Sta je predmet geodezije-

1.premer svih oblika I dimenzija povrsina, zapremina prirodno ili vestacki stvorenih tela,
2.pronalazenje, izucavanje I usavrsavanje metoda premeravanja zamljine povrsine u cilju
izrade topografskih podloga,
3.konstruisanje novih I usavrsavanje postojecih instrumenata I pribora za merenja I
izradu topografskih podloga,
4.odredjivanje parametara u cilju utvrdjivanja tacnog oblika I dimenzija nase planete
5.prenosenje, obelezavanje I pracenje svih tehnickih, vestackim putem stvorenih objekata
I to kako u toku gradnje, tako I po zavrsrtku gradnje
Sta je to topografska podloga-projekcija dela Zemljine povrsine na neku vertikalnu ili
horizontalnu ravan.
Sta je to karta a sta je to plan-karta daje oblik konfiguracije, velicinu zemljista, kao I
objekte koji se na tom zemljistu nalaze. Plan je slika nekog manjeg dela Zemljine
povrsine sa svim objektima koji se na njemu nalaze.
Koja je glavna razlika izmedju karte I plana-na planu se predstavlja manji deo
Zemljine povrsine, a na karti veci.
Organizacija I podela geodetskih radova- organizacija se sastoji u postavljanju I
odredjivanju medjusobnog polozaja trigonometrijskih nivelmanskih tacaka. Podela:
vojno/civilno-geodetska,privredna preduzeca.
U kojoj razmeri se izradjuju karte I planovi u nasoj zemlji-razmera 1:5000.
Izrada planova I njihova tacnost-originalni planovi se izradjuju na prvoklasnoj hartiji
za crtanje koja poseduje kvalitete: cvrstoca, otpornost I mala promena dimenzija pri
promeni temperature I vlage. Najcesce se izradjuju na prozirnim sintetickim folijama.
Osnova za kartiranje na planu su nanete geodetske tacke sa kojih je uzeto snimanje
detalja. Tacnost topografskih podloga zavisi od: tacnosti podataka prikupljenih na terenu,
tacnosti nanosenja tih podataka, od velicine razmere. Uticu i: vrste izabrane projekcije,
velicina dozvoljene deformacije, graficka tacnost kartiranja. Pribor za kartiranje-
koordinatorgaf.
Kako se deli geodezija-na visu I nizu geodeziju. Visa: odredjivanje oblika I dimenzija
cele Zemlje; odredjivanje osnove koja ce sluziti za premer; gradnja velikih I osetljivih
objekata. Svi ostali radovi spadaju u nizu geodeziju.
Pojam koordinata I njihova upotreba-kao medjunarodni (nulti) meridijan usvojen je
Grinic, a kao nulta paralela usvojen je ekvator. Ovim smo dobili geografski koordinatni
sistem, sa njegovim koordinatnim pocetkom (centar Zemlje) I geografskim
koordinatama: sirinom φ I duzinom λ. Pod pojmom geografske sirine φ neke tacke T
podrazumeva se ugao koji zaklapa normala spustena u toj tacki na ravan Zemljinog
elipsoida sa ravni ekvatora. Geografska sirina se racuna od ravni ekvatora na sever I jug,
a krece se u granicama od 0º do 180º.
Kolika je sirina meridijanskih zona u nasoj zemlji-po 3 stepena.
Sa koliko koordinatnih sistema je pokrivena nasa zemlja-sa tri: istocnim, srednjim I
zapadnim.
Kako se vrsi orjentacija linija ili duzi-vrsi se preko uglova, koji se nazivaju –azimuti αi
I –direkcioni uglovi ili nagibi νi
Sta se podrazumeva pod pojmom azimuta nekog pravca-podrazumeva se horizontalni
ugao αi koji zaklapa severni deo meridijana tacke A1 sa pravcem A1A2 racunajuci ga u
smeru kazaljke na satu. Azimuti mogu imati vredosti od 0º do 360º.
Sta je direkcioni ugao-direkcioni ugao ili nagib ν je ugao koji prava zaklapa sa
pozitivnim pravcem x ose. Oznacava se sa νab, gde indeks a oznacava da je teme ugla u
tacki A, a da se direkcioni ugao odnosi na pravu a-b. Kako se prava u ravni moze nalaziti
u jednom od cetiri kvadranta, to se I direkcioni ugao moze nalaziti u jednom od 4
kvadranta (moze da ima vrednost od 0º do 360º). νba=νab±180º.
Sta je to gradus-u novoj (centezimalnoj) podeli, pun ugao je podeljen na 400 delova, a
1/400 deo punog ugla nziva se gradus (1gr). Stoti deo gradusa naziva se gradusna minuta
1c. Stoti deo gradusne minute naziva se gradusna sekunda 1cc.
Sta je to lucna ili analiticka mera ugla-duzina kruznog luka je L=R*π*αo/180o. Kao
jedinica za merenje u lucnoj meri uzima se ugao ciji je luk jednak poluprecniku tj.
radijan.
Razmera I razmernici-odnos u kom se vrsi promena dimenzija velicina naziva se
razmera: R=d/D gde je D-duzina ortogonalne projekcije duzi na horizontalnu ravan, d-
duzina te iste duzi na karti ili planu. Ako oznacimo kolicnik D/d=n, rzmera izrazena
jednacinom R=1/(D/d)=1/n naziva se brojna razmera. U nasoj zemlji se koriste razmere:
1:250/500/1000/2/2,5/5. Razmera predstavljena grafickim putem naziva se razmernikom.
Razlikujemo: obican razmernik (lenjir sa jednostavnom podelom) I transverzalni
razmernik.
Pojam projekcije I njena upotreba prilikom premera-u geodeziji je usvojen princip
da se sve tacke projektuju sa povrsine Zemlje na neku cilindricnu ili konusnu ravan. U
projekcionoj ravni je polozaj ma koje tacke odredjen dvema koordinatama.
Podela projekcija prema nacinu projektivanja Zemljine povrsine I prema vrsti pri
tome nastalih deformacija na ravan-projekcije se dele na:
1.konformne,
2.ekvivalentne,
3.ekvidistantne.
Konformne projekcije-zadrzane su slicnosi likova.
Ekvivalentne-zadrzana je jednakost povrsina
Ekvidistantne-zadovoljavaju matematicki uslov jednakosti duzina u prirodi I na
projekcijskoj ravni.
Podela projekcija s obzirom na vrstu povrsine projekcije-projekcije se dele na:
1)perspektivne projekcije (tacka sa povrsine Zemlje projektuje se na ravan po zakonima
linearne perspektive):
1.ortografske (centar projektovanja C je u ∞),
2.spoljne (centar je van povrsine Zemlje),
3.stereografske (centar je na povrsini Zemlje),
4.centralne (centar je u centru Zemlje).
