УВОД

Електронски одсек Техничког факултета прераста у Електронски факултет у Нишу 1968.

године. Од јесени 1969. године формира се заједничка Катедра за математику Електронског
факултета и Електротехничког факултета у Београду, чији је шеф у то време био професор
Драгослав С. Митриновић. У наставу из математичких предмета на Електронском факултету
1969. године укључени су београдски наставници: др Петар М. Васић и др Радован Р. Јанић,
као и асистент Иван Б. Лацковић, дипл. мат. Две године касније, 1971. године, у наставу се
укључује и др Добрило Ђ. Тошић из Београда, а нишки део Катедре добија још два асистента
у радном односу, Жарка М. Митровића, дипл. мат. и Градимира В. Миловановића, дипл. инж. 
Од 1975. године нишки део Катедре за мате¬ма-тику се осамостаљује и за шефа добија
доцента др Радосава Ж. Ђорђевића, који ће касније бити продекан, а потом декан
Електронског факултета и проректор Универзитета у Нишу. 
Сва поменута имена дала су, осим у настави, свој изузетан допринос у развоју млађих
кадрова. Такође, кроз своје управне функције и укупно деловање допринели су
успостављању критеријума и односа унутар академског живота Факултета и Универзитета у
Нишу. Немерљив је допринос професора Митриновића, нарочито у почетном периоду развоја
Факултета, а и касније, у процесу формирања квалитетних научних кадрова, који су значили
отварање перспектива Факултету и Катедри. Ти кадрови ће надаље бити носиоци развоја
Катедре за математику Електронског факултета, која ће са својим професорима постати
препознатљива на простору Југославије и ван ње. Резултати из области примењене
математике учинили су да се говори о Нишкој школи примењене (нумеричке) математике и
Нишкој школи интервалне математике.
Осим наставе, на Катедри је од оснивања негован интензиван научни рад. Број публикованих
научних и стручних радова у овом полувековном периоду није нажалост могуће прецизно
утврдити. Према доступним подацима, чланови  Катедре су аутори или коаутори преко 700
научних радова, 50 стручних радова, 100 уџбеника, 60 помоћних уџбеника, 15 монографија, 40
поглавља у монографијама и преко 70 публикација и радова усмерених на популаризацију
математике. Пројекти републичког министарства науке, као и више страних пројеката, на
којима Катeдра за математику учествује, омогућили су остваривање значајних научних
резултата: Математика са применама (1986-1990), Савремени проблеми у математици (1991-
1995) Паралелно и дистрибуирано израчунавање (1991-1995), Пројектовање
високопоузданих система (1994-1997), Системи за аквизицију и надгледање индустријских и
стамбених објеката (1997-2000), Методи и модели у теоријској, примењеној и индустријској
математици (1996-2000), Паралелни алгоритми у линеарној алгебри (2001-2004), Паралелни
алгоритми у дискретној математици (2005-2010), Нумеричко решавање и анализа
нелинеарних једначина (2006-2010), Детерминистичка и стохастичка стабилност механичких
система (2006-2010).
Професори Катедре за математику су чланови редакција реномираних страних и домаћих
часописа: Journal of Computational and Applied Mathematics, Applied Mathematics and
Computations (Elsevier), Reliable Computing, Journal of Applied Mathematics,  Journal of
Mathematics and Computer Sciences, Applicable Analysis and Discrete Mathematics, Novi Sad
Journal of Mathematics (М. Петковић), Chaos & Complexity Letters, Facta Universitatis,  series:
Mathematics and Informatics (Љ. Коцић), Journal of Technical Sciences and Mathematics (К.
Митровица), Neural, Parallel and Scientific Computing (И. Миловановић). Професори М.
Петковић, Љ. Коцић и Игор Миловановић активно сарађују са реферативним часописима,
пишући приказе за Mathematical Review и Zentralblatt für Mathematik.
Сем тога, многа важна научна и стручна удружења, као што су American Mathematical Society,
GAMM Society, Југословенско друштво за примењену и индустријску математику (YUPIM),
Mathematical Association of America, Научно друштво Србије, New York Academy of Science
итд., за своје чланове имају наставнике и сараднике Катедре. Професор М. Петковић је члан
Научног друштва Србије, New York Academy of Science, American Mathematical Society, GAMM
Society и Mathematical Association of America.
Стручни и научни развој чланова Катедре прати најбоље традиције домаће и светске
математике, а пре свега примењене математике, која се одувек неговала на Катедри (Нишка
школа нумеричке математике и Нишка школа интервалне математике). Значај примењене
математике је двоструки. Прво, она је непресушни извор нових интригантних про¬блема из
којих се развијају нове области од којих се неке гаје на Катедри: интервалне методе,
паралелни алгоритми, нумеричка математика високе тачности, моделирање визуелне
реалности, фрактална геометрија и анализа, теорија хаоса итд. Затим, она представља
значајану залиху педагошких ресурса коју наставници и сарадници непосредно користе у
свом раду са студентима. На тај начин се математичка теорија спаја са праксом у најбољем
могућем облику, приступачном и студентима лако разумљивом.