VvtIZnGOd V)!

IWONO)ItI I VIIJVZINVD'tlO
 ..

BIBLIOTEKU UREDUJU
prof. dr in'". FRANJO KRAJCEVIC i prof. DRAGO GORUPIC

Za izdava~a direktor: NIKOLA SARANOVIC

Odgovorni urednik : IVAN KRSUL

Tehni~ki urednik: ANTUN JURIC

Lektor: ANKA BUKAVAC
Korektori: STJEPAN COLIK , DRAGOMIR lnz. STOJSIC

Tisak: IZDAVACKO-STAMPARSKO PREDUZECE J:2:, Subottca

 Dr Stevan Kukoleca

EKONOMIKA
,

PREDUZECA

KNJIGA I
Sveska 1

ULAGANJA U REPRODUKCIJU

•
-

' 'orma'O·
'" ~

NOVlNSKO-IZDAVACKl, STAMPARSKI I BIROTEHNICKl ZAVOD ZAGREB, MASARYKOVA 1

1968.
 S'8f9----;....;..-
71Gn ...
-~-- ,_ II
fo a
.Jb
:JVSlcl
alalo'¥n)J a?UZH .7 al.7W
VlFJ.ZP0.l Zf.Zloas .zuaUlOctsn
PREDGOVOR

Preduzece je osnovna celija drustvene reprodukcije. lako drustvena

ekonomija nije prost z bir ekonomija svih preduzeca konkretne zajednice,
rezultati drustvene reprodukcije su presudno uslovljeni rezultatima repro­
dukcije u preduzecu. Ukoliko preduzeca imaju vise samostalnosti u svojoj
privrednoj akiivnosti, utoliko je naglaseniji njihov uticaj na tok drustvene
reprodu7ccije. A ukoliko je veci taj uticaj, utoliko je teze teoretski obju­
snjavati pojave drustvene reprodukcije bez sagledavanja i teoretskog obja­
snjenja manifestacija reprodukcije u predu.zecu .
Od ovih Cinjenica je posao autor pri odreaivanju predmeta i pri defi­
nisanju cilja ovoga Tada: predmet obrade je ukupna ekonomija jednog
preduzeca bez obzira na koju fazu drustvene reprodukcije je orijentisana
konkretna aktivnost posmatranog preduzeca; cilj obrade je da se objasne
rezultati ukupne reprodukcije , otkriju fa7ctori koji su uslovili te rezul­
tate, kvantitativno izraze odnosi izmeau rezultata i ulaganja za njihovo
ostvarenje i, najzad, na osnovu svega toga, da se predvide, projektuju i
kvantitativno izraze optimalni odnosi i optimalni rezuZtati na osnovu sa­
znanja 0 dejstvu pojedinih faktoTa koji uslovljavaju te odnose, odnosno
rezultate. Sve to - na osnovu primene odreaene, unapred postavljene,
metodologije analize stanja i dinamike ekonomije preduzeca u proteklim
periodima, odnosno metodologije projektovanja stanja i optimalnih rezul­
tata koji se, na osnovu datih objektivnih okolnosti, mogu da ocekuju v.
predstojeCim periodima. Pri tome je narocito vazno obuhvatiti ekonomiju
preduzeca u celini. Ma koliko k01-isne bile parcijalne analize odnosa stvo­
renih u reprodukciji, one mogu potpuno da se eksploatisu tek kad se pro­
jeciraju na ukupne konacne rezultate. ldud za ovako postavljenim ciljem,
autor je smatrao celishodnim da Citaoca provede u svom izlaganju kroz pet
sukcesivnih etapa u analizi ekonomije reprodukcije. U cilju ostvarenja

v
ovako postav ljenog zadatka, izlaganje je podeljeno u dve knjige sa ukupno
sest osnovnih odeljaka - tri u prvoj knjizi a tri u drug oj knjizi - sa sle­
decom sadrzinom tih odeljaka:
U odeljku I objasnjene su osnovne pojave i osnovna zbivanja u repro­
dukciji u preduzecu: objasnjeni su utrosci, zatim troskovi i, najzad, anga­
zovanja sredstava u reprodukciji; prikazani W, dalje, faktori koji uslov­
ljavaju te pojave i izlozena problematika sopstvenog razvitka tih fakto­
ra. Ovo izlaganje, pretezno deskriptivne prirode, ima za cilj da se s pre­
Ciscenim pojmovima uae u odnose stvorene u reprodukciji preduzeca, koji
su slozena kategorija a koji se objasnjavaju i analiziraju u kasnijim izla­
ganjima u preostalih pet odeljaka.
U odeljku II definisani su i objasnjeni osnovni ekonomski principi
reprodukcije. Definisani su takoae i merljivi kompleksi u ekonomiji pre­
duzeca pomocu kojih se kontrolise ostvarenje postavljenih principa­
komp/,eks produktivnosti, kompleks ekonomicnosti i kompleks rentabilno­
sti. Ne postoji nijedno dejstvo faktora ekonomije preduzeca na tu
ekonomiju koje ne bi bilo zahvaceno jednim od ova tri kompleksa .
Ta tri kompleksa - iako predstavljaju tri razliCita odnosa - ukla­
paju se jedan u drugi. Razlika izmeau njih je samo u tome sto istu eko ­
nomiju izrazavaju razliCitim elementima te ekonomije i s razlicitim
sirinama njenog zahvatanja: u kompleksu produktivnosti - natural­
nim odnosom izmeau proizvoda i proizvoaaca kao nosioca proizvod­
nje; u kompleksu ekonomicnosti - odnosom izmeau proizvedene vred­
nosti i utrosenih vrednosti u posmatranoj proizvodnji; u kompleksu
rentabilnosti - odnosom izm eau dohotka kao realizovane nove vred­
nosti i sredstava angazovanih u reprodukciji pri ostvarivanju toga do­
hotka. Zelja autora je bila da jedinstvo ovih triju kompleksa ne ostane
na nivou teoretske apstrakcije . Praksa na svakom koraku pokazuje da
dinamike tih kompleksa, posmatranih parcijalno, mogu biti i suprotnih
smerova: da ekonomicnost moze da opada, dok produktivnost raste; ili da
ekonomicnost moze da opada dok rentabilnost raste i s1, Pun uvid u eko­
nomiju preduzeca i faktore koji je uslovljavaju moguce je dobiti jedino
ako se kvantitativno izrazi uticaj svakog od ova tri kompleksa na os tala
dva kompleksa: uticaj produktivnosti - na ekonomicnost i rentabilnost;
uticaj ekonomicnosti - na produktivnost i rentabilnost itd. A uslov za
ovakvo kvantificiranje je - izraziti sva tri kompleksa istim, odnosno ekvi-­
valentnim, elementima.
U odeljku III data je analiza rezultata reprodukcije , i to s dvojakog
stanoviSta: prvo, kao konacni apsolutni rezultat svih ulaganja u reproduk­
ciju - kao dohodak; i drugo, kao faktor buducih ulaganja, odnosno kao
izv or sredstava za stimuliranje kolektiva na poboljsanje ekonomskih rezul­
tata rada njihovog preduzeca.
Ekonomija preduzeca je jedan socijalni sistem, ekonomski socijalni
sistem. Jedan od mnogobrojnih ekonomskih sistema. Svi ti sistemi postoje
i funkcionisu zahvaljujuCi njihovim uzajamnim vezama kroz koje se na
odreaenim punktovima dopunjuju, na drugima sukobljavaju ili iskljucuju .
U ovoj multilateralnoj kompoziciji sistema, ekonomija preduzeca je jedan
od brojnih podsistema svoga viSeg sistema - sistema drustvene ekonomije
(makroekonomije). Istovremeno ona je visi sistem svojih brojnih podsiste­
ma - podsistema koje sacinjavaju mikroekonomije Clanova radne zajed­
nice, kao pojedinacne ekonomije. Veze izmeau ovih sistema i podsistema,

VI
 kako one kroz koje se sistemi dopunjuju tako i one kroz koje se ekonomija
preduzeca kao sistem sukobljava s ostalim sistemima, predmet su izlaga­
nja u odeljku IV, tj. u prvom odeljku knjige II.
Uvid u slozene odnose ekonomskih sistema i po dsistema, u njihovo
mnogostrano uzajamno delovanje, moguce je registrovati i kvantitativno
izraziti jedino pl'Ojeciranjem efekata ovih interakcija na ekonomske rezul­
tate ekonomije preduzeca. Matematski modeli kojima se analiziraju, mere
i projektuju za buducnost (planiraju) ti efekti izlazu se u odeljku V, tj. u
drugom odeljku knjige II.
Izucavanje, analiza i kvantitativno izrazavanje ekonomije preduzeca
nije samo sebi cilj. Rezultati i zakljucci do kojih se do de na osnovu
ovakvih analiza treba da posluze kao polazna osnovica u preduzimanju
planskih mem i mem poslovne politike za sto potpunije ostvarenje osnov­
nih ekonomskih principa reprodukcije u buducim reprodukcionim perio­
dima; drugim reCima, da posluze za ekonomsko projektovanje i predvida­
nje optimalnog kvaliteta buduce ekonomije, imajuCi u vidu realne Cinioce
koji ce uslovljavati taj kvalitet a do kojih se doslo upravo na osnovu ovih
analiza kvaliteta u proteklim periodima. Odeljak VI obuhvata upravo ove
mere planiranja i poslovne politike ciji cilj je delovanje na kvalitet buduce
ekonomije.
S ovako postavljenom strukturom knjiga je namenjena svima onima
koje interesuje principijelno resenje bilo kog ekonomskog problema
u ma kom konkretnom preduzecu. To su u prvom redu rukovodioci u pre­
duzecu - danasnji ili buduCi - studenti fakulteta, visokih i visih skola,
slusaoci univerzitetske nastave treceg stepena i sl., koji ce sutra, kao ruko­
vodioci u preduzecu primenjivati znanje steceno u skoli. S obzirom na sve
vece osamostaljivanje preduzeca i sve veCi uticaj ekonomije preduzeca na
drustvenu ekonomiju, rukovodioci preduzeca postaju sve znacajniji faktor
drustvene reprodukcije. U razvitku samoupravljanja, preduzeca su prerasla
etapu u kojoj je za dobro rukovodenje bi/,o dovoljno samo poznavanje teh­
nike poslovanja. ad rukovodioca - bio on ekonomist ili inzenjer - sve
vise se traze ekonomske analize, a uslov za analizu je potpuno poznavanje
pojava od kojih zavise rezultati.
Kroz celu knjigu je p1'imenjen analiticki metod objasnjavanja pojava.
Pri tome se polazi od najprostijih elemenata ekonomije preduzeca i ide
se ka sve slozenijim kompleksima. Zbog toga analitickog metoda, knjiga
nece moci da se cita Two neko deskriptivno stivo. Jos manje ce biti moguce
citati na preskok, jer se kasnija izlaganja redovno zasnivaju na izlaganjima
koja su im prethodila. Isto tako, citalac koji bi ucio formule i memorisao
tekst bez potpunog mzumevanja Cinio bi nepotreban napor. Vazno je
mzumeti problem i, koriscenjem formula i slika, shvatiti njegovo resenje.
A. kad je to postignuto, citalac ce moti da formuliSe resenje svojim jezikom.
Kvantificiranje odnosa sivorenih u reprodukciji nemoguce je izvesti
bez primene matematike. Medutim, matematski instrumentarijum, prime­
njen u knjizi I ovoga izdanja, ne bi trebalo nikoga da zabrinjava. avo
otuda sto je u knjizi upotrebljena samo najelementarnija srednjeSkolska
matematika. Mozda ce znatno vise, bar u pocetku, da odbija simbolika upo­
trebljena u knjizi. ana je uslov da bi moglo da se pristupi kvantificiranju.
A. to prakticno znaci preko petstotina ekonomskih pojmova definisati i
izraziti simbolima. Nadamo se ipak da ce sistem kojim se pristupilo sim­
bolima uveliko olaksati citaocu snalazenje u ovoj materiji. Karakteristike
toga sistema su u sledecem: Prvo, jedan simbol se uvek upotrebljava za

VII
oznaku is tog pojma. Drugo, kombinacija slova u simbolu ima svoj red koji
ce citalac lako uoCiti pri Citanju teksta. Trece, u vecini slucajeva slovo kao
simbol je pocetno slovo doticnog pojma (M = materia = materijal I =
= instrumenta = sredstva za rad; C = cena, itd.). Cetvrto, najveci deo
simbola je grupisan u tri osnovne kategorije: (a) stvarne velicine - ozna­
cavaju se velikim slovima u kurzivu, a citalac ce ih pisati velikim pisanim
slovima; (b) objektivno uslovljene veliCine - pisu se istim samo velikim
stampanim slovima; (c) organizaciono uslovljene veliCine - pisu se istim
samo malim stampanim slovima, a citalac ce ih pisati malim pisanim slo­
vima. Na primer: M = ukupni utrosci materijala; M = objektivno uslov­
ljeni utrosci materijala; m = organizaciono uslovljeni utrosci materijala.
Od ovoga se iz prakticnih razloga odstupilo samo pri koriscenju grckih
slova. Peto, na pocetku knjige je data tablica pocetnih simbola, posle svake
formule je dato objasnjenje simbola u toj formuli, a na kTaju svake knjige
je dat abecedni registar svih upotrebljenih simbola. Ovo je ucinjeno kako
bi se citaocu olaksalo razumevanje formula i slika sa sto manjim utroskom
vemena.
Uvodno izlaganje pre svakog odeljka, odnosno glave, ima za cilj da se
citaocu istakne problematika koja se raspravlja u tom odeljku, odnosno
glavi, sa sasvim kratkim osvrtom na nacine resavanja te problematike. U
tom cilju je pobrojana i literatura na kraju svakog takvog uvodnog izla­
ganja. Ona predstavlja informaciju 0 izvorima na osnovu kojih su ucinjena
zapazanja 0 dosadasnjem razvitku naucne misli u oblasti ekonomije pre­
duzeca, bez pretenzija da su time iscrpeni najkompetentniji izvori za do­
ticnu oblast.
Intimna zelja autora je da ovaj rad, svojim teoretskim uopstavanjima,
doprinose daljoj razradi analitickih metoda kOje se u njemu zastupaju pri
resavanju problema zahvatanja, merenja i predvidanja de,istva faktora
ekonomije preduzeca. Ako se u tome uspe, autor ce smatrati da je izvrsio
zadatak koji je sebi postavio i u tome ce doprinosu, makar koliko on bio
skroman, naci opravdanje za godine izucavanja 7wje je u ovaj Tad ulozio .
Na kraju zelim da se zahvalim na dragocenoj pomoci koju mi je pruzio
dr Zivko Kostic, profesor beogradskog ekonomskog fakulteta, u toku Cita­
vog rada na ovoj knjizi. Bez dugih noci provedenih s njim u diskusi.iama
o pojedinim problemima, bez njegovih kritickih zapazanja i sugestija, si­
stematizacija materije, simbolika, matematska i graficka resenja i sr., imali
bi verovatno drugu fizionomiju u zavrsnoj redakciji knjige.

U Beogradu, oktobra 1968 . S. M. K.

VIn
 SADRZAJ

Strana
Predgovor V
Sadrzaj IX
Tablica pocetnih simbola
Uvod

PREDUZECE 1 NJEGOVA DRUSTVENA FUNKCIJA

1. Pre duzece kao radna zajednica
a) Kolektiv preduzeca 'J
b) Sredstva preduzeca 5
c) Organizaciona struktUl'a preduzeca 6

2. Zadatak pred uzeca u drust ve noj reprodukciji

a) Podela rada po luiterijumu procesa rep rodukcij e 10
1) Preduzeca za proizvodnju (proizvodna preduzeca). - 2) Pl'eduzeca za
robni promet (trgovinska preduzeca). - 3) Preduzeca za nov cani promet
(bankarska preduzeca).
b) Podela rada po kriterijumu procesa rada , .. ' 15
1) Sektori, gl'ane i vrste pred uzeca po delatnostima. - 2) Preduzeca za
orga ni zaci,ju (organizaciona preduzeca) .

3. Predu zece kao organizovana radna zajednica

a) Pri vredno-pra v na licnost preduzeca 20
1) Karakteristike pri vre dne licnosti preduzeca. ­ 2) Karaktel'istike pravne
licnosti preduzeca. - 3) Privred no-pravna licnost organizacionih jed inica
u preduzecu .

-1. Samostalnost preduzeca

1) Privredni racun kao izraz poslovanja po e konomskim principima re ­

produkcij e. - 2) Obracunsko-tehnicka izdvojenos t preduzeca

II
EKONOMIJA PREDUZECA
1. Elementi ekonomije preduzeca
a) Elementi rezultata ekonomij e 29
1) Fizicki proizv od kao rezultat proizvod nje. - 2) Vrednost pl'oi zvoci n je
ka o rezultat. - 3) Dohodak kao rezultat ekonomij e .

IX
 St ran~

b) Elementi ulaganja u reprodukciju .. ............ . . .. .. ...... .. .. . . 30

1) Uloze ni elementi u reprodukciju . - 2) Faktori ulaganja.

2 CiIjevi ekonomije preduzeca

a) Makroekonomija kao drust ve na ekonomija n
1) Pmizvodnja u makroekonomiji. - 2) Razmena u makroekonomiji.
3) Raspodela u makroekonomiji. - 4) Potrosnja u makroekonomiji.
b) Mikroekonomij.a kao ekonomija pojedinca .. 35

c) Mezoekonomija kao ekonomija preduzeca 38

1) Izmirenje suprotn os ti izmedu makt'oekonomije i mikroekonomije

2) Principi mezoekonomije. - 3) Metode organizacije rad a. - 4) Predu­

zece kao organizacioni oblik mezoekonomije.

3. Kvalitet ekonomije preduzeca

a) K va litet ekonomije definisan odnosim a u fazi proizvodnje i fazi prometa 4:;

b) Drustvena us lovljenost kvaliteta ekonomije u fazi pl-ometa ...... 48

c) Organizaciona uslovljenost k va liteta ekonomije u fazi proizvodnje i fazi

razmene 4D

III

EKONOMIKA PREDUZEC A
Predmet ekonomike preduzeca
a) Rezultati reprodukcije u mezoekonomiji kao predmet izucavanja ekonomike

preduzeca ............................ 50

b) Ulaganja u reprodukciju kao predmet izucavanja ekonomike preduzeca 52

c) Odnosi izmedu rezultata reprodukcije i ulaganja u reprodukciju kao predmet

izucavanja ekonomike preduzeca 52

d) Faktori ulag anja u reprodukciju kao predmet izucavanja ekonomike pre-

duzeca 52

2. Ra zgranicen je izmedu ekonomike preduzeca

i srodnih disciplina
a) Ekonomika predu zeca i knjigovodstvo 5,1

b) Ekonomika preduzeca i organizacija preduzeca 5i1

c) Ekonomika preduzeca i politicka e konomij a 60

d) Ekonomika preduzeca i s tatis tika 62

3. Metode ekonomike preduzeca

a) Metode opste ekonomske teorije 6~

b) Komparati vno-a naliticka metoda 65

c) Ekonomsko -proj ektna metoda 6:)

4. Plan knjige

Odeljak I

ULAGANJA U REPRODUKCIJU
1) Pojam procesa l'eprodukcije u preduzecu

2) Ula ga n ja u reprodukciju u preduzecu 73

3) Pla n odeljka .. . . . . .... .. . . . .. . . .... .. . . .. . . . ... .. . . 77

x
 Strana
G I a val - UTRO~CI SREDSTA VA ZA PROIZVODNJU

1. OP~TI OSVRT 80
1) Pojam utrosaka sredstava. - 2) Nosi lac utroska sredstava . - 3) Mesto
utroska sredstava. - 4) Problem utrosaka sredstava u ekonomiji pre­
duzeea.

II. UTRO~CI MA TERIJ ALA 87

1. Stvarni i standardni utrosci ma terijala 87

1) St va rni utrosci materijala. - 2) Standardni utrosci materijala .

2. Uslovlje nost standardnih trosenja materijala po mestima 90

1) Utrosci materijala za izradu. - 2) Utrosci pomoenog materijala.

2) Utrosci energije. - 4) Proporcionalni utrosci l'ezijskog materijala.

5) Relativno fiksni utrosci rezijskog materijala. - 6) Fiksni utrosci rezij­

. skog materijala.

III . UTROSCI SREDSTAVA ZA RAD 100

1. Vrste i oblici stvarnog trosenja sredstava za rad 101

1) Fizicko trosenj e (habanje) sredstava za rad. 2) Fizicko starenje

sredstava za rad. - 3) Lom i kvar sredstava za rad.

2. Uslovljenost standardnih trosenja sredstava za rad 104

1) Utrosci sredstava za rad uslovljeni tehnoloskim procesom. - 2) Utrosci

sredstava za rad uslovljeni karakteristikama tih sreds tava. - 3) Utrosci

sredstava za rad uslovljeni karakteristikama materijala (predmeta rada). ­

4) Utrosci sredstava za rad uslo vljeni vidovima organizacije rada. - 5)
Utrosci sredstava za rad uslovljeni ni voom tehnicke opremljenosti.
3. Standardni utrosci sredsta va za rad 109

1) Ritam fizickog tl'osenja sredstava za l·ad. - 2) Standardi trosenja sred­

stava za rad.

Glava II UTRO~CI RADNESNAGE

1. OPSTI OSVRT 11~

1) Pojarn radne snage. - 2) Pojam utrosaka radne snage. - 3) Nosioc i

utrosaka radne snage. - 4) Mesta utrosaka radne sn age. - 5) P roblem
utrosaka radne snage.

II . VREMENSKO MERILO UTROSAKA RADNE SNAGE 120

1. UZl'oci nejednakih utrosaka radne snage

u istim vremenskim jedinicama

procesa rada ......... 121

2. Standardi svodenja utrosaka radne snage na vremenske ekv ivalente 123

1) Standardna kvalifikova nost radnika. - 2) Standardni inte nzitet rada.

3) Standardna organizacija rada. - 4) Standardi razlici tih tehnickih i

prirodnih uslova rada. - 5) Kontinuitet procesa rada.

3. Potrebni utrosci radne snage 13:2
1) Potreb ni utrosci radne snage konkretnog proizvodaca. - 2) Drustveno
potreban utrosak radne snage.

III . STVARNI i STANDARDNI UTRO~CI RADNE SNAGE 13-1

1. Stvarni utrosci radne snage 135

1) Proizvod ni utrosci radne snage. 2) Neproizvodni utrosci radne snage.

- 3) Utrosak angazovane radne snage.
2. Standar dni utrosci radne snage i njihove karakteristike 137

a) Standardni utrosci radne snage po jedinici proiz vod a uslovljeni dejstvom

tehnickih faktora 138

XI
 Strana
1) Proporciona l ni standardni utl'osci radn e snage. - 2) F iksni standardni
u trosci radne snage.
b) Standardni utrosci radne snage po jedinici proizvoda uslovljeni struktu rom
organizacje .......... 140
1) Fiksnost sta nd ard nih utrosaka pri neizmenjenoj organizacionoj strulc­
turi. - 2) Re la ti v na fiksnost standardnih utrosaka pri izmenjenoj orga­
n izacionoj stru kt ur i.

IV. CIKLUS RA D A 144

1. Karakteristike ciklusa rada 145
1) Periodi rada i periodi nerada. - 2) Realni, prosecni i pojedinacni
ciklus rada. - 3) Odnos izmedu ciklusa rada i ciklusa trosenja radne
snage.
2. Tehnoloski aspekt ciklusa rada 149
1) Faze ciklusa rada. - 2) Struktura poslova u ciklusu rada.
J. Hl'onoloski aspekt ciklusa rada 152
1) Prekrivanje operacija u ciklusu rada. - 2) Prekrivanje faza u ciklusu
l·ada. - 3) Prekrivan je raznih ciklu sa rada. - 4) Ekonomsko-organiza ­
cioni efekti h rono loskog kompleksa .

V. USLOVLJENOST STANDARDNIH TROSENJA RADNE SNAGE PO ME­

STIM A 160
1) Rad izrade. - 2) Rad neposredn ih rukovocli laca u tehnoloskoj fazi
procesa rada (rad predraclnika). - 3) Tehnicki radovi izvan tehnoloskog
procesa. - 4) Pomocni radovi u radionici. - 5) Rad tehnicke kontrole.
6) Rad na izvrsnim radnim mestima »admin istracije«. - 7) Rad posred ­
nih rukovodi laca proizvodnje. - R) Racl organa tehnicke pripreme. - 9)
Rad rukovodilaca u pripremnoj i zavrS noj fazi procesa rada.

G I a .. a III - CENE SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU

L OPSTI OSVRT 173

1) Vredn osti utrosene u proiz vodnji . - 2) Cene kao izraz drustvenog
priznanja r eprodukcionog trosen ja s red stava. - 3) Problem cena srecl­
s ta va za proizvodnj u .

II. TRZISNA I NABAVNA CENA SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU 1'77

1) T rzisna cena sredsi ava. - 2) Nabavna cena sredsta va za proizvodnju.
- 3) Oclvajanje pl'osecne triisne od konkretne nabavne cene.

m. REPRODUKCIONI ASPEKT CENA SREDSTAVA ZA PRO ZVODNJU 179

1) Sus tina reprodukcionog aspekta sredstava za proizvodnju. - 2) Cetiri
momen ta relevan tna za r eprodukovanje sredstava za proizvodnju. - 3)
Repl'odukovanje sl'edstava po nabavnoj ceni. - 4) Reprodukovanje po
ceni sreclstava u momentu proizvodnje. - 5) Reproduk ovanje po cen i
sredstava u trenu tku prodaje proizvoda. - 6) Reprodukovanje po cenama
u momentu kupo vine no voga sredstva.

IV. CENA SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU PO JEDINICI UTROSKA 190

1) Naturalne jeclinice mere sreclstava za proizvodnju . - 2) Cene po jedi­
nici sredstava za proiz vod nju s merlji v im utroscima. - 3) Cene s redstava
s nemerljivim utrosc ima.

V STANDARDNE CENE SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU 19,\

1) Izbor i utvrdivanje standal'dne cene. - 2) Odnos izmedu standard ne
i planske cene sredstava za proizvodnju. - .3) Odnos izmedu standardnih,
planski h i stvarnih cena sredstava za proizvodnju

XII
 Strana
G I a va IV ZARADE PO JEDINICI
1) Pojam zal'ade 203

2) Problem zarade 205

I. REPRODUKCIONA VREDNOST UTROSKA RADNE SNAGE 206

1. Zarada kao trosak u strukturi cene 206

1) Zarada kao element cene kostanja. - 2) Odnos izmedu troskova rada i

troskova sredstava za proizvodnju. - 3) Dinamika zarade.

2. Uslovljenost zarade po jedinici tehnicko-organizacionim faktorima u pre­

duzecu ... . . . . . . . . . . . . . . .. . 213

1) Zarada po jedinici rada. - 2) Zarada u jednom ciklusu rada. - 3)

Zarada po jedinici proizvoda.

3. Drustvena uslovljenost zarade po jedinici 217

1) Ponuda i traznja radne snage kao robe. - 2) Planske proporcije dru­

stvene potrosnje kao determinanta zarade.

II. ZARADA KAO DEO LrCNOG DOHOTKA 220

1. Formiranje drustveno priznate zarade kao komponente licnog dohotka 220

1) Zarada i licni dohodak. -- 2) Zarada i poslovni uspeh.

2. Korigovanje stvarne zarade u zavisnosti od principa formiranja licnog do­

hotka ......... 223

III. METODOLOSKA PROBLEMATIKA ZARADE PO JEDINICI 224

1. Utvrdivanje pocetne zarade po jedinici 225

1) Zarada po jedinici drustveno potrebnog rada. - 2) Zarada po jedinici

potrebnog rada prosecnog proizvodaca. - 3) Zarada po jedinici potrebnog

rada konkretnog proizvodaca. - 4) Stvarna zarada konkretnog proizvo­

daca.
2. Prilagodavanje zarade po jedinici dinamici faktora koji je uslovljavaju .... 229

1) Promena proporcija drustvenog plana. - 2) Promena kvalifikacione

strukture radnika. - 3) Promena proizvodne snage drustvenog rada. ­

4) Promena proizvodne snage rada konkretnog proizvodaca.

G Ia v a V - TROSKOVI
I. ·OPSTI OSVRT 242

1) Pojam troskova. - 2) Cena kostanja. - 3) Izdaci u reprodukciji.

4) Problem troskova reprodukcije.

II. KARAKTERISTIKE TROSKOVA POJEDINIH ELEMENATA PROIZ­

VODNJE ........ . 251

1. Karakteristike troskova materijala .... ............ .......... 251

1) Karakteristike troskova materijala utrosenog u procesima rada. - 2)

Karakteristike troskova energije. - 3) Karakteristike troskova tudih

usluga. - 4) Karakteristike troskova materijala u faznoj proizvodnji.
2. Karakteristike troskova sredstava za rad 256

1) Troskovi fizickog trosenja sredstava za rad. - 2) Troskovi zastare­

vanja sredstava za rad. - 3) Troskovi produzavanja veka trajanja sred­

stava za rad (troskovi generalnog remonta). - 4) Rezijski troskovi sred­

stava za rad.
3. Karakteristike troskova rada ................ . 264

1) Drustvena uslovljenost troskova rada. - 2) Uslovljenost troskova rada

poslovnom politikom preduzeca. - 3) Tehnicka uslovljenost troskova

rada.

XIII
 Strana
III, KARAKTERISTIKE DIN AMIKE TROSiKOVA 268
1) Fiksni troskovi. - 2) Relativno fiksni troskovi. - 3) Proporcionalni
troskovi, - 4) Neotklonjivi i otklonjivi troskovi,
IV, PROMENE KARAKTERISTIKA TROSKOVA 280
1) Uticaj organizacije na promene karakteristika troskova, - 2) Uticaj
tehnickog progresa na promene karakteristika troskova, - 3) Istorijske
tendencije u promenama karakteristika troskova, - 4) Uzajamna supsti­
tucija elemenata proizvodnje.
V. METODOLOSiKA PROBLEMATIKA TROSiKOVA 289
1. Sistematisanje troskova po kriterijumima ekonomski relevantnih odnosa 289
1) Sistematisanje troskova po mestima nastajanja. - 2) Sistemat.isanje
troskova po nosiocima, - :3) Sistematisanje troskova po vremenu nji­
hovog nastajanja - 4) Sistematisanje troskova prema metodi njihovog
obracuna,
2. Postupak i metode obracuna troskova .. ,"",., .. 295
a) Obracun troskova po elementima proizvodnje 296
1) Obraeun troskova materijala. - 2) Obracun troskova sredstava za
rad.
b) Metode kalkulacija 299
1) Diviziona kalkulacija. - 2) Kalkulacija ekvivalentnih brojeva, - 3)
Kalkulacija vezanih proizvoda, - 4) Dodatna kalkulacija.

G 1 a va VI ANGAZOVANJE SREDSTAVA U REPRODUKCIJI

1. opSiTI OSVRT 306
1) Pojam angazovanja sredstava. - 2) Ciljevi angazovanja sredstava.
3) Metamorfoze sredstava u reprodukciji. - 4) Stanja sredstava u re­
produkciji. - 5) Materijalna i tinansijska stanja sredstava u reprodukciji.
- 6) Znacaj angazovanosti sredstava u reprodukciji. - 7) Angazovanja,
trosenja i reprodukovanja sredstava. - 8) Proces rada i proces angaZQ­
vanja i reprodukovanja sredstava. - 9) Elementi angazovanja sredstava.
- 10) Problem angazovanja sredstava u reprodukciji.
II. KARAKTERISTIKE ANGAZOVANJA SREDSTAVA 324
1. Karakteristike angazovanja sredstava u sredstvima za rad ., .. , .......... , 324
1) Metamor£oze sredstava angazovanih u sredstvima za rad. - 2) Speci­
fienost trosenja sredstava za rad. - 3) Karakter angazovanosti osnovnih
sredstava pri pret.postavci 0 ravnomernom reprodukovanju. - 4) Speci­
fienost reprodukovanja sredstava za rad. - 5) Stvarna veliCina sredstava
angazovanih u sredstvima za rad. - 6) Oblici angazovanja osnovnih
sredstava.
2. Karakteristike angazovanja sredstava u materijalu ... 333
1) Sredstva u troskovima materijala u prelaznom tehnoloskom obliku.
2) Sredstva u materijalu u pocetnom robnom obliku. - 3) Sredstva u
troskovima materijala u zavrsnom robnom obliku.
3. Karakteristike angazovanja sredstava u zaradama ............... , 338

1) Angazovana sredstva u zaradama u prelaznim tehnoloskim oblicima.

- 2) Sredstva u zaradama u zavrsnom robnom obliku.
III. USLOVLJENOST ANGAZOVANJA SREDSTAVA 340
1. Uslovljenost angazovanja sredstava u pocetnom robnom obliku 340
2. Uslovljenost angazovanja sredstava u prelaznim tehnoloskim oblicima .... 345
1) Usovljenost angaZovanja osnovnih sredstava. - 2) Uslovljenost anga­
zovanih obrtnih sredstava u materijalu. - 3) Uslovljenost angazovanih
obrtnih sredstava u zaradama.
3. Uslovljenost angazovanja sredstava u zavrsnom robnom obliku 352

XIV
 Strana
IV.ODNOS IZMEElU ANGAZOVANJA I TROSENJA SREDSTAVA 353
1. Ciklus angazovanja sredstava . .. ...... .... ..... ... ......... .
353
1) Pojam ciklusa anga zovanja. - 2) Tehnoloski i hronoloski aspekt ciklusa
angazovanja. - 3) Realni (stvarni) ciklus angazovanja i njegove karak­
teristike. - 4) Prosecni ciklus angazovanja.
2. Prosecna suma sredstava u pojedinim fazama ciklusa angazovanja 366

a) Prosecna suma angazovanih osnovnih sredstava . .

366
1) Osnovna sredstva angazovana u tehnoloskoj fazi. - 2) Prosecna
osnovna sredstva angazovana u pocetnom robnom obliku. - 3) Prosecna
.
osnovna sredstva angazovana u zavrsnom rob nom obliku .
b) Prosecna suma angaZovanih obrtnih sredstava u materijalu ...... . ..... . 72

1) Prosecna obrtna sredstva angazovana u troskovima materijala u teh­

nolos koj fazi. - 2) Obrtna sredstva u materijalu u pocetnom robnom

obliku. - 3) Obrtna sredstva angazovana u troskovima materijala u

zavrsnom robnom obliku. - 4) Ukupna prosecna obrtna sredstva anga­

zovana u troskovima materijala.

c) Prosecna suma angazovanih obrtnih sredstava u zaradama

1) Prosecna obrtna sredstva angazovana u zaradama u tehnoloskoj fazi.

c)
- 2) Prosecna obrtna sredstva angazovana u troskovima rada u zavrsnom

robnom obliku.

d) Prosecna suma ukupnih angazovanih sredstava u jednom ciklusu 380

3. Duzina faza prosecnog ciklusa angazovanja ... .. ...... . ~
1) Duzina faza ciklusa angazovanja osnovnih sredstava. - 2) Duzina faza
ciklusa angazovanja obrtnih sredstava u materijalu. - 3) DuZina faza
ciklusa angazovanja obrtnih sredstava u zaradama.
4. Koeficijent angazovanja sredstava . .. ......... . ........ . .
1) Pojam koeficijenta angazovanja sredstava. - 2) Karakteristike koe­
ficijenta anga zovanja sredstava . - 3) Izrazavanje koeficijenta angazova­
nja sredstava. - 4) Koeficijent angazovanja sredstava u robi u komer­
cijalnom prometu.
5. Angazovana sredstva kao funkcija troskova . . ..... . . . ........ . ...... . 391

1) Angazovana sredstva kao umnozak koeficijenta angazovanja i trosko­

va. - 2) Svodenje koncepata angaZovanja na koncepte trosenja .
V. ODNOS IZMEElU TROSENJA I REPRODUKOVANJA SREDSTAVA . 395
l. Ciklus reprodukcije .... .. . . ... . . . .. ... ..... ... . " .... . ....... . .. 395
1) Pojam ciklusa reprodukcije. - 2) Znacaj ciklusa reprodukcije.
2. Koeficijent reprodukcije ... . ..... . ..... ... .... . ... .. ..... ........... 398
1) Pojam koeficijenta reprodukcije. - 2) Karakteristike koeficijenta re­
produkcije.

G 1 a v a VII. - FAKTORI ULAGANJA U REPRODUKCIJU

1. OPSTI OSVRT 402
1) Pojam faktora ulaganja. - 2) Tehnicki i prirodni faktori ulaganja .
- 3) Drustveni faktori ulaganja. - 4) Organizacioni faktori ulaganja.
II. OBJEKTIVNI FAKTORI ULAGANJA 406
1. Tehnicki faktori . . ... . .. . 406
a) Karakteristike proizvoda . 406
1) Fizicke i upotrebne karakteristike. - 2) Fizicke upotrebne karak­
teristike kao faktor ulaganja.
b) Karakteristike tehnoloskog procesa 412
1) Mogucnost izbora tehnoloskog procesa . - 2) Izbor tehnoloskog procesa
kao faktor ulaganja.

xv
 Strana
c) Karakteristike sredstava za rad 414
1) Tehnicke i radne karakte ri s tike sredstava za rad. - 2) Karakteristike
sredstava za rad kao faktor ulaganja .
d) Kal'akteristike materijala 416
1) Kvaliteti materijala. - 2) Kvalitet materijala kao faktor ulaganja.
e) Prirodni i tehnicki uslovi rada 419
1) Prirodni uslovi rada. - 2) Tehnii':ki uslovi rada. - 3) Prirodni i teh­
nicki uslovi rada kao faktor ulaganja.
f) Vidovi organizacije rada 421
1) Tehniziranje organizacionih mera. 2) Elasticnost reorganizovanja
pojedinih vidova organizacije rada. - 3) Tehnizirani vidovi organizacije
kao faktor ulaganja.
g) Struktura organizacij e ......... 426
1) Struktura organizacije kao faktol' ulaganja. - 2) Nivo tehnicke opre­
mljenosti kao faktor ulaganja. 3) Objektiviziranje organizacionih ele­
menata strukture organizacije. - 4) Zone obima proizvodnje kao faktor
ulaganja.
2. Drustveni faktori ulaganja 433
1) Trziste kao faktor ulaganja. - 2) Drustveni plan kao faktor ulaganja.
- 3) Drustvena ekonomija kao faktor ulaganja. - 4) Ostali drustveni
faktol'i kao faktor ulaganja.

III. ORGANIZACIONI F AKTORI ULAGANJA 437

1) Tipski slucajevi organizaciono uslovljenih povecanja ulaganja. 2)
Dejstvo ol'ganizacionih faktora pri izboru novih tehnickih e leme nata.

XVI
 TABLICA POCETNIH SIMBOLA

I
Stvarna
velil::ina
I Objektivno
uslovljena
Organizaci-
one uslovlje­ Znal::enje I

I veli6na na velicina
j
A A a Amortizacija

B
B b Angazovana (blokirana) sredstva u
naturalnom obliku
C C c Cena

D
D d Dohodak

E
E e Ekonomicnost

G
G g
H H
I I
L L
M M
p P
Q Q
Asortiman, garn itura proizvoda
h Vreme (lat. hora)
i Sr edstva za rad (instrumenti)
1 Radna snaga, rad (lat. labor)
m Matel'ijal
p Produktivnost
q Kolicina proi zvoda

R
R r Rentabilnost

S
S s Angazovana sredstva u novcanom
obliku
I
T
T t Troskovi
U U u Utrosci elemenata proizvodnje
V Dobitak

V
Vrednost
a (alia) I ~ (beta) y (gama) Koefici j en t angazovan ja sredstava
~ (sigma) (s igma) Zbir
I (J

f FlUlkcija

k Koeficijent

n n-ti

0 Prosecni, prosek, srednji

w, x, y, z Faktori

() (delta) Drustveni

Jt (pi) Proporcionalan

e (r o) Relativno fiksni

1: (tau) Tehnicki

(jl (fi) Fiksan

w (omega) Organizacioni

1
 DVOD

PREDUZECE I NJEGOVA DRUSTVENA FUNKCIJA

Predu zeee je samostalna organizacija radnih Ijudi Ciji je zadatak da

obavlja odredene funkcije u procesu drustvene reprodukcije. 1
1z ovako shvacenog pojma preduzeca proisticu sledece njegove ka­
rakteristike:
1. preduzece je radna zajednica,
2. zadatak preduzeca je da obavlja odredenu funkciju u procesu
drustvene reprodukcije,
3. preduzece je organizovana radna zajednica i
4. preduzece je samostalna radna organizacija.

1. PREDUZECE KAO RADN A ZAJEDN1CA

Sustina preduzeca kao radne zajednice je u tome da je one samo­

stalna organizacija radnih Ijudi, formirana po njihovoj inicijativi, u skladu
s postojecim propisima i osnovnim koncepcijama drustvenog i privred-

I Prema Ustavu SFRJ preduzeca su »r adne organizacije«: »Radna orga nizacija

se osniva kao preduzece iIi dru ga privredna organizacija za delatnost u oblas ti
privrede, iii kao ustanova ili druga organizacija za delatnosti u oblasti obrazovanja
nauke, kulture, zas tite zdravlja, socijalne zastite ili drugih drustvenih sluzbi «, clan
13, str. 2. Ustava. - Prema Kidricu, socijalisticko preduzece je »proizvodno-komer­
cij a lna iii cisto kom ercijaina privredna organizacija koja u sklopu socijalistil:ke
l'obne razmene i na temelju njenih ekonomsko-drustvenih zakonitosii proizvodi i
razmenjuje robu, odnosno samo razmenjuje robu - kao ekonomsko-pravni indivi­
duum u smislu zakonskih propisa ddave radnog naroda (di k tature proletarijata)«,
B. Kidri c, Teze 0 ekonomici preia znog perioda, "Komuni st « br. 6/ 50. - Koncepti
preduzeca u kapitaIistickoj ekonomiji ponekad su znatno siri od gornjih definicija,.
jer domet redovne aktivnosti p reduzeca prosiruju i preko granica drustvene repro­
dukcije. Tako, SeneuU (CourcelIe-SeneuiI , Traite des entreprises industrielIes, com­
mercia ies et agricoies ou Manuei des affaires, Paris, 1855, str. 458) definise preduzece
ka o »covecju aktivnost koja sreduje upotrebu raznih sila za postizanje odredenog
ciija «. U drugim slucajevima oni su opet uzi od navedenih koncepata socijaiistickog
preduzeca. Campion (G. L . Campion, Traite des entreprises privees, Paris, 1958, str.
46), jedan od savremenih teoreticara u ovoj obiasti, suzava koncepciju kapitalistic­
kog preduzeca na obias t proizvodnje (»organizam, finansij ski samostaian, koji se
osniva da bi proizvodio za tdis te izvesna dobra i usiuge«), iako je evidentno da SP.
u kapitaIistil:koj praksi osnivaju preduzeca sa iskijucivim ciIjevima u oblasti prometa.