2)konusne projekcije (prvo se Zemlja projektuje na konus a zatim se konus sece po
izvodnici u ravan):
1.polarne,
2.poprecne,
3.kose.
3)cilindricne projekcije (Zemlja se projektuje na cilindar):
1.polarne,
2.poprecne,
3.kose.
Osnovni princip u geodeziji-osnovni princip je od veceg ka manjem. Princip provere tj.
dolaska nekog podatka na dva ili vise nacina.
Koji je osnovni zadatak merenja u geodeziji-1.stvaranje topografskih podloga,
2.davanje potrebnih podataka za gradnju gradjevinskih objekata, kontrolu gradnje tih
objekata I njihovo ponasanje pri eksplotaciji.
Sta cini bazu premera-cine geodetske tacke. Medjusobno povezane ove tacke cine tzv.
geodetske mreze. Operacija odredjivanja medjusobnog polozaja geodetskih tacaka u
odnosu na neki prethodno izabrani koordinatni sistem naziva se odredjivanje koordinata
geodetskih tacaka.
Geodetske tacke-s obzirom na osnovni princip u geodeziji, sve geodetske tacke se dele
na: 1.prvu vrstu tacaka (sluze kao osnova za predstavljanje delova fizicke povrsine
Zemlje u horiznotalnoj ravni): trigonometrijske tacke I,II,III I IV reda, poligonske-
poligonometrijske linije, linijske (male) tacke.
2.drugu vrstu tacaka (visinske tacke ili reperi) – sluze za odredjivanje odstojanja
povrsine Zemlje od izabrane nulte tacke.
Sta je to geodetska mreza-skup medjusobno povezanih geodetskih tacaka iste vrste.
Podela geodetskih mreza-razlikujemo: 1.trigonometrijske, 2.poligonske, 3.linijske,
4.nivelmanske mreze.
Trigonometrijska mreza-mreza trouglova kojim je pokrivena odredjena povrsina cije
premere treba izvrsiti. Temena predstavljaju trigonometrijske tacke. Duz koja spaja
trigonometrijske tacke je trigonometrijska strana.
Poligonska mreza-posto su rastojanja izmedju trigonometrijskih tacaka velika izmedju
njih se umecu poligonske tacke. Duz koja spaja 2 poligonske tacke naziva se poligonske
strana.
Linijska mreza-izmedju dve poligonske tacke umecu se tacke koje se nazivaju linijske
tacke. Mreza linija koje spajaju ove tacke naziva se linijska mreza.
Nivelmanska mreza-tacke koje se iskljucivo postavljaju za dobijanje vertikalne
predstave terena. Dele se na nivelmanske mreze:
1.visoke tacnosti,
2.preciznog nivelmana,
3.preciznog nivelmana povecane tacnosti,
4.tehnickog nivelmana.
Pribor za merenje uglova se sastoji-1.teodolita, 2.viska, 3.znacke, 4.piramide,
5.signala.
Sta je to visak-naprava koja sluzi za dovodjenje pravih ili ravni u vertikalan polozaj.
Razlikujemo obicne I opticke viskove.
Sta je to znacka ili trasirka-vrsta signala, koji se upotrebljava za signalizaciju tacaka.
Duzine 2-4m.
Sta su to piramide I signali-ako je potrebno meriti uglove na tackama, koje se nalaze na
medjusobnim rastojanjima vecim od 0.5km, signalizacija tacaka se obavlja pomocu
piramida ili specijalnih signala.
Sta su to limbovi-svaki teodolit mora imati: horizontalno izdeljen krug (ako se mere
horizontalni uglovi) I vertikalno izdeljen krug (ako se mere vertikalni uglovi)
Teodolit-uvek se meri ortogonalna projekcija na ravan limba. Teodolit se sastoji iz tri
dela: stativa, donjeg dela, gornjeg dela.
Podnozje sluzi za dovodjenje limba u horizontalan polozaj. Donji deo se sastoji od: limb,
zavrtanj za pritezanje limba I mikrometarski zavrtanj za fino pomeranje limba. Gornji
deo se sastoji od: alhidade, nosaca durbina, durbina, libele, lupe sa nonijusima ili
mikroskopi, zavrtnji I mikrometarski zavrtnji za durbin I alhidadu.
Ekzaminator-za odredjenu nagnutost mehura libela ocita u parsovima odgovarajucu
uglovnu velicinu. Kada se podeli sa brojem parsova dobije se vrednost ugla za jedan
pars-osetljivost.
Osovine kod teodolita- postoje 4 glavne osovine (zamisljene linije): osovina libele,
osovina alhidade (prolazi kroz centar alhidade I centar limba), osovina durbina (oko nje
se obrce durbin u vertikalnoj ravni), vizura (spaja opticki centar sociva objektivnog
sisitema sa presekom srednjeg horizontalnog I srednjeg vertikalnog …).
Centrisanje teodolita-operacija dovodjenja alhidadine osovine u polozaj poklapanja sa
vertikalom koja prolazi kroz centar belege-temenom uglova
Sta je to limb-metalni ili stakleni krug sa nanetom uglovnom podelom.
Alhidada-alhidadu cini gornji deo teodolita zajedno sa vertikalnom osovinom (oko koje
se okrece), koja se postavlja tacno u centar limba. Na alhidadi se nalazi uredjaj za citanje
podele na limbu. Prema konstrukciji osovine postoje sledece alhidade: rajhenbahova,
bordova, repsoldova, cilindricna.
Sta je to durbin-opticki instrument koji sluzi za povecanje vidnog polja. Durbine delimo
na: stari I novi tip durbina.
Sta je to libela-libela je sprava pomocu koje se prava ili ravan dovode u horizontalan
polozaj. Libele se dele na: 1. cevaste: prosta libela (cev je izbusena sa jedne strane),
reveriozna libela (cev je izbusena sa obe strane); 2. centricne.
Definisati osetljivost libele-to je ugao za kojim treba nagnuti libelu po vertikalnoj ravni
da bi se mehur libele pomerio za jedan pars (2mm).
Sta je to viziranje-poklapanje vizure sa pravcem prema signalu (tacki, predmetu).
Koje vrste viziranja postoje-grubo, tacno (fino) viziranje.
Sta je to lupa-opticki sistem od jednog ili vise sociva, koji sluzi za povecanje likova.
