VRSTE REČI
Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i
obaveštenja.

Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne i otuda podela reči na promenljive i nepromenljive.
Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenljive reči.
Reči koje uvek ostaju u istom obliku nazivamo nepromenljive reči.

U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenljivih  i pet nepromenljivih.

Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.

Nepromenljive vrste reči su:  predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.

 Promenljive reči
1.Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava.( kuća, sestra, škola, učitelj,  sreća,
deca, slon, pevanje, ljubav, prvak, drveće, mleko, sir, šampion, škola, drugovi, lopta, utakmica, sreća...)
2.Zamenice   su promenljive vrste reči kojima se zamenjuju  imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice,
pridevi i brojevi.( ja, ti, on, mi, vi, oni, ko, niko, neko, nešto, svako, moj, ono, moje, tvoje, naše, nečije, koji, onoliko,
onakav, takav, nikakav, čiji, ničiji...)
3.Pridevi  su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina
imenice uz koju stoje.( plav,  dobar, jak, mrzovoljan, drveno, kameno, školski, kućni, Mišin, bakin, školski, kragujevački,
srpski, ruski...
4.Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u
prirodi.( pevati, crtati, slušati, sunčati se, preslišavati se, učiti, voleti, radovati se, spavati, naoblačiti se, fijukati, vejati,
padati, čitati, maštati..)
5, Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu. (jedan, pet, deset, sto,
hiljada, milion, prvi, deseti, pedeseti, stoti, hiljaditi..).

 Nepromenljive reči
1.Predlozi su nepromenljive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju
stoje.  Stoje uz imenice i zamenice.( od, do, iz, ispred, iza, iznad, ispod,  između, pored, pre, posle,  osim,  uz, kroz, na,
o, po, pri, u, s, za, radi, zbog, kod, na...)
2.Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. Stoje uz
glagole.( ovde, onde, negde, nigde, unutra, napolju, tamo, napred, svejedno, levo, desno, daleko, blizu,  juče, tek, lako,
brzo, malo, zato...)
3.Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja. ( jao, joj, oj,  uh, ah,
oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac, ej, hej...)
4.Rečcesu reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.( da, ne, valjda, dakle, međutim, samo,
jedino, kao, eno, eto, gle, baš, još...)
5.Veznici su reči koje služe kao veze između pojedinih reči u rečenici, kao i veza između rečenica.( i, pa, te, ni, niti, ili,
samo, zato, tek, a, ali, nego, no, već, da, kad, iako...)
 SLUŽBA REČI U REČENICI

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje. Sastoji od rečeničnih delova (članova), koji
imaju odgovarajuću službu u rečenici. 
Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.

Glavni rečenični članovi su: 

☼ subjekat i 
☼ predikat.

Zavisni rečenični članovi su:

☼ objekat,
☼ atribut,
☼ apozicija i
☼ priloške odredbe.

Najvažniji član rečenice je predikat, jer od njegovog značenja zavisi koje će još članove rečenica imati.  Neke rečenice
imaju samo jednu reč koja vrši funkciju predikata.
1,Subjekat

Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom.  U
službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.
Primer Subjekat
Marko je juče bio u Beogradu. Moja najbolja drugarica je Ana. Na prozoru vise bele zavese. On stalno priča o odbojci.
Majci je drago što sam dobro.Petica je najbolja ocena. : Moj tata ima braon kosu

2,Predikat

Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli,
a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Primer: Predikat
Maja sluša rok muziku.Olivera je moja učiteljica.Pobedili smo Partizan.Naoblačilo se i pada jaka kiša.
Oni su juče bili nestašni.Izađi napolje i igraj se.  Prijatelji stalno dolaze kod nas.
3,Objekat

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U
službi objekta su najčešće imenice i zamenice.  Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči.
Primer: Objekat
Sonja čita knjigu.Stalno razmišljam o izletu.Baka je unuku ispričala pričuPas juri mačku.Aleksa je Ani poklonio cveće.
Mama ih je pohvalila. Marko je slomio prozor.
4,Atribut

Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U službi atributa najčešće
su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.
Primer: Atribut
Pili smo vodu iz bunara.Maja ima narukvicu od srebra.Ona visoka devojčica peva.Crveni telefon je opet zazvonio.
Uže sa broda se pokidalo.Isprljao sam prugastu košulju Torba učitelja je crna.
 5,Apozicija 

Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Službu
apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.
Primer: Apozicija
Ana, moja drugarica, lepo igra. Ivo, Markov drug, trenira fudbal. Dobio sam loptu od Bože, mog dede.
Reks, Nedin pas, je bele boje. Na Kopaoniku, našoj najvišoj planini,danas nema snega.   Ivo Andrić, naš nobelovac, rođen je u
Travniku.

6,Priloške odredbe

Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane
predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu s predlogom ili bez predloga.
Primer: Priloške odredbe
Marko je bio u Nišu. Sutra ću kupiti skejt. Moj bicikl se nalazi iza kuće. Boske dobro igra odbojku.
Putovali smo juče šest sati. Nisam bio u školi zbog bolesti.  Uradio sam to bez napora.
 

