БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА

ЈОВАН ДУЧИЋ

О срећи Свака је философија тужна. Ако говорите дуже о срећи, ви ћете се

напослетку осећати помало несрећним. Срећа, дакле, није идеја него
1.
илузија, пошто срећа није ствар разума, него ствар уображења. Зато човек
верује да је срећан и кад није срећан.

О љубави Љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати
више него се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни
2.
сами не верујемо. У љубави човек не верује својим очима ни ушима. У
љубави нема ничег разумног.

О пријатељству Људи не смеју остати сами са собом. Да је чамотиња једна коб човековог
духа, и једна беда његове судбине, то се види и по том што се дете и
дечко исто тако досађују као и младић или као старац, и због тога јуре за
друштвом или за игром. Не треба пријатеља ценити по правди, него по
3. срцу. Човека најискреније волимо када волимо заједно са његовим
недостацима, јер не воли се савршенство у човеку него у Богу.
Право пријатељство, оно које иде до хероизма, постоји само међу младим
људима. Само се у младости издашно и свесрдно деле среће и несреће.

О младости и Младост, то је богатство и краљевање, то је чар телесне и духовне

старости свежине, бесконачност надања, лепота физичке снаге...

4. Нико није сујетан на своју младост, нити се осећа да је пресрећан зато што
је млад, а свако је, напротив, и нерећан и очајан кад је стар. Ствар је у
томе што не знамо у младости шта је беда стараца, као што добро знамо у
старим данима шта је било блаженство младости.

О песнику Имају само два творца у свемиру: Бог и песник. Први све почне, а други
све доврши. Тајна песниковог стварања исто је тако дубока и необјашњива
5. као и тајна божјег стварања. Не зна се како је постало песничко дело, као
што се не зна како је постао космос. Песник је тумач божанства, јер је
божанство слика човековог идеала.