Uvecanje lupe je U=L/p=l/p
Kako se dele mikroskopi-dele se na: 1.mikroskop sa crtom, nonijusom, skalom-crtica,
mikrometarskim zavrtnjem, optickim mikrometrom.
Uvecanje mikroskopa je Um=Uobj*Uok.
Podela nonijusa-pozitivne (napredne) I negativne (nazadne).
Kako se sve moze vrsiti merenje linearnih velicina duzina-posredno I neposredno.
Posredno merenje duzina-koriste se daljinometri (opticki I elektronski), sinusna
teorema I tangentna teorema.
Neposredno merenje duzina-koriste se invarske zice, pantljike (celicne I invarske),
drvene letve (ravnjaca I podravnjaca).
Vrste pantljika-rucne, poljske
Ravnjaca I podravnjaca-za merenje horizontalnih duzi I visinskih razlika koristi se par
drvenih letava sabdeven libelama, koje nazivamo ravnjaca I podravnjaca (kada se ne
zahteva veca tacnost)
Instrumenti I sprave za merenje visina-nivelir, nivelmanske letve, ravnjaca I
podravnjaca, vizirni krstovi ili nivelmanski stapovi.
Sta je to visina (kota) neke tacke-vertikalno odstojanje te tacke od neke unapred
usvojene nulte ravni.
Objasniti pojmove apsolutna (nadmorska) visina, relativna visina I visinsko
odstojanje-1) ako je nulta ravan srednja vrednost mirne povrsine mora, visina tacke se
naziva apsolutna (nadmorska) visina, 2) ako je za nultu ravan uzeta bilo koja druga ravan,
visina tacke naziva se relativna visina, 3) vetikalno rastojanje izmedju tacaka A I B
dobijeno kao razlika horizontalnih ravni postvljenih na tim tackama naziva se visinskom
razlikom tih tacaka (ΔhA,B).
Nacini odredjivanja visinskih razlika-pomocu nivelira (najpreciznije odredjivanje),
pomocu ravnjace I podravnjace, pomocu gumenog creva ispunjenog tecnoscu.
Sta su to nivelmanske letve-za izvrsenje geometrijskog nivelmana koriste se specijalne
letve na kojima se vrsi citanje (odsecanje) odsecaka.
Sprave za dizanje I spustanje upravnih- steklena prizma (trostrana, 5ostrana), ogledala
pod uglom.
Sta sluzi kao ocena tacnosti izvresnog merenja-srednja kvadratska greska, prosecna,
verovatna grska.
Kako se dele greske prema karakteru njihovog nastanka-slucajne (neizbezne) greske,
sistematske (jednoznacne) I grube greske.
razlikujemo:1.trigonometrijske,2.poligonske,3.linijske,4.nivelmanske mreze.
Istinite greske-to je razlika izmedju istinske vrednosti A merene velicine I svakog
pojedinog merenja l1: μ1=A-l1
Najverovatnije greske-δ1 data je obrazcem: δ1=L-l1 gde je: L-najverovatnija vrednost
velicine, l1-rezultati pojedinih merenja merene velicine
Triangulacija-posebna grupa geodetskih radova, koja se odnosi na odredjivanje polozaja
trigonometrijskih tacaka resavanjem trouglova putem sferne ili ravne trigonometrije.
Resavanje trougla je uvek moguce ako su poznata najmanje 3 elementa u trouglu od kojih
je bar 1 strana u tom 3uglu. Primenom sinusne teoreme: a/sinα=b/sinβ=c/sinγ=m.
Sta je to trigonometrijska mreza-pre nego sto se pristupi premeru nekog dela Zemljine
povrsine, mora se odrediti tacna geometrijska osnova na Zemljinoj povsini. Ovu osnovu
cine tacke rasporedjene po odredjenim propisima (obelezene pomocu belega od kamena
ili betona). Ove tacke medjusobno povezane cine mrezu trouglova, koja se naziva
trigonometrijska mreza.
Trilateracija-to je mreza tacaka kod koje su merene samo strane u geometrijskim
figurama koje cine te tacke.
Podela trigonometrijske mreze-
1. trigonometrijska mreza I reda (sa stranama preko 20km),
2. osnovna trigonometrijska mreza II reda (strane 15-25km),
3. popunjavajuca t. mreza II reda (9-18km),
4. osnovna t. mreza III reda (5-13km),
5. popunjavajuca t. mreza III reda (3-7km),
6. trigonometrijska mreza IV reda (1-4km).
U cemu je sustina triangulacije-sastoji se u resavanju trouglova, cija su temena
trigonometrijske tacke. Primenom sinusne teoreme: a/sinα=b/sinβ=c/sinγ mogu se
sracunati svi elementi trougla.
Rekognosciranje na terenu-izbor mesta na terenu za trigonometrijske tacke. Mora se
voditi racuna o: da se najblize tacke medjusobno dogledaju; da se tacke odredjuju iz
najblizih okolnih tacaka istog ili viseg reda; tacke iz kojih se odredjuje nepoznata tacka
treba da su sto ravnomernije rasporedjene oko nje; duzine strana pomocu kojih se
odredjuje tacka treba da su priblizno iste; mesto za tacku se bira tako da belega tacke ne
bude ostecena; da je tacka pristupacna sa svih strana zbog buducih drugih tacaka; da je
moguce sa tacke na tacku izvrsiti sva potrebna merenja (poligonskih strana I uglova); da
se vlakovi postavljaju u naseljima duz ulica pored vodenih tokova, duz komunikacija,
granica gradjevinskih objekata odnosno onim pravcima koji omogucavaju sto vecu
preglednost terena I objekata koje treba meriti; da se poligonska mreza postavlja za
snimanje terena I objekata i radi zadovoljenja navedenih uslova.
Vrste pravaca u triangulaciji- spoljni (pravac ide od poznate do nepoznate tacke),
unutrasnji (pravac od nepoznate tacke do poznate ili nepoznate), opazani (to je uglovna
vrednost kraka, koja je procitana nalimbu pri merenju uglova), obostrani pravac
(definisan je sa spoljnim I unutrasnjim pravcem), jednostrani pravac (definisan je sa
spoljnim ili sa unutrasnjim).
Nacini odredjivanja polozaja trigonometrijskih tacaka-odredjuje se putem postupnog
umetanja izmedju prethodno odredjenih tacaka. Ovaj polozaj umetnutih tacaka najcesce
se odredjuje tzv. nacinom presecanja.
Presecanje-odredjivanje polozaja (koordinata) trazene tacke presekom opazanih pravaca-
uglova. Razlikujemo: presecanje unapred, nazad, kombinovano presecanje.
Presecanje unapred-polozaj tacke se odredjuje samo pomocu spoljnih pravaca.
