Solidarity and Feminist Politics

Katarina Lončarević i Jelena Višnjić
SOLIDARNOST
I FEMINISTIČKA
POLITIKA
Beograd, 2010.
4
SOLIDARNOST I FEMINISTIČKA POLITIKA
Sadržaj:
Zahvalnost ...................................................................................................................................... 7
Katarina Lončarević i Jelena Višnjić:

Solidarnost i feminizam.................................................................................................................. 9
Razgovori sa aktivistkinjama....................................................................................................... 19
Staša Zajović:
Solidarnost - dvosmerni i ravnopravni odnos .............................................................................. 21
Sonja Drljević:
Solidarnost - jedan od ključnih principa na kojima počiva feminizam ....................................... 25
Appendix - Lepa Mlađenović: Politika ženske solidarnosti ........................................................ 33
Lepa Mlađenović:
Solidarnost - odluka da prihvatimo sebe bezuslovno da bismo mogle
da prihvatimo druge onako kako one vide sebe......................................................................... 35
Jovanka Brkić:
Solidarnost - vodilja ka činovima kojima se savalađuje egoizam i partikularitet ....................... 46
Vera Kurtić:
Solidarnost - pokretač promena i napora da se izgrade društveni
pokreti marginalizovanih ............................................................................................................. 49
Biljana Stanković Lori i Zoe Gudović:

Solidarnost - politički čin, odgovornost koju same biramo ........................................................ 54
5
6
Zahvalnost
Publikacija Solidarnost i feministička politika ne bi ugledala svetlost dana da
nismo imale podršku velikog broja žena i feminističkih organizacija. Pre svega,
želimo da se zahvalimo organizaciji Global Fund for Women, koja je odlučila da u
vreme finansijske krize pomogne rad Glasa razlike osećajući da je uvek vreme da se
uhvatimo u koštac sa teškim pitanjima kakvo je i pitanje solidarnosti u feminizmu.
Veliku zahvalnost dugujemo i Slavici Stojanović koja nas je podržala još dok smo bile
u fazi pisanja predloga projekta. Naravno, celokupan naš rad ne bi bio moguć da
se našem pozivu na razgovor i razmenu ideja nisu odazvale naše drage prijateljice,
feministkinje i aktivistkinje, Staša, Sonja, Lepa, Jovanka, Vera, Lori i Zoe. Bez
njihovog rada i velike feminističke energije verovatno ne bismo ni odlučile da se
bavimo temom solidarnosti.
Posebnu zahvalnost dugujemo Lepoj Mlađenović koja nam je solidarno ustupila

jedan svoj tekst koji se prvi put objavljuje u ovoj publikaciji, ali i Jovanki Brkić i
Veri Kurtić koje su nam solidarno pomogle tako što su na naša pitanja odgovorile
pisanim putem. I na kraju, toplo se zahvaljujemo Biljani Rakočević Bibi na prelepim
fotografijama aktivistkinja sa kojima smo razgovarale.
Beograd, septembar 2010. Za Glas razlike,

7
8
Katarina Lončarević
Jelena Višnjić
SOLIDARNOST I FEMINIZAM
Šta je solidarnost uopšte i kako se ona solidarnošću”, ono kao takvo zaokuplja razli-
definiše u feminističkim kontekstima dva su čite mislioce već vekovima. Jedan od najče-
pitanja koja inspirišu rad feminističke grupe šćih tradicionalnih filozofskih odgovora na
Glas razlike tokom 2010-te godine. Cilj naših pitanje šta znači izraz „ljudska solidarnost”
promišljanja i propitivanja nije da se dođe glasi da unutar svakoga ljudskog bića postoji
do nekog definitivnog i jasnog odgovora na nešto što predstavlja „suštinsku ljudskost”
ta dva pitanja tako što će se razmatrati sup- koja kao takva odgovara prisutnosti te iste
tilne filozofsko-teorijske finese pojma soli- „suštinske ljudskosti” u drugim ljudima (Ror-
darnosti, već da se uokviri diskusija sa fe- ty, 1989: 189). Ta osobina, prema tome, utiče
minističkim aktivistkinjama koje se danas u na svakoga i svaku od nas da cenimo, brani-
Srbiji, kako u centru tako i na periferiji bore mo i poštujemo druge ljude i njihovo dosto-
za ostvarivanje ženskih prava i za poboljša- janstvo upravo zato što delimo tu zajedničku
vanje uslova života svih žena bez obzira na ljudsku prirodu. To zatim znači prema tradi-
njihove međusobne razlike. cionalnim prikazima da „one” ljude kojima iz
različitih razloga nedostaje ta osobina – su-
Kada je reč o prvom pitanju, pitanju o štinska ljudskost, koja je neophodna da bi
značenju termina solidarnost uopšte, pita- neko bio potpuno ljudsko biće – slobodno
nju o nečemu što se često naziva „ljudskom možemo da nazovemo „neljudima”.
9
Iako je ovo tradicionalno određenje so- darnosti istorijski proizlazi iz i predstavlja
lidarnosti i dan danas uticajno, ono nije jednu od tekovina Francuske revolucije. Nje-
jedino, i za mnoge teoretičare i teoretičar- ni ideali, sumirani u zahtevu „Sloboda, Jed-
ke postavlja se pitanje kako da odredimo nakost, Bratstvo” oblikuju političke teorije
tako važan pojam kao što je solidarnost i pokrete devetnaestog i dvadesetog veka,
ako istovremeno odustanemo od ideje da tako da ne čudi što je ideja solidarnosti po-
postoji nekakva suštinska ljudska priroda, tekla iz nejasnog i u feminističkom smislu
da postoji nekakvo „suštinsko ja”, „suštin- „sumnjivog” ideala Bratstva svih ljudi.
sko sopstvo” karakteristično za sva ljudska
bića, i prema tome, ako odustanemo u okvi- Pojam bratstva, pretočen u solidarnost,
ru feminizma od ideje da postoji ženska su- često je tokom svoje burne istorije varirao
ština ili suštinska ženska priroda? Da li smo između tri značenja. Prvo značenje koje
u tom slučaju ostali bez uporišta koje bi nalazimo u literaturi predstavlja takozva-
nam omogućilo da odgovorimo na pitanje ni „kosmopolitski pojam solidarnosti”. Taj
šta znači izraz „biti solidaran ili biti solidar- pojam podrazumeva empatijsku vezu i po-
na” ili na pitanje značaja ideje solidarnosti u vezanost sa svim drugim ljudima u najuni-
feminizmu? Ova pitanja predstavljaju okvir verzalnijem smislu reči. Drugo značenje
naših razmišljanja u ovome eseju i ujedno tradicionalnog pojma solidarnosti podra-
su glavni pokretači razgovora koje smo vo- zumeva empatijsku vezu sa svim građanima
dile sa različitim feminističkim aktivistkinja- jedne nacionalne zajednice čiji smo i sami/
ma koje, svaka na svoj način, individualno same deo, dok treće značenje podrazume-
i u nekim feminističkim grupama zastupaju va empatijsku vezanost za specifične druš-
ideje feminističke solidarnosti. tvene i ekonomske grupe ili klase, čiji smo
opet i sami/same deo (Ferguson, 2009).
Ako se vratimo na same početke moder-
nog promišljanja pojma solidarnosti, onda Da bismo lakše razmatrali ova tri tradi-
je u svakom slučaju očevidno da ideja soli- cionalna značenja pojma solidarnosti pro-
10
istekla iz pojma bratstva, teoretičar Kurt Ako je, zatim, reč o pojmu solidarnosti
Bayertz (1999) predlaže uvođenje distinkci- kao o vezanosti za određene ekonomske
je između normativnog i faktičkog značenja i društvene grupe ili klase, solidarnost se
termina solidarnost. Normativni kosmopo- u tim slučajevima javlja pre svega u vezi sa
litski smisao solidarnosti bi onda bio da sva odbranom zajedničkih interesa. Normativni
ljudska bića treba shvatiti kao jednu veliku aspekt solidarnosti u ovom smislu sastoji se
moralnu zajednicu, što povlači da svi mi kao zahtevu da su svi pojedinci i pojedinke odre-
deo te zajednice imamo moralnu obavezu đene društvene ili ekonomske grupe oba-
da pomažemo i podržavamo druge ljude. vezni da brane prava i interese te grupe ili
Međutim, kao što to uočavaju i Bayertz i klase, dok se faktička dimenzija solidarnosti
Ferguson, iz svih gore navedenih značenja ispoljava kroz osećanje međusobne poveza-
pojma solidarnosti, očevidno je da taj po- nosti svih pripadnika neke grupe koja se bori
jam uključuje osećanja povezanosti sa dru- za zajedničke interese svih svojih članova.
gima, što znači da u faktičkom smislu ljudi
vrlo često ne osećaju solidarnost sa svim Ova tradicionalna shvatanja pojma soli-
drugim ljudima i da su neke veze, poput darnosti i pomažu i odmažu u naporu da se
nacije, države i naroda, često daleko jače ode korak dalje ka feminističkom pojmu so-
od kosmopolitskih osećanja i saosećanja sa lidarnosti. Naime, tradicionalna shvatanja
ljudima u drugim zemljama i kulturama. Sa solidarnosti koja proizlaze iz ideala „brat-
druge strane, postavlja se i pitanje da li je stva svih ljudi” koji nam je ostavila u nasle-
uopšte održiv i ostvariv zahtev kosmopolita đe Francuska revolucija, imaju svoju analo-
da svi ljudi treba da, u normativnom smislu giju u nekim feminističkim razmišljanjima.
solidarnosti, osećaju i saosećaju sa drugim I ako je mainstream i malestream teorija
ljudima koje ne poznaju, čije vrednosti ne imala ideju „bratstva” kao glavnu inspiraci-
dele i koji im na kraju krajeva nisu dovoljno ju u promišljanju solidarnosti, feministkinje
slični, a to su sve preduslovi za osećanja so- prvog i drugog talasa su sličnu inspiraciju
lidarnosti (Ferguson, 2009). otkrile u ideji „sestrinstva”.
11
Ideja univerzalnog sestrinstva je najjasnije sa svim ženama sveta, Morgan uvodi ideju
i najjače izražena u antologiji koju je priredila globalnog sestrinstva (Morgan, 1984; Mo-
američka feministkinja Robin Morgan 1984- hanty, 2003).
te godine pod naslovom Sestrinstvo je glo-
balno (Sisterhood Is Global). Ova antologija U okviru feminističke teorije, naročito od
predstavlja važan dokument i svedočanstvo strane afroameričkih i postkolonijalnih femi-
o organizovanoj ženskoj borbi širom sveta. nistkinja, razvijene su brojne kritike ideje o
Međutim, Morgan gradi ideju globalnog se- globalnom sestrinstvu koja počiva na uvere-
strinstva na nekim prilično problematičnim nju da žene predstavljaju homogenu grupu.
pretpostavkama posebno iz ugla velikog Naime, Morgan smatra da je moguće dati
broja žena koje nisu bele, obrazovane, koje ubedljive argumente na osnovu analize žen-
ne pripadaju srednjoj klasi, ali i iz ugla veli- ske borbe širom sveta o postojanju „zajed-
kog broja žena koje jesu obrazovane i pri- ničkog iskustva” svih žena kada je reč o pa-
padaju srednjoj klasi, ali u kulturama koje se trijarhatu, androcentrizmu i nasilju. Drugim
razlikuju od kulturnog konteksta svernoa- rečima, čini se da Morgan tvrdi da sve žene
meričkog kontinenta. Žene su u viziji Robin širom sveta doživljavaju patrijarhat, andro-
Morgan predstavljene kao homogena grupa centrizam i nasilje na identičan način. Iz tog
koja kao takva nije suštinski osetljiva na kul- „zajedničkog iskustva”, iz deljenja sličnog,
turne različitosti i različite društveno-politič- ako ne i istog stanja u patrijarhalnom siste-
ko-geografske kontekste. Drugim rečima, mu, sledi i zajednička borba i zajednički ci-
žene bez obzira na brojne međusobne ra- ljevi žena širom planete. Morgan naime, u
zlike kao što su nacionalne, etničke, rasne, svojoj potrebi da ujedini žene u solidarnosti,
klasne, seksualne i mnoge druge, ipak imaju pravi sličnu grešku koju Richard Rorty uoča-
slična, ako ne i ista iskustva, ideje, intere- va u tradicionalnim shvatanjima solidarnosti
se i ciljeve. U naporu da podstakne dijalog koja se pozivaju na zajedničku „ljudskost”.
između različitih žena i da produbi njihovu Ona se poziva na kategorije iskustva, zajed-
međusobnu solidarnost, solidarnost žena ničkog stanja, zajedničkih ciljeva i interesa
12
kao da su te kategorije izvan istorije. U tom Da li sve ovo znači da treba odbaciti ideju
smislu upravo i Chandra Mohanty kritikuje solidarnosti kao „isključujuću normu” (Ba-
teoriju koju razvija Robin Morgan: žene kao tler, 2010), koja unapred i a priori postavlja
da su izvan istorije, a ono što žene ujedinjujejedinstvo i homogenost grupe ne dozvolja-
je zapravo neistorijski pojam istosti u potči- vajući nikakvu kritiku i osporavanje? Ne nuž-
njenosti i prema tome, istosti ženskih borbi no, iako znači da bi trebalo oprezno ispitati
(Mohanty, 2003). „Sve” žene su samo „žr- dimenzije i aspekte pojma solidarnosti u fe-
tve”, i „sve” vode istu borbu. minizmu. Takođe, jedan od važnih zadataka
pred feministkinjama je i pokušaj da se ideja
bell hooks (2006) poput Mohanty smatra solidarnosti artikuliše na drugačije načine.
da je upravo identitet „žrtve” centralno me-
sto u pojmu sestrinstva koji su zagovarale
Jedan od uspešnijih pokušaja da se oču-
bele feministkinje. Afroameričke i postko-
va pojam feminističke solidarnosti, ali tako
lonijalne feministkinje oštro kritikuju ideju
što će se kritički ispitati njegovi dosadašnji
sestrinstva ne zato što je sestrinstvo nešto
oblici, granice starih tumačenja i zatim for-
loše samo po sebi već pre svega imaju u vidu
kontekste u kojima se tražila solidarnost mulisati njegovo novo značenje, predstavlja
svih žena na osnovu univerzalnog sestrin- studija Jodi Dean iz 1996-te godine. Dean
stva. Kada su bele žene prvog i drugog ta- pokušava da odgovori na neka važna pitanja
lasa pozivale na sestrinstvo svih žena, one za feminizam danas. Na šta se mi zapravo
su unapred odredile ko su žene, ko žene pozivamo kada se pozivamo na solidarnost?
mogu biti poričući svaku razliku i odbijajući Da li je to skup osećanja, ili su to zajedničke
da priznaju odgovornost samih belih žena za vrednosti ili zajednička istorija? I da li i kako
potčinjavanje drugih žena. Ovakva ideja se- pozivanja na solidarnost mogu imati i dalje
strinstva koja je u osnovi pojma solidarnosti smisla u pluralističkim i multikulturnim druš-
je zapravo onemogućavala prepoznavanje, tvima u kojima su tradicionalne vrednosti
priznavanje i ispitivanje razlika između žena. razotkrivene kao isključujuće?
13
Da bi odgovorila na sva ta pitanja, Dean iz- koja nastaje iz zajedničkih tradicija i vredno-
među ostalog, ispituje i različite vrste solidar- sti koje ujedinjuju neku grupu ili zajednicu. U
nosti i ukazuje na njihove granice. Na prvom drugom smislu možemo da govorimo o kon-
mestu je takozvana afektivna solidarnost. vencionalnim solidarnostima koje se odnose
Ova vrsta solidarnosti nastaje iz intimnih od- na osećanje onoga „mi” grupa ili zajednica
nosa ljubavi i prijateljstva, dok je veza koja koje su angažovane u nekoj zajedničkoj borbi
ujedinjuje jednu osobu sa drugom osećanje ili poduhvatu. U konvencionalnim solidarno-
uzajamne brige. Ideje afektivne solidarnosti stima, u prvom i u drugom smislu, očekivanja
se mogu, kada je reč o feminizmu, najbolje sa- članova neke grupe su unapred data: ona su
gledati u radovima feminističkih teoretičarki ili ukorenjena u tradicionalnim vrednostima ili
koje su zastupale etiku brige. Međutim, ono izazvana situacijama koje konstruišu različite
što je važno za svrhe ovog eseja je to da Dean individue kao članove neke grupe (kao što je
uočava da su sve vrste afektivne solidarnosti to bio slučaj rasizma u SAD).
partikularne i posebne u smislu da se u njima
odgovara drugom/drugoj i potvrđuje drugi/ Afektivne kao i konvencionalne solidarno-
druga tako da se pažnja koja je usmerena na sti imaju i imaće svoje mesto u životima svih
drugog/drugu, na njegovu ili njenu jedinstve- ljudi. Međutim, oba shvatanja solidarnosti
nost ne može proširiti na beskrajnu raznoli- imaju i svoje granice koje su takve da spre-
kost drugih. U afektivnoj solidarnosti „mi” čavaju širenje solidarnosti izvan i preko po-
pozivamo „drugog” ili „drugu” da nas podrži sebnih i specifičnih grupa i zajednica. U afek-
na osnovu uzajamnih osećanja brige. tivnim i u konvencionalnim solidarnostima,
solidarnost se razume kroz suprotnost „nas”
Pored afektivne, možemo vrlo jasno uočiti ili onoga „mi” i „drugih” ili „njih”.
i različite oblike konvencionalne solidarnosti.
Već je bilo reči u ovom tekstu da ovakva vrsta Ako se onda, tradicionalna solidarnost
solidarnosti izrasta iz zajedničkih interesa. U razume preko i na osnovu suprotnosti, na
jednom smislu, možemo da govorimo o kon- osnovu modela „mi protiv njih”, da li postoji
vencionalnoj solidarnosti kao o solidarnosti mogućnost da se solidarnost danas formuliše
14
na drugačiji način? Da li je moguće razumeti feminističke solidarnosti.
to „mi” ne u smislu da zahteva nekoga na su-
protnoj strani (nekoga „njih”), već u smislu Ideja solidarnosti kao otvorenosti za ne-
da „mi” pre svega označava odnos između slaganja i razlike predstavlja osnovu i glavni
„tebe” i „mene”? „Jednom kada shvatimo motiv naših razgovora sa različitim ženama i
termin „mi” [na takav način], razlike se [ko- feministkinjama u ovoj publikaciji. Svaki put
načno] mogu poštovati kao nužne za soli- u našim ragovorima, bez obzira na naše me-
darnost. Nesporazumi, dovođenje u pitanje, đusobne razlike, upravo su razlike bile te koje
neslaganje, ne bi trebalo posmatrati kao ne- su podsticale diskusiju, a otvorenost obeju
što što nas razjedinjuje već kao osobine upra- strana vodila je stvaranju probnog i nefiksira-
vo onih veza koje nas drže zajedno” (Dean, nog „mi” koje je uključivalo sve nas prisutne i
1996: 6). Prema tome, ne moramo nužno da aktivne u razgovoru. Ili kako to kaže Chandra
postavljamo „nas” nasuprot nekih „njih”, već Mohanty koja odbacuje tradicionalno shvata-
možemo da prepoznamo jedne druge kao da nje feminističke solidarnosti preko homoge-
pripadamo „nama”. To „mi” nikada nije una- ne ideje sestrinstva i istovremeno zagovara
pred dato, niti se zasniva na nekim a priori transnacionalnu feminističku solidaranost:
postavkama. To „mi” nije fiksirano, i stalno je „Razlike i ono što nam je zajedničko … sto-
u procesu novog stvaranja i obnavljanja po- je u odnosu i tenziji u svim kontekstima. Ono
stavljanjem pitanja, diskusijama, sporenjima, što treba naglasiti su relacije uzajmnosti, me-
prihvatanjima i odbijanjima. đusobne odgovornosti i zajedničkih interesa,
koje utemeljuju ideju feminističke solidarno-
Feministkinje koje ne odbacuju pojam soli- sti. … Ta perspektiva solidarnosti zahteva
darnosti, iako odbacuju njegova tradicionalna razumevanje istorijskih i iskustvenih specifič-
značenja kao nedovoljno obuhvatna, isključu- nosti i razlika u životima žena kao i sličnosti
juća ili ograničena, upravo razumeju solidar- u istorijskim i iskustvenim vezama između
nost kao otvorenost za razlike koje omoguća- žena iz različitih nacionalnih, rasnih i kultur-
vaju našim neslaganjima da postanu osnova nih zajednica. Na taj način, ona … traži i tačke
naše poveznaosti. Stalan rizik od neslaganja dodira i povezanosti kao i tačke razdvajanja”
upravo obezbeđuje osnovu ovako shvaćene (Mohanty, 2003: 242-243).
15
Odabrana bibliografija
Batler, Džudit (2010). Nevolja s rodom: feminizam i subverzija identiteta. Loznica: Karpos.
Bayertz, Kurt (1999). „Four Uses of ‘Solidarity’”. In K. Bayertz (ed.), Solidarity. Dordrecht: Kluwer. pp. 3–28.
Dean, Jodi (1996). Solidarity of Strangers: Feminism after Identity Politics. University of California Press.
De Bottton, Lena, Puigvert, Lídia, Sánchez-Aroca, Montse (2005). The Inclusion of Other Women: Breaking the
Silence through Dialogic Learning. Dordrecht: Springer.
Ferguson, Ann (2009). „Iris Young, Global Responsibility, and Solidarity”. In Dancing with Iris: The Philosophy of
Iris Marion Young, edited by Ann Ferguson and Mechthild Nagel. Oxford University Press. pp. 185-197.
Habermas, Jürgen (1986). Autonomy and Solidarity: Interviews. London, Verso.
Habermas, Jürgen (1996). Between Facts and Norms: Contributions to a Discourse Theory of Law and Democracy.
Cambridge, MA: MIT, Polity Press.
hooks, bell (2000). Where We Stand: Class Matters. New York and London: Routledge.
huks, bel (2006). Feministička teorija: od margine ka centru. Beograd: Feministička 94.
Kašić, Biljana (2009). „Feministička solidarnost i kultura otpora”. [Neobjavljeno izlaganje sa konferencije o
solidarnosti održanoj u okviru manifestacije „Moje, tvoje, naše”, Rijeka 15-18. oktobar 2009.]
Mlađenović, Lepa (1987). „Solidarnost alternativa”. Koraci, god. 22, knj. 22, br. 1/2 (1987), str. 5-27.
Mlađenović, Lepa (2000). „Žudnja za aktivizmom: buka slobodnog daha”. Treća, no. 2. URL http://www.
womenngo.org.rs/feministicka/tekstovi/zudnja_za_aktivizmom.htm
Mohanty, Chandra Talpade (2003). Feminism Without Borders: Decolonizing Theory, Practicing Solidarity. Durham
& London: Duke University Press.
Morgan, Robin (ed.) (1970). Sisterhood Is Powerful: An Anthology of Writings from the Women’s Liberation
Movement. Vintage Books.
Morgan, Robin (ed.) (1984). Sisterhood is Global: The International Women’s Movement Anthology. New York:
Anchor Press.
Morgan, Robin (ed.) (2003). Sisterhood is Forever: The Women’s Anthology for a New Millenium. Washington
Square Press.
Perković, Marija (prir.) (2008). Sto godina borbe za ženska prava. Beograd: Žene u crnom.
Rorty, Richard (1989). Contingency, Irony, and Solidarity. Cambridge University Press.
Trey, George (1998). Solidarity and Difference: The Politics of Enlightenment in the
Aftermath of Modernity. Albany: State University of New York Press.
Zajović, Staša (prir.) (2002). Žene za mir. Beograd: Žene u crnom.
Zajović, Staša (prir.) (2008). Tranziciona pravda – feministički pristup. Beograd: Žene u crnom.
16
Katarina Lončarević
Jelena Višnjić
Solidarity and Feminism