3
 odredenih drustvenih zadataka i istovre­
radnih
kao radne

a) K ole k t i v pre d u z e e a
Kolektiv
u toj
se nalaze.
ill vee kvalitativno
radnu zajednicu medusobni odnosi i odnosi prema sredstvima
kvalitativno kvantitativno vremen-

Kvalitativna uskladenost kolekti va ostvarena adek­

vatnom kvalifikacionom strukturom kolektiva, na strani, i
kvalifikacionom strukturom sredstava koja kolektiv pn lzvr­
svojih zadataka. da bi kolektiv izvrsio zadatak koji
dovoljno da
clanovi

tehnickim i
vaju zadataka kolektiva.
dejstva se i kvalifikaciona
Kvantitativnauskladenost kolektiva odnosi se na veliCinu kolek­
delova kolektiva (b).

u
brojno
ne sme da ni
zadatke koji su mu
micno aktiviran; neadekvatni
deo kolektiva,
cesu drustvene
bv nije dorastao usled
""'-'Le,,-,,, U procesu drustvene
(b) Kao sto kolektiv kao celina
daGima kOje isto tako i

2 Ustav SFRJ u sledecem smislu mesto radne zajednice u drustveno­

-ekonomskom sistemu SFRJ: »Radni Ijudi mde u radnoj
ljaju, kao clanovi radne zajednice, radne odnose
samoupravljanju«, clan 10, Usta\a.
3 ako je u preduzecu s odredenim sastavom radnog kolekti va doslo
i uvodenja u nove tehnicke uz dizanje
to mora dove de i do izmene strukture
mehanizovanim radnim mesUma u radionici radnika C8
obrnuto, na radnim mestima pripreme
elemenata u vezi s rekonstrukcijom
ce se verovatno povecati, jer im se namecu nova
resenja.

4
 kvalifikacijama, moraju biti brojno u odredenoj medusobnoj proporciji:
svaka od zastupljenih strucnosti u kol ektivu treba da bude zastupljena
u onom broju u kome to zahtevaju zadaci kolektiva kao celine pri ost­
varivanju ciljeva preduzeca. Sa promenom zadataka preduzeca menjaju
se brojni odnosi izmedu delova kolektiva , posmatranih po vrstama i ste­
penima kvalifikovanosti.
(3) Vremenska uskladenost kolektiva preduzeca u prvom redu je iz­
razena odnosom izmedu brojnog stanja i kvalifikacione strukture kolek­
tiva, na jednoj strani, i njegovih zadataka, na drugoj strani. Svaki zada­
tak koji se postavl ja kolektivu konkretnog preduzeca proistice iz funkcije
koju preduzecE obavlja u procesu drustvene reprodukcije i uvek je vre"
menski odre1erl. S promenom funkcije preduzeca u procesu drustvene
re;- :Odllkcije - kvalitativne iIi po obimu - menjace se, kvalitativno iIi
po obimu, i zadaci kolektiva. Meautim, za bilo koji konkretni zadatak
koji je definisan ne samo po svojim karakteristikama nego i po vremenu
izvrs enja, kvalifikaciona struktura i brojno stan je kolektiva treba da od­
govaraju zahtevima koje takav za datak postavlja u vremenu svoga izvr­
senja.·\

b) S red s t v apr e d u z e c a
Sredstva su drugi element preduzeca kao samostalne radne zajedni­
ceo U svakom konkre tno m slucaju ona su takode Ddredena kvalitativno
(1), kvantitativno (2) i vremenski (3).
(1) Kvalitativna struktura sredstava, tj. njihova struktura po nameni
i tehnickim karateristikama, uslovljena je funkcijom koju preduzece
vrsi u procesu drustvene reprod ukcije: namena i tehnicke karakteristike
sredstava jednog metalurSkDg preduzeca razlikuju se od namene i teh­
nickih karakteristika sredstava jednog tekstilnog preduzeca u onDj meri
u kojoj se metalurgija kao delatnost razlikuje od tekstilne proizvodnje
kao delatnosti. Odstupanje karakteristika sredstava od onih karakteristi­
ka koje uslovljava funkcija preduzeca u drustvenoj reprodukciji ima za
posledicu otezavanje - iIi mozda cak i onemogucavanje - vrSenja te
funkcije od strane konkretnog preduzeca, cime preduzece, delimicno ili
potpuno, gubi karakter radne zajednice u gore iznetom smislu.
(2) Sredstva su kvantitativno odredena konkretnim zadacima koje
preduzece obavlja vrsenjem svoje funkcije u prDcesu drustvene repro­
dukcije. Izmenom ovih zadataka po obimu adaptiraju se i koliCine sred­
stava kojima preduzeee raspolaze. Ukoliko izostane ovo adaptiranje pri
povecanju zadataka preduzeca, ono nece biti u mogucnosti da izvrsi te
zadatke, Cime ce biti dovedena u pitanje njeg0va funkcija u drustvenoj
l'eprodukciji; izostajanje toga adaptiranja pri smanjivanju zadataka ima­
ce za posledicu iskljucivanje jednog dela sredstava konkretnog preduze­
ca iz upotrebe, cime je opet iskljuceno vrsenje funkcije u drustvenoj
r e produkciji - bar ukoliko je u pitanju vrsenje te funkcije primenom
takvih neiskoriscenih sredstava.
• Tako u fazi osni vanja i izgradnje preduzeca do njego vog konstituisanja
kvalifikaciona struktura koiekti va se bitno raziikuje od njego ve kvalifikacione
stnll<ture posle konstituisanja i otpocinjanja normainog rada: u fazi izgradnje,
teziste je na organizovanju, tako da ~ u tada popu njena mahom organizaciona radn a
mes ta - rukol'odilacka i rukovodilacko-izvrsna mesta - dok .ie u fazi normalnog
ra da tezistc na izvrsa vclD ju reproduk cio nih zadataka, stu znaci da je u strukturi
ko·l ekti va te ziste tada pomereno na izvrsna radna mesta.

5
 (3) Vremenska usklaaenost sredstava i zadataka ~'~"J""A
usklaaenosti kolektiva i

sredstva

c) 0 r g ani z a c ion a s t r u k t u r a p red u z e c a

izvrsava njegov radni kolektiv
Na osnovu ovog principa, ukupan zadatak
zadatke clanova radnog kolek­
clan kolektiva se
Pri ovako
u ostvariva­
kao as,·

(1) tehnicke podele rada

proizvoaac-pojedinac je izvrSilac proizvodnog zadatka koji mu
On, drugim recima, ukupan proces rada koji, hro­
ima sledece faze,

faza i

zavrsna faza,

U svakoj od
broj radnih
tih

proizvodnji
procesa rada je i
odnosno za
tehnicke podele

6
ukupni proces rada se rasclanjuje na izvestan broj pripremnih, tehnolos­
kih i zavrsnih operacija. 1zvrsenje svake od tih operacija predstavlja par­
cij alno izvrsenje zadatka proizvodnje. Celishodno organizaciono povezani
izvrseni parcijalni zadaci treba da obezbede izvrsenje ukupnog zadatka
u proizvodnji. Na taj naCin je primenom principa tehnicke podele rada
ukupnog procesa rada na njegove pojedine operacije u stvari izvrseno
frakcionisanje ukupno.g zadatka proizvodac-kolektiva na parcijalne za­
datke pojedinih njegovih clanova.
Da bi clanovi radnog kolektiva izvrsavali parcijalne zadatke, uz pri­
menu principa tehnicke podele rada, i ostvarili ukupni zadatak kolektiva
kao celine a time i ciljeve proizvodnje, potrebni su
veci iii manji utrosak bioenergije proizvodac-pojedinaca, izvrsilaca
pojedinacnih operacija, bez obzira na to u kojoj se hronoloskoj fazi
procesa rada te operacije n3Jlaze i
izvestan organizacioni napor radi uskladivanja raznih akcija proizvo­
dac-pojedinaca, kako bi izvrsavanje njihovih parcijalnih zadataka ko­
nacno rezultiralo u izvrsenju ukupnog zadatka proizvodac-kolektiva.
1z gornjeg izlazi da se primenom principa tehnicke podele rada rad­
na aktivnost proizvodac-kolektiva u stvari konkretizuje u procesima ra­
da clanova toga kolektiva: utroskom svoje bioenergije u izvrsavanju par­
cijalnih zadataka, clanovi kolektiva izvrsavaju ukupni zadatak kolektiva.
Na taj nacin su utrosci njihove bioenergije uslov za izvrsenje ukupnog
zadatka kolektiva, odnosno za ostvarenje ciljeva proizvodnje. Clanovi ko-­
lektiva se ovde, drugim reeima, takode javljaju kao proizvodac-pojedinci
i nosioci radne aktivnosti proizvodac-kolektiva uz primenu principa teh­
nicke podele rada.
(3) Qrganizacioni napor, potreban za uskladivanje radnih akcija pro­
izvodac-pojedinaca da bi izvrsenje njihovih parcijalnih zadataka rezulti­
ralo u izvrsenju ukupnog zadatka kolektiva, predstavlja novi kvalitet
procesa rada proizvodac-kolektiva kao ukupnog proizvodaca, bitno razli­
cit od procesa rada proizvodac-pojedinca kao ukupnog proizvodaca. Da
bi se stvorila radna koordinacija i izvrsenje ukupnog zadatka izvrsava­
njem parcijalnih zadataka proizvodac-pojedinaca, procesi kolektivnog
rada, pored izvrsnih operacija, moraju da sadde i organizacione operacije,
kojima se obezbeduje koordinacija. Drugim recima, U svakoj od navede­
ne tri faze procesa rada - pripremne, tehnoloske, zavrsne - javice se
izvestan broj izvrsnih i izvestan broj organizacionih operacija. Uspesno
obavljanje kako jednih taka i drugih uslov je da se ukupni zadatak ko­
lektiva ostvari izvrsavanjem parcijalnih zadataka njegovih clanova. Ut­
rosci bioenergije izvrsilaca, proizvodac-pojedinaca, kako na izvrsnim taka
i na organizacionim operacijama je, prema tome, uslov da se ostvare
ciljevi proizvodnje kolektivnim radom uz primenu principa tehnicke po­
dele rada.
Karakter organizacionih operacija, pa prema tome i karakter rada,
odnosno trosenje radne snage na tim operacijama uslovljen je drustve­
nim karakterom organizacione funkcije uopste. Ako se zadaci u procesu
drustvene reprodukcije klasno polarizuju u tome smislu sto je nosilac
izvrsnih zadataka jedna, a nosilac organizacionih zadataka druga drust­
vena klasa, tada radovi na organizacionim operacijama proizvodac-kolek­
tiva imaju ish onaj karakter koji imaju radovi pripadnika klase-nosioca

7
 drustvenih zadataka. 5 Meautim, ako izvrsni i
zadaci nisu klasno tada organizacioni
a, samim tim i radovi usmereni na isH drustveni
karakter kao i izvrSni radovi, jer istih drustve­
prava i obaveza. 7

2. ZADATAK U REPRODUKCIJI

se u sustini svodi naobnavljanje drustvene

uslova za tu proizvodnju, kako bi se obezbedilo
drustvenih Njene faze su:

razmena,

u ovako
konkretno
broj od
produkcije.
se, zajedno s karakterom drustvenih
cesu drustvenog razvitka. Koliko i
reba ce podmirivati konkretno
cesu drustvene zavisi od vrste i stepena
rada,
Na osnovu dru.§tvene podele rada podmirenje
proces drustvene reprodukcije su tako
jedna jednu
drugi ili svega nekoliko drugih vrsta
treei proizvodaci itd., s tim proizvodnja
obezbedi svih

organizaciji uspostavljaju, kao clanovi radne

ravnopravni su u samoupravljanju«; Ustav

8
potrosaca, na drugoj strani. Veza izmedu proizvodnje i potrosnje, pri
drustvenoj podeli rada obezbeauje prometna faza drustvene reprodukcije,
u kojoj proizvodaCi svoje proizvode nude kao robu kupcima, odnosno po­
trosacima tih proizvoda. 8 Ukoliko je veCi stepen drustvene podele rada
sproveden u konkretnoj privredi, utoliko je uze podrucje proizvodne ak­
tivnosti koju, u toj podeli, obavlja jedan proizvodac. Cilj i smisao ovako
sprovedene drustvene podele rada je unapreaenje drustvene reprodukci­
je u celini, odnosno razvitak proizvodnog potencijala drustva kao celine.
Zahvaljujuci ovako sprovedenoj drustvenoj podeli rada i suzavanju de­
lovanja svakog ucesnika u toj podeli na relativno usko podrucje drustve­
ne reprodukcije, svaki od tih ucesnika ima mogucnosti da znatno razvije
svoje proizvodne 's posobnosti, da se specijalizuje i usavrsi u radu i time
visestruko da poveca svoj uCinak. Preko povecanja uCinka svih ucesnika
ukljucenih u drustvenu reprodukciju po principu drustvene podele rada
povecava se visestruko i ukupni ucinak u drustvenoj reprodukciji.9
lako su navedene cetiri faze - proizvodnja, razmena, raspodela, po­
trosnja - uslov za normalan tok drustvene reprodukcije, drustvena po­
dela rada izmedu proizvodac-kolektiva izvrsena je sarno u fazi proizvod­
nje i fazi prometa. Raspodela i potrosnja su uslovljene, pre svega, drus­
tveno-politickim uredenjem, privrednim sistemom i drustvenim institu­
cijama izgradenim na tim drustveno-politickim osnovama.
lako je proizvodnja cilj reprodukcije, a pocetna i zavrsna prometna
faza sarno uslov proizvodnje, kako faza proizvodnje tako i faze prometa
su neophodne u robno-novcanim uslovima proizvodnje. Drugim recima,
procesom rada kojim se obezbeduje proizvodnja valja obezbediti pocetni
i zavrsni promet da bi se proizvodnja mogla da obavlja. Posmatran s
drustvenog stanovista, to je jedinstven proces rada, ciji je cilj obezbede­
nje nesmetanog toka drustvene reprodukcije. Samim tim i proizvodac
koji obavlja taj jedinstveni proces fada predstavlja ukupnog drustvenog
proizvodaca. Sve radnje u ovom jedinstvenom procesu rada imaju pod­
jednak drustveni znacaj. Pri tome nije od vaznosti da Ii su one neposred­
no ili tek posredno vezane za fazu proizvodnje u kojoj se formiraju upot­
rebne vrednosti drustvenog proizvoda i time ostvaruju ciljevi ' reproduk-·
cije. Operacijama tehnoloskih procesa - dakle, operacijama u fazi pro­
izvodnje - obezbeduju se novi upotrebni kvaliteti, nove upotrebne vred­
nosti, koje su cilj reprodukcije. Te operacije su, dakle, neposredno veza­
ne za ciljeve reprodukcije, Ali, za obezbedenje trajne reprodukcije nisu
8 RazJiJea izmedu drustvene i napred navedene podele rada je u tome (1) !ito
se pl'oizvodi tehnicke podeJe l'ada (delo vi i operacije) ne iznose na trziste kao roba
i (2) sto se pri tehnickoj podeJi rada radi 0 jednom proiz vodac-kolektivu, a pri
drustvenoj podeli rada 0 raznim proizvodac-kolektivima,
9 0 podeJi rada vee Platon govo r i ali je ne posmatra sa stanovista njenog
efekta na poveeanje radnog ucinka, v ee na nju gleda kao na prirodnu potrebu
coveka da se preorijen tise na onu drustvenu i radnu aktivnost koja l11U najvisc
stoji. Ovakvo shvatanje pl'ih vata i Aristotel. Njihove politicke koncepcije aristo­
kratskog dl'ustva u izvesnoj meri se objasnjavaju i ovako sh v acenom potrebom
za odrzavanjem sistema drustvene podele rada. - P etty (The Economic Writings
of Sir William Petty, izdanje 1899), medutim, stavlja akcenat na podelu rada kao
faktor radnog ucinka u onom smislu u kome istu kasnije Smith razraduje, uvida..
juci cak i znacaj trzista za ostvarenje poziti v nih efekata u proizvodnom ucinku,
koje podela rada sarna po sebi omogucuje. - lVIedutim, tek Smith, (A. Smith, Wealt
of Nations, 1776), kao niko ranije, naglasava pun drustveni znacaj podele rada,
posveeujuei tom pitanju citave tri prve glave svoga dela, Po njemu to je prak­
ticno jedini faktor ekonomskog pl'ogl'esa, Ceo tehnoloski pOl'gres i celokupno inve­
stiranje su llslovljeni postojanjem podele rada .

9
 da u

po­

procesa reprodukcije i
procesa rada.

a) Pod e 1 a r a d a p 0 k r i t e r i j u m u pro c e s are pod u k c i J e

rada 10 izmedu

3)

1) Preduzeca za proizvodnju (proizvodna preduzeca)

10 )}Imamo Ii u vidu jedino !'ad sam, onda

na velike njene rodove, kao industriju mozemo kao opstu
podelu ovih proizvodnje na vrste kao posebnu jJodelu rada,
a podelu u jedne radionice J,ao pojedinacnu podelu rada«; K. Marks,
Kapital I, izdanje »Kultura", 1958, str 260.

10
Drugim reClma, proizvodna preduzeca, iako im je osnovni zadatak proiz­
vcdnja u ukupnoj dr ustvenoj reprodukciji , imaju izvesne funkcije i u
prometnim fazama, jer su te funkcije uslov za obavljanje proizvodnje sve
dotle dok se proizvodnja obavlja u robno-novcanoj privredi.
Pitanje srazmere izmedu proizvodnih poslova i prometnih poslova u
jednom proizvodnom preduzecu je organizacioni problem toga preduzeea,
koji se u svakom konkret nom slucaju resava polazeci od specificnosti to­
ga preduzeca. U ove specificnosti najcesce spada priroda delatnosti pre­
duzeca , karakteristike nj egovih proizvoda, karakteristike trzista na kome
se tif proizvodi prodaju itd. U jednom preduzecu je teziste na pr'oi:zN'od­
nim poslovima, dok su prometni poslovi svedeni na najmanju potrebnu
meru . Proizvodac tu uglavnom nabavlja sredstva za proizvodnju sa tez­
njom da se ograniCi na sto manji broj dobavljaca. On prodaju vrsi opet
relativno ogranicenom broju industrijskih preradivaca njegovih polupro­
izvoda iIi ogranicenom broju distributera-grosista. Takvo proizvodno pre­
duzece do maksimuma koristi drustvenu podelu rada po kriterijumu pro­
cesa reprodukcije. Drugo preduzece, koje radi pod drugim uslovima,
moze da organizuje svoju proizvoonju na znatno nizem nivou drustvene
podele rada. Ono moze, ne samo da organizuje svoju sopstvenu sluzbu
celokupne nabavke sredstava za proizvodnju vec da i celokupnu distri­
butivnu mrezu sopstvenih pwizvoda organizuje u okviru svog kolektiva.
U tom preduzecu prometni poslovi pripremne i zavrsne faze mogu da
imaju isto toliki znacaj kao i tehnoloski poslovi proizvodne faze. Organi­
zaci.ono, oni mogu da predstavljaju slozeniju problematiku od problema·­
tike poslova tehnoloske faze.

2) Preduzeca za robni promet (trgovinska preduzeca)

Trgovinska preduzeca, kao samostalne organizacije radnih ljudi,
ukljucuju se svojim zadacima u prometnu fazu procesa drustvene repro­
dukcije, ito, preciznije receno, u fazu robnog prometa (za razliku od
novcanog prometa). Njihov zadatak je da obezbede razmenu proizvede­
nih roba, bilo u sferi drustvene proizvodnje bilo pak u sferi drustvene
potrosnje. Osnovne karakteristike ovih preduzeea su:
(1) teziste na operacijama robnog prometa u njihovim procesima rada i
(2) naglasena drustvena uslovljenost njihovih svojstava preduzeca, shva­
cenih kao samostalne radne organizacije, Ciji zadatak je vrsenje pro­
metne funkcije u procesu drustvene reprodukcije.
(1) Teziste procesa rada u trgovinskim preduzeCima je na obezbedenju
robnog prometa. Tehnolosku fazu toga procesa, prema tome, cine tehnika
kupoprodaja. Operacije pripremne i zavrsne faze su uslovljene karak­
terom triista na kojima se pojavljuje preduzeee, organizacionom struk­
turom i poslovnom orijentacijom preduzeca, kao i samom kupoprodajnom
tehnikom u tehnoloskoj fazi procesa rada ovih preduzeca. Medu tim, u
robno-novcanoj privredi aktivnost ovih preduzeca se ne ogranicava samo
na obezbedenje robnog prometa u drustvenoj reprodukciji, koji se pre­
plice s novcanim prometom kroz robno-novcane transakcije. U onoj meri
u kojoj je novcani promet uslov za obezbedenje robnog prometa u
poslovnoj aktivnosti trgovinskih preduzeca, ova preduzec a obavljaju i
poslove novcanog prometa . To im niukoliko ne umanjuje njihov karakter

II
 preduzeca za robni promet (trgovinskih preduzeca) , kao sto ni prometne
operacije u procesima rada proizvodnih preduzeca ovim preduzecima ne
umanjuju karakter proizvodnih preduzeca.
(2) U kojoj meri ce trgovinska preduzeca imati karakter preduze ca.
kao samostalne organizacije radnih Ijudi, zavisi od stepena delovanja
ekonomskih zakona na tdistu na kome ta preduzeca obavljaju funkciju
robnog prometa u procesu drustvene reprodukcije. U ovom pogledu mogu
da se jave sledeci tipicni slucajevi:
(a) prometna aktivnost na tdistu na kome j e iskljuceno delovanje eko­
nomskih zakona,
(b) prometna aktivnost na triistu na kome ekonomski zakoni deluju, ali
uz izvesna ogranicenja i
(c) prometna aktivnost na trzistu na kome postoji slobodno delovanje eko­
nomskih zakona.
(a) Trgovinska preduzeca mogu da obavljaju svoj zadatak robnog
prometa na trziStu u kame je iskljuceno delovanje ekonomskih zakona.
U tom slucaju ona su distributeri robe, pri cemu svoju distributivnu funk­
. ciju obavljaju uz odreaene, unapred propisane trzisne uslove. Samim
aktom razmene trgovinsko preduzece, u ovakvim uslovima, ne moze nista
da menja u kvalitetu svoje ekonomije. Ono u toj razmeni ne posluje po
ekonomskim principima. Te principe ono moze jedino da primenjuje i
sprovodi u organizovanju i izvoaenju procesa rada kojim se razmena
ostvaruje: cia primenjuje mere stednje u trosenju elemenata proizvodnje
pri svom intemom poslovanju, da se turdi da sto potpunije iskoristi radni
potencijal svog kolektiva i s1. Srazmemo stepenu ovakve primene ekonom­
skih principa u svom poslovanju, ovo preduzece ima karakter preduzeca
kao samostalne organizacije radnih Ijudi koja vrsi funkciju razmene u
procesu drustvene reprodukcije ; s obzirom na to da je primena tih prin­
cipa vrlo skucena, skucene su takode i karakteristike preduzeca shvace­
nog u definisanom smislu. Ovaj tip trgovinskog preduzeca postojao je u
jugoslovenskoj privredi u periodu njenag administrativnog upravljanja.
(b) Trgovinska preduzeca Cija se prometna aktivnost odvija na trzistu
ogranicenog delovanja ekonomskih' zakona imaju znatno sire moguc­
nosti za primenu ekonomskih principa. Aktima ekonomskag prometa ona
su u mogucnosti da menjaju svoju ekonomiju u okvil-ima ogranicenog
dejstva ekonomskih zakona: da akumuliraju u vezi s prelivanjem vred­
nosti u procesu razmene, pod dejstvom ponude i traznje ; da povoljnim
triisnim cenama svojih proizvoda ostvaruju visok dohodak , zahvaljujuci
pravilnoj trzisnoj orijentaciji, sistematskoj obradi trzista i s1. Pored ovoga,
organizovanjem procesa rada u domenu trzisnog prometa uz primenu
ekonomskih principa, ova preduzeca takode mogu bitno da uti cu na svoju
ekonomiju: ustede u trosenju sredstava za proizvodnju. povecana pro­
duktivnost rada, racionalne metode organizacije rada i s1. Ove l"elativno
siroke mogucnosti primene ekonomskih principa, kako pl'i izvodenju akata
robne razmene tako i pr'i organizovanju procesa rada u razmeni, daju
ovim preduzecima karakter preduzeca kao samostalnih organizacija rad­
nih Ijudi koje vrse funkciju razmene u procesu drustvene reprociukcije.
(c) Privredna aktivnost trgovinskih preduzeca na triistu sa slobod­
nim delovanjem ekonomskih zakona daje tim preduzeCima karaktel' pre­
duzeca kao samostalnih organizacija radnih Ijudi. Ona su u stanju da u
podjednakoj meri ·uticu na svoju ekonomiju kako u fazi organizovanja
sopstvenih procesa rada tako i pri izvodenju akata ra.z mene u rob n om

12
prometu. ZahvaljujuCi ovoj sirokoj mogucnosti primene ekonomskih
principa, trgovinska preduzeca ove vrste mogu na sirokom planu da aku­
muliraju, da sprovode mere racionalizacije i s1.

3) Preduzeca za novcani promet (bankarska preduzeca)

Robno-novcane transakcije se ispoljavaju, na jednoj strani, kao niz
kupoprodajnih poslova, a na drugoj strani, kao niz finansijskih primanja
i placanja. Po principu drustvene podele rada, poslovi prve vrste su dali
osnovu za pojavu trgovinskih preduzeea kao proizvodac-preduzeca u pro­
metnoj fazi drustvene reprodukcije. Po istom principu, poslovi finansij­
skih primanja i placanja daju osnovu za pojavu bankarskih preduzeca
koja obavljaju finansijske transakcije ll u prometnoj fazi drustvene
reprodukcije. Medutim, aktivnost bankarskih preduzeca je znatno sira od
finansijskih transakcija u prometnoj fazi. Ona zahvata, u danasnjoj fazi
razvitka, celokupnu ekonomsku aktivnost u procesu drustvene reproduk­
cije na svima onim punktovima na kojima se sredstva javIjaju u novca­
nom obliku. Najnaglaseniji oblici te aktivnosti su:
(1) obavljanje finansijskih transakcija izmedu privrednih organizacija,
odnosno za racun privrednih organizacija;
(2) obavljanje finansijskih transakcija za racun ustanova i neprivrednih
organizacija;
(3) pribiranje i akumuliranje finansijskih sredstava (stednja i akumu­
Iacija) ;
(4) finansijsko-tehnicka aktivnost u aktima raspodele drustvenog proiz­
voda i
(5) evidenciono-tehnicki poslovi finansijskih tokova.
(1) U svojstvu izvrsioca finansijskih transakcija za racun drugih pre­
duzeca bankarsko preduzece preuzima ulogu blagajnika i knjigovode till
preduzeca. Ono postaje izvrsilac jednog dela procesa rada ukupnog dru­
Stvenog proizvoaaca u sistemu drustvene podele rada. Samim tim ono je
deo ukupnog proizvoaac-preduzeca . Otuda i zakoni drustvene reproduk­
cije predstavljaju zakone kojima se podvrgava bankarsko preduzece u
svom radu pri obavljanju finansijskih transakcija. Time se i ciljevi rada
toga preduzeca indentifikuju sa ciIjevima rada ukupnog proizvodac-pre­
duzeca. Da bi bankarsko preduzece ostvarilo te ciljeve pri obavljanju
finansijskih transakcija, ono mora da se pridrZava istih onih principa eko­
nomije u drustvenoj reprodukciji kojih se pridrZava ukupno proizvodac­
-preduzece. Poslovanje po ovim principima daje bankarskom preduzecu
karakter preduzeca, u smislu samostalne organizacije radnih Ijudi koja
vrsi odredenu funkciju u drustvenoj reprodukciji, ukoliko je rec 0 gor­
njim poslovima finansijskih transakcija banke za racun drugih preduzeca.
(2) Drugu vrstu finansijskih transakcija koju vrsi bankarsko predu­
zece cine transakcije koje ono obavlja za racun ust'finova i neprivrednih
organizacija. Aktivnost ove klijentele bankarskog preduzeca ne odvija se
ni u fazi proizvodnje ni u fazi prometa u procesu drustvene reprodukcije;
to je aktivnost u fazi potrosnje - drustvene i individualne. Medutim,

II Preduzeca za osiguranje su specijalna kategorija preduzeca za finansijske

transakcije. Na osnovu osigUl"anickih uloga, sJicnih, recimo, amortizacionim ulozima
u amortizacioni fond, ova preduzeca formiraju i kumuliraju sredstva osiguravajuCih
fondova, Cime obezbeduju finansijsku bazu za repariranje nastalih steta, odnosno
materijalnih gubitaka uopste.
 usluge koje bankarsko preduzeee vrSi toj klijenteli su usluge novcanog
prometa: naplata potrazivanja od preduzeea i organizacija ukljucenih u
drustvenu reprodukciju, bilo u fazi proizvodnje bilo u fazi prometa; isplata
obaveza klijentele koje proisticu iz njihovih kupoprodajnih poslova, i s1.
U svojstvu izvrsioca ovih finansijskih transakcija, bankarsko preduzeee
moze da funkcionise - i redovno funkcionise - kao privredno preduzece,
koje se pridrZava principa ekQnomije reprodukcije: shodno tim principima,
manipulacione takse treba da pokriju troskove poslovanja ove vrste;
izvrsenje ovakvih finansijskih transakcija se u nacelu prima samo za
one vrste poslova koji mogu da pokriju manipulacione troskove, ukoliko
nema drugih moguenosti za njihovo pokrivanje, i s1.
(3) Treeu vrstu poslova koje obavljaju bankarska preduzeea pred­
stavljaju poslovi prikupljanja stednih uloga. Bankarsko preduzeee se
ovim poslovima ne ukljucuje u proces drustvene reprodukcije. Ono de­
luje kao inicijator stednje i mobilizator sredstava koja ee kasnije biti
koriseena delom kao sredstva za proizvodnju, delom kao sredstva za
potrosnju. Banka ovim indirektno, dod use, doprinosi drustvenoj reproduk­
ciji, ali se u nju ne ukopcava direktno. Usled toga, ona se, ukoliko su u
pitanju ovi poslovi, ne moze smatrati delom ukupnog proizvodac-predu­
zeea, iako joj nista ne stoji na putu da svoje poslovanje ove vrste
podvrgne principima ekonomije reprodukcije. Ovo se, medutim, najceSee
ne desava da se ne bi umanjio interes stedisa za stednju. Usled toga ,
poslovi prikupljanja stednih uloga bankarskom preduzeeu ne daju karak­
t er preduzeca u smislu samostalne radne organizacije koja vrsi odredenu
funkciju u procesu drustvene reprodukcije.
(4) Finansijsko-tehnicka aktivnost u aktima raspodele sredstava
predstavlja cetvrtu grupu poslova koja najcesee obavljaju bankarska pre­
duzeea. Doduse, meritorne odluke 0 raspodeli sredstava su odluke uprav­
Ijanja. Ni drustveni organi upravljanja, ni banka koja vrlo tesno sara­
duje s tim organom pri donosenju odluka 0 raspodeli, ne mogu da funk­
cionisu kao privredno preduzeee. Politicki smisao drustvenog uprav­
Ijanja je samoupravljanje, a sustina ovoga je da izvrsioci procesa rada,
koji pokreeu, celu dru stvenu reprodukciju, sami upravljaju tim svojim
procesima rada. Samim tim se njihovo upravljanje prenosi i na ceo pro­
ces reprodukcije, sto znaci da se prenosi s upravljanja sopstvenim pro­
cesima rada na upravljanje sredstvima u reprodukciji. Medutim, u vezi
s aktima upravljanja javlja se veliki broj poslova organizacione prirode,
koji Cine tehniku raspodele. Kroz ovu tehniku raspodele bankarsko pre­
duzeee se ukljucuje u proces drustvene reprdukcije po principu dru­
stvene podele I'ada. Banka ovde preuzima izvrsne poslove raspodele sred­
stava. U toj svojoj ulozi - naroCito kad je u pitanju raspodela sredstava
za proizvodnju - ona obavlja proces rada koji se ne razlikuje od procesa
rada kolektiva drugih privrednih organizacija. S obzirom na to da bankar·­
sko preduzeee time obavlja jednu funkciju u procesu drustvene reproduk­
cije, pri cemu moze da primenjuje - i redovno primenjuje - ekonom­
ske principe poslovanja, one postaje deo ukupnog proizvodac-preduzeea
i javlja se u procesu drustvene reprodukcije kao privredno preduzec8
zahvaljujuei primeni principa drustvene podele rada.
(5) Evidenciono-tehnicki poslovi predstavljaju specificnu vrstu po­
slova bankarskog preduzeea. To su, u prvom redu, poslovi one vrste
kakve obavljaju organi drustvene evidencije. U izvrsavanju ovih poslova,
bankarsko preduzeee nema karakter privredne organizacije, u smislu

14
samostalne organizacij.e radnih ljudi. Ovde ono ne obavlja poslove finan­
sijskih transakcija za racun drugih preduzeea. Ne obavlja ni poslove koji
su dire-ktno vezani za te transakcije. Ovde su mahom u pitanju poslovi
statisticke i knjigovodstvene prirode - poslovi evidencije ukupne dru­
stvene reprodukcije, eventualno poslovi naucne analize i objasnjavanja
te reprodukcije. Oni su - i to svega jednim svojim delom - tek u
indirektnoj vezi s tehnicko-organizacionim poslovima raspodele sred­
stava, koje obavlja banka. Inace, to su poslovi koji se obavljaju za racun
dTzavnih i dTustvenih organa, kompetentnih za raspodelu sredstava u
reprodukciji. Oni su tipicna kategorija pripremnih posLova za poslove
organizovanja procesa reprodukcije u celini, koje banka obavlja za racun
svih onih koji su pozvani da uzmu bilo direktnog bilo indirektnog ucesea
u organizovanju drustvene reproukcije. Njih bi mogla da obavlja i bilo
koja druga ddavna institucija iIi privredna organizacija, priddavajuei
se ekonomskih principa u svome poslovanju. Ukoliko bankarsko predu­
zeee evidenciono-tehnicke poslove praeenja finansijskih tokova obavlja
po principima ekonomije reprodukcije, ono funkcionise kao organizaciono
preduzeee koje ima kamkter preduzeca u smislu samostalne organizacije
radnih ljudi.

b) Pod e I a r a d a po k r i t e r i j u m u pro c e sa r a d a
U proizvodnim, trgovinskim i bankarskim preduzeeima, koja su se
formirala po principu drustvene podele rada uz primenu kriterijuma pro­
cesa reprodukcije vrsi se dalja podela rada,12 dalje suzavanje zadataka
i specijalizacija u vrsenju njihove funkcije u procesu drustvene repro­
dukcije, ali uz primenu kriteTijuma pTocesa rada. Naime, kako izmedu
proizvodnih, i izmedu trgovinskih , tako i izmedu bankarskih preduzeca
postoj i velika izdiferenciranost u karakteristikama i specificnostima zbog
velikih razlika izmedu karakteristika i specificn{)sti procesa rada koji se
obavljaju u tim preduzeeima. Ako se pode od ovih karakteristika i spe­
cificnosti njihovih procesa rada, konstatovace se
1) da se preduzeea u svakoj ad navedenih oblasti reprodukcije mogu
izdiferencirati po sektoTima, granama i vrstama delatnosti, s obzirom
na izdiferenciranost njihovih procesa rada i
2) da se, pojedine grupe organizacionih posLova iz pojedinih faza procesa
rada mogu izdvojiti, osamostaliti i form irati kao sam{)stalna privredna
preduzeca - tip organizacionih pTeduzeca.

1) Sektori, grane i vrste preduzeca

po delatnostima

I kod proizvodnih (1) , i kod trgovinskih (2), i kod bankarskih (3) pre­
duzeea mogu se sagledati bila sektori, bilo grane bilo vrste delatnosti
s obzir{)m na specificnosti procesa rada koje obavljaju konkretna predu­
zeca.
(1) Izdiferenciranost procesa radci - u stvali izdiferenciranost pro­
cesa proizvodnje u celini - najnaglasenija je kod ]J7'oizvodnih preduzeca.
Usled toga je mQguce grupisati ova preduzeca, ne samo u jasno izdi­
ferencirane sektore (a), vee se i preduzeea svakog sektora mogu jasno

12 Vidi ranije »posebnu podelu rada« u napomeni 10.

15
 izdiferencirati u grane proizvodnje (b), a u mnogim granama takode mogu
cia se sagledaju i vrste delatnosti (c).
(a) S obzirom na specificnosti i karakteristike svojih procesa proiz­
vodnje, proizvodna preduzeca mogu da se grupisu u sledece sektore:
1. Ekstraktivna iIi rudarska preduzeca, koja se bave ekstrakcijom iii
vadenjem prirodnih bogatstava - uglja, metalnih ruda, ruda nemetalnih
minerala - iz zemlje. Njihove karakteristike se uglavnom svode na
sledece: .
- predmet delatnosti je ekstrakcija fosilnih materija, metalnih ruda i
ruda nemetala, usled cega su ona locirana na mestima nalazista tih

materija;

najcesce je uslov za otpocinjanje rada u rudarskom preduzecu pret-·

hodno dugo i relativno skupo ruda~sko istrazivanje;

proizvodna eksploatacija rudnog nalazista obicno zahteva relativno

velike investicije; zbog iznetih karakteristika, rudarska proizvodnja

najcesce postaje ekonomski celishodna ako ima masovni karakter.

2. Sektor poljoprivrednih preduzeca Cine poljoprivredna gazdinstva,

dok su seoske radne zadruge specifican tip ovih preduzeca. Poljoprivred­
na preciuzeca, kao samostalne radne zajednice, imaju sve karakteristike
socijalistickih preduzeea drugih privrednih sektora: mogucnost primene
ekonomskih principa reprodukcije u trnsnom prometu proizvoda ovih
preduzeca; mogucnost primene i sprovodenje tih principa u internom
organizovanju reprodukcije u tim preduzeCima. Njihove specificnosti se
svode na sledece:
bioloski faktori u njihovoj proizvodnji igraju znacajnu ulogu;

uticaj prirodnih faldora u poljoprivrednoj proizvodnji je naglaseniji

nego u proizvodnji bilo kojih drugih preduzeca ;

radilista u poljoprivrednim preduzeCima su obicno rasturena na celom

zemljistu koje eksploatise to preduzece;

za dizanje nivoa tehnicke opremljenosti postoje znatno uze mogucnosti

no sto su mogucnosti drugih, nepoljoprivrednih preduzeca;

asortiman proizvoda poljoprivrednih preduzeca, posmatran cak i u

k,r aCim periodima, srazmerno je velik ;

dobar deo sopstvene proizvodnje jednog poljoprivrednog preduzeea

to preduzece samo konzumira - stocarski sektor u jednom preduzeCu

konzumira proizvode ratarskog sektora toga preduzeca ;

za proizvodnju poljoprivrednih preduzeca tipican je sezonski karak­

tel' te proizvodnje;

kvalifikaciona struktura radnog kolektiva u poljoprivrednim predu­

zeCima nije u onoj meri izdiferencirana u kojoj je izdiferencirana u

preduzeCima drugih sektora.

