас Он изле-
чити? Свакако! Он је Велики лекар! Али, пре него што би
могао да обави операцију, лекар мора да добије писмену
сагласност пацијента - тако је бар у Америци. На исти на-
чин, да би могао да нас излечи, Исус мора добити нашу до-
зволу да нам извади камено срце и да га замени топлим ср-
цем од крви и меса. Од тренутка када My дамо своју сагла-
сност, лек нам је на располагању. Међутим, ми прво треба
да схватимо своју потребу; морамо признати да је његова
процена нашег стања веродостојна. Морамо признати да је
наш проблем самооправдање које споља изгледа тако до-
бро, али је одвратно Исусу Христу.
Зашто Бог толико приговара самооправдању? Иако има
својих мана, зар самооправдање ипак није боље од нео-
правдања? Зар није боље бити млак него хладан? Ако се
ваше дете труди да вам угоди, зар се љутите на њега или
сте срећни? Свакако да сте срећни! А ипак, овде се Црква
из све снаге труди да угоди Богу, а Њему је одвратно њено
настојање. Зашто? Одговор је од пресудног значаја. Зашто
Исус каже да би више волео да је Лаодикија хладна него
што је млака?
О томе ћемо разговарати у следећем поглављу.
38
Процена
ЛАОДИКИЈЕ - 2
»Знам твоја дела да ниси ни студен ни epyh. О,
да си студен или врућ! Тако, будући млак, и ниси
ни студен ни epyh, избљуваћу те из уста својих.«
ОТКРИВЕЊЕ 3,15.16.
Ј есте ли икада прегризли бобицу грожђа, мислећи да нема
семена, а онда открили да сте се преварили? Шта сте учи-
нили? Испљували сте семенке, зар не? Осетили сте право
олакшање када сте се ослободили онога што нисте очекивали.
У време писања Новог завета још није било грожђа или
поморанџи без семена. И зато су у то доба људи очекива-
ли да ће наићи на семенке. Мећутим, ипак су их избацива-
ли из уста као и ми. Према томе, испљунути нешто и онда
и сада значило је да нешто одбијамо, одбацујемо. To je зна-
чење речи које Исус упућује Лаодикији.
Свима онима који су у ово време равнодушни, Исус упу-
hyje опомену: »'Тако, будући млак, и ниси ни студен ни
врућ, избљуваћу те из уста својих' (Откривење 3,16). Сим-
болична претња да he нас избљувати из уста својих значи
да неће моћи да преноси Богу наше молитве нити наше из-
разе љубави. Он неће моћи да поткрепи наше проповеда-
ње Божје Речи нити наше духовно дело ни на који начин.
Он неће моћи да подупре наше верске напоре нити да зах-
тева да нам се укаже милост.« (6Т 408)
39
ЛАОДИКИЈА Процена Лаодикије - 2
 У овом је проблем: Исус каже да наша дела нису ни вру-
ћа ни хладна, већ млака. Он наглашава да би више волео
да су врућа или хладна. Другим речима, да су врућа, био би
задовољан. Да су хладна, био би у стању да нам помогне.
Међутим, млакост не може да поднесе због тога што су и
врућа и хладна дела природна, док млака то нису. Шта то
значи?
Тело је грешно и зато је потпуно природно да тело про-
изводи грех, да производи грешна дела. Када ја и ти учини-
мо грех, ми једноставно поступамо у складу с нашом при-
родом, која је грешна.
На исти начин, када Свети Дух станује у нама, потпуно је
природно да Дух чини оно што је праведно. Јован каже: »Који
је год рођен од Бога, не чини грех« (1. Јованова 3,9). Нови жи-
вот, који почиње када се Свети Дух настани у нама, не познаје
грех, јер је за Свети Дух природно да чини правду. И зато су
врућа дела природна последица деловања Светога Духа, који
живи у нама, као што су хладна дела природна последица де-
ловања тела. Међутим, млака дела нису природна ни за тело,
ни за Дух. И зато, када се тело, које је грешно, труди да чини
добро, ослањајући се на самоправедност, таква дела постају
лицемерна и неприродна.
Пре него што почнемо да размишљамо зашто Христос
тако оштро одбацује млака дела, хајде да детаљније размо-
тримо каква су то дела у ствари. А да бисмо то учинили,
погледајмо најпре шта та дела нису.
Када Исус каже да су наша дела млака, Он не мисли да
су она понекад врућа, а понекад хладна и да је просечни ре-
зултат млакост. Међутим, има неких коментатора Библи-
је који сматрају да Исус управо за такву врсту млакости оп-
тужује Лаодикију. Они верују да Исус збраја њена дела
-нека су врућа а нека хладна - и да тако као резултат доби-
ја просечно тј. млако духовно стање.
Исус не жели да стекнемо такав утисак. Он каже: »Све
време, сва ваша дела су млака!« Нису нека од њих врућа, a
40
нека хладна; све што Лаодикија чини је млако. Ту важну
мисао увек треба да имамо на уму.
Друго, неки адвентисти лаодикијску млакост сматрају
прелазним стањем у процесу општег хлађења Цркве. У по-
четку, кажу они, Црква је била врућа. Наши пионири су
напорно радили, жртвовали су и себе и своје имање. Али,
када смо постали већа, популарнија Црква, почели смо да
се хладимо. Некада смо били врући, а сада постајемо хла-
дни. У ово време, налазимо се некако у средини; охладили
смо се толико да смо постали млаки и зато нам је неопхо-
дно буђење. Они који лаодикијску млакост схватају на овај
начин своје мишљење темеље на тексту из Откривења
2,4.5: »Но, имам на тебе што си љубав своју прву оставио.
Опомени се, дакле, одакле си спао, и покај се, и прва дела
чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свећњак твој
с места његова, ако се не покајеш.« Проблем са овим тек-
стом је у томе што је он упућен цркви у Ефесу, а не цркви
у Лаодикији! Христос цркви у Лаодикији није рекао: »Не-
када си била врућа, а сада си млака. Покај се, јер ћу те ина-
че избљувати из уста својих.« He, Христос је узвикнуо:
»Ниси ни врућа, ниси ни хладна, већ си млака.« Млакост је
хронично стање Лаодикије.
Ми не можемо Христову поруку Ефесу применити на
своје лаодикијско стање. Истина је да су пионири овог по-
крета напорно радили и да су се жртвовали. Али, каква су
била њихова дела - да ли су то била дела вере (врућа дела),
или дела закона (млака дела)? Ако проучавамо нашу исто-
рију, видећемо да су и неке од раних старешина наше Цр-
кве биле ухваћене у подмуклу замку легализма - да су им
дела била млака!
Године 1874. Јураја Смит, уредник службеног гласила
Цркве, објавио је низ чланака под заједничким насловом
»Основне доктрине«. Чланци су се детаљно бавили Зако-
ном, али нису ни спомињали оправдање вером, које је те-
мељ врућих дела.
41
ЛАОДИКИЈА Процена Лаодикије - 2
 После три године, Џемс Вајт и Јураја Смит одржали су
библијски семинар у Батл Крику, у држави Мичиген. Био
је то низ библијских предавања, намењених адвентистич-
ким проповедницима. Циљ је био обучити проповеднике
да успешније проповедају троструку анђеоску вест. Преда-
вања су касније била објављена, али се у њима такође не
спомиње оправдање вером. Следеће године, 1878, Јураја
Смит објавио је подебелу књигу под насловом »Синопсис
истине за садашње време«. И поново, та срж адвентисти-
чке вести уопште не спомиње оправдање вером или пра-
ведност у вери. Можете, дакле, разумети зашто су припад-
ници других Цркава почели да оптужују адвентисте да су
легалисти. Видели су да ми истичемо Закон и да занемару-
јемо оправдање вером. Управо у том контексту Дух проро-
штва је упутио своју опомену: »Ми смо проповедали закон
све док нисмо постали исто тако сухи као горе гелвујске на
којима није било ни росе ни кише. Ми морамо проповеда-
ти Христа у закону и онда ће бити и сока и хране у нашем
проповедању.« (RaH, 11. marta 1890)
Према томе, када нас Исус оптужује за млакост, Он зна
о чему говори - о делима закона, о легализму, о покушају
да држимо Закон својом силом да бисмо се спасли, да чи-
нимо добра дела из погрешних побуда! Он нас упозорава:
»Тако будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те
из уста својих« (Откривење 3,16). Таква млакост he наве-
сти Христа да нас одбаци!
Зашто? Да ли су млака дела лоша дела? Да ли су она
иста као и дела тела, грешна дела? Споља не изгледа тако!
Зашто се, онда, Бог толико противи млаким делима? На-
водим четири разлога зашто је самооправдање, зашто су
дела закона толико одвратна Христу да мора да нас испљу-
не из својих уста ако останемо млаки.
1. Лицемерје. У претходном поглављу видели смо да је
наше тело, то јест наша пала људска природа грешна без
остатка (Римљанима 7,18). Зато, када се у телу трудимо да
42
будемо добри, када својом снагом покушавамо да имити-
рамо Бога и његову праведност, постајемо лицемери. Па-
вле то назива »хвала по телу« (Галатима 6,12). У галатиј-
ским црквама проблем је представљало обрезање; код нас
проблем може да буде светковање суботе, одевање, здрав-
ствена реформа или било које од многих питања. Принцип
је исти: тело покушава да буде добро и да покаже другима
колико је добро!
Двадесет треће поглавље Јеванђеља по Матеју открива
нам шта Исус мисли о самооправдању, о делима закона. У
том поглављу, Он процењује фарисеје који су били стручња-
ци за дела закона. Он каже: »На Мојсијеву столицу седоше
књижевници и фарисеји. Све, дакле, што вам реку да држи-
те, држите и творите, али шта они чине, не чините, јер гово-
ре, а не чине« (Матеј 23,2.3). Другим речима, Исус признаје
књижевницима и фарисејима да су ауторитети у тумачењу
Мојсијевог закона; они су заиста били стручњаци. Фарисеји
су изузетно строго ревновали за Мојсијев закон.
Исус се није сукобљавао с верским вођама око Закона.
Они су га правилно тумачили. Исус је чак рекао народу да
држи оно што му старешине говоре да треба да држи (Ма-
теј 23,3)- Али је опоменуо вернике да не чине оно што њи-
хове старешине чине! Зашто? Проблем није био у томе
што фарисеји нису правилно разумели Закон, проблем се
крио у побудама њихових дела! Исус наглашава: »А сва де-
ла своја чине да их виде људи« (Матеј 23,5). Оно што су чи-
нили било је добро, али зашто су то чинили? Они су то чи-
нили као да говоре: »Гледајте како сам добар!« Они су же-
лели да свако види њихову верност. Исус их је назвао лице-
мерима и слепим вођама (Матеј 23,13-16). »Тешко вама
књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени
гробови, који се споља виде лепи, а изнутра су пуни кости-
ју мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви споља се пока-
зујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и
безакоња« (Матеј 23,27.28).
43
ЛАОДИКИЈА Процена Лаодикије - 2
 Такво понашање књижевника и фарисеја може да по-
стане и наше понашање. Дух пророштва пише:
»Ми можемо ласкати себи, као што је то чинио Нико-
дим (Никодим је био члан Великог већа, па према томе и
првокласни фарисеј), да је наш живот частан, да је наш мо-
рални карактер беспрекоран, и мислити да не морамо да
понизимо своје срце пред Богом као неки обични грешни-
ци; али, када Христово видело засија у нашим срцима, ви-
дећемо колико смо празни; разазнаћемо себичност својих
побуда, непријатељство према Богу, којим је упрљан сваки
поступак у нашем животу.« (SC 28.29)
Сви се ми суочавамо с овим проблемом самооправдања
у различитим облицима. Понекад, док стојим на улазу у
цркву после суботне проповеди, понеко ми каже: »Била је
то изванредна проповед!« И моје тело одмах реагује:
»Много си се трудио да саставиш ту проповед, зар не? За-
иста је то била добра проповед!« И онда морам да кажем
самоме себи: »Иди од мене, сотоно!« (Наравно да то не ка-
жем гласно, јер би верници могли да помисле да их вре-
ђам!) Сотона ће храбрити тело да подигне своју ружну
главу кад год је то могуће. Запазите да се Дух пророштва
у наредном тексту бави побудама, а не самим делом и сто-
га каже: »Ми ћемо разазнати себичност својих побуда!«
Треба да се упитамо: »Зашто чиним то што чиним?« На
пример, учествујем ли у библијском раду зато што желим
да објавим Господњу истину другима? Или то чиним зато
да бих оставио утисак на цркву? Или зато што желим да
Бог о мени стекне добро мишљење? Или зато што мислим
да ћу на тај начин осигурати своје спасење? Чиним ли ја де-
ла вере или дела закона? To je право питање! Одакле про-
излазе дела која чиним - од Духа, или од тела?
Очигледно је да ми нисмо у стању да откријемо побуде
других људи. Зато никада не смемо да судимо једни други-
ма. Имамо већ довољно невоља да разумемо сопствене по-
буде. Ако желимо да видимо да ли су наше побуде себич-
44
не, треба да се упитамо: »Када имам успеха у раду за Го-
спода, да ли сам склон да с потцењивањем гледам оне који
нису успели?« Будите опрезни! Тело покушава да вам ка-
же колико сте добри. Тело не жели да се Светоме Духу
припише слава, јер је тело у непријатељству са Духом.
Први разлог, дакле, што Бог одбацује самооправдање
или дела закона су потпуно погрешне побуде. Ми можда
чинимо оно што треба да чинимо, али из погрешних побу-
да! У Христово време, Јевреји су светковали суботу. У
ствари, били су врло строги у томе и прописали су себи
многобројна правила да не би прекршили светост Божјег
дана. Међутим, светковали су суботу из себичних побуда
-да би се тиме спасли и да би их Бог благословио.
2. Неверовање. Други разлог што је самооправдање тако
одвратно у Христовим очима лежи у томе што је оно у
ствари утемељено на неверовању. Исус каже: »Јер без ме-
не ништа не можете чинити« (Јован 15,5).
Ако кажете: »Боже, ниси у праву! Ја могу да чиним до-
бро«, да ли тиме изражавате веровање или неверовање?
Свакако да изражавате неверовање. Да наведемо неколи-
ко примера.
Када је, кратко време пре своје смрти, Исус рекао сво-
јим ученицима: »Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ«
(Матеј 26,30-35), да ли су се они сложили с Њим? Нису!
Шта су тиме показали? Неверовање!
Када је Бог показао Петру да јеванђеље није намењено
само Јеврејима већ и незнабошцима, да ли се Петар сло-
жио? Није! Бог је морао да му каже: »Што је Бог очистио,
ти не погани« (Дела 10,15). Бог је морао да отклони Пе-
трово неверовање.
Сваки пут када не прихватимо божанску осуду тела, ми по-
казујемо неверовање. И управо се то догађа приликом реаго-
вања Лаодикије на Христову поруку. Верни и истинити сведок
каже да смо »несрећни, и невољни, и сиромашни, и слепи, и
голи«. Како Лаодикија одговара? »Богат сам и обогатио сам
45
ЛАОДИКИЈА Процена Лаодикије - 2
се и ништа не потребујем« (Откривење 3,17). Ко је у праву?
Да ли Исус говори истину о нама или сматрате да Он греши?
Ми можемо својим уснама признати да је Исус у праву, али
смо ипак у искушењу да истакнемо блиставе извештаје о оно-
ме што чинимо и да кажемо: »Али, наша дела су тако добра!«
Шта је Исус мислио када је рекао Никодиму: »Што је ро-
ђено од тела, тело је« (Јован 3,6)? Зар није хтео да каже:
»Дозволи да ти кажем истину, Никодиме! Твоје тело, тво-
ја грешна људска природа, никада те не може довести до
праведности. Ти можеш доћи до праведности једино ако се
родиш одозго, од Светога Духа.«
Без обзира колико нам дела закона изгледала добра, мо-
рамо имати на уму да су утемељена на неверовању. Када
год се тело труди да чини нешто што је Бог рекао да оно
не може, ми, у ствари, као да говоримо: »Боже, ниси рекао
истину!« И то је неверовање. Управо зато су сва дела зако-
на увек утемељена на неверовању.
3. Себичност. Павле каже да љубав (агапе) не тражи сво-
је (1. Коринћанима 13,5). Нема себичности у тој љубави. За-
то, ако било шта чинимо из себичних побуда, ми се противи-
мо начелу агапе љубави - која је права побуда свих дела ве-
ре. Петар је једном дошао Исусу и рекао: »Ето, ми смо оста-
вили све и за тобом идемо. Шта ће, дакле, бити с нама« (Ма-
теј 19,27)? Зашто је Петар све оставио? Да ли је то било де-
ло закона или дело вере? Његова побуда је била себична, ве-
ровао је да ће Исус савладати Римљане и да he он постати је-
дан од главних Христових сарадника у новом царству. Одре-
као се свега да би пошао за Исусом, али је његова побуда би-
ла себична, па је и његова жртва била дело закона.
Како можемо бити сигурни у то? Када је Исус присту-
пио Петру у горњој соби да му опере ноге, он је рекао:
»Никада ти нећеш опрати мојих ногу.«
Исус је познавао Петрово срце, па је рекао: »Ако те не
оперем, немаш дела са мном.« За Петра су те речи значи-
ле: »Заборави на фотељу председника владе!«
46
Зато је одговорио: »У том случају, немој ми опрати само
ноге, већ и руке и главу, јер желим да будем председник
тиоје Владе!«
Дела закона могу споља изгледати добра, али им недо-
стаје агапе! Она су утемељена на себичним побудама и за-
то у Божјим очима изгледају као прљаве хаљине (Исаија
04,6). »Љубав према Богу је темељ праве религије. Ако се
укључимо у Његово дело углавном зато што се надамо на-
гради или што се бојимо казне, нећемо постићи ништа!«
(РР523)
4. Одбацивање Христа. Коначни разлог зашто су дела
ткона одвратна Христу крије се у томе што она одбацују
Христа као нашу праведност. Павле наглашава Галатима:
»Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправда-
те« (Галатима 5,4). С којим су се проблемом суочавале
галатијске цркве? Да ли је то био исти проблем с којим су
се суочавали Јевреји? He! Јевреји су желели да зараде спа-
сење искључиво својим добрим делима. Галатијски хри-
шћани упали су у другу сотонину замку. Био је то легали-
чам, али у врло подмуклом облику. Галатијски хришћани
су подлегли заблуди да није довољно да прихвате Христа
као своју праведност, да и хришћани треба да допринесу
I bercmoj праведности тиме што ће држати Закон - у њихо-
вом случају, тиме што ће се обрезати. Другим речима, га-
латијски проблем је била мисао: »Ја се спасавам вером и
делима.«
Дух пророштва одређено говори о овој појави: »Ако би
нера и дела могли да купе дар спасења било коме, тада би
Створитељ био у обавези према својим створењима. Ова
мисао отвара могућност да лаж буде прихваћена као исти-
на« (Faith and Works, 20). Управо је на том питању католич-
ка теологија скренула с правог пута. Та Црква учи да се
човек спасава вером и окајањем греха, покором. Док сам
још припадао тој Цркви и одлазио на исповест, нисам из-
лазио из исповедаонице слободан од греха. После при-
47
 ЛАОДИКИЈА

знања греха морао сам да их окајем својим делима, поко-

ром. Међутим, ми млади били смо досетљиви. Увек смо на-
стојали да сазнамо који свештеник обавља исповест у којој
исповедаоници, јер су нам неки давали дугачку листу дела
окајања, тежу покору, док су други били милостивији. И
зато смо увек у дугачком реду чекали пред исповедаони-
Заблуда
цом милостивијег свештеника. У краћим редовима углав-
ном су стајали старији верници који су желели дуга окаја-
ња, тежу покору, јер су сматрали да што је дужа листа по-
коре, то ће им и Бог бити милостивији. А ми млађи желе-
ЛАОДИКИЈЕ
ли смо да наша покора буде што лакша и краћа и да је што »Јер говориш: богат сам и обогатио сам се, и
пре завршимо. Дух пророштва каже: када својој вери дода- ништа не потребујем; а не знаш да си несрећан,
јемо дела као средство спасења, постајемо слични католи- и невољан, и сиромах, и слеп, и го.«
цима који признању греха додају и дела покоре. ОТКРИВЕЊЕ 3,17.
И оправдање (урачуната праведност) и посвећење (дата

У
праведност) у потпуности долазе од Христа. Свет не сме
својој поруци Лаодикији, Верни сведок јасно пока-
да види нас, већ Христа који живи у нама и преко нас. Је-
зује да нас наша млакост - наше самооправдање,
дино када Христос својим Светим Духом живи у нама, ми
наш легализам - вара, да нас наводи да себе посма-трамо у
ћемо чинити Христова дела из чисте агапе љубави. И тада
погрешној светлости. Текст у Откривењу 3,17. са-свим се
he свет бити обасјан Божјом славом (Откривење 18). To je
природно дели на два дела. У првом делу текста са-ма
стварни циљ Христове поруке Лаодикији. О, када би Он
Лаодикија процењује своје духовно стање; у другом де-лу
дао да се тај циљ што скорије оствари!
је Христова процена. Процене су потпуно различите.
Постоји суштинска разлика између онога што ми мислимо
о себи и онога што Христос мисли о нама.
Проблем Лаодикије je y њеној подсвести. Исус каже да
Лаодикија »не зна« да је несрећна, и невољна, и сиромаш-
на, и слепа, и гола. Другим речима, ми нисмо свесни свог
иравог духовног стања, ми живимо у заблуди. Ми не знамо
какви смо у ствари.
»Може ли се људски ум наћи већој обмани него кад ми-
сли да је све у најбољем реду иако ништа није у реду? По-
рука Верног сведока затиче Божји народ у жалосној заблу-
ди, иако је он искрен у тој својој заблуди. Народ није ни
свестан да је његово стање јадно у Божјим очима. Док они

