TREĆI POLAZAK TEORIJA

Aktiva preduzeća prikazuje se tako da će na prvom mestu biti

najnelikvidnija sredstva koja retko prodajemo – osnovna
sredstva, zatim zalihe(materijal, gotovi proizvodi, roba, zatim
potraživanja, zatim novac kao najlikvidniji.

Pasiva se evidenira tako da su na prvom mestu obaveze koje ne

najkasnije dospevaju na naplatu, zatim dugorčna dospevanja, i
tek onda kratkoročna (krat. Krediti pa zatim dobavljači).

Sva povećanja na strani aktive evidentiraju se na strani duguje

Sva smanjenja na strani aktive evidentiraju se na strani
potražuje

Sva povećanja na strani pasive evidentiraju se na srtani

potražuje

Sva smanjenja na strani pasive evidentiraju se na strani duguje
 Aktiva Pasiva

 Osnovna sredva  Sopstvni kapital

 Zalihe  Dugoročni krediti
 Potraživanja  Kratkoročni krediti
 Novčani ekvivalenti  Dobavljači
 Rahodi (koji imaju  Ostle kratkoročne
ulogu aktive obaveze
 Prihodi (koji imaju
ulogu pasive
 Evidentiranje imovine i zaliha

Evidentiranje imovine i zaliha vrši se preko kalkulacija
u kartice osnovnih sredstava (za imovinu) i u kartice
robe (za zalihe)

Svako osnovno sredstvo ima svoju karticu sa svojim
inventarnim brojem – svojom šifrom, svaka vrsta robe
ima svoju kartcu sa svojom šifrom.

Evidentiranje imovine osnovnih sredstava i zaliha, vrši
se u obaveznim pomoćnim knjigama koje smo radili –
kalkulacija i kartice Obzirom da se radi o imovini,
nabavka osnovnih sredstava i robe evidentira se na
dugovnoj strani
 Osnovna sredstva

Osnovna sredstva su imovina preduzeća koja se koristi duži vek trajanja minimum godinu dana.

Osnovna sredstv a dele se na proprodna bogatstva (koja nisu nastala nekim radom ili
oplemenjivanjem, već su deo prirode; šume, ribe, rude, i sl. I sredstva za rad (građevinske objekte,
postrojenja – mašine za proizvodnju, oprema – kompjuterska, kancelarijska, oprema za salu,
nameštaj, tepih, i sl.)

Takođe osnovna sredstva imaju svoj vek upotrebe, i u toku te upotrebe se koriste i troše amortizuju,
tokom rada.

Računovodstvenim politikama koje mora napraviti svaka firma, između ostalog opredeljujemo se po
kojoj vrednosti će mo evidentirati osnona sredstva, možemo ih voditi po nabavnim i revalorizovanim
vrednostima, što ne radimo na ovom nivou kursa tako da smo se opredelili da vodimo po nabavnim
vrednostima. Ukoliko imamo pravo odbitka predhodnog poreza za to osnovno sredstvo tada je
nabana vrednost = vrednost bez poreza – osnovica poreza, uvećana za određene zavisne troškove
ukoliko ih imamo; manipulacija, prevoz, skladištenje i sl.

Ukoliko nemamo prava da odbijemo iznos poreza za to osnovno sredstvo, našu početnu nabavnu
vrednost čini ukupna vrednost sa pdv-om .

Evidentiranje imovine osnovnih sredstava (vrši se preko kalkulacije u analitičku karticu osnovnih
srestava

Svako osnovno sredstvo ima svoju karticu sa svojim inventarnim brojem, vekom upotrebe –
godinama, za koje procenimo da će trajati. U toku poslovanja, možemo održavati ta osnovna sredstva
i na kraju svake godine proceniti njihov novi vek upotrebe, na šta imamo pravo kada je u pitanju
računovodstvena amortizacija.
Amortizacija osnovnih sredstava

Vremenom osnovna sredstva (građevinski objekti,
oprema) se amortizuju – troše i prenose svoje
vrednosti na nove proizvode i usluge.

Godišnji trošak amortizacije po osnovnom sredstvu
dobija se kada se amortizaciona stopa pomnoži sa
nabavnom vrednošću osnovnog sredstva: God.
Amortizacija = nabavna vrednost x % Am

% Am = 100/vek trajanja

Am. Za 1 mesec = Godišnja amortizacija / 12
 Trgovina

Robom se bavi trgovinsko preduzeće

Trgovina je nabavka radi prodaje

Nabavljamo po nižoj ceni, da bi smo prodali po većoj prodajnoj
ceni, razlika između nabavne i prodajne cene, mora da nam
obezbedi, mogućnost ostvarenja obavljanja delatnosti uz
ostvarenje profita.

Znači ta razlika u ceni obezbedjuje nam:

1. pokriće svih troškova koje smo do evidntirali evidentirali, osim
nabavne vrednosti prodate robe, plate koje će mo isplatiti sa
doprinosima i porezim, iznos mesečnog otpisa osnovnih
sredstava, i da nam omugući ostvarenje planirane dobiti.

Zato, menadžment preduzeća i zahteva na stalnom smanjenju
troškova kao i kontroli, jer, sa manjim troškovima dobit je veća
 Zalihe
 Istim računovodstvenim politikama opredeljujemo se po kojoj ceni će mo evdidentirati zalihe
robe.
 Zakonodavac (Zakon) je propisao tri vrste cena.
 1. nabavna
 2.prodajna vrednost bez pdv-a
 3.prodajna vrednost sa pdv-om
 Danas, zbog lakše kontrole menadžment firme opredeljuje se za vođenje zaliha po nabavnim
cenama, pa će mo se i mi opredeliti.
 vođenje zaliha po prosečnoj ponderisanoj nabavnoj vrednosti, zači da se izlaz zaliha
evidentira i knjiži uvek po nabavnoj vrednosti. Svaki ulaz evidentira se po ceni tog ulaza
– cena nabavke uvećanoj za eventualne zavisne troškove; manipulacija, prevoz,
prepakivanje i sl.
 Svaki novi ulaz određene iste robe – ista šifra, promeniće prosek nabavne cene te robe.
 Prosečna cena za robu = zbir vrednosti kolone duguje(kartica robe) / ukupan ulaz u
količini za tu robu (po kartici za svaku pojedinačno)
 To je cena po kojoj izlaze zalihe, po kojoj se zalihe vode.
Evidentiranje izvora sredstava

Da bi smo imali sredstva, potrebni su nam izvori, koji
omogućuju ta sredstva, (iz čega smo snabdeli preduzeće
sredstvima (imovinom)

Bez tih izvora nemamo sredstva ni robu, ni osnvna sredstva ni
usluge.

Izvori mogu biti:

Kapital osnivača

Krediti

Dobavljači (izvori koje radimo na ovom kurstu) Evidentiranje,
obaveza prema dobavljačima, je zakonska obaveza, po zakonu
moramo da vodimo pomoćne knjige za osnovna sredstva.

Evidenciju za obaveze vršimo u pomoćnim knjigama, kartice analitičke
kartice dobavljača. Obzirom da se radi o izvorima, sva povećanja na
karticama naših izvora (obaveza) evidentira se na strani potražuje, a sva
smanjenja naših obaveza evidentiraće se na strani duguje.