3. Industrijska preduzeca predstavljaju onu kategoriju proizvodnih

preduzeca Cija se delatnost zasniva na preradi sirovina rudnog (fosilne
sirovine, mineralne, metalne i nemetalne sirovine) i poljoprivrdnog, od­
nosno sumskog porekla.
4. Gradevinska predw:eca se bave proizvodnjom gradevinskih obje­
kata - kuce za stanovanje, industrijski gradevinski objekti, mostovi, pu­
tevi i s1. TehnoloSke procese ovih preduzeca karakterise mehanicka proiz­
vodnja. U odnosu na druga preduzeca, za njih je karakteristicno to da im
se ra,dilista pomeraju od jedne gradevinske lokacije do druge. Ovo znatno
komplikuje organizacionu problematiku gradevinskih preduzeca, jer
svako novo radiliste valja iznova od pocetka organizovati. Tu organizacionu

16
slozenost u gradevinskim preduzeCima potencira dalje sarenilo vida ove
organizacije: proizvodnja se ovde obavlja u raznim vidovima, pocev od
izrazite pojedinacne proizvodnje, preko serijske i masovne industrij ske
izrade gradevinskih elemenata, pa do savremene serijske proizvodnje i
samih gradevinskih objekata. Ukoliko se ovi organizacioni oblici vise
priblizavaju masovnoj serijskoj proizvodnji, utoliko je stepen mehanizacije
visi i utoliko je tehnicka opremljenost rada vec2 .
5. Saobracajna preduzeca predstavljaju specijalnu vrstu proizvodnih
preduzeca. Njihov zadatak je, u sferama drustvene reprodukcije, da savla­
duju prostorna rastojanja izmedu proizvodaca i potrosaca proizvedene
robe. Ona, drugim reCima, proizvode saobracajne usluge, koje su u robno ­
novcanoj privredi uslov za trzisnu razmenu i uslov da roba stigne od
proizvodaca do svog potrosaca. Pored ovih privrednih usluga, saobracajna
proizvodna preduzeca vrse i druge transportne usluge koje ne moraju da
imaju privredni karakter: transport putnika, prenosenje pisama, preno­
senje vesti , inforrnacija i s1.
(b) Konzekventnom daljom primenom principa drustvene podele
rada u okviru navedenih sektora proizvodnje vrsi se dalje difereneiranje,
odnosno dalje suzavanje delokruga rada pojedinih preduzeca i njihova
speeijalizaeija u proizvodnji. Ovo ima za posledieu formiranje grana u
pojedinim sektorima proizvodnje. Njihova speeificnost je da su predu­
zeca koja pripadaju jednoj grani proizvodnje homogenija i imaju vise
medusobnih zajednickih tehnickih i organizaeionih karakteristika no sto
ih imaju ista ta preduzeca s preduzeCima drugih grana . Ovo difereneira­
nje na grane u jednim sektorima je razvijenije, u drugim manje razvi­
jeno, sto zavisi od stepena primene prineipa drustvene podele rada. Tako,
u poljoprivrednom sektoru proizvodnje, kao iskristalisane grane proiz­
vodnje javljaju se: ratars tvo, stocarstvo, povrtarstvo, vocarstvo, vinogra­
darstvo i s1. U industrijskom sektoru formirale su se kao ustaljene grane
industrije: (1) elektroprivreda - proizvodnja hidro- i termoelektricne
energije, (2) preduzeca za preradu fosilnih goriva (nafte, uglja), (3) pre­
duzeea erne metalurgije, (4) preduzeca obojene metalurgije, (5) predu­
zeca za preradu nemetalnih minerala, (6) metalopreradivacka preduzeca,
('/) preduzeca elektroindustrije, (8) preduzeca hemijske industrije, (9)
preduzeca za proizvodnju gradevinskog materijala, (10) preduzeca drvne
industrije, (11) preduzeca za proizvodnju eeluloze, (12) tekstilna predu­
zec:a, (13) preduzeca za proizvodnju koze i obuce, (14) preduzeca za pre­
radu gume, (15) preduzeca za preradu poljoprivrednih proizvoda i (16)
preduzeca industrije duvana. Ova velika izdifereneiranost grana indu­
strije pokazuje cia s e u primeni i sprovodenju prineipa drustvene podele
rada u industriji otislo dalje no sto se otislo u drugim sektorima proiz­
vodnje. Sektor gradevinske proizvodnje nije ni izdaleka u ovom smislu
speeijalizovan, sto je razumljivo kad se ima u vidu srazmerno slaba teh­
noloska izdifereneiranost procesa proizvodnje u gradevinarstvu. Ni u
sektoru saobracajne proizvodnje nije se otislo tako daleko u podeli pre­
duzeca po granama, sto je uglavnom poslediea speeificnosti t ehnicke
opremljenosti saobracajnog sektora. Kao najcesce grane proizvodnje ovde
su se formirale: grana zeljeznickog saobracaja, grana pomorskog saobra­
caja, grana drumskog saobracaja, grana recnog saobracaja i grana vaz­
dusnog saobracaja.
(e) Grane proizvodnje u industrijskom sektoru izdifereneirale su se,
daljom primenom prineipa drustvene podele rada na pojedine v rste pro­
izvodnje. Tako, grana erne metalurgije obuhvata: proizvodn ju sirovog

2 Ekonomika preduzeca 17
gvozaa, proizvodnju eelika, proizvodnju valjanih proizvoda itd. , kao za­
sebne vrste proizvodnje; grana hemijske proizvodnje obuhvata: proiz­
vodnju neorganskih kiselina i soli, proizvodnju organskih kiselina, pro­
izvodnju vestaekih gnojiva, proizvodnju eksploziva , itd., takode kao
zasebne vrste proizvodnje.
(2) U oblasti robnog prometa - trgovinska preduzeca - znatno je
manja izdiferenciranost preduzeca po kriterijumu procesa rada. I ovde
je doslo do izvesne specijalizacije u trgovinskoj orijentaciji bas s obzi­
rom na specificnosti problematike razmene u pojedinim sektorima, s ob­
zirom na to da je ta specifienost uslovila izdiferenciranost organizacionih
specifienosti preduzeca koja ce obavljati razmenu u tim sektorima , a
preko ove i specifienost procesa rada trgovinskih preduzeca koja deluju u
raznim sektorima. Zbog specifiene problematike u sektoru spoljne trgo­
vine, organizaciona struktura i procesi rada preduzeca orijentisanih na
spoljnu trgovinu znatno se razlikuju od organizacione strukture i speci­
fienosti pr-ocesa rada preduzeca orijentisanih, recimo, na unutrasnju trgo­
vinu; isto tako, organizaciona struktura i procesi rada preduzeca na
veliko u unutrasnjoj trgovini bitno se razlikuju od organizacione struk­
ture i procesa rada preduzeca na malo u unutrasnjoj trgovini.
(3) Ni u oblasti novcanog prometa - bankarska preduzeca - nije
se otiSlo do onog stepena drustvene podele rada po kriterijumu procesa
rada do koga se otislo, recimo, u sektoru industrijske proizyodnje. OVd0
se, analogno oblasti robnog prometa, javlja izvesna specijalizacija u ban­
karskom poslovanju; banke za izvoz-uvoz, poljoprivredne banke, investi­
cione banke i s1. Specifienosti procesa rada u ovom diferenciranju su dosle
do izrazaja, ali ne u onoj meri u kojoj su te specifienosti dosle do izrazaja
u sektorima proizvodnje, specijalno u industrijskoj proizvodnji.

2) Preduzeca za organizaciju

(organizaciona preduzeca)

Navedene tri vrste preduzeca - proizvodna, trgovinska, bankarska

- formirala su se po fazama procesa drustvene reprodukcije, primenom
kriterijuma procesa reprodukcije, a unutar svake od ovih faza vrseno je
dalje diferenciranje na sektore, grane, vrste i s1., po kriterijumu procesa
rada. Za razliku od ovih, organizaciona preduzeca mogu da se jave u bilo
kojoj fazi procesa reprodukcije - u fazi proizvodnje, fazi prometa, rob­
nog ili noveanog. Ona se,dakle, ne formiraju po kriterijumu procesa
reprodukcije. U onim slueajevima u kojima privredni i drustveni uslov;
omogucuju formiranje organizacionih preduzeca, ta preduzeca se formi­
raju i medusobno diferenciraju po kriterijumu procesa rada. Nairne, U
svakoj fazi procesa rada - pripremna, tehnoloska, zavrsna - postoji kate­
gorija organizacionih i kategorija izvrsnih poslova. Negde je veza izmedu
organizacionih i izvrsnih poslova tako tesna da je nemoguce odvajati
jedne od drugih po principu drustvene podele rada . Tesko bi bilo odvojiti
organizacioni posao rukovodenja proizvodnjom od poslova izvrsenja
proizvodnih operacija koja konkretni rukovodilac organizuje. Slieno
je i s organizovanjem i izvrsenjem nabavke i prodaje iIi organizova­
njem i izvrsenjem finansijskih transakcija u proizvodnom, trgovinskom i
bankarskom preduzecu. Drugim reeima, na danasnjem stepenu razvitka
nauke i tehnike u privr,ednim preduzecima jedva da je moguce pomisljati
na sprovodenje principa drustvene podele rada izmedu organizacionih i
izvrsnih poslova, kad je ree 0 operativnim sluzbama u preduzecu.

18
 Nije isti slueaj s poslovima - bar ne sa svima poslovima - sluz­
bama pripreme, planiranja i kontrole. U ovim sluzbama je funkcija up­
ravljanja mnogo naglasenija no sto je u operativnim sluzbama. Kad je
ree 0 upravljanju kao donosenju o.d luka bitnih za ekonomiju preduzeea,
tada u jugoslovenskim uslovima ne moze biti reCi 0 sprovoaenju principa
drustvene podele rada u okviru te funkcije, jer je u pitanju samouprav­
ljanje, kao oblik donosenja kolektivnih odluka 0 sopstvenirn procesima
rada radnog kolektiva i 0 ciljevima koji treba da se postignu tim proce­
sima rada. Meautim, dok su operativni poslovi zavrsna faza naeelnih od­
luka, naeelnim odlukama redovno prethode istrazivaeki, studijski i ana­
liticki poslovi, na Cijim rezultatima obieno treba da se zasnivaju naeelne
odluke pravljanja. Mnogi od ovih istraZivaekih, studijskih i analitiekih
poslova obavljaju se u naucnim ustano.vama, samostalno i daleko od pri­
vrednih preduzeea koja ih koriste. Drugi se obavljaju u preduzeeima, ali
ne postoje principijelni razlozi zbog kojih se ovi poslovi ne bi mogli osa­
mostaliti po principu drustvene pod'ele rada i obavljati u okviru zaseb­
nih organizacija koje bi imale karakter privrednih preduzeea. U stvari,
niz ovakvih poslova u pr8.ksi je vee osamostaljen i oni se iz dana u dan
sve vise osamostaljuju. Rezultat ovog osamostaljivanja je pojava predu­
zeca za organizaciju.
Poslovi koje obavljaju preduzeea za organizaciju su delovi procesa
rada bez koga ne bi bilo drustvene reprodukcije. Prema tome, preduze­
ea za organizaciju se ovakvim svojim poslovanjem ukljucuju u proces
drustvene reprodukcije po principu drustvene podele rada.
U kategoriju preduzeea za organizaciju u gornjem smislu ne spadaju
samo ona preduzeea koja resavaju organizacione probleme. Stavise, broj
takvih preduzeea u grupi preduzeea za organizaciju je do sada bio sraz·­
merno najmanji zbog toga sto se organizacioni poslovi u procesima rada
teze osamostaljuju od ostalih, a narocito kad su oni vezani za funkciju
rukovoaenja. Meautim, ovo su samo organizacioni poslovi u uzem smislu.
Pod organizacionim poslovima u sirem smislu treba podrazumevati svaki
onaj posao kojim se iznalazi tehnicko, ekonomsko, socijalno ili organi­
zaciono resenje bilo kog problema nekog privrednog preduzeea ili drust­
vene organizacije. Sve one organizacije koje resavanje takvih problema
postavljaju kao svoj osnovni zadatak mogu da imaju karakter preduzeea
za organizaciju i da se ovim svojim poslovima koji su deo drustvenog
procesa rada ukljuce u proces drustvene reprodukcije. U tom slucaju,
ovakva preduzeea posluju po ekonomskim principima reprodukcije. U red
ovih preduzeea - pored organizacionih preduzeea u uzem smislu, koja re­
savaju striktno organizacione probleme drugih preduzeea i organizacija -­
spadaju razni konstrukcioni biroi, projektantski zavodi, zavodi za eko­
nomske analize i s1., ukoliko resavaju tehnicke i ekonomske probleme u
gore iznetom smislu i ukljucuju se u drustvenu reprodukciju kroz pro­
cese reprodukcije drugih preduzeea u oblasti proizvodnje i prometa.

3. PREDUZECE KAO ORGANIZOVANA RADNA ZAJEDNICA

Svoj zadatak u drustvenoj reprodukciji preduzeee ostvaruje uz pri­

menu pdncipa tehnicke i drustvene podele rada, nastupajuei u drustve­
noj ekonomiji kroz odreaene organizacione oblike. Drugim reCima, u
drustvenoj ekonomiji preduzeee se javlja kao organizovana radna zajed­
nica. Organizacioni oblici u kojima ono nastupa kao radna zajednica tre­

19
 ba da su kako wivrednoj aktivnosti tako i pravimQ
koje on~ ostvaruje u drustvenoj zajednici, odnosno obavezama koje pre­
uzima prema toj Kroz organizacione forme u sklopu
drustvene drugim reeima, da meri iz­
razena:
privredno-pravna lienost

samostalnost

ju odnosno ",r.VUCULlll.l

a) P r i v edn 0 p r a v n a l i e nos t pre due c a

Preduzeee kao zajednicu karakterise n1Z

divackih kvaliLeta ekonomskoj aktivnosti.

rom na to da se u odredenim

ovi okviri pra vnih karakteristika

kao organizovane radne
Privreaivacke karakteristike i pravne karakteristike ne cine sarno
preduzeca kao celina. Te karakteristike su
kao ali su one - m bar
organizacionih
predstavIjaju

u smislu delova kolektiva

pri vredno-pravna C:UUL.C'-C! se ispoljava:

1) kroz karakteristike
2)
3) jedinica u

1) Karakteristike privredne Hcnosti

preduzeca

Privreaivacka obelezja kao organizacije radnih

se kroz njegovu ekonomsku aktivnost u ostvarivanju

su mu postavljeni. Ti ciljevi mogu da se

sa stanoviSta ostvarenja ekonomskih radnih Ijudi cine
kolektiv i
sa ciljeva drustvene u kojoj izvr­
sava odredeni konkretni zadatak.

zadataka koje ana ima u procesu

sa stanovista ekonomskih ciljeva radnih Ijudi u svom

predstavlja simbiozu
ani su izvrsili meausobnu
okviru pred uzeea k1'oz
drustveni
u posed
znatno snranjuju t1'oskove
svog specijalizovanog
privrednih licnosii.
rada i postali
izolovani
obe­
za p1'oizvodnju; kroz tu
smanjujuCi izdatke za
profila i zahvaljujuci

20
 primeni principa tehnicke podele rada; skraeuju u svom aktivnom veku
period ucenja a produzuju period aktivnog privredivanja, zahvaljujuei
opet specijalizacij i, omogueenoj sprovodenjem principa tehnicke podele
rada; poveeavaju svoj ucinak, i apsolutno i relativno koristeCi relativno
visoki stepen specijalizacije, raspolozivost drustvenih sredstava za pro­
izvodnju koja omogueuju izbor optimalne proizvodnje; obezbeduju obilje
proizvoda, zahvaljujuei visokom stepenu po dele rada, itd. Drugim reCi­
ma, ekonomski ciljevi radnih ljudi, clanova kolektiva preduzeea, ostva­
ruju se privredivackom aktivnoseu preduzeea kao radne zajednice, i to
ostvaruju se na jednom znatno visem nivou od onoga koji bi se postigao
pri izolovanom privredivanju pojedinih cIano va kolektiva nezavisno od
kolektiva kao celine.
(2) Izvl'savanjem svoga zadatka u procesu drustvene reprodukcije,
preduzeee ne omogueuje samo ostvarenje ekonomskih ciljeva clanova
njegovog radnog kolektiva na jednom visem nivou vee istovremeno, ne­
posredno ili posredno, doprinosi ostvarenju bitnih ciljeva drustvene
reprodukcije: akumuliranjem sredstava u sopstvenim fondovima omogu­
euje prosirenje sopstvne materijalne baze i time razvitak drustvenih
proiz'lodnih snaga; ulaganjem sredstava u drustvene akumulacione fon­
dove posredno omogueuje razvitak proizvodnih snaga drustva na jednom
sirokom planu koji prevazilazi okvire preduzeea; stvaranjem sopstvenih
fondova zajednicke potrosnje omogueuje podmirenje i onih potreba dru­
stvene potrosnie koje, zbog visokih izdataka, ne bi bilo moguee podmiriti
kroz individualnu potrosnju. Ovom svojom ulogom u ostvarivanju bitnih
ciljeva drustvene reprodukcije preduzeee predstavlja u stvari konkretni
oblik privredivacke drustvene aktivnosti.
Prema tome, i sa stanovista proizvodac-pojedinca i sa stanoviSta dru··
stva preduzeee se javIja kao nosilac privredivacke aktivnosb, kao kon­
kretno prim'edno lice, koje ima sve privredivacke atribute.
U ovako postavljenoj drustvenoj funkciji preduzeea kao priv1'edne
Iicnosti - koja, na jednoj strani, iz1'azava integrisanu licnost proizvodac­
-pojedinaca, a na drugoj strani se javIja kao konkretni oblik privredivac­
ke drustvene aktivnosti - izmirene su suprotnosti koje postoje izmedu
proizvodac-pojedinca i drustva kao celine. Proizvodac-pojedinac javIja
se u njemu u svom rudimentarnom obliku, a d1'ustvo kao celina u svome
embtionalnom obliku. Smisao sup1'otnosti koja se ovde javlja izmedu
drustva i proizvodac-pojedinca je u tome sto je stav drustva da za iste
upotrebne vrednosti plaea istu cenu, dok je zahtev proizvodac-pojedinca
da za isti rad (kvalitativno i po obimu) dobija istu zaradu. Medutim, isti
radovi u raznim preduzeCima nemaju za rezultat istu upotrebnu vrednost
(kvalilativno i po obimu) usled cega drustvo - bez daljega - za njih ne
moze da plaea istu zaradu. Ova suprotnost izmedu zahteva p1'oizvodac­
-pojedinca i stava drustva pri plabmju istih upotrebnih vrednosti izmi­
ruje se institucijom preduzeca, leao samostalne zajednice 1'adnih ljudi.
Zahva J.i ujuCi svome karakteru privredne Iicnosti, preduzeee je u stanju
do formira sopstvena sredstva, izdvojena od sredstava drustva kao celine,
na jednoj strani, i sredsta va proizvoaac-pojedinaca, clanova svoga 1'ad­
nog koleldiva, na drugoi strani. Tako formirana sopstvena sredstva pre­
cluzeca omog"ucujl1 mu da zadovolji stav drustva u robno-novcanoj 1'az­
men i - za iste upotrebne vrednosti ista cena - i stovremeno da zadovolji
opravdan zahtev proizvodac-pojedinaca, clanova svoga 1'adnog kolektiva
- za isti rad ista zarada.

21
 2) Karakteristike pravne licnosti preduzeca
U svojstvu privredne licnosti preduzece se javlja ako nosilac privre­
divacke aktivnosti proizvodac-pojedinaca, clanova svoga radnog kolektiva ;
u istom tom svojstvu ono je konkretni oblik privredivacke aktivnos ti
drustvene za jednice. U ovoj svojoj dvostrukoj funkciji ono je nosilac niza
obaveza prema proizvodac-pojedincima, clanov ima svoga kolektiva, pre­
rna drustvenoj zajednici, kao i prema drugim privrednim licnostima , od­
nosno institucijama drustvene zajednice u kojoj deluje. Uporedo s ovim
obavezama stoje i prava koja ono postavlja, kako u svojim stavovima pre­
rna clanovima svoga kolektiva, tako i u svojim odnosima prema drustvu,
kao i u poslovnim odnosima prema drugim privrednim licnostima i drust­
venim organizacijama. U izvrSavanju ovih svojih obaveza, kao i u ostva­
rivanju svojih prava, ono nastupa kao pravna liCnost. Dok ono, kao eko­
nomska lienos t, deluje u skladu s ekonomskim zakonima i uz primenu
ekonomskih principa reprodukcije, kao pravna licnost ono nastupa prema
pojedincima i prema drustvu u skladu s postojeCim pozitivnopravnim
propisima . Sadrzinu njegove pravne licnosti cine
(1) pravna sposobnost preduzeca i
(2) poslovna sposobnost preduzeca.
(1) SadrZinu pravne sposobnosti preduzeca kao organizacije radnih
Ijudi eini njegova sposobnost da bude nosilac odredenih prav a i obaveza.
Kao najbitnija prava, odnosno obav eze, ovde spadaju:
(a) upravljanje sredstvima ,
(b) raspolaganje sredstvima,
(c) ostvarenje ekonomskih ciljeva proizvodac-pojedinaca,
(d) obavljanje privredivacke aktivnosti drustva i
(e) ueesce u podmirenju drustvenih potreba.
(a) Sredstva kojima preduzece raspolaze drustvena su svojina (opste­
narodna svojina) i sluze ostvarenju zadataka koje preduzece ima u dru­
stvenoj reprodukciji. U ostvarivanju tih zadataka preduzece ima pravo
upravljanja sredstv ima, sto znaCi pravo koriscenja tih sredstava u sklad?L
sa zadatkom koji ono ostvaruje u drustvenoj reprodukciji. To nije svojin­
sko pravo preduzeca, jer ovo pravo pripada drustvu i ona su neotudiva.l1
Ovo vazi i za tzv. »sopstvena sredstva «, tj . ona sredstva za proizvodnju
koja je preduzece akumuliralo iz sv oga dela dohotka i unelo u reproduk­
cijU.14 Kao ni sredstva koja je preduzecu drustvo stavilo na raspolaganje,
tako ni ova »sopstvena sredstva « preduzece ne moze da otuduje na taj
naein da se ovim otudenjem menja njihova druStvena funkcija. Medu­
tim, u granicama njihove drustvene funkcije - u njihovom sv ojstvu sred­
stava za proizvodnju - ne postoje nikakva ogranicenja prava upravlja­
nja preduzeca tim sredstvima, bez obzira na to da li su ona »sopstvena
sredstva« ill ih je preduzece primilo od drustva na koriscenje. J edina

13 "Sred stv a za pr oizvodnju u druMven oj svojini, kao zajednicka neotudi v a

osnova drustvenog r a da, sluze ndovoljavanju licnih i zajednickih potreba i inte­
res a radnih Ijudi i razvi tku materijalne osnove drustvene zajednice i socijalistickih
drustvenih odnosa «, Ustav SFRJ, uv odni d eo, Osnovna n a cel a III.
14 Pojam »sopstvena sreds tv a« formirao se u pra ksi l<ao kategorija sredstava
koja konkretno preduzece unosi u sopstvenu reprodukciju (pros irena reprodukci ja)
iz sopstvene akumulacije za razliku od drugih sredstava koja to isto preduzece
unosi u reprodukciju, ali iz fond ova zajednicke drustvene akumulacije.

22
ogramcenje preduzeca u odnosu na sredstva kojima upravlja je vezivanje
njihovog koriScenja za drustvenu reprodukcionu funkciju . PM izvrsava­
nju zadatka u drustv enoj reprodukciji preduzeea koriste ta sredstva u
odredenim tehnickim oblicima.1 5 S izmenom zadatka, ona mogu da menja­
ju svoje obIike, mogu da se premestaju iz jednog objekta u drugi od
jedne privredne organizacije u drugu i s1. 1z ovoga izlazi da pravo uprav­
ljanja sredstvima nije ograniceno sarno na fizicko koriseenje konkretnih
raspolozivih sredstava , vee one obuhvata i pravo transformisanja tih sred­
stava iz jednog pojavnog oblika u drugi k roz ceo njihov ciklus reproduk­
cije. Ono, drugim recima, obuhvata i pravo kupoprodajnih transakcija,
ukoliko te transakcije ne dovode do iskljucenja sredstava iz drustvene
reprodukcije, ili do pres tanka drustvene svojine na sredstvima.
(b) Pravo mspolaganja sredstvima svodi se na pravo preduzeea da
izvesnim kategorijama sredstava kojima upravlj a odreduje narnenu bez
ogranicenja·. lG Ovo pravo preduzece nema na sredstvima za proizvodnju
vee na svim ostalim sredstvima kojima upravlja: ostvareni dohodak, posle
podmirenja obaveza prema zajednici, namenski fondovi koje predu­
zeee sarno form ira, i s1. Dok je u upravljanju sredstvima za p roizvodnju
preduzeee vezano Teprodukcionom funkcijom tih sredstava, dotle u pravu
raspolaganja one nema nikakvih ogranicenja: sredstva kojima preduzeee
raspolaze mogu biti, prema njegovom nahodenju, definitivno potrosena
- ukljucivanje u fon d lienog dohotka i ukljuCivanje u fondove zajedni­
eke drus tvene potrosnje - uneta u specijalne namenske fondove , kao sto
su rezervni fond, fond osiguranja protiv rizika i s1., iIi uneta u repro­
dukciju radi prosirenja materijalne baze reprodukcije. Ako je tim sred­
stvima data ova poslednja namena, ona postaju sredstva za proizvodnju;
time prestaje pravo preduzeea raspolaganja tim sredstvima; ubuduee
preduzece njima upmvl,ia shodno njihovoj reprodukcionoj nameni.
(c) P roizvodae-pojedinci, elctnovi radnog kolektiva konkretnog pre­
duzeca integrisali su svoje individualne ekonomske aktivnosti u eko­
nomsku aktivnost svoga proizvodae-preduzeea. Samim tim oni su na pre­
duzeee kao lo rganizaciju ra·dnih Ij udi preneli i ·ostvarivanje svojih eko­
nomskih ciljeva. Drugim reeima , integrisanjem proizvodae-pojedinac::\
u proizvodae-preduzeee to preduzeee preuzima obavezu ostvarivanja eko­
nomskih ciljeva elanova svog radnog kolektiva. Sustina te obaveze svodi
se na sledeee obaveze :
obavezu pred uzeea da proizvodae-pojedincima, elanovima svoga rad­
nog kolektiva, ispJacuje naknadu (zaradu) za njihov utrosak bioener·­
gije pri obavljanju procesa rada u preduzeeu;
obavezu preduzeea da pri odmeravanju zarade postuje princip: za
j ednak rad (kvan tita tivan i po obimu) jednaka zarada; i

H »U v idll od redenog aso rtimana ma si na , odl'edenih tehnickih karakteristika

kapaci teta . '
16 »Samo upra vljanj e u radnoj o l'ganizaciji obuhvata naroCito pravo i duzn ost
radnih ljudi da:
I ocllucliju 0 upotrebi dr usl venih sredsta va i 0 raspolaganju njima i koriste
ih ekonomski celishodno l'adi postizanja naj veceg efekta za radnu orga­
nizaciju i dru s tv en u 2ajednicu:
l'asporeduju dohodak radn e organizacij e i obezbeduju razvoj materijalne
osno ve svog rada ; raspodeljuju do hodak na radne Ijude; ispunjavaju oba­
veze radne organizacije prema drustvenoj zajednici ;
, .. «; Ustav SFRJ, clan 9.

23
 prema
prerna
prerna clanovirna svoga kolektiva.

3) Privredno-pravna licnost
organizacionih jedinica u

na
rad-

Komore, poslovna udl'uzenja i s1.

su uze od kompe­
obustavi rad
ne moze ostaviti

24
nog kolektiva, a na drugoj strani, u odnosu na drustvo, u Cijoj reproduk­
ciji preduzece izvrsa va jedan konkretni zadatak, privredna licnost orga-·
nizacione jedinice u preduzecu manifestuje se
(a) u odnosu na radne ljude u toj jedinici i
(b) u odnosu na preduzece ciji organski deo je ta organizaciona jedinica.
(a) Prava i obaveze privredne licnosti organizacione jedinice prema
radnim ljudima u njoj zClposlenim su slicna pravima i obavezama predu­
zeca kao celine prema nj egovom kolekti vu : kro z privredn u licnost svoj e
organizacione jedinice radni ljudi te jedinice ostvaruju svoje ekonomske
ciljeve, u njenom sastavu oni koriste drustvena s redstva za proizvodnju,
povecavaju svoj radni uCinak i s1. Medutim, ovo integrisanje privrednih
licnosti radnih ljudi jedne organizacione jedinice u preduzecu u privred­
nu licnost te organizacione jedinice ide sarno do onog stepena do koga
postoji jedinstvo interesa organizacione jedinice i interesa preduzeca u
Cijem sastavu je t a jedinica pri obavljanju njihovog zadatka u drustve­
noj reprodukciji. Onoga trenutka kad izbiju suprotnosti interesa izmedu
privredne Iicnosti preduzeca kao celine i privredne licnosti organizacione
jedinice u njegovom sClstavu, interesi privredne licnosti preduzeca kao
celine su merodavni za integrisanje ekonomij e proizvodac-pojedinaca u
kolektivnu ekonomiju .
(b) Privredna licnost organizacione jedinice u stvari je dec privredne
licnosti preduzeca u cijem je sastavu ta jedinica. Ona, prema tome, nema
svoj izdvojen zadatak u drustvenoj reprodukciji . U toj reprodukciji orga­
nizaciona jedinica ucestvuje izvrsavanjem zadatka koji obavlja preduze­
ce u cijem je ona sas tavu . Samim tim ona ne nastupa samostalno pre rna
drustvenoj ekonomiji iako je i ona - organizaciona jedinica u preduzecu
- jedan od konkretnih oblika privredivacke drustvene aktivnosti.
(2) Pravna licnost organizacione jedinice ispoljava se takode kroz
njenu pravnu sposobnost (a) i njenu poslovnu sposobnost (b).
(a) Sadrzinu pravne sposobnosti organizacione jedinice u preduzecu
cini ona ista prava i obaveze koji cine saddinu pravne sposobnosti pre­
duzeca u celini, sarno u izvesnom suzenom obimu: upravljanje sredstvima
koja koristi ta organizaciona jedinica, ali u skladu s ostvarenjem zadatka
preduzeca u celini ; raspolaganje sredstvima ostvarenim u toj jedinici, po
izmirenju obaveze prema drustvu i prema preduzecu kome pripada:
obaveza prema radnim ljudima u njoj zaposlenim; obaveza permanentnog
aktivnog stava prema privrednoj licnosti preduzeca kome pripada, uz da­
vanje prvenstva toj obavezi u odnosu na eventualne ekonomske obaveze
prema treeim licima; pl'euzimanje odgovarajuceg udela u izvrsavanju
obaveze preduzeca u podmirivanju drustvenih potreba.
(b) Pos-lovnu sposobnost organizacionih jedinica u preduzecLl cini nji­
hova sposobnost preduzimanja pravnih akata bilo u odnosu na clanove
svoga kolektiva, bilo u odnosu n a preduzece kome pripada i druge orga­
nizacione jedinice u njegovom sastavu , bilo pak u odnosu na treca lica:
zakljuCivanje ugovora 0 radnom odnosu i uslovima rada sa clanovima
svoga kolektiva , preduzimanje obaveza prema drugim organizacionim je­
di.nicama u pl'eduzeeu i prema preduzecu kao celini u pogledu izvrsenja
parcijalnih zadataka u ukupnom zadatku preduzeca, pl'euzimanje eko­
noms kih obaveza prema trecim licima, ukoliko je to u skladu sa zadat-·
kom koji preduzece ima u drustvenoj reprodukciji.

25
 4. SAMOSTALNOST
Preduzece kao
nost u skladu
ske

re-
i
2) kvantitativnu stranu, ciji smisao je racunsko
nosti od licnosti ostalih
odnosno od drustvene kao celine.

1) Privredni racun kao izraz poslovanja

po ekonomskim principima reprodukcije

u svome samo­
stalno, kako u oclnosu na
kao celinu.
(1) Poslovanje
konkretno
kupovina
duzecu vrsi

26
zece moze da radi s planskim gubitkom, da mu drustvo pokriva taj gubi­
tak i da se tretira kao preduzece koje radi po privrednom racunu. Drugo
moze da radi sa neplanskim gubitkom za koji je neizvesno kako ce se
pokriti, a da se smatra da posluje po privrednom racunu ako je u tome
poslovanju primena ekonomskih principa reprodukcije dolazila do izra­
zaja. Trece preduzece moze da investira iz godine u godinu iz drustvenog
investicionog fonda sume koje su vece od njegovih prihoda - znaci, ne
pokriva »'rashode« prihodima - i da se smatra ipak da posluje po pri­
vrednom racunu ako je u tome poslovanju primenjivalo ekonomske prin­
cipe reprodukcije. 19
(2) Druga bitna karakteristika privrednog racun a je samostalnost
preduzeca koje posluje po privrednom racunu. Ako je privredni racun
izraz poslovanja po ekonomskim principima reprodukcije, onda taj izraz
ima znacaja sa stanovista preduzeca samo u slucaju ako je ono raspola­
galo izvesnom minimalnom samostalnoscu u svom poslovanju. Nema ni­
kakvog znacaja institucija »privrednog racuna« u jednom preduzecu koje
bi od nadleznog resora jayne uprave (recimo ministarstva, sekretarijata
i s1.) primalo sve, pa i najsitnije direktive; to bi bio privredni racun resora
koji izdaje te direktive, a ne privredni racun preduzeea koje ih prima
i sprovodi. Isto tako, »privredni racun « jedne automatske fabrike koja
funkcionise bez kvara i zastoja gubi svo j ekonomski smisao i prestaje da
bude privredni racun, jer su njeni ekonomski rezultati tehnicki potpuno
precizirani i unapred odredivi . Ekonomska samostalnost »kolektiva« koji
odlucuje 0 rezultatima ovakve automatske fabrike ovde ne postoji jer
ni takav kolektiv ne postoji.

2) Obracunsko-tehnicka izdvojenost preduzeca

Obracunsko-tehnicka odvojenost jednog preduzeca od privrede, od­
nosno od drugih preduzeca, je jedna od bitnih karakteristika privrednog
racuna preduzeca. Bez ove odvojenosti ne bi mogao da se ceni stepen
primene ekonomskih principa reprodukcije na poslovanje preduzeea. Ali,
kako za postojanje iii nepostojanje privrednog racuna nije bitno koliki
je bio u konkretnom slucaju stepen primene ekonomskih principa repro­
dukcije, tako isto za postojanje iIi nepostojanje privrednog racuna nije
bitan stepen potpunosti racunsko-tehnickog odvajanja preduzeca od pri­
vrede. Privredni racun konkretnog preduzeca je potupno odovojen od
racuna privrede ako on izrazava celokupno materijalno poslovanje predu­
zeca u vezi s prostom i prosirenom reprodukcijom. Medutim , on nece
izgubiti karakter privrednog racuna ako se iz njega izdvoji finansiranje
investicija ili finansiTanje izgradnje kadl'ova u konkretnom preduzecu i
prenese na zajednicu; on ce samo postati uh ali se kvaIitativno nece me­
njati. Koliki ce biti stepen potpunosti privrednog racuna u konkretnom
preduzecu zavisi. pre svega, od privrednog sistema zemlje, a zatim i od
ekonomije konkretnog preduzeca.

lP Na ovoj kal'ukteris tic i pl'i vrednog racuna preduzeca zasniva se njegov o

grananje na podracune pojedinih pogona , odeljenja, pa i samih radnih mestu u pre­
duzecu: pri vrednim racunom jednog pogona moze se obuhvatiti kretanje njegovih
troskova iii kretanja njegove produktivnosti, ali ne i stepen iskoriScenja obrtnih
sredsta va koja su zajednicka za celo preduzece ; privrednim racunom jednog kon­
kretnog radnog mesta u radionici mogu se obuh v atiti radni ucinak (izvrsenje norm e),
usteda materijala, ali ne i niz drugih privredno-racunskih po),azatelja svojstvenih
viSim privredno-racunskim jedinicama.

27
 veci

racun te organizacione jedinice,

EKONOMUJA PREDUZECA

2. i
3. kvalitet ekonomije

1. ELEMENTI EKONOMIJE

Elemente cine

na
a) elemente rezultata
elemente

28
 a) E I erne n t ire z u I tat a e k 0 nom i j e
Proizvodnja, shvacena kao rezultat, ima svoja tri razlicita aspekta:
1) fizicki proizvod, sa svima svojim upotrebnim kvalitetima - tehno­
loskim i funkcionalnim;
2) vrednost fizickog proizvoda, shvacena bilo kao masa drustveno potreb­
nog rada, bilo kao novcani izraz drustvenog priznanja izvrsenog
rada i
3) nova vrednost - odnosno dohodak kao finalni izraz ostvarene nove
vrednosti.

1) FiziCli.i proizvod kao rezultat proizvodnje

»Fizicki proizvod « iIi sarno »proizvod« oznacava koliCinu proizvede­
nih novih upotrebnih kvaliteta. Kao fizicka kolicina, proizvod je kvantiia­
tivna determinanta ekonomije preduzeea. Izuzetno, i njegovi kvaliteti ­
tehnoloski i funkcionalni kvaliteti - su takode kvantitativne determi­
nante, sarno tada i ti kvaliteti moraju biti kvantificirani tehnickim stan··
dardima, uzansama, trzisnim konvencijama i t. s1.2o
Pod naturalno, odnosno fizicki, shvacenim proizvodom podrazume­
vamo i usZuge koje proizvodac-preduzece iIi proizvodac-pojedinci, u vidu
stalne aktivnosti, cine drugim privrednim organizacijama iIi pojedincima.
Tipican slucaj usIuzne proizvodnje je proizvodnja saobracajnih usluga
koje vrse saobraeajna preduzeca. Ove usluge mogu biti reprooukcione
usluge - prevozenje sirovina i elemenata proizvodnje uopste - ili potro­
sacke usluge - prevozenje putnika, kao i prevozenje sredstava za po­
trosnju. Usluge, shvaeene kao fizicki proizvod, takode kvantitativno odre­
duju stanje, odnosno promenu stanja, u ekonomiji preduzeea. Pri tome
se one kvantitativno mere iIi odgovarajuCiin fizickim jedinicama mere
(tona, metara i s1.), iIi uslovnim ifzickim jedinicama mere (tona-kilome­
tara ili putnika-kilometara), iIi pak vremenskim jedinicama mere (nor­
ma-casovi potrebnog rada).

2) Vrednost proizvodnje kao rezultat

Pod »vrednoscu « proizvodnje podrazumevamo masu drustveno po"
trebnog rada (prenetog i novog), sadrzanog u koliCini proizvoda, ili izra­
zenog ne u vremenskim vee u valutarnim jedinicama. U robno-novcanoj
privredi, uz slobodno delovanje ekonomskih zakona, vrednost u gornjern
smislu se ostvaruje u smanjenom ili povecanom valutarnom iznosu, sto
zavisi od ponude i traznje. Ovaj iznos vrednosti ostvarene na trzistu na­
zivamo trzisnom cenom, odnosno vrednoseu u vulgarnom smislu. Ako je
u pitanju ukupna ostvarena vrednost, tada je to ukupna tdisna cena, a
ako je u pitanju ostvarena vrednost po jedinici proizvoda, onda se govori
o irzisnoj ceni po jedinici proizvoda.

3) Dohodak kao rezuItat ekonomije

Dohodak oznacava masu realizovane nove vrednosti. Pod novom
vrednoscu podrazumevamo masu dodatog drustveno potrebnog rada, preko
20 Ovim standardima se tada obicno definisu dimenzije, tezine, otpornost na
kidanje, broj zica po kvadratnom santimetru (kod tekstilnih tkanina) debljine i
broj cvorova na odredenoj duzini (kod tehnickog drveta za rezanje ili ljustenje) itd.

29
mase prenetog rada u sredstvima za proizvodnju, saddanog u koliCini
proizvoda, ali izrazenog ne u easovima rada vee u valutrnim jedinicama.
U robno-noveanoj privredi samostalnih radnih organizacija proizvedena
nova vrednost se realizuje na trziStu u povecanom iIi umanjenom iznosu,
sto zavisi
od odnosa izmedu ponude i traznje na trzistu,
od odnosa izmedu raspodele drustvenih sredstava i rasporeda drustve­
nih potreba i
od organizacione umesnosti samostalnih pToizvodaea.
Prema tome, realizovani dohodak se razlikuje od proizvedene nove
vr,ednosti za velieinu pozitivnog iii negativnog odstupanja u gornjem
smislu, prouzrokovanog dejstva raznih faktora objektivne i subjektivne
prirode.

b) Elementi ulaganja u reprodukciju

Pojave na strani ulaganja u reprodukciju, koje su znaeajne za eko­
nomiju preduzeca, mogu biti dvojake priorode:
1) iii su to koliCine ulozene ma u kom obIiku, i u tom slucaju je ree 0
ulozenim elementima u reprodukciju,
2) iIi su u pitanju Cinioci koji su uslovili kako vrste ulaganja tako i nji­
hove koIieine, i tada je ree 0 faktorima ulaganja.

1) Ulozeni elementi u reprodukciju

Ulozeni elementi u reprodukciji su uslov da se dode do proizvoda.
Otuda kao sto je proizvod determinanta stanja u ekonomiji preduzeca,
tako isto su i ulozeni elementi u reprodukciju determinante stanja eko­
nomije: odredenoj koliCini odredenog proizvoda odgova-ra odredena koli­
eina jednog materijala odredenog kvaIiteta za izradu toga proizvoda iii
odredena kolicina radne snage potrebne za izradu proizvoda i s1. IIi, pak,
odredenoj kolieini konkretnog proizvoda odgovaraju odredene vrste s
odredenim karakteristikama masina i s1.
Ulozeni elementi su determinanta ekonomije u svima onim slucaje­
vima u kojima za odredene unapred definisane rezultate postoje moguc­
nosti alternativnih ulaganja elemenata. Kad ne bi postojala mogucnost
alternativnih resenja, ulozeni elementi ne bi predstavljaIi determinantu
stanja ekonomije preduzeca, sto redovno nije slueaj: za dobijanje odre­
denog proizvoda mogu se alternativno upotrebiti razne vrste iii razni
kvaIiteti istog materijala, iIi razne vrste s razlicitim stepenima kvalifiko­
vanosti radne snage; jedan proizvod moze da se radi po razIieitim teh­
noloSkim postupcima, s alternativnim koriScenjem raznih masina i s1. U
ovakvim slueajevima, razne alternative ulaganja elemenata imace za re­
zultat razlieite odnose izmedu ulaganja i njihovih rezultata.

2) Faktori ulaganja
Iako odnosi izmedu proizvodnje i ulaganja u proizvodnju omogucuju
sagledavanje izvesnih zakonitosti po kojima se menjaju stanja u ekono­
miji preduzeca, ta sagledavanja nisu sama po sebi cilj. Ona dobijaju svoj
prakticni smisao tek u iznalazenju mera kojima se moze uticati na ulaga­
nja u cilju poboljsanja stanja u ekonomiji. Razume se da su te mere u
prvom redu usmerene na one deformacije ula,ganja u reprodukciju koje
nastaju pod dejstvom organizovanja reprodukcije, a nisu podloine zako­

30
nitostima ulaganja; zatim na one promene koje su podlozne zakonito­
stima ulaganja , ali se kreeu u granicama izmedu odredenog minimuma i
odredenog maksimuma, s tim sto je cilj uticanja na ove promene pribli­
zavanje optimumu koji lezi u tom rasponu izmedu minimuma i maksi­
muma.
Da bi se pronasle mere ciji je cilj delovanje na ulaganja u repro­
dukciju s teznjom da se poboljsa stanje u ekonomiji preduzeea, potrebno
je upoznati prirodu i karakter jaktora koji uslovljavaju ulaganja u repro-·
dukciju u gornjem smislu. Pri tome pod faktorima ulaganja podrazume-·
vamo sve cinioce prirodnog, drustvenog, tehnickog i organizacionog ka­
raktera koji, ma u kom obliku, mogu da uticu bilo na konkretna ulaga­
ganja bilo na odnose izmeau ulaganja i rezultata ulaganja.