48 49
ЛАОДИКИЈА Заблуда Лаодикије
којима је порука упућена варају себе да су достигли зави-
дан духовни ниво, порука Верног сведока руши њихову са-
моувереност страшном оптужбом да се у ствари налазе у
стању духовног сиромаштва и беде, да су духовно слепи.
Тако тешко и оштро сведочанство не може да буде погре-
шно, јер га даје Верни сведок, а његово сведочење мора
бити истинито.« (ЗТ 252.253)
Видите, није тешко сагледати разлику између врућих и
хладних дела - између дела вере и дела тела. Није због то-
га Лаодикија погрешно проценила своје право духовно
стање. Ми смо се преварили зато што нисмо били у стању
да јасно видимо разлику између дела закона (млаких дела)
и дела вере (врућих дела)! Овде лако долази до забуне, јер
је разлика између дела закона и дела вере једва видљива,
иако је стварна.
Ни сам Лутер није разликовао те две врсте дела, јер је
осуђивао апостола Јакова што уздиже дела вере. Није це-
нио ни његову посланицу, јер се по његовом мишљењу су-
протила Павловим списима. Међутим, Павле и Јаков се са-
вршено слажу. Обојица уздижу дела вере, обојица уче да
истинско оправдање вером увек доводи до дела вере. (Ка-
сније је Лутер променио своје мишљење о Јакову и при-
знао да је апостол био у праву!)
Павле осуђује дела закона - самооправдање - и указује
на неопходност дела вере. »Јер се делима закона ниједно
тело неће оправдати пред њиме, јер кроз закон долази по-
знање греха« (Римљанима 3,20). Павле осуђује и сваки на-
пор да се небо заслужи делима Закона; они који покушава-
ју да буду праведни држећи Закон никада неће успети у то-
ме. »Мислимо, дакле, да he ce човек оправдати вером без
дела закона« (Римљанима 3,28). Исто је то поручио и гала-
тијским хришћанима. »Па, дознавши да се човек неће
оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа,
и ми веровасмо Исуса Христа да се оправдамо вером Хри-
стовом, а не делима закона; јер се делима закона никакво
50
тело неће оправдати« (Галатима 2,16). Другим речима, де-
ла закона супроте се оправдању вером, она су непријатељи
јеванђеља. »Сотона се труди свим својим лукавствима да
поквари ум и срце. О, како је само успешан у наговарању
људи и жена да се удаље од једноставности Христовог је-
панђеља... Верници Цркве су у опасности да дозволе своме
ја да заседне на престо.« (RaH, 15. XII 1904)
Дела закона су оно што ми називамо легализмом или са-
мооправдањем. Таква дела немају никаквог удела у нашем
оправдању. Ми се оправдавамо једино оним што је Христос
учинио за нас својим животом и својом смрћу. Павле изричи-
то осуђује оне који се труде да оправдању вером додају и де-
ла закона. »Изгубисте Христа ви који хоћете законом да се
оправдате и отпадосте од благодати« (Галатима 5,4). Оправ-
дање вером једноставно не може да се меша са делима зако-
на; оправдање вером и дела закона се међусобно искључују!
С друге стране, Павле упорно истиче дела вере! Пошто
је рекао да дела уопште не доприносе нашем спасењу
(Ефесцима 2,8.9), Павле каже верницима да смо ипак »са-
здани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред при-
чрави да у њима ходимо« (Ефесцима 2,10). Тако Павле до-
лази у склад с Јаковом који тврди да оправдање вером увек
доводи до дела вере.
Младом проповеднику Титу Павле пише: »He за дела пра-
ведна (дела закона) која ми учинисмо, него по својој милости
спасе нас бањом препорођења« (Титу 3,5). Али, само три
стиха даље, Павле каже: »Истинита је реч, и у овоме желим
да утврђујеш, да се они који вероваше Богу труде и старају
ча добро дело; ово је корисно људима и добро« (Титу 3,8). За-
пазитеда судела вере корисна, али не нама, већљудима! До-
бра дела откривају другима да Христос делује у нама. Она
сведоче да је истинско оправдање вером обављено.
У истој посланици Титу, Павле каже да је Христос »дао
себе за нас да нас избави од сваког безакоња, и да очисти
себи народ изабрани који чезне за добрим делима« (Титу
51
ЛАОДИКИЈА Заблуда Лаодикије
2,14). Грчка реч, преведена код нас речју »чезне«, има исти
корен као и она у Откривењу 3,15. преведена као »врућ«.
Павле јасно подржава добра дела - не као начин да се за-
добије спасење, већ као средство да се покаже истинско
оправдање вером и да се ближњи привуку Христу. И тако
се Павле и Јаков потпуно слажу.
Неко ће ипак казати: »Па, зар нису старозаветни хероји
задобијали Божју наклоност својим делима - држањем Бож-
јег закона?«
He, уопште није било тако! У једанаестом поглављу По
сланице Јеврејима поименце се наводе многобројни старо-
заветни хероји и набрајају њихова добра дела и послу-
шност, али им се хвала изриче због њихових дела вере! Из-
раз »вером« стално се понавља у целом поглављу. На при-
мер: »Вером послуша Аврам када би позван да изиђе у зе-
мљу коју је хтео да прими у наследство и изиђе не знајући
куда иде« (Јеврејима 11,8).
Аврам није знао куда иде, али је послушао Господњи по-
зив. Била је то послушност рођена из вере. Он није питао,
као што неки мисионари питају Генералну конференцију:
»Има ли тамо електричне енергије? Раде ли тамо хладња-
ци?« Бог није рекао Авраму: »Тамо те чека кућа са теку-
ћом водом.« Једноставно му је казао: »Желим да кренеш у
земљу коју ћу ти показати.« И Аврам је послушао у вери;
његова дела била су дела вере, а не дела закона, иако је ја-
сно да је поштовао Божје заповести.
Исто је тако било и са Нојем. Бог му је рекао: »Уништи-
ћу овај свет потопом! Желим да саградиш ковчег.« Да ли
је Ноје веровао Богу? Да, јер његова дела показују његову
веру. Истинска дела вере увек су утемељена на Божјим
обећањима, док су дела закона утемељена на људским обе-
ћањима и достигнућима. На Синају, Бог је рекао Израиљ-
цима: »Ово су моји закони.«
Они су одговорили: »Што је год рекао Господ, чинићемо
и слушаћемо« (2. Мојсијева 24,7).
52
У чему је, дакле, основна разлика између дела закона и
дела вере? Зашто смо упали у заблуду да дела закона про-
гласимо делима вере и да постанемо несвесни свога правог
духовног стања? Ако треба да се оспособимо да прихвати-
мо Христов савет, онда морамо отворити своје очи и јасно
сагледати битну разлику која дела закона дели од дела вере.
Разлика није у самим делима, јер су дела закона и дела
нсре врло слична на први поглед. Два верника могу да
светкују суботу. Један то чини по закону као дело закона,
а други по вери као дело вере. Два верника могу да одржа-
вају библијске часове. Један то чини по закону као дело за-
кона, а други по вери као дело вере. Дела на први поглед
ичгледају потпуно иста, у чему је онда разлика?
Прва разлика је изворшите или порекло дела које је
учињено. Дела закона се чине људским напорима - она по-
тичу од тела. Дела вере чине се Христовом силом, силом
(^ветога Духа, зато што хришћанин живи вером. Хајде да
иидимо како то изгледа у животу.
Изванредан пример дела закона је молитва богатог фа-
рисеја (Лука 18). Одлучујући је сам увод у причу.
Запазите да је Исус ову причу испричао у контексту ра-
(говора о самооправдању, о делима закона. »А и другима
који мишљаху за себе да су праведници и друге уништава-
ху каза причу ову« (Лука 18,9). Дела закона обично нас на-
воде да презиремо друге; легалисти увек потцењују оне ко-
ји нису успели да задовоље њихова мерила.
»Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фари-
сеј, а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи ова-
ко: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајду-
ци, неправедници, прељубочинци, или као овај цариник.
Иостим два пута у седмици; дајем десетак од свега што
имам!« (Лука 18,10-12)
Исусовим слушаоцима реч фарисеј није звучала нега-
гивно као нама данас. Фарисеји су се сматрали врло све-
тим људима, јер су ревносно држали Божји закон. Према
53
ЛАОДИКИЈА Заблуда Лаодикије
томе, овде један добар човек говори Богу о себи. Да ли су
његова дела била добра или зла? Била су добра! Он би си-
гурно добио неку звезду за своју круну када бисмо их ми
делили. Међутим, да ли су та добра дела била дела вере
или дела закона?
Била су то дела закона! Зашто? Шта није ваљало у ње-
говим делима?
Она су допринела да он стекне високо мишљење о себи.
Он није живео за Бога, већ за себе. Зато је и говорио Богу:
»Молим те, погледај ме! Види како сам добар!«
Шта ће му Исус казати на суду? »Многи ће мени рећи у
онај дан: Господе, Господе! Нисмо ли у име твоје пророко-
вали, и твојим именом ђаволе изгонили, и твојим именом
чудеса многа творили? И тада ћу им ја казати: Никада вас
нисам знао! Идите од мене који чините безакоње« (Матеј
7,22.23). »Порука Лаодикији представља Божји народ као
људе уљуљкане у телесну сигурност. Они су опуштени, јер
верују да су својим духовним достигнућима заслужили ви-
сок положај.« (ЗТ 252)
Дела закона увек чинимо себе ради, за своју славу. Изво-
риште им је тело, наша грешна људска природа. Тело не
може да чини истински добра дела. Оно може да чини де-
ла која само изгледају добра, али им је побуда погрешна,
јер телом увек управља себичност. Запазимо колико пута
фарисеј у Исусовој причи употребљава реч ја док се моли
Богу.
Насупрот томе, размотримо и пример дела вере. Павле,
који је био и фарисеј, одрекао се свих својих дела закона да
би стекао Христа и Његову праведност.
»Јер ми... Духом служимо Богу и хвалимо се Христом Ису-
сом, и не уздамо се у тело. (Желим) да се нађем у њему, не има-
јући своје праведности која је од закона, него која је од вере
Исуса Христа, праведност која је од Бога у вери, да познам ње-
га и силу васкрсења његова и заједницу његових мука, да будем
налик на смрт његову« (Филибљанима 3,3-9.10).
54
Павле се уздао у Христа, а не у себе. Он каже: »Желим
сада да Исус живи у мени, јер сам прихватио Његову пра-
ведност.« To треба да буде и наша жеља. И ми се морамо
уздати у Христа, а не у себе!
Пишући цркви у Коринту, Павле каже: »Hero ce потру-
дих више од свију њих (осталих апостола).« Да га неко не
би погрешно схватио, брзо додаје: »Али не ја, него благо-
дат Божја која је са мном« (1. Коринћанима 15,10). Није
I Тавле, у својој људској природи, чинио добра дела, већ Бог
који је наставао у њему. Извор дела вере је Христос који
делује у нама својим Светим Духом.
To je прва разлика између дела вере и дела закона. Дела
Закона имају свој извор у нашој грешној људској природи.
Дела вере имају свој извор у Исусу Христу, који делује у на-
ма и преко нас својим Светим Духом.
Друга разлика је уско повезана с првом. Реч je o побуди
која се крије иза учињеног дела.
Дела закона чине се из следећих разлога: (1) из страха
од казне; (2) из жеље за наградом; (3) из жеље за славом.
Дела закона су увек надахнута себичношћу. Увек ce JA
труди да себе представи у повољној светлости.
Бог нас процењује, не по нашим делима, већ по побудама
које су нас покренуле на дела. Наш проблем, проблем цркве
у Лаодикији - разлог зашто погрешно процењујемо своје
право духовно стање - крије ce y томе што ми полазимо од
другог исходишта; ми себе процењујемо по делима, а не по
побудама. Сам Исус је ту разлику нагласио у својој Беседи на
Гори благослова. Фарисеј каже: »Нисам никога убио.« Исус
одговара: »Чекај мало! Ако некога мрзиш у свом срцу, већ
си га убио, иако му физички ниси одузео живот. Ако погле-
даш на жену с пожудом у свом срцу, већ си учинио прељубу,
иако јој се физички ниси приближио.« Бог гледа на срце.
Управо зато ће на суду узимати у обзир све тајне побуде. Ка-
да схватимо та далекосежна мерила, појмићемо да смо сви
нечисти пред Њим! »Човеку се сви путеви његови чине чи-
55
ЛАОДИКИЈА Заблуда Лаодикије
сти, али Господ испитује духове« (Приче 16,2). Бог не гледа
само на дело, већ и на дух који нас је покренуо на дело.
Павле описује разлику између дела закона и дела вере
указујући на искуство Аврама и његових синова, Исака и
Исмаила. »Јер је писано да је Аврам имао два сина, једнога
од робиње, а другога од слободне... који беше од робиње, по
телу се роди; а који од слободне, по обећању« (Галатима
4,22.23).
Шта то Павле жели да каже? Он једноставно истиче да се
Исмаило родио по Аврамовој жељи, да је био последица ње-
говог деловања. Исак, с друге стране, представљао је дете
обећања. Ко је родио Исмаила? Аврам! Ко је родио Исака?
Бог! Аврам није могао да добије Исака без Божјег чуда, јер
је Сара већ била сувише стара да рађа. Људски гледано, било
им је немогуће да добију децу. Према томе, дела вере потичу
само од Бога док ходимо у вери, као што је то Аврам чинио.
Међутим, дела закона потичу од наше људске природе, као
што је и Аврам са Агаром добио Исмаила. Павле наставља:
»Јер су ово два завета: један, дакле, од горе Синајске, која ра-
ђа за робовање« (Галатима 4,24).
Зашто је гора Синајска симбол завета који наводи на ро-
бовање? Зато што је народ, када му је Бог дао свој Закон
на гори Синајској, овако одговорио: »Што је год рекао Го-
спод, чинићемо и слушаћемо« (2. Мојсијева 24,7). Био је то
стари завет - народ је обећао Богу да ће бити добар и тако
заслужити спасење. Да ли је успео у томе? Није! Кад није
успео, да ли је признао свој неуспех? Није! Уместо тога, из-
мислио је мноштво правила - људских правила - да би по-
стигао успех. А онда је казао Господу: »Гле, ми ипак држи-
мо Твој Закон.«
Разлика између старог завета (Исмаила) и новог завета
(Исака) није лако видљива. Једино пажљиво проучавање
оба завета открива да је стари завет био уговор између Bo-
ra и Израиља, док је нови завет Божји тестамент у корист
човечанства. Када је Бог склопио уговор са Израиљем на
56
Прду Синај, био је потпуно сигуран да га они неће одржа-
ти. Међутим, стари завет је био неопходан да би се потпу-
но поткопало поверење у тело и да би се тако приправио
нут новом завету. На несрећу, јеврејски народ је одбио да
мризна своју потпуну поквареност па је одбио и нови завет
у Исусу Христу. Историја Јевреја је била записана, каже
11авле, на корист онима »на које и последак света дође« (1.
Коринћанима 10,11). He дао Бог да се та историја понови с
пама!
Павле наставља своје упоређивање: »А горњи Јерусалим
слободан је, који је мајка свима нама... а ми смо, браћо, по
Исаку деца обећања« (Галатима 4,26.28). Исак је предста-
вљао Божје обећање и Божје деловање преко Cape. У новом
тавету, ми вером прихватамо Божја обећања и дозвољавамо
Богу да делује у нама. Дух пророштва то овако описује:
»Има оних који говоре да служе Богу иако се ослањају
на своје снаге да држе Његов Закон, да изграде праведан
карактер и да осигурају спасење. Њихово срце не покреће
дубоко осећање љубави према Христу, већ се труде да ис-
пуне дужности хришћанског живота као нешто што Бог
чахтева од њих да би заслужили небо. Таква религија нема
пикакве вредности.« (SC 44)
»Рођење Захаријиног сина, као и рођење Аврамовог, па
и Маријиног требало је да нам открије велику духовну
истину, истину коју врло споро учимо и лако заборављамо:
сами по себи, ми смо неспособни да чинимо било какво до-
бро; али оно што ми не можемо чинити биће учињено
Ножјом силом која ће деловати у свакој понизној и верној
души. Само вером добијено је дете обећања. Само вером
Оио је зачет наш духовни живот и ми били оспособљени да
минимо дела праведности.« (DA98)
Једино вером можемо постати праведни. Оправдање и по-
свећење можемо стећи само вером. »Сва наша добра дела
чинимо силом која је изван нас« (COL 160). Дух пророштва
каже »сва наша добра дела«, а не само »нека од њих«. »Све
57
ЛАОДИКИЈА Заблуда Лаодикије
што човек може да чини без Христа загађено је себичношћу
и грехом, а оно што чини вером угодно је Богу.« (1SM 364)
Ово је проблем с којим се и данас суочава Лаодикија. Мно-
ги од нас пали су у замку неког од облика прикривеног лега-
лизма, а нису ни свесни тога. Лаодикија је у заблуди, а не зна
да је у заблуди, јер не разликује дела закона од дела вере.
Неки се боје да he људи, ако будемо отворено о овоме
говорили, престати да се труде да буду послушни Закону,
да неће улагати никакве напоре да победе грех. Међутим,
права вера увек захтева улагање напора, увек захтева бор-
бу против греха. Шта у ствари значи вера? Вера на делу
значи: »He ja, већ Христос у мени!«
Први део ове реченице је и најтежи. Када кажемо: »He
ја«, говоримо нешто што се потпуно супроти нашој грешној
људској природи и нашем поносу. Говоримо нешто што се
супроти и нашем егоизму, јер заслуге за дело посвећења же-
лимо да припишемо себи, па макар само делимично. И зато,
уместо да кажемо: »He ja, већ Христос у мени«, радије гово-
римо: »Ја и Христос« Спремни смо да признамо да оправда-
ње долази једино од Христа, једино вером. Али, неке заслу-
ге за дело посвећења желимо да припишемо и себи. Међу-
тим, није тако; Библија то не учи! Библија каже да је тело,
наша људска природа, у непријатељству с Богом. Оно се не
покорава Закону Божјем и никада се неће ни покорити (Ри-
мљанима 8,7)- И зато, у свему мора да буде: »He ja, већ Хри-
стос у мени.« To Христос жели да каже јадној, обманутој Ла-
одикији (2. Коринћанима 4,7).
Наша дела, која изгледају добра јер су дела закона, обмањују
нас. Она подсећају на дела вере и ми зато мислимо да смо »бо-
гати и да смо се обогатили и да ништа не потребујемо«. Мећу-
тим, Христос нам каже да смо »несрећни, и невољни, и сирома-
шни, и слепи, и голи« (Откривење 3,17). У Новом завету се реч
»несрећни« поново јавља једино у Римљанима 7,24. Пошто је
признао да није у стању да чини добро, Павле узвикује: »Ја, не-
срећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?«
58
Истина је да Павле на другом месту каже: »Све могу у
Христу Исусу који ми моћ даје« (Филибљанима 4,13). Али
то каже тек пошто је изјавио: »Ја несрећни човек!« Ако
дакле ја и Павле желимо да схватимо своје право стање,
онда морамо схватити да наша дела закона, иако изгледају
тако добра, нису ништа више него прљава хаљина у Бож-
јим очима (Исаија 64,6).
Када чинимо дела закона, и што их више чинимо, стиче-
мо све боље мишљење о себи - као и фарисеј из Христове
ириче. Они који успешно умножавају дела закона обично
иерују, па чак и говоре: »Нисам учинио никакав грех већ
тако дуго времена!« To je прави опис лаодикијског стања.
Гакво држање води нас у пропаст.
Супротно томе, верник који чини дела вере увек ће себе
сматрати грешником. Иако су његова дела добра, он себе
иикада неће сматрати праведником! Увек ће о себи мисли-
ти: »Ја несрећни човек, ко he ме избавити од тела смрти
ове?« Што се више будемо приближавали Христу, то ћемо
јасније видети огромну разлику измећу онога што јесмо и
онога што би требало да будемо. Дух пророштва каже:
»Порука Лаодикији мора се објављивати с великом си-
лом, јер се управо сада најбоље може применити... He ви-
дети своју изопаченост значи не видети ни лепоту Христо-
вог карактера. Када будемо постали потпуно свесни своје
грешности, почећемо да ценимо Христа... He видети изра-
читу разлику измећу Христа и себе значи не познавати се-
бе. Онај ко се не гнуша самога себе не може да схвати ни
шачење откупљења.« (RaH, 25. септембар 1900)
Наравно, ми можемо бити свесни да Христова правед-
ност живи у нама вером. Ми се можемо радовати што нас
Христос толико цени, када смо у Њему. Али, ако правил-
но схватимо јеванћеље, онда дело посвећења - оно што
Христос чини у нама - никада неће постати извор наше си-
гурности, јер ћемо увек осећати да смо грешници - и да ни-
смо сигурни. Мећутим, Христос у нама чиниће много до-
59
 ЛАОДИКИЈА

брих дела којих ми нећемо бити свесни. Сетимо се само да

ће нам на суду Исус казати: »Огладнех и нахранисте ме.
Ожеднех и напојисте ме. Бејах го и оденусте ме.«
А ми ћемо одговорити: »Господе, када смо ми то учини-
ли? He сећамо се тога«. Ми ћемо бити несвесни многих де-
ла која he Христос чинити преко нас. Дела вере, оно што
Савет
ЛАОДИКИЈИ
he Христос чинити у нама, неће нас спасти. Она ће бити са-
мо доказ да смо добили дар спасења и оправдања вером.
Лаодикија се жалосно вара, сматрајући своја дела зако-
на делима вере. Она посматра добра дела која чини и ка-
же: »Богат сам и обогатио сам се.« Мећутим, Верни сведок
види стварност и зна да смо несрећни, и невољни, и сиро- »Саветујем теда купиш у мене злата жеженога у
машни, и слепи, и голи. Нека нам Бог буде милостив да огњу да се обогатиш, и беле хаљинеда се обучеш
схватимо своје право стање и да прихватимо Његов савет. да се не покаже срамота голотиње твоје, и масти
О томе ћемо размишљати у следећем поглављу. очиње да помажеш очи своједа видиш.«
ОТКРИВЕЊЕ 3,18.

М и можемо бити захвални Богу што Верни сведок

своју поруку Лаодикији не завршава проценом
нашег духовног стања. Пошто је пољуљао нашу лажну
сигурност откривајући нам да смо невољни, несрећ-ии,
сиромашни, слепи и голи, Исус наставља и показује да
пије све изгубљено. Он нуди потпуно решење нашег про-
блема. Још има наде!
Пошто се Лаодикија суочава с многобројним проблеми-
иа, и Христово решење је свеобухватно. Он нам нуди да
купимо од њега : (1) »злата жеженог у огњу да се обогати-
мо«; (2) »беле хаљине да се обучемо да се не покаже сра-
мота голотиње наше«; (3) »масти очиње да помажемо очи
гноје да видимо« (Откривење 3,18).
Као решење проблема нашег сиромаштва и беде, Христос
нуди злато жежено у огњу да бисмо постали богатији него
игго замишљамо да јесмо. За нашу голотињу, Он нуди беле ха-
п.ине да се не бисмо морали појављивати голи на суду. За на-
шу слепоћу нуди мелем за очи да бисмо могли јасно видети

