ЈОВАН ДУЧИЋ - СУСРЕТ

Једне се ноћи беше срела,

на једној зрачној стази,
душа у небо што се пела,
и ангел што на свет слази.
Ангел исприча причу сјајну
шта су небески врти,
а душа целе земље тајну:
магију љубави и смрти.
И осмехну се ангел потом
на царство вечних зрака;
Душа заплака за лепотом
игре светлости и мрака.