(Summary)
This essay deals with problems of solidarity in general and with the concept of feminist
solidarity in particular. The main idea is to see what the concept of solidarity has meant
during its long history since the end of the eighteenth century in order to see whether
those traditional meanings have its place within feminism as well as to point to limitati-
ons of traditional meanings. The main questions asked in this essay are: Can we imagine
the concept of feminist solidarity such that it does not entail the opposition between ‘us’
versus ‘them’, but it is about the relationship between ‘you’ and ‘me’? And, how to reason
about solidarity, how to coin the concept of feminist solidarity that is not discriminating
and exclusionary?
Key words: solidarity, feminist solidarity, brotherhood, sisterhood.
17
18
RAZGOVORI
SA AKTIVISTKINJAMA
Za Glas razlike razgovarale Katarina Lončarević i Jelena Višnjić
19
20
STAŠA ZAJOVIĆ - Žene u crnom, Beograd
Solidarnost - dvosmerni i ravnopravni odnos
Photo@Biliana Bibi pomogao mi je u smislu doslednosti. To znači

da ono što pričam javno treba da bude i moj
život. Da je ta teorija koju govorim jednaka
onome što ja radim. Mislim da jedna femi-
nistkinja zaista ne može da živi svoj život sa
muškarcem koji ne deli taj isti sistem vredno-
sti, delovanja. I naravno da je to donelo neke
određene odnose i kontradikcije sa mojom
porodicom, ali je feminizam pomogao da te
kontradikcije razrešavam, doprineo je da bez
ustručavanja i jasno govorim o njima. I na
Glas razlike: Kako je feminizam uticao i obli- kraju, feminizam me je naučio u tom otvore-
kovao tvoj život i lično i politički? Odnosno, nom dijalogu sa mojom porodicom, strinom,
da li je tvoja vezanost za feminističku politiku majkom, bakom da ja nikada nemam nikakvu
uticala na tebe i stvaranje organizacije Žena obavezu, u smislu ispunjavanja bilo čijih oče-
u crnom? kivanja, pa čak ni feminističkih.
Zato je važno stalno promišljanje, preispiti-
Staša Zajović: Nisam sigurna da je feminizam vanje, dijalog. Čini mi se da su neke feminis-
izvršio presudni uticaj na mene. Ja sam bila tkinje upale u jednu vrstu zamke. Njima je
aktivistkinja i pre nego što sam postala fe- feminizam bio jako ozbiljna stvar, a možda
ministička aktivistkinja. Feminizam je samo nisu dovoljno znale šta je feministička teorija
nekako nadomestio sve te vrste aktivizma i i onda su počele da se ponašaju po naučenim
21
matricama i šemama, odgovarale su na odre- Glas razlike: Žene u crnom godinama rade
đena očekivanja. I za mene je feminizam bio na stvaranju ženske mreže solidarnosti, mi-
ozbiljna stvar, ali mi je taj feminizam pomo- rovnih koalicija i saveza iznad svih etničkih,
gao da ništa ne prihvatam zdravo za gotovo. državnih granica i podjela. Šta je za tebe so-
To znači da ako meni u nekoj vrsti feminizma, lidarnost i da li praviš razliku između raznih
u nekoj feminističkoj grupi nešto ne odgo- oblika solidarnosti? Da li je za tebe feministič-
vara ja ću o tome glasno govoriti. Ne mislim ka i ženska solidarnost isto?
da je to manje feministički. Za mene „lično je
političko” znači da sve što ja radim u svom Staša Zajović: Solidarnost je jedna politička
životu jeste deo politike. konstrukcija i politička kategorija. Ovo mož-
Ja sam feministkinja i za mene feminizam da nije ni važno, ali ja nisam ni znala polovinu
znači sloboda. Sloboda da nešto hoću i da moje porodice zato što nije ni bila bitna nika-
odlučujem s kim hoću. Meni je pomogao fe- kva krvna veza, nego neka druga veza. Ljud-
minizam da shvatim velika ograničenja moje ska, politička, moralna veza - to je bilo važno
majke i težak život kojim je živela, veoma da izgradim svoj koncept solidarnosti.
patrijarhalnim, i slobodu koju je ona stvarala
i imala za svoje ćerke. Gradila sam fantastič- Glas razlike: Kada govoriš o sebi i o Ženama
ne odnose u feminističkom ključu sa veoma u crnom, koji su to politički i društveni uslovi
tradicionalnim ženama iz moje zajednice. koji tebe/vas čine solidarnom/solidarnim sa
Rečenica Simon de Bovoar da majke pružaju određenom grupom?
onoliko koliko znaju, mogu i umeju za mene
je bila revolucionarna. Ja sam svoju majku Staša Zajović: Principijelni, vrednosni. Hajde
shvatila i ne slažem se uopšte sa feministič- ipak da se vratimo na žensku solidarnost.
kom šemom koja treba samo da se sledi, a Dakle, nisam sklona da se, zbog neke em-
ne da te oslobađa mnogo goreg patrijarha- patičnosti i osetljivosti, slažem i razumem u
ta koji ti imaš u odnosu kao ćerka sa svojom svakom trenutku sa svim ženama. Polazeći
majkom. Tako da je moj feminizam bio oslo- od toga da ja sa svojim političkim i ideološ-
bođen toga da robuje dogmama feminizma i kim protivnicima nemam ništa zajedničko,
ispunjavanju očekivanja feminizma. ne zanima me uopšte da budem solidarna
22
sa njima. Ja sa jednom fašistkinjom, radikal- Staša Zajović: Nisam solidarna ni sa jednom
kom nemam nikakvu solidarnosti. Ali, ako ženom ako ne vidi nepravdu prema Romki-
sam sa ženama sa kojima delim vrednosni njama. Takav oblik solidarnosti je meni lice-
sistem onda imam neko saučesništvo, i bar meran, salonski, proizvodi nelagodu. Ja volim
mogu da ućutim, na primer. Ja se ne slažem da imam svoj način za koji preuzimam odgo-
sa mnogim ženskim organizacijama, ali ću vornost. Za mene je feminizam stvar koja je
uvek stati u odbranu tih organizacija ili ću intervencija u moralnom kontekstu. I ja vidim
se suzdržati od izjašnjavanja ćutanjem. Tu koliko su ti konteksti u kojima živim poveza-
jako pazim. I uvek ću biti uz neke društvene ni. I vidim koliko mene feminizam obavezuje
grupe koje se zalažu za istine, ali to ne znači da ukažem na diskriminaciju, da podstaknem
da se tu radi o nekim velikim savezništvima. i druge žene da to rade. I da pričamo o dru-
Trudila sam se da ne pravim hijerarhiju u toj gim diskriminisanim grupama. Mislim da je
solidarnosti. Ipak, ima trenutaka kada imam moja obaveza prvo da pričam o drugim dis-
kriminisanim grupama, mislim da sam možda
prioritete, moram da ih pravim. Romkinje,
jako „patrijarhalna” u tome što ne volim da
na primer.
pričam prvo o svojoj diskriminaciji.
Važno je imati svest da patrijarhat takođe
pravi diskriminaciju u solidarnosti. Ali, ja Glas razlike: Da li vaša feministička paradigma
znam da ne smem da pravim tu diskriminaci- „uvek neposlušne” ima granice u delovanju i
ju solidarnosti. To ne znači da ja nemam svoje otporu? Ako je odgovor da, koje su to granice?
afinitete. To je nešto drugo. Meni jako teško
pada kada vidim da postoje samo funkcional- Staša Zajović: Tu se misli na sisteme moći,
no uslovljene solidarnosti, zato što znam da na sve koji imaju moć. „Uvek neposlušna”
tu zapravo nema ništa od solidarnosti. znači biti neposlušna prema svima koji su
izvor moći. I tu nema granice. Feminizam je
Glas razlike: Po vama ženska solidarnost ne za mene preispitivanje svih vidova moći, nije
priznaje granice. Iz te perspektive, šta za samo transformacija moći. Rodna ravnoprav-
tebe predstavlja internacionalistička ili mož- nost je važna, u smislu formalnih standarda,
da čak i transnacionalna solidarnost protiv ali po meni, ta floskula je totalna degradacija
militarizma i neoliberalne globalizacije? onoga što jeste feministička vizija. Jer, neko
23
ima poziciju moći da to određuje. Nužno je taj dvosmeran tok gde mi uvek stavljamo na
biti neposlušna prema svemu što izgrađuje vagu to šta su nama patrijarhalni sistemi ra-
odnos nejednakosti, podređenosti. Da, to dili, bilo meni ili nekoj drugoj. I ta dvosmer-
podrazumeva i formalne standarde. Da, to nost je jedan potpuno ravnopravan odnos.
podrazumeva i međunarodne organizacije. Mi iz različitih pozicija gradimo i imamo je-
Države i vlade koje su proizvodile i vodile dan ravnopravan odnos. Ja više nemam ni-
ratove. I feministkinje, koje uzurpiraju ideju, kakav problem, jer sam ja sebi pomogla. Ja
viziju, najdublja stremljenja i tako svode femi- nemam nikakav problem da odem u drugu
nizam na još jednu projektnu aktivnost. kuću i budem slobodna kao u svojoj, da bu-
dem onakva kakva jesam. To priznanje du-
Ima žena koje su politične, koje solidarnost boke krivice nije bilo patrijarhalno, kako su
shvataju kao jednu brigu, feminističku brigu za me mnoge feministkinje optuživale, već je
druge i ideološku brigu za druge. Nažalost, poza mene bilo produktivno - meni je to pomo-
stoji i feminizam koji nije tako odgovoran. Ali,
glo. I vidim kod žena koje idu u Srebrenicu,
sada je važnije govoriti o ovom prvom. Vidite,
da i njima to pomaže. Mi sebi pomažemo ne
vezano za Srebrenicu, ja sam doživela neke vrlo
samo tako što stičemo neko samopoštova-
jake momente, vrlo važne, snažne transforma-
cije koje su žene prošle u procesu suočavanja. nje kao odgovorne građanke. Šta ima veće i
Bilo je i dana kada sam ih dosta i gurala, tojest odgovornije od toga da ti stupiš u svaku žr-
možda ih ne tako nežno podsticala da razmisle tvu zločina, da vi stupate ravnopravne jedna
koliko su dobile prednosti za sebe, neku privile- u drugu? Dakle, ideš na mesto, intervenišeš
giju u tom nekom zajedničkom radu na osloba- u kontekstu, intrervenišeš akcijom. To je ve-
đanju. I to je za mene feminizam: taj prostor, ta liki izazov i to je dvosmerna solidarnost. To
sloboda da iskazuješ saosećanje, moralni impe- smo zajedno gradile svih ovih godina, femi-
rativ koji ti pomaže da se oslobađaš. nistkinje i antimilitaristkinje. I autonomiju ta-
Ja sa ženama nikada nemam jednosmeran kođe, otklon od bilo koje vrste podaništva.
tok; ja uvek imam dvosmeran tok solidar- Mi možemo mnogo bolje da sarađujemo i da
nosti. Mi sa ženama Srebrenice tako lako budemo mnogo korisnije toj državi ako ne
razgovaramo i to uvek treba da bude tako. moramo da budemo njene podanice. U tom
Dvosmeran tok, to je feministički tok. To je smislu smo uvek neposlušne.
24
SONJA DRLJEVIĆ - Ženska ekonomska ekološka organizacija (ŽEKO), Beograd
Solidarnost – jedan od ključnih principa na kojima počiva feminizam
Photo@Biliana Bibi Glas razlike: Sonja, s obzirom da si uče-