60 61
ЛАОДИКИЈА Савеш Лаодикији
своје право духовно стање. To je троструко решење које Исус
предлаже да би задовољио нашу троструку потребу.
Међутим, обратимо пажњу на врло важан део Његовог
решења. »Саветујем ти да купиш од мене...« Драгоцена не-
беска роба коју нам Исус нуди није бесплатна. Она има
своју цену. Обично се такве вредности и оно што оне пред-
стављају у Библији нуде као дар од Бога. Зашто онда Исус
каже Лаодикији да мора да их купи?
Те вредности се нуде као дар једино онима који су сиро-
машни духом. Али, самоправедни, какви су припадници
Лаодикије, не могу их добити бесплатно; они их морају
платити! И Израиљ се суочавао с истим проблемом - с по-
кушајима самооправдања. Преко Исаије, Бог му је предло-
жио нагодбу: »О, жедни, који сте год, ходите на воду, и ко-
ји немате новца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте
без новца и без плате вина и млека« (Исаија 55,1). Ово ми
некако звучи бесмислено; у ствари, неспојиво. Како неко
може да купује ако нема новца? А ако може да купи без
новца, по којој онда цени купује?
Морамо прво да схватимо како је овде употребљена реч
купити. Употребљена је на исти начин на који се ми њоме
служимо у свакодневном говору - да нешто што имамо
разменимо за нешто што желимо да имамо! У библијска
времена, људи су често размењивали добра по систему
трампе. Ако би неко имао сувише кукуруза, мењао би га за
пшеницу. Никакав новац није прелазио из руке у руку, али
је пшеница »купована«; тако су бар пословали људи који су
живели у библијска времена.
Исто се дешава и кад се новац употребљава као посре-
дник приликом размене. Замислимо да сте прошли поред
продавнице и у излогу видели прекрасан пар ципела. Цена:
150 динара. Ви помислите: »Доста су скупе, али ми се сви-
ђају. Да ли да их купим или не?« У џепу имате 150 динара.
Зарадили сте их напорним радом. Међутим, треба да доне-
сете одлуку: »Хоћу ли дати свој новац за те ципеле?« У то-
62
ме је суштина куповања - да дате оно што имате за оно
што више желите.
Лаодикија може бити стварно сиромашна, али она ипак
има нешто што сматра врло драгоценим. To je њено само-
оправдање, које је стекла својим делима закона. To je и те-
мељ њене охолости - темељ наше охолости, темељ охоло-
сти целе наше Цркве. Када нека особа, или група људи по-
стигне велики успех у верском животу, није јој лако да се
одрекне свега у корист Христове праведности. Историја Је-
нреја то доказује, баш као и историја наше Цркве око 1888.
године. Што више привидног успеха постижете, то га се те-
же одричете да бисте стекли Христову праведност. Таква
размена је врло скупа, цена је ужасно висока. Павле пише:
»Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други
мисли да се може уздати у тело, ја још више, који сам об-
резан осми дан, од рода Израиљева, колена Венијаминова,
Јсврејин од јевреја, по закону фарисеј... но, што ми беше
добитак, оно примих за штету Христа ради, јер све држим
за штету према преважном познању Христа Исуса, Госпо-
да својега, којега ради све оставих и држим све да су трице,
само да Христа добијем« (Филибљанима 3,4.5.7.8).
Павле је био изузетно успешан као фарисеј, али је ипак
био спреман да све своје успехе сматра трицама у поређе-
и>у с Христовом праведношћу. Када Верни сведок каже
Лаодикији: »Саветујем те да купиш у мене злата жежено-
га у огњу«, Он као да говори: »Мораш се одрећи своје пра-
педности, за коју мислиш да те чини тако богатом, и узети
Моју праведност.« To није лако учинити, и што више своје
мраведности имамо, то нам је теже да је разменимо за Ису-
сову праведност. Дух пророштва каже:
»У поруци Лаодикији Божји народ је представљен у поло-
жају телесне сигурности. Понаша се опуштено, јер верује да
се налази у узвишеном стању духовног достигнућа.« (ЗТ 252)
»Затражила сам да ми се објасни решетање које сам ви-
дсла (у Цркви) и било ми је показано да ће оно бити иза-
63
ЛАОДИКИЈА Савеш Лаодикији
звано отвореним сведочењем проистеклим из савета Вер-
ног сведока Лаодикији. Оно ће деловати на срца оних који
га приме и навешће их да уздигну заставу и да објаве чисту
истину. Неки неће поднети ово отворено сведочење. Они
ће му се успротивити и то ће изазвати решетање у Божјем
народу.« (IT 181)
»Проповедници нису спремни да се одрекну хаљина сво-
је праведности. Они нису спремни да размене своју правед-
ност, која је неправедност, за Христову праведност која је
чиста, непромењена истина.« (ТМ 65)
Тело се не одриче своје праведности без борбе. To ce до-
гађало у овој Цркви 1888. године, и то се и даље догађа! Те-
ло каже: »Ја сам се много трудио да постигнем ову правед-
ност. Зашто да је се одрекнем?« Међутим, не може се ме-
шати себичност са чистим јеванђељем Христове праведно-
сти. Наша одлука мора увек бити: »He ja, већ Христос«
Ако је ико у јеврејској Цркви био познат по својој пра-
ведности, ако се ико могао поносити великим успесима,
онда је то могао апостол Павле пре свог обраћења. Није
имао премца, судећи на основу његовог рођења, његовог
статуса фарисеја, или његових дела закона. Управо га је
његова ревност за Господа и навела да прогони прве хри-
шћане. Међутим, Павле је био спреман да се одрекне свег
свог успеха да би добио Христову праведност. Он сам ка-
же: »Господе, ревновао сам за Тебе и када сам прогонио
хришћане, нисам то чинио зато што сам устајао против Те-
бе. Био сам уверен да служим Теби! Што се тиче праведно-
сти по закону, био сам без мане. Али сада схватам да је све
оно што сам сматрао да ме чини достојним Неба само сме-
ће када се упореди са Христом и Његовом праведношћу«
(види Филибљанима 3,4—9).
Павле је био спреман да се одрекне свих својих верских
успеха да би стекао Христову праведност! А управо о то-
ме и говори Верни сведок када саветује Лаодикији да »ку-
пи« злата, беле хаљине и мелем за очи. Ми треба да се од-
64
рекнемо своје праведности, која нам толико значи, да би-
смо добили Христову праведност, која нас једина може
учинити богатима, оденути нас и оспособити да видимо.
Међутим, запазимо да су у ту размену укључене и патње.
Павле каже: »Јер све држим за штету према преважноме
иознању Христа Исуса, Господа својега, којега ради све
оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем.«
(Филибљанима 3,8). Наш понос, и поједниначни и заједнич-
ки, бива рањен када се треба одрећи свега што смо пости-
гли мучним радом и прихватити Христову праведност. To
је болно за нашу људску природу. Но, имамо само две мо-
гућности: можемо да се држимо своје праведности, коју смо
развили уз толико напора, или да прихватимо Христову
праведност, која се добија једино вером. He можемо имати
и једно и друго; морамо се одрећи једнога или другога! To
je цена коју морамо да платимо; то је висока цена, али је то
и једино решење наших лаодикијских проблема.
Када Верни сведок тражи да купимо од њега злато, и бе-
ле хаљине, и мелем за очи, Он нас позива да се одрекнемо
свега - нашег мишљења о себи, свега што смо мислили да
нам доноси корист, иако није било тако. Све то треба да
разменимо за Христову праведност, у виду нашег оправда-
ња и нашег посвећења. Формула једног и другог је иста
-»He ja, већ Христос« To je висока цена, али се управо
толи-ко тражи да бисмо могли купити добра која нам нуди
Верни сведок. Јесмо ли спремни да се одрекнемо себе и
свих успеха који су нам осигуравале »звезде у нашој
круни«? Је-смо ли спремни да се свега одрекнемо да бисмо
стекли Хри-стову праведност? To je била цена коју је
фарисеј Павле мо-рао да плати, и то је цена коју и ми
морамо да платимо.
И управо зато ће, по речима Духа пророштва, савети
Верног сведока Лаодикији изазвати решетање у Цркви.
Јер ће неки - посебно они који су имали успеха у развија-
њу своје праведности - бити неспремни да плате ту цену.
Људи који успешно развијају своју праведност обично су и
65
ЛАОДИКИЈА Савеш Лаодикији
људи врло снажне воље. Ако сте одржавали семинаре за
одвикавање од пушења, знате да људи јаке воље имају ви-
ше успеха од оних слабе воље. Људи јаке воље нам прире-
ђују доста главобоља на седницама одбора, а посебно када
треба да одредимо казну грешницима. Они су врло строги
према преступницима. Као да кажу: »Зашто би онај човек
имао тешких проблема са пушењем? И ја сам био страстан
пушач па сам престао да пушим. Није било тешко. Зашто
се и он не понаша на исти начин?«
Никада немојмо заборавити да су сви наши духовни
успеси у Божјим очима само као прљаве крпе. Све оно што
је у нашим очима вредно у погледу нашег духовног достиг-
нућа, у Божјим очима је окаљано себичношћу. »Али сви
бејасмо као нечисто што, и сва наша правда као нечиста
хаљина, зато отпадосмо сви као лист, и безакоња наша као
ветар однесоше нас« (Исаија 64,6).
Ми смо, ето, размотрили значење речи <Бжупити у са-
вету Верног сведока. Хајде да сада проучимо три врсте ро-
бе које Он нуди Лаодикији! Прва је »злато жежено у огњу«
(Откривење 3,18). Шта оно представља? Петар нам даје
решење:
»Којему радујте се, премда сте сада мало (где је потреб-
но) жалосни у различитим напастима, да се кушање ваше
вере много вредније од злата пропадљивога које се куша
огњем нађе на хвалу и част и славу када се покаже Хри-
стос« (1. Петрова 1,6.7).
»Злато жежено у огњу« једноставно је »вера очишћена
од себичности«. To je вера Исуса Христа, јер је Исусова ве-
ра била окушана огњем у Гетсиманији и на крсту. У Гетси-
манији, Исус се молио три пута: »Оче! Када би хтео да про-
несеш ову чашу мимо мене. Али, не моја воља, него твоја
нека буде« (Лука 22,42). Христос није дозволио себичности
да одигра ниједну улогу у Његовом откупитељском делу.
Сваки траг себичности био је разапет у животу и смрти
Исуса Христа (Лука 9,23).
66
Испрва, када прихватимо Христа, наша вера је још его-
центрична. Ми прихватамо или зато што се бојимо суда,
или зато што желимо да дођемо на Небо. To je нормално
искуство већине хришћана. Међутим, Христос жели да
очисти нашу веру од те егоцентричне побуде. Он жели да
имамо оно што Павле назива »вером која кроз љубав ра-
ди« (Галатима 5,6). To je TO злато, жежено у огњу, које Вер-
ни сведок жели да купимо.
»Вера и љубав су златно благо, елементи који у великој
мери недостају Божјем народу« (ЗТ 255). Зар ми немамо ве-
ре? Да, имамо је, али је то егоцентрична вера. Ми је морамо
одбацити и заменити вером постакнутом агапе љубављу.
Ми морамо заменити своју себичну веру за Христову веру,
која је спремна да се жртвује. Дух пророштва пише:
»Злато окушано у огњу је вера која кроз љубав ради. Само
она нас може довести у склад са Богом. Ми можемо да буде-
мо активни, ми можемо да завршимо много посла; али без љу-
бави, оне љубави која је становала у Христовом срцу, ми се
никада нећемо убројати у небеску породицу.« (COL 158)
Морамо бити врло пажљиви када читамо ову изјаву да је
не бисмо применили само на оправдање. Дух пророштва
овде говори и о посвећењу! Посвећење је доказ оправдања
и мора да зрачи из нас све јаче и јаче. Без Христове агапе
љубави, никада нећемо бити у стању да истински одражава-
мо Његов карактер. Треба да се осети да духовно растемо
тако што ће се у наш живот усељавати стварни Христов
живот. »Злато, овде препоручено као злато жежено у огњу,
то су вера и љубав. Оно обогаћује срце, јер је било бацано
у огањ све док није постало чисто. Што је чешће пролази-
ло кроз огањ, TO je блиставији био његов сјај.« (4Т 88)
Према томе, злато које нам Исус нуди је »вера која кроз љу-
бав ради« (Галатима 5,6). To je вера која је очишћена од себич-
ности. И TO je оно што нам нуди Верни сведок. Он као да каже:
»Желим да вам понудим своју веру, која је надахнута чистом љу-
бављу, у замену за вашу веру која је обузета собом.«
67
ЛАОДИКИЈА Савеш Лаодикији
 Друга роба коју Христос нуди Лаодикији је бела одећа.
To je Христова праведност - и урачуната и дата. Међутим,
мора нам бити јасно да нам једино Христова урачуната
праведност даје право на спасење, да нас једино она оспо-
собљава за Небо - а не Његова урачуната и дата праве-
дност заједно! Праведност која нас оспособљава за Небо
није наша, већ Христова; она је остварена за нас, али изван
нас, Христовим светим животом и Његовом светом смрћу.
Урачуната Христова праведност производи у нама Хри-
стову праведност; то доказује да нам је Његова праведност
била урачуната вером и тако нас оспособљава за Небо. To
je важна разлика, јер има неких који тврде да је праведност
која нас оспособљава за Небо у ствари комбинација урачу-
нате Христове праведности (оправдање) и његове дате
праведности (посвећење).
Павле каже: »Шта ћемо дакле рећи? Да незнабошци, који
не тражише правду, докучише правду, али правду од вере. A
Израиљ, тражећи закон правде, не докучи закон правде«
(Римљанима 9,30.31). Апостол представља две групе људи
-незнабошце и Израиљце - и два метода постизања праведно-
сти - веру и држање Закона. Незнабошци су успели, а Јевре-
ји претрпели неуспех. Зашто? Зато што су незнабошци при-
хватили Христа као своју праведност, док су се Јевреји тру-
дили да постану праведни држањем Закона.
Павле у ствари каже да нема мешања праведности коју
сами постижемо и Христове праведности која нам се ура-
чунава. Или једна или друга! У тренутку када прихватите
Христову праведност, морате одбацити сопствену. У тре-
нутку када почнете уздизати своју праведност, засмета вам
Христова. Павле закључује: »И који га год верује, неће се
постидети« (Римљанима 9,33). Они који буду купили беле
хаљине биће сигурни да се неће показати срамота њихове
голотиње (Откривење 3,18). Они се неће постидети, jep he
бити одевени у Христову урачунату праведност, једину
праведност која he бити у стању да се покаже савршена на
68
суду. Ако се будемо појавили на суду одевени у своју пра-
ведност, изгледаћемо голи, јер Бог не гледа само на оно
што смо учинили, већ и зашто смо то учинили. У ствари,
Богу су побуде важније од свега. Сва наша праведност је
увек подстакнута или упрљана себичним побудама. Исти-
на је да he наша дела (Христова дата праведност) сведочи-
ти на суду да смо примили Његову урачунату праведност,
али неће ни у којој мери допринети да будемо оправдани.
Према томе, беле хаљине које Верни сведок нуди Лаоди-
кији представљају урачунату и дату Христову праведност.
Јован пише: »Јер дође свадба Јагњетова и жена његова при-
нравила се; и дано јој би да се обуче у свилу чисту и белу, јер
је свила правда светих« (Откривење 19,7.8). Христос је че-
као током много нараштаја да се Његов карактер покаже у
Његовој Невести, тако да може бити спремна за свадбу.
Да ли је свила чиста и бела, бела хаљина, нешто што са-
ма Невеста себи прави? Да ли се Невеста припремила за-
хваљујући својим напорима? He! Њој je билодано да се об-
уче у свилу чисту и белу. Христос одева своју Невесту; она
се не одева сама. »Бела хаљина је чистота карактера, Хри-
стова праведност дата грешнику. To je заиста одећа небе-
ског ткања, која се може купити једино од Христа за живот
драговољне послушности« (4Т 88). Овде Дух пророштва
не спомиње послушност у смислу послушности Закону;
»драговољна послушност« је наша спремност да кажемо:
»He ja, већ Христос« To je послушност вере која се иска-
зује послушношћу свим Божјим заповестима.
Коначно, Верни сведок нам нуди мелем за очи. На Сред-
њем истоку, у току новозаветног периода, људи, наравно,
нису носили наочаре за сунце. Употребљавали су неку цр-
ну маст да би очи заштитили од сунчеве светлости и да би
могли без жмиркања да гледају према небу. Мелем за очи
се овде употребљава као симбол Светога Духа који нам
отвара очи. Свети Дух нас упућује на сваку истину (Јован
16,13.14). Он је једини који може да нам отвори очи и да
69
ЛАОДИКИЈА Савеш Лаодикији
нам укаже на наше право стање - да је наша праведност
као прљава хаљина. Дух пророштва пише: »Мелем за очи
су мудрост и милост које нам помажу да видимо разлику
између добра и зла и да препознамо грех под било којом
маском« (4Т 88). Самооправдање је у ствари грех, иако та-
ко не изгледа. Изгледа као добро - све док нам мелем за
очи не омогући да га видимо у правој светлости.
Имајмо на уму да је општи контекст целокупне поруке
Лаодикији - »дела«. Кључни израз је: »Знам твоја дела!«
(Откривење 3,15) Да ли су дела Лаодикије врућа? Да ли су
хладна? Ни једно ни друго, она су млака. Христос жели да
наша дела буду врућа. Она то могу да постану једино пу-
тем Његове дате праведности. Он нам нуди своју урачуна-
ту праведност да бисмо се могли оденути, тако да не мора-
мо стајати голи на суду. Међутим, Он нам нуди и своју да-
ту праведност да бисмо могли у потпуности одражавати
Његов лик. To треба да се оствари пре него што дође крај
(Откривење 18,1).
»Глас са Неба позивао вас је много пута. Хоћете ли га
послушати? Хоћете ли прихватити савет Верног сведока
да потражите злато жежено у огњу, и беле хаљине, и ме-
лем за очи? Злато је вера и љубав, беле хаљине су Христо-
ва праведност, мелем за очи је духовна проницљивост која
нас оспособљава да препознамо сотонине замке и да их из-
бегнемо, да откријемо грех и да га се клонимо, да сагледа-
мо истину и да је послушамо.« (5Т 233)
Из тог разлога Бог дозвољава да последња генерација
прође кроз време невоље. To je део процеса изградње Хри-
стовог карактера у нама; то је део процеса усклађивања с
белим хаљинама које смо купили од Христа. Дух проро-
штва пише:
»Невоље Божјег народа су велике, пламен из пећи их на
изглед прождире; али Ливац ће их извести као злато жеже-
но у огњу. Божја љубав према Његовој деци у време њихо-
вог најсуровијег кушања исто је тако јака и нежна као и у
70
сунчаним данима њиховог благостања; али, било је неоп-
ходно да буду стављена у огњену пећ; њихова телесност је
морала бити спаљена да би могли савршено да одражавају
Христов лик.« (Велика борба, 621)
Запазите да ће време невоље бити стварна проба оправ-
дања вером, проба која ће показати јесмо ли стварно купи-
ли чисте и беле Христове хаљине. Шта ћемо морати да од-
бацимо у време невоље? Ми ћемо морати да одбацимо сва-
ки покушај да се држимо своје праведности, јер ће се у то-
ку велике невоље кушати наша вера (Лука 18,8; Исаија 54,
5-8). Тај процес чишћења неће нам осигурати спасење.
Уместо тога, његова сврха је да покаже свету да је јеванђе-
ље »сила Божја на спасење« (Римљанима 1,16). А онда he
Бог објавити свету: »Овде је мој народ који има Исусову
веру. Можете их кушати до самог краја. He можете их уби-
ти, али их можете испробати.« И резултат тог кушања би-
ће вера, спремна да се жртвује из љубави. Наше сидро у
време невоље неће бити наша љубав према Богу, већ Бож-
ја љубав према нама (Римљанима 8,35-39). Наша вера ће
се ослонити на Његову љубав, коју су грешници открили
на крсту.
Шта је задржало Исуса на крсту? Зашто није сишао с
њега и избавио се када су га позивали да то учини? Зар,
можда, није могао да то учини? Свакако да је могао! Али,
вером се ухватио за Очеву љубав. Што се тиче Његових
осећања, осећао је да Га је Отац оставио. Али, вером се
ослонио на Божју љубав, која никада не престаје (1. Ко-
ринћанима 13,8). И нама је неопходна таква врста вере. И
ми се вером морамо ослонити на Божју љубав и на Њего-
ву праведност, коју нам је обилно дао у Исусу Христу.
Запазимо како Дух пророштва описује Исусову веру,
окушану огњем на крсту:
»Окружен страшном тамом, на изглед одбачен и од Бога,
Христос је искапио и последњи талог из чаше људских нево-
ља. У тим ужасним тренуцима ослањао се на доказе које му
71
 ЛАОДИКИЈА
је Отац до тада давао да Га прихвата. Он је добро познавао
карактер свога Оца; Он је схватао Његову праведност, Ње-
гову милост и Његову велику љубав. Вером је починуо у
Ономе кога је све до тада увек радосно слушао. И када је у
покорности предао себе Богу, нестало је осећања да је изгу-
био наклоност свога Оца. Вером, Христос је постао по-
бедник.« (DA 756)
Христос долази до свакога од нас и пита: »Хоћеш ли да
купиш од Мене? Хоћеш ли, молим те, престати да се осла-
њаш на сопствену процену своје вредности у којој си се та-
ко жалосно преварио? Хоћеш ли престати да купујеш спа-
сење својим великим духовним достигнућима и престати
да се хвалиш одликовањима којима је Црква наградила
твоје велике напоре? Хоћеш ли схватити да је све то само
прљава хаљина и прихватити Моју праведност?«
Свако од нас мора да се одлучи. Ја знам шта сам одлу-
чио. Открио сам да праведност која ме може припремити
за Небо није моја успешна служба. Није то ни број обраће-
ника које сам крстио у Африци. Једина праведност која ме
може оспособити за Небо је Христова праведност. Нека
нам Бог помогне, и појединачно и као Цркви, да купимо
злато, беле хаљине и мелем за очи, што ће нам омогућити
да савршено одражавамо Христов карактер у ове послед-
ње дане.
72
Оиомена
ЛАОДИКИЈИ
»Ја које год љубим оне и укоравам и поучавам;
постарај се, дакле, и покај се.«
ОТКРИВЕЊЕ 3,19.
Г одине 1982, око три или четири седмице пошто сам
се вратио у Америку, у мом округу је одржан велики
низ еванђеоских проповеди. Сви проповедници из тог
краја били су позвани да учествују. За мене је то било
потпуно ново искуство. Еванђелиста је поставио три плат-
на и тринаест пројектора и све их повезао преко компјуте-
ра. Долазећи из Африке, био сам задивљен радом компју-
тера и савршеном синхронизацијом свих тринаест пројек-
тора. Помислио сам: »Да смо сву ту опрему имали тамо у
Африци, сигурно бисмо крстили хиљаде људи!«
Међутим, упркос свој тој опреми, на крају предавања кр-
стили смо само двадесет и шест особа. Од њих је петнае-
сторо било припремљено за крштење још пре почетка
предавања. И зато сам рекао самоме себи: »Ако узмемо у
обзир сав новац који смо уложили и опрему коју смо има-
ли, резултати су били врло слаби!«
Дубоко сам уверен да ћемо, пре него што постигнемо
пентекосталне резултате у свом проповедању, морати да
обавимо пентекостално дело у нашој средини. Године
1888, када је вест о оправдању вером била први пут снажно
73
ЛАОДИКИЈА Оиомена
Лаодикији
објављена у нашој Цркви, Дух пророштва је изјавио да је
задатак те вести да »славу човека обори у прах« (ТМ 456).
Уколико се то не догоди, уколико не будемо били у стању
да кажемо из дубине срца: »He ja, већ Христос«, Господ He-
he моћи да преузме своје дело и да га успешно заврши.
Било би прекрасно да се порука Лаодикији завршава са-
ветом у осамнаестом стиху. На жалост, она се наставља.
Слично Јеврејима, и ми смо били тврдоврати и бунтовни.
И зато је Господ морао да учини још један корак. Описан
je y деветнаестом стиху: »Ја које год љубим, оне и укора-
вам и поучавам; постарај се, дакле, и покај се.« Дух проро-
штва истиче: »Сведочанство Верног сведока није било ни
упола прихваћено. Озбиљно сведочанство, од којег зависи
судбина Цркве, било је олако схваћено или чак потпуно
одбачено. To сведочанство мора да доведе до дубоког по-
кајања. Сви који га буду стварно прихватили, послушаће
га и биће очишћени.« (IT 181)
Дубоко сам уверен да други Христов долазак није одло-
жен зато што нисмо завршили дело, већ зато што смо по-
кушали да радимо независно. Да се разумемо, не говорим
о независним групама које стално нападају Цркву - иако је
и то приличан проблем. Говорим о нашим напорима да
пробудимо вернике и да дело довршимо својом снагом. Ве-
ћа средства, квалитетнија штампа, усавршенија опрема,
нови програми никада неће довршити дело - ма колико
иначе били важни.
Хајде да, онда, размотримо опомену коју Верни сведок упу-
ћује Лаодикији! Пада у очи већ сам њен почетак: »Ја које год
љубим, оне и укоравам...« Хвала Богу што нас не укорава
гневно, већ с дубоком забринутошћу, из љубави! »Јер кога љу-
би Господ, онога и укорава; а бије свакога сина којега прима.
Ако трпите укор, као синовима показује вам се Бог; јер који
је син којега отац не укорава« (Јеврејима 12,6.7)?
Међутим, неки од нас имали су земаљске родитеље који
су нас кажњавали у гневу. Желели су да пруже одушку сво-
74
јим осећањима. Понекад земаљски родитељи кажњавају
неправедно, претерано или из погрешних побуда. Бог нас,
мећутим, дисциплинује »на корист, да добијемо део од ње-
гове светиње« (Јеврејима 12,10).
Упркос нашим слабостима, Бог нас воли. Његова љубав
је безусловна. Према томе, прво треба да схватимо да је
порука коју Христос упућује Лаодикији утемељена на Ње-
говој безусловној љубави. Љубав га наводи да нас опомиње
и укорава.
Укором се обично назива вербална опомена или поправ-
на мера. На пример, Исус је једном укорио Петра овим речи-
ма: »Иди од мене, сотоно« (Марко 8,33). Укорио је и једана-
ест ученика због њиховог »неверја« (Марко 16,14). Укорио је
и оне који су критиковали Марију (Јован 12,7). Преко својих
пророка, Бог је много пута слао укоре свом старозаветном
народу. Преко Духа пророштва слао је укоре и својој ново-
заветној Цркви. Ево једног таквог укора:
»О, када би дошло до верског пробућења! Божји анћели
иду од цркве до цркве и обављају своју дужност; Христос
куца на врата ваших срца и тражи да уће. Али средства ко-
ја је Бог употребио да пробуди Цркву, да је учини свесном
духовне пустоши која у њој влада, нису била успешна. Глас
укора Верног сведока се чуо, али га нико није послушао.
Људи су одлучили да иду својим путевима, уместо Божјим,
зато што себичност није била искорењена из њихових ср-
ца. И зато је видело имало само мало утицаја на ум и ср-
це.« (5Т 719.720)
Ако и даље не будемо слушали док нас укорава речима,
Бог ће морати да предузме даље кораке, да се одлучи на
строже мере. Оне које воли, Он најпре укорава. Међутим,
ако укори не донесу резултате, Бог каже: »Мораћу и да те
казним.« To кажњавање може да буде физичко; може да бу-
де економске природе. To je нешто што Бог дозвољава да ти
се догоди да би те поправио или дисциплиновао. Но, имајмо
на уму да се чак и Божје казне изричу и спроводе с љубављу!
75
ЛАОДИКИЈА Оиомена
Лаодикији
 Вавилонско ропство је пример такве Божје казне. Годи-
нама је Бог покушавао да Израиљце одврати од идолопо-
клонства, али Га нису слушали. Опомињао их је много пу-
та преко пророка. Коначно, изрекао је и последњу меру:
»He слушате укоре, мораћу да вас казним! Дозволићу да
вас незнабошци одведу у ропство.« Била је то крајња мера
зато што Израиљ није слушао укоре. Ако не будемо слу-
шали Господње укоре, и нас ће морати да казни! He знам у
каквом ће нас облику стићи та казна. To може да буде фи-
нансијски колапс; то може да буде нешто друго што ће нам
као друштву одузети подршку. И цели наш друштвени си-
стем може да буде угрожен. Вавилонско ропство је разор-
но деловало на Јевреје. Међутим, имајмо на уму да су Бож-
је казне доказ Његове љубави и Његовог старања. »Ја које
год љубим, оне и укоравам.« (Откривење 3,19).
Исус се послужио примером чокота и лоза да би пред-
ставио свој однос према нама и наш однос према себи (Јо-
ван 15,1-8). Он жели да добије род од нас и зато мора да
орезује лозе. Орезивање је болно, али има прекрасну свр-
ху. Бог се нада да he и резултати бити прекрасни - богат
род у нашем животу. Тај процес дисциплиновања, оплеме-
њивања и орезивања видљив je y целом Писму, од почетка
до краја. Бог нас дисциплинује с љубављу да би се Његова
љубав и праведност поновили у нама.
Узимајући у обзир Христову поруку Лаодикији, шта је
сврха његових укора и казни? Да се покајемо и постарамо
за добра дела! Запазимо да су глаголи укорити и казнити
у садашњем времену. Бог ће наставити да примењује те ме-
ре све док не види жељене резултате. Занимљиво је да грч-
ка реч, која је код нас преведена глаголом постарати се,
има исти корен као и реч врућ којом Бог описује дела која
би желео да види у Лаодикији. Бог као да говори: »Хоћу да
се покајеш и потрудиш да чиниш врућа дела.«
Сама реч покајати се једноставно значи променити ми-
сли. To je значење оригиналне грчке речи - променити ми-
76
сли или смер. To je потпуни заокрет. Возио сам се једнога
јутра према аеродрому и изненада се сетио да ми је авион-
ска карта остала на столу код куће. Заборавио сам је!
Окренуо сам се на друму чим је то било могућно. To je и
покајање. Потпуни заокрет! Када нас позива да се покаје-
мо, Бог каже: »Желим да учиниш потпуни заокрет у живо-
ту, да уместо на себе мислиш на Бога, да се уместо на себе
ослањаш на Христа«
Сетимо се сукоба између сопствене процене свог духов-
ног стања и Божје процене! Пошто су нас дела закона до-
вела у заблуду, ми мислимо да смо »богати, да смо се обо-
гатили и да нам ништа не треба«. Међутим, Христос нас
уверава да смо »несрећни, и невољни, и сиромашни, и сле-
пи, и голи« (Откривење 3,17). Ту су два супротна мишље-
ња - наше и Христово! Покајати се значи одбацити своју
оцену и прихватити Христову! Ако то не будемо учинили,
мораћемо да научимо на болан начин, као што је то Петар
морао, да је Христос у праву, а да ми грешимо!
На празник Пасхе, када је Исус установио Господњу ве-
черу, Петар је путем укора морао да научи да га Исус бо-
ље познаје него што он сам познаје себе. После вечере,
Исус се окренуо Петру и рекао: »Симоне, Симоне, ево вас
иште сотона да би вас чинио као пшеницу. A ja се молих за
тебе да твоја вера не престане; и ти кадгод, обративши се,
утврди браћу своју« (Лука 22,31.32). На Средњем истоку,
сељаци су чистили пшеницу тако што су је стављали на
простирку и бацали увис. Ветар би односио плеву, а пше-
ница је падала натраг на простирку. Зато је Исус опоменуо
Петра: »Пази Петре! Сотона жели да те одува као плеву и
одвоји од мене.«
Сотона је покушавао да уништи Петрову веру. To ce он
увек труди. Када нас обесхрабрује, када нам отежава жи-
вот, увек има исти циљ: да поткопа нашу веру. Запазите
шта је Петар одговорио на Исусову опомену: »Господе, с
тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи« (Лука 22,33).
77
ЛАОДИКИЈА Оиомена Лаодикији
 Петар је тако био сигуран да се Исус вара. »Шта Ти то
говориш, Господе? Зар ја да Те изневерим? Нису ми по-
требне твоје молитве, јер Те никада нећу изневерити.«
Да ли је Петар изневерио Христа? Свакако да јесте!
Управо онако како је то Исус прорекао, одрекао Га се три
пута, и то уз заклетву! По јеврејском мишљењу, одрећи се
Бога уз заклетву значило је учинити неопростиви грех. Ни
Бог не може да опрости таквом грешнику, јер је прешао
границу с које нема повратка. Пошто се одрекао Христа уз
заклетву, Петар је сматрао да за њега више нема наде.
Међутим, да ли је Исус одбацио Петра због његовог гре-
ха и његове духовне охолости? He! Иако Га је Петар изне-
верио, Исус га није одбацио. После васкрсења, пре него
што је видео Петра, пре него што се показао ученицима,
Исус је наредио анђелу да каже Марији на гробу: »Hero
идите, кажите ученицима његовим и Петру да пред вама
отиде у Галилеју; тамо ћете га видети као што рече« (Мар-
ко 16,7). Да је Марија казала ученицима: »Анђео ми је ре-
као да ће се Исус срести са својим ученицима у Галилеји«,
Петар би помислио: »To ce не односи на мене, јер сам Га се
одрекао! За мене више нема наде.« Међутим, Исус је Пе-
тра споменуо по имену да би му показао да је и даље уче-
ник, иако се тако бедно понео.
To je поука коју треба да схватимо и ми данас. Данас
многи говоре да наша Црква више не припада Христу, да
га је изневерила и постала Вавилон. Петрово искуство нам
говори да је Бог стрпљив. Он нас је опомињао и у извесној
мери и кажњавао. Као Црква, пролазили смо кроз неке
кризе, али се оне не могу ни упоредити с онима кроз које
ћемо тек пролазити ако не будемо послушали Божји глас.
Међутим, иако нас је опомињао и кажњавао, Христос нас
није одбацио. »Ја које год љубим, оне и укоравам и поуча-
вам; постарај се, дакле, и покај се« (Откривење 3,19).
Петар је на мучан начин морао да научи да се ослања на
Исуса, а не на себе. Он је изневерио свога Господа и одре-
78
као Га се три пута. Сада је био сломљен. Нестало је њего-
ве духовне охолости. Покајао се. Када су се касније срели
на обали језера после васкрсења, Исус није рекао: »Све сам
ти то унапред рекао, Петре! Ниси ми веровао и зато сада
трпи.« Уместо тога, опростио му је и примио га у своје
окриље. Истина је, додуше, да је Петар морао да прође и
кроз једно неугодно, горко искуство. Два пута, Исус га је
упитао: »Љубиш (агапе) ли Me?« Петар је два пута одгова-
рао: »Ти знаш да Те волим (филос)« (Јован 21,15). У ори-
гиналу постоји игра речи, која се не може пренети у наш
језик.
Исус је питао: »Петре, волиш ли ме безусловно?« Петар је
одговарао: »Господе, ти знаш да те волим.« Ме-ђутим,
служио се речју која је означавала површну, неси-гурну,
људску љубав. Другим речима, Петар је говорио:
»Господе, Ти добро знаш како је површна и несигурна мо-
ја љубав! Нисам Ти веровао, али сада признајем да си био
у праву. Кајем се!«
А онда, трећи пут, Исус је прешао на филос и рекао:
»Петре, љубиш (филос) ли ме?« Другим речима, да ли је
то једина врста љубави коју осећаш према мени, Петре? Та
површна, несигурна људска љубав?«
Петар је био погоћен, ожалошћен, али је сада био и
обраћен. Признао је да га Исусове речи боле. Рекао је: »Го-
споде, ти све знаш. Ти знаш да те волим (филос). To je је-
дина врста љубави за коју сам ја као човек способан.« Исус
није био разочаран Петровим одговором. Рекао му је: »Са-
да, када си се обратио, могу да те искористим у својој слу-
жби. Паси моје овце. Паси моје јагањце.«
Бог нас не може потпуно употребити све док не изгуби-
мо поверење у себе. Када Божји народ буде уклонио само-
љубље и себичност и начинио места Светоме Духу да Он
преузме управу, дело he бити довршено. To je оно што Бог
очекује. Нама је потребно покајање. Ми се морамо покаја-
ти због своје охолости - без обзира да ли смо се узохолили
79
ЛАОДИКИЈА Оиомена Лаодикији
као појединци или као Црква. Морамо признати да смо из-
неверили Бога. Бог нам каже оно исто што је Павле гово-
рио Јеврејима: »Ви сматрате да знате истину. Ви тврдите
да знате шта је добро, а шта је зло на темељу Божјег зако-
на, а осрамотили сте Божје име у очима света« (Римљани-
ма 2,17-24).
Недавно, неки верник је у моју кућу донео обрађене ре-
зултате анкете познатог завода за испитивање јавног мне-
ња. To истраживање је било покушај да се одреди мишље-
ње америчке публике према религији, а посебно према
адвентистима и њиховој вести. Истраживање је било оба-
вљено у Питсбургу у Пенсилванији, у Димоинзу у Ајови и
у Сијетлу у Вашингтону. У Питсбургу, где су становници
претежно католици, људи су врло мало знали о адвенти-
стима; једва да су и чули о нама. У Димоинзу, са мешаним
протестантско-католичким становништвом, знали су не~
што више. Сијетл, у којем већина људи није заинтересова-
на за религију и не одлази у цркву, становници практично
уопште нису знали за адвентисте нити су били заинтересо-
вани да нешто сазнају. У сва три града, људи, незаинтере-
совани за религију, говорили су: »Религија нам није по-
требна. Људи имају и нешто добра у себи. Потребно је за-
то да унапредимо међуљудске односе развијајући ту урође-
ну доброту.«
Становници Сијетла били су озлојеђени на адвентисти-
чку литературу. О неким брошурама су казали: »Наглаша-
ва се страх; представљају Бога као биће које ужива да ка-
жњава људе.« Слике су им изгледале врло неприкладне.
Мали број испитаника је нашу литературу сматрао при-
влачном. Заиста, било ми је тешко да се суочим с таквим
мишљењем људи о нама. Док се ми једни пред другима ди-
чимо својим духовним богатством, јавност има врло лоше
мишљење о нама - бар према том истраживању.
Треба само да се мало помешамо са осталим хришћани-
ма па да установимо да многи имају лоше мишљење о нама.
80
Често нас виде као охоле, такозване праведнике који себе
сматрају бољим од осталих хришћана. Док сам био капелан
на Универзитету у Најробију, у Кенији, сарађивао сам с ка-
пеланима многих деноминација. Био сам једини адвентиста.
Једнога дана, један колега капелан ми је рекао: »Да знате,
ви сте први адвентистички капелан који се дружи с нама.
Други су остављали утисак као да мисле да смо губави.«
Један калвинистички теолог у Гренд Репидсу, у Мичиге-
ну, написао је књигу о адвентистима. Био је то у ствари
приручник о четири највећа култа у Америци. Једно од пи-
тања о којем је расправљао било је адвентистичко тврђење
да су Црква остатка. Он каже да адвентисти признају да
има искрених хришћана и у другим Црквама, али наглаша-
вају да су они једини прави Остатак. Стекао је утисак да
адвентисти верују да су једино они верни Богу и да су сви
остали само хришћани друге класе.
Чињеница да друштво има негативно мишљење о нама
није наш највећи проблем. Свет је имао негативно мишље-
ње и о првој хришћанској Цркви, зар не? Основни проблем
је што и Христос има негативно мишљење о нашим духов-
ним достигнућима. Он каже: »Тражим од тебе да се пока-
јеш! Тражим од тебе да промениш мишљење о себи!
Желим да своју такозвану праведност бациш у дубину мор-
ску. Прихвати моју белу одећу - моју праведност. Прихва-
ти мелем за очи који ће ти омогућити да јасно сагледаш
своје духовно стање.« Јесте ли спремни да кажете: »Боже,
у праву си! Нисмо успели да Твој карактер љубави достој-
но прикажемо свету!« Јесмо ли спремни да се покајемо?
Дух пророштва нас позива:
»Господ нас позива да поново поштено сведочимо као
што смо то чинили у прошлости! Он нас позива да обнови-
мо свој духовни живот. Духовне снаге Божјег народа су
већ дуго обамрле и ми треба да се пробудимо из привидне
смрти. Молитвама и признањем греха треба да приправи-
мо пут Господу. Када то будемо учинили, сила Духа ће се
81
ЛАОДИКИЈА Оиомена
Лаодикији
излити на нас. Нама је неопходна сила Педесетнице. Она
ће нам се дати, јер је Господ обећао да ће послати свога Ду-
ха, силу која све побеђује.« (GW 307.308)
Видите, овде нема ни трага од оптужби: »Ви сте Вави-
лон!« Уместо тога, упућује нам се позив на покајање, на
обраћење. И сви остали ученици на Господњој вечери, а не
само Петар, били су пуни самопоуздања. Бучно су проте-
стовали када је Исус рекао: »Сви ћете се саблазнити о ме-
не ову ноћ.« Били су пуни себе и зато љубоморни једни на
друге. Чак и за време Господње вечере расправљали су ко
ће бити највећи у Божјем царству (Лука 22). Сваки је же-
лео положај председника владе или бар министра финан-
сија. Били су егоцентрични, бринули су се само о својим
интересима.
Исто је стање и код нас, посебно када се обављају избо-
ри. Придружујемо се групама. Пријатељи одређених особа
без имало устручавања захтевају: »Када будеш изабран,
надам се да ћеш ме поставити на то или на то место.« Уче-
ници су боловали од таквог менталитета. А онда је дошао
крст, и њихове наде су усахнуле. Говорили су: »Надали смо
се да he Он обновити царство Израиљево и учврсити га! A
сада је мртав.« Били су разочарани, њихова вера је дожи-
вела пораз.
Међутим, после четрдесет дана, ти исти ученици поста-
ли су једно срце и једна душа у горњој соби. Њихова себич-
ност је била распета, осетили су дубоко покајање. Крст је
обавио своје дело у њиховом животу, од себе окренули су
се Исусу. И нама је неопходно то исто искуство. И наше ја
мора да се разапне. To je болно, али је неопходно. Бог то
тражи. Када будемо узвикнули у дубоком покајању: »Бо-
же, признајем да у мени нема ничег доброг. Признајем да
сам по својој људској природи у стању да учиним сваки
грех, без обзира колико је велики. Очисти ме. Промени
моје срце и мој живот« - када будемо стекли то искуство,
тек тада ћемо схватити како су се ученици осећали на дан
82
Педесетнице. Сви који припадају Христу, каже апостол
Павле, разапели су тело са свим његовим жељама и стра-
стима (Галатима 5,24).
Када видим шта је Хитлер учинио Јеврејима или шта је
Иди Амин учинио свом народу у Уганди, када схватим да
се моја грешна људска природа не разликује много од њи-
хове, морам да признам да би у истом сплету околности и
ја био способан да учиним управо оно што су они учинили.
Ми мислимо о холокаусту и говоримо: »Како су Немци мо-
гли да учине тако нешто страшно?« Они су то могли, јер
су окренули леђа Богу. Када је Хитлер одбацио Бога, сви-
репости су се појавиле саме по себи. И када Америка буде
окренула лећа Богу, установићемо да смо и ми Американ-
ци у стању да чинимо оно исто што је Хитлер чинио. У
ствари, у извесној мери ми то већ сада чинимо! На пример,
када смо одобрили побачај на захтев мајке и осудили на
смрт милионе нежељених беба, зар се стварно много ра-
зликујемо од оних који су побили шест милиона Јевреја?
Битно је зато да се покајемо, одговарајући на позив Верног
сведока. Треба да се молимо да Бог више не би био приморан
да нас кажњава. Треба да прихватимо Његово сведочанство и
да признамо да смо невољни, и несрећни, и сиромашни, и сле-
пи, и голи. Треба да признамо да је Бог у праву и да је наша је-
дина нада да прихватимо небеску понуду у дубоком, искреном
покајању. Једино тада ћемо бити надахнути Његовим Духом и
Његовом силом. И тада ћемо успети да преокренемо свет, као
што су то учинити први ученици.
У току свог живота Елен Вајт се надала да ће доживети
да види такво покајање, али није. Обратимо пажњу на ове
две њене изјаве:
»Порука Лаодикији није успела да наведе Божји народ
на дубоко покајање које сам ја очекивала и то ме је дово-
дило до очајања.« (IT 185)
»Иста непослушност и исте мане које су се виделе у је-
врејској Цркви, обележавале су у још већој мери овај на-
83
 ЛАОДИКИЈА