2. CILJEVI EKONOMIJE PREDUZECA

Preduzeee, kao samostalna organizacija radnih Ijudi, obavlja odre­

deni zadatak u procesu drustvene reprodukcije. Prema tome, cilj eko­
nomije preduzeca je ostvarenje ciljeva drustvene reprodukcije. U kraj­
njoj liniji, ti ciljevi se svode na zadovoljenje drustvenih potreba, uzetih
u najsirem smislu - pojedinacnih, zajednickih drustvenih, reproduk­
cionih. Medutim, principi, metode i drustveni oblici podmirenja tih po­
treba istorijske su kategorije i menjaju se od jedne istorijske etape do
druge. Samim tim, u raznim etapama istorijskog razvitka razlicito ee se
formulisati konkretizacija ciljeva ekonomije uopste, pa time i ekonomije
ppeduzeea. U drustvenoj e konomiji u kojoj bi se proizvodnja obavljala
po ekonomskim principima, a distribucija proizvoda po izvesnim admi­
nistrativnim principima, cilj ekonomije uopste - pa time i ekonomije
preduzeea - bio bi obezbediti sto veeu proizvodnju po asortimanu i obi­
mu, nezavi:sno od distributivnih ciljeva koji ee se administrativno pro­
vesti. Obrnuto, u drustvenoj ekonomiji robno-novcanog karaktera u kojoj
cela drustvena reprodukcija ima da se obavi po ekonomskim zakonima i
uz primenu ekonomskih principa, cilj ekonomije ne moze biti samo mak­
simalna proizvodnja po asortimanu i obimu, vee i obezbedenje repro­
dukcije u ostalim fazama, odnosno uskladivanje svih faza reprodukcije:
skladno delovanje ekonomskih zakona u proizvodnji, Tazmeni, raspodeli
i potrosnji. U tom slucaju nemoguee je potpuno sagledavanje ciljeva eko­
nomije preduzeea - bez obzira na to da li to preduzeee deluje u oblasti
proizvodnje ili u oblasti prometa - bez potpunog sagledavanja ciljeva
proizvodnje, ciljeva razmene, ciljeva Taspodele i ciljeva potroSnje. A za
ovo je nuzno sagledavanje specijicnih ciljeva ucesnika u navedenim faza­
ma reprodukcije. Ti ueesnici su:
proizvoaac-pojedinac, kao fizieka lienost, ciji utrosak bioenergije omo­

gueuje proces rada i pokretanje cele reprodukcije;

proizvodac-kolektiv, odnosno proizvodac-preduzece, kao konkretan

oblik ostvarivanja drustvene reprodukcije u odredenoj etapi i na od­

redenom nivou razvitka drustvenih proizvodnih snaga; i

proizvodac-zajednica, kao konkretni drustveno-politicki oblik drustve­

nih uslova reprodukcije.

I proizvodac-poj edinac, i proizvodac-preduzeee, i proizvodae-zaj ed­

nica predstavljaju konkretne oblike proizvodaca kao nosioca reproduk­
cije u odredenoj etapi istorijskog razvitka. Cilj svakoga od njih je u kraj­

31
njoj liniji podmirenje drustvenih potreba. Prema tome, podmirenje drus·
tvenih potreba je cilj ekonomije svakoga od tih proizvodaca. Medutim, c;
obzirom na razlike u funkciji svakog od tih proizvodaca u drustvenoj
reprodukciji, razliciti ce biti i oblici ostvarivanja ciljeva ekonomije sva ·
koga od njih: oblici ostvarivanja ciljeva drustvene ekonomije (proizvodac-·
-zajednica) razlikovace se od oblika ostvarivanja ciljeva ekonomije pre­
duzeca (proizvodac-preduzece), kao sio ce se i oblici ostvarivanja ciljeva
ekonomije pojeclinca (proizvodac-pojedinac) razlikovati kako od oblika
ostvarivanja ciljeva ekonomije preduzeca tako i od oblika ostvarivanja
ciljeva .drustvene ekonomije. I upravo sa ovog stanovista, tj. sa stanovista
razlika u oblicima ostvarivanja ciljeva drustvene ekonomije, ekonomije
preduzeca i ekonomije pojeclinca razlikujemo
a) makroekonomiju,
b) mikroekonomiju i
c) mezoekonomiju. 21

a) M a k roe k 0 nom i j a k a 0 drustvena ek 0 nom i j a

Pod drustvenom ekonomijom odnosno makroekonomijom, podrazu­
mevamo principe, metode i organizacione oblike, podmirivanja drustve­
nih potreba u ukupnoj drustvenoj reprodukciji. S obzirom na cetiri faze
drustvene reprodukcije, makro-ekonomiju cine principi, metode i orga­
nizacioni oblici
1) proizvo.dnj e,
2) razmene,
3) raspodele i
4) potrosnje.

1) Proizvodnja u makroekonomiji
Polazeci od osno-vnog principa u reprodukciji - maksimalni rezul­
tati uz minimalna ulaganja - makroekonomija, odnosno drustvena eko­
nomija, je integrisana ekonomija proizvodac-pojedinaca. Po istom ovome
osnovnom principu reprodukcije upravlja se i ekonomija proizvodac-po­
jedinaca, kao i drustvena ekonomija u celini. Medutim, reprodukcioni
efekti primene ovoga principa na nivou organizacionih oblika drustvene
ekonomije znatno su veci od reprodukcionih efekata njegove primene m.
nivou moguCih organizacionih oblika ekonomije proizvodac-pojedinca,
sto je osnovni motiv integrisanja ekonomija proizvodac-pojedinaca u
drustvenu ekonomiju. Glavni faktori poveeanog ekonomskog efekta os··
novnog principa reprodukcije na nivou drustvene ekonomije su
(1) drustvena podela rada,
(2) specijalizacija u privrednoj aktivnosti i
(3) optimalna tehnicka opremljenost na nivou drustvene ekonomije.
(1) Sprovodenjem principa drustvene podele rada u makroekonomiji
se obezbeduje znatno vece obilje proizvoda, odnosno znatno veci asorti­

21 Koliko nam je poznatno, naziv mezoe/conomija prvi put je upotrebio dr Zivko

Kostic u svom radu Predmet ekonometrije u proizvodnom preduzecu, 1957. godine,
podrazumevajuCi pod mezoekonomijom ekonomsku strukturu sui generis. Mi smo
usvojili taj term in kao vdo pogodan izraz za odvajanje ekonomije preduzeca od
ekonomije kolekti va i ekonomije pojedinih clanova toga kolektiva, na jednoj strani,
i druStvene ekonomije, na drugoj strani.

32
man proizvoda no sto bi to bilo moguce postiCi pri izolovanoj proizvodnji
proizvoc1ac-pojeclinaca. Zahvaljujuci podeli rada, svaki proizvoc1ac se
ogl'anicava na relativno mali asortiman proizvoda koje on proizvodi, sto
mu omogucuje da savlada proizvodnju strucno, tehnicki i organizaciono.
Mec1utim , s obzirom na to da razni proizvoc1aCi, integrisani u makroeko­
nomiju proizvode razlicite proizvode, ukupni asortiman proizvoda, ostva-­
ren u drustvenim razmerama , vanredno je velik, cime se omogucuje
siroko diferenciranje potreba i njihovo podmirivanje na zadovoljavajuCi
nacin.
(2) Specijalizacija proizvodac-pojecLinaca je drugo veliko preimuc­
stvo integlisanja njihovih ekonomija u makroekonomiju. Svojom orijen­
tacijom na odr'edenu uzu oblas t proizvodnje ili prometa, proizvoc1ac-po­
jedinci su upuceni na to da savladaju jedino procese rada te oblasti, da
upoznaju njenu l'eprodukcionu tehniku i da savladaju njenu organiza­
cionu problematiku. Time se postizu dva velika preimucstva u odnosu na
izolovanu proizvodnju proizvoc1ac-pojedinaca: prvo, znatno se skracuje
vreme ucenja svakoga od njih potrebno za savlac1ivanje radne tehnike i
organizacionih problema, cime se istovremeno smanjuju i troskovi uce­
nja; drugo, sa smanjenjem vremena potrebnog ucenja, povecava se, U
obrnuLoj proporciji, aktivno vreme rada u ukupnom radnom veku svakog
proizvodac-pojedinca, sto znaci da se pov eeava i reprodukcioni ucinak
nezavisno od promena proizvodne snage rada.
(3) Dru.§tveni karakter proizvodnje, postignut sprovoc1enjem prin­
cipa drustvene podele rada, pruza fakticke moguenosti za postizanje opti­
malne tehnicke opremljenosti rada na datom nivou razvitka nauke i
tehnike. U korak s ovim razvitkom moguce je i tehnicku opremljenost
rada njemu prilagoc1avati na optimalnom nivou. Takve moguenosti, do
odrec1enih granica, postoje cak i u kapitalistickoj makroekonomiji, iako
drustvena proizvo·dnja u toj ekonomiji pociva na privatnom vlasnistvu na
sredstvima za proizvodnju. 22 U socijalistickoj drustvenoj ekonomiji objek­
tivni drustveni uslovi za prilagoc1avanje tehnicke oprem ljenosti rada
optimumu zasnovanom na nCiucnim i tehnickim dostignuCima prakticno
su neograniceni. Sredstva za proizvodnju su ovde drustvena svojina.
Drustveni plan i planovi privl'ednih organizacija osnovica su n e samo
celokupne drustvene i pojedinacne privredne aktivnosti vee i celokupnog
razvitka dl'ustvenih proizvodnih snaga. U ovakvim uslovima, cak i ogra­
nicena akumulirana sredstva mogu se drustvenim planom investiciono
orijentisati na objekte drustveno najcelishodnije sa sta novista kriteri­
juma na kojima pociva razvitak drustvenih proizvodnih snaga. Zahva·­
ljujuCi ovakvoj investicionoj orijentaciji, ulozena sredstva ee brzo do­
vesti do nove akumulacije, koja ce omoguciti nova ulaganja u prosirenu
l'eprodukciju po istim principima i istim kriterijumima. Na taj nacin , do
maksimuma se ubrzava kako pl'oces a kumulacije sredstava tako i proces
razvitka proizvodnih snaga drustva na optimalnom nivou.

" F<lktol'i koji omogucuju optimalnu tehnicku opl'emljenost [ada u kapitali­

stii:kim uslovima proizvodnje su: poj av 3 pl'eduzeca kao pravnih liea urnesto ino­
kosnih finni fizickih liea ; pojava akeija na donosioea; kreditni sistem koji omo­
guc:uje s imko m obilisa nje sl'edstava; razvitak funkeije rukovodioea - menadzera,
i sl. Tu orijentaeiju ka optimumirna sputava. medutim, postojanje monopola, me­
dusobna borba izmedu kapitalista za trzista, koja se ne v rsi LIvek iskljucivo eko­
nomskim sredstvima itd.

,'l Ekunonllka predu/.cca 33

 2) Razmena u makroekoDomljl
Ciljevi makroekonomije, kroz fazu razmene u
noj reprodukciji, proisticu iz same funkcije te razmene. Ona treba da
obezbedi konzekventno sprovodenje do kraja drustvene
rada: roba proizvodac nego za drugoga, treba
kroz proces razmene da odnosno potrosaea. I
ne da do bilo vee do
do u zavisnosti ad
stvenih Prema tome, razmene se svodi na iZVTsenje sIe··
deah dvaju osnovnih zadataka u procesu drustvene
(1) omogucenje ocene drustvene celishodnosti
robe u
(2) veze izmedu proizvodaca i odnosno pot.ro­
saca robe.
(1) Kroz
kupaca, odnosno
konkretne viSom ce­
nom od za ocenu su koris··
odnosno nezavisno od vrste i
veliCine ulagarnja, u njenu proizvodnju. U principu, za upotrebne
kvalitete (jednalce upotrebne vrednosti) kupac placa istu cenu. Ako je pro­
izvodac jedne od takve dye vrste robe iste upotrebne vrednosti imao veea
ulaganja od druge vrste on polo-
u ad jer drustvenu proizvod­
drustvo prema velicini veliCini
radne prema
\'Tste s obzirom da su te
vrednosti jednake, za obe vrste robe istu cenu.
(2) Obezbedenje tehniclce veze izmedu odnosno
potrosaea, predstavlja sekundarnu funkciju razme;ne u odnosu na gore
navedenu funkciju ocene celishodnosti proizvodnje.
Primenom druStvene podele drustvena ekonomija dezin­
izmedu ucesnika u pod eli, eime su ostvarena gore
u fazi Medutim, da bi se ostvarili
u fazi razmene je obezbediti
proizvodaea u ukupnog pro··
proizvodaea i kroz funkciju razmene.
koje treba da funkcija razmene
podobnost trgovinskih organizacija i da
vodaee i kupce), procesom razmene ne
nornska preimucstva su postignuta u
drustvenoj rada. Drugim ono sto
ostvareno kao ucinak ne sme biti
su time ekonomski
drugim
znaci da obezbedi proizvodaea i
ska ulaganja elemenata u reprodukciju
sena u proizvodnoj fazi reprodukcije.

Raspodela u makroekonomiji
je zavrsni akt
stvaranje uslova za

34
Ovako shvatena raspodela u makt6ekOrtomiji treba da obezbedi ciljeve
drustvene reprodukcije, koji se ostvaruju:
(1) kroz makroekonomiju,
(2) kroz mikroekonomiju i
(3) kroz mezoekonomiju.
(1) Ciljevi koji se ostvaruju kroz makroekonomiju su drustveno za­
dovoljenje potreba tekuce potrosnje (tekuea zajednicka drustvena po­
trosnja) i zadovoljenje potreba buduce potrosnje, obezbedenjem proiz-·
vodnih snaga koje ee biti u stanju da proizvedu vrste i koliCine proizvoda
za tu potrosnju. Karakter, razmere i intenzitet razvitka i jedne i druge
vrste drustvene potrosnje uslovljeni su drustvenim produkcionim odno­
sima, socioloskim, drustveno-politickim i pSiholoskim momentima, nauc­
nim dostignuCima, tehnickim progresom i stepenom razvitka drustvenih
proizvodnih snaga u datoj situaciji. Isti ovi faktori ee, prema tome, uslo­
viti i raspodelu u makroekonomiji u vezi sa zahtevom za podmirenjem
ovih dveju vrsta potreba.
(2) Ciljevi drustvene reprodukcije koji se ostvaruju potrosnjom u
okviru mikroekonomije svode se u sustini na ciljeve mikroekonomije u
onom smislu u kome je to kasnije izlozeno. 23
(3) Ciljevi drustvene ekonomije koji se ostvaruju kroz potrosnju u
mezoekonomiji svode se na obezbedenje funkcije te mezoekonomije kao
medukarike izmedu drustvene makroekonomije i mikroekonomije poje­
dina ca. U tom smislu oni su kasnije precizirani.24

4) Potrosnja u makroekonomiji
Potrosnja u makroekonomiji je potrosnja institucionalne drustvene
neekonomske nadgradnje. Ona nosi peeat drustveno-politickog uredenja
i svih drustvenih obeleija konkretne zajednice, kako u pogledu vrsta
tako i u pogledu razmera ove zajednicke potrosnje. Ona predstavlja jedan
od ciljeva drustvene reprodukcije samo
ako zaista predstavlja zajednicku potrosnju svih clanova zajednice i
ako bilo svojim oblicima, bilo svojim razmerama, ne sputava i ne
iskljucuje moguenost individualne potrosnje na nivou koji obezbe­
duje postojeei razvitak proizvl)dnih snaga.

b) Mikroekonomija kao ekonomija pojedinca

Sadrzinu mikroekonomije kao ekonomije pojedinca cme prinClpl (1) ,
metode (2) i organizacioni oblici (3) podmirenja potreba pojedinca.
(1) Principi mikroekonomije su norme ekonomskog ponasanja proiz­
vodac-pojedinca u podmirivanju njegovih potreba. Ako je to izolovano
podmirenje sopstvenih potreba nezavisno od proizvodnje i podmirenja
potreba drustva, proizvodac-pojedinac ee se rukovoditi svega jednim
osnovnim principom - principom minimalnog psihofizioloskog napre­
zanja, tj . principom podmirenja odr edenih potreba uz minimalan radni
napor, kako fizicki tako i intelektualni. Ako je to, medutim, podmirenje
poln"ba proizvodac-pojedinca uz primenu principa drustvene podele rada
- dakle , uz integrisanje proizvodac-pojedinaca u drustvenu ekonomiju,
onda ee principi mikroekonomije proizvodac-pojedinca biti :
23 Vidi kasnije u odseku II Uvoc1a 0 mikroekonomiji kao ekonomiji pojedinca.
24 Vidi kasnije u odseku II Uvoda 0 mezoekonomiji kao ekonomiji preduzeca.

3' 35
 (a) minimalno psihofiziolosko naprezanje,
(b) maksimalni ekonomski efekat,
(c) rad kao merilo raspodele i
(d) garantovanje uslova rada.
(a) Minimalno psihofiziolosko naprezanje ostaje osnovni princip pro­
izvodac-pojedinca u svim organizacionim oblicima njegovog rada, dakle,
kako u slucaju kad izolovano proizvodi i podmiruje potrebe tako i u slu­
caju kad potrebe podmiruje u sklopu drustvene ekonomije, uz primenu
principa drustvene podele rada. Razlika je sarno u stepenu uslovljenosti
ovoga prin6pa. Pri izolovanoj proizvodnji proi zvodac-pojedinca, psihofi­
ziolosko trosenje je uslov za ostvarenje rezultata proizvodnje. Princip
minimalnog psihofizioloskog napr ezanja je, usled toga , najtesnje povezan
s principom maksimalnog radnog efekta, tako da se oni slivaju u svega
jedan princip : princip maksimalnog radnog efekta u z minimalno psihofi­
ziolosko naprezanje. Ne mora da bude tako u kolektivnoj proizvodnji,
iako je i ovde psihofiziolosko naprezanje uslov za ostvarenje ekonomskog
rezultata. Medutim, u kolektivnom radu , zahvaljujuCi nedostacima u me­
todama raspodele, rezultat psihofizioloskih naprezanja jednih clanova
kolektiva mogu da se pojave kao ostv areni rezultati proizvodnje drugih
Clanova kolektiva , koji uopste nisu ucestvovali u proizvodnom naporu iIi
su ucestvovali sa smanjenim naporom. Usled toga se u kolektivnom radu
princip minimalnog psihofizioloskog naprezanja p roizvodac-pojedinca ka­
tegoricki postavlja kao princip njegove mikroekonomije, nezavisno od
ostvarenog ukupnog rezultata proizvodnje i nezavisno od metoda ra.QPo­
dele toga rezultata.
(b) Maksimalan efekat na postojecem nivou proizvodnih snaga ~e
uslov za integrisanje ekonomije proizvodac-pojedinca u drustvenu ekono­
miju. Tim integrisanjem se znatno povecava p roizvodna snaga rada pro·­
izvodac-pojedinca, a drustvene proizvodne snage se dizu na znatno Vi~3i
nivo. Otuda je sasvim razumljivo da proizvodac-pojedinac, koji je uklju­
Cio svoju individualnu ekonomiju u radnu zajednicu ove vrste, zahteva
da prvenstveno on ima ekonomske koristi od toga ukljucivanja. Ako bi
izostalo njegovo ucesce u raspodeli onog dela ekonomskog rezultata koji
je nastao kao posledica integfisanja mikroekonomije p roizvodac-pojedin­
ca u drustvenu mikroekonomiju, samim tim bi izostali inter es i motivi
p roizvodac-pojedinaca za ukljucivanje sopstvene ekonomije u drustvenu
ekonomiju.
(c) Rad je osnovica mikroekonomije proizvodac-pojedinaca. Svojim
ukljuCivanjem u drustvenu ekonomiju, oni u stvari udruzuju svoj Tad
formirajuci kolektivne radne zajednice . I U ovim kolektivnim radnirn
organizacijama udruzeni rad - rad proizvodac-pojedinaca - predstavlja
osnovicu kolektivne ekonomije. On istovremeno cini elemente mikroeko­
nomija proizvodac-pojedinaca unete u kolektivnu ekonomiju. S obzirom
na to da je rad koji vrse proizvodac-pojedinci u kolektivnoj ekonomiji
osnovni oplik njihovog ucesca u izvrsavanju zadataka i ostvarivanju cilje­
va te ekonomije, taj rad proizvodac-pojedinaca samim tim postaje i
osnovni k riterijum , odnosno osnovno merilo za njihova ucesce u raspodeli
rezultata kolektivn e ekonomije.
(d) Garantovanje uslova rada, odnosno garantovanje ostvarenja cilje­
va mikr oekonomije proizvodac-pojedinca, je uslov za integrisanje mikro­
ekonomija proizvadac-pojedinaca u kolektivnu ekonomiju. Samim tim
to je i jedan od osnovnih principa mikroekonomije. Udruzivanjem, odna­

36
sno integrisanjem, nezavisne mikroekonomije proizvodac-pojedinaca
postaju zavisne ekonomije. CiIjevi tih ekonomija, svake ponaosob, mogu
biti ostvareni tek kroz ostvarenje ciIjeva kolektivne ekonomije u koju su
se ukIjuciIe ove mikroekonomije. 0 ciIjevima, 0 metodama i 0 sredstvima
ostvarenja tih ciIjeva proizvodac-pojedinac odlucuje sarno kolektivno,
ukoliko uopste odlucuje. Mnoge od tih kolektivnih odluka 0 ciIjevima ,
metodama i sredstvima ostvarenja ciIjeva kolektivne ekonomije mogu
biti suprotne stavu proizvodac-pojedinca po tim pitanjima i nametnute
mu kao odluke veCine. One su tada, po njegovoj oceni , suprotne i
postavkama njegove mikroekonomije, pa samim tim i ceIjevima koje on
ima da ostvari kroz tu mikroekonomiju. U takvim i slicnim slucajevima,
gore navedeni princip rada kao merila raspodele ostvarenih rezultata nije
dovoljna garancija za ostvarenje ciIjeva mikroekonomije proizvodac­
-pojedinca, jer, po njegovoj oceni, donete kolektivne odluke osujetice
osLvarenje ciIjeva kolektivne ekonomije. Garantovanje uslova mda, od­
nosno garantovanje mogucnosti rada, iIi bar garantovanje zarade, pred­
stavIja uslov za ostvarenje ciIjeva mikroekonomije u takvim slucajevima .
Ono je istovremeno i jedan od osnovnih principa integrisanja mikroeko­
nomije proizvodac-pojedinaca u kolektivnu ekonomiju.
(2) Metode ostvarenja ciljeva mikroekonomije zavisice, pre svega,
od sLepena razvitka proizvodnih snaga i naucnih i tehnickih dostignuca .
Pored taga, one su bitno uslovljene arganizacionim oblicima ostvarivanja
ciIjeva mikroekonomije. Ako se ti ciIjevi ostvaruju u m.ikroekonomiji kao
samostalnoj ekonomiji proizvodac-pojedinca, ograniceni materijalni uslovi
i skucene materijalne mogucnosti nametace odredene metode proizvodnj i
proizvodac-pojedinca. Ako se, pak, ciIjevi mikroekonomije ostvaruju u
okviru kolektivne ekonomije, metode ostvarivanja tih ciIjeva ce tada pre­
sudno biti usIovljene metodama i sredstvima kolektivnog rada.
(3) Organizacioni oblici osLvarivanja ciIjeva mikroekonomije u sIov­
Ijeni su, pre svega, organizacijom drustvene reprodukcije u onoj sredini
u kojoj deluje konkretni proizvodac-pojedinac. Ovi su ili individualni
organizacioni oblici u Kojima proizvodac-pojedinac ucestvuje samostalno
i nezavisno od ostalih proizvodaca, iIi su to kolektivni organizacioni oblici
u Kojima se ekonomije proizvodac-pojedinaca u vecoj ill manjoj meri
integrisu u kolektivne ekonomije. U prvom slucaju - proizvodnja u okvi­
ru samostalne mikroekonomije - organizacioni oblici ostvarivanja te
proizvodnje prilagodavaju se direktno ciIjevima mikroekonomije. U dru­
gom slucaju - proizvoctnja u okviru koJektivne ekonomije - organiza­
ciani oblici se prilagoaavaju ciIjevima kolektivne ekonomije. Meautim ,
oni istovremeno treba da obezbede ostvarenje ciIjeva mikroekonomija
proizvodac-pojedinaca. Ukoliko oni budu potpunij e odgovarali ciljevima
kolektivne ekonomije, a kroz ove i ciljevima mikroekonomije proizvodac­
-pajedinaca, toliko ce veci biti afinitet tih proizvodac-pojedinaca prema
takvim organizacionim oblicima kolektivne ekonomije, toliko ce biti pot­
punija njihova motivacija za ostvarenje ciIjeva sopstvene mikroekonomije
koriscenjem upravo takvih organizacionih oblika kolektivne ekonomije.
Ukoliko pak organizacioni oblici kolektivne ekonomije budu neadekvatni
ciIjevima mikroekonomije proizvodac-pojedinaca, njihovo interesovanj e
za ciIjeve koJektivne ekonomije biCe paralisano iIi ublazeno upravo tim
neadekvatnim oblicima njihovog ostvarivanja ; ukoliko pak ti organizacio­

37
ni oblici budu ekonomije, oni
lisati iIi otezati njih i
individualne ekonomije

c} M e zoe k 0 nom i j a k a 0 ek 0 nom i j apr e d u z e c a

principima,
odgovaraju
karakteristike
duzeca su;
1) drustvene rnikroeko­

2) ekonomska drustvena

3) metode po kojima se
4) oblici adekvatni i metodama

1) izmedu mikroekonomije
Integrisanjem
makroekonomiju
kat nego sto
bi ostvarili u

e5 U administl'ativnom periodu ekonomske pcakse 1947-1950

kolektivna bila organizovana na
fiksne vremenu
clanova
Danas, uz primenu sistema raspodele dohotka
prema izvrsenom radu ostvarenom poslovnom uspehu,
opasnost da se, usled nedovoljno merila
meri proporcija izmedu Iicne
se proces razvHka
sarno ekonomiju
2£ Drugim reoima, ekonomija
cioni oblik ostvarivanja ciljeva
denoj istorijskog razvitka. S izmenom
oblik biti drugim obJicima ostvarivanja tih
adekvatniji odraz uslova.

38
 i principe mikroekonomij e integrisanje mikroekonomije u drustvenu
makroekonomiju stvorilo je nove probleme uzajarnnih odnosa tih ekono·­
mija koja pocivaju uglavnom na sledeCim momentima :
1. Asortiman proizvoda, a to znaci asortiman upotrebnih kvaliteta,
znatno je prosiren zahvaljujuci primeni principa drustvene podele rada.
Time su na znatno sire osnove postavlj€ne mogucnosti podmirenja drust­
venih potreba.
2. Kao direktna posledica primene principa podele rada ostvarena
je siroka mogucnost specijalizacije sa dvojakim pozitivnim dejstvom na
potencijal drustvene proizvodnje, prvo, skraceno je vreme ucenja za sti­
canje strucnosti i, drugo, produzen je period aktivnog rada u proizvodnji.
Pored toga , kvalifikacija specijalizovanog strucnjaka omogucuje na kon­
kretnom radnom zadatku srazmerno veei radni ucinak od kvalifikacije
opsteg strucnjaka.
3. Intenzivirano je znatno koriscenje drustvenih sredstava za proiz-·
vodnju: stvaranjem objektivnih uslova za uvoaenje optimalne tehnicke
opremljenosti rada, omoguceno je, na jednoj strani, da se sredstva rav­
nomerno i do maksimuma korist e u radnom vremenu, a, na drugoj strani ,
da se postigne maksimalan radni uCinak, s obzirom na optimalnu propor­
ciju izmeau rada i sredstava.
4. Polazeci od zahteva za optimalnim podmirenjem drustvenih pot­
reba, osnovni princip makroekonomije je : jednaka cena za jednake upoL­
rebne vrednosti. Ovim principom su proizvodac-pojedinci Cija su ulaga-·
nja u reprodukciju veea od ulaganja prosecnog proizvoaaca stavljeni u
nepovoljniji polozaj, a proizvodac-pojedinci Cija su ulaganja manja od
ulaganja prosecnog proizvodaca u povoljniji polozaj u odnosu na prosec­
nog. Time je izvrsena diskriminacija mikroekonomija proizvodac-poje­
dinaca u sklopu drustvene makroekonomije.
5. Proizvoaac-pojedinci su integrisali svoje makroekonomije u drus­
tvenu makroekonomiju imajuCi u vidu navedena ekonomska preimucstva
koja im pruza kolektivna ekonomija. Meautim , uslov za ovu integraciju
nije bio odstupanje od osnovnog principa mikroekonomije: za jednake
radove jednaka zarada. Ukoliko bi se odstupilo od ovo,ga principa - za
jednake radove jednaka zarada - nepovoljnije tretirani proizvodac-po­
jedinci u drustvenoj ekonomiji, zbog nepovoljnijih materijalnih uslova
proizvodnje,27 napustali bi svoja radna mesta i pomerali se prema radnim
mestima sa najpovoIjnijim materijalnim uslovima proizvodnje. U tom
slucaju bi se u okvirima makroekonomije stvorili labilni organizacioni
oblici ostvar ivanja ciljeva makroekonomije, odnosno podmirivanja dru­
stvenih potreba.
Ostvarenje ekonomskih preimucstava koje pruza integrisanje mik­
roekonomija proizvoaac-pojedinaca u dn.lstvenu makroekonomiju, u z
istovremeno obezbedenje primene osnovnog principa makroekonomije -­
za jednake upotrebne vrednosti jednaka cena - kao i osnovnog principa
mikroekonomije - za jednake radove jednaka zarada - postize se u
mezoekonomiji preduzeca, Ciji organizacioni oblici obezbeauju izmirenje

27 Verovatno da bi u izolovanoj sopstvenoj mikroekonomiji jedan proizvodac

odredene kvalifikovanosti ostvari vao veci iii manji ucinak od drugog proizvodaca
iste kvalifikovanosti zbog razli citih materijalnih uslova proizvodnje. Ali u tome
slucaju svaki od njih obezbeduje i sopstvene materijalne uslove, tako da ce prirodna
reakcija onoga koji radi uz nepovoljnije uslo ve biti pokusaj da se ti uslo vi izme ne
i poboljsaju.

39
jeciinaca.

2) Principi

40

reprodukcije namece 1 clnJenica da se u dinamici reprodukcije menpJu i

sami objektivni uslovi TepTodukcije, sto nameee potrebu stalnog organi­
zacionog prilagodavanja tim objektivnim promenama.
(b) Proizvodac-pojedinci, integrisuCi svoje mikrlJekonomije u mezo­
ekonomiju proizvodac-preduzeea, nisu integrisali i svoje fizicke licnosti
u licnost proizvodac-kolektiva. Zadovoljenje zahteva i potreba njihovih
fizickih licnosti ostaje i dalje jedan od osnovnih ciljeva njihove mikro­
ekonomije, ciljeva koje oni ostvaruju svojom ekonomskom aktivnoseu u
sastavu proizvodac-kolektiva kao nosioca i organizatora ekonomije pre­
duzeea. Jedan od bitnih zahteva ove vrste je ocuvanje integriteta fizicke
licnosti proizvodac-pojedinaca , odnosno obezbedenje minimalnog psiho­
jizioloskog trosenja njihove fizicke licnosti pri ostvarivanju konkretnih
zadataka. Organizacioni principi reprodukcije, pored ostalog, definiSu i
te zahteve minimalnog psihofizioloskog trosenja fizicke licnosti proizvo·­
dac-poj edinaca.

3) Metode organizacije rada

Metode organizacije rada proizvodac-kolektiva u ekonomiji preduze­
ea predstavljaju treeu bitnu karakteristiku te ekonomije kao mezoekono­
mije. Njeni ciljevi se ostvaruju izvrsavanjem konkTetnog zadatka u pro­
cesu drustvene reprodukcije. Taj zadatak izvrsava proizvodac-kolektiv
kao organizovani skup proizvodac-pojedinaca uz primenu ekonomskih i
organizacionih principa reprodukcije, polazeei od principa podele rada u
drustvenoj reprodukciji. Spl'Ovodenje ovih principa postize se primenom
adekvatnih metoda rada proizvodac-kolektiva koje su
(1) odraz drustvenih uslova reprodukcije,
(2) odraz primenjenih principa reprodukcije - ekonomskih organiza­
cionih - i
(3) odraz naucnih i tehnickih dostignuea u proizvodnji i radu uopste.
(1) Metode organizacije rada u ekonomiji preduzeea nosiee jace ili
slabije obelezje drustvenih uslova p1"oizvodnje vee zbog same cinjenice
sto se ekonomija preduzeea ukljucuje u drustvenu ekonomiju izvrsava­
njem odrec1enog konkretnog zadatka preduzeea u pl'ocesu drustvene rep­
rodukcije. Ako, pri tome, drus tvena ekonomija poCivo. na planskim osno­
virna, elementi drustvenog plana ee svakako duboko prodirati i u samu
ekonomiju preduzeea. Dalje, ako ekonomija preduzeea pociva na drust­
venih sreldstvima za proizvodnju kao sto je slucaj u ekonomijama
socijalistickog preduzeea - drustveni uslovi koriseenja tih sredstava doci
ee takoc1e do punog izrazaja u metodama organizacije koriseenja sred­
stava u preduzeeima..
(2) Metode organizacije u mezoekonomiji nosiCe, pored ostalog, i
obelezja principa ekonomije reprodukcije - ekonomskih i organizacionih
- vee zbog same cinjenice sto je smisao i cilj prime ne odrec1enih metoda
organizacije upravo sprovodenje tih principa. Ako j e jedan od osnovni.h
ekonomskih principa u reprodukciji princip ekonomije vremena, tada ee
sve metode pl'imenjene u mezoekonomiji , a koje se odnose na vreme ula­
ganja. nositi , pored ostalog, i obelezja ekonomije toga vremena ulaganja:
metode koje regulisu pojedine standardne tipove proizvodnje2 8 u prvi

~" U O\'e spadaju: \' idov i proizvodnje - pojedinacna , serijskn . masovna i

automatska proizvodnja : sistemi proizvodnje - linijski i smaknuti sistem, i j'itam
proiz\'odnje - kontinuelnn i diskontinuelna proizvodnja.

41
 metode

sto veceg sklada izmedu

izvrsioca poslova; metode analize

ekonomije vremena, i

radnji u procesu rada sa stanoviSta

Lode normiranja rada Leze postavljanju

se obezbedio ravnomeran intenzitet

nr,r,f>£><;;;:'
radne

u dinamici reprodukcije, nose

slabija promena u naucnim i tehnickim dostignucima.
iako su sve te metode u prvom redu usmerene na ekonom­
skih i organizacionih principa ,"",'nY','>"'"
sa promenama

manufakturne proizvodnje
sa stanovista radnog ucinka u odnosu na radni ucinak moguc
vanoj individuainoj proizvodnji. Medutim, sa novim naucnim
bma i novom tehnikom, u pod eli rada se mogio lei tako
jedan od osnovnih u ekonomiji savremenog predu-·

VicIi ranije napomene i roo

42
mije vremena, upravo zbog toga sto se pojedine faze procesa rada svega
jednom obaveze za sve proizvode koji pripadaju seriji; linijski sistem pro­
izvodnje, preko ovih preimucstava, doprinosi daljem povecanju ekono­
mije vremena zahvaljujuci ponavljanju radnih operacija po odredenom
ritmu, cime se eliminisu pripremne radnje u tim operacijama i istovre­
meno postize rutinska efikasnost ; kontinuelan ritam proizvodnje, pri
lancanoj proizvodnji, omogucio je dalje podizanje ekonomije vremena
eliminisanjem intervala nerada, opet zahvaljujuCi novoj tehnici i primeni
specijalizovanih masina u proizvodnji. Automatski tip proizvodnje pred­
stavlja, moglo bi se reCi, vrhunsku tacku (bar u danasnjim uslovima) u
prilagodavanju organizacionih metoda dostignuCima nauke i tehnike:
ekonomija rada ovde je dostigla maksimalan nivo, jer je izvrsena skoro
potpuna supstitucija zivog rada minulim (mehanizacija), a, pored toga,
hemanizmi koji su supstituisali zivi rad nisu preuzeli samo izvrsnu vee
organizacionu i kontrolunu funkciju radnika u procesu proizvodnje (ki­
bernetika).

4) Preduzece kao organizacioni oblik mezoekonomije

Preduzece kao organizovana radna zajednica s odredenim zadatkom
u drustvenoj reprodukciji predstavlja konkretni organizacioni oblik me­
zoekonomije. Da bi on~ bilo u stanju da izvrsi konkretne ekonomske
zadatke i ostvari ciljeve mezoekonomije, a preko ovih i ciljeve mikro-­
ekonomije, potrebno je da ono ispunjava odredene organizacione uslove,
cije bitne karakteristike su sledece:
(1) izdiferenciran status sredstava preduzeca u odnosu na status sred­
stava proizvodac-pojedinaca i status drustvenih sl'edstava uopste;
(2) izdiferencirana licnost proizvodac-kolektiv a, za razliku od licnosti
proizvodac-pojedinaca, clanova toga kolektiva, odnosno licnosti ukup­
nog drustvenog proizvoaaca.
(1) Sredstva preduzeca su drustvena sredstva. U tome svojstvu
ona predstavljaju opstenarodnu imovinu, kao i sva ostala drustvena
sredstva. Medutim, u jednom konkretnom preduzecu njihov status je
vezan za ostvarenje ciljeva- toga preduzeca. U toj svojoj funkciji ona pre­
staju da budu opsteraspoloziv a, iako predstavljaju opstenarodnu imovi­
nu . Tek sa prestankom ciljeva konkretnog preduzeca i sa prestankom
njegovog zadatka u drustvenoj reprodukciji ona posLaju opstemspoloziva
u smislu opstenarodne imovine. Njihova funkcionalna vezanost za ciljeve
konkretnog preduzeca daje tim sredstvima sredstvima ukljucenim
u konkretnu mezoekonomiju - sledeca bitna drustvena obelezja:
(a) mogucnost 1wecanja sredstava, vezanih za konkretne ciljeve predu­
zeca, i
(b) mogucnost dodeljivanja odTedene namene sredstvima (namen ska
sredstva) , u vezi sa zadatkom preduzeca u drustvenoj reprodukciji.
(a) Razna preduzeca iste iIi razlicite namene deluju u drustvenoj re­
produkciji pod razlici tim ma terijalnim i prirodnim uslovima':lo sto ima za
posledicu razlicit kvalitet ekonomije tih preduzeca.:l1 Bez mogucnosti

~ o 0\'0 je posledica nesklada izm edu rasporeda drust venih potreba i ras podele
drust ve nih sredstava za pro izvodnju.
31 Preduzece s boljom tehnicko m opremom obje ktivno mogu da ostvaruju
povoljnij e ekon omsk e rezulta te od preduzeca iste namene s los ijom tehnickom
o premom .

43
uvecanja sopstvenih sredstava, ove razlike u materijalnim i prirodnim
uslovima izmedu preduzeca ostale bi trajno. Medutim, bitna karakteri­
stika statusa sredstava vezanih za ciljeve konkretnog preduzeca je upra-·
vo moguCnost njihovog uvecavanja. Sopstvenim akumuliranjem predu­
zece stvara finansijske izvore za izmenu materijalnih i prirodnih uslova
svoje reprodukcije preduzimanjem i sprovodenjem mera racionalizacije,
tehnickih rekonstrukcija, prosirenja kapaciteta, izgradnje novih objekaLa
iste iii funkcionalno povezane namene, itd. Zahvaljujuci ovoj karakteri­
stici statusa sredstava koja koristi, preduzece, kao samostalna mezoeko·­
nomija, ima stalno otvorene mogucnosti da sopstvenom inicijativom me­
nja svoje materijalne i prirodne uslove proizvodnje, da time dolazi ispTed
d r ugih preduzeca svoje delatnosti ida, na taj nacin , rezultate svoje pri­
vredivacke aktivnosti kvalitativno dize ispred rezultata privredivacke
aktivnosti drugih preduzeca istovetne namene. Prema tome, mogucnost
uvecavanja sredstava, vezanih za ciljeve konkretnog preduzeca kao me­
zoekonomije predstavlja glavnu polugu razvitka proizvodnih snaga te
ekonomije, a, preko nje, i razvitka drustvenih proizvodnih snaga.
(b) Postojanj e kategorije namenskih sredstava 32 u ukupnim sredstvi­
ma konkretnog preduzeca je uslov stabilnosti u aktivnosti preduzeca i
njegovog radnog kolektiva. Ta stabilnost je dvojake prirode: poslovna sta­
bilnost iii socijalna stabilnost. Poslovna sta bilnost dolazi do izrazaja u
onim slucajevima u kojima preduzece ne moze da preduzme krupna aktn
poslovne politike bez veceg materijalnog rizika. Postojanje namenskih fon­
dova za pokrice eventualnih gubitaka usled takvog rizika daje kolektivu
preduzeca i njegovim clanovima izvesno samopouzdanje, poslovnu sme­
lost i uopste mogucnost potpunije inicijative, unos enja novih ideja i s1.
Socijalna stabilnost se postize obezbedenjem izvesnih kategorija za jed­
nii:ke potrosnje, koje bi morale da izostanu ako preduzece ne bi delovalo
u drustvenoj reprodukciji kao samostalna mezoekonomija. 33 Uslov za p o­
s tizanje ove socijalne stabilnosti je postojanje sre dstava zajednicke P0­
tro snje, akumuliranih u sopstvenoj ekonomiji i organizovanih u vidu
specijalnih namenskih fondova.
(2) Proizvoaac-kolektiv, iako je nastao integrisanjem privredivackih
licnosti proizvodac-pojedinaca, njihovih clanova, bitno se razlikuju kako
od privredivacke licnosti proizvoaac-pojedinaca tako i od ukupnog drust­
venog proizvodaca, u smislu ukupnog radnog naroda. Uslov za njegovo
postojanje i delovanje kao proizvodac-kolektiva je :
(a) privredivacka aktivnost uz primenu principa podela rada - drustvene
i tehnicke - pri cemu proizvodac-pojedinci, clanovi kolektiva, obav­
Ijaju samo parcijalne zadatke, dok proizvodac-kolektiv obavlja ukupni
zadata k, skladnim i organizovanim komponovanjem parcijalnih zada­
taka clanova kolektiva;

~2 Sredstva !'ezervnog fonda. iii rezervnih fondova koji mogu biti izdiferen­
cirani prema raznim namenama, u zav isnosti od to ga kal<va sta bilnost zeli da se
obezbedi sred5 tvima konkretne namene: reze r vni fond za isp latu zarada u perio­
dima rda vog poslovanja, fond za obezbedenje proti v pada cena, fond za obezbede nj e
protiv trZisnog rizika druge vrste, itd .
:'" Resenje 5tambenog problema clanova kolektiva. podmirenje izvesnih zajed­
nlckih kulturnih, prosvetn ih i dr. potreba, obezbedenje zajed ni ci<e i5hrane za one
cia nov e kojima je to potrebno. obezbedenje zajed nic kog prevoza izvesnih Ctanova
na posao i s posta i 51.