stvovala u stvaranju feminističkog pokreta
u Srbiji, zanima nas da li je i na koji način
feministička politika uticala na tvoj život i
možda ga menjala?
Sonja Drljević: Da li mi je feministička poli-

tika menjala život? Kako da kažem, u sva-
kom slučaju je uticala, da je menjala, rekla
bih i ne naročito jer ja sam imala neko svo-
je opredeljenje, odnosno, ja sam u femi-
nizam došla iz anarhizma. Ako gledamo
idejno, komunizam i anarhizam predstav-
ljaju moje osnovno opredeljenje, i nekako
normalno iz tog opredeljenja za mene ide
i feminizam. Ne mogu da kažem da sam se
menjala kroz feminizam, već da sam one
ideje koje sam već prihvatila iz anarhizma,
dalje sprovodila i u svom feminističkom
angažmanu. U feminizam sam aktivno ušla
sa 36 godina i već sam bila potpuno formi-
rana ličnost…
25
Glas razlike: Izabrale smo da sa tobom raz- u delo nešto što smo od početka želele, a
govaramo o feminističkom pojmu solidar- to je da imamo širu žensku mrežu, a ne da
nosti i zbog tvog dugogodišnjeg feministič- nas ima samo tridesetak ili sto… Tako 1996.
kog rada, ali i zbog činjenice da već nekoliko godine počinjemo da radimo na osnivanju
godina AŽIN radi projekat „Žene na selu”. ženske mreže ne samo u Beogradu i No-
Da li možeš da nam kažeš nešto više o tom vom Sadu nego i u svim ostalim gradovima.
projektu, odnosno šta je presudilo da se od- Mi smo počele da radimo na projektu Žen-
lučite da radite sa ženama na selu? ska mreža-ženski pokret u trenitku kada su
postojale ženske grupe samo u tri ili četi-
Sonja Drljević: Izabrale smo da radimo sa ri veća grada… Sve je to vodilo osnivanju
ženama na selu jer je to normalno sledilo mreže u Srbiji i Crnoj Gori. U tome smo ima-
iz celog našeg dugogodišnjeg rada. Naime, le podršku feministkinja iz Hrvatske, Bosne
kako smo počele sa našim feminističkim an- i Makedonije, jer smo i dalje bile u nekakvoj
gažmanom 1978. godine, fokus nam je bio feminističkoj mreži sa feministkinjama sa
na patrijarhatu. Dakle, zanimao nas je tada prostora bivše Jugoslavije. Mreža se razvi-
patrijarhat porodični, nasilje u porodici i ide- jala u Srbiji i Crnoj Gori i negde 2007. godine
ja da žene moraju da menjaju svoju svest, postalo nam je jasno da je neophodno da
da se oslobode porodičnog patrijarhata i tada već postojeće snažne ženske grupe u
nasilja u porodici da bi im život bio daleko drugim većim i manjim gradovima krenu sa
bolji. To su bile naše glavne preokupacije širenjem mreže u svojoj okolini, po sused-
do 1990., odnosno do raspada Jugoslavije. nim selima u cilju ženskog samoorganizo-
Tada smo se okrenule organizovanju SOS vanja i eventualno emancipacije. Mi smo im
telefona, pa ženskim studijama, mirovnom pružile i pomoć i podršku i krenule u pro-
pokretu, dok sam se ja lično opredelila da jekat „Žene na selu”. AŽIN je zajedničkim
radim sa ljudima u izbeglištvu. Radila sam naporima sa SOS telefonom iz Vlasotinaca,
u 50 izbegličkih centara nekih šest, sedam ženama iz Užica iz zadruge Profemina, žen-
godina. Onda smo odlučile da sprovedemo skom grupom iz zemljoradničke zadruge u
26
Bačkom Petrovcu, Centrima za devojke iz imamo i Pozorišnu inicijativu, koja nije na-
Prijepolja i Užica, osnovao inicijativu ŽEKO. ročito jaka ali ipak postoji, Zorica Jovanović
Birale smo grupe koje imaju jaku vezu sa že- putuje, drži predstave po manjim mestima i
nama na selu, napisale smo projekat i kre- selima, i doživljava ovacije.
nule da radimo.
Glas razlike: Iz perspektive tog projekta, šta
Šta se radi sa ženama na selu? Prvo, naprav- bi za tebe bila solidarnost? Da li se može
ljena su istraživanja šta ženama tamo tre- govoriti o ženskoj solidarnosti, ili o solidar-
ba, šta one misle da im treba, ali smo uzele nosti sa ženama, ili o feminističkoj solidar-
u obzir i šta misle ženske grupe iz okolnih nosti? Da li vidiš razliku u ovim pojmovima?
gradova o potrebama žena na selu. U proje-
kat smo naravno ubacile sve što smo mogle Sonja Drljević: Za mene je važno da se mi
iz Pekinške deklaracije i ono što su tražile držimo naših feminističkih principa koje
različite ženske grupe, naročito pošto smo smo postavile pre mnogo godina, a to su:
morale da imamo u vidu da različite ženske prvo, poverenje, drugo, dijalog, treće, tole-
grupe imaju različite potrebe: neke su in- rancija i četvrto, solidarnost. Znači, solidar-
sistirale na uvođenju vodovoda, druge na nost mora da proizađe iz svega ovoga. Ne
izgradnji toaleta u školama, itd. … Dakle, može postojati samo i sama solidarnost.
njihovi zahtevi su se ticali kvaliteta svekod- Samo ova četiri principa zajedno, ova četi-
nevnog života žena po selima. Zatim, mo- ri feministička principa zajedno, imaju pra-
rale smo da uzmemo u obzir da je kulturni vu vrednost, a solidarnost među njima ima
život žena na selu na nuli, jer osim televizi- značajnu ulogu. Nijedan od ova četiri princi-
je, nema ničega drugog. Jedinu opciju koju pa sam po sebi nije dovoljan. Svi su potreb-
žene na selu imaju jeste da otputuju do ni jer samo zajedno čine celinu. Za mene
prvog većeg grada da bi zadovoljile svoje su ovi principi pre svega feministički, mada
kulturne potrebe. Međutim, te žene nema- verovatno mogu i da budu ženski. Možemo
ju ni novca za putovanja… Pošto u AŽINU i drugačije da ih nazovemo, ali je važno da
27
oni važe u nekoj skupini ljudi koji imaju za- ljeni još u Pekinškoj deklaraciji, što znači da
jednički ideal koji je pre svega human. mi sve zajedno radimo na ostvarivanju tih
ciljeva. To što različite žene imaju različita
Glas razlike: Da li misliš da se solidarnost politička ubeđenja, smatram da njih one
javlja u odnosu prema nekome ko nam mogu da ostvare u političkim strankama.
je sličan ili i u odnosu prema nekome ko Ja sam lično protiv političkih stranaka… Ja
je od nas različit? I da li sam čin solidarno- sam pre svega za političke pokrete, ali to
sti nužno povlači razliku imeđu „nas” na ne unosim u naš zajednički rad u ženskoj
jednoj strani (na primer, „nas” feminis- mreži. Mi imamo nekih 12 važnih principa
tkinja kao „homogene” grupe) i „njih” ili tačaka oko kojih se sve slažemo, i nema
ili „drugih” (muškaraca, nefeministkinja, razloga da se u tom kontekstu preganjamo
konzervativaca, itd, opet shvaćenih kao oko nekakvih političkih ideja.
„homogena” grupa)?
Glas razlike: Smatramo da je važno to što si
Sonja Drljević: Smatram da postoji nešto rekla da solidarnost podrazumeva dijalog, i
što se zove opšta ljudska solidarnost koja da nije dovoljno da neko dođe iz Beograda
se ne može negirati, jer svi smo mi ljudi i u neki mali grad, već da ta osoba pita žene
treba da se pomažemo pogotovo u situaci- u malim sredinama šta njima treba, da bi na
jama kada su neki ljudi na određene načine kraju sve zajedno postavile nekakav zajed-
potlačeni ili onemogućeni da se ostvaruju nički okvir i program feminističke akcije…
kao ljudska bića. Što se tiče feminističke so-
lidarnosti, mislim da sam to već objasnila… Sonja Drljević: AŽIN je organizovan po anar-
Mislim da solidarnost zavisi i od toga šta mi hističkom principu. Kod nas nema glavnih,
zajedno radimo. Mi možemo imati sasvim manje glavnih, sporednih osoba i slično.
različita politička ubeđenja a da ipak imamo Ako je neko sposoban i ako ima harizmu, to
neki zajednički cilj. Na primer, mi u našoj je odlično, ali u okviru naših inicijativa, sve
ženskoj mreži imamo ciljeve koji su postav- smo u horizontali. One koje imaju više ide-
28
ja, više će u nekim periodima „povući”, ali Glas razlike: Da li si sa nekim grupama soli-
kod nas nema razlika kada se radi neki pro- darna manje, a sa nekima više?
jekat, pošto ovde postoji uranilovka. Ako
imamo novca, a obično ga nemamo, on se Sonja Drljević: Ne. Ili ste solidarni ili niste.
deli na jednake delove. Smatram da je pa- Ako smo se dogovorile da nešto zajedno
ternalistički nastup prema ženama AŽIN-u radimo, onda sam ja solidarna. Ako se ne
apsolutno stran. Mi ovde imamo žene koje slažemo sa pravilima koje smo postavile, a
su doktorke nauka, a imamo i žene koje su dešava se da se neko ne slaže, onda je re-
završile samo osnovnu školu. Ako radimo šenje da sednemo i da se dogovorimo kako
na nekom projektu, sve će dobiti isto ako ćemo da promenimo pravila. Ko ne može
govorimo o novcu pošto je to danas ljudi- da prihvati nova pravila, ide negde drugde.
ma jako važno. Možemo da kažemo da mi
Glas razlike: A koliko ukupno ima žena oku-
u AŽIN-u imamo samoupravljanje… Imale
pljenih u AŽIN-ovim inicijativama?
smo i imaćemo samoupravljanje!
Sonja Drljević: Ima nas negde oko dva-
Glas razlike: Da li su promene u društve- desetak, ali nisu sve žene iz Beograda.
nom i političkom kontekstu uticale na tvoj Na primer inicijativa ŽEKO nije beograd-
odnos i solidarnost sa grupama sa koji- ska inicijativa… U zadruzi ima negde oko
ma si nekada radila, da li su se tvoja nače- desetak žena.
la menjala u odnosu na događaje koji su
bili rezultat promenjenog društvenog i Glas razlike: Zanimljiva je AŽIN-ova organi-
političkog konteksta? zacija upravo zato što ima strukturu mreže
(organizovana po principu horizontale).
Sonja Drljević: Nikako! Ja imam svoja ube- Međutim, postavlja se pitanje da li takav
đenja i ono u šta verujem. Ja se toga držim princip organizovanja može da funkcioni-
i to drži mene. še upravo tamo gde je okupljen manji broj
29
žena i da li bi sve to moglo da funkcioniše povodom projekata koje je radila Uprava za
ako je okupljen veći broj žena? rodnu ravnopravnost koji nisu odgovarali
interesima ženskog i feminističkog pokre-
Sonja Drljević: Tačno je da ako je organiza- ta, naša solidarnost je bila potpuna. Skoro
cija manja, odnosno ako je okupljen manji sve grupe su se složile i podržale jedne dru-
broj žena, to dobro funkcioniše. E sada, ako ge. Sa druge strane, neke ženske grupe su
se radi o većoj organizaciji, moje je mišlje- pod uticajem određenih političkih stranaka,
nje da bi bilo dobro da i te veće organizaci- i to je njihov izbor. Ja mislim da je to nepo-
je funkcionišu kao mreža. Naravno, da nisu trebno, ali ako neke grupe osećaju bliskost
sve žene raspoložene da budu organizova- sa nekim političkim strankama i njihovim
ne po samoupravnom principu. Ima žen- idejama, a uglavnom su sve stranke libe-
skih grupa koje žele da imaju liderku i njene ralne orijentacije, to je njihova stvar… Mi
pomagačice. To je u redu, ali je važno da to kao AŽIN imamo svoju priču, ali se uvek so-
bude vrlo jasno; pravila moraju da budu ja- lidarišemo za neke opšte ženske interese.
sna. Mora se znati koje obaveze ima lider- Onda kada vidimo da postoje ideje da se ša-
ka, i koja su prava u pitanju. Mora postojati lju neke političke poruke pod uticajem po-
pravilnik, jer u suprotnom imamo nejasne litičkih stranaka, mi takve ideje uglavnom
odnose, a takvi odnosi su obično ružni od- ne podržavamo, jer smatramo da smo u
nosi. U AŽIN-u, odnosi su vrlo jasni. ženskom pokretu i u feminizmu na osnovu
ideja i principa oko kojih smo se sve zajedno
Glas razlike: Kako ti danas izgleda femi- dogovorile. To su jasne ideje i principi: Pe-
nistički pokret u Srbiji? Ima li u njemu kinška deklaracija i poboljšavanje kvaliteta
solidarnosti? svakodnevnog života svih žena ovde.
Sonja Drljević: Neke opšte solidarnosti ima. Naravno, neke žene, feministkinje i neke
Kada se radi o nekom pitanju koje je je deo grupe imaju drugačije ideje, i bilo bi kraj-
zajedničkog interesa, kao što je sada bilo nje nedemokratski i nefeministički da ih mi
30
sada teramo da rade prema našim idejama. neka prava. Mi možemo da pričamo iznose-
Mi možemo da razgovaramo, da diskutu- ći argumente da li je za žene danas bolje da
jemo, da sednemo za sto i da pričamo… idu tom liberalnom i potrošačkom linijom ili
Šteta je što više ne pričamo… Nekada smo nekom drugom, ali na žalost ne pričamo…
jako puno pričale u našim feminističkim gru- Ne pričamo o tome šta bi bilo bolje za veći-
pama, svađale se, „tukle i čupale”, plakale, nu žena, jer je više nego jasno da liberalna i
ali sada je potpuno druga situacija… Jedan potrošačka linija nije dobra za većinu žena,
broj ženskih grupa i feministkinja imaju dok za manjinu jeste…
druge prioritete, a ne da sede sa nama i da
pričaju. Ranije je bilo često da se razgovara Mislim da je dobro što neke naše žene koje
bez obzira što su naše priče različite, jer je su obrazovane i govore jezike imaju prili-
naš dijalog značio da možemo da čujemo
ku da nastupaju na međunarodnoj sceni i
jedne druge.
što je omogućeno da se čuje i njihov glas.
Međutim, ono što meni smeta je što one
Mi danas imamo nekakav prećutni dogo-
često i na toj međunarodnoj sceni preno-
vor da radimo na našim davno postavlje-
nim zajedničkim principima… Organizacije se svoj liberalnokapitalistički stav za koji je
su različite i većina ženskih grupa su danas veliko pitanje da li izražava potrebe većine
ovde liberalne. Gotovo da socijalistikinja i naših žena. To ne znači da te žene ne čine
nema… Ja sam protiv liberalnog kapitaliz- dobre stvari, jer se na međunarodnoj sceni
ma i uopšte liberalizma, ali to svi znaju. Ima ne bi ni čuli naši specifični problemi da njih
nešto malo anarhistkinja i komunistkinja, nema. U tom smislu ja pozdravljam njiho-
dok su sve ostale liberalne feministkinje. ve nastupe…
Pošto je nas anarhistkinja jako malo, mi-
slim da je to razlog što nas liberalne femi- Glas razlike: Koje su po tebi bile sporne tač-
nistkinje nekako i podnose ili smatraju da i ke povodom kojih se ženski i feministički
mi imamo neka prava kao što svi ljudi imaju pokret delio kod nas?
31
Sonja Drljević: Ja ne smatram da se ženski žene u različitim organizacijama… Ako vas
pokret delio… On je bio i ostao veran ja- konkretno zanimaju iskustva mladih žena
snoj viziji o tome za šta se mi borimo. Nor- u AŽIN-u, onda bi to trebalo njih pitati. Ja
malno je međutim, da pošto je pokret ra- ne mogu da pričam kakva je situacija u dru-
stao i što danas umesto trideset ili sto žena gim grupama jer o tome znam samo nešto
imamo u pokretu nekoliko hiljada, da su se
okvirno. Naravno, čim ima liderstva ima i
neke grupe usmerile ka nekim specifičnim
hijerarhije; to prosto ide zajedno za lider-
pitanjima… Smatram da smo na primer na
stvom. Opet, i te mlade žene su verovatno
polju problema nasilja nad ženama mno-
go postigle i uradile. To predstavlja veliki u stanju da se izbore za svoj prostor ako
uspeh žena koje su se time bavile… Ali ne imaju dovoljno želje i snage. One bi trebalo
treba zaboraviti da su se time bavile žene same da kažu šta im ne odgovara. Ako im
mnogih generacija počevši od 1978. Radi se ne odgovara liderstvo, onda bi trebalo to i
o kontinuitetu i to treba poštovati. Mislim da kažu i da insistiraju na promeni pravila,
da većina žena to vidi i poštuje. a ne da se uvrede i da odu… Tamo u Žen-
skom centru sam videla da piše: Kaži šta mi-
Glas razlike: Kada već pominješ generacij- sliš iako ti glas podrhtava. To je jako lepo re-
ske razlike i kontinuitete, čitave generacije čeno… Sa druge strane, ako te mlade žene
žena su odrastale na ideji kontinuiteta pre-
i odluče da odu, onda bi trebalo da organi-
ko Ženskih studija i brojnih feminističkih
zuju drugu grupu sa drugačijim pravilima. U
grupa. Da li ti se čini da su starije genera-
neformalnim grupama i nevladinim organi-
cije feministkinja na pravi način otvarale
prostor za mlade žene ili da je tu više bilo zacijama za razliku od političkih partija i vla-
liderstva i hijerarhije? dinih tela, sve je stvar dogovora. Pravila u
ženskim grupama nisu Sveto pismo i uvek
Sonja Drljević: To treba da pitate mlade su podložna promenama.
32
Appendix
LEPA MLAĐENOVIĆ
Politika ženske solidarnosti (2005)
Photo@Biliana Bibi Ženska solidarnost počinje sa odlukom