Presecanje unazad-polozaj tacke se odredjuje samo pomocu unutrasnjih pravaca.
Odredjivanje trigonometrijskih tacaka metodom presecanja-polozaj tacke u ravni
odredjen je koordinatama X I Y, pa je na terenu potrebno odrediti najmanje dve velicine,
odnosno 2 pravca sa 2 date tacke da bi se odredio polozaj trazene tacke. U praksi se izvrsi
izvestan broj prekomernih merenja (pravaca), pa se koordinate trazene tacke dobijaju
izravnjanjem po metodi najmanjih kvadrata. Da bi se opazani pravci ka trazenim ili datim
tackama jednoznacno orijentisali (mogli analiticki preseci), vrsi se na datim tackama tzv.
orijentacija svih opazanih pravaca.
Orijentisanje pravaca-vrsi se preko tzv. orijentacionih uglova O=νBA-α. Orijentisani
pravci φ1 su uglovi koje zaklapaju pravci ka trazenim tackama sa pozitivnim pravcem x-
ose.
Merenje uglova-prosta metoda (poligirusna) (vrsi se merenje uglova samo u jednom
polozaju durbina). Opazanje tacaka se vrsi od pocetne redom u smeru kazaljke na satu.
Girusna metoda (merenje uglova se vrsi za sve pravce u oba polozaja burbina, pri
jednom konstantnom polozaju limba).
Od cega zavisi tacnost merenja uglova-upotrebljenog instrumenta I pribora, metode
rada, visine vizure iznad zemljista, spoljnih prilika, iskustva I sposobnosti operatora,
tacnosti centrisanja instrumenata I signala.
Greske koje se mogu pojaviti pri merenju uglova-greske usled rdjavo izvrsene
rektifikacije instrumenata/ekscentriciteta alhidade/netacnog centrisanja
instrumenata/netacnog viziranja na signal/refrakcije vizurnog zraka.
Znacaj poligonske mreze I na sta se oslanja (sustina poligonske mreze)-posto su
medjusobna rastojanja trigonometrijskih tacaka relativno velika, izmedju njih se umecu
druge tacke, koje se nazivaju poligonske tacke, a mreza koju oni cine poligonska mreza.
Poligonska mreza sluzi za snimanje terena I druga potrebna merenja.
Poligonski vlak-postavljanje poligonskih tacaka se vrsi u obliku poligona. Vise
medjusobno povezanih poligonskih vlakova cine poligonsku mrezu.
Sta se sve meri u poligonskoj mrezi-prelomni, vezni uglovi, duzine poligonskih strana.
Merenje uglova u poligonskoj mrezi-iskljucivo se mere po girusnoj metodi. Tacnost
uglovnih merenja mora biti ekvivalentna tacnosti linearnih merenja poligonskoj mrezi.
Tacnost zavisi od instrumenata a merenju se pristupa tek sto su tacke definitivno
obelezene, a belege stabilne.
Podela poligonskih mreza (poligonskih vlakova)-poligonski vlak umetnut izmedju
datih tacaka moze biti zatvoren i slep.
zatvoren-polazi I zavrsava se u istoj tacki
slepi-(najvise dve poligonske tacke) polazi od jedne poznate, ali na drugom kraju nije
vezan za neku poznatu tacku.
Na osnovu principa merenja od veceg ka manjem poligonski vlakovi se dele u redove.
Vise povezanih vlakova cine jednu celinu koja se naziva poligonska mreza. Ako je
poligonski vlak umetnut izmedju dve trigonometrijske tacke-glavni vlak, dok su svi
ostali, umetnuti izmedju trigonometrijske tacke I neke poligonske tacke nazivaju
sporedni ili dopunski vlakovi.
Cvorna tacka-ako se u jednoj tacki sustizu tri ili vise poligonskih vlakova, koji polaze
od trigonometrijskih tacaka
Rekognosciranje poligonske mreze-rad na terenu u cilju izbora najpovoljnijeg mesta za
bilo koju vrstu tacaka.
O cemu se mora voditi racuna pri rekognosciranju poligonske mreze- 1. da se
vlakovi postvljaju onim pravcima koji omogucavaju sto vecu preglednost terena I
objekata, 2. da se poligonska mreza postavlja za snimanje terena I objekata, a ne radi
zadovoljenja potrebnih uslova.
Merenje poligonskih duzina (strana)-direktno (mereci ih na terenu), indirektno.
Direktno merenje poligonskih strana-koso po terenu, horizontalno.
Indireknto merenje poligonskih strana- 1. postavljanjem pomocnog trougla I
merenjem potrebnih elemenata za njihovo resavanje-primena sinusne teoreme
a/sinα=b/sinβ=c/sinγ, primena tangentne teoreme b+c/b-c=(tg((β+γ)/2))/(tg((β-γ)/2)),
β+γ=180º-α., 2. optickim putem (primenom daljinara).
Tacnost merenja poligonskih strana-velicina konstantnih gresaka ne zavisi od velicine
duzine koja se meri. U tu grupu gresaka mogu se svrstati:
1) Greska cenjena od oka broja cm na pantljici pri ocitavanju ostatka
2) Greska dovodjenja pantljike do poklapanja sa pocetkom duzi koja se meri
Kao izvor gresaka slucajnog karaktera mogu se uzeti sledeci parametri:
1) Netacno obelezavanje krajeva pantljike (zabadanje klinova brojaca)
2) Netacno namestanje pocetka pantljike na obelezeni kraj prethodne pantljike
3) Neravnomerno zatezanje pantljike pri merenju na svakom rasponu, kao I niz
drugih manje uticajnih parametara
Kao sistemske greske mogu se uzeti sledeci cinioci:
1) Netacno odredjena duzina pantljike
2) Ne horizontalno postavljanje pantljike
3) Izlazenje iz pravca pantljike, koje je slucajnog karaktera ali po samom
delovanju sistemskog
4) Ako pantljika nije dobro zategnuta, vec obrazuje luk, docice do pojave
sistemske grske Δl koja ce imati merenu duzinu vecu od stvarne
Racunanje direkcionih uglova i koordinatnih razlika kod poligonskog vlaka-
direkcioni ugao ma koje poligonske strane u jednom vlaku dobija se ako se direkcionom
uglu prethodne doda prelomni (ili vezni) ugao za narednu stranu, a zatim doda ili oduzme
180º. νT1B=νBA-(180º-βb)=νBA+βB-180º νT1B=νBA+(180º+βb)=νBA+180º+βB. U opstem
T1 B
slucaju: ν B=ν A+βB’±180º; uslovna jednacina: νz=νp+Σβb±n*180º gde je n-broj veznih I
prelomnih uglova u tom vlaku.