44
(b) ukupni zadatak kolektiva i parcijalni zadaci njegovih cianova me­
njaju se iz perioda u period, sto izaziva potrebu za stalnim prilagoda­
vanjem kvalifikacionog profila proizvodac-kolektiva i njegovih clanova
zahtevima zadataka koje obavljaju; otuda potreba stalne strucne
izgradnje kadrova, cime se omogueuje, na jednoj strani, prilagodava­
nje kvalifikacionih profila clanova kolektiva kvalifikacionim zahte­
vima zadataka koje oni ima da izvrsavaju, a , na drugoj strani, razvi­
janje i usavrsavanje clanova kolektiva ;
(c) kolektivni Tad proizvodac-pojedinaca postavlja specijaine uslove kako
nacinu rada tako i nacinu zivota tih proizvodac-pojedinaca, usled cega
je delimicna zajednicka potrosnja - zajednicka ishrana, zajednicko
resavanje stambenih problema, podmirenje izvesnih zajednickih kul­
turnih i prosvetnih potreba - cesto usiov kolektivnog rada.

3. KVALITET EKONOMIJE PREDUZECA

Kvalitet elconomije preduzeca kao mezoekonomije predstavlja stepen

ekonomske uspeSnosti u ostvarivanju ciljeva p1"eduzeca. Taj kvalitet moze
i kvantitativno da se izrazi. Naime, ejekti poslovanja se redovno ispolja-­
vaju kao promene rezultata ekonomije, ili promene ulaganja u repro­
dukcije, a najcesce kao i jedno i drugo. I promene rezultata ekonomije i
promene ulaganja za ostvarenje tih rezultata najcesee se ispoljavaju kao
kvantitativne promene. Otuda ee kvantitativni odnos izmedu rezultata
reprodukcije, na jednoj strani, i ulaganja u reprodukciju za ostvarenje
tih rezultata, na drugoj strani, predstavljati kvo,ntitativni izraz kvaliteta
ekonomije. Za njega je karakteristicno:
a) da se on ne ispoljava u svim fazama reprodukcije, vee samo u fazi
proizvodnje i fazi razmene;
b) da je on drustveno uslovljen u fazi razrnene i
c) da je on organizaciono uslovljen u fazi proizvodnje i fazi razmene.

a) K val i t e t e k 0 nom i jed e fin i san 0 d nos i m a u f a z i

proizvodnje i fazi prometa

Od cetiri faze reprodukcije - proizvodnja, razmena, raspodela, pot-·

rosnja - kvalitet ekonomije je odreden samo u prve dye faze , u jazi
proizvodnje i jazi razmene. Ovo je sasvim razumljivo kad se ima u vidu
karakter ekonomije preduzeea kao mezoekonomije, izdvojene ad mikro­
ekonomije proizvodac-pojedinaca i makroekonomije drustva. U smislu
onoga sto je ranije receno karakteristike mezoekonomije, pored ostalog, su
da potrosnja u mezoekonomiji ima karakter reprodukcione potrosnje,
kvalitativno razlicite od individualne i zajednicke drustvene potrosnje;
da je reprodukciona potrosnja u ekonomiji preduzeca jedan od
osnovnih oblika ulaganja u reprodukciju, i
da se ulaganja u reprodukciju - pa prema tome i ulaganja u vidu
reprodukcione potrosnje - vrse po odredenim ekonomskim princi­
pima reprodukcije,
da su rezultati reprodukcije namenjeni podmirenju drustvenih potreba
u najsirem smislu - prema tome, ekonomskih i neekonomskih drust­
venih potre-ba, i

45
 Ove u svetlu
ni faza (1), ni faza
ne sadrze determinante kvaliteta
Isto su individualna i drustvena potrosnja dve osnovne
potrosnje, postoji bitna kvali­
zajednicke drustvene na
na strani. se

zavr.~nu
potrosnj:::l
ciklusa repro··

mikroekonomi je
makroekonomije
Zbog da
duzeca u dve
cije, nuzno mora da sadrzi
elemente iz se izlazi tom
elemente odnosno elemente Tn/HC7'no u kOje
se ulazi aktom
(a) U u kojo]
zoekonomije se determinise za··
utvrdena raspodele, rada
od osnovnih oblika ulaganja u prema
od bitnih determinanti za sop­
utvrdena uslov razvitka
deteT'minanta
kvaliteta ekonornije
ne
dene tim
ostaju u ekonomiji
staju namenska
dukciju.
(b) Rezultati po eko­
nomiju
3·1 Fond za racionalizacije i tehnicke rekonstrukcije, l'ezervni fond, fond za
ob,ezt'edenile protiv trzisnog rizika i sL
kad prestane njihova
zarade ostva­
veza sa zadatkom
nije da zarade,
koja je nastala kao izvl"senja

46
 1. prestaju da budu determinanta kvaliteta ekonomije ako s momentorrl
napustanja ne dobijaju karakter nekog od oblika ulaganja;
2. postaju determinanta kvaliteta ekonomije ako s momentom napusta­
nja dobijaju karakter nekog od oblika ulaganja u reprodukciju.
1. Rezultati raspodele koji napustaju ekonomiju preduzeca i ne do­
bijaju, s momentom napustanja, karakter nekog od oblika ulaganja u
reprodukciju, su, recimo , delovi dohotka raspodelom dodeljeni za zajed­
nicku stambenu izgradnju, obezbedenje zajednieke ishrane i s1. S okon··
eanjem akta raspodele, ova sredstva napustaju ekonomiju preduzeca i
pri tome ne dobijaju karakter ni jednog od mogucih oblika ulaganja u
reprodukciju toga preduzeca. Prema tome, ove sume ne predstavljaju
kvalitativne determinante kvaliteta ekonomije preduzeca; njihova ve­
liCina, drugim reeima , kao ni promena te velieine navise Hi nanize nista
ne kazuje 0 tome da li se ekonomija preduzeca poboljsala ili pogorsala. 36
2. Drugi rezultati rasp odele napustaju ekonomiju preduzeca i pre-:
livaju se bilo u mikroekonomiju bilo u makroekonomiju po unapred
utvrdenim principima raspodele, ali istovremeno zaddavaju i karakter
izvesnih oblika ulaganja u reprodukciju preduzeca: zarada za izvrSeni
rad se preliva u mikroekonomiju proizvooae-pojedinca kao deo njegovog
lienog dohotka, ali istovremno ima i karakter troskova rada dakle,
jedan od oblika ulaganja u mezoekonomiji; kamata na angazovana
sredsLva se preliva u makroekonomiju, ali i dalje ostaje kvantitativna
determinanta ulaganja u reprodukciju preduzeca u vidu angazovanjei
sredstava, i s1. Za ove i sliene rezultate raspodele bitno je da oni napus·­
taju ekonomiju preduzeca aktom raspodele na osnovu unapred utvrdenih
principa raspodele. Ti principi im daju onaj karakter rezultata raspodele
koji nose sa sobom napustajuCi ekonomiju preduzeca na osnovu akta
raspodele. Ako je, recimo, zarada za izvrseni rad odmerena na osnovu
principa raspodele prema mdu, koji je unapred postavljen kao princip
raspodele, ta zarada ulazi u mikroekonomiju proizvodae-pojedinca, izvr­
sioca rada, za koji je isplacena zarada, u svojstvu licnog dohotka toga
proizvodae-pojedinca a napusta mezoekonomiju preduzeca u svojstvu
troskova rada za izvrseni rad. Medutim, ako je proizvodae-pojedincu
isplacen lieni dohodak za vreme u koje on nije radio u ekonomiji predu­
zeca, a postavljeni su principi raspodele prema radu, tada isplacena suma
nema karakter lienog dohotka kao rezultata raspodele, jer su aktom
raspodele mogli da se utvrde rezultati raspodele jedino na osnovu una­
pred postavljenih principa raspodele, a princip je bio - raspodela prema
radu . Ta suma, doduse, ulazi u mikroekonomiju proizvodae-pojedinca kao
njegov lieni dohodak, koji mu je isplacen mimo principa raspodele; iz
ekonomije preduzeea ona izlazi kao stavka troskova koja nema pokrice
u radu, te prema tome, ne moze ni da predstavlja trosak rada; ona ima
sve karakteristike materijalnih troskova, i to materijalnih troskova na­
stalih nepotrebno u reprodukciji.

36 Ako se kvota za stambenu izgradnju povecala zato sto je dohodak pove­

ca n u tome periodu, tako da se imalo iz cega vise izdvojiti za stambenu izgradnju,
iza toga nesumnjivo stoji cinjenica da se ekonomija preduzeca poboljsala, ali ona
nije bolja zbog toga !ito je veca k vota za stambenu izgradnju, vee zbog toga sto
je veCi ukupni dohodak, a k vota za stambenu izgradnju je vee a upravo zbog toga
sto je ekonomija preduzeca poboljsana.

47
 b) Dr u st v e n a u 10 vI j en 0 s t k val i t eta e k 0 nom i j e
u faz prometa

i ravna visku
ova razlika - razlika iskazana
za veliCinu razlike izmedu

Kvalitet ekonomije, formiran u proizvodnj

nih faktora, izrazen odnosom izmedu
proizvodnju, ne predstavlja konacan rezultat
zan drustvenim korektivima u
tivnih drustvenih
izvesne korektive

cane razmene sredstava za

Ovi korektivi su
odnosno cene sredstavR
za u ili
robno-novcanoj razmeni ;:lR
(2) iIi su to pak korektivi nastali dejstvom mera
1'oekonomije Hi drustvene
zenih kl'oZ cene proizvoda. odnosno cene sredstava za

kroz instrumente 39

ihovoj prenetoj
ravna po­
S obzirom
sredstava za pro-
t da je visak vrednosti ravan razlici izmedu nove vred­
izlazi da je razlika izmedu
ravna visku vrednosti.
sto ce dovesti do

u
tih
u vidu
ce bit! u
ponude i trainje,
aB Aka se merama drustvene ekanomske politike
denom nivou, razlii'itam od onoga koji bi se formirao na osnOVlI
skih zakona, onda se tim merama lInOS! korektiv drustvenog
ekonomije. Isto taka, aka se planskim instrumentima
zajednici, nezavisne ad realizacije proizvodnje ­
sredstva - cada takve obaveze unose korekti ve u
stvoren proizvodnjom, imaju efekat sliean efektu troskova proizvodnje.

48
c) 0 r g ani z a c ion a u s 1 0 v 1 j e n () s t k val i t eta e k 0 nom i j e
u fazi proizvodnje i fazi razmene
. Objektivno uslovljen kvalitet mezoekonomije, formiran u fazi proiz­
vodnje i korigovan dejstvom drustvenih faktora u fazi prometa - pre­
thodni robni i zavrsni robni promet - ne predstavljaju definitivan kvali­
tet mewekonomije u reprodukciji. Ovo je, u stvari, sarno objektivno
uslovljen 40 kvalitet mezoekonomije. Stvarni kvaIi tet mezoekonomije re­
dovno odstupa od ovako determinisanog kvaliteta objektivnim faktorima,
i to odstupa pod dejstvom subjektivnih jaktora,4J koji deluju i u fazi pro­
izvodnje i u fazi prometa . Drugim reeima, stvarni kvalitet mezoekono­
mije formirane u fazi proizvodnje odstupaee od objektivno determini­
sanog kvaliteta pod dejstvom subjektivnih faktora u fazi proizvodnje (1),
a stvarni kvalitet mezoekonomije u fazi razmene ee odstupati od objek­
tivno determinisanog kvaliteta u toj fazi, opet pod dejstvom subjektivnih
faktora u fazi razmene (2).
(1) Proizvodae-kolektiv, kao integrisana privredivaeka lienost proiz­
vodae-pojedinaca, elanova kolektiva, ne deluje u proizvodnji sarno kao
izvrsilac, vee i kao organizator procesa proizvodnje. Zbog ove njegove
organizirajuee uloge, ulaganja u proizvodnju odstupaju od objektivno
determinisanih ulaganja. 42 S obzirom na to da su objektivno uslovljena
ulaganja u fazi proizvodnje naturalne kategorije i da su ona uslov za
ostvarenje rezultata proizvodnje, ona su, u stvari, optima'lna, odnosn0
minimalna moguca ulaganja u toj fazi. Kvalitet ekonomije koji ona us­
lovljavaju predstavlja, pre-rna tome, optimalni kvalitet ekonomije pod
dejstvom konkretnih uslova. Cilj organizirajuee uloge proizvodae-kolek­
tiva, odnosno proizvodae-pojedinaca , elanova kolektiva, u fazi proizvodnje
je ostvarenje toga optimalno mogueeg kvaliteta. Praktieno, taj cilj se
svodi na teznju da mu se konkretna ekonomija preduzeea sto vise priblizi,
pri eemu redovno postoji veee iIi manje odstupanje stvarnog kvaliteta
mezoekonomije od objektivno uslovljenog, odnosno optimalno moguceg
kvaliteta. Ovo odstupanje stvarne od objektivno moguee mewekonomije
u tazi proizvodnje posledica je organizirajuce uloge proizvodae-kolektiva,
odnosno njegovih Clanova u ovoj fazi.
(2) Proizvodae-kolektiv, odnosno njegovi elanovi, oTganizu.ju ceo
pyoces reprodukcije u ekonomiji preduzeea, a ne sarno njegovu proizvod­
nu fazu. Prema tome, njihova oTganizirajuca uloga nalazi svoga efekta ne
sarno u fazi proizvodnje vee i u fazi prometa. Nairne, iako je trzisni me­
hanizam determinisan objektivnim faktorima, proizvodae-kolektiv, kao
organizator reprodukcije u mewekonomiji, ima izvesnog uticaja na rezul­
tate reprodukcije, ostvarene u jazi prometa: on bira asortiman svojih
proizvoda, odlueuje 0 momentu kad ce se on sam pojaviti na trzistu sop­
stvenih proizvoda, odnosno trzistu sredstava za proizvodnju, bira konkl'et­
ne snabdevaee, postavlja, obraduje i neguje poslovne odnose s kupcima,

40 Vidi kasnije glavu VII, odsek II, Objektivni faktori ulaganja u repro­
dukciju .
" Vicli kasnije glavu VII , odsek nI, Subjektivni faktori ulaganja u repro­
dukciju.
," Pod objektivno determinisanim ulaganjima podrazumevaju se ona ulaganja
koja su objektivni uslov da se, u datim okolnostima, dobije proizvod zbog koga se
ulaze. To je uno sto bi racionalan projektant zeljenog ekonomskog rezultata mora')
da predvidi kao ulosk e u datim uslovima, ako zeli da dobije proizvod koji je
predvideo.

4 El~()nom ika pred uzec'n 49

 odnosno sredstava za proizvodnju, utice na
odnosno ugovara uslove odnosno nabavke itd.
svih ovih i slicnih okolnosti, konkretna konkretna
od odnosno
Ovo

ekonomije u fazi prometa.

III
EKONOMIKA
Ekonomika naucna ekonomiju
kao konkretnu
u,u..""'\"·U stvarnost u
ekonomskih zakona koji

preduzeca kao cd naucnih disciplina

u mezoekonomiji svodi, se, prema tome, na
1. svoga
2. s drugim srodnim disciplinama u mezoekonomiji i u
i
3. utvrdivanje metoda u ovoj disciplini.

L PREDMET EKONOMIKE
S obzirom na izneti pojam ekonomije uia
koj a izucava preduzeca, kao naucna
a) rezultati rDlr.rJV1l

b) ulaganja u izvrsena za ostvarenje

konkretnih
c) odnosi izmedu rezultata u mezoekonomiji ulaganja za ostvarenje tih
rezultata i
d) faktori koji uslovljavaju odnose izmedu rezultata i ula­
za tih rezultata.

a) R e z u 1 tat ire pro d u k c i e u m e zoe k 0 nom i j i k a 0

predmet izucavanja e onomike preduzeca
ekonomiji preduzeca sa svima
njegovim su:
(1) fizi6ki
(2) vrednost i
(3) nova vrednost.
Nijedan od ovih
ekonomike

u
izucava s onog stanoviSta i u onome
ljaju determinante kvaliteta ekonomije

50
 (1) Svaki konkretni proizvod, jizicki posmatran, ima veCi iIi manji
broj fizi6kih i tehnolo.skih karakteristika , koje odreduju specifienosti do­
tienog proizvoda. Na tim specifienostima poCivaju i upotrebni kvaliteti,
odnosno upotrebne vrednosti proizvoda kao njegove izrazite ekonomske
karakteristike. Te karakteristike se ispoljavaju
kroz asortiman proizvodnje,
kroz obim proizvodnje i
kr07 fizieki i tehnoloski kvalitet proizvoda.
Asortiman proizvodnje je jedan od znaeajnih elemenata kvaliteta
ekonomije preduzeca i u tome smislu je on predmet izueavanja ekono­
mike preduzeca. Od pojedinacnih proizvoda, zahvacenih konkretnim asor­
timanom, zavisice polozaj proizvodaea na triistu, njegova snaga u odnosu
izmedu ponude i traznje, cena proizvoda i s1. Na drugoj strani , od sirine
asortimana i specijicnosti pojedinih artikala asortimana, zavisice ulaga-·
nja u proizvodnju. Obim proizvodnje u krajnjoj liniji uslovljava kolicinu
proilvoda koju ponuda iznosi na trziste, a, preko ove, snagu ponude u
odnosu na traznju. Na drugoj strani, od obima konkretnog proizvodaca,
od odnosa stvarnog obima prema mogucem kapacitetu proizvodnje i s1. ,
zavisi veliCina ulaganja - velieina troskova - konkretnog preduzeca.
Svi ovi aspekti obima uslovljavaju kvalitet mezoekonomije i u tom svoj­
stvu su predmet izucavanja ekonomike preduzeca. Kvalitet fizickog pro­
izvoda je, pre svega, izrazita tehnoloska karakteristika proizvoda. Medu­
tim, taj kvalitet je, na jednoj strani, element asortimana, a, na drugoj
strani, od kvaliteta proizvoda u konkretnoj situaciji zavisi njegova atrak­
tivnost za kupca: proizvodi boljeg kvaliteta verovatno ce ostvariti po­
voljnije cene od proizvoda loseg kvaliteta; ustaljen kvalitet, ce pored
stanovite stabilnosti u reZimu cena, i reklamno povoljnije delovati od
promenljivog kvaliteta ; izvesni standardi kvaliteta pruzace kupcu - na­
rocito kupcu-reproducentu - niz preimucstava konstrukcione i tehnolos­
ke prirode, usled cega ce se kupci radije orijentisati na standardne nego
na okazione kvalitete i s1. Ovako posmatran, kvalitet proizvoda predstav­
Ija element kvaliteta ekonomije preduzeca i u tom svojstvu je predmel
izucavanja ekonomike preduzeca.
(2) Vrednost proizvodnje je izraz drustveno priznatog trosenja sred­
stava 2;a pI'oizvodnju i trosenje radne snage u drustvenoj reprodukciji.
U tome svojstvu ona je predmet izucavanja opste ekonomske teorije ­
predmet izucavanja politicke ekonomije - a ne predmet izueavanja eko­
nomike preduzeca kao naucne discipline 0 mezoekonomiji . Medutim,
realizovana vrednost u vidu konkretne prodajne cene redovno odstupa
kako od proizvedene vrednosti tako i od tdisne vrednosti proizvoda. Ova
odstupanja su posledica dejstva niza drustvenih, internih objektivnih i
internih subjektivnih faktora. Ukoliko su posledica dejstva eksternih
drustvenih faktora , ona su predmet izueavanja politieke ekonomije, kao
opste ekonomske teorije, slieno proizvedenoj vrednosti kao predmetu izu·­
eavanja. Ali, ukoliko su ta odstupanja posledica internog dejstva objek­
tivnih faktora - faktori tehnieke prirode - ili internog dejstva subjek­
tivilih faktora, ana su predmet izueavanja ekonomije preduzeca.
(3) Nova vrednost kao ekonomski rezultat drustveno priznatog
lrosenja radne snage u drustvenoj reprodukciji predmet je izueavanja
politieke ekonomije, analogno vrednos ti proizvodnje. Proizvedena vrednosl
se, medutim, u konkretnom preduzecu ostvaruje u vidu dohotka predu­
zeca, koji odstupa navise iIi nanize od proizvedene nove vrednosti. Kad

51
 bi bio
elemenata rele­
dohotka

U tom smislu
met

b) Ulaganja u reprodukciju kao predmet izucavanja

ekonomike preduzeca

c) 0 d nos i i z m e d u r e z u 1 tat are pro d uk c i j e i u 1 a g a n j a

u reprodukciju kao predmet izucavanja ekonomike
preduzeca
Karl bi se u svim
ostvarivali
ekonomije tih
reprodukcije i '-<""M''''J
met

se od kvaliteta
odnosi izrnedu rezultata T{:>'nT/on?

rnezoekonorniji predstavljaju

d) F a k tor i u I a g a n j a u rep rod u k c i j u k a 0 pre d met

izucavanja ekonomike preduzeca

52
duzeea i formulisanje principa po kojima bi trebal0 da se organizuju ta
zbivanja, vee i iznaZazenje konkretnih mera - u konkretnoj primeni ­
kojima se moze uticati na ulaganja u cilju dizanja kvaliteta ekonomije .
Razume se da su te mere, u prvom redu , usmerene na one defoTmacije
ulaganja u reprodukciju koje nastaju pod dejstvomorganizovanja: procesa
reprodukcije, a nisu podlozne zakonitosti ulaganja , zatim, na one promene
koje su podlozne zakonitostima ulaganja, ali se kreeu u granicama izmedu
odreaenog minimuma i odredenog maksimuma, s tim sto je cilj uticanja
na ove promene - priblizavanje optimumu koji lezi u tom rasponu
izmeau minimuma i maksimuma.
Da bi se pronasle mere ciji je cilj delovanje na ulaganja u ·r epro­
dukciju s teznjom da se postigne sto vise kvalitet ekonomije preduzeea u
konkretnom slucaju, potrebno je upoznati prirodu i karakter faktora koji
uslovljavaju ulaganja u reprodukciju . U onoj meri u kojoj ti faktori ­
uslovljavajuCi prirodu i karakter ulaganja u reprodukciju - uslovlja­
vaju kvalitet ekonomije preduzeea, oni su predmet izucavanja ekonomike
preduzeea.

2. RAZGRANlCENJE lZMEDU EKONOMlKE PREDUZECA

I SRODNlH NAUCNlH DlSClPLINA
Navedeni elementi ekonomije preduzeea - rezultati reprodukcije,
ulaganja u reprodukciju, odnosi izmedu rezultata i ulaganja, faktori koji
uslovljavaju te odnose - predmet su izucavanja ne samo ekonomike pre­
duzeca nego i drugih ekonomskih i neekonomskih disciplina. Uslov za
pravilno postavljanje okvira u kojima se kreee ekonomika preduzeea kao
naucna disciplina , ciji objekt posmatranja su ovi elementi je: pravilno
i sto potpunije razgranicenje izmedu ekonomike preduzeea , na jednoj
strani 1 i ovih disciplina, na drugoj strani . Razgranicenje sa nizom disci ­
plina ove vrst e ne predstavlja metodoloski problem . To je, recimo, slucaj
razgranicenja ekonomike preduzeea s tehnickim naucnim disciplinama
koje takode izucavaju neke ad navedenih elemenata - u prvom redu
proizvod kao tehnicko-tehnolosku kategoriju i sredstva za proizvodnju
I proizvod i sredstva za proizvodnju predmet su izucavanja niza tehnickih
disciplina, ali izucavanja sa stanoviSta tehnickih i tehnoloskih karakte­
ristika proizvoda, odnosno sredstava, sa stanovista tehnickih i tehnoloskih
uslova njihove proizvodnje i s1. Ovi aspekti proizvoda, odnosno sredstava
za proizvodnju, nisu predmet izucavanja ekonomike preduzeca ni u onim
slucajevima kad se javljaju kao indirektni faktori te ekonomije. Oni ee,
naime, kao indirektni faktori ekonomije preduzeea uslovljavati neke oct
napl'ed navedenih odnosa izmedu rezultata reprodukcije i ulaganja u
reprodukciju, i u tome svom dejstvu oni ce se ekonomski izucavati samo
kroz te odnose i kvali t ete ekonomije uslovljene tim odnosima. Slibm je
slucaj i sa nizom naucnih disciplina koje izucavaju coveka kao ljudsko i
drnstveno bice. lake je on nosilac i organizator reprodukcije u m ezo eko­
nomiji, ekonomiku preduzeea kao naucnu disciplinu on ne interesuje u
svoj svojoj kompleksnosti. Njegovi fizioloski psiholoski , socioloski, higi·­
jensko-sanitarni i drugi problemi nesumnjivo da indirektno uticu na ula­
ganja u reprodukciju, a preko ovih i na kvalitetekonomije. Meautim,
ti uticaji nisu direktni predmet izucavanja ekonomike preduzeca. Ova
naucna disciplina njih izucava samo kroz njihove ekonomske efekte,
izrazene odnosima izmedu rezultata reprodukcije i ulaganja u repro­
dukciju . .

53
 Druge naucne discipline - ekonomske vrla
cesto su s ekonomikom kako po predmetu posma­
tranja i po fenomenima mahom ekonomskim fenomenima
posmatranja, kao i po metodama pa cak i po ciljevima izuCa­
vanja. Otuda teze izmedu ekonomike
na jednoj na
U te discipline u

a) E k 0 nom i k apr e d u z e C a k n jig 0 v 0 dst v 0

ad

i analize
discipline, s ten­
izgraauj e kao samo­
i za njihov razvitak
ipak uociti
razvitku, da bi se
strani, da bi

ekonomika i potreba na­

staUh u vezi s kao zasebnih

sve tesne veze izmedu knjigovodstva, analize bilansa i ekono··

mike preduzeca, prve dye niz narocito metodo­
loskih specificnosti uzajamno tesno i na osnovu
se dovoljno ekonomike zasebne dis··

i dostignuca, tako i osnovna orijentacija

dosadasnjem razvitku dovoljno objek··
razgranicenje i dopunjavanje i

knjigovodstva, odnosno racunovodstva,

stanja u imovini, se pri
jormi. U teznji za tih racu­
konstruisalo 1
racunsko

54
 imovini privrednih organizacija. Uslov za konstruisanje i razvitak takvih
sistema je poznavanje osnovnih kategorija procesa reprodukcije i defini­
sanje odredenih pojavnih oblika sredstava u pojedinim fazama reproduk­
cije. Na drugoj strani, uslov za analizu i retrospektivno tumacenje uzroka
promena u sredstvima je poznavanje izvesnih osnovnih funkcionalnih
veza izmedu tipicnih manifestacija ekonomije preduzeca i faktora koji
su te manifestacije uslovili. S razvitkom proizvodnih snaga i sa stalnim
uvodenjem u proizvodnju novih tekovina nauke i tehnike, ovi uslovi za
konstruisanje racunovodstvenih sistema i retrospektivno tumacenje
bilansnih rezultata sve vise su se komplikovaIi i poostravali. Ekonomska
praksa je zahtevala objasnjavanje ekonomskih zbivanja u preduzecu koja
su postajala sve slozenija, bez obzira na to da li su ona teoretski bila
potpuno obradena iIi ne. Knjgovodstvo i analiza bilansa morali su da
unose sve vise teoretskih tumacenja i definisanja ekonomskih pojava, tj.
onih pojava koje se racunski prikazuju, odnosno bilansno analiziraju. To
su bili prvi doprinosi teoriji 0 ekonomiji preduzeea. 43 A s obzirom na to
da su ovakva teoretska uopstavanja u prvom redu imala da posluze kao
osnova za konstruisanje racunovodstveno-tehnickih sistema i bilansno
interpretiranje promena u stanju sredstava prikazanih tim sistemima,
ovi doprinosi su se sve vis,e pretvarali u teoriju eko:nomije, ali teoriju
kakvu izrazavaju vee konstruisani racunovodstveni sistemi. 44 Zahtevi
prakse su ovde imali prvenstvo u odnosu na teoretsku obradu pojava tc
prakse, jer su cesto traZena organizaciono-tehnicka resenja (u stvari racu­
novodstvena resenja), pre no sto je dato potpuno teoretsko objasnjenje
pojave na osnovu opservacije u praksi i naucne interpretacija pojave,
primenom poznatih ekonomskih zakona. Teoretska objasnjena su cesto
davana na osnovu onoga kako se pojava prividno manifestovala u racu­
novodstvenom sistemu i finansijskom poslovanju, a ne na osnovu delo­
vanja zakona reprodukcije i ekonomskih principa, koji treba da orijentiSu
razvitak ekonomije preduzeca u odredenom smeru,
(2) r knjigovodstvo i analiza bilansu, gornjom svojom orijentacijom
razvili su se u izrazite metodoloske discipline 0 ekonomiji preduzeca. Sva

<:J Tako, s razvitkom kapitalisticke proizvodnje, a nal'oCito s l'azvitkom velikih

induslrijskih pl'eduzeca u XIX veku, uslov za sagledavanje i knjigovodstveno za­
hvatanje promena slanja imovine preduzeca, odnosno poslov nog uspeha u celini,
bUo je konstruisanje takvog knjigovodstvenog sistema koji ce omoguci ti pracenje
kruznog toka kapitala, A preduslov za ovo je decidil'ano i precizno definisanje
kruznog toka sredstava (kapitala) sa svim njegovim Imjigovodstveno l'elevantniDl
manifestacijama, Razume se da tako kl'Upne teoretske zadatke knjigovodstvo u
ekonomiji nije moglo da resi , nih je ono imalo pretenzija na takva l'esenja, A,li
je ono moralo da zauzme i izvesni - precutni ili izricni - teol·etski stav u odnosu
na ekonomske probleme kruznog kretanja kapitala da bi. na osnovu toga, mogl o
da konstruise racunski sistem knjigovodstvenog pracenja toga kretanja, Vidi F,
Leitner, Die Doppelte kaufmannische Buchhaltung. Berlin, - Leipzig, 1923, str.
260 i dalje. - IIi uslov za pracenje promena troskova je definisanje njihove eko',
nomske sadrzine, po kojoj !'azni teoreticari ekonomije imaju razlicite stavove,
Imjigovodstvo ne moze da konstruise sistem praecnja bazirajuCi ga na tim razli­
citim stavovima, v ee mora da zauzme jedan odredeni stav, sopstveni iIi prihvaceni,
i samim tim doprinosi bilo teoretskoj razradi, bilo afirmaciji teol'etske razrade
troskova, - Vidi. dr Radmila Teofanovic, Istorija i teorije knjigovodstva, Beograd
1958, str. 73 i dalje. - Doprinos teoreticara iz oblasti knjigovodstva i analiz<=!
bilansa razvi tku ekonomike pred uzeca narocito je naglasen U onim sl ucajevima
u kojimai se pojedini teoreticari bave i tematikom ekonomike preduzeca i tema­
tikom knjigo v odstva, odnosno analize bilansa, Tako, F. Schar daje zapazen rad iz
oblasti ekonomike preduzeca (Allgemeine Handelsbetriebslehre), a kasnije, zajedno
s Prionom, objavljuje knjigu Buchhallung und Bilanz, 1932, Prion takodc objavljujc

55
 u interpretiranju stanja i
u imOVlnl primenom odreaenog,
analitiCTwg instrumentarija. analiticki instrumen tarij
racunovodstveni sistemi, koji su se svi odlikovali slede­

svaki od tih racunovodstvenih sistema vrIo efikasno i vrlo realno

racllnski imovine koju ako se
konkretne imovine raznim racunskim svi ce oni
dati isH
da svaki od tih sistema celovitu i sistematsku racunsku:
te odnosno
ekono­
koja se sistemom zahvata.
Ova karakteristika racunovodstvenih sistema od

racunovodstvenih instrumenata

u ekonomiji

samo u uzim okvirima.

tako slozeni da
obuhvati svojim
bio
10zni

zapazeno delo iz u tri knjige Die Lehrc vom

b('ll'ieb. 1935, jeU ovom ad
od osnovnih bilansa on da:je
(11. izdimje.
u isto t<1ko
"" Recimo,
uzroke koji su doveli do racunski registrovanih promena. Razume se, ne
SVe uzroke, vee samo one cije dejstvo ima principijelno definisan smer i
koji , u svakoj prilic..i , izazivaju iste iIi vrlo srodne posledice, bilansom
iskazane. I, ukoliko je veei broj bilansnih preseka, ukoliko ti preseci
zahvataju uza podrucja ekonomije, utoliko se otkriva veCi broj faktora
retros pektivnim tumacenjem, utoliko su preciznija ova tumacenja. 45
(3) Znacaj racunovodstvene forme i njena izvesna prevaga nad sadr­
zinom koja se iskazuje racunima, ostavila je dubljeg traga i na teoretsko
interpretiranje ekonomskih pojava od strane knjigovodstva i analize
bilansa. Tako, teorija »pretvaranja osnovnih sredstava u obrtna « zane­
maruje cinjenicu da se funkcija osnovnih sredstava u preduzeeu moze
da objasni samo u v ezi s funkcijom sredstava za md, a funkcija obrtnih
- samo u vezi s funkcijom predmeta rada i radne snag e.46 A kad se iz
ovoga ugla posmatraju sredsiva, onda otpadaju sve ekonomske teorije 0
pretvaranju sredstava s jednom u sredstva s drugom funkcijom , kao sto
niko i ne pokusava da konstruise ekonomske teorije 0 pretvaranju sred­
stava za rad u predmete rada iIi obrnuto. Po drugoj teoriji, koja polazi
od zatvorenog racunskog sistema - sto je sasvim u redu sa stanovista
racunovodstvene tehnike - fondovi su »izvori sredstava«. Meautim, obja ~ ­
njavanje zbivanja u ekonomiji preduzeea ne moze se pruziti sa zane­
marivanjem zakona reprodukcije. Ako se ad njih pode, onda samo rad
- ljudski rad - moze biti izvor sredstava . Da bi on to bio u robno-nov­
canim uslovima proizvodnje, njegov rezultat treba da su odreaene upo··
trebne vrednosti proizvoda u kojima je rad materijalizovan, na jednoj
strani, i dohodak , kao drustveno priznanje izvrsenog rada, na drugoj
strani. I taj dohodak u ekonomskoj stvarnosti - dakle u mezoekonomiji
preduzeca - je jedini ekonomski izvor sredstava.
(4) Iznete tesne veze izmeau knjigovodstva i analize bilansa, s jedne
stt' ane, i ekonomike preduzeea, s druge strane, kao i navedeni raskorak
u interpretiranju zbivanja u ekonomiji preduzeca od strane ovih disci­
plina, razumIjiv je kad se ima u vidu da je objekt posmatranja i izucava··
nja svih triju disciplina isti - mezoekonomija preduzeea, kao konkretna
ekonomska stvarnost. Medutim, cinjenica da svaka od njih ima i svoju

I.; Vicli p rof. ell' Kosta Vasiljevi c, T eo rija i anclliza bilansa . Beog rad , 1962,
teo rija prcsecanj a bildns~, s tl". 105 i eia Jje. Uporceii GuLperin, J. I'd ., Os novi knji­
go vod s tven e C'v ic1 e ncii e. prc voei . Beograd. Hl~f).
,,1 Cinjcnica ei 8 sc os nO\'n<1 s rc dst\' a cesl0 Il C >
' po klap8 jL", sa sl'ceistvima za
rae! (I·ecimo . osno v nim s l'cei,t\'imo sc cesto obuh vataju i srccl s1" \'a clru s t ven og st8 n··
clardil , ili se jed a n ei eo s l'ed stm'a za raei - , itil ll im'cnt a r i sitan alat uidjucuj e
u kategol'iju obrt n ih s red s la \'a) n i uko liko ne menj a ek onoms ku s ustinu pro blem a .
Pre s\'cga. poJ<l a pClnja nc I110Le bitl. je r jc jcdn o ma te rijain8. il dru go vrednosna
kategol'ija. A Rko v l'cdn os na i<dt ego rija (osnol'na s re d s l\"a) u konkre t noj pra ksi nijc
laca n vre cln os ni i2l'a7. oclgo \·ara.iuce m a ter'ijalne katego ri je. on d a :ie to z bog toga
sto se u konkrc ln oj p ra ksi knj igovoc! s l ven o tai~o tretira, a ne 7. bog lug a s to :ic ra z,­
lika us !o\' ij e na ekon omsk om s us tin om tih ka tegori ja. Ekon oms ka slls tina os no vn ih
s reds tava je u tome da sv oju funk ciju i 1L Tep1"od1Lkciji o ba vljaju sam o uz delimi cno
reprodukovanje, a ekon om s ka sus tina obl"tnih sredstav a je u tome d a svo ju funk­
ciju u reproclukciji o ba vlj a ju u z potp1tno rep1'odukovanje u jednom ciklus u re pro­
dukcij e proizvoda Ciju proizlJodnj1L omogucuju. Kad ne bi bil o te razlike u repro­
d ukovanju pri oba v ljanju s vo je funkcije u procesu reprodukcij a , ot pa la bi eJw ­
~ofY' s k;t r o treb a dife renciranj a os novnih i obrtnih sredsta va. A ako amortizacije,
p o izias ku j z ciklus a u kojima Sli ko mercij alno reproduk ovan e (n Rp lacene u ceni
pl"odate ro be ) pre uzim a ju funk cijll o brtnih sre eistava, ta da se onemogllcujc proi z ,
vodno r eproduko vanj e sred sta va za rad kad do tra ju, cime se, u krajnjem ishodu,
clC'zorganizuje funkci j a os nov nih sred s tava.

57
 samo tamo .gde dolazi do
samo da
i takva
siroko uzajamno
svodile bi se na

koje ona
i naucnom
ekonomike preduzeca,
stvu i analizi bilansa da, svojim
instrumentarijumom sto detaljnije

b) E k 0 nom i k apr e d u z e ca j 0 r g ani z a c i j apr duze ca

Nista ni veza izmedu ekonomike
bilo da se shvati u uzem smislu
bilo da se u sirem smislu kao u celini.
Osvrt na razvitak ovih U stvari,
ne samo da do sada njih, vee se
one do danas kao odvojeno naucne discipline.

58
 Za dosadasnji njihov razvitak karakteristicni su uglavnom sledeCi mo­
menti:
1. Ekonomika preduzeca se razvijala uglavnom oko teorije troskova ,
prosirujuci polje svoga interesovanja i na druge ekonomske pojave, u
jacoj ili slabijoj vezi sa troSkovima. Pri tome, Cesto su dodirivani i faktori
koji su uslovljavali te pojave, a kad su oni jednom postali predmet po­
smatranja, onda se dosta lake prelazilo sa analiziranja i objasnjavanja
pojava u ekonomiji preduzeca na analiw i objasnjavanje faktora i, jedan
korak dalje, na predlaganje mera organizovanja tih faktora. Na taj nacin
je izgradena cela jedna gradacija teoretskih prilaza ekonomiji preduzeea.
U svim tim prilazima teziste je na ekonomici preduzeca, tj. na objailnja­
vanju i uopstavanju ekonomskih zbivanja u toj ekonomiji. Meautim,
paralelno s ovim, ekonomskim tumaeenjima, kod jednih susrece se manji,
a kod drugih veCi broj organizacionih problema, koji se tretiraju , i
organizacionih resenja, datih na osnovu tih tretiranja. U drugim sluca·­
jevima, susrecu se i ekonomski problemi mezoekonomije i organizacioni
problemi te ekonomije, ali , pored njih , i tretiranje niza ekonomskih i
institucionalnih problema makroekonomijeY
2. U drugim slucajevima ekonomika preduzeca tretira iskljuCivo
ekonomske probleme preduzeca, ali s jednog specificnog stano vista : S3
stanovista uklapanja mezoekonomije preduzeca u drustvenu makroeko­
nomiju, uz odgovarajuca reagovanja na zakonitosti koje deluju u toj
makroekonomiji. 48
3. U treCim slucajevima, teziste je na organizacionoj problematici
preduzeca. Meautim, ciljevi koji se postavljaju pri resavanju te organi­
zacione problematike su u stvari ciljev i ekonomije preduzeca, Otuda je,
i pri izlaganju organizacionih problema, i pri formulisanju principa za
njihovo resavanje, nemoguce bilo potpuno izbeci izvesne digresije na
ekonomske probleme, ili bar digresije na ekonomske principe, kojih se
treba pridrZavati pri resavanju konkretnih organizacionih problema. TJ
ovim prilazima ekonomiji preduzeca teziste je ipak na organizacionoj
strani te ekonomije; u znatno manjoj meri se dodiruju ekonomski pro­
blemi, a periferno i drugi - p roblemi makroekonomij e, sociologije, dru­
stvenih odnosa; psihologije i sl.~fl Na taj naCin su ekonomika preduzeca
i organizacija preduzeca. u naucnoj obradi , stalno ukrstane . Gotovo kod
svih autora , navedenih u bibliografiji u z ovu knjigu , javlja se i ekonomski

." Pn'i prilaz je naglasen u elelima novijih nemackih autora , kao sto su
Gutenberg, L eh mann, Fischer, Mellerotl'icz, Schmalenbach i ell'. Drugi pI'ilaz je
s vo jstve n s la rijim nemackim autorim a, ka o !ito su Niklisch, Prion . L eit ner, Riegel'
i drugi.
'" Vidi: J. Dean, Managerial Economics, izdanje PI·entice-Hall. 1961: F. V.
Gardner, Profit Munagement and Control, izd. McGraw-Hill, 1955; Th . J. Mc Nichols,
Policy Ma],ing and Executive Acton , Newman, Business Policies and Ma nagement,
Cincinnati , 1953.
·10 Ovaj pdlaz je narocito svojstven novijoj americkoj literaturi i:>: oblasti tz v.
"Management«-a, koja vr lo brajna. Tu.. pored mnogih drugih, spadaju : Spriegel
W. B., Industrial Management, New York, 1947 ; B ethel i koautori , Indust ria l Orga­
nisation and Manageme nt, New York, 1950 ; Kimball D. S . i koautori , Principles of
industrial Ol-ganisation New York , 1947 ; R. Barnes, Motion and Tim e Study, New
Yo,",,, 1952. Ovde takoder mogu da se u vrs te i poznati prirucnici za organizaciju
pojedinih vrsta poslovanja, kao !ito su: Alford, Bangs, Production Handbook, New
York, 1951; Nyst1'om P. i koautori, Marketing Handbook; Lang Th., Cost Accoun­
tants' Handbook, New York, 1947; Harold C. , Handbook of personn el Management
i drugi.