род који је добио велико видело с Неба у облику послед-

њих вести опомене. Хоћемо ли и ми, као и они, пропушта-
ти своје прилике и предности све док Бог не дозволи да

ЛАОДИКИЈА
тлачење и прогонство дођу на нас?« (5Т 456.457)
Бог не одустаје лако. Он још није завршио с нама. Њего-
во стрпљење је велико. Они који оптужују Цркву да је Ва-
вилон немају право. Истина је да смо далеко одлутали од
божанског првобитног плана. Пропустили смо да уздигне-
мо Христа као што је требало. Али, Бог нас није одбацио.
Он и даље жели да нас испуни својом праведношћу тако да
и свет види да је »Христос у нама, нада славе« (Колошани-
мора да се покаје
ма1,27). »Постарај се, дакле, и покај се.«
Колико ћемо још дозвољавати да свет - и Бог чекају? ОТКРИВЕЊЕ 3,19.

Б иблијско покајање је увек одређено. Када је Петар

проповедао на дан Педесетнице, говорећи Јевреји-ма
да су разапели Божјег Сина, слушаоци су повика-ли: »Шта
да чинимо, људи браћо?«
Петар је одговорио: »Покајте се« (Дела 2,37.38). Треба-
ло је да се покају што су разапели Месију.
Као што смо видели у претходном поглављу, покајање
значи промена мисли или промена смера. Савременим је-
зиком говорећи, описали бисмо га као потпуни заокрет. To
може да буде потпуни физички заокрет или потпуни зао-
крет у начину размишљања.
У ком смислу је, онда, Христос захтевао од Лаодикије да
се покаје? Када ово питање разматрамо у светлости Хри-
стове поруке Лаодикији, видимо да нас Он позива на пока-
јање у два сродна подручја.
Прво, потребна нам је промена мисли у односу на против-
речне процене нашег духовног стања (Откривење 3,17). Ми
сматрамо да смо богати, и да смо се обогатили, и да нам ни-
шта не треба, док Христос говори да смо »невољни, и не-
срећни, и сиромашни, и слепи, и голи«. Морамо да одбацимо