Racunanje kod zatvorenog nivelmanskog vlaka-koordinate poligonskih tacaka
odredjuju se na sledeci nacin: 1) izravnjavanje merenih uglova I racunanje direkcionih
uglova poligonskih strana, 2) odredjivanje koordinatnih razlika ΔY’ I ΔX’, 3)
izravnjavanje koordinatnih razlika I racunanje odgovarajucih popravki νΔy i νΔx.
Izracunavanje vlakova vrsi se po prostoj metodi, a kako je vlak izlomljen ne racunaju se
pokazatelji φ i l. uglove treba meriti u dva girusa.
Nivelman-odredjivanje vertikalnih odstojanja-visina na terenu I obrada tih podataka u
birou.
Podela nivelmana-postoje: geometrijski, trigonometrijski, aerofotogrametrijski,
barometrijski nivelman.
Sustina geometrijskog nivelmana-po cisto geometrijskom principu dolazi se do
visinske razlike ΔhAB izmedju tacaka A I B (ΔhAB=lA-lB).
Podela geometrijskih nivelmana-generalni (odredjivanje nadmorskih visina repera),
detaljni (odredjivanje nadmorskih visina niza tacaka koje karakterisu vertikalnu
predstavu terena).
Podela generalnog nivelmana-nivelman visoke tacnosti, precizni nivelman, tehnicki
nivelman prosecne tacnosti, tehnicki nivelman sa greskom.
Zatvoreni nivelmanski vlak-vlak koji prolazi I zavrsava se na istom reperu.
Umetnuti nivelmanski vlak-nivelmanski vlak koji je umetnut izmedju 2 repera RA i RB.
Slepi nivelmanski vlak-nivelmanski vlak koji se jednim svojim krajem vezuje za reper
RA a drugim krajem je slobodan.
Cvorni reper-ako se tri ili vise nivelmanskih vlakova ukrstaju u jednom reperu.
Nivelanje-odredjivanje visinskih razlika izmedju dve tacke.
Generalni nivelman-svrha generalnog nivelmana je odredjivanje visinskih razlika
izmedju repera metodom nivelanja horizontalnom vizurom. Ako se tacke A i B ne
dogledaju ili se nalaze na vecem medjusobnom rastojanju, tada se postepenim
odredjivanjem visinskih razlika: ΔhA*1; Δh1*2; Δh2*3; … ; Δhn*B.
Podela detaljnog nivelmana-povrsinski, linijski.
Detaljni nivelman-spada u grupu geometrijskih nivelmana, a deli se na: povrsinski I
linijski nivelman. Detaljnim nivelmanom odredjujemo visine niza tacaka, koje u
vertikalnom smislu karakterisu odredjenu povrsinu.
Metode nivelmana povrsina-detaljni nivelman rasutih tacaka, detaljni nivelman pomocu
mreze pravilnih geometrijskih figura, detaljni nivelman po odredjenim pravcima.
Nivelman rasutih tacaka-nivelman se uvek pocinje od nekog poznatog repera, a
zavrsava se na drugom datom reperu (jedna stanica se moze uzeti kao slepi vlak).
Detaljne tacke su rasute po terenu bez nekog reda I pravca, pa se ovaj nivelman zbog toga
I zove nivelman rasutih tacaka.
Detaljni nivelman pomocu mreze pravilnih geometrijskih figura-karakteristike ovog
nivelmana su (uglavnom na ravnicarskim terenima): 1. po terenu se razvija mreza
pravilnih figura (kvadrata sa duzinama strana od 50m), 2. temena figura se obeleze
drvenim kocicima I svako teme kod nivelmana dobija svoj broj, 3. upravne se dizu
instrumentom ili prizmom.
Detaljni nivelman po odredjenim pravcima-vertikalna predstava nekog kompleksa. Po
sredini ili ivici pojasa razvija se jedan ili vise poligonskih vlakova. Dignu se upravne na
poligonske strane. Duzina upravnih je jednaka sirini pojasa. Na svakoj liniji se odaberu
obeleze I izmere karakteristicne tacke.
Linijski detaljni nivelman-najpre se obelezi trasa. Zatim se oderdjuju visine po linijama,
u cilju dobijanja poduznog ili poprecnog preseka terena.
Snimanje terena-direknto odredjivanje relativnih koordinata tacaka u odnosu na date
geodetske tacke ili linije.
Metode snimanja terena- numericke (ortogonalna I polarna metoda), graficke
(fotogrametrija I geodetski sto).
Ortogonalna metoda snimanja terena-sastoji se u direktnom merenju relativnih
pravouglih koordinata (apcisa X I ordinata Y) za svaku pajedinu detaljnu tacku.
Polarna metoda snimanja terena (tahimetrija)-sastoji se u direktnom merenju
relativnih polarnih koordinata na terenu u odnosu na neke date tacke I pocetne pravce tih
datih tacaka.
Detalj-pod pojmom detalja koji treba snimiti na terenu za izradu topografskih podloga
podrazumevaju se: objekti, vodeni tokovi, komunikacije, podzemne I nadzemne
instalacije I dr.
Topografski znaci-pri snimanju terena cesto se neki detalj ne moze (usled svojih
dimenzija) predstaviti na topografskoj podlozi. Zbog toga su uvedeni topografski znaci.
Dele se na: znake u razmeri, uslovne znake (male dimenzije koji se usled toga ne mogu
predstaviti u razmeri da pregledno opisu karakter I namenu pojedinih predmeta).
Topografske podloge-sve vrste topografskih planova, karata I drugih crteza izradjenih u
odredjenoj razmeri nazivaju se topografskim podlogama.
Razmere u kojima se u nasoj zemlji rade topografski planovi-u nasoj zemlji
topografski planovi se izradjuju u razmerama: 1:500/1/2/2.5/5000.
Sustina podele na listove-kada se mere kompleksi vecih povrsina, nemoguce je tu
povrsinu predstaviti na jednom listu, pa se planovi I karte razmera od 1:200k pa navise
rade pomocu vise medjusobno povezanih listova (delova).
Na koje se sve nacine racuna povrsina parcela-geometrijskom, ortogonalnom,
polarnom metodom.
Kartiranje-inverzna operacija snimanja, kartiranje se obavlja pomocu koordinatografa.
Koordinantna mreza (namena)-koristi se: 1. za konstataciju postojanja, odredjivanje
velicine I uzimanja u obzir popravke usled usduha (deformacija papira koja nastaje usled
promene temperature I vlaznosti), 2. za spajanje vise naizmenicnih sesednih listova, 3. za
izracunavanje povrsine veceg kompleksa.