S9
 kvantiLativno iskazivanje:
(3) da se nauka 0
tj, na

c) E k 0 nom i k apr e d u z e C a i pol i tic k a e k 0 nom i j

kao ekonomska u eko­
izucava zakone drustvene proizvodnje, razmene,
zauzimali: Nordsieck
Leener Georges, de,
51 1963, str. 26-28,

60
taspodeie i potrosnje. 52 Prema tome, i politicka ekonomija i ekonomika
preduzeca imaju isti predmet izucavanja - reprodukciju, samo na razli­
btim nivoima: politicka ekonomija - drustvenu reprodukciju, a ekono­
mika preduzeca - reprodukciju u preduzecu. One pojave u reprodukciji
u preduzecu koje su uslovljene drustvenom reprodukcijom, ekonomika
preduzeca objasnjava na osnovu zak<mit06ti koje je otkrila politicka eko··
nomija i stavova koje ona zauzima prema tim pojavama. Razgranicenje
izmedu ovih dveju disciplina svodi se, prema tome na razgranicenje u ·'
izucavanju i objasnjavanju pojava u drustvenoj ekonomiji i izucavanje i
objasnjavanje pojava u ekonomiji preduzeca. Po pojedinim fazama repro­
dukcije ono se postize na sledeci nacin:
l. U jazi proizvodnje, politicka ekonomija, polazeci od proizvodnje
upotrebnih vrednosti, izucava pojave proizvodnje vrednosti, prenosenja
vrednosti sredstava za proizvodnju na nove proizvode i uopste pojave
delovanja zakona vrednosti u robnoj proizvodnji, kao zakona srazmerne
raspodele drustvenog fonda rada na razne delatnosti. Ekonomika predu..
zeca, polazeCi od ovako utvrdenih zakona, izucava specijicnosti trosenja..
vrednosti u proizvodnji individualllih proizvodaca i utvrduje razlike iz­
medu proizvedene vrednosti i utrosenih vrednosti u njihovoj proizvodnji
pod dejstvom individualnih objektivnih i subjektivnih uslova proizvod··
nje.
2. U fazi razmene politicka ekonomija izucava triiSte i triisne fak­
tore kao faktore razmene, robu i novac u razmeni, kao i procese formira­
nja trzisne cene i njenog odstupanja od triisne vrednosti pod dejstvorn
triisnih zakona. PolazeCi opet od zakljucaka i stavova do kojih dolazi po ..
liticka ekonomija u ovom izucavanju, ekonomika preduzeca izucava po­
jave jormiranja konkretne nabavke. odnosno konkretne prodajne cene,
pod dejstvom trzisnih zakona i specijicnih okolnosti u kojima se vrsi kon­
kretna razmena; uticaj konkretno formiranih nabavnih cena sredstav3
za proizvodnju na procese trosenja vrednosti u proizvodnji; uticaj kon­
kretno formiranih prodajnih cena na formiranje konkretnog dohotka
preduzeca; uticaj kako jednih tako i drugih cena na asortiman proizvoda,
kapacitete proizvodnje, obim proizvodnje, itd. Cilj ovih izucavanja je da
se, na osnovu zakona koji vladaju razmenom a koje formulise politicka
ekonomija, uoCe pojave u konkretnoj razmeni koje ce omoguCiti formu­
lisanje principa reprodukcije u preduzecu, Cijom primenom ce se ostva­
reni kvaliteti ekonomije preduzeca maksimalno pribliziti objektivno mo­
gucim kvalitetima.

;,2 U udzbenicima politicke ekonomije, pri definisanju zadataka politicke eko­

nomije kao naucne discipline obieno izostaje potrosnja (vidi, recimo, dl' M. Korac
i dr. T. Vlaskalic, Osnovi politieke ekonomije, Beograd, 1960, str. 17) verovatno
zbog toga sto se dejstva potl'Osnje na tok drustvene reprodukcije jos uvek ne mogu
u onoj meri zahvatiti u kojoj je potrebno da bi mogla cIa se formulisu na nivou
zakonitosti. Ukoliko ovo i vazi za reprodukciju u kapitalistickoj ekonomij.i, jecIva
moze da vazi i za socijalisticku ekonomiju, iz vise razloga, u prvom redu zbog toga:
sto je zajedni~ka drustvena poll'Osnja znatno prosil'ena u odnosu na individualnu
potrosnju i !lto ima istorijsku tendenciju stalnog narastanja; sto su izvol'i sred­
stava licne potrosnje <sredstva mikroekonomije) vrlo tesno povezani s izvorima
sredstava zajednicke drustvene potrosnje i izvorima akumulacije, usled cega postoji
mogucnost lakih prelivanja sredstava iz jednih fondova u dl'uge, zbog toga sto u
planskoj privredi potrosnja mora biti planirana, jer se s njenim izostavljanjem do­
vodi u pitanje realnost planirane reprodukcije u celini, a uslov za njeno planiranje
je sagledavanje dejstva planirane potl'osnje na tok reprodukcije u ostalim fazama.

61
 3. U zakona
zakonitosti
tok
itd.

d) Eon 0 m i k apr e d u z e ca statistika

naucnom
konstatovace se da je razlika
pre svega, u tome sto je ekonomika
(realna) a metodoloska
ekonomike na otkrivanju

me­
omo··
celi­

pdlikom
aspekta
no vista odnosa
ekonomiju pl'eduzeca.
5. Vidi uvod u dT Josif Korac, Osnovi statisticke aoalize u preduzecu,
Zagreb, 1963.

62
shodne odluke, zasnovanim na jasnim i istinitim Cinjenicama, kada su po­
red jasnih uslova i uzroka koji su odluku determinisali, jasne i posledice
dejstva tih odluka«.55
Ekonomika preduzeea, kao uostalom i sve druge teoretsko istraziva­
eke discipline, u iznalazenju istina i formulisanju zakonitosti 0 zbivanji­
ma u oblastima koje posmatraju, razvija i sluzi se takode i svojim sop­
stvenim istrazivaekim metodama. Izmedu ovih i statistiekih metoda
kojima se sluzi ne samo ekonomska praksa vee i ekonomika preduzeea u
svom istrazivaekom radu, nema bitnih razlika . Pa ipak izmedu ekonomike
preduzeea i statistike, kao nauenih disciplina, postoji bitna razlika u
ciljevima koje one ostvaruju u svom istrazivanju: ciljevi ekonomije pre­
duzeea su saznanje istina i zakonitosti koje vladaju u ekonomiji preduze­
ea kao ekonomskoj stvarnosti, dok su ciljevi statistike istrazivanje i raz-·
vijanje statistiekih metoda za otkrivanje odredenih istina, poeev od naj­
jednostavnije sta tistieke opservacij e pa do najslozenijih statistieko-ma­
tematskih metoda.
U onim slueajevima u kojima ekonomika preduzeea u svom istraZi­
vanju koristi statisticke metode, ona, usled toga, ne postaje statisticka
disciplina. Isto tako metode koje iznalazi i razvija ekonomika preduzeea
ostaju specificne metode njenih istrazivanja, iako izmedu njih i mnogih
statistickih metoda nema &ustinske razIike. Ako na ovom polju metodo­
logije istrazivanja treba traZiti razIiku izmedu ekonomike preduzeea i
statisLike, te razlike bi poCivale na sledeCim momentima:
1. Karakteristicno je za statisticke metode da one najeesee ne pred­
stavljaju metode orijentisane iskljucivo na jednu oblast istrazivanja. One
su, drugim recima, iIi univerzalne metodike, ili metodike istrazivanja
koje mogu da se primene - i najcesee se primenjuju - u raznim obla­
stima istrazivanja: indeksni brojevi, trendovi kretanja, regresione analize ,
uzorci i s1.
2. Istrazivacke metode eko-nomike preduzeea,5fi kao uostalom i opste
ekonomske teorije, polaze u prvom redu od ekonomskih zakonitosti (poz­
natih iIi pretpostavljenih), koje vladaju zbivanjima u ekonomiji . Metode
namenjene istrazivanju, praeenju i kontroli tih zakonitosti, nose njihov
pecat, usled cega nisu primenljive u drugim oblastima istrazivanja. Eko·­
nometrija, koja se, kao metodolosko-istrazivacka disciplina, ni po cemu
bitno ne razlikuje od statistike, predstavlja ipak ekonomsku disciplinu,
jer razvija i primenjuje samo one statisticko-matematske metode koje
omogucuju saznanja stanja i odredenih istina u ekonomskim zbivanjima
odredenQg vremena iIi odredene ekonomske oblasti. A takve metode po
pravilu nose obelezja samih ekonomskih pojava za cija istrazivanja se
primenjuju. - Slieno vazi i za metode koje razvija ekonomika preduzeea.
S obzirom da su njena istrazivanja, pored ekonomskih zakonitosti, usme­
rena u prvom redu na principe organizovanja ekonomije i njihovo spro­
vo<ienje, metode koje ona razvija i primenjuje usmerene su na kontrolu
tih principa. A kako oni nose naglaseno ekonomsko obelezje (ekonomski
principi), to i ove metode predstavljaju specificne metode ekonomike pre­
duzeca, iako izmedu njih i raznih drugih statistickih metoda koje ekono­
mika preduzeea primenjuje nema sustinske razlike.

55 ibid.

5G Vidi nared no izlaganje: 3. Metode ekonomike predu zeca .

63
 3. MEl'ODE EKONOMIKE PREDUZECA
U svom naucnom istrazivanju ekonomika preduzeca polazi od pozi­
tivnih naucnih saznanja drugih naucnih disciplina - u prvom redu poli­
ticke ekonomije - i koristi metode kojima se ko,riste i ostale naucne
discipline, uz uvazanje specificnosti predmeta njenog izucavanja - uva­
zavanje specificnosti mezoekonomije. Te metode su
a) metode opste ekonomske teorije,
b) eksperimentalno-induktivna metoda,
c) komparati vno-anah ticka metoda
d) ekonomsko-projektna metoda.

a) Met 0 de 0 pst e e k 0 nom s k e teo r i j e

Ekonomika preduzeca, poput opste ekonomske teorije, primenjujr~
opste naucne metode kojima se sluze i druge naucne discipline, a koje
pocivaju na opservaciji, indukciji i dedukciji. Primena ovih opstih nauc­
nih metoda u ekonomici preduzeca svodi se na sledeee:
1) Ciljevi istrazivanja ekonomike preduzeca svode se, u krajnjoj
liniji, na sto potpunije saznanje 0 stepenu primene osnovnog principa eko­
nomi.Je u reprodukciji bilo kog preduzeca, tj. saznanje 0 stepenu primene
principa: ostvariti maksima~ne rezuUate reprodukcije uz minimalna ula­
ganja u reprodukciju. S obzirom na to da ih rezultati i ulaganja imaju
svoje kvantitativne izraze, stepen ostvarenja gornjeg osnovnog ekonom­
skog principa reprodukci.je je kvantitativno determinisan, ali determini­
san nizom parcijalnih odnosa uslovljenih mnogobrojnim faktorima.
2) Saznanje 0 uslovljenosti stepena primene osnovnog ekonomskog
principa reprodukcije u ekonomiji preduzeca vodi kroz prethodno upo­
znavanje parcijalnih ulaganja u reprodukciju , brojnih kako kvalitativno
tako i kvantitativno. Uslov za ovo upoznavanje je rasClanjavanje ukup­
nog kompleksa odnosa izmedu rezultata reprodukcije i ulaganja u repro­
dukciju na parcijalne komplekse u kojima ce doCi do izrazaja oblici ula­
ganja, kako kvalitativno tako i kvantitativno.
3) Rezultati reprodukcije su merljive velicine. Isto tako, merljiva
su i parcijalna ulaganja u reprodukciju. Razlika je sarno u karakteru
merlj ivosti: kod jednih j e to merlj iyost pomocu proracuna na osnovu
poznatih tehnickih elemenata (normativi utrosaka materijala, tehnicki
normativi rada); kod drugih se dolazi do normalnih, objektivno uslov­
Ijenih ulaganja na osnovu iskustva, statisticki registrovanog (empirijski
normativ rezijskog materijala, prosecne sume angazovanih sredstava u
nedovrsenoj proizvodnji i s1.); kod treCih se preko eksperimenata dolazi
do objektivno potrebnih ulaganja (hronometrisanje normi rada , promene
relativno fiksnih troskova pri prelasku iz jedne u drugu zonu obima,
i s1.).
4) Analiza kvantificiranih parcija~nih u~aganja omogucuj e sagleda­
vanje karakteristika tih ulaganja, grupisanja pojedinih ulaganja u srod-·
ne grupe na osnovu tih karakteristika i sagledavanje tendencija u pro­
menama grupnih ulaganja. Ove tendencije mogu da idu i do karaktera
zakonitosti promena (zakonitosti proporcionalnih promena u trosenjima,
zakonitosti progresije i degresije u trosenjima i s1.).

64
 5) Pored kvantificiranih ulaganja u cijim promenama se uocavaju
"izvesne zakonitosti iIi izvesne tendencije, kvantitativnim izrazom kvali­
teta ekonomije obuhvataju se i atipicna ulaganJa. Na taj nacin, izvan
kvantificiranih izraza kvaliteta ekonomije ne ostaje nista !ito bi bilo eko­
nomski relevantno za taj kvalitet.

b) K 0 m par a t i v n 0 - a n ali tic k a met 0 da

Uslov za sagledavanje stepena primene osnovnog ekonomskog prin··

cipa reprodukcije u ekonomiji preduzeea je sagledavanje i stvarnog stanja
u toj ekonomiji. Ovo je takode merljivo i, po pravilu, kvantitativno izra­
zeno naturalnim i finansijskim pokazateljima. S obzirom na to da se
stepen primene osnovnog ekonomskog principa reprodukcije meri odstu­
panjem stvarnog stanja od objektivnog mogueeg stanja u ekonomiji pre­
duzeea, metodom komparacije toga stvarnog stanja s projektovanim (na
osnovu unapred utvrdenih merljivih elemenata) objektivno moguCim sta­
njem utvrduje se stepen primene osnovnag principa. Razlika izmedu
objektivno mogueeg i stvarnog stanja posledica je dejstvo subjektivnih
faktora u procesu organizovanja reprodukcije. Za tu razliku je karakte­
risticno
(1) da je ona atipicna, tj. da ne pokazuje nikakve zakonitosti u dinarnici;
(2) da se samo izuzetno (slucaj kvara , loma, gubitaka vremena zbog ce­
kanja) mogu diferencirati i selekcionisati pojedinacni slucajevi ovih
promena uslovljenih dejstvom subjektivnih faldora.
Pa ipak, i pored gornjih karakteristika, subjektivno uslovljene pro­
mene u ulagunjima i njihov uticaj na kvalitet ekonomije, odnosno stepen
primene osnovnog ekonomskog principa reprodukcije, moze da se sagle­
da suzavanjem domena posmatranja ekonomskih efekata tih promena:
suzavanje domena posmatranja po mestima na kojima nastaju promene
(razgranicenje po mestima), suzavanje domena posmatranja po rezulta­
tima reprodukcije (posmatranje po proizvodima), i s1.

c) E k 0 nom s k 0 - pro j e k t n a met 0 da

Saznanje 0 stepenu primene osnovnog ekonomskog principa u re­

produkciji preduzeea nema za cilj samo ocenu postojeeeg stanja vee i pro ­
jektovanje, odnosno predvidanje, planiranje rezultata mezoekonomije.
Planirana parcijalna ulaganja, primenom metoda indukcije, treba, usled
toga projicirati na globalan kvantitativni izraz kvaliteta ekonomije, tj.
na kvantitativni izraz osnovnog ekonomskog principa reprodukcije. Medu­
tim, isti kvantitativni izrazi raznih oblika ulaganja imaju razliCitu eko­
nomsku tezinu. Projiciranje takvih parcijalnih ulaganja na globalan
kvantitativan izraz ekonomije moguee je jedino ako se ove razlicite te­
zine parcijalnih ulaganja svedu na za'jednicke ekonomske ekvivalente.
Metodologija iznalazenja ovih ekvivalenata, njihovih svodenja na glo­
balni kvantitativni izraz ekonomije preduzeea, iIi njihovo selekcionisanj e
u cilju izdvojenog posmatranja iz toga globalnog izraza ulazi takode u
sklop metoda ekonomike preduzeea - metode projektovanja, odnosno
planiranja mezoekonomije.

5 Ekonomika preduze~" 65
 4. PLAN KNJIGE
Celokupno dosadasnje uvodno izlaganje sustine, predmeta i metoda
izucavanja ekonomike preduzeca upucuje na sledece zakljucke:
(1) Ciljevi ekonomije preduzeea, kao mezoekonomije, ostvaruju se
rezultatima reprodukcije u preduzecu, a uslov za ostvarenje tih rezultata
su ulaganja u reprodukciju. Usled toga, ulaganja u reprodukciju u svima
njihovim oblicima, zajedno sa faktorima koji ih uslovljavaju, predmet su
izucavanja Odeljka I.
(2) Odredeni r ezultati reprodukcije ostvaruju se jedanput vecim, a
drugi put manjim ulaganjima u reprodukciju. Kvalitet ostvarene ekono­
mije, medutim, izrazava se stepenom primene osnovnog ekonomskog
principa u reprodukciji, koji je kvantitativno determinisan odnosom iz­
medu ukupnih rezultata i ukupnih ulaganja za ostvarenje tih rezultata.
Ali, pored ovog globalnog odnosa izmedu rezultata i ulaganja za njihovo
ostvar enje, razni stepeni ostvarenja ekonomije mogu da se izrazavaju,
dopunjuju i preciziraju i parcijalnim odnosima izmedu rezultata i ula­
ganja. U tom slucaju, parcijalni odnosi mogu da posluze kao materijalna
kvantitativna osnovica za formulisanje parcijalnih principa ekonomije
u reprodukciji, Cija primena takode obezbeduje odredeni stepen kvaliteta
ekonomije. Ovi parcijalni principi ekonomije u reprodukciji, zajedno
s elementima i odnosima njihovog kvantitativnog izrazavanja, predstav­
ljaju predmet izlaganja u Odeljku II.
(3) Rezultati reprodukcije nisu predmet izucavanja ekonomike pre­
duzeca. Oni su, medutim , u smislu onoga sto je ranije receno, jedan od
specificnih faktora ulaganja u reprodukciju, koji svojim reverzibilnim
dejstvom uslovljavaju tok reprodukcije i oblike i razmene ulaganja za
ostvarenje odredenih rezultata. Usled toga ce rezultati reprodukcije
u prvom redu dohodak, kao cenovni izraz ostvarene nove vrednosti, i nje­
gova raspodela - biti predmet izlaganja u Odeljku III .
(4) Sagledavanje ukupnih promena u kvalitetu ekonomije preduze­
ca, izrazenih kvantitativno, kao i potreba ekonomskog projektovanja, od­
nosno planiranja, otvaraju metodoloski problem svodenja parcijalnih na
globalni kvantitativni izraz ekonomije preduzeca. Ovaj metodoloski pro­
blem kvantitativnog izrazavanja dinamike ukupne ekonomije postavlja
se i resava u Odeljku IV.
(5) Sagledavanje kvaliteta , bilo parcijalne bilo ukupne ekonomije
preduzeca, nije samo sebi cilj . Uocavanje i kvantitativno odmeravanje
stepena primene ekonomskih principa u ekonomiji bilo kog proteklog
perioda treba da posluzi projektovanju, odnosno planiranju ekonomije
preduzeca u postojecim periodima. Ovo planiranje pociva na elementi­
ma dvojake prirode: ili su to egza.k:.tne ekonomske i ekonomsko-tehnic­
ke veliCine, unapred proracunate na osnovu cvrstih pokazatelja, iIi su to
alternativna resenja, kod kojih sticaj okolnosti u datoj konkretnoj situa·
ciji uslovljava koje od mogucih resenja predstavlja optimalno resenje zOl
datu situaciju. Elementi prve vrste pruzaju mogucnosti za jedno stabilno
planiranje, koje ima karakter ekonomskog projektovanja. Na osnovu ele­
menata druge vrste, mogu se vrsiti predvidanja rezultata sa vecim iii
manjim stepenom sigurnosti u ostvarenju, usled cega ta predvidanja
predstavljaju odluke koje imaju karakter poslovne politike. Metode ovog
planiranja, leao i metode iznalazenja optimuma pri izboru pojedinih bit­
nih elemenata ekonomije preduzeca u vodenju poslovne politike pred­
stavljaju predmet izlaganja u Odeljku V.

66
 LITERATURA
Alford, Bangs, Production Handbook, New York, 1952. - Barnes R ., Motion and
Time Study, New York 1952. - Bethel i koautori, Industrial .organisation and Mana­
gement, New York, 1950. - Campion G. L., Traite des entreprises privees, Paris,
1958. - CourceUe-Seneui!, Traite des en trepr ises industrieles, commerciales et agri­
coles ou Manuel des a ffaires, Paris, 1855. - Dauto vic dr M., Ekonomika i organiza­
cija preduzeca, Bgd, 1960. - Dean J., Managerial Economics, izd. Prentice-Hall, 1961.
- Gardner, V. F., Profit Management and Control izd. Mc Graw-Hill, 1955. ­
Harold C., Handbook of P ersonel Management. - Korac dr J., Osnovi statisticke
analize u preduzecu, Zgb, 1963. Korac dr M. i Vlaskalic dr T ., Osnovi politicke eko­
nomije. Bgd, 1960. - Kimball D. S. i koautori, Principles of Industrial Organisa­
tion, N ew York, 1947. - Kidric B., Teze 0 ekonomici prelaznog perioda. »Komu­
nist«, bl·. 6/50. - Kostic d1" Z., Osnovi organizacije preduzeca, Beograd, 1963. -
Kos tic 2., Predmet ekonometrije u proizvodnom preduzecu, 1957. Lang Th., Cost
Accountants ' Handbook, New York, 1947. - Le ene r G., de, Traite de principes gene­
I'a ux de l'organisatio n, Bruxelles, 1952. - Leitner F ., Die Doppelte kaufmannische
Buchhaltung, Berlin-Leipzig, 1923. - Marks K., Kapital, izdanje »Kultura « 1958. -
Mc Nichols Th. J., P olicy Making and Execu tive Acting . - Newman, Bu si ness Po­
licies and Management, Cincinnati, 1953. - Nordsieck Fritz, Grundlagen der Organi­
satioslehre, Stuttgart, 1934. - Nystrom, P. i koautori, Marketing Handbook. - Petty
W., (The Economic Writing of sir William Petty, London , 1899). - Prion W., Die
Lehre yom Wirtschaftsbetrieb, 1935. - Schiir F., Allgemeine Handelsbetriebslehre
- Schar F. - Prion, Buchhaltung und Bilanz, 1932. - Schmalenbach E., Dinami­
sche Bilanz. ll-to izda nj e, 1953. Schmalenbach E., Konstenrechnung und PreispoliLik,
8-mo izdanje, 1963. - Smith A., An Inquiry into the Nature and Causes of the
Wealth of Nations (1776), London, 1917. - Springel E. R., Industrial Management,
New York, 1947. - T eofanovi c R, Istorija i teorija knjigovo dstva, Beograd, 1959.
- Ustav SFR.J. - Vasiljevic dr K. T eo rija i analiza bilansa, Beograd, 1962.

67
Odeljak I

ULAGANJA U
REPRODUKCIJU
 Ako za proizvod moze da se kaze da ima svoj e k 0 nom ski k v a­
lit e t, taj kvalitet je, bez sumnje, odreden razmerama ekonomskih ula­
ganja, izvrsenih pri njegovoj proizvodnji, i to k van tit a t i v no od­
reden. Smanjenje ulaganja za isti proizvod iZTaz je povisenja ekonomskog
kvaliteta ako takvo smanjenje ulaganja nema za posledicu smanjenje
upotrebnih kvaliteta dobijenog proizvoda. Ukoliko se u dinamici ekonom­
skog razvitka smanjuju ulaganja za odredenu koliCinu proizvoda, utoliko
je sirih razmera i intenzivniji Tazvitak proizvodnih snaga drustva.
U opstoj ekonomskoj teoriji ova problematika odnosa izmedu ula­
ganja u reprodukciju i rezultata reprodukcije dugo je bila potiskivana u
drugi plan. U klasicnim de lima marksizma ona dobija vidnije mesto, ali
ne problematilca ukupnih ulaganja, vee uglavnom one kategorije ulaga­
nja kroz koje u najveeoj meri dolaze do i.zrazaja zakonitosti reproduk­
cije u kapitalistickoj privredi: drustveno uslovljena ulaganja Tadne snage
predujmljivanje kapitala i sl.
Gradanske opste ekonomslce teorije su pos1:eCivale mnogo manje pa­
znje problematici ulaganja u reprodukciju. Ulaganja su stvar pojedinog
kapitaliste i njegove poslovne politike. Ona zasluzuje paznju ekonom­
skog teoreticara samo ukoliko karakter ulaganja moze da doprinese isto­
rijskom objasnjenju odredenih oblika reprodukcije - zakon masovne
proizvodnje i sl. Tek u savremenijim graaanskim teorijama prilazi se oz­
biljnije i sire ulaganjima u proizvodnju, i to s jednog specijalnog stano­
vista: sa stanovista moguenosti ekonomskog predvidanja na osnovu kvan­
titativnih odnosa izmedu ulaganja u proizv odnju i rezultata proizvodnje
- input-autput analize, nacionalno-privredni bilans i sl. Za ovakvo pri­
lazenje pojavama uwganja u reprodukciju, metodoloski su karakteristic­
ni sledeCi momenti:
- prilaz se uglavnom vrsi statisticko-empirijski;
kvantificiranja odnosa izmedu tilaganja i proizvoda kao rezultata ula­
ganja vrse se u cenovnim iZTazima.
Ovakvo prilazenje problemu ulaganja kroz c e n e kao globalni i ko­
nacni izraz reprodukcije ne pruza mnogo nade za otkrivanje z a k 0 n i­
t 0 s t i kOje vladaju u odnosima izmedu ulaganja i rezultata tih nlaga­
nja. Samim tim nisu veli'ke ni moguenosti e k 0 nom s k 0 9 pre d v i­
dan j a, s obzirom na nedostatak takvih zakonitosti.
Izncavanju ulaganja i s k 1 j n c i v 0 k r 0 z m e han i z a m c e n a
treba priCi sa jos veeom rez ervom kad je ree 0 problematici ulaganja u
jednom prednzeen.
Problem ulaganja u preduzeeu se ne svodi samo na izucavanje kvan­
titativnog odnosa izmedu nlaganja i reznltata proizu odnje. Pored toga,
cak i pre toga, vazno je oikrivati fa k tor e koji uslovljavaju ta ulaga­
nja. A da bi se ovi otkrili, nuzno J'e odrediti bliza obelezja pojedinih vrsta
ulaganja s obzirom na njihove karakteristike; zatim, ovakvo definisane
vrste ulaganja sistematisati i zahvatiti celinu pojave, jeT ne treba ni n jed­
nom trenutku gubiti iz vida neposredne ciljeve ekonomske teorije na ni­

71
 Ti ciljed ce biti promaseni ako rezultat teortskih uop­
ne bude
ekonomskih rezultata reprodukcije u
upoznavanje uzroka koji su uslovili te
Hi, pak, mera i metoda kojima ce moci da se utice na
rezultate, uzroke tih rezultata.
Ako se s ovog teoretskim radovima 0 pre­
da su jednostrani Hi nepotpuni, razume
U manjoj meri.
nTllflrm.fI

ovih radova ogleda se u ekono­

iskljuCivo kroz cene. Naturalno ulaganja
i ona u izucavanju predstavljaju samo in d ire k t n i
samo utoliko ukoliko su naturalna
nja do cene kostanja proizvoda, a tu su
stva po m e san a s dejstvima cena. S obzirom na to da su uzroci
mena naturalnih ulaganja jedni, a uzroci promena cena
ovakvo globalno posmatranje jednih i drugih ne mogu se otkriti ni jedni
ni drugi. Samim tim tesko se otkrivanju i mere moze
da se utice na ulaganja u preduzeeu.
karakteristika ovih teoretskih radova 0 ekonomiji
njihova nepotpunost, koja se ogleda u njihovom m 0 n 0­
9 r a f s k 0 m karakteru. U jednima jt: teziste na ulaganjima u vidu tro­
skova (teorije troskova); u drugima - na radne snage (teo­
rije produktivnosti); u trecima se ulaganja ne posmatrajn iz aspekta pro­
izvodnih rezultata vee se ona vezujn na preduzeee kao privre­
dnu organizaciju; u cetvrtima se ne odvajaju dovoljno oblici ulaganja
od metoda organizovanja tako da se uvid n ekonomskn
snStinu ulaganja.
U ovome je nsled toga, izvrseno sistematsko prilazenje ob­
licima ulaganja u reprodukcijn kroz kvantitativni odnos izmer:lu velicine
nlaganja po elementima proizvodnje i rezultata ulaganja.
u
nUl[JlLn~n. za proizvodnju. To je kako or­
organizovanja njegovog poslovanja. A su­
na koji uslovljavaju razmere ula­

ce razlicito delovati kako na razne oblike alaganja tako

elemente ulaganja. Ako je, tehnoloski
onda ce on na jedan nacin nticati na
elementa proizvodnje, na drugi nacin na TeZativnu visinu tro­
skova, na treCi nacin, opet, na visinu sredstava po elemen­
tima proizvodnje. A da bi se upoznale uticaja svakog
pojedinog faktora potrebno je 0 1ike i s pee i f i e-
nos tis ami h u 1 a g a n j a po proizvodnje.

LITERATURA
Chait E., Sur l'Econornetrie, Paris,
1941. Evans D. and M.,
Boston, 1951. - Fischer
1957. - Grdjic Gojko, Osnovi
C. E.,

72
preduzecu, Beograd, 1957. - Leotiejj Wassily, The Structure of American Economy
1919-1939. New York, 1953. - Karl Marks, Kapital I i II. Beograd, 1947. - pY.M5l,1i­
~ee U KOUBTOpU. 3KoHoMMKa c0l.\MaJIl1CTl1"1eCKI1X rrpOMblWJJeHHblX npe,[(rrpl1J'lTl1M, Mo­
(;KBa, 1956. -Samuelson P. A., Fondations of Economic Analysis, Cambridge,
1947. - Schumpeter Joseph, History of Economic Analysis, New York, 1954. -
Tinbergen Jan, Econometrics, London, 1951. - Winkler W., Grundfragen der Oeko­
nometrie, Wien, 1951.

1) Pojam procesa reprodukcije u preduzecu

Proizvod je rezultat procesa proizvodnje, a dohodak cenovni izraz
izvrsenog rada koji je dobio drust veno priznanje zbog upotrebnih kva­
liteta proizvoda u kame je taj rad materijalizovan. Da bi permanentno
mogao da se ostvaruje do hodak, koji je usiov opstanka i razvitka i po­
jedinca i zajednice u odredenim drustvenim usiovima proizvodnje (rob­
no-novcana privreda), neophodno je permanentno materijaIizovanje rada
u procesima proizvodnje. Ovo je izvodijivo samo uz usiov permanentnog
u[aganja sredstava u proizvodnju.
Permanentno ulaganje sredstava u proizvodnju je rnoguce jedino
u slucaju ako se, sa zavrsetkorn svakog procesa proizvodnje, upotreb­
Ijena sredstva ponovo vrate u proizvodnju u punom iznosu. Usiov za
ovo vracanje sredstava u proizvodnju je naplata njihovog vrednosnog
iznosa od kupca proizvoda u ceni proizvoda prilikom njegove prodaje.
Na taj naCin, proces proizvodnje u konkretnorn preduzecu, koje proizvodi
za podmirenje odredenih drustvenih potreba, u robno-novcanirn usiovi­
rna drustvene proizvodnje, postaje proces reprodukcije.

2) Ulaganja u reprodukciju u preduzecu

Izrazi ulaganja u reprodukciju su trojake prirode. To ~u:
(1) elernenti ulaganja,
(2) oblici ulaganja, i
(3) vidovi ulaganja.
(1) Usiov za rnaterijalizovanje rada u procesll proizvodnje i dobija­
nje proizvoda odredenih upotrebnih kvaliteta je ulaganje u reproduk­
ciju odreaenih elemenata. To ulaganje ima karakLer funkcionalnog ula­
ganja, sto znaCi da se svaki elemenat ulozen u reprodukiciju ulaze s iz­
vesnom unapred predodredenom njegovom £unkcijom u reprodukciji.
S obzirom na ovu svoju funkcionalnu karakteristiku, ulozeni elementi se
nazivaju elementi reprodukcije, iIi elementi proizvodnje. Po svojoj fizic­
koj prirodi, oni su
materijal,

sredstva za rad i

radna snaga.

(2) Svaki od navedenih elernenata u razlicitim oblicima moze da se

ulaie u reprodukciju. Dva osnovna oblika ulaganja u reprodukciju su
(a) ulaganja u obliku trosenja i
(b) ulaganja u obliku angaiovanja.
(a) Ulaganja u obliku trosenja, s obzirom na elemente proizvodnje,
mogu biti:
1. Trosenje materijala, koja su usiov za otpocinjanje i tok proizvod­
nje. Ovim trosenjirna upotrebne vrednosti rnaterijala za i:z;radu se trans­
forrnisu u upotrebne vrednosLi proizvoda koji je rezultat proizvodnje.

73
 2. Trosenje sredstava za rad su takode uslov proizvodnje u onome
smislu u kome su ta sredstva, kao oruda za rad i kao tehnicki uslovi rada,
uslov za otpocinjanje i tok proizvodnje.

Sr Si Sm C = Tm+ Ti + D

\ \ B' Bm /
L.J.l~
+
1
L

1 '--.M

~t
1
L
S 1 i k a 1 - SHEMA REPRODUKClJE U PREDUZECU. Q = kolicina proizvoda;
M = utrosak materijala; I = utrosak sredstava za rad; L = potreban rad:
C = trzisna cena proizvoda; Tm = troskovi materijala; Ti = amortizacija; D =
= dohodak; Ai = amortizacioni fond; Ds = akumulacija za prosirenu reproduk­
ciju; DI = deo dohotka namenjen Iicnoj potrosnji; DC) = deo dohotka namenjen
drustvenoj potrosnji; Ki . Ai = deo amortizacije koji se vraea u reprodukciju;
Ks . Ds = deo akumulacije koji se investira; Sm = obrtna sredstva angazovana u
materijalu; Si = angazovana osnovna sredstva; SI = obrtna sredstva anagazovana u
zaradama; Bm - obrtna sredstva u materijalu u naturalnom obliku; Bi = osnovna
sredstva u sredi>tvima za rad; 1: = tehnoloski proces. Sredstva u materijalu se
odmah vraeaju u reprodukciju dok se amortizacija najpre sliva u amortizacioni
fond iz koga se postepeno odliva u reprodukciju. Isto tako, deo dohotka Ds se najprc
sliva u fond za investicije posle rega se postepeno investira.

3. Trosenja ?'adne snage imaju za cil.i davanje pocetnih impuIsa pro­

izvodnji, izvrsavanje pojedinih rRdnji u procesima proizvodnje i organi­
zovanje i kontrolu proizvodnje.
Kako trosenja sredstava za proizvodnju tako i trosenja radne snage
u procesiina proizvodnje predstavljaju reprodukcionu pot 7 'osnju, koja se
od konacne potrosnje kvalitativno razlikuje i tehnoloski i e7wnomski.
Tehnoloski posmatrana, ova trosenja imaju karakter konacnih fizic­
kih utrosaka, Ciji rezultat je nestajanje jednih upotrebnih kvaliteta ­
upotrebnih vrednosti - da bi se dobili drugi, upotrebni kvaliteti, tj. da
bi se, kao posledica trosenja sredstava za proizvodnju, dobio novi pro­
izvod.

74
 Ekonomski posmatrana, ova trosenja se svode, na jednoj strani, na
procese prenosenja vrednosti sredstava za proizvodnju na novi proizvod,
a, na drugoj strani, na proces proizvodnje nove vrednosti, kao rezultat
proizvodnog trosenja radne snage. Drugim recima, u procesu proizvodnje
vrednost mateTijala i sredstava za rad pre nose se na novi proizvod u onaj
meri u kojoj je nji.hovo trosenje bilo neophodno za izvrsenje proizvodnje.
Isto tako, u dobijenom proizvodu utrosci radne snage se pojavijuju kao
proizvedena nova vrednost, koja je srazmerna drustveno potrebnim utro­
scima radne snage za proizvodnju toga proizvoda.
(b) Sredstva angazovana u reprodukciji javIjajl\ se
1. kao sredstva angazovana u sredstvima za proizvodnju i
2. kao sredstva angazovana u zaradama, isplacenim za izvrseni rad .
1. Da bi materijal i sredstva za rad u drustvenoj proizvodnji robno­
-novcanog tipa mogli da lSe unesu u proizvodnju, potrebno ih je pretho­
dno kupiti. Ovom kupovinom ulaze se u proizvodnju izvesna suma sred­
stava za proizvodnju. Ta suma predstavija angazovana sredstva u sred­
stvima za proizvodnju. Momenat angazovanja prethodi momentu trose­
nja, a sarno angazovanje je uslov trosenja. Prema tome, angazovanje
sredstava u proizvodnji je usiov same te proizvodnje.
2. Da bi proizvodac-kolektiv u robno-novcanoj privredi mogao traj­
no da se posveti izvrSavanju procesa rada potrebno je da ga preduzece
placa u iznasima i u vremenskim razmacima koji odgovaraju zahtevima
njegovog izddavanja, nezavisno od . vremena trajanja jednog konkretnog
procesa proizvodnje. Za ovo placanje na'jcesce je potrebno unosenje u
proizvodnju sredstava potrebnih za isplatu zarada. To je dakIe, jOs jedna
komponenta sredstava angazovanih u proizvodnji.
Sredstva angazovana u rna terijalu , sredstvima za rad i zaradama,
ostaju angazovana u reprodukciji do trenutka pl'odaje proizvoda. Prema
tome, ona su angazovana pre otpocinjanja proizvodnje, angazovana Sll
kroz ceo period njihovog trosenja u proizvodnji i angazovana su od tre­
nutka okoncanja proizvodnje pa do trenutka prodaje robe. U trenutku
prodaje robe, proizvodac, u vidu brutoprihoda od prodaje, -realizuje do­
hodak a takode i sumu dotada angazovanih sredstava u prodatoj robi.
Aktom prodaje se, dakle, angazovana sredstva oslobadaju dotadasnje
vezanosti za proizvodnju i postaju raspoloziva za unosenje u novi proces
proizvodnje. Toga trenutka je zavrSen je-dan njihov proces reproduko­
vanja i otpocinje drugi. Momenat ovog oslobadanja angazovanosti ­
momenat deblokiranja sredstava vremenski pada posle momenta u kome
je zavrsen proces proizvodnje, odnosno proces trosenja elementa proiz­
vodnje.
Angazovanje sredstava, ukoliko istovremeno nije i trosenje sred­
sta va, kao sto je slucaj angazovanosti u samom procesu proizvodnje, ne­
rna karakter konacnog tehnolo.§kog t-rosenja sredstava za proizvodnju.
Upotrebni kvaliteti sredstava za proizvodnju se ne menjaju samim ak­
tom angazovanja. Cilj i smisao angazovanja je obezbediti kontinuitet i
vremenski ritam reprodukcije da bi u njoj procesi proizvodnje, kao pro­
cesi tehnoloskog transformisanja jednih upotrebnih kvaliteta u druge,
mogli normaino da teku.
Razlika izmedu procesa trosenja elemenata proizvodnje i procesa an­
gazovanja sredstava nije sarno u momentima njihovog pocetka i zavrset­
ka. Razlika postoji i u visin i utrosenih, odnosno visini angaZovanih sred­

75
 stava u jednom posmatranom periodu. Ako se posmatra proizvodnja u
prvoj godini, tada ce angazovana sredstva u sredstvima za rad biti ravna
sumi investiranoj u sredstva za rad, dok ce utrosena sredstva za rad biti
ravna sarno jednom delu te sume; bice ravna sarno delu koji je kao amor­
tizacija ukalkulisan u jednogodisnji proizvod. Isto tako, utrosena sredstva
u materijalu i zaradama bice ravna ukupnim troskovima materijala i za­
rada u toj godini, dok suma angazovanih sredstava u materijalu i zara­
dama moze biti znatno manja ako se u toku godine proces proizvodnje
ponovi nekoliko puta. Prema tome, angazovana sredstva u jednom pe­
riodu mogu, biti bilo veca bilo manja od sredstava koja su utrosena u
tome periodu.
3) Kako ulaganja po elementima, tako i ulaganja po oblicima mogu
da se jave u dva osnovna vida:
(a) naturalna ulaganja, i
(b) novcana ili finansijska ulaganja

...
ft. 1 0 V A

-<
a::

Sl i k a 2. - VIDOVI (NATURALNI I FINANSIJSKI), OBLICI (ANGAZOVANJA

I TROSENJA) I ELEMENTI (MATERIJAL, SREDSTVA ZA RAD I RADNA
SNAGA) ULAGANJA U REPRODUKCIJU. M = utroiki materijala; C m = cena
materijala; Tm = troskovi materijala; I = utrosci sredstava za rad; Cl = cena
sredstava za rad; Ti = troskovi sredstava za rad; L = utrosci radne snage; Cl =
= zarada po jedinici rada; Tz = troskovi rada; Bm = angazovani materijal;
Sm = sredstva angazovana u materijalu; Bi = angazovana sredstva za rad;
S, = sredstva angazovana u sredstvima za rad; SI = sredstva angazovana u zara­
dama; Q = proizvedena kolicina.

76
 (a) Naturalna ulaganja su unosenja u reprodukJciju prirodne sup­
stance elemenata proizvodnje. To je bilo supstanca materijala i sredstava
za rad (masine, uredaji i s1.), bilo bioenergija proizvodae-pojedinaca.
Svaki element proizvodnje naturalno moze da se javi u reprodukciji ka­
ko u obIiku trosenja tako i u obliku angazovanja. U prvom obliku to su,
recimo, fizicki utrosci materijala, fizicki utrosci masine, iIi utrosci rad­
nikove radne snage. U drugom slueaju to su zalihe materijala, zalihe go­
tove robe i s1.; iii, to je masinski park, to su razni uredaji, itd., fi~ieki
posmatrani.
(b) Novcana iIi jinansijska ulaganja su novcano, odnosno finansijski,
iskazana naturalna ulaganja. U ove finansijske, ili novcane, izraze ula­
ganja spadaju: troskovi, kao novcani izraz utrosaka; angazovana osnovna
sredstva, kao novcani izraz sredstava za rad naturalno unetih u repro­
dukciju; angazovana obrtna sredstva, kao noveani izraz materijala i rad­
ne snage koji su naturalno uneti u reprodukciju.