84 85
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да се иокаје
своје мишљење и да прихватимо Христово, да признамо да је
Христос у праву, а не ми. Ми морамо да се покајемо због по-
грешне процене свог духовног стања.
Друго, треба да дође до промене у нашем понашању, да
са дела закона пређемо на дела вере, која Исус описује у
осамнаестом стиху. To значи да треба да дође до потпуног
заокрета, да нашу такозвану праведност заменимо Хри-
стовом праведношћу. Сваком човеку - чак и хришћанину
- најтеже је да се покаје због тога што се ослонио на своју
праведност, јер та дела изгледају добра; то су дела на која
би човек могао да буде поносан!
Исус је рекао јеврејском народу: »Јер ће лакше бити Ни-
невљанима на суду него вама« (Матеј 12,41). Зашто? Ста-
новници Ниневије чинили су велике грехе. Међутим, пока-
јали су се када су схватили да су грешници. Да ли су се и Је-
вреји покајали? Нису! Зашто нису? Зато што нису схвати-
ли да треба да се покају! Били су дубоко уверени да је све
што чине добро! Било је неопходно да се покају због своје
самоправедности, a TO им је било изузетно тешко.
Да проучимо још један случај покајања због сопствене
праведности. Можда ћете бити помало збуњени, јер же-
лим да на несвакодневан начин прикажем понашање једне
познате личности из Библије. Размотримо случај човека
који се појављује у једној од најстаријих књига у Библији
-у Књизи о Јову!
Дуго сам се борио с Књигом о Јову. Никада нисам могао
да разумем зашто је Бог дозволио сотони да тако тешко
злоставља Јова и зашто je JOB морао да прође кроз све те
страшне кризе само да би сотона схватио да је Бог у праву.
За мене то није имало смисла; та цела прича није се укла-
пала у моје схватање Божјег карактера. А онда, једнога да-
на, читао сам књигу Чежња векова и наишао на следеће
речи: »Прича о Јову показује да сотона изазива патње, а да
их Бог прекраћује на темељу намера своје милости« (DA
471). Међутим, Дух пророштва не износи јасно какве су у
86
Јововом случају биле те намере милости. Једини начин да
то установим био је да сам за себе читам, проучавам и пре-
тражујем Књигу о Јову.
Када сам пажљивије почео да је проучавам, открио сам да
се и сам Јов борио с једним проблемом. У почетку, било ми је
тешко да прихватим то што сам открио, јер се потпуно супро-
тило ономе што сам до тада мислио о Јову. Увек сам, наиме, о
њему имао мишљење створено на основу првог стиха у књи-
зи. Ту каже да je JOB био »добар и праведан и да се бојао Бога
и уклањао се од зла« (Јов 1,1). Тај опис се понавља и у осмом
стиху када Бог разговара са сотоном: »Јеси ли видео слугу мо-
јега Јова? Нема онаквога човека на земљи, добра и праведна,
који се боји Бога и уклања се ода зла.«
Сотона је одговорио: »Еда ли се узалуд Јов боји Бога?
Ниси ли га ти оградио и кућу његову и све што има свуда
унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се
његова умножила на земљи. Али, пружи руку своју и до-
такни се свега што има, псоваће те у очи« (Јов 1,9-11).
И тако је Бог рекао: »Јов ти стоји на располагању. Све
што има у твојој је власти, али њега не дирај! He смеш га
убити.« И сместа је сотона кренуо да уништи све што Јов
има - укључујући и његову децу (Јов 1,13-19). Како бисте
се ви понашали када бисте изгубили своју децу и све што
имате? JOB je »раздро плашт свој и остригао главу и пао на
земљу и поклонио се. Рекао је: го сам изашао из утробе
мајке своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ
узе, да је благословено име Господње« (Јов 1,20.21).
JOB није окренуо леђа Господу. Био је то праведан човек.
Међутим, поставља се судбоносно питање: да ли је његова
праведност произлазила из вере или из дела? Морамо па-
жљиво размотрити његово искуство да бисмо одговорили
на то питање, јер ми се чини да прича о њему има много
сличности с причом о нашем лаодикијском стању.
У другом поглављу, Бог и сотона воде други разговор о
Јову. Сотона каже Богу: »Добро, Јов те још није одбацио.
87
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да се иокаје
Али, пусти ме да се дотакнем њега - а не само његовог
имања или његове деце. Дај да његово тело падне у моје
руке; сигурно he те се одрећи.«
И Господ одговара: »У реду! Он ти je y рукама, али га не
смеш убити.«
Сотона чини да се Јов оспе приштевима од главе до пе-
те. У том тренутку, Јововој жени је доста. »Хоћеш ли се
још држати свога поштења?« - пита га она. »Прокуни Bora
па умри.« (JOB 2,9). Али, Јов је не слуша. »Уза све то не
сагреши Јов уснама својим« (Јов 2,10).
Три нове личности појављују се у причи, Јовови такозвани
пријатељи - Елифас, Вилдад и Софар. Наступ тих »утешите-
ља« типичан је пример менталитета Истока суоченог с људ-
ском патњом. Кроз целу књигу провлаче се њихове сумње да
су Јовове велике невоље последица неког његовог тајног
греха. »Ти се свакако не би нашао у том положају, Јове, да
није било неког преступа у твом духовном животу! Бог те
иначе не би тако тешко кажњавао!«
Да ли нас заиста Бог тако кажњава? Да ли Он чини да
физички трпимо због својих греха? He! Морамо схватити
да се доказивање Јовових пријатеља темељи на људском
расуђивању, а не на библијској истини. Зато их Бог на кра-
ју и укорава. Они су погрешно представљали Његов карак-
тер. Међутим, још важнији елеменат приче је Јовова реак-
ција на њихове речи. Јов уопште не одбацује њихове идеје
о кажњавању грешника, већ брани своју праведност. И
управо зато је збуњен. Као и његови пријатељи, и он веру-
је да у овом животу грешници треба да пате, а праведници
да уживају у благостању. А гле, он се мучи иако је правед-
ник! To он не може да разуме!
»Поучите ме и ја ћу ћутати; у чему сам погрешио, оба-
вестите ме! ... Има ли неправде на језику мојему« (Јов
6,24.30)? JOB пред својим пријатељима брани своју правед-
ност. Говори: »У чему сам погрешио? Кажите, за који грех
ме оптужујете? Нисам крив, иако се мучим.«
88
Када стигнемо до десетог поглавља, Јов своју правед-
ност доказује и пред самим Створитељем. »Рећи ћу Богу:
немој ме осудити, кажи ми зашто се преш са мном?... Ти
знаш да нисам крив« (Јов 10,2.7). Касније, тражи од Бога
да му покаже његове грехе. У ствари, Јов је потпуно уве-
рен да је његова праведност савршена. »Боже, ови моји
пријатељи оптужују ме за неки тајни грех. Покажи ми у че-
му сам погрешио. Стварно бих волео да знам шта није у
реду са мном.« Наравно, Јов је дубоко уверен у своју неви-
ност, уопште и не помишља да је крив за неки грех!
Да ли je y Јововом животу било греха који је изазвао ње-
гове патње? Није! Међутим, да ли се Јов суочавао с про-
блемом? Јесте!
JOB наставља да доказује своју праведност и да се брани
од оптужби својих пријатеља. Они и даље говоре: »Јове,
мора да постоји неки тајни грех у твом животу! Гледај са-
мо колико патиш.«
A JOB одвраћа: »He! Нисам грешио! Држао сам Божје
заповести; био сам заиста поштен.« Погледајте шта гово-
ри у 23. поглављу. »По стопама његовим је ступала нога
моја; пута његова држао сам се, и не зађох! Од заповести
уста његових нисам одступао; чувао сам речи уста његових
више него свој ужитак« (Јов 23,11.12).
Звуче ли вам те речи као изјаве човека који се оправдао
вером? Или, напротив, мислите да је реч о човеку који је
сигуран у своју праведност, и који сматра да је довољно до-
бар да се оправда својим делима?
У 31. поглављу Јов и даље одлучно брани своју праведност.
Позива Бога да му суди. »Нека ме измери на мерилима правим,
и нека Бог позна доброту моју« (Јов 31,6). Затим набраја сва
своја добра дела која је стално чинио - хранио гладне, одевао
голе, збрињавао удовице и сирочад, отварао своја врата бескућ-
ницима. To поглавље је Јовов завршни говор којим се брани од
оптужби својих пријатеља. »Тада престаше она три човека од-
говарати Јову, јер се чињаше да је праведан« (Јов 32,1).
89
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да ct иокаје
 У томе је био Јовов проблем - био је праведан у својим
очима. Био је искрен; био је поштен. Али, суочавао се с
проблемом који уопште није видео. Књига о Јову је исто-
ријски извештај који садржи прво Божје предавање о
оправдању вером. Да видимо како оно изгледа!
Пошто су Јовова три пријатеља престала да га оптужу-
ју, појављује се четврти - Елијуј. Он пита Јова: »Мислиш
ли да си право рекао: моја је правда већа од Божје« (Јов
35,2)? Елијуј је ставио прст на болно место. Он није ни по-
кушавао да убеди Јова да је грех његов проблем, као што
су то чинила остала тројица. Он се труди да убеди Јова да
је његов проблем у томе што покушава да се оправда соп-
ственом праведношћу. Елијуј наставља своје доказивање
све до 38. поглавља, када коначно Бог ступа на сцену да
реши спор. Ако читате Књигу о Јову од 38. поглавља до
краја, видећете да Бог укорава тројицу Јовових пријатеља
због њихове погрешне теологије. Они су тврдили: Јове, си-
гурно је да си грешник. Твоје патње су доказ да постоји не-
ки грех у твом животу, јер Бог кажњава оне који чине
зло!« Бог каже: »He! Немате право! Патње нису увек Бож-
ја казна за грех.« Према томе, Јов је био у праву када је од-
бацивао тврдње својих пријатеља.
Мећутим, Бог је укорио и Јова. »Ко је то што замрачује
савет речима неразумно? Опаши се сада као човек; ја ћу те
питати, а ти ми казуј. (Јов 38,2.3). Бог је замерио Јову што
се ослања на своју праведност.
Запазите да се Јов покајао! »Тада одговори Јов Господу
и рече: гле, ја сам мален, шта бих ти одговорио? Мећем ру-
ку своју на уста своја« (Јов 39,36.37). Божје речи су преки-
нуле Јовове покушаје да истакне своју праведност. A TO је
и био његов највећи проблем. Понашао се као онај млади
законик који је једном пришао Исусу и поносно истакао:
»Све сам то држао од младости своје« (Матеј 19,20). Јов је
толико био усредсређен на добра дела која је учинио, то-
лико се поносио што у његовом животу нема грешних де-
90
ла, да једноставно није био у стању да схвати да је извор
његове праведности пре био у њему самоме, него у Богу.
Али, када се суочио с Богом, морао је да призна: »Зато ка-
жем да нисам разумевао; чудесно је то за мене те не могу
знати... Зато поричем и кајем се у праху и пепелу« (Јов
42,3-6).
Шта TO JOB није успевао да разуме? Није могао да схвати
да је сва његова такозвана праведност као нечиста хаљина
у Божјим очима! Међутим, када се суочио са својим ствар-
ним стањем, када је своју праведност сагледао Божјим очи-
ма, згрозио се над самим собом и покајао се у праху и пепе-
лу. To треба да учини и Лаодикија! Јесмо ли спремни на то?
Одрећи се своје праведности је врло болан процес, јер
треба прогутати свој понос - свој духовни понос. Она иста
дела која смо сматрали доказима своје доброте, сада треба
да схватимо као споменике које смо подизали своме ја. Те-
шко је било Јову да призна да се у свом духовном животу
суочио с проблемом. Тешко је било Петру да се одрекне
свог мишљења о себи. Тешко је било Павлу да одбаци сво-
ју праведност по закону. Али, сваки од њих схватио је да је
Бог у праву и да је Он њихова једина нада. Да ли смо ми
спремни да учинимо тај тешки корак - и као појединци и
као Црква?
Богу није било драго да Јова пропусти кроз ту тешку кри-
зу. Међутим, JOB je морао да научи лекцију и тај драстични ме-
тод био је једини начин да се то постигне. Бог je c одређеном
намером дозволио сотони да угрози Јова - да би га ослободио
његове такозване праведности. Када је лекција била заврше-
на и када се Јов потпуно обратио, Бог је поново могао да га
благослови. Вратио му је здравље, имање и децу.
Христова порука Лаодикији изазваће решетање - тешко
време за Божји народ. He знам тачно како he нас Бог да-
нас дисциплиновати, али знам да he TO учинити са истом
намером као Јова. Из тог времена решетања изаћи ће на-
род који се ослободио своје самоправедности, народ који је
91
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да се иокаје
потпуно и савршено прихватио Христову праведност, на-
род који презире себичност и праведност до које она дово-
ди. Коначни резултат правог хришћанства је да се хришћа-
нин радује у Христу и да се не ослања на своје тело (Фили-
бљанима 3,3)-
Да ли сте се икада питали зашто ће Бог дозволити да
Његов народ трпи прогонства и после истека времена ми-
лости? Када време милости буде истекло, нико више неће
моћи да промени свој положај пред Богом. Бог је рекао:
»Ко чини неправду, нека још чини неправду; и ко је поган,
нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду;
и ко је свет, нека се још свети« (Откривење 22,11). Они ко-
ји су се оправдали вером остаће оправдани све до краја;
они који су одбацили Христа неће мењати своју одлуку. За-
што, онда, Бог дозвољава да Његов праведни народ прола-
зи кроз време страшне кризе после истека времена мило-
сти - кризе какву није искусио ниједан претходни нара-
штај? Да ли Он то покушава да нешто докаже? Да ли Он
то једноставно доказује свемиру да ће My тај народ остати
веран, без обзира на тешкоће кроз које пролази?
Овај текст из књиге Велика борба помоћи ће нам да на-
ђемо одговор:
»Невоља Божјег народа је велика, пламен огњених пећи
изгледа да ће их прогутати; али Бог he их провести кроз
огањ, као што се скупоцено злато чисти у ватри. Божја љу-
бав према Његовој деци за време њиховог највећег куша-
ња је исто тако снажна и нежна као и у дане њиховог нај-
већег благостања, али је њих ради потребно да прођу кроз
огњену пећ. Све што је земаљско у њима мора да изгори да
би могли потпуно да одсјајују Христов лик.« (Велика бор-
ба,502)
Када пролазите кроз кризу, то још не значи да вас Бог
мање воли. Божја агапе љубав никада се не мења; она је
вечна, безусловна, непроменљива (Јеремија 31,3)- Према
томе, време велике невоље после истека времена милости
92
не показује да Бог није забринут за судбину свога народа,
као што ни Јовово искуство није показивало да Богу није
стало до њега. Наше старо ја треба да се уклони да би се
лик Исуса Христа могао испољити у нашем животу. Свету
је очајнички потребно да види Христа, али он не може да
Га види у теби или у мени све док и последњи остатак на-
шег старог ја не буде разапет. Управо зато Бог дозвољава
да сада пролазимо кроз процес оплемењивања; управо за-
то ће дозволити да његов народ прође кроз време кризе
после истека времена милости.
У време велике невоље, сотона he нам указивати на на-
ша осећања. Чак и после завршетка времена милости, ми
ћемо се и даље осећати као грешници. Чак и после завр-
шетка времена милости, ми ћемо осећати да нисмо довољ-
но добри да будемо спасени. Али, није важно како се осе-
ћамо. Право питање треба да гласи: »Ко је наша правед-
ност?« Одговор мора да буде: »Христос!« Сваки остатак
нашег старог ја, сваки траг телесности мора да буде спа-
љен. Ми не смемо да се ослањамо на себе или на своја ис-
куства. Христос he моћи да се савршено покаже у нама је-
дино када се потпуно одрекнемо себе.
У томе, као и у другим видовима нашег живота, Христос
је наш узор. Како је Њему било могуће - не као Богу, већ
као припаднику људског рода - да тако савршено прикаже
Оца? У Посланици Филибљанима, апостол Павле уздиже
Христа као наш савршени пример. Ево шта каже:
»Тежите међу собом за оним за чиме треба да тежите у
Христу Исусу. Он, божанске природе, није се љубоморно
држао своје једнакости с Богом, него се ње лишио узевши
природу слуге и поставши сличан људима. Када постаде
као човек, понизи сам себе поставши послушан до смрти,
и то до смрти на крсту.« (Филибљанима 2,5-8. Рупчић)
Грчка реч, која је у шестом стиху преведена појмом »је-
днакост« означава у ствари »апсолутну истоветност«. Па-
вле каже да је Исус био једно с Оцем, подједнако божанско
93
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да се иокаје
биће у сваком погледу. Он не би учинио грех да се изједна-
чио са Оцем. Али, уместо тога, Христос се одрекао себе.
Није се држао своје једнакости с Оцем. Потпуно се одре-
као себе, одрекао се свих својих божанских прерогатива и
постао слуга! Какве ли понизности!
Када се Христос одрекао себе, ко је преузео власт? Ње-
гов ум се тиме није нашао у вакуму. Лука даје одговор.
»Исус пак, пун Духа Светога, врати се од Јордана, и одве-
де га Дух у пустињу« (Лука 4,1). Када се Исус потпуно од-
рекао себе, био је испуњен Светим Духом. У току своје зе-
маљске мисије, ходио је у Духу. Управо то нам апостол Па-
вле препоручује да чинимо (види Римљанима 8,1.4; Галати-
ма 5,16). Свети Дух је управљао Исусом и само зато је мо-
гао да тако савршено открива Оца.
Преко Светога Духа, Христос је потпуно зависио од сво-
га Оца. Својим ученицима је рекао: »Заиста, заиста вам ка-
жем: Син не може ништа чинити сам од себе него што ви-
ди да Отац чини... ја не могу ништа чинити сам од себе«
(Јован 5,19.30). И управо онако како је Христос потпуно
зависио од свога Оца, и ми морамо потпуно зависити од
Христа. Он нам је поручио: »Јер без мене не можете ни-
шта чинити« (Јован 15,5). »Као што ме посла живи Отац,
и ја живим Оца ради; и који једе мене и он he живети мене
ради« (Јован 6,57). Свету није потребно да види нашу пра-
ведност; он мора да види Христову праведност.
У току целе своје мисије на Земљи, Исус је понављао да
живи силом свога Оца, да дела која чини чини силом свога
Оца (Јован 10,32.37.38; 14,9-11). Тако је и с нама данас; с тим
морамо бити начисто. Данашњим проповедницима, у ово
време образовања и наглашавања титула, прети велика
опасност да проповедају неко своје јеванђеље. Али, њиме се
не може нахранити Божји народ. Бог мора да проговори
док ми проповедамо Реч, или ће наша вест бити бескорисна.
И зато Бог позива Лаодикију да се покаје. Посебно, Он
нас позива да се покајемо због погрешне процене сопстве-
94
ног духовног стања. Ми нисмо богати, нити смо се обога-
тили! Ми то морамо схватити и морамо се покајати. Бог од
нас тражи да се покајемо због својих дела закона - да од-
бацимо своју такозвану праведност. Ми морамо прећи са
дела закона на дела вере, са наше такозване праведности
на Христову праведност.
Сада, пошто смо видели шта Христос од нас тражи, ка-кво
покајање од нас захтева, какав ће бити наш одговор? Наш
проблем је у томе што нисмо криви за тешке грехе. Као и
код Јова, наш проблем је наша самоправедност на коју
смо се ослонили. Да ли треба да се покајемо због то-га?
Треба ли да одбацимо своју такозвану праведност? Да!
Неопходно је да то учинимо и Бог ће учинити све што је у
Његовој моћи да нам помогне. Он he нас прво укорити,
као што је укорио Лаодикију. А онда he нас, ако буде по-
требно, и дисциплиновати, као што је дисциплиновао Јова.
У којој мери ће нас Бог дисциплиновати ја не знам, али,
ако погледамо Јовово искуство, дисциплиновање може да
дође и у врло драстичном облику. Јов је изгубио децу, има-
ње, здравље, мало је недостајало да изгуби и сам живот.
Мећутим, Бог није дозволио да те невоље снаћу Јова зато
што се љутио на њега или зато што је хтео да се докаже
пред сотоном. Он је то учинио из љубави. Он је знао да Јов
мора да научи важну животну лекцију ради свог вечног до-
бра. И JOB je научио лекцију. И покајао се. Рекао је:
»Господе, ти си у праву, a ja сам ништа.« Нека нам Бог по-
клони мудрости да кренемо Јововим трагом.
Бог нам је рекао какав циљ има с нама: »Уселићу се у
њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они he бити мој
народ« (2. Коринћанима 6,16). To je драгоцени завет, но-
ви завет, који Бог жели да склопи с нама. To je Његово
обећање да ће становати у нама својим Светим Духом, да
he управљати нашим животом исто онако као што је
управљао Христовим животом у току Његове земаљске
службе.
95
 ЛАОДИКИЈА

»Љубав је основа побожности. Без обзира шта говори,

ниједан човек не може да гаји чисту љубав према Богу ако
није спреман да несебично воли и свога брата. Међутим, ми

ЛАОДИКИЈА
се никада нећемо испунити тим духом тако што ћемо се
трудити да волимо своје ближње. Неопходно је да Христо-
ва агапе љубав станује у нашем срцу. Када наше ја буде не-

морада отвори врата

стало у Христу, љубав ће се спонтано појавити. Савршен-
ство хришћанског карактера достиже се када побуде да по-
могнемо ближњима и да им будемо на благослов саме
спонтано почну да извиру из нашег бића - када небеска све-
тлост испуни душу и када се открије на лицу.« (COL 384)
Христос жели да се то обећање испуни у нашем животу; »Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује
Он жели да се то обећање испуни у нашој Цркви. И када се глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и
то буде догодило, цела Земља ће се засјати од Божје славе вечераћу с њиме, и он са мном.«
и тада ће доћи последак. Међутим, то се неће догодити све ОТКРИВЕЊЕ 3,20.
док ми не будемо одбацили своју такозвану праведност.

У прошлом поглављу видели смо да Христос позива

Лаодикију да се покаје, да је то њена највећа потре-
ба. Она мора да се одрекне своје такозване правед-
ности, утемељене на делима закона, и да прихвати Христо-
ву праведност, утемељену на делима вере. Такође смо ви-
дели да се хришћани врло тешко одлучују на ту промену,
јер им дела закона изгледају врло привлачна. Кајати се
због очигледних греха је једно, али, кајати се због дела ко-
ја, споља гледано, изгледају добра, сасвим је нешто друго.
Неки ће можда упитати: »По чему неко може разпознати
која је праведност Христова, а која је само наша, такозвана
праведност? Споља гледано, дела закона су врло слична дели-
ма вере. По чему можемо разликовати једна од других?«
Истина је да дела могу бити врло слична на први поглед.
Међутим, онај који делује на темељу вере и Христове пра-
ведности увек ће сматрати да у њему самом нема ничег до-
брог. Нема хвалисања, гласнога или потајнога, када Хри-
стос живи вером у нама. Ми знамо да једино Христос за-