da čujem Drugu, da čujem njeno iskustvo,
da pustim da njena priča izađe napolje ona-
ko kako je ona meni govori. A to znači da
sam se složila da je iskustvo svake žene jed-
nako vredno. Da sam sebi važna i da mi je
druga važna.
Ženska solidarnost je odluka da priču

Druge čujem, sa vrednostima i interpetaci-
jama kakva ona sama ima. To znači da mi je
stalo do nje, i da sam odlučila da imam pro-
stor za priču Druge. Onda sam ja za Drugu
javnost. Ona ima svedokinju. I njen jezik je
u mom telu.
Solidarnost je izbor kojim validiram sebe

i drugu. Potvrđujem svoju posebnost i nje-
nu posebnost. Kada čujem Drugu, kada od-
lučim da je razumem, onda je to početak
razmene, ona više nije sama, ni ja nisam
33
sama. Naučila sam o njoj i o sebi. Njena pri- ma/lezbejkama u tonu i izabranim rečima?
ča podstiče moju promenu. Ja sam prihvati-
la da etika brige bude moj izbor. Ženska solidarnost je početak defašizaci-
je svake od nas. Zato što biramo razumeva-
Ženska solidarnost znači da smo donele nje, a ne osudu, zato što biramo empatiju,
odluku da želimo da razumemo Drugu, da a ne mržnju. Tako prelazimo granicu naci-
je shvatimo u kontekstu hijerarhija patri- onalnog konsensusa o pravljenju Neprija-
jarhalnog sistema, u kontekstu društvenih telja. ŽENSKA SOLIDARNOST JE POLITIKA
diskriminacija i dnevne politike. Za to nam ANTI-FAŠIZMA. Zato što nas se tiče kako su
je potrebno da stalno ispočetka učimo ko Druge/i.
smo mi, emotivno, društveno, politički. Da
stalno ispočetka učimo ko je Druga. Ženski solidarno znači da nam svoji nisu
važniji i bolji i lepši od onih drugih. Ženska
Dakle, kako ću razumeti jednu mladu Al- solidarnost je međunarodna. Jer je nacio-
banku iz Prištine, koja je pet godina išla u nalni identitet samo jedna od različitosti u
stare kuće i mračne podrume da studira mu- svetu. Biti ženski solidarna znači biti izdaji-
ziku i do septembra 1999. nikada nije videla ca patrijarhata, jer nam svoja deca nisu nuž-
simfonijski orkestar, a sada ima strah da sa- no bolja od druge dece, jer sebe vrednujem
mnom, u Prištini, govori srpski jezik? Kako jednako kao i druge, pošto znam da hijerar-
ću razumeti jednu mamu Romkinju iz Novog hije patrijarhata vode u nasilje nad ženama,
Sada koja je ceo život provela na periferiji decom, zajednicama sa manje društvene
grada i sad se plaši da ode na roditeljski sa- moći. U rat. Kreativna nelojalnost patrijar-
stanak u belu, ne-romsku školu svoje ćerke? hatu je početak ženske solidarnosti, a to
Da li znam da lezbejka iz Šapca predamnom znači da brinemo - politički i emotivno - o
ćuti jer joj nisam dala do znanja da u sebi sebi i drugima jednako.
imam prostora za njenu različitost. Kako ću
je pitati zašto se plaši, a da ne unesem celu Tako je ženska solidarnost feministička
istoriju mržnje prema Romkinjama/Albanka- politika.
34
LEPA MLAĐENOVIĆ - Autonomni ženski centar, Beograd
Solidarnost - odluka da prihvatimo sebe bezuslovno da bismo mogle da prihva-
timo druge onako kako one vide sebe
Photo@Biliana Bibi Lepa Mlađenović: Ima puno momenata koji

su bili važni, u smislu nekakvih tačaka pre-
kretnica… Prvo što mi pada na pamet je
vreme kada sam imala šest godina. Igrala
sam se sa dečakom iz zgrade u kojoj sam
živela. On je rekao kako ide u prvi razred,
na šta sam i ja rekla da idem u prvi razred.
Na to je on meni odgovorio da to nije istina
jer sam mala. Ja sam tada jako plakala, a is-
palo je da smo završili u istom razredu. Po-
sle tog događaja, dugo sam patila zbog te
razlike koja me je pratila – on meni prosto
Glas razlike: Lepa, želele smo da sa tobom nije verovao samo zato što sam devojčica.
razgovaramo o feminističkoj solidarnosti Ništa drugo tu nije bilo u pitanju. Njegova
zbog tvog dugogodišnjeg rada i angažma- reč je morala da bude iznad moje reči. On
na u feminističkom i lezbejskom pokretu, je već tako mali razvio, konstruisao taj muš-
ali i zbog činjenice da si jedna od osnivačica ki način razmišljanja… To je jedan od prvih
lezbejskog pokreta u Srbiji - učestvovala si momenata koji je važan.
u osnivanju Arkadie 1992. godine, a zatim i
Labrisa 1995. Koje su to važne tačke u tvom Drugi momenat koji je važan u mom razvoju
životu koje su te usmerile ka feminizmu? dogodio se kada smo već bile devojčice…
35
Išla sam u sedmi razred kada su muškarci devojke iz Čehoslovačke, ja iz Jugoslavije,
počeli da nam dobacuju. Meni su muškar- i još četiri devojke. Možda je samo jedna
ci počeli da dobacuju kasnije nego nekim znala o čemu se tu radi… Bitno je da smo
drugim devojčicama, i onda kada su mi prvi mi imale Pokret za oslobađanje žena iako
put dobacili, ja sam bila potpuno raspode- nismo baš najbolje znale šta je to! Sećam
ljena… Sa jedne strane, to je kao trebalo se da smo po nekom kišnom danu išle da
da bude nešto dobro, jer to znači da su me se pridružimo demonstracijama na jednom
primetili, ali je sa druge strane, meni bilo univerzitetu koje su organizovane da bi se
potpuno jasno da ja to ne želim, da je to po- ženama obezbedilo pravo na abortus… Ja
nižavajuće, iako tu reč tada nisam znala. Taj vam sada govorim o 1975. godini! Narav-
momenat me je zaista odredio… no, ova starija ekipa je stajala na kiši i drža-
la govore, a mi smo otišle da pijemo kafu
Onda sam u drugom razredu gimnazije otiš- i čaj, pošto nismo baš najbolje ni znale šta
la u Ameriku i sećam se da sam tamo raz- je abortus, ali smo želele da im se pridruži-
govarala sa nekim dečkom koji mi je rekao mo… I tako je sve krenulo. U to vreme je
da žene imaju manje prava nego muškarci. već objavljena The Sexual Politics Kejt Milet,
Zapitala sam se zašto je to tako, pošto ja to izlazio je časopis Ms., i ja sam dosta čitala
tada nisam znala. Nisam znala da su žene o feminizmu.
manje plaćene od muškaraca, da imaju ma-
nje prava, šta god ta prava značila. I moja Sledeću važnu prekretnicu u mom femini-
prva reakcija je bila da mi moramo nešto da stičkom razvoju predstavlja konferencija
uradimo u vezi sa tim. I ja sam tada u Ame- iz 1978. godine, Drug-ca žena, jer sam tada
rici sa tom nekom idejom da nešto mora da shvatila da su na tu konferenciju došle žene
se uradi počela da saznajem o feminizmu. koje se pre svega bave ženama i feminiz-
U mojoj gimnaziji, kada sam bila četvrti ra- mom. Do tada sam mislila da se sve mi ba-
zred, postojala je grupa koja se zvala Pokret vimo naukom ili nečim drugim, a ženama i
za oslobođenje žena. U toj grupi su bile dve feminizmom se bavimo uzgred… Tek tada
36
sam shvatila da feminizmom možeš da se šalili. Međutim, poenta je bila da žena sa
baviš na naučan način. U Beograd su tada cigaretom predstavlja neku vrstu muške
došle žene koje su odlučile da se bave femi- moći koja je nedopustiva na javnom mestu.
nizmom ne kao nekom uzgrednom aktivno-
šću, i to je bila jedna od ključnih stvari. Dru- Na samom fakultetu nije bilo ništa bolje…
ga ključna stvar vezana za Drug-cu ženu je Ja tamo uopšte nisam mogla da pričam o
bila činjenica da je moguće napraviti samo svom iskustvu! Na tom fakultetu nije bilo
žensku konferenciju, ženski kružok, žensku mesta za moj život, i to je bio važan mome-
diskusiju. Za mene je bilo potpuno novo i nat za mene u odluci da mi moramo da radi-
revolucionarno da nas dvanaest žena bez mo neke druge stvari.
jednog jedinog muškaraca idemo u kafanu,
do Manježa ili Zone Zamfirove na primer… Sve su to bile važne stvari koje su mene pod-
stakle da čitam knjige, feminističke knjige
Tada sam shvatila, na toj konferenciji, da i da vidim kako da se organizujemo. Posle
moram ozbiljno da shvatim svoj život, da konferencije iz 1978., odmah je bilo jasno da
ozbiljno uzmem u razmatranje svoj život i mi treba da se organizujemo, i ja nisam ima-
svoju odluku da se posvetim ženama… Ja la nikakve dileme. Kada smo krenule tokom
sam već na fakultetu imala probleme. Se- 1980-tih da se viđamo svake srede u okviru
ćam se da sam se jednom vraćala sa fakul- feminističke grupe Žene i društvo, ja sam se
teta. Bio je lep i sunčan dan, zapalila sam pripremala za te sastanke! Cela nedelja mi je
cigaretu, i tada su mi prišla dva mladića bila usmerena ka tim sredama. Mislim da mi
koji su me uhvatili za ruku, uzeli cigaretu i je bilo lakše nego nekim drugim ženama, jer
pitali kako uopšte smem da pušim na ulici. nisam bila udata, još uvek sam živela sa ro-
To je bilo zlostavljanje i uznemiravanje, i ja diteljima, nisam bila zaposlena, tako da sam
sam morala da smislim kako ću sa njima da se cela, u potpunosti posvetila tim našim su-
razgovaram, kako ću da se ponašam… Na sretima svake srede. …Sećam se kada sam
kraju su me pustili i ispalo je da su se malo se 1986. godine zaljubila u jednu devojku iz
37
Italije, ja sam i dalje planirala svoj život prema onima u razredu koji nisu znali, koji su
ma našim sastancima sredom: odlazila sam bili loši đaci. Ja sam se uvek javljala da im
na sastanak grupe u sredu, pa sam odatle pomognem i išla sam kod njih kući. Shvatila
odlazila na voz do Trsta, tako da sam tek od sam da deca koja imaju loše ocene žive u
četvrtka mogla da budem sa njom… drugačijim, lošijim uslovima od mene.
Glas razlike: Da li si se od početka pronaš- Rano sam shvatila da ne smem da zabo-