1-SUBJEKAT
Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. 
Primer: Milan sutra ide u Beograd.
Ko vrši radnju u rečenici? Ko ide u Beograd? Odgovor je Milan.
Milan - subjekat u rečenici.
ide - predikat

Rečenični delovi se dela na glavne i sporedne. Subjekat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.
Služba subjekta
U službi subjekta najčešće su imenice, zamenice ili brojevi u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. 
Pored nominativa, subjekat može da bude i u drugim padežima.

Subjekat može biti:

☼  gramatički i 

☼  logički subjekat.
Gramatički subjekat je subjekat kod koga su reči koji vrše službu subjekta uvek u nominativu.
Primer: Gramatički subjekat
Ispred kuće raste drvo. On stalno kasni u školu. Boske je dobar odbojkaš. Trinaest  je moj srećan broj.
Na klupi sede neki stariji ljudi. Glavni grad Srbije je Beograd. Ja sam najbolji đak u razredu. Sutra je moj rođendan.
Pet je najbolja ocena. Moj tata je kupio lubenicu. Ti si mnogo dosadan!   Dragana je stalno pospana.
Ko je stalno pospan? Dragana - subjekat je u nominative

Logički subjekat je subjekat kod koga reči koje vrše službu nisu u nominativu, nego u genitivu, dativu ili akuzativu.
Primer: Logički subjekat
Nesta blaga, nesta prijatelja. Vesnu je stid svega. Nema Marka, nema junaka. U koloni ga nije više bilo.
Meni je dosadno .Bilo me je strah u šumi. Njemu je deset godina. Majci je milo što sam dobar .Danas joj je opet loše.
Nije me briga!  Dragani se stalno spava .Kome se stalno spava? Dragani - subjekat je u dativu
 2- PREDIKAT
Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su
glagoli. Pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Primer: Milan sutra ide u Beograd. (Šta radi  Milan? Ide - radnja koju vrši Milan je predikat)
Predikat, kao i subjekat, spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Predikat može biti:

☼  glagolski i
☼  imenski predikat.
Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i
rodu ako glagolski oblik razlikuje rod.
Primer: Glagolski predikat
Danas smo igrali utakmicu Sutra Miša putuje u Indiju. Seljaci oru svoje njive. Saša i Alen su otišli kući.
Anđela razmišlja o svemu. Kiša  pada ceo dan. Naoblačilo se još jutros. Mraz me štipa za obraze, Sedi, dole.
Gordan je ustao u devet sati.

Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči.
Pomoćni glagoli su: JESAM (sam, si, je, smo, ste, su), HTETI (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će) i BITI (budem, budeš, bude,
budemo, budete, budu).
Primer: Imenski predikat
Maja je moja starija sestra. Olivera je moja učiteljica. Papir je pocepan i izgužvan. Radnički  je šampion
Njena mama je bila teniserka. Najbolji đak je Milan. Juče je bilo dosadno u školi. Boske je odbojkaš. Zoran je dobar
učenik.

Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice, zamenice, pridevi, redni brojevi, imenička ili
pridevska sintagma.

Prema složenosti predikat se deli na:

☼  prost i
☼  složen predikat.
Prost predikat se sastoji od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.
Primer: Prost predikat
Ana je kupila svesku .Marko ne ide sam na more. Maja čeka sestru. Boske voli odbojku.  On je uporan.

Složen predikat se sastoji sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola. U složenom predikatu prvi glagol nema potpuno
značenje. Takvi su glagoli: moći, hteti, želeti, morati, smeti.
Primer: Složen predikat
Ana želi da kupi svesku. Marko ne može da ide sam na more. Maja neće da čeka sestru. On mora da ide u grad.
Maša ne sme da spava sama.  On mora da bude uporan.
 OBJEKAT

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja.  
Pripada grupi zavisnih rečeničnih članova.

Objekat može biti:

☼  pravi  i 
☼  nepravi.
Pravi (bliži) objekat stoji u akuzativu bez predloga ili partitativnom genitivu. Upotrebljava se uz prelazne glagole i
radnja direktno prelazi na njega.
Dobija se na pitanja:  KOGA?  ŠTA?  ČEGA?
Primer Pravi objekat
Ana posprema sobu. Marko je juče kupio knjigu. Pas juri mačku po dvorištu. Sonja će pozvati Natašu.
Daj mi malo šećera. Mama je skuvala ručak. Tanja je sašila haljinu. Sutra ću ofarbati ogradu.
Saša je polomio komšijin prozor.

Nepravi (dalji) objekat stoji u genitivu, dativu,  akuzativu sa predlogom, instrumentalu i lokativu. Upotrebljava se uz
neprelazne i  povratne glagole.
Dobija se na pitanja: KOME? ČEMU? O KOME? O ČEMU? ČIME? ČEGA? ZA ČIME?...
Primer Nepravi objekat
Celo jutro maštam o izletu. Uželeo sam se kolača. On se javio Martini. Zadovoljni smo uspehom.
Stalno mislim na tebe. Gordan trči za tobom. Opet razmišljam o tebi .Pričali smo o ekskurziji.
Nisam zadovoljan tvojim radom! On samo priča o tvom bratu.

Služba objekta
U službi objekta su najčešće imenice i zamenice.

Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. U jednoj rečenici mogu da budu i pravi i nepravi objekat.