96 97
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да ошвори враша
служује славу и хвалу. Наше понашање увек говори: »Ја
сам највећи од свих грешника« (1. Тимотију 1,15).
Према томе, јасно је да Христос тражи од нас, од Лаодики-
је, да покајнички одбацимо своју такозвану праведност и да
вером прихватимо праведност коју нам Он бесплатно нуди
Како да то учинимо? Какав одговор Он од нас очекује?
Одговор се крије у овим речима, које су упућене Лаоди-
кији: »Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој
и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са
мном« (Откривење 3,20).
Слика неког ко куца на вратима и тражи да уђе подсећа
нас на Песму над песмама. »Ето гласа драгога мојега, који
куца: отвори ми, сестро моја, драга моја« (Песма над пе-
смама 5,2). Многи хришћани се неугодно осећају када тре-
ба да читају Песму над песмама. Неки је чак проглашава-
ју библијском порнографијом и сматрају да јој није место у
светим списима. Међутим, она је намењена духовним љу-
дима и открива Божју дубоку тежњу да успостави ближи,
искренији однос са својим народом. Управо то и Христос
жели да постигне својом поруком Лаодикији. Он жели да
се повеже с нама везом која је исто тако уска као и веза из-
међу мужа и жене - када двоје постају једно тело.
Када Христос каже: »Ево стојим на вратима и куцам«, то
звучи као да стоји пред вратима нашег срца, куцајући и тра-
жећи дозволу да уђе. А ако је Он споља, онда ми још нисмо
обраћени. Да ли се Христос овде обраћа необраћенима?
He. Он је већ нагласио да је Лаодикија Његов народ
-Његова Црква. To нису необраћени верници; они
припада-ју Христу. Шта онда жели да каже тиме што
тражи да My отворимо своје срце и да My дозволимо да
уђе?
Христос говори: »Ја сам искључен из твојих дела!« У томе
је проблем. Раније је већ рекао Лаодикији: »Знам твоја дела«
(Откривење 3,15). Није казао: »Ја сам извор твојих дела«. Он
зна дела Лаодикије, али није њихов извор. Као да каже Лаоди-
кији: »Ти се ослањаш на своју такозвану праведност. Ја куцам
98
на вратима твога срца да бих привукао твоју пажњу. Желим
да уђем и да будем извор твојих дела, извор твоје праведно-
сти. Желим да делујем у теби изнутра, а не споља. Молим те,
дозволи Ми да будем твоја праведност, не само у смислу твог
положаја пред Оцем, већ и у твом свакодневном животу!«
Да бисмо схватили пуно значење онога што Христос го-
вори Лаодикији, морамо узети у обзир да Нови завет дели
хришћане на две групе - на духовне и на телесне. Павле је
писао хришћанима у Коринту: »И ја, браћо, не могох с ва-
ма говорити као с духовнима, него као с телеснима, као с
малом децом у Христу« (1. Коринћанима 3,1). Запазите да
Павле не говори о тим телесним хришћанима као о нео-
браћенима, већ као о »малој деци у Христу«. Мала деца,
као што знате, у почетку не ходају сигурно. Она често па-
дају док уче да ходају. На исти начин, новорођени хришћа-
ни често падају док уче да ходају у Духу. Она падају зато
што су деца, зато што су слаби. Павле наставља: »Млеком
вас напојих« (1. Коринћанима 3,2). To je још један проблем
- децу не можете да храните чврстом храном.
Павле је писао хришћанима у Коринту око десет година по-
сле оснивања те цркве. Они су и даље били мала деца у Хри-
сту; и даље су били телесни; нису расли духовно. У трећем
стиху Павле наводи проблеме с којима су се и даље суочавали
- завист, свађе, неслога. Те особине не спадају у ризницу хри-
шћанског карактера; тако се свет понаша. Међутим, тврди ли
Павле да су ти телесни хришћани изгубљени? Каже ли да ни-
су обраћени? He. У ствари, он наглашава: »He знате ли да сте
ви црква Божја и да Дух Божји живи у вама« (1. Коринћани-
ма 3,16)? Они су обраћени, они су стекли искуство новог ро-
ђења - али се то не може видети из њиховог начина живота.
To je слика телесних хришћана. Њихово понашање је слично
понашању обичних људи уместо да буде слично Христовом
животу, животу Господа који живи у њима.
Духовни хришћани, с друге стране, не само да су обраће-
ни већ и ходе по Духу. Обраћење није фактор разликовања
99
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да ошвори epaiua
телесних и духовних хришћана! И једни и други су обраће-
ни; није то у питању! У питању је да су духовни хришћани
научили да ходе по Духу, док телесни хришћани и даље хо-
де првенствено по телу. Телесним хришћанима и даље вла-
да њихово ја - Нови завет обично мисли на то старо ја када
говори о телу. И зато се телесни хришћани суочавају с вели-
ким проблемом: они су јадни као сведоци, они погрешно
представљају Христа! Када их људи посматрају, кажу: »Ако
хришћани тако треба да изгледају, онда ја не желим да бу-
дем хришћанин« Они су јадни представници Христови зато
што се њихово понашање једва разликује од понашања нео-
браћене особе.
Управо је то и био разлог што су се земље источне Европе
окренуле атеизму. Хришћанска Црква у том делу света изгу-
била је своју силу, престала је да буде со свету. Цела источна
Европа је столећима припадала хришћанству, али се окрену-
ла атеизму зато што је хришћанска Црква погрешно предста-
вљала Христов живот. А она је то чинила зато што су њени
верници били претежно телесни хришћани.
Треба да схватимо да су телесни хришћани изложени ве-
ликој опасности. Сотони је врло лако да телесне хришћа-
не одвоји од Христа, јер они и тако већ ходе по телу. Често
нема велике разлике између понашања телесног хришћа-
нина и понашања људи у свету. Тешко је казати да ли су те-
лесни хришћани обраћени, јер је њихов живот често толи-
ко сличан животу којим свет живи.
Насупрот томе, духовни хришћани нису само обраћени.
Они ходе по Духу. Духовни хришћани живе животом који
се јасно разликује од живота световних људи. И зато се у
животу духовних хришћана запажају две чињенице. Прво,
они сузбијају телесне жеље силом Светога Духа. Друго,
они зраче Христовом праведношћу. Павле каже: »Велим
пак, по Духу ходите, и жеља телесних не извршујте« (Гала-
тима 5,16). Другим речима, тело се не може покорити сна-
гом воље или људским напором, већ ходањем у Духу. To je
100
једини начин. »Hero ce обуците у Господа нашега Исуса
Христа; и телу не угађајте по жељама« (Римљанима 13,14).
Према томе, једна од карактеристика духовних хришћана је
сузбијање телесних жеља силом Светога Духа који живи у
њима. Друга је да одсјајују Христову праведност. Управо зато
Павле наставља и каже у Галатима 5,22.23. да Свети Дух, ка-
да завлада нашим срцем, доноси родове који се виде у нашем
животу - »љубав, радост, мир, стрпљење, доброта, милост, ве-
ра, кротост, уздржање«. Међутим, ваља да схватимо да се та
дата Христова праведност појављује у нашем животу тек ка-
да потпуно престанемо да се ослањамо на тело, тек када мо-
жемо искрено да кажемо у свом срцу: »He ja, већ Христос«
Када Христос стоји на вратима нашега срца, када куца и
жели да уђе, Он жели да управо то искуство унесе у наш
живот. Он жели да постанемо духовни хришћани који хо-
де по Духу и који му дозвољавају да у њиховом животу до-
носи родове Духа. Он жели да духовно узрастемо, тако да
више не будемо мала деца у Христу, већ зрели хришћани.
У ово духовно растење или развијање укључена је цела
личност - дух, душа и тело. Павле каже: »И цели ваш дух
и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа
нашега Исуса Христа« (1. Солуњанима 5,23). Та три еле-
мента - дух, душа и тело - сачињавају људско биће. Није-
дно не може да постоји независно од друга два. Идеја о бе-
смртној души која може да живи без тела је грчко незнабо-
жачко учење, а не библијско. Када неко умре, нестају сва
три елемента - и дух, и душа, и тело. Размотримо сваку од
три компоненте које заједно сачињавају наше биће - с ду-
ховне тачке гледишта.
ДУХ. To je оно што Павле назива унутрашњим човеком
(Ефесцима 3,16). To je Божје боравиште у човеку. Бог је
створио човека и жену тако да може да живи у њима. »Од
вечних времена Божја намера је да свако створено биће, од
блиставих и светих серафима до човека, буде храм у којем
he боравити Створитељ« (DA 161). Када је створио Адама,
101
 ЛАОДИКИЈА
Бог je y њему становао својим Светим Духом. Седиште ду-
ха је савест. Преко савести Бог нас уверава и усмерава.
ДУША. Душа је човеков ум, чији је центар воља. Снага
одлучивања и бирања налази се у души.
ТЕЛО. To je спољашњи, видљиви део нашег бића. По-
што тело можемо да видимо, најлакше нам је да схватимо
шта је оно и како оно делује.
Те три компоненте нашег бића имају своје паралеле и у
старозаветном Светилишту. Сетимо се да је то Светили-
ште симболички представљало Христа (Јован 2,19-22), a y
ширем смислу и вернике који су се сјединили с Христом (1.
Коринћанима 6,19). Светиња над светињама одговара ду-
ху. To je место где станује Бог. Светиња одговара души.
Као што је свештеник деловао у светињи земаљског Све-
тилишта, тако и Господ делује у нашој души или нашем
уму. Порта Светилишта представља тело. Порта је била
видљива свима и ту су се приносиле жртве. Текст у Римља-
нима 12,1. каже нам да своја тела треба да дамо у живу жр-
тву, угодну Богу. Наравно, те паралеле ни на који начин не
одбацују истину да постоји истинско Светилиште на Небу.
Библија је јасна када говори да Бог живи и делује на Небу,
али и у срцима искрених верника на Земљи (Исаија 57,15).
У светлости ових чињеница, проучимо питање духовног
растења целог нашег бића када My, одговарајући на Њего-
во куцање, отворимо врата свог живота и пустимо Га да
уђе. У искуству сваког верника то растење одвија се у три
етапе: (1) стање пре обраћења, (2) обраћење и (3) просла-
вљање.
Стане пре обраћења. - Непосредно после стварања, вла-
дала је савршена хармонија између божанске и људске
природе. У Адаму се никада није водила борба између ње-
гове људске природе и Светога Духа који је наставао у ње-
му. Владао је савршени склад, јер је Адам био створен по
Божјем обличју, а Бог je љубав - агапе. Божја љубав, путем
Светога Духа, потпуно је управљала Адамом. Његова људ-
102
Лаодикија мора да ошвори враша
ска природа је зрачила Божјом славом, која je y ствари
Божја несебична љубав.
Шта се догодило када је Адам сагрешио? Када је сагре-
шио, дошло је до заокрета: уместо да се ослања на Бога,
Адам је почео да се ослања на себе. Његов грех се у ства-
ри састојао у окретању леђа Богу. Свети Дух га је напустио
и он је умро - духовно, не физички. Његово ја заузело је
место Светога Духа у његовом животу. Пошто је и цело
човечанство било створено у Адаму, он је то пренео на це-
локупно своје потомство - на тебе и на мене. У самој сржи
грешног човечанства је себичност, човеково грешно ја
или, како то Библија каже, »наши путеви« (Исаија 53,6).
Божја љубав је несебична, јер агапе љубав никада не тра-
жи своје (1. Коринћанима 13,5). Међутим, после пада, грех
је изопачио агапе љубав која је била у Адаму и усмерио је
према њему самоме. И од тада, људска љубав се изменила
- агапе љубав је начинила потпуни заокрет и претворила
се у самољубље. Чак и у свом грешном стању ми имамо
способност да волимо, само је та љубав постала егоцен-
трична. Егоизам је заменио божанску, несебичну љубав.
Пошто је Адам духовно умро, његова деца - ви и ја - ра-
ђамо се духовно мртви. Пре обраћења, ми смо »мртви у
преступима и гресима« (Ефесцима 2,1). Последица: људ-
ски живот је дошао под удар Закона. To значи да Адам и
његово потомство немају више никаквог законског права
да живе. Човечанству је изречена осуда по Закону. Затим,
људска природа је постала роб греха, без снаге да се оду-
пре његовим захтевима (Римљанима 5,12-21). To je духов-
но стање у којем смо ви и ја и сваки други Адамов потомак
дошли на свет. To стање Библија назива телесним. Ми смо
рођени телесни; ми смо рођени под влашћу свог егоизма,
ми смо рођени као робови греха (Римљанима 7,14).
Да би све било још горе, ни ви ни ја не можемо да учи-
нимо апсолутно ништа да се извучемо из тог стања. To нам
је немогуће као што је стаблу јабуке немогуће да донесе
103
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да ошвори враша
поморанџе. Библија је врло јасна у том погледу. »Може ли
Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје?
Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?«
(Јеремија 13,23)
Та тужна слика је приказ нашег стања пре обраћења. Да
би нас избавио из тог безнадног положаја, Бог је Христо-
во Божанство сјединио с нашом људском природом која је
вапила за избављењем. Као други Адам, Христос је пошао
одакле и сви ми полазимо, али нас је својим савршеним жи-
вотом и посредничком смрћу довео у положај у који је тре-
бало да нас доведе први Адам. To je радосна порука коју
нам упућује јеванћеље.
Обраћење. - Обратити се значи прихватити Христа вером
као свој живот, уместо старог грешног живота, који треба
да се заувек разапне с Христом (2. Тимотију 2,11). Шта се до-
гаћа при обраћању? Какве се то промене збивају?
Пре свега, Свети дух, који је Христов представник (Рим-
љанима 8,9.10), долази и настањује се у нашем духу. Као
што је некада, пре пада у грех, наставао у Адаму, тако при-
ликом обраћења Свети Дух долази да се настани у нама. To
се догађа зато што смо свој живот предали крсту и прихва-
тили формулу јеванћеља - »He ja, већ Христос«. До тада
смо духовно били мртви, а сада смо духовно оживели (Га-
латима 2,20). Пошто смо прихватили Христа као свог Спа-
ситеља и као своју праведност, оправдали смо се пред За-
коном који нас је до тада осуђивао. Питање хоће ли нам
бити одобрен улазак у Небо сада се више не поставља.
Што се Бога тиче, док гледа нас, Он види савршени живот
свога Сина. Пошто смо у Христу, Бог нас сматра саврше-
нима и потпунима (Колошанима 2,10).
Наравно, наша људска природа није се променила ни за
длаку. Она је и даље телесна. Њоме и даље управља наше
старо ја. Отуда у животу сваког новообраћеног, новорође-
ног верника долази до сукоба. Тај сукоб бесни између бо-
жанске природе, у којој смо вером и искуством новорође-
104
ња добили удео, и људске природе, која је и даље у непри-
јатељству с Богом. Те две природе се у вернику увек суко-
бљавају. Многи хришћани су збуњени због тога; они мисле
да тај сукоб значи да нису обраћени. Није тако! У ствари,
ја бих ваше обраћење ставио под знак питања када тог су-
коба не би било. Пре обраћења сукоба нема, зато што је на
власти људска природа. Чињеница да сукоб бесни доказује
да се нова природа појавила у нашем бићу. To je добар
знак, он нам говори да се наш ум покајао, да смо обраћени,
промењени. Али, пошто се наша грешна природа није про-
менила, сукоб постаје неизбежан (Галатима 5,17).
Где се одиграва тај сукоб? Мислим да то питање доводи
до многих недоумица код хришћана. Бојно поље хришћа-
нина налази се у уму, у мислима. Без пристанка наше воље,
Свети Дух не може да нам да Христову праведност. Свети
Дух нас никада не присиљава. Исто тако, ни наша грешна
природа не може да оствари своје жеље без пристанка на-
ше воље. Дакле, сукоб се води око наше воље, нашег ума.
Стална борба бесни у нашем уму, нашим мислима, нашим
жељама. To можемо да схватимо, јер смо такву борбу сви
доживели. Верујем да апостол Павле, у седмом поглављу
Посланице Римљанима, описује управо тај сукоб који бе-
сни после обраћења. Умом својим, ми желимо да будемо
послушни Божјем закону, али наше тело жели да се поко-
рава закону греха, и тако је борба стална и оштра.
Када ће се сукоб завршити? Он he престати тек када умре-
мо или када Христос буде дошао! Неће бити могућности да, с
ове стране вечности, кажемо: »Моја борба је завршена.«
Да исто питање поставимо на други начин: »Xohe ли ум
икада победити тело?« Одговор је негативан. Ум може да
надвлада тело за неко време, али га никада не може побе-
дити. To je зато што закон греха као стална сила настава у
нашим удима.
Можда вас је нека седмица молитве или нека проповед ду-
боко духовно покренула и навела на размишљање. И донели
105
ЛАОДИКИЈА Лаодшсија мора да ошвори враша
сте одлуку, сличну овој: »Од сада после оброка више нећу је-
сти слаткише!« Да ли сте икада донели сличну одлуку?
Па, имали сте успеха првог дана, другог дана, можда чак
и трећег. Четвртог дана сте напорно радили и осетили ве-
лики умор. После оброка, ваша жена је изнела на сто неке
изванредне колаче које је направила посебно за вас. Гледа-
ли сте их и вода вам се почела скупљати у устима. Онда сте
казали: »Па, добро! Само овај пут.« И пре него што сте
схватили шта се догађа, тањир је био празан. Људски ум,
без обзира на јачину воље, није у стању да савлада тело.
Текст у Римљанима 7,15-24. то јасно наглашава.
Наше питање не треба да гласи: »Може ли ум да победи
тело?« Уместо тога, треба да се питамо: »Може ли Дух да
победи тело?« Хвала Богу, одговор је потврдан! »Јер закон
духа који оживљава у Христу Исусу опростио ме је од за-
кона греховнога и смрти« (Римљанима 8,2). У овом тексту
Павле не говори о ономе што се догађа у нашем хришћан-
ском искуству. Он говори о једној стварној истини, о оно-
ме што се збивало у Христу. Реч закон употребљава у сми-
слу »силе« или »начела«. Он каже да су се две силе суочи-
ле у Христу - закон греха и смрти, и закон Духа.
А где станује тај закон греха? Павле каже: »Али видим
други закон у удима својима, који се супроти закону ума
мојега и заробљава ме законом греховним који је у удима
мојима« (Римљанима 7,23). Он овде не мисли на вернике,
он мисли на своје руке, ноге, тело - на своју грешну људ-
ску природу. Према томе, закон греха станује у нашој гре-
шној људској природи, у нашем телу. Тај закон није нека
променљива сила, то је константна сила. И воља је сила,
али није константна. Моја воља је понекад јака, понекад
слаба. To ce не односи на закон греха; он је сталан све вре-
ме!
И закон Духа је константна сила - као и закон греха
-али је супротна по смеру деловања. Једна нас гура у грех;
друга нас води праведности.
106
Овај закон греха и закон Духа сукобили су ce y Исусу
Христу - и закон Духа је победио! »Посла Бог Сина своје-
га у обличју тела греховнога и за грех осуди грех у телу«
(Римљанима 8,3). Исус је осудио грех у телу из два разлога.
Прво, Он је то учинио да би нас оправдао. Видите, нас не
осуђују само наша дела; и сама наша природа нас осуђује,
јер је грешна. »Тело и крв не могу наследити царства Бож-
јега« (1. Коринћанима 15,50). На крсту, Исус није само раз-
решио проблем мојих дела, Он је разрешио и проблем мо-
је природе, онога што сам. На крсту, Он је разрешио не са-
мо проблем мојих греха већ и закона греха који делује у
мом телу. Отуда, нема више осуђења онима који су у Хри-
сту Исусу (Римљанима 8,1).
Друго, Христос је осудио грех у телу, тако да се »правда
закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу«
(Римљанима 8,4). Ако ходите у Духу, закон Духа he вас у ва-
шем искуству ослободити од закона греха - не зато да вас
спасе, већ да покаже свету да сте спасени или оправдани.
Према томе, када Христос стоји на вратима и куца, када
нас позива да My отворимо своје срце, Он говори: »Пусти
Me да постанем извор твог хришћанског живота. Преста-
ни да покушаваш да будеш добар; никада нећеш успети у
томе! Ја желим да дођем, да живим у теби, да ходим у Te-
en.« Другим речима: »Ја сам чокот, а ви лозе... јер без ме-
не не можете ништа чинити« (Јован 15,5).
Христос жели да верници Лаодикије буду духовни хри-
шћани. Он не ходи у телесним хришћанима; и зато су теле-
сни хришћани изопачена Христова слика, иако Дух наста-
ва у њима! Телесни хришћани су они верници који сакри-
вају своје видело. Једини начин да постанемо духовни и да
дозволимо Христу да ходи у нама је да кажемо: »He ja, већ
Христос« To je врло болно за нашу такозвану праведност,
за наше покушаје самооправдања, али је то једино решење
лаодикијског проблема!
107
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да ошвори враша
 Необраћена особа живи само једним животом - животом
тела. Она може да ходи једино у телу, јер је то једино што има,
једино што јесте. Али, као хришћани, ми имамо две могућно-
сти зато што имамо и две природе. И даље имамо тело, али
имамо и Дух. И зато можемо да ходимо или у телу, или у Духу.
Павле каже: »А ако ли живи у вама Дух онога који је
васкрснуо Исуса из мртвих, онај који је подигао Исуса из
мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који
живи у вама« (Римљанима 8,11). Зашто Павле спомиње
Христово васкрсење? Зато што је то коначна проба. Најве-
ћу своју силу грех показује када вас ставља у гроб - заувек.
Да ли сте победили гроб? Јесте ли отпорни на смрт - на дру-
гу смрт? Ако јесте, онда сте победили и тело и грех. Али,
ако нисте, онда још нисте победили ни грех ни тело.
Међутим, Исус јесте! Исус је победио гроб! Он је побе-
дио грех и тело! Како? Својом силом или силом Светога
Духа? Павле овде каже да је Исус устао из мртвих силом
Светога Духа. Према томе, Павле тврди: »Исто онако као
што је Дух показао своју моћ над грехом подижући Христа
из мртвих, тако ће Он, уколико будете ходили у Духу, бити
у стању да надвлада и ваше тело, мртво у преступима и гре-
сима, и да вас учини праведнима.«
Ако дозволите телу да управља вама, тело ће вас, на
крају, одвући од Христа и послати у гроб. Умрећете, јер хо-
дећи по телу ожалошћавате Светога Духа - одбијајући Га
и наводећи Га да се повуче из вашег живота. Павле нас на
то упозорава у Ефесцима 4,25-30. Све дотле док Господњи
Дух настава у вама, ви сте запечаћени за вечно спасење.
Али, увек смо у могућности да кажемо Светоме Духу: »He
желим те више.« Увек смо у могућности да Га ожалошћа-
вамо све док нас не напусти. Када се то догоди, нисмо ви-
ше под заштитом оправдања вером. Сами смо казали збо-
гом таквој могућности.
Тако Лаодикија има две могућности. Она може да ходи
по Духу, или да ходи по телу. И Дух и тело желе да завла-
108
дају нашим умом. Ни Дух ни тело не могу да испуне своје
жеље у погледу нас без нашег пристанка. И зато бесни та
стална борба. He волим што морам да вам кажем, али ни~
када неће доћи време да вам ваше тело каже: »Одустајем.
Предајем се! Нећу ти више стварати никакве тешкоће.«
Тело може да буде побеђено, али то не можете да учините
ни ви, ни ваша воља. Само Дух може да савлада тело, уко-
лико будете ходили по Духу.
Објављујући јеванђеље Јеврејима, који су били оптере-
ћени јармом легализма, Исус је рекао: »Узмите јарам мој
на себе и научите се од мене... јер је јарам мој благ и бреме
је моје лако« (Матеј 11,29.30). Многи су погрешно проту-
мачили ову изјаву као наговештај да је пут хришћанина
обележен заједничким напорима, да и ми морамо дати свој
удео иако Христос обавља највећи део посла. На тај начин,
они своде праведност по вери само на оправдање. По њи-
ма, посвећење је мешавина Христових и људских напора.
Истина је, међутим, да у овом тексту Исус говори о јар-
му који је потпуно друкчији од јудаистичког - од јарма ле-
гализма који Павле описује као ропски јарам (Галатима
5,1). Када Христос каже: »Научите се од мене«, Он жели
да сваки верник схвати да је Његов јарам јарам праведно-
сти по вери и само по вери - потпуно ослањање на Бога и
за оправдање и за посвећење. Исто онако као што је Исус
живео захваљујући Оцу, тако и ми морамо живети захва-
љујући Христу (Јован 6,57).
Зато Исус и каже Лаодикији: »Пустите ме да уђем, не са-
мо да наставам у вама, већ и да једем с вама. И ви са Мном.
Дозволите Ми да се потпуно изједначим с вама - и ви са
Мном.« Он жели да преузме наш живот. Он жели да упра-
вља нашим духом, нашом душом, нашим умом, нашим те-
лом. Међутим, Он то никада неће учинити насилно. И ми
морамо учинити важан део - треба да своју вољу иокори-
мо Христовој вољи. To je крст. Сетите се Гетсиманије!
Исусово тело није желело да умре на крсту. Зато се молио
109
 ЛАОДИКИЈА
Оцу: »Оче, ако је икако могуће, нека ме мимоиђе ова Ma-
ma! Али, нека не буде по мојој вољи, већ по Твојој! Нека се
изврши Твоја воља.«
Управо то треба стално да говоримо. Исус позива Лао-
дикију: »Дозволите ми да ходим у вама! Оно што чините
може да вам изгледа врло привлачно, али је упрљано его-
измом. Једино ако Ја будем ходио у вама, праведност коју
имате постаће истинска, Моја праведност!«
Да ли смо спремни да се покајемо, да се одрекнемо сво-
је такозване праведности? Јесмо ли спремни да отворимо
врата, да пустимо Исуса да уђе и да преузме власт? Јесмо
ли спремни да кажемо заједно с Павлом: »Јер ја закону за-
коном умрех да Богу живим; с Христом се разапех. A ja ви-
ше не живим, него живи у мени Христос. А што сада жи-
вим у телу, живим вером Сина Божјега, којему омилех и
предаде себе за мене« (Галатима 2,19.20).
Када се то буде догодило, постаћемо добри Христови
сведоци; свет ће Њега видети у нама. Када се то буде дого-
дило, свет ће бити обасјан Његовом славом, а ми ћемо би-
ти победници.
Прослављање. - Ово је трећа фаза хришћанског растења.
Када Христос буде поново дошао, догодиће се промена - али
не у нашем уму, који је већ обраћен, већ у нашој природи. »Јер
ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово
смртно да се обуче у бесмртност« (1. Коринћанима 15,53). И
тада ће тело, душа и дух опет бити у савршеном складу. Борба
ће се завршити. Божанска слава биће потпуно распрострање-
на, јер ће божанска и људска природа опет бити савршено ус-
клађене. To је прослављање које жељно чекамо. А све до тада,
и ви и ја мораћемо да уздишемо због свог грешног тела, које је
највећи непријатељ хришћанског живота. Ипак, када Христу
будемо отворили врата искреним покајањем и дозволили My
да уђе у наш живот, бићемо у стању да кажемо: »Све могу у
Христу Исусу који ми моћ даје« (Филибљанима 4,13).
110
ЛАОДИКИЈА
мора да победи
»Који победи даћу му да седи са мном на
престолу мојему, као ија што победих и седим с
Оцем својим на престолу његову.« ОТКРИВЕЊЕ
3,21.
В
ећ смо раније запазили да Христове поруке црквама у
Малој Азији, записане у Откривењу, у другом и трећем
поглављу, имају неке заједничке елементе. На пример, Исус
каже свакој цркви: »Знам твоја дела.« Те речи предста-вљају
Христову процену духовног стања Његовог народа у току
историје Цркве. Поруку свакој цркви Исус завршава ре-чима:
»Који победи...«, дајући затим посебно обећање свакој од
њих. Све своје поруке Верни сведок упућује црквама да би им
помогао да победе, да савладају своје слабости.
Шта Лаодикија треба да победи? Христос каже да жели
да победимо; према томе, морамо се потрудити да сазнамо
шта треба да победимо!
Срж поруке Лаодикији, као што смо до сада видели,
представља позив да победи себе! Без обзира да ли је реч
о држању Закона или о нашим добрим делима, о било че-
му чиме се поносимо, срж нашег проблема је наша тежња
да се оправдамо сопственом праведношћу. А где год се на-
ше ја налази у средишту, ту је и грех! Дакле, ми морамо да
победимо себе, да победимо свој егоизам, своје старо ја.
111
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да иобеди
 Које обећање Исус даје онима у Лаодикији који победе
себе и своју тежњу да се оправдају својом праведношћу?
»Који победи даћу му да седи са мном на престолу мојему,
као и ја што победих и седим с Оцем својим на престолу
његову« (Откривење 3,21).
Исус овде не говори о спасењу као о нашем праву на He-
Go. Он овде говори о посебној предности обећаној онима
који победе себе. Видите, Откривење спомиње две групе
оних који ће бити на Небу - спомиње Невесту и госте; оно,
такође, прави разлику измећу оних који служе Господу у
Његовом Храму и свих осталих који he бити спасени (От-
кривење 19,7-9; 7,15). Наравно, сви они који се налазе на
Небу прихватили су вером Христову урачунату правед-
ност. Без Христове урачунате праведности нико неће доћи
на Небо, јер нас једино она може оспособити за Небо. Ме-
ђутим, ја верујем да су они који служе Богу у Његовом
Храму победили себе и да he управо они седети с Њим на
Његовом престолу, као што је обећано у Откривењу 3,21.
Ја верујем да су они који he уживати ту посебну предност,
група названа Невеста, заправо они који цене Христа она-
квог какав јесте и који су, вером, прихватили и Његову да-
ту праведност, одражавајући тако у пуној мери љубав Спа-
ситеља који се одрекао себе.
Четрнаесто поглавље Откривења описује ту групу, по-
знату као 144 хиљаде изабраних:
»И чух глас с неба као глас вода многих, и као глас гро-
ма великога; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје. И
певаху као нову песму пред престолом и пред четири жи-
вотиње и пред старешинама; и нико не могаше научити пе-
сме, осим оних 144 хиљаде који су откупљени са земље.
Ово су они који се не опоганише са женама, јер су девстве-
ници, они иду за Јагњетом куд год оно пође. Ови су купље-
ни од људи, првенци Богу и Јагњету. И у њиховим устима
не наће се преваре, јер су без мане пред престолом Бож-
јим.« (Откривење 14,2-5)
112
Ова група није само била оправдана вером, као и сви
остали верници, већ је искусила и пуну снагу јеванђеља
-што значи, Христову дату праведност. »И у њиховим усти-
ма не нађе се преваре, јер су без мане пред престолом
Божјим.« У седмом поглављу, Откривење овако описује
исту групу: »Ово су они који доћоше од невоље велике, и
опраше хаљине своје и убелише хаљине своје у крви Јаг-
њетовој. Зато су пред престолом Божјим и служе му дан и
ноћ у цркви његовој, и онај који седи на престолу уселиће
се у њих« (Откривење 7,14.15). To je предност коју Христос
жели да обезбеди свима нама.
При крају Христове поруке цркви у Лаодикији појављу-
ју се речи које не налазимо у порукама осталим црквама.
Свакој од њих Исус каже: »Који победи...« Међутим, у слу-
чају Лаодикије, Исус иде корак даље и додаје: »Као и ја
што победих...« (Откривење 3,21). Он жели да последњи
нараштај хришћана победи на исти начин као што је Он
победио. Верни сведок указује на своју победу као на при-
мер на који Лаодикија треба да се угледа.
Шта је то Исус победио?
Прво, Он је победио свет. Својим ученицима је рекао:
»У свету ћете имати невољу, али не бојте се, јер ја надвла-
дах свет« (Јован 16,33). Шта је тиме хтео да каже? Библи-
ја дефинише свет као »телесну жељу, и жељу очију и понос
живота« (1. Јованова 2,16). Све је то Исус победио.
Друго, Он је победио кнеза овога света - сотону (Јован 14,30).
Исус је потпуно победио сотону; победио га је уместо нас.
Треће, Он је победио rpex y телу. »Посла Бог Сина сво-
јега у обличју тела греховнога, и за грех осуди грех у телу«
(Римљанима 8,3). Исус је осудио, односно победио, закон
греха и смрти - начело греха, начело себичности које ста-
нује у грешном телу.
Све то је Христос победио - свет, ћавола и тело или себе
-да би победу могао да припише мени и теби! Он није победио
само зато да би нам осигурао право на спасење, обезбедио си-
113
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да иобеди
гурност спасења. Наравно, Његова победа нам је то донела,
али Он је победио и да се »правда закона испуни у нама који
не живимо по телу него по духу« (Римљанима 8,4).
Павле даље објашњава шта нам је Христос донео својим
делом откупљења. Он је дао »себе за грехе наше да нас из-
бави од садашњега света злога, по вољи Бога и Оца наше-
га« (Галатима 1,4). Зато сада можемо да се надамо. Овај
свет неће заувек бити наш дом. Ми смо избављени од ње-
га, а избављени смо и од зла које влада на свету.
Апостол Јован каже: »Јер сваки који је рођен од Бога
побеђује свет; и вера је наша ова победа која победи свет«
(1. Јованова 5,4). Немојте се варати да ћете победити свет
својим напорима или снагом своје воље. Свет, ђаво и тело
могу се победити једино вером!
Павле је прилично јасан у седмом поглављу Посланице
Римљанима да ми, сами по себи, својом снагом, не можемо
држати Закон нити чинити истински добра дела. Поглавље
завршава описујући како изгледа хришћанинова борба с гре-
хом без помоћи силе Духа. »Тако, дакле, ја сам умом својим
служим закону Божјему, а телом закону греховноме« (Ри-
мљанима 7,25). И ми се можемо сложити с Павловим јада-
њем, јер смо и сами много пута пролазили кроз слично иску-
ство. Ми смо се упуштали у битку против тела и покушава-
ли да га савладамо снагом свога обраћеног ума. И ко је по-
беђивао? Тело је побеђивало! Може ли ваш ум победити ва-
ше тело? Павлов одговор је негативан. И одговор нашег ис-
куства је негативан. Као што смо већ видели у претходном
поглављу, обраћени ум може да порази тело, може да му на-
несе појединачне поразе, али никада не може да га победи.
Међутим, у осмом поглављу Павле наставља своје изла-
гање и каже да је Христос осудио - што значи и победио
-закон греха у телу. Он је то учинио »да се правда закона
испуни у нама који не живимо по телу него по духу« (Ри-
мљанима 8,4). Христова победа није ту само зато да би нам
се приписала већ и зато да бисмо је искусили.
114
Када се Лаодикија коначно буде покајала, када буде од-
бацила своју такозвану праведност и прихватила Христову
праведност, када буде ходила само вером, када се више не
буде ослањала на себе, него на Бога, тада ће све победе,
описане у петнаестом поглављу Откривења, постати и ње-
не победе. Јован каже:
»И видех као стаклено море помешано с огњем, и оне
што победише звер и икону њену и жиг њен и број имена
њена, како стоје на стакленоме мору и имају гусле Божје.
И певаху песму Мојсија, слуге Божјега, и песму Јагњето
ву.« (Откривење 15,2.3)
Гусле или харфе Божје представљају победу. To je и Бо-
жја намера с Лаодикијом.
У чему је тајна те победе?
Јован каже: »Ви сте од Бога, дечице, и надвладасте их,
јер је већи који je y вама него ли који је на свету« (1. Јова-
нова 4,4). Јован овде говори о две особе: »о ономе који je y
вама« и о »ономе који је у свету«. Онај који je y свету је со-
тона. Онај који je y нама је Христос. Како то знамо? Павле
каже: »Христос у вама, нада славе« (Колошанима 1,27).
Затим додаје: »Јер закон духа који оживљава у Христу
Исусу опростио ме је од закона греховнога и смрти« (Ри-
мљанима 8,2). Христос станује у мени и у вама својим Све-
тим Духом. Јован говори да је Свети Дух, који представља
Христа који станује у нама, већи од сотоне који станује у
свету. И ту је извор наше победе над грехом.
Павле то доказује на сличан начин када каже:
»Јер оружје нашега војевања није телесно, него силно
од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли и
сваку висину која се подиже на познање Божје и роби-
мо сваки разум на покорност Христу« (2. Коринћанима
10,4.5).
Запазите шта све можете да учините када је Христос у
вама. Библија тврди да се чак и свака мисао може покори-
ти силом Христа који станује у нама.
115
ЛАОДИКИЈА
Лаодикија мора да иобеди
 Ипак, нека нам буде јасно да нам те победе не доносе
Маријина посуда од алабастера садржавала је скупоцени
спасење! To cy само родови јеванђеља, докази да сила је-
мирис, али је била запечаћена. Нико није знао шта је у њој
ванђеља делује у нама. Никада немојмо ни помислити да
све док је Марија није разбила. Тек тада је скупоцени ми-
морамо постићи све те победе и савладати све те слабости
рис испунио целу дворану.
да бисмо се спасли. Никада! Спасење је дар који Бог даје
Христос станује у вама и у сваком новорођеном вернику.
грешнику. Али, ми морамо победити да бисмо седели са
Међутим, нико не може да види Христа у вама све док се
Христом на Његовом престолу и гледали Његову славу.
спољна љуска не разбије. И управо то представља проблем!
А сада се поставља велико питање. Колико све то стаје?
Ми смо велики љубитељи прекрасних посуда. Ми мислимо
Колико треба да платимо да би Христос становао у нама и
да Црква не може да опстане без нас. Неки међу нама сма-
да би ходио са нама?
трају да Црква не би могла да напредује без наше стручно-
Укупну цену могао бих да опишем врло једноставно
сти или академских титула. Неки мисле да би пропала без
-бити скрушен, одрећи се себе! Да бисмо купили небеске
наших административних способности. Неки замишљају да
вредности које нам нуди Верни сведок - злато жежено у
би Црква била изгубљена без наших дарова.
огњу, беле хаљине и мелем за очи - морамо бити вољни да
Морам да вам објавим неугодну вест: нико није незамен-
платимо њихову пуну цену, а цена је да се одрекнемо себе.
љив. Црква може врло лепо да опстане и без вас и без ме-
Када Христос живи у нама и када своју праведност из-
не. Међутим, не може да опстане без Христа! Када вас
гради у нама, сва слава треба да припадне само Њему. Ка-
Христос на моћан начин употреби, никада се немојте зано-
ко се тело осећа када то схвати? Оно сматра да му је не-
сити мишљу да Црква не би могла без вас. Само је Христос
што ускраћено. Тело воли да прима славу. И ми волимо
у вама нада славе.
славу, зар не?
Да би Христос у нама могао да се види, љуска мора да се
Исус је то стање потпуног потчињавања описао приме-
пробије. Егоизам, наше старо ја, мора да нестане. Свет мо-
ром из природе. »Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пше-
ра да види, не како смо ми добри, да види нашу такозвану
нично паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако
праведност, већ како је Христос добар! To може да се до-
ли умре, много рода роди.« (Јован 12,24). Љуска пшенич-
годи тек када будемо спремни да се одрекнемо себе! Моје
ног зрна је врло тврда. Међутим, живот није у љусци; он је
ја мора да умре да би Христос могао да живи у мени и пре-
унутра, у клици. Вода треба да пробије љуску. Људска тре-
ко мене! (Филибљанима 3,10)
ба да омекша и да буде пробијена како би живот изнутра
Коначна сврха поруке Лаодикији је у томе да нам помог-
могао да проклија и донесе род.
не да схватимо да је Богу потребан народ - не само поје-
Павле се служи примером суда. »Али, ово благо имамо
динци, већ народ - преко којег he моћи да Земљу обасја
у земљаним судовима да премноштво силе буде од Бога a
својом славом. Када се то буде догодило, Бог ће моћи да
не од нас« (2. Коринћанима 4,7). Маријино искуство потвр-
покаже свету силу свога јеванђеља, и тада више нико неће
ђује те речи. Она је пришла Исусу с посудом од алабасте-
имати изговора за то што се нашао на страни изгубљених.
ра пуном скупоценог мириса. Када купујете скупоцене ми-
Бог ће тада моћи да каже свемиру и неверном свету: »Ово
рисе, увек их добијате у прекрасним посудама. Неке од
је мој народ! Ово су они који имају веру Исусову и који су
њих су тако лепе да их чувате и пошто потрошите мирис.
победили себе као што је и Он победио.«
116 117
ЛАОДИКИЈА Лаодикија мора да иобеди
 Ђаво ће одговорити као у Јововом случају. »Дозволи ми
да се уверим. Дозволи ми да их окушам.« Хоће ли ова про-
ба бити сурова? Биће то проба кроз коју није прошла ни-
једна досадашња генерација (Данило 12,1; Јеремија 30,7).
Када то време буде дошло, хоће ли Лаодикија бити у ста-
њу да опстане? Бог је обећао да ће бити оних који he побе-
дити у Његовој сили! Поставља се питање: »Хоћемо ли та-
да бити спремни да се одрекнемо себе? Хоћемо ли тада би-
ти вољни да кажемо: »He ja, већ Христос«?
Стварни проблем није у томе хоћемо ли или нећемо оти-
ћи на Небо.
Стварни проблем је у томе што је свету очајнички по-
требно да види Христа у нама, да види Христа који је нада
славе. Лаодикија мора да победи. Камен спотицања је ње-
на такозвана праведност. Није реч о томе да она чини зло;
проблем је што чини добро из погрешних побуда. Свет че-
ка да види Божју доброту, а не људску.
Ми имамо видело, али смо га ставили под суд! Исус нам
каже: »Ви сте видело свету... тако да се светли ваше виде-
ло пред људима да виде ваша добра дела и да славе Оца ва-
шега који је на небесима« (Матеј 5,14.16).
To телу није лако. To значи да спремно претрпимо и то
што нас свет не цени. У првим данима проповедања, наши
први мисионари суочавали су се с физичким тешкоћама,
дивљим зверима, непријатељским племенима и другим
опасностима. Данас, највећи проблем мисионара је неза-
хвалност. Данас у земљама трећег света не воле мисиона-
ре. Земље у које долазе мисионари сматрају се заосталима.
Никада нећу заборавити искуство које сам стекао у Ен-
глеској продајући нашу литературу. Покуцао сам и жена
ми је отворила. И тада сам начинио велику грешку. Рекао
сам да долазим из Африке. Одмах ми је отворила очи:
»Младићу, ми Енглези слали смо мисионаре у Африку, a
не они нама.« Другим речима: »Африци су неопходни ми-
сионари, а не нама! Ми смо хришћанска земља.«
118
Земље трећег света данас осећају то исто. »Нисте нам
потребни, идите кући!« И зато многи мисионари не остају
до краја уговореног времена. Иако су потписали уговор на
шест година, већина се ипак враћа пре истека тога рока.
Најчешћи разлог је осећање да их људи којима су желели
да помогну не цене. Наши верници у тим земљама свакако
да знају вредност онога што се чини за њих, али не и наро-
ди или владе тих земаља. Нико не жели мисионаре у својој
земљи.
Да ли смо спремни да прогутамо свој понос када се тако
нешто догоди? Да ли смо спремни да претрпимо и приго-
воре наших верника и да не одустанемо од своје службе?
Дух пророштва каже да треба да извлачимо топлину из
хладноће других у овим последњим данима (5Т 136).
Када неко каже нешто што вам не одговара, немојте го-
ворити: »Више нећу да долазим у цркву« Ни Исус није био
дочекан добродошлицом када је дошао на овај свет. »Своји-
ма доће, и своји га не примише« (Јован 1,11). Шта би се до-
годило с нама да је Исус казао: »Ови људи не цене велику
жртву коју желим да принесем за њих. Враћам се на Небо.«
Христос није дозволио да га незахвалност или злоставља-
ње одврате од Његове мисије. Људи су Га пљували, ругали
су My ce. Јесу ли и вас икада пљували? Како је Исус одгова-
рао? »Оче, опрости им.« Упркос свету који Га је одбацивао,
Исус је наставио да ради и на крају је победио. Победио је
понос. Победио је себе. Био је послушан све до смрти на кр-
сту; био је спреман да се одрекне себе, да се понизи до кра-
ја како бисмо ти и ја могли да ућемо у Његово царство.
Када Лаодикија - ви и ја - буде била спремна да се од-
рекне себе и да дозволи Светоме Духу да завлада њом, та-
да ћемо победити. И тада he свет бити обасјан славом
Божјом. To дело треба да започнемо данас у својој околи-
ни, у својој цркви. Мећутим, ми не побећујемо улагањем
већих напора. »И вера је наша ова победа која победи
свет« (1. Јованова 5,4).
119
 ЛАОДИКИЈА
је запечакна
»И потом видех четири анђела где стоје на
четири угла земље и држе четири ветра земаљска
да не дува ветар на земљу, ни на море, нити на
икакво дрво. И видехдругога анђела где се пење од
истока сунчанога, који имаше печат Бога живога;
и повика гласом великим на четири анђела којима
беше дано да кваре земљу и море, говорећи: не
кварите ни земл>е, ни мора, ни дрвета, докле
запечатим слуге Бога нашега на челима њиховим.«
ОТКРИВЕЊЕ 7,1-3.