3) Plan odeljka

Problernatika naturalnog vida ulaganja razlikuje se od problematike

novcanog vida ulaganja naroeito kad su u pitanju ulaganja u vidu tro­
senja. Svaka od tih problematika, sa svojim specificnostima, zahteva da
bude zasebno razmatrana.
Ulaganja radne snage - specijalno ulaganja u vidu trosenja - zna­
tno se razlikuje od ulaganja sredstava za proizvodnju. Ovo vazi kako za
naturalni tako i za nove ani vid ulaganja u vezi s trosenjem radne snage.
Usled toga, ova problematika mora biti odvojeno tretirana od proble­
matike ulaganja sredstava za proizvodnju, kako bi dosle do punog izra­
zaja specificnosti vezane za ulaganja radne snage u proizvodnju.
Oblike, vidove i karakteristike ulaganja svakog od tih oblika, od­
nosno vidova, moguce je pravilno sagledati tek u funkcionalnOj vezi sa
faktorima koji uslovljavaju ta ulaganja. Ovakvom sagledavanju dato je
mesto u Odeljku II, u kome se razmatra uticaj oblika, vidova i karakte­
ristika ulaganja na kvalitet mezoekonomije, u svetlu ekonomskih prin­
cipa, reprodukcije. Medutim, da bi se moglo pristupiti takvoj jednoj
kvalitativnoj analizi dejstva faktora ulaganja na sarna ulaganja, potre­
bno je, uporedo s izucavanjem oblika, vidova i karakteristika ulaganja,
sagledati i sistematisati osnovne jaktore ulaganja zajedno s njihovim bit­
nim karakteristikama, sto je ucinjeno u ovom Odeljku I.
Na Osnovu svega gore izlozenog, ovaj Odeljak je podeljen u sedam
glava, ito:
Glava I: Utrosci sredstava za proizvodnju,

Glava II: Utrosci radne snage,

Glava III: Cene sredstava za proizvodnju,

Glava IV: Zarade,

Glava V: Troskovi,

Glava VI: Angazovanje sredstava u reprodukciji ,

Glava VII : Faktori ulaganja u reprodukciju.

77
 Glava I

UTROSCI SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU

Troskovi, kao jedan od oblika ulaganja, jinansijski izrazenih, pred­
stavljaju umnozak
- naturalnih utrosaka elemenata proizvodnje u procesima rada i
- cena tih elemenata, odnosno zarada, kad su u pitanju utrosci radne
snage.
Samim tim i objasnjenje procesa jormiranja troskova moze da se za­
sniva jedino na
objasnjenju procesa trosenja elemenata proizvodnje i
- objasnjenju procesa jormiranja cena elemenata koji se trose.
Faktori trosenja, narocito trosenja u proizvodnji, prvenstveno su
jaktori tehnieke prirode. F'aktori jormiranja cena su d r u s tv ene, od­
nos no trzisne prirode. Samim objasnjenjem procesa trosenja ne obja.s­
njava se problem jormiranja cena sredstava za proizvodnju, kao sto se
ni obrnuto, samim objasnjavanjem procesa jormiranja cena ne objoS­
njava proces trosenja sredstava 0 Cijim cenama je ree . 1sto tako, objas­
njavanjem naCina jormiranja troskova, objasnjavanjem njihove dina­
mike i sl., ne mogu se objasniti ni problemi utrosaka elemenata proizvod­
nje ni problemi cena tih elemenata, iako su troskovi rezultata utrosa­
ka i cena.
M eautim, akcenat na troskovima - a ne na utroscima elemenata
proizvodnje i njihovim cenama - predstavlja glavnu karakteristiku naj-·
veceg dela literature iz oblasti ekonomije preduzeca. U toj literaturi je
do detalja objasnjena problematika troskova, i to objasnjena iz raznih
aspekata. Dokazane su zakonitosti dinamike troskova, ali ne i zakonitosti
njihovog jormiranja, jer su troskovi junkcija utrosaka i jedino i mogu
da se objasne objasnjavanjem utrosaka.
Teoretska uopstavanja pojava u ekonomiji preduzeca nalaze svoj
puni smisao u otkrivanju j a k tor a koji uslovljavaju tu ekonomiju i
u iznalazenju 0 r 9 ani z a c ion i h met 0 d a kojima se moze uticati
na te jaktore. Ni ti jaktori, ni te metode ne mogu se otkrivati izvan ut­
rosaka koji su bit ekonomije preduzeca. U stvari, zakonitosti koje se
manijestuju u dinamici troskova mogu, principijelno posmatrane, da
budu ili z a k 0 nit 0 s t i dinamike u t r 0 s a k a ili zakonitosti dinami­
ke c e n a, jer troskovi zavise samo od ov'ih dveju kategorija. Zakonitosti
dinamike pojedinaenih cena, posmatranih izolovano od zakona vrednosti,
neodredive suo Usled toga, u kompleksnoj dinamici troskova mogu se
uocavati i dejinisati samo one zakonitosti koje su posledica dinamike
utrosaka, a ne i zakonitosti koje su posledica dinamike cena. Ovo je je­
dan od glavnih motiva zbog kojih su glava 1 i naredna glava II posve­
cene problematici ut?'osaka, njihovim karakteristikama, njihovom nasta­
janju po mestima, njihovom prenosenju na proizvode i sl. Analizom

79
 ne analizom je i otkrivati faktore
uslovljavaju Na osnovu ovako otkrivenih
je izvrsiti i kvalitativna diferendranja troskova, Sto
pri izolovanoj anaZizi troskova. Svi troskovi, izolovano
trano imaju isti kvalitet i mogu medusobno samo kvantitativno
diferenciraju. kroz utroske i koji usIov­
ljavaju te oni su rezultat delovanja ili. rezultat de­
lovanja faktora. A kad se jednom izv1'si ovo
tada se strom vrata za iznalazenje met 0 d a u dlju 0 r­
9 ani z 0 van 0 gut i c a j a na ovu poslednju vrstu troskova - na
troskove faktorima.

LI TER ATURA
Literatura koja zasebno
tretira utroske sredstava u da i
ona
se retko kad svodi
a na
H,'GLU',"V'V""-U-U',6oH"oa,-w"v
oblicima trosenja: kvar
sina i trosenje sredstava
za rad i njihovo u vezi stirn
i 81. Otuda ovde navodimo sarno nekoliko najtipicnijih radova ove vrste,

Davis Hiram, Productivity Accounting, Philadelphia, 1955. Fourastie Jean,

La prevision et la direktion des entreprises, Paris, 1955. ra'l{'I{onoJi­
cxuu 11.. IIPOM3Bo):(cTBeHHbIM IIJlaH rnpOMbllliJleHHOrO rrpe):(rrpMHTV!f!, MocKBa, 1948.
Ka,\te'HU1~ep C. E., 11
Horo rrpe):(npI1HTI1f!, u proiz­
vodnom preduzecu, Hf;OQra,rL sur Ia notion de gaspillage,
Paris, 1952. OCHOBHMX cPOH,r(OB, MocKBa,
1957. - Prion W., Die Berlin, 1935.

1. OPSTI OSVRT

1) Pojam utrosaka sredstava

Utrosci sredstava su fizicki iskazane n."'LH~U'C: sredstava za proizvod­
koje se tYose u procesu Za ovako shva­
cene utroske bltno mesto na kome se : u utroske
kako kolicine koje se trose tehnoloskim mestima
u novi kolicine koje se
trose na drugim netehnoloskim trosenja),
u vezi s proizvodnje, odnosno s
dukcije u utrosaka sredstava za
bitno da Ii su utrosene kolicine fakticki
recimo, vlakna proizvodnjj
skim ako on
utrosak moze fi­
zicki da konstatuje, narocito u duzem vremenskom periodu. Za pojam
utroska sredstava za bltna nl jedinica mere se
utrosak iskazuje, to mere kojom se meri
sredstvo cije trosenje biti i fizikalne
mere kojima se ne meri sredstvo masinska
se meri komadnom ill tezinskom mere; utrosci na
mogu da se izrazavaju raznim mere mehanicke
kao sto su ekscentricno..qti promena u
ucestalost kvarova, ucestalost remonta liMine i s].

80
 Velie ina utroska sredstava je odredena
(1) intenzitetom trosenja i
(2) vremenom trajanja trosenja.
(1) Pod intenzitetom trosenja sredstava za proizvodnju podrazume-­
varno utrosene koliCine tih sredstava u jedinici vremena. Intenzitet tro­
senja sredstava ce redovno zavisiti od niza faktora tehnieke, drustvene
i organizacione prirode. Za ekonomiju preduzeca, medutim, intenzitet
trosenja je od znaeaja za proces prenosenja vrednosti sredstava za pro­
izvodnju na novi proizvod. U ovom pogledu bitna je razlika u
(a) trosenju sredstava za proizvodnju na tehnoloskim radnim mestima i
(b) trosenju sredstava za proizvodnju na ostalim - netehnoloskim ­
radnim mestima.

(a) Trosenja sresdtava za proizvodnju na tehnoloskim radnim mes­

tima redovno su vezana za izmenu upotrebnih kvaliteta sredstava za pro­
izvodnju u novi proizvod. Ovo naroCito vazi za trosenje materijala za
izradu na tim mestima. Ovo trosenje je direktno proporcionalno obimu
proizvodnje. Usled toga, ukoliko je intenzitet trosenja na tim radnim
mestima veCi, utoliko je, po pravilu, veCi obim proizvodnje. Ovo Se po­
stize dizanjem proizvodne snage rada proizvodaea na visi nivo, odnosno
dizanjem nivoa organizacije proizvodnje uopste. Prema tome, intenzi­
viranje trosenja sredstava za proizvodnju - specijalno trosenja materi­
jala za i:oradu - na tehnoloskim radnim mestima predstavlja meru una­
predenja proizvodnje i razvijanja pl'Oizvodnih snaga. Sliean zakljueak,
ali manje kategoriean, moze se doneti za trosenje sredstava za rad na
tehnoloskim radnim mestima. U principu, ukoliko je jizicko trosenje
sredstava za rad na tehnoloskim radnim mestima intenzivnije, utoliko
se vise proizvodi, utoliko je vece njihovo proizvodno koriscenje. Medu­
tim, pored fiziekog trosenja pri proizv odnom koriScenju, sredstva za rad
se trose i na razne druge neproizvodne naeine: korozija, nezavisna od
njihovog rada; 10m i kvar sredstava za rad ; ekonomsko trosenje i s1. In­
tenzitet trosenja sredstava za rad, uslovljen ovim momentima, nije ni u
kakvoj funkcionalnoj vezi s obimom proizvodnje.
(b) TroSenja sredstava za proizvodnju na netehnoloskim radnim
mestima imaju relativno slabu funkcionalnu vezu s ostvarenom proiz­
vodnjom. Usled toga, povecanje intenziteta trosenja na tim radnim mes­
hma, najeesce ruje indikator povecanja proizvodnje. StaviSe, to poveca­
nje intenziteta trosenja moze biti izraz smanjenja kvaliteta ekonomije,
jer trosenje moze biti rasipnieko, ili bar nedovoljno i neracionalno orga­
nizovano.
(2) Vreme trajanja trosenja sredstava za proizvodnju moze biti kon­
tinuelno i diskontinuelno. Ovo diferenciranje je od znaeaja za metodo­
logiju utvrdivanja utrosaka sredstava za proizvodnju. Ako je u pitanju
kontinuelno trosenje sredstava uz neizmenjeni inienzitet trosenja, tada
je problem utvrdivanja utroska sredstava - razume se, pod pretpostav­
kom da su oni merljivi - vrlo jednostavan: ukupru utrosci su ravni ut­
roscima u jedinici vremena, izmnozenim brojem jedinica u vremenu tro­
senja. Pri kontinuelnim trosenjima promenljivog intenziteta, ovo utvr­
divanje je slozenije, ali ipak izvodljivo. Ono se postize fiksiranjem odre­
denog, relativno ogranicenog broja reprezentativnih intenziteta izmedu
mogucih intenziteta trosenja 11 konkretnom slueaju, i proracunavanjem,
na osnovu tih reprezentativnih intenziteta i vremena trajanja svakoga od
njih, ukupnih utrosaka sredstava. Diskontinuelna trosenja sredstava daju

6 Ekonomika preduzeca 81
vrlo male za
kombinovana s intenzitetima
utrosaka u odredenom vremenu - vremenu trajanja
trebalo utvrditi, pre svega, intenzitete koji su razliciti za istu
vremena su i razni intenziteti

2) Nosilac utrosaka sredstava

se trose u
novi upotrebni kvalitet utrosenih
Otuda je

moze se
ostvarene i lltrosaka za tu
odnosom izmedu utrosaka i nosilaca
ove veze izmedu
proizvodnj u,
proizvoda, u
u drugim
utrosaka
vrsi sa vecom
s
problema­
samih utrosaka za

na i zavrsnim radnim mestima

na ostalim radnim mestima.
(1) Za deo utrosaka na tehnoloskim radnim
veze izmedu nosilaca utrosaka (proizvoda) sa­
mih utrosaka To na
utroske

su izvrsena
mesUma smenjuju
iIi razni delovi
elementa ne mere
ili cak za celo

82
 nim mestima tehnoloske faze (rezijska radna mesta i pogonima) i vrsta
i koliCina proizvoda koji stieu upotrebne kvalitete u toj fazi. Pre svega,
izmeau ovih utrosaka sredstava i proizvoda zbog kojih se utrosci vrse
ne postoji tehnoloska veza, iako je ree 0 utroscima u tehnoloskoj fazi.
Drugo, odreaena kolicina utrosaka jedne vrste sredstava ovde se vrsi
jedanput za jednu, drugi put za drugu vrstu i koliCinu proizvoda. Naj­
zad, cest je slucaj da se trosenja odredenih vrsta i koliCina sredstava
(materijala) na organizacionim radnim mestima tehnoloske faze cesto
vrse zbog proizvoda koji su proizvedeni, iIi ee biti proizvedeni, u nekom
drugom periodu, a ne u periodu u kome su nastala ova trosenja (rezij­
ski utrosci, prouzrokovani nedovrsenom proizvodnjom obracunskog pe­
rioda, koja ee biti dovrsena tek u nekom od narednih obraeunskih pe­
rioda).
(2) U pripremnoj i zavrsnoj fazi proizvoda (tehnicka priprema pro­
izvocla i kontrola, pakovanje, ekspedicija, i s1.) postoji relativno mali broj
utrosaka za koje je moguee utvrditi vezu s proizvodima koji su ih pro­
uzrokovali kao nosioci. U pripremnoj fazi, to su trosenja sredstava ve­
zana za kontsruisanje odreaenog proizvoda, razradu tehnoloskog procesa
toga proizvoda, eksperimentalnu proizvodnju odreaenog proizvoda i sl.
Obieno se svi ovi pripremni poslovi vrse izdvojeno za svaki proizvod,
tako da je, zahvaljujuei ovoj izdvojenosti, organizaciono moguee uspo­
staviti vezu izmeau vrsta i koliCina utrosaka sredstava za taj proizvod
u pripremnoj fazi i samog proizvoda. U zavrSnoj fazi to su opet poslovi,
recimo, zavrsne kontrole,1 poslovi ekspedicije proizvoda, pakovanja i s1.
U vezi s ovim poslovima najcesce je moguee odrediti utroske sredstava
vezane za konkretni proizvod, kao nosilac. Meautim, znatno veCi deo
utrosaka u pripremnoj i zavrsnoj fazi nije strogo vezan za proizvode koji
su prouzrokovaei, odnosno nosioci tih utrosaka. To su slucajevi kad je
jedan utrosak prouzrokovan veCim brojem istih iIi razlicitih proizvoda,
kad se trosenja ne vezuju za proizvode kao nosioce vee za radno mesto,
odeljenje i s1. i kad se trosenja vrse u jednom vremenskom periodu a
proizvodi koji su ih prouzrokovali javIjaju se kao rezultat proizvodnje
u nekom drugom periodu.
(3) Kod trosenja na ostalim radnim mestima - rezijska radna mesta
koja nisu obuhvaeega gore navedenim radnim mestima pripremne i za­
vrsne faze proizvoda - funkcionalna veza izmeau utrosaka sredstava,
nastalih na tim radnim mestima, i proizvoda koji su prouzrokovali ta
trosenja - proizvoda koji su nosioci utrosaka - je vrlo slaba. Ovde,
po pravilu, ne maze da se uspostavi direktna evidencija veza izmeau kon­
kretnog utroska i njegovog nosioca. Samim tim ostaje otvoren problem
resavanja svih pitanja kvaliteta ekonomije koja su uslovljena vezom iz­
meau odreaenih utrosaka sredstava i njihovih nosilaca.
Evidenciono i analitieko uspostavljanje veze izmeau utrosaka nasta­
lih u proizvodnji i proizvoda koji su ih prouzrokovali - koji se javljaju
kao nosioci tih utrosaka - je bitno za odreaivanje kvatiteta ekonomije
pri analizama odnosa izmeau ulaganja u reprodukciju i rezultata repro­
dukcije. Meautim, gore navedeni slueajevi, ne sarno rezijskih radnih me­
sta vee i radnih mesta pripremne i zavrsne faze proizvoda, pa cak i or­
ganizacionih radnih mesta tehnoloske faze, pokazuju da postoji relativno

1 Recimo, specijalna zavrsna kontrola izvesnih specificnih proizvoda koja dugo

traje (avionski motori, kinoprojektori i s1.)

83
veliki

vecim brojem istih iIi razlicitih

kad utrosci u jedan period, a proizvodi ih prouzroko-

vaH se i iskazuju
Ako utroske
proizvoda
ih mozemo
podelom

nosno
odstupaju
Ukoliko
liko
tako r..,.",,'''''''

3) Mesto utroska sredstava

u procesu rada vezano ne sa­
mo za vee za odredena mesta na
kojima se obavlja proces rada. Posmatrana sa sianoviSta ova
mesta nazivamo mesta utrosaka. Prema od­
nosno mestom rada se svako radno
mesto na kome se rada. Kako ko­
lektiv radno mesto

2 Razume se da u ovakvim dolaze u obzh­ sarno oni casovi rada

koji su poznati za svaki proizvod a to su jedino casovi direktnog rada.
radnih mesta, kako u radionicama tako i u
toliko da evidencija trosenja
vodljiva. Pored utrosak se
grupu radnih mesta. toga praksa
po mesUma utrosaka ne pV:Ir1pn(,l
stu u gornjem smislu, evidenciiu
izuzetno i po grupama radnih mesta.

84
 dana kolektiva predstavlja mesto na kome se obavlja veCi ili manji ut­
rosak sredstava za proizvodnju u procesu rada. Od vrste i karaktera me­
sta trosenja uveliko zavisi i karakter trosenja na tom radnom mestu.
Posmatrana s ovog stanovista, mesta trosenja mogu da se podele u dye
osnovne grupe, i to
(1) tehnoloska radna mesta, iIi radna mesta izrade i
(2) netehnoloska radna mesta, ili rezijska radna mesta.
(1) Tehnoloska radna mesta iIi radna mesta izrade, su ona radna
mesta na kojima se obavlja tehnoloska jaza procesa rada. To su, drugim
recima, radna mesta na kojima predmeti rada gube svoj raniji upotrebni
kvalitet i na kojima se form ira novi upotrebni kvalitet proizvoda koji
se dobija iz konkretnog procesa rada. Karakteristike trosenja na ovim
radnim mestima uslovljene su osobinama proizvoda. Promene kvaliteta
i tehnickih karakteristika proizvoda zahtevaju i promene u kvalitetu i
karakteristikama materijala, i obrnuto. Izmena dimenzija proizvoda po­
vlaCi izmenu dimenzije materijala koji se trosi. Promene obima proizvod­
nje imaju za posledicu promenu utro.saka na ovim radnim mestima.
(2) Na netehnoloskim radnim mestima, iIi rezijskim radnim mesti­
rna, mnogo je slabija veza izmedu karakteristika proizvoda i karakteri­
stika trosenja sredstava za proizvodnju u vezi s proizvodnjom toga pro­
izvoda. Posmatrana sa stanovista odnosa izmedu karakteristika proizvoda
i karakteristika trosenja sredstava na ovim radnim mestima, netehnolo­
ska radna mesta se dele na
(a) pripremna-zavrsna radna mesta proizvoda, i
(b) organizaciona radna mesta.
(a) U pripremno-zavrsna radna mesta proizvoda spadaju ona radna
mesta na kojima se konstruiSe proizvod, razraduje tehnoloski proces,
normiraju radovi po pojedinim operacijama toga proizvoda, pakuju go­
tovi proizvodi ekspeduju proizvodi, itd. Karakteristike trosenja na ovim
radnim mestima su dvojake prirode. Nairne, na jednim radnim mestima
ove vrste trosenja su u visokom stepenu uslovljene karakteristikama pro­
izvoda i obimom proizvodnje. To je, recimo, slucaj s trosenjem ambalaz­
nog materijala u zavrsnoj fE>.zi proizvoda. Slieno je i s trosenjem ener­
gije i pomocnog materijala. I jedna i druga ova trosenja su najeesce
proporcionalna obimu proizvodnje. Na drugim radnim mestima priprem­
no-zavrsne faze proizvoda trosenja sredstava nose izvesna obelezja pro­
izvoda, ali ne stoje u funkcionalnoj vezi s obimom proizvodnje. To je
slueaj s trosenjem u vezi s konstruisanjem proizvoda, razradom tehnolo­
skog procesa, normiranjem rada i sl,; ova trosenja su u odredenom ste­
penu uslovljena specifienostima proizvoda, ali najeesce njihov obim nije
uslovljen obi mom proizvodnje toga proizvoda.
(b) Trosenja sredstava na organizacionim radnim mestirna najeesce
nisu funkcionalno uslovljena karakteristikama proizvoda. Ta trosenja su
junkcija organizacionog ustrojstva preduzeca. Ako je, i u koliko je, ovo or­
ganizaciono ustrojstvo preduzeca zavisno od izvesnih karakteristika pro­
izvoda, onda ce te karakteristike proizvoda uticati na karakter trosenja
sredstava, pri eemu je to tek inclirektni uticaj. To je slueaj, recimo, s ut­
roscima materijala za ogrev koji su, po pravilu, nezavisni od kolicine
proizvoda koja se izraduje u zagrejanoj prostoriji. Ali, ako je za pove­
canje obima proizvodnje potrebno preci. s rada u jednoj, na rad u dye
smene, tada ce se utrosci za ogrev takode povecati zbog zagrevanja pro­

8~
stodja u drugoj smeni, sarno sto u tom slucaju do povecanja trosenja
dolazi indirektno - zavodenjem druge smene, a ne direktno , tj. pod uti­
cajem povecanja obima.

r
'15PITIVANJE TRilSrA
,PLANIRANJE
.DBEZBEfJENJE FINAN'
SISKIIi SREDSTAVA
RADNA MESTA 'NABAVKA SRESTAVA
ORGANI20VAHJA ZA PROIZVOONJU
REPRODUKC IJE
• USKLAolSTENJE
·PRODAJA
'ISPORUKA
·N.~PLATA
-IS PLATA
• KNJIGOVOD'
STV"NA fVI'
oEr<CIJA
IT. O. -ANAliZA
.UREDENJE RAoNOG MESTA'ORGANIZACIJA 'ORGANIUCI'
~AOIONICE'LANSIRANJE oOKUMENTACIJE .JA KONTROlE
'INTERNI TRANSPORT' KONfROLA I T.o. I T. D.
-KOHSTRUKCIJA PROIZ' .OTSECANJE 'MONTAiA .KONTROlA
VOOA KVALITETA
• KROJENJE I T.O.
RAONA MES TA RAZRAOA TEHNOlOS'
- 'USKLAOI~TE-
KOG PROCESA • PO'/RSINSKA OBRADA HJE PROIIV.
PRIPRfME 11R AD{

I DOVRSAVANJA
-NORMIRAHJI: RADII • 5PAJANJE U SKLOPOVE ., TRANSPORT ,PAKOVANJE
PROIIVODA
- OPERATIVNA PRIPRE I T.O. I T. D. 'EKSPEOICIJA

L
f4---
MA PROIZVODNJE , T. D.
I T.O.

H11----1...I..t - - - - - - H,~-----.~'~f--H!C-.l
PRIPREMNA FAZA TEHNOLOSKA fAZA ZAVRSNA fAIA

S 1 i k a 3. - MESTA UTROSAKA. Mesta utrosaka se dele na: (1) mesta na kojima

se vrSi priprema, iZl'ada i dovrsavanje proizvoda i (2) mesta organizovanja repro­
dukcije. Jedna i druga su rasporedena u fazi pripreme, tehnoloskoj fazi i zavrsnoj
fazi procesa rada.

4) Problem utrosaka sredstava u ekonomiji preduzeca

Trosenja sredstava u proizvodnji su jizicka zbivanja. 4 Ona su uslov
da se dode do proizvoda. U tom svojstvu, i ekonomski posmatrana, ova
trosenja su u sustini trosenja ekonomskih vrednosti u istom onom smislu
u kome je proizvodnja proizvoda kao rezultata toga trosenja proizvodnja
vrednosti, ekonomski posmatrana. Problemi trosenja sredstava u proiz­
vodnji su otuda, po svojoj sustini, problemi vrednosti tih sredstava i pro­
blemi prenosenja utrosenih vrednosti na novi proizvod. Kad bi utrosene
vrednosti sredstava bile rayne prenetoj vrednosti tih sredstava na novi
proizvod, problematika njihovog trosenja - fizicki posmatranog - po­
stavljala bi se na mnogo jednostavniji nacin. Medutim, utrosene vred­
nosti sredstava redovno odstupaju od njihove prenete vrednosti na novi
proizvod
zbog toga sto se prenosenje vrednosti u robno-novcanoj privredi zbiva
po odredenim ekonomskim zakonima i uz odredene drustvene uslove
reprodukcij e,
dok su trosenja vrednosti sredstava u proizvodnji, pored drustvene
uslovljenosti, uslovljena i nizom faktora organizacione prirode, koji,

4 Mnogi autori definisu troskove kao cenovne izraze utrosaka elemenata pro­
izvodnje. Medutim, u tretiranju troskova, niko odvojeno ne tretira utroske shva­
cene kao fizicke velicine, sa stanoviSta njihovog dejstva na ekonomiju preduzeca.
U tome je bitna razlika izmedu nasih stavova, iznetih u ovo.i i narednoj glavi, i
stavova drugih autora koji teoretski tretiraju problematiku troskova. To je u izve­
s noj meri doslo do izrazaja i kroz kasnije napomene u glavi V.

86
 po pravilu, dovode do odstupanja utrosenih vrednosti sredstava od
njihove prenete vre-dnostj na novi proizvod.
Zbog gornjih Cinjenica, problematika fizickih trosenja, sredstava u
proizvodnji, posmatrana sa stanovista kvaliteta ekonomije preduzeea,
svodi se na problematiku istrazivanja odstupanja utrosenih vrednosti od
prenete vrednosti. Drugim recima, ta problematika se svodi
na utvrdivanje oblika i razmera trosenja sredstava u granicama u ko­
jima su ta trosenja junkcija procesa prenosenja vrednosti i
na utvrdivanje pojava i uzroka odstupanja stvarnih trosenja od gore
navedenih dmstveno uslovljenih trosenja, tj. na izucavanje pojava
i uzroka odstupanja utrosenih vrednosti sredstava za proizvodnju od
njihove prenete vrednosti.
S obzirom na karakteristike raznih sredstava za proizvodnju i nji­
hove specificnosti, ovaj problem ee se kod raznih sredstava postavljati
na razlicit naCin. Ukoliko je veea razlika izmedu specificnosti pojedinih
kategorija sredstava, utoliko ee veea biti i razIika u postavljanju i resava­
nju problema trosenja tih sredstava. Nacelni stavovi po ovim pitanjima ee
se, usled toga, znatno razlikovati u zavisnosti od toga da Ii se radio 0
utroscima materijala iIi
utroscima sredstava za rad.

II. UTROSCI MATERIJALA

Pod utroscima materijala podrazumevaju se jizicke kolicine mate­
rijala utrosene u proizvodnji, nezavisno od mesta na kome je nastalo
trosenje i od proizvoda koji se javlja kao nosilac utroska, tj. proizvoda
koji je prouzrokovao konkretno trosenje. U t.om smislu trosenje materi­
jala je, po svojoj sustini, trosenje minulog rada drugih proizvodaca, sa­
drianog u materijalu koji se fizicki trosi. Izuzetno, kao utrosci materi­
jala tretiraju se i »trosenja« tudih usluga, tj. koriScenje tudih usluga. U
tom slucaju je takode u pitanju trosenje minulog rada drugog proizvo­
daca, s tim sto on nije materijalizovan u robi koju je kupio konkretni
proizvodac, vee se materijalizuje u procesu proizvodnje konkretnog pro­
izvodaca. 5
Ovako shvaeeni utrosci materija.la u najsirem smislu reCi predstav­
Ijaju predmete rada, Cija vrednost se trosi u proizvodnji da bi se poja­
vila kao preneta vrednost u novom proizvodu. Odnos izmedu njihovih
utrosenih vrednosti i prenete vrednosti je odreden
l. odnosom izmedu stvarnih tro.~enja materijala i tro.senja funkcionalno
vezanih za proces prenosenja njegove vrednosti u novi proizvod i
2. karakteristikama trosenja materijala s obzirom na mesto trosenja.

1. STVARNI I STANDARDNI UTROSCI MATERIJALA

1) Stvarni utrosci materijala
Stvarno trosenje materijala obuhvata svako trosenje fizicke supstan­
ce iIi koriseenje u proizvodnji usluga drugih, koje, ekonomski posmatra­
no, predstavlja trosenje vrednosti. Korisnost ovakvog fizickog trosenja
nije bitna za samu pojavu utrosaka materijala. Nisu bitne ni razmere

,; U ovorn slucaju proces proizvodnje posmatranog proizvodaca predstavlja, u

stvari, komponovanje dvaju odvojenih procesa rada: procesa rada posmatranog
proizvodaca i procesa rada proizvodaca koji vrsi uslugu.

87
trosenja, kao ni odnos izmeau utrosenih vrednosti i proizvedene vred­
nosti. Bitna je jedino cinjenica da se trosenje materijala, odnosno utrosci
materijala, ispoljava ekonomski kao proces trosenja ekonomskih vred­
nosti. Nasuprot ovome, ne tretiraju se kao utroSci materijala svi oni ut­
rosci fizickih supstanci koji, ekonomski posmatrani, nemaju karakter
utrosenih vrednosti. Recimo, u tehnoloskom procesu sagorevanja, pored
ostalih fizickih supstanci, trosi se i kiseonik za sagorevanje. Ako ovo tro­
senje kiseonika iz vazduha, cije ukljuCivanje u proces proizvodnje, od­
nosno proces sagorevanja, nije zahtevalo nikakva ulagan ja vrednosti,
utroseni kiseonik iz vazduha nema vrednosti, pa, prema tome, nema ni
pojave trosenja vrednosti u procesu sagorevanja ovakvog kiseonika, usled
cega se utrosci takvog kiseonika, slobodno kOrlscenog iz vazduha, ne
mogu tretirati kao utrosci materijala. Meautim, ako je pri proizvodnji za
ukljucivanje kiseonika iz vazduha u procesu sagorevanja bilo potrebno
izvrsiti dopunska ulaganja, dopunske investicije, da bi se kiseonik uklju­
cio u tehnoloski proces sagorevanja - recimo, duvaljke, komore za ga­
sne smese i sl. - tada trosenje ovakvog kiseonika u procesu sagorevanja
predstavlja istovremeno i proces trosenja vrednosti.
Stvarni utrosci matrijala, u gornjem smislu, od bitnog su znacenja
za kvalitet ekonomije preduzeca u kome su nastala trosenja. Sagledava­
nje ovog kvaliteta kroz te stvarne utroske materijala moguce je sarno
unazad, tj. sarno za neb od proteklih perioda, za koji je moguce eviden­
ciono utvrditi vrste i kolicine utrosaka. Ovo otuda sto zakonitosti stvar­
nih trosenja materijala, na danasnjem navou dostignuca ekonomike pre­
duzeca kao nauene discipline, nisu poznate. Otuda, da bi se, na osnovu
utrosaka materijala, mogao da ceni buduCi kvaIitet ekonomije, iIi cak da
bi se taj buduci kvaIitet predvideo na osnovu utrosaka, potrebno je, u
stvarnim utroscima, izdvojiti onu njihovu komponentu koja je uslov za
prenosenje vrednosti materijala u reprodukiciji na novi proizvod . Potre­
bno je, drugim reCima, pored uvida u stvarne. dobiti uvid i u standardne
utroske materijala.
2) Standardni utrosci materijala
Pod standardnim utroscirrIfL materijala podrazumeva se ona kvota
stvarnog utroska materijala Cije je trosenje funkcionalno vezano za pro­
izvodnju i prenosenje vrednosti utrosenog materijala na novi proizvod.
Pod funkcionalnom vezanoscu za proizvodnju podrazumevamo oblike i
razmere trosenja koji su uslovi za formiranje upotrebnog kvaliteta novog
proizvoda. Vslovi za formiranje kvaliteta novog proizvoda su dvojakog
karaktera - tehnicke i organizacione prirode. Prema tome, standardni
utrosci materijala ce zavisiti od
(1) faktora tehnicke prirode i
(2) faktora organizacione prirode.
(1) Tehnicki faktori deluju na trosenje materijala uglavnom u vezi
s procesom formiranja proizvoda. To znaci, da su ovi faktori vezani pr­
venstveno za same karakteristike proizvoda i karakteristike tehnoloskog
procesa kroz koji se prolazi da bi se dobio proizvod. Samim tim i stan­
dardni utrosci materijala, ukoliko zavise od tehnickih faktora, mogu da
se utvrde jedino za one vrste materijala cije je trosenje najneposrednije
vezano za formiranje proizvoda, odnosno za tehnoloski proces u kome
nastaje proizvod - materijal za izradu i pomocni materijal - a izuzetno
i neke vrste potrosnog materijala. Na osnovu uslovljenosti trosenja ovih
vrsta rnaterijala, c;iejstvom tehnickih faktQra moguce je predvideti sa

88
 pun om preciznoscu kako v rste materijala tako i kolicine materijala koje
treba utrositi za proizvodnju novog proizvoda. 1i Potrebne koliCine svake
od tih vrsta materijala, utvrdene na osnovu navedenog dejstva tehnickih
faktora, predstavljaju standarde materijala, odnosno standardne utroske
materijala. Oni s u uslov za proizvodnju novog proizvoda. Drugim reCi­
rna, svako smanjenje trosenja doticne vrste materijala ispod standarda
odredenog na ovaj nacin imace za posledicu izostanak proi zvoda ili dobi­
janje proizvoda Ciji ce kvalitet odstupati od p red videnog kvaliteta.
Standardi ove vrste odreduju se na dvojak naCin , u zavisnosti od odno­
sa izmedu standardnih utrosaka i obima proizvodnje, tako da se dobijaju:
(a) standardni utrosci materijala po jedinici proizvoda i
(b) standardni utrosci materijala za ukupni obim proizvodnje.
(a) Standardi po jedinici proizvoda utvrduju se za one vrste mate­
rijala - materijal za izradu i pomocni materijal - cije je trosenje pro­
pOTcionalno obimu proizvodnje. ZahvaljujuCi ovoj proporcionalnosti, us­
lovljenoj u procesu trosenja materijsla dejstvom objektivnih faktora, na
osnovu standarda po jedinici proizvoda, moguce je unapred predvideti
potrebne kolicine materijala za svaki od buducih obima proizvodnje, pri
planskom predvidanju i postavljanju zadataka.
(b) Standardi za ukupnu proizvodnju utvrduju se kod onih vrsta
materijala cija je potrosnja vezana za resenje odredenog problema u pro­
cesu proizvodnje, a nezavisna je od obima proizvodnje - fi7csni utrosci
materijala. Problemi koji prouzrokuju ovakva trosenja su, recimo, pro­
blemi konstrukcije, problemi postavljanja i razrade tehnoloskog procesa
i s1. Za resenje bilo kog od tih problema potrco no je utrositi odredene
vrsie i koliCine materijala u procesu rada, nezavisno od toga koliki ce
bib buduCi obim proizvodnje proizvoda za koji se konkretno resava kon­
strukcioni problem , problem tehnoloskog procesa i s1.
(2) Organizacioni faktori izuzetno uslovljavaju standardna trosenja
materijala. Naime, po pravilu, uticaj organizacionih faktora na ulaganja
u reprodukciju, pa, prema tome, i na trosenja materijala u reprodukciji ,
vrlo je promenljiv, tako da on ne daje mogucnosti za utvrdivanie standard­
nih utrosaka. Medutim, izuzetno, izvesna organizaciona resenja predstav­
Ijaju resenja standardnog tipa - resenja koja se ponavljaju u istom ili
slicnom obliku, odnosno uz isto iIi slicno dejstvo - usled cega i utrosci
u vezi s takvim resenjem najcesce imaju karakter standardnih utrosaka
materijala. To su slucajevi
(a) tehniziranih vidova organizacije 7 i
(b) zona obima.
6 Vrste materijala za izradu, pomocnog i potrosnog materijala, koje se trose
u neposrednoj vezi s procesom formiranja novog proizvoda odreduje se nomenkla­
turama materijala. KoJicine koje je potrebno utrositi, predvidene su normativima
materijala, opet na osnovu uslovljenosti tehnickih faktora.
7 Tehnizirani vidovi organizacije predstavljaju takva organizaciona resenja iz­
vesnih oblika kolektivnog rada u kojima je samo resenje dobilo jednu jacu pri­
mesu tehnickih faktora, specificnih bas tome resenj u. Tako, linijska proizvodnja
organizaciono-tehnicki uslovljava kre tanje proizvoda po odredenoj liniji kompono­
vanih ma sina radilica, medu kojima ima i specijalizovanih masina bas za tu liniju.
Samim tim s t.o su odredeni proizvodi iii d elovi vezani za odredene linije, za te
linije su vezani i delimicno tehnicki reiieni mnogi organiz"cioni problemi kolektiv­
nog rada na konkretnoj Jiniji. U lancanoj , a pogotovu u masovnoj i automatskoj
proizvodnji, skoro sve radnje u procesu proizvodnje SLI mehanizovane iii cak auto­
matizovane. Ovim mehanizovanjem i automatizovanjem je mehanizovano, odnosno
automatizovano i organizaciono resenje kolektivnog rada u takvim vidovima pro­
izvodnje. Organizaciolla resenja su tu, dakle, tehni.ziwna.

89
 tehnizimni
vesnih standal'da
ne trose na radnim
Razlika izmedu ovih
yom tehnickih

pojedinih vrsta
obima izmedu
izvesne obima.
Za ta radna mesta i takve vrste moguce je utvrditi standardne
utro,§ke po zonama obima.
Standardni tipicnih or­
zone obima ­
osnovu dej­
krecu

2. USLOVLJENOST STANDARDNIH MATERIJALA

PO MESTIMA

no
uklopljeno u
u drugim izvesnu tenden­
ka izdiferencirati
toga da

90
 bi se moglo uticati na faktore koji uslovljavaju proces trosenja na tim
radnim mestima. Posmatrani s ovog stanovista, tj. sa stanovista mesta na
kojima nastaju pojedina trosenja materijala, karakteristika tih trosenja
i faktora koji uslovljavaju trosenja pojedinih vrsta materijala na odgo­
varajuCim mestima, utrosci materijala mogu da se svrstaju u sledeeih
sest osnovnih kategorija:
1) utrosci materijala za izradu,
2) utrosci pomocnog materijala,
3) utrosci energije,
4) propol'cionalni utrosci rezijskog materijala,
5) relativno fiksni utrosci rezijskog materijala i
6) fiksni utrosci rezijskog materijala.

1) Utrosci materijala za izradu

Materijal za izradu je onaj materijal koji svojom supstancom ulazi
u novi proizvod. Buduci proizvod je u stvari sadasnji materijal za izradu.
Da bi se ad njega doslo do novog proizvoda, potrebno je da taj materijal
za izradu proae, u procesu proizvodnje, kroz sve metamorfoze i to:
tehnolosku metamorfozu, pri cemu menja izvesna svoja fizicka i he­
mijska svojstva, i
ekonomsku metamorfozu, pri cemu se upotrebni kvalitet materijala
za izradu menjaju u upotrebne kvalitete proizvoda.
Zbog ove tesne funkcionalne veze izmedu proizvoda, kao rezultata
proizvodnje, i materijala za izradu, kao jednog od osnovnih materijalnih
uslova da bi se doslo do toga proizvoda, trosenje materijala za izradu,
kvantitativno posmatrano, ima proporcionalan karakter u odnosu na pro­
mene obima proizvodnje. Drugim recima, utrosene koliCine ovog mate­
rijala se rnenjaju u direktnoj proporciji s promenama obima proizvodnje.
Ovu proporcionalnost uslovljavaju sledeCi faktori koji bitno uticu na ka­
rakter trosenja materijala za izradu:
(1) karakteristike proizvoda,
(2) karakteristike tehnoloskog procesa,
(3) karakteristike sredstava za rad,
(4) karakteristike samog materijala i
(5) uslovi rada.
(1) Supstancu dobivenog proizvoda cini supstanca materijala od koga
je on izraden, tj. supstanca materijala za izradu. Otuda ee koliCina ma­
terijala za izradu koju treba utrositi pri proizvodnji odredenog proizvoda
zavisiti od oblika, dimenzija, tezine, kvaliteta i s1. proizvoda koji se izraau­
je. Pored toga sto karakteristike proizvoda uslovljavaju koliCinu materijala
za izradu kOj,a svojom supstancom ulazi u novi proizvod, te karakteristike
cesto uslovljavaju i velicinu neizbeznog otpatka. Ovo je naroCito slucaj
onda kad oblik upotrebljenog materijala ne odgovara obliku proizvoda,
iIi kad dimenzija materijala ne odgovara dimenz~jama proizvoda, iIi pak
kad kvalitet obrade zahteva izvesno povrsinsko skidanje (povrsinska ob­
rada drveta, metala i s1.), iIi kad se od kompaktne mase rnaterijala izra­
duje proizvod koji ne predstavlja kompaktnu masu (busenje, usecanje
i s1.), itd. U ovakvim slucajevima standardni utrosak materijala obuhvata
ne sarno koliCinu koja supstancom ulazi u novi proizvod vee i koliCinu
koja se u ovoj potrosnji javlja k ao neizbezan otpadak.