la u radikalnom feminizmu? Da li si odmah ravim na neke koji se inače zaboravljaju.
znala da je to ono pravo? Kao da imam odgovornost upravo zato
što imam više… Ja to nisam tada nazivala
Lepa Mlađenović: Nisam tada baš znala „odgovornost”, ali sam osećala neku vrstu
te nazive i imena… Tačno je da sam čitala brige prema drugima koji imaju manje od
tekstove radikalnih feministkinja, ali nisam mene. Jako sam rano razvila to da ja hoću,
odmah prepoznala da je to to. Mislim da da ja biram da se osećam odgovorno za ne-
mi je tada bilo mnogo važnije to što sam se koga drugog.
jako rano klasno osvestila. Moj otac je jedini
imao kola u našoj ulici, i meni je zbog toga Glas razlike: Poslala si nam jedan svoj do
bilo jako neprijatno. Ja sam imala svest o sada neobjavljeni tekst iz 2005. godine pod
svojoj privilegiji iako se u to vreme govo- naslovom „Politika ženske solidarnosti”
rilo da nema klasa i da smo svi mi jednaki. koji je i inspirisao neka od naših pitanja. Već
Tačno je da nije bilo baš tako velikih razlika sam naslov logično pokreće pitanje da li su
kakve postoje sada, ali ja sam jako rano ra- za tebe ženska solidarnost i feministička so-
zvila osećaj nelagodnosti zbog činjenice da lidarnost jedno te isto ili postoji razlika?
postoje oko mene ljudi koji imaju mnogo
manje od mene… U osnovnoj školi sam bila Lepa Mlađenović: To je jako važno pitanje!
birana za „najboljeg druga” između ostalog Nisam sigurna da mogu sama da odgovo-
zato što se osećala moja odgovornost pre- rim na njega. Ako bolje razmislim, sada bih
38
rekla da taj tekst govori o feminističkoj so- patrijarhatom. Naravno, došlo je do mnogo
lidarnosti u strogom smislu. Postoji jako većeg emotivnog razočaranja među tim že-
mnogo kategorija koje bi trebalo zadovo- nama koje su se onda ljutile na druge žene
ljiti da bismo mogle da kažemo da smo mi od kojih nisu dobile nešto što emotivno
solidarne. Znači, postoji neka politika koja očekuju, ali to zapravo nije dato patrijarha-
određuje šta je to solidarnost. Ne bih mogla tom. U tom okviru je normalno da žene nisu
da kažem da je to samo ženska solidarnost, solidarne. Ja sam u tom kontekstu koristila
da je to nešto što je samo rodno određeno. izraz „ženska solidarnost”. Želela sam da ga
Sa druge strane, meni je bilo jasno već na stavim u kontekst patrijarhata, i da ukažem
početku da ja koristim reč „ženska” zato na najjednostavniju analizu patrijarhata.
što se ženska solidarnost u patrijarhatu ne Ako rodno analiziramo patrijarhat, onda je
podrazumeva, i zato što je patrijarhat već jasno da oni koji imaju moć imaju i interes da
namešten tako da su oni koji imaju moć ne jedni druge podržavaju, ali samo do određe-
međusobno solidarni, ali imaju nekakav za- ne granice naravno, i u tom okviru se ne po-
jednički interes koji mi možemo da čitamo drazumeva da su žene solidarne. Tu su žene
kao solidarnost. rasute, odvojene jedna od druge, i one će
braniti interese muškaraca, a ne neke druge
Bilo je mnogo diskusija na početku našeg or- žene. Na tu ideju koja postoji još kod Simon
ganizovanja povodom događaja kada žene de Bovoar se nadovezala Adrijen Rič koja je
nisu bile solidarne sa ženama, i to je mnogi- rekla da je tačno da žene nikada nisu bile so-
ma izgledalo strašno. To međutim nije bilo lidarne, ali da su takođe i uvek bile solidarne
strašno, i ja sam to objašnjavala činjenicom ispod granice istorijski društveno vidljivog. I
da je to zapravo bila „nulta” tačka, tačka to je meni postalo jasno i shvatila sam da je
zero, jer je to patrijarhat. To što su žene to tako.
očekivale da će po nekoj logici žene biti so-
lidarne sa ženama je neka vrsta emotivnog Glas razlike: Koja je bila tvoja granica so-
očekivanja, ali to nije očekivanje koje je dato lidarnosti u smislu da si je prepoznala kao
39
takvu? Da li su to bile ratne godine kada je protiv politike optuživanja, odnosno okriv-
postojao jasan front protiv čega je ženski ljavanja. Zašto? Zato što nas to okrivljavanje
pokret ili se možda radi o ovom tranzicio- stalno vraća u prostor porodice: mama, tata
nom periodu kada se govori o pitanjima Ko- i neko dete koje je krivo. U našem slučaju,
sova i ratnih zločina? Šta je za tebe ozbiljan to je značilo da se neko okrivljuje zbog poli-
kriterijum solidarnosti? tike. Pazite, ja ovde ne govorim o krivicama
ratnih zločina, već o ženama koje su u po-
Lepa Mlađenović: To je odlično pitanje… U kretu! Ja nisam htela da zauzmem stranu da
ženskom pokretu kod nas, prvo razgraniče- ću ja sada biti protiv njih. Ja sam naime shva-
nje je došlo još 1991. godine sa nacionaliz- tila da želim da znam ko su te druge žene, i
mom. Nacionalizam je nešto što nas je za- kako te druge žene vide sebe. Ja mogu da
desilo, a da mi o tome i nismo baš mnogo se ne slažem sa njima, i mogu da kažem da
pričale ranije jer se niko nije ni bavio pitanji-je nacionalistička politika dovela do rata, ali
ma nacionalne pripadnosti. Tokom 1980-tih te žene ipak nešto rade i ja neću zauzeti tu
mi se takvim pitanjima uopšte nismo bavile, stranu da ih okrivljujem i da ih optužujem, a
pogotovo se ja time nisam bavila. Mene je mogu da se ne slažem sa njima. To je ogro-
nacionalizam početkom 1990-tih zadesio u mna razlika! Ja sam videla da je bilo feminis-
čudu. Tada su se izdvojile žene koje su po- tkinja koje su u nekim trenucima zauzele tu
državale priču o nacionalnom identitetu i mi patriotsku stranu, ali su istovremeno radile
koje smo sebe doživljavale kao Jugosloven- važne stvari za ženski pokret, na primer ra-
ke i nismo smatrale da bi trebalo nešto raditi dile su sa ženama izbeglicama… Za mene
oko ideje nacionalnog identiteta jer to znači „ženska solidarnost” znači da ja treba da
svrstavanje na stranu militarističke politike. znam ko je ta druga onako kako ta druga
Međutim, ključna stvar je bila nešto drugo: zna sebe. I to je za mene ključna stvar.
šta raditi između sebe? Naime, u samom
ženskom pokretu bilo je žena koje su bile Kada je počeo rat, na primer, odlučile smo
propatriotski orijentisane. Ja sam uvek bila da podržimo žene u Sarajevu, pri čemu ni-
40
smo znale kakva je stvarnost u Sarajevu pod humanitarne pomoći, iako je to jako važ-
granatama… Moja solidarnost se, među- no, već je prvi element solidarnosti to da ja
tim, sastoji u mojoj odluci da me interesuje čujem nju, da ja odlučim da je čujem, da je
kakva je njihova stvarnost i da se ja brinem razumem onako kako ona razume sebe, da
o tome kako one žive. Bilo mi je važno da razumem njen kontekst. I to se sve može
one osete da je nekome stalo do njih, neko- kada se hoće. I zato ja biram da ne idem u
me ko nije u toj situaciji u kojoj su one; da optuživanje, jer to podrazumeva i određeni
pokažem da hoću da mi one pišu i da ću ja odnos prema sebi. Ja poštujem sebe i upo-
da čitam to što one meni pišu. To je za mene znajem sebe sve vreme da bih mogla sebe
prva osnova solidarnosti: mene interesuje da stavim u određenu lokaciju, kako bi to
kako su one i to onako kako one same o sebi rekla Adrijen Rič, kako bih znala gde sam ja,
misle. To je ključna stvar. Na taj način sam i gde su drugi.
videla početak solidarnosti.
Kada je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji, ima-
Kada je nedavno počeo rat u Kirgiziji, i kada la sam par godina osećanje krivice zato što
je ubijeno nekoliko hiljada ljudi za dve nede- sam pripadala jednoj grupaciji koja ima više
lje, odnosno pripadnika nacionalne manjine moći i koja je agresorska i to je išlo dotle da
- Uzbekistanaca, ja sam na jednoj međuna- sam do kraja rata u Bosni ostavila da mi sto-
rodnoj listi videla pismo jedne lezbejke iz ji jedan razbijen prozor zato što su oni imali
Kirgizije koja je napisala da je u zemlji haos, sve razbijene prozore. To je bio razlog zašto
da se na jugu zemlje ubijaju pripadnici na- nisam popravila svoj prozor… Tek posle par
cionalne manjine, i odmah sam reagovala godina sam shvatila da je to moja lična stvar.
zato što sam osećala odgovornost da je Prvo je došla jedna Amerikanka koja je stalno
pitam kako je, šta mi možemo da uradimo govorila o svom osećanju krivice u smislu da
odavde, i da joj ukažem da se neko odavde je nama teško dok oni u Njujorku imaju sve. I
brine za njih tamo. To je prvi element soli- sećam se da sam mislila u sebi da bi bilo do-
darnosti. Solidarnost za mene nije slanje bro da ona završi sa tim svojim osećanjem
41
krivice u Njujorku pre nego što dođe kod nas, samim tim to odluka da prihvatimo različi-
da bismo ovde mogle da popričamo o nekim tosti. Smatramo da je to veoma važan stav:
drugim stvarima. Druga važna stvar se dogo- biti solidarna sa nekim ko je različit od nas,
dila kada smo otišle u Sarajevo za vreme rata mene, tebe, i pri tome ne pokušavati da nju,
1995. godine. Bila sam kod jedne žene u Sa- njih učinimo nama istim…
rajevu i ćutala sam prva dva sata. Onda sam
shvatila da je ta žena naravno ista kao i ja i Lepa Mlađenović: Da, da, to je važno i to tre-
da ona nema šta da radi sa mojim osećanjem ba naglasiti!
krivice. Ona živi u Sarajevu gde padaju grana-
te i sada će još da se bavi mojim osećanjem Glas razlike: …Da li je to suština tvog stava?
krivice! I to je bio kraj… Znači, moraš da se
oslobodiš toga i moraš da znaš gde si. Moraš Lepa Mlađenović: Da, to je suština, s tim da
da znaš da je na primer dobro to što si iz Beo-on podrazumeva još i to da ja sebe prihva-
grada, jer iz Beograda možeš da uradiš neke tim bezuslovno. To je jako teško za žene, jer
stvari, a neke ne možeš. Ja sam u početku mi- mi, kao žene u patrijarhatu, nismo naučene,
slila da je strašno to što sam iz Beograda, da niko nam nije rekao da smo OK, da svaka od
bih kasnije shvatila šta ja to mogu da učinim nas ima neki svoj život takav kakav jeste, i
iz Beograda, šta neko iz Zagreba može, a šta da je važno da svaka od nas sebe prihvati
neko iz Tuzle, da bismo zatim videli šta onda takvom kakve jesmo. Svaka od nas ima neki
problem: ili se ne osećam dobro u svom
svi zajedno, udruženo iz tih različitih lokacija
možemo da uradimo. Bitno je da se ti iz svoje telu, ili nisam dovoljno lepa, ili nisam dovolj-
lokacije orijentišeš ka tome šta ti možeš da no dobra jer su mi roditelji govorili da mogu
uradiš. To je bilo jako važno u smislu osloba- još… Znači, prvo što svaka od nas treba da
đanja od osećanja krivice… uradi jeste da radi na sebi. Ako bismo sada
elaborirale žensku solidarnost, onda bi ona
Glas razlike: Naglašavaš da je ženska solidar- prvo podrazumevala rad na sebi. Dok si u
nost odluka da čujemo Drugu, Druge, i da je nekom stanju depresije sa samom sobom, ti
42
ne možeš ni da budeš solidarna sa drugima, žeš da ti je život usmeren pre svega prema
jer radiš na sebi i u nekom si svom budžaku. feminističkom pokretu? Nisi izabrala put
… Ja sam ponekad čak i „ljuta” kada čitam „salonskog” feminizma, već si se okrenula
te nove terapijske tekstove u kojima autori pokretu i aktivizmu…
i autorke lepo kažu mi treba da razvijemo
bezuslovno prijateljstvo sa samima sobom! Lepa Mlađenović: Ne znam šta je to salonski
Kada nam je to neko rekao? To nam nika- feminizam… Ja sam se deset godina bavila
da niko nije izgovorio! Tek kada bezuslovno alternativom psihijatrije. Bavila sam se oni-
prihvatim sebe ja mogu mnogo lakše da ču- ma najmanjim od najmanjih, onima koji su
jem druge. Kada meni kao ženi nešto stalno zatvoreni po psihijatrijskim bolnicama zato
nedostaje, jer žene svega imaju manje nego što društvo neće da ih gleda jer su toliko
muškarci – energije, ljubavi, moći, para, sve-različiti i toliko malo imaju energije, ljuba-
ga – mi zapravo radimo na tome i trošimo vi, prostora, prava, moći… I to je zapravo
energiju na to da se snađemo u društvu u odgovor na ono pitanje o radikalnom femi-
kome smo uvek manje od nekog drugog. nizmu. Ja tako doživljavam radikalni femi-
Zato je za mene prihvatanje sebe jako važ- nizam: opredeljuješ se da ne zaboraviš one
no. Ja ništa ne počinjem da radim za dru- koje najmanje imaju. I ako u svakom trenut-
ge dok se ne opredelim, dok ne donesem ku misliš na njih i na to kako su one i oni došli
odluku da prihvatim sebe. Onda je mnogo dotle, ti postaješ radikalna feministkinja. Ni-
jednostavnije prihvatiti drugu kakva ona sam ja sela i izabrala da budem radikalna fe-
ministkinja, nego sam posle dužeg vremena
jeste u svoj svojoj različitosti, jer ja nju ne
menjam nego pokušavam da upoznam. To shvatila dok sam čitala svu tu literaturu da
upoznavanje mene obogaćuje. se to tako zove. A do te pozicije sam došla
zato što sam osećala odgovornost da treba
Glas razlike: Rekla si nam da si ranije život da se brinem o onima koji imaju najmanje
usmeravala prema onim feminističkim su- moći jer ja imam dovoljno. Imam dovoljno
sretima sredom, da li bi sada mogla da ka- ne samo u klasnom smislu, već sam imala
43
i dovoljno poverenja od roditelja na čemu godine, ja sam čitala novine otpozadi: o dže-
sam im stalno zahvalna. Oni su u mene vezu, Miki Mausu, Paji Patku i šta se događa
rovali, imali su poverenje u mene, dok je bilo u Beogradu. Uopšte nisam čitala naslovnu
puno onih koji nisu imali dovoljno povere- stranu, jer nisam mislila da ću se baviti poli-
nja… S obzirom da sam ja imala taj luksuz tikom. Sada prvo pročitam naslovnu stranu
poverenja, shvatila sam da je na nama koje i to celu. Sve se promenilo, tako da je od-
smo to imale da podržimo one koje to nisu luka da čujem drugu na način na koji druga
imale. Ako se opredelite da se bavite onima čuje sebe zapravo odluka da čujem sebe, da
koji imaju najmanje moći, vi ne možete ni da prihvatim sebe, i da zatim prihvatim da ču-
dođete do salonskog feminizma. jem drugu tako kako ona sebe čuje. Ja ne
moram da se složim sa njom, ali mogu da joj
Glas razlike: Jedan od tvojih stavova glasi da ostavim prostor u sebi. To je neka vrsta sa-
je ženska solidarnost početak defašizacije osećanja i sa sobom i sa drugima, i tu nema
svake od nas. Iz toga se nameću dva pitanja. prostora za rat, za fašizam, ako to ozbiljno
Prvo, u kom smislu se tu pojavljuje defašiza- shvatimo. Ja prema tome, ostavljam pro-
cija i fašizam? I drugo, da li je solidarnost po stor da druga može da bude takva kakva
tebi nešto što nas oslobađa od našeg unu- jeste, i to je već velika stvar. Ako ja njoj ne
trašnjeg fašizma i ako jeste, u kom smislu? umanjujem prostor, ako mogu da verujem
u nju uprkos tome što se možda sa njom ne
Lepa Mlađenović: Neki minimum za definici- slažem, to je velika stvar, jer ona ima šansu
ju šta je to fašizam je da se drugi određuju da radi, da postoji, da se razvija, i da ne razvi-
kao kategorija koja ili treba da nestane, ili ja mržnju prema meni, kao što ja ne razvijam
treba da bude smanjena, ili da je nema, ili mržnju prema njoj. Uostalom, smatram da
da nema vrednosti ni poštovanja. To može- je ta mržnja tako precenjena, taj bes je tako
mo da posmatramo na nivou ljudskih prava, precenjen da je meni mnogo lakše u živo-
ili na nivou materijalnog postojanja, itd. Ja tu sada pošto sam mnogo radila na sebi da
sam puno naučila za vreme rata. Do 1991. transformišem sav svoj bes koji sam gajila
44
prema raznim stvarima, da ga prepoznam i blemu nasilja i na mnogim drugim temama…
da prestanem da „sedim” na njemu. Taj bes Onoliko koliko poznajem feministkinje iz
oduzima ogramnu energiju, a ne proizvodi Istočne Evrope, nemam utisak da tamo ima
ništa produktivno ni u društvu ni u ženskom onoliko fascinantnih feministkinja kao što ih
pokretu. Mislim da sam tu jako puno nauči- ima ovde, koje rade na toliko različitih stvari
la: bezuslovno prihvatanje sebe, prihvatanje i na toliko različitih dimenzija feminističkog
sebe sa različitim emocijama i rad na njima. pokreta... Velika je stvar što Srbija ima i mre-
žu Romkinja, tako da mi se čini da naš pokret
Glas razlike: Kako danas vidiš feministički ima jako puno potencijala. Ne možemo da
pokret u Srbiji? I da li misliš da u pokretu pose merimo sa San Franciskom, ali idemo ka
stoji generacijiski jaz između žena koje su tome… Pogledajte Lori i Zoe. One su tako
pravile pokret i onih koje su mu se pridružile jedinstvene feministkinje a razvile su se u
posle 1990-tih? Koliko tu postoji solidarno- ovom našem miljeu. Mislim da imamo sjajan
sti? Koliko se žene, ove različite žene, čuju feministički pokret, i mislim da imamo puno
međusobno? problema. Ali bilo gde da odete, postoje pro-
blemi i konflikti. Prema tome, to što kod nas
Lepa Mlađenović: Nedavno su Biljana Stan- postoje problemi i konflikti nije nešto što je
ković Lori i Tijana Popivoda bile u Hambur- karakteristično samo za naš pokret. Tako-
gu kao dve feministkinje iz Istočne Evrope đe, moje je ubeđenje da imamo puno novih i
i tamo su doživele veliki uspeh. Svi su bili mladih feministkinja sa kojima ja volim da ko-
fascinirani njima dvema. Ako se stavimo u municiram. Razumem da je to nekim ženama
taj kontekst Istočne Evrope i Evrope, naš fe- možda teško, jer nemaju sve feministkinje
ministički pokret, i tu mislim i na Hrvatsku i moje generacije „smisla” za takvu komuni-
na Srbiju, je jedinstven, zato što smo to bile kaciju, pa možda izgleda da nema dovoljno
i ranije i zato što mnogo nas u pokretu insi- te međugeneracijske komunikacije. Sa druge
stira na nediskriminaciji. Takođe u pokretu strane, meni se čini da stalno dolaze nove,
postoji mirovni aspekt, puno se radi na pro- mlade feministkinje ili ja bar u to verujem.
45
JOVANKA BRKIĆ - Žene u akciji, Velika Plana
Solidarnost - vodilja ka činovima kojima se savalađuje egoizam i partikularitet
Glas razlike: Da li je i na koji način je femini-