У овом и следећем поглављу нећемо више разматра-ти

Христову посебну поруку Лаодикији, већ ћемо
своју пажњу усмерити на остале текстове у Откри-вењу
који су од интереса за Лаодикију. Имајмо и даље на уму
да Христос шест цркава позива да победе, али да једи-но
Лаодикији заповеда да победи као што је Он победио.
Пошто Лаодикија представља последњи нараштај хри-
шћана, у њој ће се сигурно налазити и они који he доживети
последњи сукоб у великој борби између Христа и сотоне.
Откривење тај последњи велики сукоб назива Армагедон.
»И видех из уста аждахиних, и из уста звериних, и из уста
лажнога пророка, где изићоше три нечиста духа, као жабе.

121
ЛАОДИКИЈА Лаодикија је заиечаћена
Јер су ово духови ћаволски који чине чудеса, и излазе к ца-
ревима свега васионога света да их скупе на бој за онај ве-
лики дан Бога Сведржитеља. Ево, идем као лупеж, благо
ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи
и да се не види срамота његова. И сабра их на место које се
јеврејски зове Армагедон« (Откривење 16,13-16).
Ова три нечиста духа као да су супротност тројици анђе-
оских весника из Откривења, из четрнаестог поглавља.
Тројица анћела објављују божанске поруке и приправљају
људе за време послетка. Супротно њима, три нечиста духа
су сотонина оруђа која припремају свет за време велике
невоље и за последњи сукоб измећу добра и зла.
Молим вас да запазите да је Армагедон описан као »бој
за онај велики дан Бога Сведржитеља«. To није нека криза
на Средњем истоку; Армагедон и нема везе са Средњим
истоком. To je коначни сукоб измећу Бога и сотоне, изме-
ћу Божјег народа (Цркве) и сотониних следбеника (света).
Текст показује да ће се та битка водити непосредно пре
Христовог другог доласка.
Исти текст је и јасна веза са Христовом поруком Лаоди-
кији. Исус Лаодикији нуди »беле хаљине да се обуче да се
не покаже срамота голотиње њене« (Откривење 3,18).
Текст у Откривењу 16,15. истиче: »Благо ономе који је бу-
дан и који чува хаљине своје да го не ходи и да се не види
срамота његова.« Неопходно је да се вером држимо Хри-
стове праведности све до самог краја.
Са хришћанске тачке гледишта, Армагедон је »велика
невоља« у којој he ce Божји народ окушати као што се није
окушала ниједна претходна генерација Божјих следбеника.
Два старозаветна текста описују ову велику невољу - један
се налази у Књизи пророка Данила, а други у Књизи проро-
ка Јеремије. Данило описује шта ће се догодити када Исус
буде довршио своју службу у небеском светилишту:
»A y TO he ce време подигнути Михаило, велики кнез, ко-
ји брани твој народ; и биће жалосно време каквога није би-
122
ло откако је народа до тада; и у то ће се време избавити твој
народ, сваки који се наће записан у књизи« (Данило 12,1).
Опис у Књизи пророка Јеремије је врло сличан:
»Јаох! Јер је велик овај дан, није било таквога, и време
је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње« (Јеремија
30,7).
Какав ће се стварни проблем појавити у време велике
невоље? Шта he припадници Лаодикије морати да победе
да би се успешно борили у том великом коначном сукобу?
Ја верујем да ће за време ове велике невоље Божји на-
род морати да понови Исусову победу на крсту. Три пута је
сотона кушао Исуса да сиће с крста и да се спасе - једном
преко римских војника, једном преко јеврејских свештени-
ка и једном преко разбојника с Његове леве стране (Лука
23,35-39). Служећи се својом божанском снагом, не осла-
њајући се на снагу свога Оца, Христос је могао да сиће с
крста и да се спасе. Међутим, Он то није учинио; остао је
на крсту и суочио ce c последњим страшним кушањем. Ево
како Дух пророштва описује те тренутке:
»Усред ужасног мрака, привидно напуштен од Бога,
Христос је испио до дна чашу људскога јада. У тим ужа-
сним тренуцима ослањао се на доказе о Очевом прихвата-
њу, који су My до тада били дани. Познавао је карактер
свога Оца, разумео је Његову праведност, Његову милост,
и Његову велику љубав. Вером се ослањао на Онога кога
је увек с радошћу слушао. А када ce y потпуној покорности
предао Богу, повукао се осећај губитка Очеве наклоности.
Христос је вером извојевао победу.« (Чежња векова, 650)
Запазите да је Исус победио вером, а не осећањима. Ње-
гова осећања су My говорила да га је Отац напустио, али је
вером знао да Отац то никада не би учинио. Вером, Исус је
постигао победу. На исти начин, у току времена невоље, и
наша ће вера бити кушана до краја. И ми ћемо осећати да
нас је Бог напустио. Осећаћемо да више нема наде. Но, ве-
ром ћемо се ослонити на Божја обећања и победити. Они,
123
ЛАОДИКИЈА Лаодикија је заиечаћена
чија се вера неће поколебати сврстани су у Откривењу у
групу 144 хиљаде изабраних. To cy они у Лаодикији који he
победити онако како је Исус победио.
Исаија нам пружа увид у проблеме времена невоље. Бог ка-
же преко Исаије: »За мало оставих те, али с великом мило-
шћу прибраћу те. У малом гневу сакрих за час лице своје од
тебе, али ћу те вечном милошћу помиловати, вели избавитељ
твој, твој Господ« (Исаија 54,7.8). И ми ћемо у току времена
велике невоље осећати да нас је Бог на изглед одбацио.
У току тог великог последњег одбројавања, Бог ће рећи:
»Ово је мој народ, који има веру Исуса Христа.«
Ђаво he покушати да My упути изазов: »Предај их у мо-
је руке! Дај ми да видим колико су ти верни.«
Бог ће одговорити: »Дајем ти их у руке. Чини од њих
што год хоћеш, али им живот чувај.« И тако ћемо бити
препуштени на милост и немилост свету, којим he потпуно
управљати сотона.
Хоће ли тада међу нама бити и оних чија he вера, као и
Христова, издржати до краја (Лука 18,8)? To je право пита-
ње. Добра вест је да је одговор потврдан. Да, биће их! Они
су названи 144 хиљаде изабраних и спомињу се само на два
места у Новом завету, у седмом и у четрнаестом поглављу
Откривења.
У седмом поглављу Откривења добијамо одговор на пи-
тање постављено на крају шестог поглавља исте књиге.
»Јер дође велики дан гнева његова и ко може опстати?«
Према контексту, питање је изузетно умесно. У шестом
поглављу описује се Исусов други долазак с катаклизми-
чким збивањима у природи и паничним понашањем ста-
новника наше планете - богатих, сиромашних, слободња-
ка, робова, краљева и велможа. Сви они позивају стене и
планине да их затрпају и сакрију од Јагњета које седи на
престолу (Откривење 6,12—16). Нико, бар тако изгледа, ни-
је у стању да поднесе славу Христовог другог доласка. И
зато се поставља умесно питање: »Ко може опстати?«
124
Хоће ли Богу бити могуће да окупи народ који ће у свом
животу поновити победу коју је Христос постигао на кр-
сту?
Одговор се налази у Откривењу, у седмом поглављу, и
позитиван је. Бог ће имати такав народ. У првом стиху, че-
тири анћела задржавају четири ветра који треба да дувају
земљом, морем и међу дрвећем. Наравно, ветрови пред-
стављају сукобе и ратове. При крају времена, Бог ће каза-
ти сотони: »Ово је мој народ.«
Сотона ће затражити: »Предај их мени у руке да их окушам.«
Мећутим, Бог ће одговорити: »Још не! Ја ћу штитити
свој народ и спречавати сукобе и велике невоље. Спреча-
ваћу их све док не запечатим своје изабране.«
Какво је то запечаћење?
У четвртом поглављу Посланице Римљанима, Павле нам
на примеру објашњава значење појма запечаћења. Наиме, је-
врејским хришћанима апостол доказује да обрезање нимало
не доприноси спасењу. Претпостављајући, мећутим, да he му
верници поставити значајно питање: »Ако обрезање не до-
приноси спасењу, зашто је Бог тражио од Аврама и његових
потомака да се обрезују?« - одмах даје одговор: »И прими
знак обрезања као печат оправдања вером коју имаше у нео-
брезању, да би био отац свима који верују у необрезању, да се
и њима прими у правду« (Римљанима 4,11).
Аврам се оправдао вером много пре свог обрезања. Об-
резање ништа није допринело његовом оправдању; оно је
учинило нешто друго, каже Павле. Оно је запечатило оно
што је Аврам већ имао. Оно је потврдило, озаконило
оправдање које је он већ добио. To je важно зато што ја ве-
рујем да Божји знак у последње време неће бити обрезање,
већ седми дан одмора, субота. Као и обрезање, светковање
суботе не чини нас праведнима; оно не доприноси нашем
спасењу. Оно само запечаћава оно што већ имамо. Значе-
ње обрезања и суботе je y овом случају исто. И једно и дру-
го су знак искуства - искуства оправдања вером.
125
ЛАОДИКИЈА Лаодикија је заиечаћена
 Према томе, запечаћење припадника Божјег народа у
последње дане једноставно значи да је њихова вера у Го-
сподара суботе постала непоколебива. Они су се утврдили
у истини да је Христос њихова праведност. Они су од Хри-
ста купили беле хаљине и Он је постао сва њихова нада.
Нема више враћања своме ја. Они су сада разумели Хри-
стов карактер, Његову љубав, Његову милост, Његово до-
вршено дело откупљења тако потпуно и јасно да се њихо-
ва вера непоколебљиво ослонила на Њега. To je запечаће-
ње, а субота је само знак тог искуства.
Текст у 2. Мојсијевој, 31. поглављу показује да је Бог од-
редио суботу да буде знак или печат једног искуства. »Али
суботе моје чувајте, јер су знак између мене и вас од коле-
на до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећује«
(2. Мојсијева 31,13). И текст у Јеврејима 10,14. каже да смо
се усавршили једном жртвом - крстом.
Припадници Божјег народа запечаћени су на челима, што
показује да имају ум Христов. Ум Христов је понашање пот-
пуно ослобођено старог ја. Када Божји народ буде био запе-
чаћен, неће више бити колебања. У том контексту, Исус ће
казати: »Ко чини неправду, нека још чини неправду; и ко је
поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини
правду; и ко је свет, нека се још свети« (Откривење 22,11).
Припадници обе групе - и Божји народ и сотонини следбе-
ници - неопозиво су се одлучили и зато су били запечаћени.
Сотонини следбеници су запечаћени жигом звери, а Божји
следбеници Божјим печатом.
Исус је био запечаћен у Гетсиманији. Управо је на том
месту донео своју неопозиву одлуку. Борио се у том врту
све док није могао да каже: »He моја воља, него твоја нека
буде.« На Голготи, извршио је одлуку донету у току иску-
ства запечаћења. Слично Њему, и ми ћемо бити запечаће-
ни пре времена велике невоље. Та невоља he потврдити да
је наша вера непоколебљива и да смо победили онако као
што је Он победио.
126
Библија ове победнике описује као 144 хиљаде изабра-
них. Да ли је то дослован број? Да ли ће запечаћени Бож-
ји народ заиста имати 144 хиљаде припадника?
У Цркви смо већ бескрајно расправљали о том броју.
Могу вам једино казати шта ја верујем. Можете се сложи-
ти са мном а и не морате. Јован каже: »И чух број запеча-
ћених, 144 хиљаде запечаћених од свих колена синова
Израиљевих« (Откривење 7,4). Овај текст можемо схвати-
ти дословно или симболички. Међутим, мени се чини да и
цели стих морамо схватити дословно, уколико сам број
схватимо дословно! Јован, наиме, каже да су 144 хиљаде
запечаћених припадници свих Израиљевих племена. Ако
се, дакле, стих схвати дословно, онда уопште нема наде да
би се међу припадницима 144 хиљаде запечаћених могли
наћи и ми, бивши незнабошци.
С друге стране, уколико је овај број симболичан, онда се и
остатак истог текста може схватити симболички. Уоп-
штено говорећи, како Нови завет тумачи појам Израиља?
У својој посланици хришћанима у Риму, Павле доказује да
се појам Израиљ не односи само на оне који физички
потичу од Аврама већ и на све оне који прихватају Христа
- без обзира спадају ли физички међу Аврамове потомке.
»Јер нису сви Израиљци који су од Израиља, нити су сви
деца који су семе Аврамово, него у Исаку, рече, назваће ти
се семе. To јест, нису оно деца Божја која су по телу деца,
него деца обећања примају се за семе« (Римљанима 9,6-8).
Павле жели да каже да ће исто онако као што је Исак био
Аврамов син по божанском обећању и божанском чу-ду, и
сви они који прихвате божанско обећање и чудо но-вог
рођења бити Аврамова деца - а не само они који фи-зички
припадају Израиљу.
Јевреји, или Израиљци, позивали су се на три велика
претка - на Аврама, Исака и Јакова. Аврамова изразита
особина је била вера, зато он стоји као представник вере.
Исак, на темељу чуда свог рођења, стоји као симбол иску-
127
ЛАОДИКИЈА Лаодикија је заиечаћена
ства новог рођења. Јаков је издржао до краја у својој бор-
би. Управо зато се и време велике невоље назива временом
муке Јаковљеве — Јаков је издржао до краја и победио. Сви
они који, као Аврам, имају непоколебљиву веру; сви они
који, као Исак, доживе искуство новог рођења; сви они ко-
ји, као Јаков, издрже до краја - припадаће Христу и бити
»семе Аврамово, наследници по обећању« (Галатима 3,29).
Тако, дакле, Нови завет схвата Израиљ - симболички, a не
дословно. Зато верујем да је и број 144 хиљаде изабра-них
симболичан и да означава неодређени број оних, Је-вреја
и незнабожаца без разлике, који су искусили пуну снагу
јеванћеља и који су се у пуној мери преобразили у
Христово обличје. Међутим, пре него што нам Бог ускра-
ти своју заштиту и дозволи сотони да започне велику бит-
ку Армагедон, Он мора да запечати свој народ.
Има још један доказ да број 144 хиљаде не треба схвати-
ти дословно. У неким библијским рукописима, текст у От-
кривењу 7,4. не гласи 144 хиљаде као у нашем преводу. Он
је наведен као »сто четрдесет и четири« и 1000 - 144 напи-
сано словима и 1000 бројевима. To je врло чудан начин пи-
сања, и указује на неку разлику између два дела овог бро-
ја. Покушао сам да установим шта би то могло да значи.
Можда би начин писања тог броја требало да покаже да
симбол 144 хиљаде представља савршени број, јер је ком-
бинација између савршене Цркве ( 12 племена пута 12 =
144) и завршног дела које Христос обавља у светињи над
светињама небеског Светилишта, чије су мере 10x10x10
лаката = 1000.
Запазите, осим тога, да Јован не види оне који су запе-
чаћени, већ само чује број. Верујем да Јован не види ту гру-
пу, зато што није окупљена на једном месту; њени припад-
ници су расејани по целом свету. Сто четрдесет и четири
хиљаде нису само на Средњем истоку, они су по целом све-
ту. На исти начин, битка Армагедон није лоцирана на јед-
ном месту на Средњем истоку; то је глобални сукоб изме-
128
ћу Христа и сотоне. Али, када 144 хиљаде изабраних про-
ћу кроз велику невољу и када доживе Христов други дола-
зак, Јован их види: »Потом видех, и гле, народ многи, које-
га не може нико избројати, од свакога језика и колена и на-
рода и племена, стајаше пред престолом и пред Јагњетом,
обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим«. (От-
кривење 7,9)
Многи мисле да се тај текст не односи на 144 хиљаде иза-
браних, већ на велико мноштво спасених из свих нарашта-
ја на Земљи. Други сматрају да су то људи обраћени напо-
рима припадника групе од 144 хиљаде изабраних. Мећу-
тим, ја верујем да је велико мноштво, које Јован види у де-
ветом стиху, у ствари група од 144 хиљаде изабраних. Да
поновим, то је моје лично мишљење. Ево зашто ја тако ве-
рујем:
1. Контекст седмог поглавља Откривења бави се само
групом изабраних, 144 хиљаде - онима који he бити у ста-
њу да опстану у току времена велике невоље и у часу Хри-
стовог другог доласка.
2. To велико мноштво одевено je y беле хаљине и има
палмове гранчице у рукама. Према тексту у Откривењу
19,7.8. беле хаљине представљају дату Христову праве-
дност - оно што ће тај последњи нараштај хришћана иску-
сити до врхунца.
3. Текст у Откривењу 7,14. каже да у то велико мноштво
спадају они »који доћоше од невоље велике и опраше ха-
љине своје, и убелише хаљине своје у крви Јагњетовој«.
Они су постигли потпуну победу; они су победили као што
је Христос победио. To ce може односити једино на при-
паднике групе од 144 хиљаде изабраних.
Понављајући на неки начин Христово обећање Лаоди-
кији да he они који победе као што је Он победио седети с
Њим на Његовом престолу, Јован даље говори о том вели-
ком мноштву: »Зато су пред престолом његовим и служе
му дан и ноћ у цркви његовој; и онај што седи на престолу
129
ЛАОДИКИЈА Лаодикија је заиечаћена
уселиће се у њих. Више неће огладнети ни ожеднети, и He-
he на њих пасти сунце, нити икаква врућина. Јер Јагње, ко-
је је насред престола, пашће их; и упутиће их на изворе жи-
ве воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових« (От-
кривење 7,15-17). Никада више неће морати да прођу кроз
велику невољу. Избављени су од ње. Верујем да he Бог за-
печатити у последње дане велико мноштво - не само 144
хиљаде.
Јеванћеље је сила Божја на спасење, и та сила је далеко
јача од свега што сотона може да постигне преко тела. Ве-
рујем да he јеванђеље окупити не само 144 хиљаде верних
хришћана у последње дане, верујем да ће то бити велико
мноштво оних који су одбили да се играју својом вером.
Ако је оно што се догодило на дан Педесетнице само пред-
слика онога што ће сила јеванђеља постићи у последње да-
не, када he четврти анћео Божјом славом обасјати целу Зе-
мљу, можемо ли замислити преокрет који he ce збити? Пе-
десетница је обухватила само мало подручје. Шта ће се до-
годити када Господ буде излио свога Духа на целу Земљу?
Поруке тројице анђела, вечно јеванђеље, оправдање ве-
ром у стварности - TO he ce видети у овим величанственим
призорима Божје славе и силе.
Време велике невоље биће страшно. Наша машта није у
стању ни да замисли како he TO страшно бити. У нормал-
ним околностима, наша машта увек преувеличава могуће
проблеме, и стварност је увек мање сурова. Међутим, у
овом случају неће бити тако. Једина слика о суровости ку-
шања с којим ћемо се суочити је невоља коју је Христос ис-
кусио на крсту. Као и Христос, и ми ћемо се осећати напу-
штени од свих, па и од Бога. Сотона ће искористити при-
лику да нам пришапне: »Знаш ли зашто те је Бог оставио?
Зато што си изгубљен. Он те је оставио зато што нема ни-
какве наде да ћеш се спасти.«
И наша осећања he потврђивати сотонине речи. Наша
осећања he нам говорити да нема никакве наде. Мећутим,
130
вера ће нам казати: »Верујем Исусу! Он је рекао да нас He-
he оставити нити заборавити. Моја праведност није у мени,
него у Исусу. Ослонићу се на њега, па макар се и Небо сру-
шило!«
Стварни проблем у време муке Јаковљеве биће оправда-
ње вером - а не безгрешно живљење. Ми нећемо бити уве-
рени да живимо безгрешно. Велико питање ће гласити: Да
ли сам спреман да се ослоним на Христа, Господара суботе,
иако мислим да ме је Бог одбацио и да не заслужујем Небо?«
Пошто ће ваша вера бити запечаћена, ви ћете преживе-
ти ту велику невољу. Ђаво ће учинити све што је у његовој
моћи да поколеба вашу веру, и када буде доживео пораз,
осудиће све припаднике Божјег народа на смрт. Но, тиме
ће прећи границе које му је Бог поставио. Као што је то
учинио у време Јовове невоље, Бог је и сада ограничио со-
тонину моћ; рекао му је да не сме да убија припаднике Ње-
говог верног народа.
Онда ће доћи крај; Земљу ће уздрмати велики земљотрес;
Божји народ ће изаћи из својих скровишта, кад буде видео
Спаситеља како долази у пратњи хиљада и хиљада својих
анђела, и узвикнути: »Ево Бога нашега којега чекасмо!«
Они који су нам претили и покушавали да нам одузму
живот трчаће сада према напуштеним пећинама и викати
стенама и планинама да их покрију и сакрију од гнева Оно-
га који долази. Неће моћи да поднесу тај призор; више ће
волети да изгубе живот у великом земљотресу!
Да, Бог ће имати свој верни народ који ће победити као
што је Исус победио - вером! Ми морамо да победимо невер-
ство. To је највећа потреба Лаодикије. Ми морамо да купимо
беле хаљине, чисто злато, мелем за очи! Морамо престати да
у себи тражимо сигурност; морамо престати да се ослањамо
на своје искуство. Треба да се ослањамо на Христа и на Ње-
гову праведност. Наш удео, од почетка па све до краја, је са-
мо вера! Да сачувамо веру, то је наша највећа борба, јер смо,
по својој природи, склони да се ослањамо на себе.
131
 Време велике невоље наилази, али ће нам Бог дати по-
беду. Нека Господ учини да наша вера буде тако јака да
имамо не само веру у Исуса већ и Исусову веру!