Ploter-uredjaj prikljucen na racunar koji sluzi za automatsko crtanje, pisanje I graviranje.
Konstrukcija horizontala ili izohipsi-zamislimo neko brdo koje je iseceno
horizontalnim medjusobno pralelnim ravnima (medjusobni razmak ravni je konstantan).
Tragovi ovih ravni, po kojima one seku zemljinu povrsinu, nazivaju se horizontale ili
izohipse. Vertikalni konstantni razmak izmedju ravni naziva se ekvidistancija e.
Podela izohipsi-osnovne, glavne, pomocne, dopunske.
Od cega zavisi velicina ekvidistance kod topografskih podloga-ekvidistancija izohipsi
zavisi od: velicine nagiba zemljista, razmere topografske podloge, njene namene I
zahtevane tacnosti. Za topografske planove upotrebljavaju se ekvidistancije e1 izohipsa
od 0,2 do 5m.
Konstrukcija izohipsi-interpolacija-racunski, graficki, mehanicki.
Metode racunanja povrsina-iz direktno merenih velicina po pravilima planimetrije, iz
koordinata granicnih tacaka, iz mera sa grafickog crteza, pomocu planimetra.
Izracunavanje povrsina pomocu koordinata-granicne tacke tj. temena figure oznacimo
sa 1 do K iduci u smislu kretanja kazaljke na satu. Povrsina figure se odredjuje po
formulama: P=½*Σ(od k do n=1)yn*(xn-1-xn+1) ili P=½*Σ(od k do n=1)xn*(yn+1-yn-1).
Vrste planimetra-stakleni, koncani, polarni.
Nacini smanjivanja I uvecavanja planova I karata-pomocu mreze kvadrata,
pantografom, fotografskim putem.
Vrste karata koje se koriste u YU- 1. specijalna topografska karta razmere 1:100k, koja
je za teritotiju nase zemlje izdata i u razmeri 1:50k. svaka specijalna topografska karta
razmere 1:100k sadzri 4 lista karte 1:50k. 2. generalna topografska karta razmere 1:200k,
koju cine 4 specijalne karte.
Tacnost karata-u granici od ±0,1 do ±0,2 mm.
Vrste geodetskih radova- 1. izrada topografskih podloga kod izrade idejnog I glavnog
projekta, 2. postavljanje geodetske mreze na terenu, 3. odredjivanje neophodne tacnosti
za prenosenje projekata na teren I izrada projekata obelezavanja, 4. prostorno
obelezavanje svih tacaka na terenu, 5. opazanje sleganja I horizontalnih pomeranja
objekata u toku gradnje I za vreme eksploatacije.
Odredjivanje deformacije topografskih planova-papir ili plasticna masa, na kojoj je
uradjen topografski plan, menja dimenzije zbog vlaznosti usuha u pravcu x ose sa p, a u
pravcu y ose sa q. Usuh duzine D, ciji je nagib ν=α, iznosi D=√(Δx)2+(Δy)2 gde su Δx i
Δy projekcije duzine D na koordinantne ose. Deformacija duzine, izrazena u procentima,
iznosi: R%=p*cos2α+q*sin2α.
Digitajzeri (nabrojati vrste)-uredjaji pomocu kojih se vrsi digitalizacija (prevodjenje
planova u digitalni oblik) nazivaju se digitajzeri. Dele se na: manuelne digitajzere,
skenere, interaktivne stanice.
Metode prenosenja projekata na teren-horizontalno obelezavanje (iskolcenje),
vertikalno obelezavanje projekata na teren.
Metode obelezavanja pri prenosenju projekata na teren-koordinantna metoda
(ortogonalna ili polarna), metoda presecanja.
Metoda presecanja, kao nacin obelezavanja tacaka nekog objekta-presecanje napred,
nazad, lucno presecanje, direktan presek obelezenih linija, kombinovanim presecanjem.
Obelezavanje medjutacaka kod linija zadatog nagiba-grubo (pomocu vizurnih
krstova), pomocu nagnute vizure (teodolitom ili nivelirom), nivelanjem I sracunavanjem
projektovanog polozaja.
Obelezavanje krivina na terenu-najpre se obeleze I istaknu temena. T-teme-tacka u
kojoj se seku 2 uzastopna pravca izmedju kojih je potrebno ubaciti krivinu odredjenog
oblika. Glavne I detaljne tacke: PK, SK, KK
Elementi za obelezavanje krivina (obrsci)-elementi su: prelomni ugao βi, skretni ugao
αi=180º-βi, radijus Ri. Na osnovu ovih elemenata racunaju se svi ostali potrebni
parametri: duzina tangente Tg (Tg=R*tgα); bisektrisa b (b=R*(1/(cos(α/2))-1)); tetiva t
(t=2Rsinα); duzina kruznog luka Lk (Lk=Rπαº/180º); elementi za obelezavanje detaljnih
tacaka.
Obelezavanje pravaca-umetanje medjutacaka na potrebnim mestima duz datog pravca
na terenu.
Odredjivanje velicine skretnog ugla α-racunskim putem, neposrednim merenjem na
terenu.
Metode za obelezavanje detaljnih tacaka kruznog luka-ortogonalna, polarna,
poligonalna, metoda cetvrtina, metoda secica ili jednakih tetiva.
Priblizne metode obelezavnja kruznih lukova-metoda cetvrtina, metoda secica ili
jednakih tetiva.
Obelezavanje krivina polarnom metodom-ova metoda se koristi u brdovitim terenima
pri obelezavanju dugackih lukova, raznih vrsta saobracajnica I sl. Ova metoda se zasniva
na poznatom pravilu po kome za jednake lukove jednoga kruga, ugao koji zaklapa
tangenta na temenu kruga jednak je polovini centralnog ugla tog kruga.
Poligonalna metoda obelezavanja-sluzi za obelezavanje detaljnih tacaka kruznog luka
kada se zahteva veca tacnost. Razvija se poligonski vlak tako da prva I poslednja tacka
vlaka budu na datim pravcima (u pravcu tangenata), a sve ostale tacke treba da budu sto
blize kruznom luku. Znajuci koordinate centra C, kao I tacaka P1, nalazimo duzine:
d1=CP1(nadvuceno). Da bi obelezili tacke P1’, koje leze na kruznom luku, treba da
odredimo linearne velicine e1 I uglove φ1 po formulama: e1=d1-R; φ1=νP1P1-1- νP1Pc.
Metoda cetvrtina-h1=h/4 gde je h=R*(1-sin(β/2)) β-ugao izmedju tangenti na luku.