stička politika uticala na tvoj život i možda
ga menjala?
Jovanka Brkić: Feminizam/izmi/ i feministič-

ka politika ušli su u moj život relativno ka-
sno, tek kad sam napunila 50 godina.U izve-
snom smislu, oduvek sam bila feministkinja
u svojim osnovnim stavovima, iako o tome
nisam razmišljala niti sam sebe tako naziva-
la. Ali od 1999. godine, kada je započeo moj
aktivizam i kada sam počela intenzivnije da
čitam feminističke knjige, poljuljali su mi se
svi do tada stvoreni pojmovi… Osvetlja-
vala sam svoj predhodni život iz drugačije
perspektive, drugačije sam razumevala od-
nose u porodici, trudila se da identifikujem
diskriminacije i nasilje, da urodnjavam jezik,
što je u mom okruženju naročito nailazilo
na otpor i ismejavanje /„Jovankin jezik”/.
Photo@Biliana Bibi
Najveća promena koje sam postepeno po-
46
stajala svesna odnosila se na otvaranje pro- pa je formirana sa ciljem da doprinese po-
stora slobode, lične autonomije i odgovor- boljšanju kvaliteta života žena, a fokusirala
nosti za izbore koje pravim. se na problem nasilja nad ženama kasnije,
tek 2006. godine suočena sa razmerama
Glas razlike: Uspela si da razviješ jednu femi- pojave, nedovoljnom i neefikasnom institu-
nističku grupu Žene u akciji koja se bavi pro- cionalnom zaštitom.
blemom nasilja nad ženama vrlo posvećeno
i efikasno. Pošto radite u manjoj sredini, da Glas razlike: Iz perspektive tvog femini-
li si u svom radu osećala „diktat centraliza- stičkog angažmana i rada u jednoj ženskoj
cije”, i sa druge strane, da li je bilo u zatvo-
nevladinoj organizaciji, šta bi za tebe bila
renim zajednicama, koje su tradicionalnije, solidarnost? Da li se može govoriti o žen-
teže pokrenuti feminističke politike? skoj solidarnosti, ili o solidarnosti sa žena-
ma ili o feminističkoj solidarnosti? Ili tu ima
Jovanka Brkić: Reč feminizam još uvek je neke razlike?
bauk u Srbiji, u malim sredinama naročito.
Naziv naše grupe Žene u akciji sam po sebi Jovanka Brkić: Solidarnost je za mene vred-
je dovoljno provokativan u varoši kakva je nost, ideja, težnja, vodilja za određene či-
Velika Plana. Mi ne nazivamo sebe femini- nove. Put ka takvim činovima, činovima
stičkom grupom u Velikoj Plani, a da li smo solidarnosti, razumem kao proces solidari-
i koliko smo takva grupa više se vidi sa stra- sanja, savlađivanja i prevladavanja egoizma
ne, možda baš iz Beograda. Inače, ne ose- i partikulariteta.
ćamo „diktat centralizacije”, osluškujemo
sebe, žene sa kojima radimo i svoju sredinu. Verovatno se može teorijski govoriti i o
ženskoj solidarnosti, solidarnosti sa žena-
Feminističku politiku pokrećemo koliko ma i feminističkoj solidarnosti. Prisećam se
možemo, držeći se osnovnih principa. Gru- da sam o tome čitala, ali je za mene mnogo
47
važnija razlika, gotovo provalija, između Jovanka Brkić: Moji „gesti solidarnosti” re-
deklarativne i faktičke solidarnosti među zultat su mojih stavova, akutnih identitetskih
ženskim grupama. problema neke grupacije i politike koju sma-
tram ispravnom u cilju njihovog rešavanja.
Glas razlike: Da li misliš da se solidarnost
javlja u odnosu prema nekome ko nam je Glas razlike: Da li je solidarnost lična ili poli-
sličan ili i prema nekome ko je od nas razli- tička? Ili je lično uvek nužno i političko?
čit? I da li sam čin solidarnosti sa nekim nuž-
no povlači razliku između „nas” na jednoj Jovanka Brkić: I jedno i drugo. Lično jeste
strani (feministkinja, na primer, kao „ho- političko. Kada se to shvati i prihvati, poči-
mogene” grupe) i „drugih” (muškaraca, nje feminizam. Lično jeste nužno političko,
nefeministkinja, konzervativaca, i drugih, svidelo se to nama ili ne.
isto shvaćenih kao „homogene” grupe)?
Glas razlike: Da li postoji hijerarhija solidar-
Jovanka Brkić: Da, postoji metodološki nosti? Da li smo sa nekim solidarne manje,
problem. Ako sam ja solidarna, onda sam a sa nekim više?
subjekt čina solidarnosti i u toj ulozi uspo-
stavljam izvesnu neravnotežu, možda i nela- Jovanka Brkić: Ne mislim da postoji hijerar-
godnost. Sama volja za solidarnošću prizvo- hija solidarnosti. To što smo sa nekim više, a
di u izvesnom smislu volju za moć. Žene nisu sa nekim manje solidarne, posledica je naše
homogena grupa, nijedna grupa nije istinski zarobljenosti partikularitetima u kojima
homogena, tako da su i volje i činovi različiti. funkcionišemo bez obzira na napor da ih
prevaziđemo… Feminizam/izmi/ doprinose
Glas razlike: Da li je tvoja solidarnost bila upornosti i istrajnosti u tom naporu, kao i
rezultat konteksta, identitetskih formacija dobrim posledicama; čine da bude bolje i da
ili politika? se osećamo bolje…
48
VERA KURTIĆ - Ženski prostor, Niš
Solidarnost - pokretač promena i napora da se izgrade društveni pokreti
marginalizovanih
socijalizma pronađem tekst o poznatim

ženama sa zapada koje su bile i feministki-
nje. Kasnije sam shvatila da je moj femini-
zam radikalniji od njihovog, ali su one tada
doprinele da shvatim da moje odbijanje da
živim kao moje majka i baka ima ime, i da se
zove feminizam. Rano sam postala svesna
društvenih nepravdi, jer sam se susretala sa
Photo@Biliana Bibi
njima i feminizam je deo odgovora na njih.
Za mene feminizam nije odvojiv od bilo ka-
kvog drugog aktivizma, on je deo pogleda
Glas razlike: Kako je feminizam uticao i na svet i protkan je odgovorima na svaku
oblikovao tvoj život, lično i politički, odno- društvenu nejednakost. Moji izbori mogu
sno, da li je tvoja vezanost za feminističku da se nazovu feminističkim i to je ono što ja
politiku i aktivizam bila, između ostalog ili jesam. Feminizam je za mene pre svega lični
u potpunosti, tvoj odgovor rasizmu, seksiz- čin, način na koji živim.
mu, homofobiji?
Glas razlike: Šta je za tebe solidarnost i da
Vera Kurtić: Ja sam sebe smatrala feminis- li praviš razliku između različitih oblika soli-
tkinjom još dok sam bila devojčica, jer sam darnosti? Izjednačavaš li žensku i feministič-
imala priliku da u nekim novinama iz doba ku solidarnost?
49
Vera Kurtić: Feministička solidarnost je po- lidarnošću, i znam da ona postoji i danas,
litička solidarnost, identifikovanje sa onima ma koliko patrijarhat želi da nam nametne
sa kojima na prvi pogled nemamo ništa za- da toga nema, znam da ženska solidarnost
jedničko. Postoji i ženska solidarnost, koju postoji. Takvu solidarnost sam ja nasledila
žene neguju vekovima. Sećam se kako su od svoje majke.
žene 90-tih pomagale jedna drugoj, sećam
se moje majke i njenih prijateljica, komšini- Feministička solidarnost se gradi na takvoj
ca, kolegenica... Nije bilo hrane u prodavni- solidarnosti. Ma koliko smo aktivistkinje ili
cama a ni para za nju, ipak, one su jedna dru- teoretičarke, mi živimo svoje male živote i
goj davale ono što su imale, delile su. Neke radimo sitne stvari za druge žene. Kada si
su radile ono što dobro znaju: moja majka svesna feministkinja, solidarnost ne usme-
je sašila venčanicu kćerki svoje kolegenice
ravaš samo na žene već i na sve one koji su
od bele satenske postave. Sećam se kada
u poziciji Drugog, na one koji nisu u sredi-
sam otišla od kuće svojih roditelja, majčine
štu, koji nisu beli heteroseksualni muškarci
prijateljice su mi slale tegle zimnice. Sve su
iz više klase. Ipak, solidarnost ume i da izo-
to radile bez naplate, onako ženski, po ose-
ćaju. Muškarci često i ne znaju odakle do- stane. I kod žena u feminističkom pokretu
lazi hrana na sto. Kada sam bila jako mala često nema razumevanja za to „drugo” i to
videla sam da su žene vodile jedna drugu na samo zato što se bojimo promena i ličnog
abortuse i kako ni njihovi muškarci ni rodi- preispitivanja.
telji nisu ništa znali o tome. Neke od njih
nisu ni čule za reč feminizam ili ga nikada Ono što je poimanje solidarnosti u ovom
nisu ni razumele, ali je postojalo polje u nji- našem svetu je poistovećivanje sa uskim
hovim životima u kojem nisu bili uključeni krugom ljudi sa kojima imamo što više za-
muškarci, nešto što su delima i bez mnogo jedničkih stvari. Iskustvo iz radničke rom-
reči prenosile i svojim kćerkama u amanet. ske porodice mi je pružilo uvid u određen
To nazivam solidarnošću, čisto ženskom so- oblik solidarnosti. Postoji još mnogo formi
50
koje učimo, a u tome je i suština života - da zumemo i osećamo ugroženost drugih, da
stalno otkrivamo novo, čak i kada je solidar- to nije politika u smislu da je takav trend,
nost u pitanju. Obično nismo ni svesni ugro- što je često slučaj. Ljudi umeju da kažu da
ženosti drugih, pored nas postoje klanice i je rodna ravnopravnost ili prava LGBTQ oso-
mesare, zoološki vrtovi i cirkusi, koji su ni- ba nešto što je nametnuto i sada politički
šta manje nego savremeni koncentracio- korektno. Onda, bilo kakva podrška u tom
ni logori smrti iz perioda fašizma, a mi i ne slučaju ne dolazi od istinske solidarnosti.
razmišljamo o tome, tj. ne želimo da znamo Ukoliko se istinski ne razume položaj dru-
za to. Otpor antropocentrizmu znači i soli- gih, događaju se greške, marginalizovane
darnost sa drugim živim bićima. To može da društvene grupe se podržavaju deklarativ-
zvuči previše široko, ali je u suštini isto. Ako no i može im se dati tek komadić slobode
prećutkujemo patnju drugih, vrlo brzo će se i prava. Kada jednom naučimo da budemo
ta patnja proširiti i na našu stvarnost, nasilje solidarni i počnemo da cenimo podršku i
rađa nasilje. pomoć koju dobijamo od drugih ljudi, onda
je lakše da shvatimo šta mi možemo da uči-
Glas razlike: Da li je solidarnost prema Dru- nimo za druge, a time i za sopstveni svet u
goj, Drugima, odnosno marginalizovanim i kome smo.
obespravljenim grupama, politički čin koji
otvora prostor za borbu protiv različitih Često je solidarnost samo priča o solidarno-
oblika represije u društvu? sti. Čini mi se da se ona previše teoretizuje,
a premalo živi ili da je jako sakrivena, kao
Vera Kurtić: Mislim da jeste tako. Jedino uz ona ženska. Volela bih da mogu da u ljudima
pomoć solidarnosti su se dešavale sve važ- podstaknem razumevanje i želju za poma-
ne i pozitivne društve promene. U našem ganjem drugima, što je uostalom i svrha ak-
svetu je potrebna masovnost zahteva da se tivizma, mada se često aktivizam pretvara u
nešto promeni. Najvažnije je da istinski ra- administraciju, a gubi suština - solidarnost.
51
Glas razlike: Angažovana si u Romskoj žen- vrednije od nečega drugog. Zato podsti-
skoj mreži. U tvom radu je izraženo razvija- čemo grupe sa kojima radimo da što više
nje feminističke svesti i kritičkog mišljenjaupoznaju sebe i druge manjine- one koje/i
kod mladih žena i studentkinja iz margina- su „Druge/i„. Bitno je i da se u aktivizmu
lizovanih društvenih grupa. Da li ti se čini marginalizovanih grupa oseti potreba za
da u ženskom pokretu postoji kapacitet razvijanjem solidarnosti i zajedništva, kao i
za razumevanje višestruke diskriminaci- potreba za uključivanjem u pokret ljudi koji
je kroz svest o društvenoj privilegiji do- su mainstream. Verovatno je bitno izgraditi
minantne grupe belih, heteroseksualnih taj pokret, mada nisam sigurna da je sva-
muškaraca i žena? ko samoorganizovanje pokret. Solidarnost
upravo čini da ti napori porode društveni
Vera Kurtić: Za nas je bitno da žene iz mar- pokret, jer ona je pokretač promena. Sve
ginalizovanih grupa počnu da gledaju na državne politike, deklaracije, dekade i kon-
svet kritički i da osete snagu solidarnosti, vencije neće načiniti pokret, to čine obični
te da počnu da razmišljaju o tome i kao o ljudi koji menjaju sebe i svet oko sebe.
političkom činu. Nije dovoljno da čekamo
da se kod privilegovanih društvenih grupa U feminističkom pokretu u Srbiji ima so-
razvije „solidarnost„ sa nama, pa da onda lidarnosti, ima i kapaciteta za njeno dalje
problemi počnu da se rešavaju. Ima toliko razvijanje, a i dešava se i da solidarnosti po-
puno posla. Pripadnici i pripadnice manjin- nekad nema. Raduje me činjenica da je rom-
skih grupa imaju predrasude prema drugim sko-ženski aktivizam bitan i neizostavan
marginalizovanim grupama, gaje nekritički deo feminističkog pokreta kod nas, kao i da
odnos prema bilo čemu što je većina. Kod su organizacije Labris i Novosadska lezbej-
Roma i Romkinja postoji izreka za one koji ska organizacija (NLO) jako vidljive i važne u
im se dopadaju: „Lep/a kao Srbin/Srpkinja„. feminističkom pokretu. U nekim, a možda
Tu nije u pitanju idealizovanje cele nacije, i mnogim slučajevima, nailazimo na otpo-
ali se radi o dubokom ubeđenju da je nešto re, moramo da se borimo za svoje mesto.
52
Ipak, uloga žena iz marginalizovanih grupa sta. To je za naše korisnice značilo da čuju
u feminističkom pokretu se i dalje razvija i da i muškarac javno kaže da razume borbu
dobija značaj. za ženska ljudska prava i da zna šta je zapra-
vo patrijarhat, budući da su sve one došle
Glas razlike: Nedavno je održana druga po na seminar sa nekim otporom iz svoje okoli-
redu letnja feministička škola za Romkinje ne prema tome gde idu. Neke od tih mladih
u Vrnjačkoj Banji. Kakvi su tvoji utisci, a ka- žena su nam nakon povratka rekle da su se
kvi planovi po pitanju organizovanja takve osetile jačom da se odupru pritiscima. Mi
škole u budućnosti? Da li solidarnost izme- učimo iz toga i nastavljamo da istražujemo
đu ženskih grupa i ženskih romskih grupa nove puteve za feminizam i za naš rad.
ima veze sa uspehom i sa budućnošću te
letnje škole? Solidarnost je bila važan element onoga
o čemu smo govorile jer je i sastavni deo
Vera Kurtić: Kada god se radi ono što mi feminizma. Razbijanje predrasuda, shva-
radimo pune se baterije svih i stalno učimo tanje položaja marginalizovanih grupa,
jedne od drugih. Utisci sa Feminističke letnje uviđanje načina da se neke teškoće prevla-
škole su sjajni. Sve polaznice su fenomenal- davaju, upoznavanje sa radom i naporom
ne mlade žene koje se puno bore u svom ži- ženskog pokreta kod nas - sve je to i cilj
votu i ne kažem to bez razloga, jer smo sve feminističke škole. Ne postoji ženski rom-
učile jedne od drugih. Jako mi je drago da ski pokret koji je odvojen od ženskog, ni
sam deo tima koji je to organizovao i izveo ženski pokret koji je odvojen od Romkinja.
i zaista mislim da ne smemo da stanemo Tako je sa svim gupama koje su se samoor-
sa organizovanjem takvih seminara. I ovog ganizovale i koje shvataju uzvišenost soli-
puta smo pomerale granice, uključile smo darnosti. Ne samo aktivnosti organizacija,
žene različitih nacionalnosti, pozvale smo već i čitava naša borba za ženska ljudska
čak i muškarca koji je, osim što je stručnjak prava nemaju budućnost ukoliko te soli-
u oblasti o kojoj smo razgovarale, i femini- darnosti ne bude bilo.
53
BILJANA STANKOVIĆ LORI - Novosadska lezbejska organizacija (NLO)
ZOE GUDOVIĆ - Rekonstrukcija Ženski fond - Beograd
Solidarnost - politički čin, odgovornost koju same biramo
Kako je feminizam uticao i oblikovao vaš ži-