ЛАОДИКИЈА
је без мане
»И видех, и гле, Јагње стајаше на гори
Сионској, и с њиме 144 хиљаде који имаху име
Оца његова написано на челима својима. И чух
глас с Неба као глас вода многих, и као глас
грома великога, и чух глас гудача који гуђаху у
гусле своје. И певаху као нову песму пред
престолом u пред четири животиње и пред
старешинама; и нико не могаше научити песме,
осим оних 144 хиљаде који су откуплгени са
Землгв. Ово су они који се не опоганише са
женама, јер су девственици, они иду за
Јагњетом куда год оно пође. Ови су куплувни од
људи, првенци Богу и Јагњету. Иу њиховим
устима не нађе се превара,јер су без мане пред
престолом Божјим.« ОТКРИВЕЊЕ 14,1-5.

У претходном поглављу проучавали смо текст у От-

кривењу 7,4 - првом од два новозаветна текста ко-
ји говоре о 144 хиљаде запечаћених. Видели смо да
седмо поглавље расправља о 144 хиљаде изабраних, насто-
јећи да одговори на питање: »Ко ће моћи да опстане у току

133
ЛАОДИКИЈА Лаодикија је без мане
велике невоље непосредно пре Христовог другог доласка
у слави и величанству?«
Четрнаесто поглавље Откривења, други текст који се ба-
ви групом од 144 хиљаде изабраних, описује њихова достиг-
нућа или особине. Јован говори о тој беспрекорној групи
верника доводећи је у везу с поруком тројице анђела, која је
у ствари порука о Христу као о нашој праведности. И обја-
вљивање и прихватање ове поруке - оправдања вером - до-
води до настанка групе од 144 хиљаде изабраних.
На тај начин се поруке тројице анђела могу описати као
поруке о запечаћењу. Оне припремају људе за последње
дане и за Христов долазак. Поруке тројице анћела су и
Божји коначни позив изгубљеном свету да прихвати Њего-
вог Сина, Исуса Христа, као своју једину наду у спасење.
Запазите како почиње четрнаесто поглавље Откриве-
ња: »И видех...!« Сетимо се да у седмом поглављу Јован
слуша о 144 хиљаде изабраних, расејаних по Земљи, и не
види их све док се не окупе на Небу. Сада их види! Четрна-
есто поглавље говори о 144 хиљаде после њиховог доласка
на Небо. To je очигледно из текстова који долазе. Јагње се
налази на брду Сион, a 144 хиљаде су око Њега.
Поново се истиче да су 144 хиљаде запечаћене, јер је име
Божје написано на њиховим челима. Четрнаесто поглавље
истиче Божји печат као супротност жигу Звери (Откриве-
ње 14,1.9). И Божји народ и сотонини следбеници добијају
или печат или жиг на чело - или Божји печат или жиг зве-
ри. Када трострука анђеоска вест буде објављена по целом
свету за сведочанство свим народима, када тема Христос
-наша праведност буде надвисила све остале теме, тада he
цели људски род бити подељен у само два табора. Нико He-
he остати да седи на огради. Као што је Христос једном ре-
као: »Онај који није са мном, против мене је« (Матеј 12,30).
Тада ће постојати само верници и неверници.
Они који буду прихватили Христову праведност, преда-
ће се Његовом крсту. Они ће казати: »С Христом се раза-
134
пех. А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што
сад живим у телу, живим вером Сина Божјега, којему оми-
лех, и предаде себе за мене« (Галатима 2,20). Они у сото-
нином табору ће викати: »Распни га!«
Као и седмо поглавље, четрнаесто слика 144 хиљаде као
велико мноштво. Пошто је видео 144 хиљаде како стоје са
Јагњетом на Сиону, Јован каже: »И чух глас с неба као
глас вода многих« (Откривење 14,2). Грчка реч указује да
су у питању текуће воде. Јовановим ушима је текућа вода
зазвучала као грмљавина.
У Африци су честе изненадне поплаве. За време кишне
сезоне, велике количине воде изненада наилазе рекама
као поводањ. Звук воде која долази врло је сличан грмља-
вини. Можете је чути како се ваља и пре него што сте се
снашли, већ је однела све пред собом. Тако Јован описује
глас 144 хиљаде. Чује глас великог мноштва, безбројног
народа, и чини му се да чује грмљавину воде која надолази.
Тај стих не говори уопштено о свим спасенима, већ само о
144 хиљаде, јер већ трећи стих наглашава да само они зна-
ју да певају нову песму и да је нико осим њих не може ни
научити. Зашто само 144 хиљаде могу да певају ову песму?
Зато што она описује њихово искуство потпуног ослањања
на Исуса који је њихова праведност.
Четврти и пети стих описују духовне карактеристике
144 хиљаде. Они су духовно чисти (нису се опоганили са
женама). Огромна је разлика између те групе и Божјих не-
пријатеља, који су у Вавилону, мајци свих блудница (От-
кривење 17,5). Вавилон је описан као легло охолости. На-
вуходоносор је уздизао себе, када је описивао свој град:
»Гледајте овај велики град који сам сазидао.« Супротно то
ме, 144 хиљаде су изгубиле свако поверење у тело; ти вер-
ници се радују у Христу.
Четврти стих описује 144 хиљаде као чиста, невина би-
ћа, јер их назива »девицама«. Једном је к мени дошао један
од мојих верника и рекао да мећу 144 хиљаде неће бити
135
ЛАОДИКИЈА Лаодикија је без мане
удатих и ожењених хришћана, јер их Библија назива »деви-
цама«. Проблем је у дословном тумачењу текста. Увек мо-
рамо имати на уму да је Откривење писано симболичким
језиком. Сто четрдесет и четири хиљаде су »девице« у ис-
том смислу у којем Павле пише Коринћанима: »Јер вас об-
рекох мужу једноме да девојку чисту изведем пред Хри-
ста« (2. Коринћанима 11,2). Павле наставља: »Али се бо-
јим... разуми ваши да се не одврате од једноставности која
је у Христу« (2. Коринћанима 11,3). Павле као да хоће да
каже: »Желим да будете потпуно укорењени у Христу и у
Његовом јеванђељу; желим да се потпуно ослоните на пра-
ведност која је у Христу. Желим да вас изведем пред Хри-
ста као чиста бића, која нису упрљана охолошћу, али се бо-
јим да ће вас неко лако одвојити од јеванђеља«
Према томе, када Јован каже да су 144 хиљаде као деви-
це чисти, да се нису покварили са женама, онда то значи да
они не покушавају да се оправдају својим делима или било
којим другим људским фалсификатом чисте Христове
праведности. Они се ослањају на Христа као на свог једи-
ног Спаситеља, као на своју једину наду у спасење.
Јован наглашава и да ће 144 хиљаде следити »Јагње ку-
да год оно пође« (Откривење 14,4). Христос се овде нази-
ва Јагњетом зато што је себе принео на жртву. Исус је ре-
као: »Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме
крст свој и иде за мном« (Лука 9,23). Они који иду за Јагње-
том куда год оно пође, учествоваће у ношењу Његовог кр-
ста.
Крст није само комад дрвета на којем је Христос умро.
To je истина; то је истина да је Бог изрекао смртну пресуду
телесној људској природи; то је симбол да умиремо себи.
»А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама«
(Галатима 5,24).
У сваком вернику, две природе се боре за превласт. Јед-
на је тело, наш непрепорођени, грешни живот. Друга је
Дух, божанска природа од које сваки новорођени верник
136
добија део. Те две природе никада не могу да живе у миру,
међу њима никада не може доћи до споразума или брака.
У тренутку када покушавамо да усагласимо те две приро-
де, упуштамо се у духовну прељубу. Тело и Дух су непо-
мирљиви непријатељи (Римљанима 8,5; Галатима 5,16.17).
Оно што види, тело одмах жели. У самој сржи тела су
себичност и охолост. Себичност захтева све. Ми морамо
схватити да наша грешна људска природа никада неће би-
ти задовољна све док не заузме Божје место. Када Бог не
би ограничавао тело, оно би уништавало свакога који му
стоји на путу. Да би постигло свој коначни циљ, тело мора
да уклони чак и Бога, јер му је коначни циљ да заузме Бож-
је место.
Све нам је то открио Христов крст. Он нам је показао да
грех, када му се попусте узде, не преза да разапне чак и са-
мог Божјег Сина. И зато не можемо олако узимати грех.
Грех је далеко више од једноставног кршења неког прави-
ла; грех није само неко зло дело. У својој сржи, грех је се-
бичност која се попела на Божје место. Грех као да гово-
ри: »He Христос, већ ја.«
Када Дух ускрати нешто телу, тело је незадовољно, оно
пати. У току целог свог живота на Земљи, од рођења па
све до крста, Исус се држао правила: »He моја воља да бу-
де, него Божја.« У току целог Његовог земаљског живота,
тело је патило, а Божја воља се извршавала у њему (1. Пе-
трова 4,1). У Откривењу, у четрнаестом поглављу, среће-
мо се с групом људи, 144 хиљаде, који су спремни да при-
хвате исто правило и да претрпе као што је то Христос
учинио.
Сто четрдесет и четири хиљаде су описане као они који
су »купљени од људи, првине Богу и Јагњету« (Откривење
14,4). Првине између осталог значе да је стигло време же-
тве. У истом поглављу, пошто су три анђеоске вести дове-
ле до појаве 144 хиљаде, Јован види призор жетве. Христос
седи на облаку са оштрим српом у рукама. Један анђео из-
137
ЛАОДИКИЈА Лаодикија је без мане
 лази из Храма и виче: »Замахни српом својим и жањи, јер
дође време да се жање, јер се осуши жито земаљско« (От-
кривење 14,15). Као првине, 144 хиљаде су знак да је жетва
пред вратима.
Првине осим тога симболички представљају плодове
или житарице које доспевају прве, које сазревају пре оста-
ле жетве. Иако су 144 хиљаде последња генерација хри-
шћана по времену, они су ипак први који достижу духовну
зрелост у Исусу Христу. Сви верници ће расти духовно и
сазревати на Небу. Међутим, 144 хиљаде ће достићи духов-
ну зрелост овде на Земљи, непосредно пре Христовог дру-
гог доласка.
У Библији на нашем језику, појмом савршенство често
се преводи реч која у оригиналу означава зрелост. На при-
мер, у Јеванђељу по Матеју, Исус упоређује људску егоцен-
тричну љубав с Божјом агапе љубављу. Он каже: »Чули сте
да је казано: љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља
својега« (Матеј 5,43). To je била љубав коју су проповедали
фарисеји и књижевници. Међутим, Исус наглашава да чо-
век не мора да буде хришћанин да би постигао ту висину
љубави; јер и грешници то чине. »А ја вам кажем: љубите
непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините
добро онима који вас мрзе, молите се Богу за оне који вас
гоне« (Матеј 5,44). На крају даје и закључак: »Будите ви,
дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески«
(Матеј 5,48).
Волети безусловно, волети оне који нису достојни љуба-
ви, то је духовно савршенство, духовна зрелост. To je на-
чин на који Бог воли - безусловно. To je начин на који је
Исус волео оне који су Га злостављали. Када су Га прокли-
њали на крсту, молио се да им буде опроштено. Показивао
је само љубав према онима који су Га мрзели. Волети као
што је Он волео значи бити једно с Њим.
Када је рекао да морамо бити савршени или зрели, као
што је савршен Његов Отац на Небу, Исус је мислио да мо-
138
рамо волети неограничено, спонтано, без обзира како по-
ступа према нама онај кога волимо. Ми морамо да волимо
друге онако као што Бог воли нас.
Сто четрдесет и четири хиљаде he потпуно одражавати ту
Божју неограничену љубав. To je савршенство, духовна зрелост,
јер је љубав испуњење Закона (Римљанима 13,10; Галатима
5,14). Управо у том смислу Исус каже: »Овде је трпљење светих
који држе заповести Божје« (Откривење 14,12).
Нама мора бити јасно шта је Исус хтео да нагласи када
је говорио о нашем држању заповести. Да ли је мислио по
Духу, или је мислио по слову? Јевреји су били специјалисти
за држање Закона по слову. А, то су и многи адвентисти.
Но, да ли је то оно што Христос очекује од нас? Слово за-
кона је важно, али је много важнији дух Закона. Ми може-
мо држати слово Закона и бити у потпуном нескладу с ње-
говим духом или његовом сврхом. Али, ако држимо дух
Закона, бићемо у складу и са словом Закона.
Према томе, када се 144 хиљаде називају првинама од
оних који ће бити спасени, онда то значи (1) да ће они би-
ти први који ће достићи духовну зрелост; (2) да су они знак
да је сазрела жетва земаљска; и (3) да су они прототип оно-
га што и други треба да постану.
Сто четрдесет и четири хиљаде испољаваће пуну снагу
јеванђеља још овде на Земљи. На Небу, сви верници, сви
избављени, одражаваће Христов карактер. Али, неће сви
достићи то савршенство, ту зрелост, док још живе овде на
Земљи. Чињеница да 144 хиљаде то ипак успевају највећи
је доказ силе јеванђеља у борби против греха и егоизма.
Описујући 144 хиљаде, Јован даље каже: »И у њиховим
устима не нађе се превара« (Откривење 14,5). Петар се
служи истим изразом када описује Христово понашање на
крсту:
»Јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да
идемо његовим трагом; који греха не учини, нити се нађе
превара у устима његовим; који не псова када га псоваше,
139
ЛАОДИКИЈА Лаодикија је без мане
не прети кад страда, него се ослањаше на Онога који пра-
во суди; који грехе наше сам изнесе на телу својему на др-
во, да за грехе умремо, и за правду живимо; којега се раном
исцелисте« (1. Петрова 2,21-24).
Христос је био спреман да пати да бисмо се ми могли
спасти. И ми морамо бити спремни да страдамо да би се
Он могао прославити. И то је оно што су 144 хиљаде
спремне да чине. Хоће ли ти верници бити прогоњени у то-
ку велике невоље? Хоће ли бити злостављани? Хоће ли
бити клеветани? Хоће ли страдати? Да, они ће се суочава-
ти са свим тим тешкоћама! А како he ce понашати? Они ће
се понашати онако као што се Христос понашао! Остаће
мирни; неће узвраћати. У њиховим устима неће бити пре-
варе. To je сила јеванђеља. Највећа проба којој ћемо бити
изложени у току велике невоље биће ова: Хоћемо ли бити
спремни да се одрекнемо чак и самог спасења и Неба само
да би се Христос прославио у нама? Управо то је Христос
био спреман да учини за нас. Хоћемо ли, вером, бити у ста-
њу да победимо као што је Он победио?
To je проба. Познајем двојицу људи који су успешно про-
шли кроз ову пробу и који he, верујем, добити предност да
буду у броју од 144 хиљаде. Један је Мојсије, који је био
спреман да буде избрисан из Божје Књиге живота да би
бунтовни Израиљци, који су му прирећивали толике нево-
ље, могли бити на Небу (2. Мојсијева 32,32). Други је Па-
вле, који је био спреман да сам претрпи проклетство и да
сам изгуби вечни живот да би се његови сународници Је-
вреји могли спасти (Римљанима 9,1-3).
Може ли јеванћеље да произведе овакве људе - не само
једнога или двојицу, већ и целу Цркву - који he обасјати
Земљу славом Божјом?
Одговор гласи: да. Трострука анђеоска вест, која je y ства-
ри вест о оправдању вером, учиниће TO. To je једина сила ко-
ја може да доведе до таквог искуства — јасног разумевања
Христове праведности и њеног прихватања целим срцем.
140
Коначно, Јован каже да су 144 хиљаде »без мане пред
престолом Божјим« (Откривење 14,5). Текст у Откривењу
7,14 наводи да су »опрали хаљине своје, убелили хаљине
своје у крви Јагњетовој«. To објашњава зашто су без мане.
Они стоје у савршеној Христовој праведности, коју су до-
били вером. »Овде је трпљење светих који држе заповести
Божје и веру Исусову« (Откривење 14, 12).
Према томе, сада имамо слику људи, 144 хиљаде изабра-
них, који су очишћени, који савршено одражавају Христов
карактер, који су чисти и без мане. Како ће се то догодити?
Хоће ли се то догодити као резултат наших програма?
Наговарања? Успешне администрације? He! To he ce дого-
дити једино проповедањем јеванђеља, Христовом правед-
ношћу која је објављена у трострукој анћеоској поруци, и
нашим одговором вере на те поруке. Христос и Његова
праведност, то је једина истина која може да произведе
овакве људе!
Бог има велике планове са Лаодикијом - са последњом ге-
нерацијом хришћана. Објављивање троструке анђеоске по-
руке ће тај план довести до успешног завршетка. Оно ће
произвести људе који ће бити у стању да опстану у време ве-
лике невоље, да опстану у време другог Христовог доласка.
Имајмо на уму да је Христос, у својој божанској сили, огањ
који спаљује. Сви они који нису покривени Његовом правед-
ношћу биће спаљени приликом Његовог другог доласка.
Али, 144 хиљаде he бити у стању да поднесу славу која спа-
љује, не зато што су сами по себи толико добри, већ зато што
су одевени у беле хаљине - у Христову праведност. Пуни
радости, они ће узвикнути: »Ево Бога нашега и Спаситеља
нашега! Стрпљиво смо Га чекали и сада је дошао!«
»И Дух и Невеста говоре: дођи! И који чује нека говори:
доћи! И ко је жедан нека доће, и ко хоће нека узме воду жи-
вота забадава« (Откривење 22,17).
»Говори онај који сведочи ово: Да, доћи ћу скоро! Амин!
Да, доћи, Господе Исусе« (Откривење 22,20).
141
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
284
СЕКВЕИРА, Џек Лаодикија : Христова озбиљна
порука млакој цркви последњег времена / Цек
Секвеира ; [превод Милан Шушљић]. - Београд :
Препород, 1998 (Београд : Препород). - 141 стр.;
20 cm
Превод дела: Laodicea / Jack Sequeira. -Тираж 1000.
ISBN 86-423-0116-3 ИД = 60965388