Kako se sve moze izvrsiti kubatura mase- 1. racunanje na osnovu poprecnih profila, 2.
racunanje pomocu mreze pravilnih geomterijskih figura, 3. racunanje pomocu izohipsi.
Racunanje kubature mase na osnovu poprecnih profila-primenjuje se kod izrade
projekata: saobracajnica, platoa, igralista, regulacije reka I sl. Na terenu se uzme
odredjeni broj poprecnih profila I to po porvsini mase, ciju zapreminu treba odrediti.
Znajuci razmake d1 izmedju svakog pojedinog poprecnog profila I povrsine, racuna se
kubatura izmedju 2 susedna profila po formuli: V1=½(Pi+Pi+1)*d1 gde su Pi i Pi+1 povrsine
susednih profila, pa je kubatura trazene mase: V=Σ(od n do i=1)Vi.
Racunanje kubature mase pomocu mreze pravilnih geometrijskih slika srece se kod
nivelacije aerodroma, igralista, blokovskih povrsina namenjenih izgradnji I sl- 1.
razna povrsina se zideli na mrezu jednakih kvadrata, pravougaonika ili trouglova, 2.
odrede se apsolutne visine (kote) h1-k za svako teme, 3. izracuna se projektovana kota h1-k’
za svako teme. Na ovaj nacin je cela zapremina V trazene mase podeljena na niz
cetvorostranih ili trostranih prizmi koje predstavljaju elementarne zapremine povrsine P.
Racunanje kubature mase pomocu izohipsa-koristi se kod projektovanja I izgradnje
hidrotehnickih objekata. Potrebno je imati topografsku podlogu mase sa izohipsama. Na
podlozi mora biti odredjena granica mase, koja u isto vreme predstavlja jednu osnovicu
tela koje ovo obrazuje. Granica te osnovice je izohipsa I1’ sa nadmorskom visinom Hn.
Neka vrh tela ima nadmorsku visinu Hv. Ako obelezimo visinsku razliku izmedju
izohipsa sa Δh, tada ce Δh biti jednako ekvidistanci izohipsa e, u kojoj su ove uradjene.
Obelezimo sa P1, P2, …, Pn zahvacene povrsine pojedinim izohipsama. Povrsine P1 se
racunaju planimetrom. Kubatura mase zahvacena ovim izohipsama je:
V=Pn*Δh1/3+Δh*((P1+P2)/2+(P2+P3)/2+…+(Pn-2+Pn-1)/2) gde je Δh1=Hv-Hn.
Podela geodetskih radova-svi geodetski radovi neophodni u gradjevinarstvu dele se na
geodetske radove kod projektovanja I gradjenja: dalekovoda I zicara; puteva, zeleznica,
aerodroma; tunela; mostova; zgrada; geodetske radove u hidrotehnici: brana-
hidroelektrana, reka, melioracija zemljista, vodovod I kanalizacije.
Geodetski radovi vezani za fazu izrade projekta kod dalekovoda I zicara- 1. izrada
topografskih podloga (karte razmera 1:25k do 1:50k) za izradu pravca trase delekovoda,
2. prenosenje trase dalekovoda sa karte na teren, 3. radovi oko stabilizacije mesta stubova
dalekovoda I snimanja pojasa zamljista u razmeri 1:500 do 1:2500.
Geodetski radovi vezani za fazu gradnje dalekovoda (zicare)- 1. prenosenje I
obelezavanje definitivnih mesta stubova dalekovoda ili zicare duz trase I obelezavanje
mesta trafo-stanica, 2. gradnja I postavljanje stubova na mesta predvidjena projektom, 3.
kontrola ponasanja stubova po zavrsenoj gradnji I zatezanje provodnika.
Geodetski radovi kod projektovanja I gradjenja puteva, zeleznica, aerodroma-dele
se na: 1. priprema, prikupljanje I dopuna topografskih podloga sitnijih rzmera, kao I
druga vrsta potrebnih merenja za fazu istraznih radova, 2. prikupljanje svih potrebnih
podataka I topografskih podloga razmere 1:2k do 1:5k za izradu idejnog projekta, 3.
prenosenje trase na teren, snimanje poduznih I poprecnih profila, izrada situacije u
razmeri 1:1k, 4. obelezavanje gradjevinskih profila u procesu grubih zemljanih radova I
davanje preciznih podataka o pravcu I niveleti u fazi izrade gornjeg stroja saobracajnog
objekta ili montaze konstrukcija.
Geodetski radovi vezani za fazu istraznih radova kod puteva, zeleznica, aerodroma-
1. prikupljanje topografskih podloga-karata razmere 1:25k do 1:100k I ucrtavanjem na
njima svih mesta koja mogu biti nesavladive prepreke, 2. dopuna topografskih podloga-
karata krupnijih razmera, na kojima se nanose fiksne tacke-krajevi pojedinih deonica I
biraju se najpovoljniji pravci pruzanja trase izmedju fiksnih tacaka.
Geodetski radovi vezani za fazu izrade glavnog projekta kod puteva, zeleznica,
aerodroma- koriste se 2 metode: 1) direktno trasiranje-nije potreban idejni projekat, 2)
prikupljanje ili izrada topografskih podloga pojasa odredjene sirine u razmeri 1:5k I vise,
na kojoj se povlaci trasa saobracajnice I radi idejni projekat.
Geodetski radovi kod projektovanja I gradjenja tunela- 1. istrazni radovi (snimanje u
razmeri 1:2500 do 1:5000, a sirina pojasa je oko 1000m), 2. idejni projekat, 3. glavni
projekat, 4. gradnja tunela.
Geodetski radovi vezani za fazu izrade idejnog projekta kod tunela- 1. resenje o
odnosima u horizontalnom I vertikalnom polozaju tunela, 2. utvrdjivanje polozaja portala
I ostalih napadnih tacaka tunela, 3. utvrdjivanje poduznog preseka I velicine slobodnog
profila tunela, 4. utvrdjivanje metoda probijanja tunela.
Metoda prenosenja projekta tunela na teren- 1. geometrijska metoda-trasa (osovina)
tunela neposredno se obelezi na tunelu, 2. analiticka metoda-trasa tunela se projektuje na
topografskim podlogama I analiticki se odrede svi potrebni elementi za obelezavanje
trase tunela na terenu.
Sta je svrha geodetskih radova u fazi gradnje tunela-da se na vreme prenese pod
zemljom prostorno odredjenu osovinu tunela.