vot, lično i politički?
Biljana Stanković Lori: Naš susret je zapra-

vo najvažniji u priči o nastajanju Act women.
Mi jesmo znale jedna za drugu kroz neke
mail-ove, preko nekih akcija ali se zvanični
susret desio 1999. godine. Te godine pisala
sam završni rad na alternativnim ženskim
studijama „Mileva Marić Ajnštajn”, ali smo
te godine i stvarale feminističko žensko po-
zorišta. I bilo je bombardovanje. Žene koje
Photo@Biliana Bibi
sam izabrala da učestvuju u mom završnom
radu, koji je zapravo bio feministička pred-
Glas razlike: ACT women, lezbejska aktivi- stava, upoznala sam na Ženskim studijama
stičko-teatarska grupa nastala je u februaru u Novom Sadu. Nisam znala mnogo o nji-
2003. godine. Oformile ste je kao lezbejske ma, da li su feministkinje, čime se bave pri-
aktivistkinje ženskih organizacija koje su se vatno. Ja sam samo htela da sa njima, tako
prethodno dugi niz godina bavile aktiviz- različitima, započnem feminističko pozori-
mom jednako kao i lezbejskom i ženskom šte u Novom Sadu. Nakon tog diplomskog
kulturom. Kako je došlo do vaše saradnje? performansa nas nekoliko je napravilo još
54
jednu mini predstavu koja se zvala „Četri Zoe Gudović: Ja sam feministkinja, radikal-
ratna monologa”. Posle dve izvedbe u No- na lezbejka, queer aktivistkinja. Za mene je
vom Sadu na nagovor Sonje Drljević odigra- feminizam uvek bio centralna stvar. Mo-
le smo je u tadašnjem beogradskom klubu ram priznati da sam se prvo opirala femi-
Klupče. Te noći i Zoe je bila tamo sa nama. nizmu, kao i lezbejskom aktivizmu. Nisam
Pre nego što sam je videla čula sam je kako mogla odmah da prihvatim priču feminiz-
na stepeništu organizuje žene da pomognu ma kao otvorene platforme jer je mene
prijateljici u invalidskim kolicima. Njen glas sve to nekako zatvaralo. Vremenom sam
ispunio je prostor. Ja sam Zoe prvo čula, pa otkrila i saznala šta znači borba za sop-
sam je ugledala. stveni identitet, za sopstveni prostor, šta
znači živeti u potpuno homofobičnom, mi-
Drugu važnu stvar predstavljaju lezbejski zogenom i rasističkom društvu. U takvom
aktivizam i feminizam koji su bili deo mog svetu ja sam shvatila da je moja snaga u
razvojnog puta. Na tom putu ja sam srela tome što sam saznala i prihvatila svoj lez-
Zoe. U to vreme već sam se deklarisala kao bejski identitet. Tada sam shvatila da po-
feministkinja. Ja sam, čim sam čula prve dve stoji jedan drugi univerzum.
definicije feminizma kod profesorke Sven-
ke Savić znala da je to ideologija koja meni Susret sa Lori bio je kao susret sa samom so-
odgovara. Jasno sam sebe videla u tome i bom. Od samog početka najdublja poveza-
put do feminističkog aktivizma, ulice, bio nost, kroz intelekt, kreaciju, otvorenost i so-
je logičan sled. Sa druge strane, lezbejski lidarnost... Bezrezervna je naša povezanost.
feminizam je zapravo onaj feminizam koji
održava funkciju feminizma u njegovom Ja dolazim iz pozorišta. Iz pozorišta sam
korenu. Moje lično mišljenje je da ne moraš ušla u feminizam, i te devedeset devete
biti lezbejka da bi ti temelji bili u lezbejskom godine pokrenula sam priču feminističkog
feminizmu. To je feminizam koji ne podleže teatra. Pojavila se Lori sa feminističkim te-
kompromisima. To je bilo moje mesto. atrom iz Novog Sada. Sad znam da je iden-
55
titetska, kreativna, aktivistička simbioza emotivne priče na različitim nivoima svesti
među nama bila neminovna. Već u to vreme i na različitim podstrukturama i potkultura-
obe smo bile outovane lezbejke. Bile smo ma. Tako da kada pitaš šta je lezbejski fe-
neko ko je rekao „dobro, mi ćemo se sada minizam ja kažem to nije samo jedna stvar.
ogoliti, ogolićemo nas kao kreacije ovoga Nije apsolutan kao ni feminizam u kojem
društva, nas kao individue i pokazaćemo da postoje i opstaju različitosti žena koje ga
lezbejski umetnički izraz postoji”. Jasno se kreiraju i koje u tome nalaze sebe i borbu za
sećam energije, ludila koje je pratilo perfor- svoja prava. Ja volim da kažem da su to sve
mans „Drop dead darling” na FAKI festiva- organizmi, veliki i mali organizmi i to sve ide
lu u Zagrebu. Radile smo sa Biljanom Iličić svojim evolutivnim tokom. Nešto otpadne,
i Dijanom Matijašević. Biljana Iličić je bila iz nešto ostane. Nešto se rodi, nešto umre.
grupe „ŽAR” u Kikindi, koja se poput nas
dve bavila se feminističkim teatrom. Bila je Biljana Stanković Lori: Ono što je odredilo
zainteresovana za istu politiku rada, ali smo Zoe i mene da nastavimo sledećih deset go-
Lori i ja želele potpunu radikalizaciju per- dina da se bavimo i feminističkom i lezbej-
formansa. Htele smo da izgovorimo: „Da, skom kulturom jeste kreiranje jednog no-
mi smo lezbejke! Da, mi smo feministkinje! vog glasa u javnosti, jedne percepcije stanja
Da, dekonstruišemo tela ovim što radimo, ženskog pokreta, stanja lezbejki kao indivi-
rekonstruišemo pojam žene, dekonstruiše- dua, stanja feministkinja kao individua. I to
mo pojam lezbejskih aktivistkinja! Da, mož- je uvek imalo notu solidarnosti sa ženskim
da dekonstruišemo i kulturu kojoj pripada- pokretom na periferiji i u centru. Mi nismo
mo”. I to je naišlo na fenomenalan odjek. izmišljale stvarnost, promišljale satima šta
Počela sam od toga - „razlažem periferiju i hoćemo da prikažemo kroz naš rad. Mi smo
biću u centru”. bile aktivni deo feminističkog sveta, deo
ženskih organizacija, jer to je stvarnost koju
Lezbejski feminizam je otvoren. Tu ima po- smo živele i koja nam je davala inspiraciju.
litičke priče, tu ima kulturne priče, tu ima I delile smo osećanja prevashodno: oseća-
56
ti se kao žena na prvom mestu. Delile smo organizacija pozove i kaže „Mi radimo edu-
osećanja koja smo imale tokom bombardo- kaciju na tu i tu temu, imate li predstavu za
vanja: kako je biti lezbejka u toku bombar- nas?”, mi smislimo predstavu, otputujemo
dovanja. Postoje razne stvari koje su kreirale i odigramo je. Mi smo zapravo jačale femi-
taj početak, početak na bazi emotivne soli- nizam stvarajući jedan kulturni kanal koji je
darnosti. Ali kasnije, to je sve više postajao aktivizam činio vidljivijim. Putovale smo uz
spoj istina koje smo mi pretvorile u kultur- ženske kampanje, na seminare, edukacije,
no dešavanje na ulici, u nekim zatvorenim instruktaže, skupove, forume, kongrese i
prostorima, u sobama ženskih organizacija predstavljale se lokalnim zajednicama na
i stanovima koji su bili prepuni. I to je ne- određenu temu ženskog pokreta. Najzna-
verovatan krug solidarnosti. Žene su žudele čajnija je kampanja za borbu protiv nasilja
da slušaju o aktivizmu na jedan drugi način. nad ženama. Žene iz različitih organizacija
To su bile njihove i naše teme: nasilje nad putovale su u različite gradove i predavale
ženama, borba za ekonomsku ravnoprav- abecedu feminizma, pomagale osnivanje
nost... Mi smo u njihovim sobama i kance- ženskih organizacija u manjim gradovima i
larijama izvodile te predstave i na tragičan i ruralnim sredinama.
komičan način, a one su vapile za tom dru-
gom dimenzijom; zapravo bilo im je potreb- Zoe Gudović: Zašto je meni feminizam bio
no vizuelno ogledalo njihovog truda i rada. bitan? Zbog te rečenice „lično je političko”.
Te predstave, a bilo ih je mnogo, bile su po- Mi smo kreirale novi jezik umetničkog izra-
tvrda za samopriznavanje sopstvene snage žavanja. Mi smo crpele iskustvo i znanje iz
aktivistkinja tih godina. Tih godina, na kraju onoga što jesmo, iz onoga što smo preživ-
prošlog stoleća, nije bilo svima tako lako ljavale, razgovarale smo sa drugima i ko-
koristiti mobilni telefon i internet. I mi smo načno to pretvorile u umetnost. Politika
same sa kašnjenjem nailazile na razne pozi- je uvek bila bitna. Sam način kako nas dve
ve za izvođenja i saradnju. Tako smo kreira- živimo je politički akt. To je momenat sna-
le mnogo predstava. Kada nas neka ženska ge koji moraš svakodnevno da reproduku-
57
ješ da bi opstala u sistemu koji te tlači. I ti Biljana Stanković Lori: Forma kroz koju smo
jesi samim tim politički subjekt koji u ovim mi odlučile da se izražavamo nije samo tea-
društvenim okolnostima predstavlja greš- tar, performans, neka pesma kao odgovor
ku. I kao takva, ti na najrazličitijim poljima na neko stanje, osećanje ili revolt i bunt
kreiraš mogućnost prihvatanja nečega što prema društvu. Mi kreiramo nešto što želi-
drugi ljudi neće ni da primete, prihvate i o mo da bude trajno, da bude čvrsto i da ima
tome diskutuju. Ali ja mislim da smo uspele smisao. Da ima baš feminističku solidarnost
baš zato što toliko radimo, što smo toliko kao začin. I tako smo mi kreirale, u takvom
novog napravile, pravimo i pravićemo. Da- smo se kontekstu jedna sa drugom osećale
nas ljudi toliko žele da sarađuju, razgovara- dobro. Jele smo iz Zoine ili iz moje šerpe,
ju, stvaraju i menjaju stvarnost sa nama. To imale smo njenih ili mojih dvesta kinti za
je snaga koja je neiscrpna. trošak, nosile smo „našu garderobu”, ko-
ristile sopstvene stvari za rekvizite. Nismo
Glas razlike: Jednom ste navele da ste u tražile da nas iko podrži dok ne ojačamo,
toku individualnog rada shvatile da je bitno mi smo jedna drugoj bile podrška. Zajedno
oformiti posebnu grupu koja će za cilj imati smo ulazile u različite projekte, sarađivale
jaku kulturnu potporu ženskog rada i misiju sa mnogima kojima smo bile potrebne baš
za vidljivost postojanja različitih diskrimina- kao različite i baš takve kakve jesmo. Femi-
cija u društvu. I to ne samo prema ženama nistička solidarnost nas je bodrila. Ženska
već i prema seksualnoj orjentaciji, nacio- solidarnost je dolazila sporadičnije i mogu
nalnoj pripadnosti, socijalnom statusu, fi- reći slučajno. Ali, feminizam obuhvata do-
zičkoj sposobnosti. Pitanje koje proizlazi iz voljno toga. Ono što ovde predstavlja soli-
ovakvog stava glasi: Da li je za vas ženska darnost je to da smo mi iz jedne lokalne pri-
solidarnost i feministička solidarnost jedno če, kao prijateljice i sestre, kao mame jedna
te isto ili postoji razlika? Da li je feministič- drugoj, zajedno rasle i probijale se. Mi smo
ka solidarnost podrazumeva solidarnost sa jedna drugu razvile i jedna drugu podržale.
svim marginalizovanim grupama? Mi ne dolazimo iz profesionalnog pozori-
58
šta, nemamo frustraciju uspeha i glumačkih ogolimo naše životne priče, naša tela, kom-
diva. I ne dolazimo iz nekog profesionalnog promitujemo sopstvenu sigurnost u ime
umetničkog sveta. Ali naš rad, nas dve, mi mnogih marginalizovanih grupa tako što
smo original. Najteže je bilo predstaviti svoj smo stale na pozornicu, ulicu?
rad feminističkom svetu – baš onom svetu Feminizam nam je dao podršku, bio je baza
iz kojeg smo crpele našu snagu, teme i zna- našem stvaralaštvu. Feminizam nam je dao
nje. Feministkinje su te koje posmatrajući zeleno svetlo da se bavimo time što sto iza-
samonikle ženske solidarnosti, delovanja i brale i da se pri tom osećamo ponosnima. I
akcije, prihvataju, problematizuju ih, vred- kroz to smo mi ojačale naš lezbejski identi-
nuju i čine vidljivijim. Tu se stvaraju politike tet. To je bio naš put.
solidarnosti, na tom mestu se mapiraju gra-
nice. I tu vidim da je teže biti feministički Zoe Gudović: Meni je jako bitno da sve što
solidarna nego ženski solidarna. A za mene ja radim, bilo da je umetničko, aktivističko,
samim tim i važnije. Da li ženska solidarnost političko, socijalno odgovorno nazovem fe-
mora da bude feministički akt, ja to ne znam. minizmom. Mali je broj žena koje sebe na-
Žene itekako umeju da budu solidarne jed- zivaju feminističkim umetnicama. Za mene
na sa drugom. Meni je tu važno jedino da je feministička umetnost baza moga rada.
znam koje tu politike postoje ili ne postoje. Kao feministkinja, ti si pretnja tradicional-
Mi se bavimo svim društvenim marginama nim i krutim zajednicama. Neko ko jasno
i solidarišemo se sa svim marginalnim gru- izražava stav opiranja patrijarhalnom siste-
pama. Ali da, najviše se bavimo lezbejskom mu, moći i hijerarhiji. Nas dve smo stvorile
marginom, jer je ona margina margine. A to prostor ravnopravnosti između sebe. Sva-
smo mi – Zoe i ja. I solidarne sa sopstvenom ka od nas je u ovaj naš proces donela sebe,
marginom, želimo i očekujemo solidarnost svoju jasnu politiku i jasan feministički stav.
drugih. Kada rešiš problem sopstvene mar- I vlastitu istoriju margine. Ja jesam na mar-
gine ti betoniraš sebi put i izlaziš iz blata. Pa gini i ja hoću da ostanem na margini. Ja vo-
zar nije solidarnost i to što smo odlučile da lim marginu zato što tu vidiš realnost. Dok
59
znaš kako je nekome ko silazi u rudnik, dok tiraju. Ali, ja ovo pričam zato što želim da
god znaš kako je kada neko sebi seče prst, određeni broj ljudi zna da je u Srbiji svake
dok god znaš kako je da živiš u kontejneru nedelje jedna žena ubijena. To ne progova-
ili u kartonskoj kutiji i nemaš elitistički stav, ra moj identitet, već moja feministička sna-
nemaš tu eksploatatorsku moć da kažeš da ga i solidarnost sa svima koji u tom trenutku
si bitnija od nekoga drugog – možeš biti šta ne mogu da ustanu i progovore u svoje ime.
god želiš. I da, ja ću uvek biti na margini kao Šta je sa zatvorenicama, šta je sa Romkinja-
lezbejka i želim tu da pripadam. Od toga da ma, šta je sa invalitkinjama, ko progovara?
li je neka solidarnost ženska ili feministička, Sistem? Društvo? Pa teško. Samo kad bi mo-
meni je bitnija ta mala grupa u okviru u koje glo sve da se stavi pod tepih da mi budemo
delujem i da ta mala grupa zna šta želi da jedna lepa bela nacija sa po dvoje dece, to
menja. U ženskom pokretu je toliko različi- bi bilo idealno. Ako ogoliš ovo društvo, vi-
tosti. Meni je bitan ženski pokret zbog te dećeš kakvih sve različitosti ima. Nisu samo
neke društveno pokretačke snage. I zaista lezbejke različitost. Nisu samo invalitkinje
mislim da je jako bitno raditi sa ženama na različitost. Samo malo kad zagrebeš, toliko
osvešćivanju i emancipaciji, na svim tim po- je različitosti među nama! Važno je obra-
ljima gde možeš ženama da pružiš sigurnost titi pažnju na politički diskurs različitosti, i
da progovore o nasilju ili o bilo čemu što im to vrlo praktično, sa grassroot pozicije ući
se dešava u životu. Ali za mene, pripadati u marginu, razumeti je, delovati sa njom.
radikalnim lezbejskim feministkinjama po- To je feminizam koji ima smisla, koji menja
sebno je i dragoceno iskustvo. Dragocen je stvarnost, koji se ne može nikad institucio-
i egzibicionizam koje obe posedujemo, jer nalizovati i postati elitna šema, privilegija
nas je on učinio drugačijim, hrabrijim. Mi određenih. To je nešto što mi gradimo sve
čak i kada radimo predstave na ulici protiv ovo vreme.
nasilja nad ženama, stavljamo svoja tela na
giljotinu. Ljudi mogu svašta da nam rade: Moram da kažem da nema registrovane
da nas pljuju, da nas gađaju, da nas maltre- feminističke umetnosti. Ona nije zapisana.
60
Ona je nevidljiva. Ona ne postoji. Njom se rarhiju u solidarnosti. Mislim da jedino što
niko nije bavio. Imaš razne istorije umet- ne smeš u samom činu solidarnosti da ura-
nosti gde nema žena a kamoli feminističke diš jeste da postaviš hijerarhiju jer na tom
umetnosti. Ali, bitna stvar u solidarnosti je- mestu počinje moć. Ti si onda dominantna.
ste to da pre ili kasnije mi saznamo jedna za Ti si onda privilegovana i ti demonstriraš
drugu. I to je ta prelepa mreža koja se širi. tu moć. Ako se borimo protiv toga, ako je
To je ta prelepa mogućnost da mi poznaje- to ono što feminizam treba da nosi – a to
mo našu predivnu prijateljicu Hellen Varelz su jednaka prava za sve - onda tu nikakav
Jameson sa Novog Zelanda, koja kaže „Ja oblik hijerarhije ne sme da postoji. Mi smo
sam lezbejka i cyber performerka”. I mi se sarađivale, stvarale i delile iskustva sa ra-
povežemo i sa njom stvaramo. Mi znamo znim diskriminisanim grupama, Drugima,
predivnu Antolu Dianu koja je scenograf- od romskih grupa do gejeva i lezbejki, žena
kinja. Kanali spajanja postoje i mislim da su sa invaliditetom, sa ženama u nasilju, žena-
nekada i neraskidivi. ma u zatvorima. U tom radu smo videle šta
društvo, sistem može da uradi i koji su me-
Glas razlike: Vaše teme su vrlo provokativne: hanizmi isključivanja. Kada sam videla ne-
nasilje, emancipacija, destrukcija patrijar- pravdu, bila sam solidarna, i toga ne može
hata, masturbacija, istopolno partnerstvo, biti manje ili više.
samohrane majke, žene sa posebnim potre-
bama, nacionalne manjine, Romkinje. Pro- Biljana Stanković Lori: Sve ovo o čemu go-
blematizujete različite oblike opresije. U vezi vorimo ima veze sa hronologijom građenja
sa tim, sledeće pitanje je da li postoji hijerar- naše solidarnosti, one koju nas dve danas
hija solidarnosti? Da li smo sa nekim solidar- imamo. Postoji jedna koska koju feministki-
ne manje, a sa nekim više? I kako birate? nje sebi mogu da bace u solidarnosti. To je
konstantno odsustvo iz korenskog aktiviz-
Zoe Gudović: Tokom ovih jedanaest godina ma koji možda objašnjavaju one stare fo-
zajedničkog rada nikada nismo pravile hije- tografije, gde male grupe žena držeći se za
61
ruke, predstavljaju zid istine. Postoje istin- pre deset godina. Nisam se srela sa svima,
ski događaji i postoje događaji i manifesta- a nema gde nisam odlazila da podržavam.
cije na kojima je bitno pojaviti se. Postoje Kako je to moguće? Broj feministkinja koje
mnoge akcije koje nisu posećene i postoje su solidarne sa svakom grupom koja posto-
one koje su najviše posećene. Da li je soli- ji kao ženska organizacija je isti mislim od
darnost to kada ja dođem u neki drugi grad početka feminizma u Srbiji. To su žene koje
i posetim prostor gde neka ženska organi- shvataju kroz generacije da postoji nešto
zacija nešto organizuje? Da, ja sam iz No- što je jednako važno da se održi. Jedna ak-
vog Sada i poznajem centralizaciju i znam cija jedne ženske organizacije od Novog Be-
dobro kako se kuje solidarnost. Solidarnost čeja do Vlasotinca za mene predstavlja isti
se kuje tako što ti bez razmišljanja, u nekom izazov. To je moja solidarnost. Jedna akcija
svom svetu, svojim novcem, šta god radila, koju Zoe i ja radimo i kada ogolimo priče i
odvojiš vreme za podršku drugima i bez istine svih lezbejki ove Srbije, kada ogolimo
treptaja staneš uz žene kojima je podrška homofobiju, kada ogolimo sve ostalo i da-
ili pomoć potrebna. Ta koska o kojoj sam jemo bez rezerve, to je solidarnost. Kada
govorila jeste checkpoint za svaku od nas. su se punile te sobe o kojima sam govorila,
Hoćeš li pristupiti feminizmu da nešto daš kada su se punile ulice, prostori gde smo
ili dobiješ? počinjale da organizujemo javna dešava-
nja – ti brojevi su predstavljali jednu vrstu
Želim reći da solidarnost podrazumeva pri- solidarnosti. Drugu vrstu solidarnosti pred-
sustvovanje akcijama. Solidarnost podrazu- stavljaš ti sama. Ti sama! Kada se uhvatiš za
meva ipak predstavljati broj pred instituci- kvaku svoga stana ili kuće i kreneš negde i
jama i na ulicama. To je jako važno! A nije razmišljaš da li će nešto da ti se desi, kako ti
lako održati taj broj. Mi nemamo jasne i izgledaš i da li nekoga možda možeš ispro-
vidljive nove generacije feministkinja. Evo, vocirati svojim izgledom – ti si solidarna sa
ja sam tu skoro 13 godina i još uvek upo- sobom, jer si uz sebe, šta god da se desi.
znajem one za koje znam da su aktivne od Kako je moguće da bilo koji javni ili ulični
62
skup ženskih organizacija može biti rizičniji društvu, ali smo i provokacija u feminizmu.
ako se među tim ženama nalazi neko poput Nama je isto tako potrebna solidarnost od
mene ili Zoe? Da li ja zaista treba da imam strane drugih feministkinja. I još imamo taj
tu odgovornost da dovodim druge u opa- hedonizam kao feminističko prokletstvo
snost? Da li ja zaista stvaram nesigurnost kojeg smo svesne. Mislim, stalno je tu neg-
nekim feministkinjama koje su napisale pre- de oko nas. I to znači da smo mi solidarne
divne knjige i razmišljaju na isti način kao sa sobom. Ja hedonizam tako vidim. Hedo-
ja, ako stojim na nekom skupu pored njih? nizmom se regenerišemo i vraćamo sebi
Ako neki fašista shvati da se radi o grupici snagu. Tako ja to vidim.
feministkinja koje sede u kafiću zato što
sam ja među njima, pa to je kompliment i Glas razlike: Kako objašnjavate podelje-
meni i feminizmu, jer je to jedna vrsta vid- nost na feminističkoj sceni u Srbiji, koju ste
ljivosti. Da li sam ja solidarna sa njima, ako i same stvarale tokom devedesetih, kao
ih možda dovodim u nesigurnu situaciju? mlade aktivistkinje i feministkinje? Da li od-
Možda to nije solidarnost, ali jeste ogledalo sustvom solidarnosti ili zajedničkih politika?
realnosti u kakvoj državi i u kakvom društvu Ili mislite da kad ima zajedničke politike ima
mi živimo. Žene poput nas možda vraćaju i solidarnosti?
feminizam u realnost. Mi jesmo solidarne
time što se nismo stopile sa svim drugim Zoe Gudović: Stalno sam u procesu promi-
ženama u nekom autobusu. I to je velika šljanja, kako politika, tako i same solidarno-
odgovornost. I solidarnost je odgovornost, sti u okviru sprovođenja istih. Šta je to što
ali mi je biramo. Mi dajemo tu različitost že- tebe približi ili udalji nekome ili nečemu?
nama koje su se obavezale feminističkom To jeste pitanje politike. To jeste pacifizam,
pokretu. Mi ih podsećamo da nismo još go- jeste solidarnost, borba protiv torture bilo
tove, da nismo sve uradile, da treba još, jer koje vrste. Mi živimo u svetu tranzicije, pre-
još uvek nismo sve sigurne ni u autobusu življavanja. Teške životne situacije mogu da
ni na ulici. Mi predstavljamo provokaciju u te dovedu do ljudi sa istim politikama i vred-
63
nostima. I to je dobro kad se dešava. Nije Jednim delom to je rezultat neoliberalne
slučajno što smo se nas dve upoznale baš politike saradnje sa institucijama i drža-
1999. godine. Nije slučajno što je ta snaga vom, u okviru koje su ženske grupe posta-
isplivala tada kada je bilo najpotrebnije. Ali, le servisi različitim institucijama, a ne že-
svojim kvalitetom ona se očuvala. I mislim nama. Mi smo nekad radile, stvarale nove,
da je tada postojala želja da nekome bude slobodne prostore za žene, razumevale
bolje. I da budemo tu jedni za druge. Ja sam priče žena ma odakle one bile od Beogra-
tada osetila snagu solidarnosti i snagu femi- da, Novog Sada, Vlasotinca, Ugande, Sto-
nistkinja, ljubav, poštenje i prihvatanje. To kholma. To se izgubilo. Dugo sam radila u
se više nije ponovilo, ne tim intenzitetom, feminističkim prostorima, onda kada su to
ili ja nisam osetila. Autonomni ženski centar bili feministički prostori. Mnogi sada više
nisu. Ne mogu da govorim u futuru, jer
je tada bio tako lep feministički prostor. I
mi je sama sadašnjost već problematična.
onda smo se mi tamo okupljale i svako veče
Ali, potreba za rekonstrukcijom stvarno-
zvale žene iz Bosne, iz Albanije. Svuda sam
sti kroz rad i moj novi angažman u Rekon-
nailazila na nerazumevanje, čak i od naj-
strukciji ženski fond revitalizuje moju ener-
bližih, ali snaga koju sam tada dobijala od giju i snagu. I vidim koliko žena ima želju
feminizma i feminističke solidarnosti meni da to sačuvaju. Osnivaju svoje mreže. Prvi
je tada dala moć da se razvijem. Te žene su put u Srbiji i Vojvodini imamo Romske mre-
bile toliko moćne, toliko snažne i uspele su že, imamo mrežu Žena u crnom, mreže SOS
da nađu pravi način da transformišu patnju telefona, Internacionalnu žensku evropsku
u akciju. Iz pozicije današnjeg aktivizma, ja mrežu, ženska savremena pozorišta.
tu solidarnost više ne vidim. Ne vidim da je
solidarnost nešto što nas spaja. Ne vidim da Biljana Stanković Lori: Već sam navela kako
solidarnost danas postoji u toj meri u kojoj sam već 1996. i 1997. godine prihvatila i
je postojala. I ne vidim da je feministički po- osećala se sigurno sa principima i politika-
kret jak koliko bi trebalo da bude. ma feminizma. Videla sam sebe u tome.
64
Solidarnost je bilo nešto na šta su se mno- predstavljati bilo koja feministkinja koju po-
gi oko mene morali adaptirati. I ja sam se znajem danas. Tačnije, ne bih mogla svakoj
nekada bila čak iznenađena momentima u poveriti da u moje ime govori. Najviše me
kojima sam uviđala da je i kako je moguće plaši kancelarijski feminizam i aktivizam.
biti solidarna. Solidarnost je, sada to vidim, Plašim se da smo sa željom da nas bude što
instument politike koju zastupaš. Solidar- više dozvolile samoniklost individualnih fe-
nost je po meni usko vezana za politike minizama koji nisu validne prezentacije nas
koje zastupam. Pre deset godina trebalo mi samih, našeg višegodišnjeg rada. Ta dubo-
je više vremena da sebe pronađem u jasnim ka podeljenost je po mom mišljenju pretnja
političkim stavovima. Zoe je govorila o vre- feminizmu današnjice. Feministička politika
menima kada te je solidarnost sa nekim moje jasna stvar i mi to znamo. Ali, to ne zna-
gla koštati glave u porodici ili na ulici. Ali, ju oni koji o feminizmu, feminističkim poli-
opet ponavljam, solidarnost je politički čin tikama i o feminističkom aktivizmu samo
i samo uz jasnu politiku i sopstveni politički slušaju, a nisu njegov deo. Do njih ne smeju
stav, ti možeš spontano prepoznavati sebe stizati površne, nedorečene i neprecizne
u solidarnosti. Ja mislim da solidarnosti informacije. Samim tim, moramo se poza-
ima u feminizmu, ali isto tako mislim da je baviti fenomenom postojanja feminističkih
solidarnost danas jedna krhka i oslabljena ženskih organizacija koje se kao takve pre-
stvar. Možda smo mi feministkinje delom poznaju u javnosti, a zapravo nemaju femi-
odgovorne za to. Imam osećaj kao da je u nističku politiku.
nekim feminističkim kontekstima, solidar-
nost izgubila svoju vrednost i značaj. To me Solidarnost je deo političke zrelosti femini-
plaši i za mene to prestaju biti feministički stičkog pokreta, jedne feminističke organi-
prostori. Mi feministkinje podrazumeva- zacije i feministkinje kao individue. Gde je
mo da je solidarnost večna u vazduhu koji zapravo matica naše feminističke solidar-
zajedno udišemo. Ali nije. Ja nisam više si- nosti, za mene je pitanje koje je neminovno
gurna u to da mene i moju politiku može uvek iznova postavljati i problematizovati.
65
Katarina Lončarević, Jelena Višnjić
Solidarnost i feministička politika
Grupa za promociju ženskih političkih prava „Glas razlike”
Beograd, 2010
Izdavač: Dizajn i grafička obrada:

Grupa za promociju ženskih političkih prava Nataša Đurić
„Glas razlike”
Vlajkovićeva 15/5, 11000 Beograd Štampa:
e-mail: glas.razlike@sbb.co.rs SGR STANDARD 2
III. nova br. 4
Urednice: 11226 Pinosava
Fotografije: Tiraž:
Biljana Rakočević Bibi 500
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библотека Србије, Београд
17 . 026 . 2 : 141 . 72 ( 047 . 53 )
SOLIDARNOST i feministička politika / [urednice] Katarina Lončarević i Jelena Višnjić

; [fotografije Biljana Rakočević Bibi]. - Beograd : Grupa za promociju ženskih političkih
prava Glas razlike, 2010 (Pinosava: Standard 2). - 65 str . : fotogr . ; 21 cm
Tiraž 500 . – Str . 9 - 15 : Solidarnost i feminizam / Katarina Lončarević , Jelena Višnjić

. - Bibliografija : str . 16. - Summary: Solidarity and Feminism.
ISBN 978-86-906165-4-1
a) Солидарност - Феминистички аспект
COBISS.SR-ID 178249996
Objavljivanje ove publikacije omogućio je Global Fund for Women

Solidarity and Feminist Politics

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Solidarity and Feminist Politics

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Solidarity and Feminist Politics

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Katarina Lončarević i Jelena Višnjić

Katarina Lončarević i Jelena Višnjić:

Appendix - Lepa Mlađenović: Politika ženske solidarnosti ........................................................ 33

Biljana Stanković Lori i Zoe Gudović:

Posebnu zahvalnost dugujemo Lepoj Mlađenović koja nam je solidarno ustupila

Beograd, septembar 2010. Za Glas razlike,

Solidarity and Feminism

Key words: solidarity, feminist solidarity, brotherhood, sisterhood.

Za Glas razlike razgovarale Katarina Lončarević i Jelena Višnjić

Photo@Biliana Bibi pomogao mi je u smislu doslednosti. To znači

Photo@Biliana Bibi Glas razlike: Sonja, s obzirom da si uče-

Sonja Drljević: Da li mi je feministička poli-

Photo@Biliana Bibi Ženska solidarnost počinje sa odlukom

Ženska solidarnost je odluka da priču

Solidarnost je izbor kojim validiram sebe

Photo@Biliana Bibi Lepa Mlađenović: Ima puno momenata koji

Glas razlike: Da li si se od početka pronaš- Rano sam shvatila da ne smem da zabo-

Glas razlike: Da li je i na koji način je femini-

Jovanka Brkić: Feminizam/izmi/ i feministič-

socijalizma pronađem tekst o poznatim

Kako je feminizam uticao i oblikovao vaš ži-

Biljana Stanković Lori: Naš susret je zapra-

Izdavač: Dizajn i grafička obrada:

CIP - Каталогизација у публикацији

17 . 026 . 2 : 141 . 72 ( 047 . 53 )

SOLIDARNOST i feministička politika / [urednice] Katarina Lončarević i Jelena Višnjić

Tiraž 500 . – Str . 9 - 15 : Solidarnost i feminizam / Katarina Lončarević , Jelena Višnjić

a) Солидарност - Феминистички аспект

Objavljivanje ove publikacije omogućio je Global Fund for Women

You might also like