Geodetski radovi kod projektovanja I gradjenja mostova-dele se na: 1. prikupljanje
podataka I izradu topografskih podloga za istrazne radove I odredjivanje mesta prelaza
preko prepreke, 2. prikupljanje podataka za izradu glavnog projekta mosta, 3. faza
gradnje mosta, 4. pracenje ponasanja mosta u fazi eksploatacije.
Geodetski radovi vezani za fazu istraznih radova kod mostova- 1. prikupljanje
topografskih podloga (1:5k do 1:10k), 2. izrada profila na mestima za premoscavanje, 3.
snimanje sondaznih busotina I drugih objekata I kartiranje na topografskim podlogama.
Geodetski radovi vezani za fazu gradnje mostova-to su radovi na: 1. obelezavanju
krajnih osovinskih tacaka mosta, 2. obelezavanje mesta I centra svakog pojedinog stuba,
3. kontroli pri gradjenju I radovi na montazi mostovske konstrukcije.
Geodetski radovi kod hidrotehnickih objekata- radovi su: radovi u fazi izrade studije,
idejnog resenja, glavnog projekta, gradnje objekta, radovi na pracenju ponasanja objekta
za vreme gradnje I eksploatacije objekta.
Geodetski radovi vezani za fazu istraznih radova kod hidrotehnickih objekata- 1.
izrada topografskih podloga (1:25k), 2. postavljanje na terenu hidrogeoloskih I
hidrometeoroloskih uredjaja, busotina I odredjivanje njihovog prostornog polozaja I
nanosenje na topografske podloge.
Geodetski radovi vezani za fazu izrade idejnog projekta kod hidrotehnickih
objekata- 1. izrada topografskih podloga sa sto tacnijom vertikalnom predstavom terena
(1:2500 do 1:10k), 2. snimanje mesta, 3. obezbedjivanje poduznih I poprecnih profila za
sve delove objekta.
Geodetski radovi vezani za fazu izrade glavnog projekta kod hidrotehnickih
objekata- 1. izrada topografskih podloga (1:25k do 1:100k), 2. prenosi se idejno resenje
na teren I koriguje ako je to neophodno, 3. snimanje poprecnih I poduznih profila.
Koje se metode koriste za snimanje poprecnih I poduznih profila kod
hidrotehnickih objekata- 1. polarnom metodom – kod snimanja profila na velikim
recnim I drugim vodenim tokovima, 2. nivelanjem – kod snimanja svih drugih
hidrotehnickih objekata.
Geodetski radovi kod projektovanja I gradjenja zgrada- 1. snimanje terenai
prikupljanje podataka za izradu projekta, 2. prenosenje projekta zgrade na teren, 3.
gradnja zgrade.
Geodetski radovi vezani za fazu istraznih radova kod zgrada- izrada topografskih
podloga (1:100 do 1:500), snimanje svih sondaznih busotina geoloskih I geomehanickih
istraznih radova, snimanje po osovini ulice, ucrtavanje svih povrsinskih I podzemnih
instalacija.
Geodetski radovi vezani za prenosenje projekta zgrade na teren-sastoje se iz 2 faze:
1. osnovno obelezavanje zgrade (obelezavanje samo glavnih osovina nosece konstrukcije
I nosecih zidova), 2. detaljno obelezavanje (obelezavanje svih detalja koje treba
izgraditi).
Metode za odredjivanje pomeranja I deformacija -odredjivanje pomocu
geodetskih/fizickih merenja.
Klasicne geodetske metode za odredjivanje pomeranja I deformacija - metoda
presecanja, poligonskog vlaka, aliniranja, odredjivanje komponente ΔH.
Vrste (metode) aliniranja- geometrijsko, trigonometrijsko.
Savremene geodetske metode za odredjivanje pomeranja I deformacija – za
odredjivanje velicine pomeranja neke tacke koristi se uredjaj koji radi na principu
indukovanja struje u kalemu putem pomeranja celicnog jezgra povezanog za predmet koji
trpi deformacije.
Hidrostaticki nivelman – koristi nivosku povrsinu mirne tecnosti, na kojoj plivaju
plovci sa celicnim jezgrima, a iznad ovih indukcioni kalemi cvrsto povezani za ispitivani
objekat.
Elektromehanicko aliniranje-kod ovog uredjaja se koristi sistem celicnih jezgara,
medjusobno cvrsto povezanih I orjentisanih u jednom pravcu. Oko svakog jezgra postoji
indukcioni kalem.
Pojam mere I merenja-merenja se mogu podeliti na merenja dve osnovne vrste: ugaona,
linearna. Izraziti neku velicinu znaci uporediti je sa drugom istorodnom od kojih se jedna
uzima kao etalon. Tako dobijen odnos izmedju uporedjenih velicina se zove merni broj.
Mere za duzinu: dekadni, hvatni, fitski sitem mera. Mere za uglove: ugao je mera jedne
poluprave oko zajednicke tacke O dok se ne poklopi sa drugom polupravom. Podela:
seksagezimalna (360), centezimalna (400), lucna ili analiticka.
Reperi-prema tacnosti odredjivanja njihovog medjusobnog visinskog rastojanja reperi se
dele na repere nivelmana visoke tacnosti/preciznog nivelmana/tehnickog nivelmana.
Komparisanje pantljike-obavlja se uz pomoc tzv. poljskog komparatora precizne
pantljike ili ako se radi o pantljici za merenje duzina sa povecanom tacnoscu, tada se
komparisanje izvodi pomocu zenevskog lenjira.
Visinska razlika-vertikalno odstojanje izmedjju 2 bliske tacke A i B dobijeno kao razlika
horizontalnih ravni postavljenih na tim tackama, obelezava se sa ΔHA-B
Rekognosciranje nivelmanskih tacaka-prilikom projektovanja treba voditi racuna o
sledecim elementima:
- Mesto za postavljanje repera treba da bude izabrano tako da je na reperu moguce
postaviti tetivu
- Nivelmanske vlakove voditi preko stabilnog I cvrstog zemljista, po mogucnosti
istog pada. Ovom uslovu zadovoljavaju dobre saobracajnice
- Nivelmanski vlakovi da budu odredjene duzine
- Vlakove uvek voditi jednom ivicom saobracajnice, tako da nivelmanske strane
ne seku kolovoz
- Izbegavati jako dugacke vlakove zbog vece verovatnoce nagomilavanja
sistemskih gresaka
- Repere postavljati u stabilne I cvrste objekte. Izbegavati rucevite terene
- Izbegavati mesta gde ce reperi biti podlozni lakom unistenju
- U nedostatku objekata ili stena, reper se moze usaditi u betonski ili kameni stub,
koji ce lezati na ploci kao podlozi