91
 l'Ovine i standardnih utrosaka nema
za tkanine od vestacldh se sirovina sinte­
ticke plasticne rnase, a za tkanine iIi vlakana
ce se upotrebiti od vune, sl. utrosci
materijaia ce se ovde takode razlikovati u zavisnosti od
vrste iako je u fina1ni proizvod od
tih
(b) RazliCiti tehnoloski razliCiteutroske
istovrsnog materijala za profiU ce
verovatno usloviti veci proces
i zahteva

Isto

cevi

se
troda za varenje, cevi ne­
rna ovih dopunskih
(3) Masine, odnosno trosenja
za izradu samim u
kome se zbiva to Na utro­
siti vise obradi
velikim nego pri povrsinskoj
obradi malim pre kovanja
utrosire se srazrnerno vera izradu
sto ce se utrositJ u
predilice trose vise
itd.

materijala za izradu 1
karakteristike materijala koji Se trose u pro­

kvalitet

92
nji sirovug gvozda u visokim peCima izvadak sirovog gvozda iz jedne
sarze, pored kvaliteta rude, zavi si i od kvaliteta koksa utrosenog pri top­
Ijenju.
(5) Radna sredina utice na u troske materijala za izradu u onim slu­
cajevima u kojima £aktori klimatizacije - vazduh, voda, svetlost, toplota
i s1. - bitno u ticu na proces rada: potrosnja pre diva u tkacnicama za isti
obim proizvodnje je veea kad je vlaznost vazduha u radionici nedovolj­
na ili preterana nego k o. d je normalna ; pri biohemijskim procesima vre­
nja za istu kolicinu finalnih proizvoda (alkohola, piva, vina, kvasca,
siree ta) u trosiee se veea kolicina materijala za izradu (melase, grozda,
seeera, vina) kad je klima u prostoriji za vrenje nepovoljna nego u slu­
caju kad je povoljna .

Z) Utrosci pomocnog materijala

Potrosnja pomocnog materijala je takode potrosnja u tehnoloskom
procesu. Ona je, usled toga, najneposrednija funkcija tehnoloskog pro­
cesa: ukoliko tehnoloski proces duze traje, uioliko ce veea biti potrosnja
pomocnog materijala, i obrnuto. Na drugoj strani, obim proizvodnje je
takode direktna funkcija tehnoloskog procesa. 1z ovoga izlazi da je po­
trosnja pomoenog materijala u di1ektnoj proporciji S ostvarenim obimom
proizvodnje.
Faktori potrosnje ovog materijala isti su kao i faktori potrosnje ma­
terijala za izradu. Karakteristike potrosnje, uslovljene dejstvom ovih fak­
tora, svode se uglavnom na sledece :
(1) U pripremnoj fazi proizvodnje karakteristike proizvoda uticu na
utrosak pomocnog materijala u vezi s pripremama za proizvodnju . Tako,
odlivci veeih dimenzija zahtevaju vise livackog peska od odlivaka ma­
njih dimenzija; karakteristike otkovaka, valjanih celicnih proizvoda i
s1., pri ter mickoj obradi uslovljavaju potrosnju kaloricnog materijala u
prethodnom procesu zagrejavanja, itd.
(2) U tehnoloskom procesu, trajanje tog procesa ee usloviti veliCinu
potrosnje pomoenog materijala: celia s manjim procentom ugIjenika zah­
tevaee, pri kalenju, drugi utrosak kaloricnog materiajla nego celici koji
imaju veei procenat ugljenika ; veei procenat cistoce metaia u metalur­
giji zahteva specificni postupak u ra£inisanju metala, 5tO ima za posle­
dicu poveeanu potrosnju tehnoloskih goriva, elektroenergije i s1.
(3) Karakteristike masina usiovijavaju takode potrosnju pomoenog
materijaIa: visoke peCi sa punjenjem (sadom) od 150 tona imaju jednu
potrosnju gasne smese u kauperima za zagrevanje, a peei sa punjenjem
(sarzom) od 800 tona drugu potrosnju te smese po toni ; jedna jaka ma­
sina za povrsinsku obradu metaia ima znatno veeu potrosnju emulzije za
hladenje od slabe masine; pri kovanju cekieem od 5.000 tona jedna je po­
trosnja kaloricnog materijaia za zagrevanje otkovaka, a pri kovanju ce­
kiCem od 1.000 tona druga potrosnja kaloricnog materijaia po toni otko­
vaka.
(4) Pomocni materijal pri proizvodnji omogucuje iIi pospesava pro­
ces proizvodnje. Taj se proces sastoji u tehnoloskoj izmeni upotrebnih
kvaliteta predmeta koji se obraduje (materijala za izradu) u upotrebni
kvalitet proizvoda do koga se dolazi procesom proizvodnje. Prema tome,
razumijivo je da predmet rada, tj. materijal za izradu koji se obraduje,
utice na velicinu i karakter potrosnje pomocnog materijaia u tehnolos­

93
 topljenja rude od kvaliteta rude koja se to­
koliCine gasne kao

i tkanina
boja utrosenih u bo­
od secerne repe zavisi koli­
za istu kolicinu od kvali teta celuloz­
kolicina vode za celuloznih vlakana itd.
Radna sredina uslovljava rnaterijala u teh­
no rnateri­
metala pod otvorenim neborn zirni ce za
vecu kolicinu nego
tekstilnih tkanina vece koli­
ako uslovi

Utrosci ",,,."',,"0'.,,,,
Utrosci energije se javljaju kao
izvorima da bi se
i njihove

(1)
(2)
(3)
(4) karakteristikarna
(5) uslovima rada.
m Proizvod
ke u tehnoloskom procesu
telmicke karakteristi­

nizom spe­

cificnosti od tehnoloskih procesa su us­

loy da proizvod kvalitete i tehnicke karak­

teristike se od tehnicke karakteri­
stike
kroz

sredstava za rad u najvecoj meri ce uticati na veli­

potrosnje u vezi sa "'..,,'IIV,""

94
odreaenog tehno1oskog procesa. Sustina mehanizacije se svodi na supsti­
tucij u Ijudske bioenergije mehaniekom energijom. Prema tome, svaki od
moguCih stepena mehanizacije ima svoju specifienu potrosnju energije,
koja se raz1ikuje od potrosnje pri bilo kom drugom stepenu mehanizacije.
Iz ovog rezu1tira i razlika u potrosnji energije po jedinici, usiovijena ko­
riScenjem raznih sredstava za rad ili razlieitih kombinacija istih sredstava
za rad pri proizvodnji odreaenog proizvoda.
(4) Karakteristike materijala - specijalno karakteristike materijala
za izradu, koji se preraauje u procesima proizvodnje - eesto se menja­
ju, a s ovim promenama dolazi i do promene potrosnje prirodne energije
u proizvodnji: ako se mokra ruda u topionici prenosi trakastim transpor­
terima, opterecenje transportera ce biti vece nego pri prenosu suve rude ,
sto ce dovesti do povecanja potrosnje energije; ako je sirovina 10seg kva­
liteta, smanjice se radni uCinak, a ovo ee opet imati za posiedicu poveea­
nje utroska energije po jedinici proizvoda i s1.
(5) Uslovi radne sredine mogu biti povo1jniji ili manje povoljni za
odvijanje konkretnog procesa proizvodnje. Smetnje koje oni eventualno
pruzaju procesu proizvodnje otklanjaju se pogodnim tehnickim reSenji­
mao Ova tehnieka resenja najeesce prouzrokuju vecu iIi manju potrosnju
prirodne energije za otklanjanje smetnji pri proizvodnji. Ukoliko su te
smetnje vece, utoliko ee veea biti potrosnja energije u cilju »normalizo­
vanja« uslova radne sredine za odgovarajueu proizvodnju.
Svi gore navedeni faktori koji uslov1javaju potrosnju energije najn e­
posrednije su vezani za proces p1'oizvodnje Ciji 1'ezu1tat je proizvod. Ova
Cinjenica ukazuje na v1'1o tesn u vezu izmeau proizvoda, na jednoj strani,
kao rezultata proi zvodnje, i utroslw energije, na drugoj strani. Zbog ove
tesne funkcionalne veze izmeau proizvoda i potrosnje energije pri njego­
voj proizvodnji bitno obelezje utrosaka energije u p1'oizvodnji je u tome
sto su ti utrosci proporcionalni ob imu proizvodnje, iIi ispoljavaju jaku
tendenciju ka proporcionalnosti.

4) Proporcionalni utrosci rezijskog materijala

Na izvesnim rezijskim radnim mestima materijal se trosi u vrlo tes­
noj funkcionalnoj vezi s proizvodnjom, slieno materijalu za izradu, po­
moenam materijalu i energiji, iako tro.senje toga materijala nije nepo­
sredno vezano za tehnoloski proces. Zbog ove tesne funkcionalne poveza­
nosti, utrosci ovih vrsta rezijskog mate1'ijala su proporcionalni obimu pro­
izvodnje. U kategoriju utrosaka materija1a ove vrste spadaju utrosci u
zavrSnoj fazi proizvoda, kao sto su utrosci ambalaznog materijala, e ven­
tualni utrosci u vezi s pakovanjem i otpremom proizvoda i s1. Ovi utrosci
su uglavnom uslovljeni karakteristikama p r oizvoda. Za neke proizvode
nije potrebno nikakvo pakovanje - ugalj , graaa, rude, metalurski polu­
fabrikati i s1. Drugi obavezno zahtevaju bar papirnu ambalazu: prediva,
hartija, obuea, hemijsko-tehnieki proizvodi za domaCinstvo i s1. Za treee
je, pored papirne, potrebna i drvna ambalaza. Kod eetvrtih nije dovoljna
ni drvna ill papirna ambalaza, vee je preko nje potrebna metalna, itd.

5) Relativno fiksni utrosci rezijskog materijala

Utrosci materijala u netehnoloskim jazama (pripremnoj i zavrsnoj) i
utrosci na organizacionim radnim mestima tehnoloske faze procesa rada
predstav1jaju utroske koji nastaju dosta nezavisno od tehnoloskog proce­

95
sa, odnosno procesa
terise slaba funkcionalna veza
tih utrosaka. Oni se,

ali ne u istoj proporciji. Oni su,

Ovo toga sto u trosci

tehniziran.iern

karakteristike tehnoloskog procesa,

karakteristike sredstava za
uslovi
vidovi rada

Razliciti tehnoloski
dovode do potrebe
takav pr{Jizvod. primer: ako jedan moze
izboru Ii venjem, valjanjem, organizacija livnice
od organizacije a ova opet od va­
livnici ce biti
izrada jezgara,
ces najcesce biti
da. U kovacnici ce bi ti
ali velika

mesta u

masovna, visoko
i sarna raznih radnih mesta u veli­
masinizirana. Organizaciono ovde na snabdevanju
mesta i odnosenju kao i na kotroli ispra­

96
 vnosti raznih mehanizama. Svaka od ove tri organizacione struktur e us­
lovljavace razlicitu potrosnju materijala 1L vezi S organizovanjem procesa
rada (potrosn ja tehnicke dokument acije, potrosnja administrativne do­
kumentacije i s1.).
(2) Karakteristike sredstava za rad uticu na dvojak na6n na potros­
nju rezijskog materijala koja ima relativno fiksni karakter, ito:
(a) Tehnicke karakteristike sredstava za rad uslovljavaju utroske re­
zijskog materijala za od7"iavanje - Ciscenje, podmazivanje, sitne oprav­
ke, otklanjanje zastoja , adminisirativno-obracunski dokumenti u vezi s
odriavanjem i s1. Svaka masina, s obzirom na svoje tehnicke karakteristi­
ke, ima svoj specificni rezim odriavanja.
(b) Radne ka r akteristike, koje sredstva za rad postepeno stieu svo­
jim funkcionisanjem i habanjem, takode uticu na potrosn ju ove katego­
rije rezijskog materijala, u prvom redu materijala za odriavanje. Ako je
masina nova, potroSnja maziva ce biti jedna, ako je ona stara, potrosnja
maziva ce biti drug-a. Ucestanost podmazivanja ce takode biti razliCita.
Isti slucaj ce biti i s kvarovima, si tni m opravkama, otklanjanjem zastoja
itd.
(3) Uslo vi rada, odnosno uslovi odriavanja radne sredine su jedan od
najznacajnijih faktora tTosen ja rezijskog materijala koje ima relativno
fiksni karakter. Svako preduzece ima svoje zasebne uslove osvetljava­
nja, odriavanja sveieg vazduha u radnim prostorijama, odrZavanja pot­
rebne toplote i snabdevanja potrebnom \rodom i s1. Svako ima zasebnu
specificnu potrebu uredaja za zastitu rada, uredaja za zastitu radnika,
uredaja i opreme za zastitu od toplote, buke, stetnih isparavanja itd. Ove
specificnosti direktno ill indirektno uslovljavaju utroske reiijskog mate­
rijala.
(4) Vidovi organizacije rada indirektno uslovljavaju trosenja rezij­
skog materijala
razlicitim oblicima organizacije rukovoaenja,
razlicitim stepemma tehmcke opremljenosti i
razlicitim rezimima odrzavanja sredstava.
Ovaj indirektni uticaj ce se na razlicite nacine odraziti kod pojedi­
naene (a) serijske (b) i lancane, odnosno masovne (c) proizvodnje.
(a) U pojedinacnoj proizvodnji Sll metode rukovodenja najmanje
standardizovane. Inicijativa rukovodioca je permenentno aktivna na sva­
kom radnom mestu. Formalni radni nalozi i dokumentacija vezana za te
naloge cesto improvizovani, a cesto se radi i bez njih. Tehnicka dokumen­
tacija takode cesto nedostaje. Potrosni alat i pomocrU materijal se pri­
premaju na bl'zinu i 00. slucaja do slucaja. Otuda su relativno fiksni utro­
sci rezijskog matel"ijala ove Vl'ste ovde srazmerno mali.
(b) Serijska proizvodnja, narocito ona koja obuhvata sirok asortiman
proizvoda, ima i sloienij i mehanizam rukovodenja i glomaznu admini­
strativno-obracunsku dokumentaciju . Zaliha potr osnog alata, uslovljena
sirokim asortimanom proizvoda, je velika. Usled toga su ovde utrosci re­
iijskog materijala koji imaju rel ativ no fiksni kClrakter, srazmerno veliki .
(c) Laneana i masovna, a pogotovu automatska proizvodnja imaju
standardnu organizaciju, dokumentaciju do detalja razradenu, ali opet
standardizcvanu; alati, rezervni delovi i pribor s u specijalizovani, i sa

7 Ekonomika preduzeca 97
 standardnom zalihom. Sve ovo omogucuJe dosta standardizovane relativ­
no fiksne utroske rezijskog matedjala. Ti su utrosci apsolutno visoki, ali
relativno niski, s obzirom na masovnost proizvodnje.
(5) Nivo oTganizacije rada dolazi u prvom redu do izrazaja la'oz nivo
tehnicke opremljenosti. A s povecanjem tehnicke opremljenosti poveea­
vaju se i utrosci materijala za odTzavanje opTeme. Na drugoj strani, s po­
vecanjem stepena tehnicke opremljenosti, rezim odTzavanja se takode
menja. Procesi s viSim stepenom tehnicke opremljenosti zahtevaju pot­
puniju sinhroniz3J:::iju rada na svim radnim mestima odrZavanja. Zastoj
svega jedne masine moze dovesti do zastoja u celoj prostoriji. Usled toga,
je rezim odrzavanja masina i uredaja u preduzecima s visokim stepenom
tehnicke opremljenosti mnogo rigorozniji no sto je u preduzecima s ni­
zim stepenom tehnicke opremljenosti. A u zavisnosti od ovog rezima odr­
zavanja, menjaju se i relativno fiksni utrosci rezijskog matenjala.

6) Fiksni utrosci rezijskog materijala

Izvesni utrosci rezijskog materijala su jiksni i nezavisni od obima
proizvodnje. Tu spada najveCi deo materijala u pTipremnoj jazi proizvod­
nje. Utrosci ovih vrsta materijala su potpuno nezavisni od obima buduce
proizvodnje i uslovljeni su uglavnom tehnickim resenjima koja se dono­
se u pripremi proizvodnje. Ta resenja obuhvataju
(1) karakteristike proizvoda,
(2) karakteristike tehnoloskog procesa,
(3) karakteristike materijala i
(4) vidove organizacije i tehnicku opremu u vezi s tim vidovima, usled
cega ova tehnicka resenja, odnosno tehnicki faktori obuhvaceni ovim
resenjima, predstavljaju faktore trosenja materijala u pripremnoj
fazi.
(1) Tehnicka priprema pocinje s idejnom skicom, obuhvata konstruk­
ciju pTOizvoda, razradu konstrukcionih detalja i izradu konstrukcione do­
kumentacije u kojoj je preciziran svaki detalj. U svakoj od ovih faza tro­
si se izvesna kolicna rezijskog materijaLa, koja je potpuno nezavisna od
obima buduce proizvodnje konstruisanog proizvoda. Medutim, ovi su
utroSci uslovljeni karakteristikama pToizvoda koji se konstruise. Lokomo­
tiva ima mnogostruko vise delova i mnogostruko viSe konstrukcionih de­
taJja nego zaprezni plug, Otuda je razumljivo da ce se za njenu konstruk­
ciju utrositi visestruko veca kolicina ma terijala odredene vrste nego za
plug. Ona ce, verovatno, zahtevati izvesnu prethodnu eksperimentalnu
proizvodnju, a plug nece. Prema tome ova razlika u karakteristikama pro­
izvoda dovodi i do razlika u fiksnim utroscima rezijskog materijala.
(2) Razrada tehnoloskog pTOce.sa je druga faza tehnicke pripreme pro­
izvodnje. Ona je specificna za svaki proizvod. Cak i kod istog proizvoda
mogu da postoje razlicite varijante tehnoloskog resenja. I ovakve razli­
Cite varijante pri razradi uslovljavaju TGzliCite utToske rezijskog materija­
jala: razlicita tehnicka dokumentacija, razliCita izrada alata, razlicita ek­
sperimentalna proizvodnja, iid.
(3) KarakteTistike rnaterijala za izradu u izvesnim slucajevima tako­
de uslovljavaju jiksni utrosah; materijala u fazi pripreme proizvodnje.
Kod proizvoda za koje se upotrebljava svega nekoliko vrsta materijala,
koje su eventualno i standardizovane, nema obicno specijalnih priprem­
nih radova u vezi s materijalom. Medutim, tamo gde je veliki asortiman

98
materijala za izradu, gde su kod istog materijala moguce razliCite varijan­
te kvaliteta, razlicite komerc~jalne varijante i s1., priprema dokumenta­
cije koja se odnosi na materijal predstavlja zasebnu fazu pripreme, izrada
nomenklatura n13tedjala i deflnicl ja njihovlh kvaliteta, predvidanje su­
rogata za slucaj potrebe, predvidanje komercijalnih alternativa, itd. Ovo
dovodi do razlika u fiksnim utro:icima rezijskog materijala uslovljenim
organ'zacionom problematikom materijala za izradu.

TEHNI KI FAKTOR I
ULAGANJA MATERIJALA

KD MPONEHTE UT ROS K A
MATERIJALA

S 1 i k a 4. - KOMPONENTE UTROSAKA MATERIJALA PREMA KARAKTE­

RISTIKAMA NJEGOVOG TROSENJA I FAKTORIMA KOJI USLOVLJAVAJU TA

TROSENJA

(4) Vidovi organizacije rada i tehnicka oprema u vezi stirn vidovima

takode predstavljaju jedan od faktora troSenja materijala u pripremnoj
fazi. J edan proizvod koji se proizvodi primenom viseg vida organizacije
rada - recimo lancana proizvodnja - zahteva siru i sistematsku teh­
nicku pripremu nego isti taj proizvod raden primenom nekod od nizih
vidova organizacije rada: motori prolzvodeni u automatskoj proizvodnji
moraju da imaju tako detaljnu pripremu da bi se njom obezbedilaauto­
matizacija svih izvrsnih, transportnih i kontrolnih operacija; u lancanoj
proizvodnji priprema za iste motore, iako mora biti detaljna, ipak nije
tako siroka kao u automatskoj, jer se ovde kontrolne operacije ne auto­
matizuju , a ponekad ni transportne; u serijskoj proizvodnji je priprema
:matno u za, a kod pojedinacne jos uza. U tom smeru se smanjuju i ap­
solutni utrosci materijala u fazi tehnicke pripreme, kao posledi:ca razlike
u vidovima organizacija rada, odnosno razlike u stepenu tehnicke oprem­
Ijenosti u okviru svakog od odabranih vidova.
Navedena cetiri faktora objektivno odreduju apsolutne utroske ma­
terijala u fazi tehnicke pripreme. Medutim. relativni utrosci ovoga mate­
rijala - utrosci po jedinici proizvoda - zavise od obima proizvodnje, od­
nosno kapaciteta kojim ce se proizvoditi buduci proizvod. Prema tome,
kapacitet proizvodnje buduceg proizvoda predstavlja takode faktor tro­
senja ovog materijala: ukoliko je kapacitet proizvodnje veci, i ukoliko se
on fakticki koristi u proizvodnji, utoliko su relativni utrosci ovih vrsta
rezijskog materijala - utrosci po jeclinici proizvoda - manji.

,. 99
 III. UTROSCI SREDSTAVA ZA RAD
Sredstva za rad su instrumenti ill oructa
procese rada. To su sredstva za rad u uzem Pored
rna za rad shvacenim u sirem mogu se obuhvatiti i svi oni tehnic­
h:i objekti su u pasivnom odnosu procesu rada, ali su pri­
sustvo i uslov za normal no procesa odnosno
za tok procesa
kolicine sredstava za rad
su vanredno velike. U slov za VUCL .. ..,,:'-'Cl
a uslov za
sredstava za
zahteva solidno resenje,
trosenja sredstava. Kri­
vee tome

ce
za

sredstava. Takva
grupa sredstava za rad:
delove po­

2. tehnoloski proces

3. ureaaji, iii kontrolne namene;

4. zgrade, u su smestena sredstva za
nju, bilo u radnom bilo u skladisnom i u

ju procesi

5. alati, tj. sredstva za rucno ili maSinsko obavljanju

radnih i kontrolnih i
6. tj. oprema netehnoloskih radnih za normal-
no odvijanje procesa rada na tim radnim mestima.
fad

pro­

Ovu karak­

u prve cetiri grup€ .

u petoj i grupi.

najveceg dela sredstava za

se postavlja na nacin koji se
materijala. Ona se ispoljava

100
 1. u speeificnosti stvarnih trosenja pojedinih vrsta sredstava za rad;
2. u speeificnosti obje!-ctivne uslovljenosti trosenja sredstava za rad, i
3. u speeificnostima problema odredivanja »standa1'dnih utrosaka« sred­
stava za rad na osnovu objektivne uslovljenosti njihovog trosenja.

1. VRSTE I OBLTCr STVARNOG TROSENJA SREDSTAVA ZA RAD

Ako se posmatra fizlCko trosenje bilo koje od gore navedenih katego­

rija sredstava za rad, konstatovace se da se to trosenje moze svrstati u je­
dan od sledeCih osnovn ih oblika trosenja sredstava za rad:
1) fizicko trosenje (habanje),

2) fiz icko starenje sredstava za rad

3) 10m i kvar sredstava za rad.

1) Fizicko trosenje (habanje) srerlstava za rad

Fizicko trosenje sredstava za rad u proeesima rada je uslovljeno ka­
rakieristikama tih sredstava i njihovom junkcijom u proeesima rada. lVIe­
dutlm, s obzirom na specijicnosli njihovog trosenja - postepeno trosenje
u nizu sukeesivnih eiklusa reprodukeije proizvoda u Cijoj proizvodnji se
trose ta sredstva - za s3glcdavanje karakteristika fizic kog trosenja kon­
kretnog sredstva za rad, potrebno je sagledati
(1) vek njegovog trajanja i
(2) intenzitet njegovog trosenja.
(1) Koliko ce biti jizicki vek irajanja konkretnog sredstva za rad, uz
pretpostavku da neki nepredvid eni dogadaj ne ubrza njegovo trosenje,
zavisi
od tehnoloskih svojstava konkretnog sredsiva

od njegove funkieije u procesu rada i

od ucestalosti upotrebe toga sredstva.

Stabilna postrojenja i uredaji traju deeenijama, dok Se vek masina

radiliea svodi na .izvestan broj godina. lVIasine radiliee koje sluze za gru­
bu obradu traju najcesce duze od onih ma.sina koje sluze za finu obradu.
Univerzalni alati traju krace vreme od masina na kojima se koriste, Spe­
eijalni obicno traju kl'ace vreme od univerzalnih. Laboratorijski instru­
menti i laboratorijski pr'ibor su ccsto kraceg veka od prosecnog trajanja
alata 8
(2) Oeena intenziteta trosenja sredstava za rad prema veku njihovog
trajanja predstavlja sa mo jednu grubu sliku nJihovog trosenja. Kad se
posmatra bilo koje sredstvo - bilo koja masina -- kao tehnicka jediniea
u dejstvu, konstatuje se da se ni svi njegovi delovi ne trose ravnomerno:
jedni se trose brze , drugi sporije. Usled toga ce jedni biti istroseni ranije,
dok ce drugi i dalje biti upotrebljivi. Kako je svakD sredstvo za rad, kao
tehnicka jediniea, upotrebljivo sarno u sIucaju ako su mu svi delovi is­
pravni i upotrebljivi , s utroskom prvog njegovog dela zavrsava Se vek
trajanja konkretnog sredstva. Taj vek trajanja sr-edstava kao tehnicke je­
din ice se, drugim reCima, jzjednacuje s vekom njegovog najosetljivijeg
dela, odnosno dela koji ce trajati najkrace vreme. lVIeduiim, ako se taj deo
zameni, tad se i vek trajanja sredstava u eelini produzuje do isteka veka
8 Ukoliko izvesn i instrumenti duze traju, to je cesto otuda sto je njihovo ko­
riScenje u procesima rada vremenski rede.

101
trajanja onog narednog dela ciji je vek trajanja najkraci. Ako se uredno
vrsi zamena svakog dela po isteku njegovog veka trajanja, vek sredstva
u celini se u nedogled produzuje, razume se, uz pretpostavku
- da postoji prakticna mogucnost za stalnu zamenu svih del ova (ra­
spolozivi rezervni delovi);
- da investicija u bilo koji deo predstavlja relativno malu investi­
ciju u odnosu na celinu objekta.!l
Intenzitet trosenja delova uslovljavaju isti oni faktori koji uslovlja­
vaju intenzitet trooenja sredstava za rad kao cel.ine. Tu su:
(a) Tehnoloska svojstva sva.kog pojedinog dela masine. Delovi izra­
deni od obicnog celika pre ce se istrositi nego d.elovi izradeni od specijal­
nog legiranog celika, uz iste ostale us love.
(b) Funkcija dela u mehanizmu koji je ugraden. Tako, pokretni delo­
vi ce se utrositi pre stabilnih delova na jednoj masini, ako su izradeni od
istog materijala.
(c) Ucestalost upotrebe sredstava za rad u koji je ugraden posmatrani
deo. Nairne, i tehnoloske karakteristike odredenog dela, i njegova funk­
cija u sklopu mehanizma unapred su poznati. Ako se ovome doda jos i
saznanje 0 ucestalosti upotrebe sredstava u koje je ugraden konkretni
deo, tada ce se dobiti uvid u sve faktore koji uslovljavaju trosenje toga
dela.
Na osnovu gornjih kon statacija
da se vek trajanja konkretnog sredstva za rad, posmatran sa stanoviS­
ta njegovog fizickog trosenja, moze stalno produzavati zamenom nje­
govih delova koji su dotrajali i
da je trosenje tih del ova uslovljeno njihovim tehnoloskim karakteri­
stikama, funkicijom u mehanizmu u koji su ugradeni i ucestaloscu upo­
trebe toga mehanizma.
dolazi se do zakljucka da su utrosci sredstava za rad ,fizicki posmatrani u
direktnoj proporciji s vremenom njihovog aktivnog rada: ukoliko je duze
vreme trajanja njihovog rada, utoliko ce vece biti njihovo trosenje. Na
drugoj strani, ako je rad bh sredstava celishodno organizovan, kolicina
proizvoda koje se pomocu njih proizvode treba da je proporcionalna vre­
menu njihovog rada. 1z ovoga izlazi zakljucak da velicina fizickih utrosa­
ka sredstava za rad treba da bude u direktnoj proporciji s kolicinom pro­
izvoda izradenih pomocu tih sredstava. Razume se, ovo uz pretpostavku
da se iskljuCi dejstvo drugih faktora koji deluju u kompleksu trosenja
sredstava za rad, a 0 kojima ce kasnije biti reci.

2) Fizicko starenje sredstava za rad

Habanje je proces fizick og trosenja koji tece u toku procesa aktivnog
rada konkretnog sredstva za rad. Meautim, u periodima mirovanja sred­
sva za rad takode tece lagani proces njegovog fjzickog trosenja u vidu
fizickog starenja, odnosno korozije toga srpdst.va. To je proces koji se po­
pularno nazi va »zub vremena «. Korozija nagriza sredstvo za rad u vecoj
meri kad ono ne radi nego kad radio Postoji niz mesta i delova na masi­
g Ako je razlika izmedu investicije u deo i investicije u celinu relativno mala,
tehnicki i ekonomski moze biti celishodnije zameniti celo sredstvo umesto da se
zamenjuje krupni deo.

102
nama i uredajima, kao sto su lezaji, transmisioni uredaji, elektrouredaji
i s1., Cije je funkcionalne osobine lakse odrzavati kad rade nego kad ne
rade.
Ovaj proces laganog fizickog starenja daje specificno obelezje veku
trajanja sredstava za rad. Kad bi za taj vek bilo merodavno jedino fizic­
ko habanje u napred iznetom smislu, vek trajanja bi zayisio od stepena
koriSeenja sredstava. Ona sredstva koja se intenzivnije koriste dotrajala
bi pre onih koja se koriste manje intenzivno. A od intenziteta koriseenja
ne zavisi sarno brzina trosenja vee i ostvareni obim proizvodnje koji se
postize koriSeenjem sredstava, sto ima za posledicu direktnu proporcional­
nost izmedu razmera trosenja i ostvarenog obima proizvodnje. Medutim,
pojava fizickog starenja dovodi, iIi bar moze da dovede, do znatnog od­
stupanja od ovakve proporcionalnosti. Usled fizickog starenja, veCina
sredstava za rad ima ogranicen vek trajanja bez obzira na to da Ii su ta
sredstva u upotrebi i koliko su u upotrebi. Po isteku toga veka, ona ee ve­
rovatno u bitnoj meri izgubiti svoje funkcionalne karakteristike iIi ee se
funkcionalna sposobnost sredstava u toj meri smanjiti da ee se postaviti
pitanje ekonomske celishodnosti njihovog daljeg koriseenja. Ovo pogoto­
vu ako se procesu fizick'og starenja pridruzi i proces ekonomskog trose­
nja, 0 kome ee kasnije biti reci. to

3) Lorn i kvar sredstava za rad

Lom sredstava za rad je tehnicki udes kojim se onesposobljava jedan
deo iIi vise delova toga sredstva, usled cega ono u celini postaje trajno iIi
privremeno neupotrebljivo. Kvar sredstava je izvesno, mahom blaze oste­
cenje sredstava, usled koga dolazi do funkcionalnih poremeeaja u radu
sredstva.
110m i kvar poticu uglavnom od istih uzroka. Oni nisu tehnicka ne­
izbeznost i nastaju mahom usled organizacionih nedostataka. Razmere
trosenja u vidu lorna ili kvara sredstava za rad zavise
(1) od intenziteta njihovog koriscenja,
(2) od naCina resenja problema njihovog odrzavanja i
(3) od celishodnosti izbora momenta zamene.
(1) Intenzitet koriseenja sredstava za rad predstavlja ekonomsku pro­
blematiku, koja se svodi na iznalazenje optimalnog ekonomskog odnosa
izmedu efikasnosti koriSeenja sredstava za rad i razmera loma, odnosno
kvara koji se moze tolerisati pri tom kori.seenju. Recimo, izvesne kate­
gorije alata , iIi izvesni osetljivi delovi masina kvare se iIi lome s vreme­
na na vreme i pri normalnOJIl rukovanju. Takav kvar, odnosno lorn, bilo
bi moguee spreciti uz izvesno vanredno oprezno rukovanje. Ali, to bi
verovatno dovelo do poveeanog psihofizioloskog naprezanja proizvodaca
pri radu, a moglo bi i osetno da smanji njihov radni uCinak. Steta koja
bi nastala pri ovakvom naprezanju usled izuzetno pazljivog rukovanja
mogla bi biti veca od stete prouzrokovane povremenim lomom iIi kva­
rom ovakvog alata iIi ovakvog jednog osetljivog dela na maSini .
(2) U principu, sredstva za rad se manje kvare i lome ako se save­
snije i solidnije odrzavaju. Rezultat ovakvog savesnog oddavanja je
povecanje troskova odrzavanja, ali zato i smanjenje troiskova otklanja­
nja lorna i kvara. Izmedu ovih dveju kategorija troskova suprotnog ka­
raktera treba da postoji izvesna ravnoteza koja ee obezbediti ekonomski
10 Vidi kasnije glavu V, odsek II, hoskove zastarevanja sredstava za rad.

103
optimum. Mere naglasene stednje cesto mogu biti opasne, jer preterana
stednja maziva i materijala za cescenje i odrzavanje cesto rnoze do. do­
vede do takvog lama iIi kvara masine c.ije otklanjanje ce prouzrokovati
viSestruko vece troskove no sto su ustede ostvarene preteranom sted­
njom materijala za odrZavanje. Za najveCi deo masina i aparata njihov
proizvodac sam propisuje rezim odrzavanja i dostavlja ga kupcu - ko­
l'isniku - u vidu upustava prilikom prodaje masine. Meautim, tokom
koriScenja masina menjaju se ekonomski uslovi uopste, pa i uslovi odr­
zavanja. Menja se takoae i mdna kondicija masine i njena podloznost
kvaru. Sve ovo namece potrebu podvrgavanja rezima odrzavanja povre­
menim anal.izama u cilju iznalazenja optimalnog rezima.
(3) Celishodnost izbora momenta. zamene je takoae od znacaja za
pravilno tretiranje pojava lorna i kvara masine. Ukoliko sredstva za rad
viSe stare, utoliko je ekone.ffiski ctelikatniji problem njihovog lorna i kva­
ra. On se komplikuje problemom odrZavanja i problemom zamene. Sa
starenjem, sredstva za rad gube niz svojih funkcionalnih kvaliteta. Kva­
rovi postaju sve cesci, a troskovi njihovog otklanjanja sve veCi. I troskovi
odrZavanja se povecavaju. Tro.skovi generalnog remonto. i zo.mene delova
to.kode se povecavaju. Amortizacija postaje nedovoljna da sve to pokrije.
U ovakvoj situaciji nastaje momenat u kome preduzece mora da revi­
dira troskove sredstava za I'ad u celini, kako bi pronaslo optim.alno eko­
nomsko Tesenje. To resenje se ,'Wodi no. jednu od sledecih mogucnosti:
produziti dalje s otklanjo.njem kvarova na teret tekuce proizvodnje,
ako je amortizacija dovoljna da pokrije troskove generalnog remonta
i troskove zamene delova;
ukloniti iz proizvodnje istrosena sredstva za rad i zameniti ih novim
- eventualno tehnicki efikasnijim - ako su zahtevi za generalnim
remontom i zamenom dotrajalih delova tako cesti do. amortizacioni
fond nije u stanju da .ih pokrije; ovo vazi narocito u slucaju ako uvo­
denje u proizvodnju novih sredstava za rad u toj meri povecava PTO­
izvodnu snagll rada proizvoaacevog da, pored tekuceg o.mortizovanja,
obezbeauje i amortizovanje neamortizovanog dela dotrajalih sredsta­
va za rad.
Lom i kvar ko.o posledice udesa nisu u funkcionalnoj vezi s normal­
nim tokom procesa rada. Samim tim ne postoji ni funkcionalna veza iz­
meau veliCine loma i kvara, no. jednoj st:rani, i fizickog obim'l proizvoda,
na drugoj strani. Obim moze da se povecava a do. kvar ili 10m sredstava
ostane ish; ili, obim da se smanjuje, a da se kva,r povecava, i sl.

2. USLOVLJENOST STANDARDNIH TROSENJA SREDSTAVA

ZA RAD

Pored specificnosti, izrazene postepenoscu trosenja, specificnost tro­

senja sredstava 7(\ m<l se ogled a i u karakteru faktora koji objektivno
u::;lovliavaju to trose:1je. To su n13h~:m faktori tehnicke prirode. Oni de­
Juju, direktno iIi indirektno, kroz sam tehnoloski proces. To dejstvo je
najcesce simultano, ali razliCito i po intenzitetu i po karakteru u zavis­
nosti od vrste tehnickog fakiora koji je u pitanju. U najizrazitije faktore
trosenj.a sredstava za rad ove vrste spadaju.
1) karakteristike tehnoloskog procesa,
2) karakteristike sredstava za rad,

104
3) karakteristike materijala,
4) vidovi organizacije rada i
5) nivo tehnicke oprernljenosti.

1) Utl'osci sl'edstava za l'ad uslovljeni tehnoloskim procesom

Tehl1olo ski proces, nizorn svojih tehnickih speeificnosti, utice na tro­
senje sredstava za rad pomoeu kojih se taj proces obavlja. Intenzitet ovo­
ga trosenja zavisiee od tehnickih specificnosti konkretnog tehnoloskog
procesa, ali i od toga
(1) da Ii se na jednom odredenom sredstvu za rad obavlja sarno jedan
tehnoloski proces,
(2) iIi se na jednom sredstvu za rad srnenjuju razni tehnoloski procesi.
(1) Vrlo cesto je jedno sredstvo za rad tehnicki predodredeno za
jedan odreaeni proces proizvodnje. Ovo je naroCito slucaj pri koriseenju
sredstava za rad u visirn vidovirna organizacije rada - u lancanoj, ma­
sovnoj i autornatskoj proizvodnji. U lanbmoj proizvodnji, recirno, auto­
mobila, cipela i s1. , na svakoj rnasini se stalno rade isti proizvodi iIi de­
lovi, po istom postupku, usled cega je i tehnicki uslovljeno trosenje ma­
sine pribIiino isto za istu koliCinu proizvoda. U m Iinovima iIi tkacnica­
rna se na istim masinama obavlja ista faza tehnoloskog procesa, tako da
i utrosci tih rnasina ostaju pribliino isti za istu kolicinu proizvoda.l1 U
visokim peeima se proizvodi sirovo gvoide stalno po istom postupku, pri
cemu su i tehnicki uslovljena trosenja peei za istu koliCinu proi zvoda
pribIiino ista. Medutim, i kod ovih - a pogotovu kod niBh vidova
(pojedinacne i maloserijske) organizacije - desavaju se razna odstupa­
nja u kojima su najtipicniji sledeCi slucajevi:
(a) J edan isti proizvod se moze racliti po razlic itim tehnoloskim po­
stupcima, na razlicitirn rnaSinama i postrojenjirna. To je, recimo, slucaj
u proizvodnji sirovog ceIika u Simens-Martenovim peCima, u Besernero­
vim peeirna i u elektropeCima. Proizvod je ovde isti, tehnoloski procesi
su razliCiti, masine i postrojenja - razliciti, pa i utrosci tih rnasina i
postrojenja za odredenu kolic'inu proizvoda moraju biti razliCiti.
(b) J edan isti proizvod se radi uz primenu raznih varijanti procesa
Tada, koje se izvode na raznirn masinama i postrojenjima. Recimo, u va­
Ijaonicama celika isti profili mogu da se valjaju kombinovanim korisee­
njern grube, srednje i fine pruge; ili, kombinovanim koriseenjern blu­
minga 12 za izradu po-lufabrikata i srednje, odnosno fine pruge za zavrsnu
obradu; iIi, kombinovanjern blurni.nga sa svega jednorn kontinuiranom
prugom.13 Proizvod je isti u sve tri ove kombinacije; tehnologija valjanja
razlikuje se verovatno sarno u tehnickirn nijansama . Mectutim, procesi
rada su u sva tri slucaja razliCiti zbog bitno razlicite tehnicke oprerne.
Ovo dovodi do razliCitih utrosaka sredstava za rad za odredenu proiz­
vodnju, u prvorn, drugo rn i treeem slucaju. Isl0 tako, pri masinskoj ob­
radi rnetalnih delova, jedna operacija rnoze da Se izvodi po odredenorn
postupku na jednoj masiru od pocetka do kraja, a moze se podeliti tako

11 Trenutno se zanemaruju razlike u pojedinim partijama sirovina .

12 Specijalno postrojenje za valjanje celicnih gredica, koje se kao polufabrikati
dalje valjaju na gruboj srednjoj iIi finoj va ljackoj pruzi.
13 Metalurska pruga , potpuno mehanizovana, za va ljanje polufnbrikata, pri
cemll se komad koji se valja stalno krece u istom pravcu (nema povratnog kretnnja) .

105
da se gruba po jednom radi na
po postupku, na Ove
dovode razlicitih utrosaka sredstava za rad za
izvoda.
(2) Kod nizih vidova smaknuta
- istim rade se
To da se tim masmama i ala tima razliciti
Tehnicki utrosci u casu rada
razlikavace se ad tehnicki
tehnolaskog proce­
sredstava za rad
delavi li­
radena na obicnam
a radena na strugu-automatu

2) Utrosci sredstava za rad uslovljeni

karakteristikama tih sredstava

Pored izlozenosti rad ce se

trosi ti ili
Twrakteristika. Ovakva

je izradeno sredstvo za rad na nacin

sredstva:
(a) samih tehnoloskih
izradena masina zavisice brZe iIi
alata:
ce biti

jJi
otporniji od celika
(2) Funkcionalne karakteristike sredstava za rad su
uslovljava nn<:h.'''''''' Izvesne masine
treba da iIi na visokom
ce se trositi slicne masine i
i uz normalan
ona

ne kao
kao
utrosak.
bi ti lsti kao i
rada. Ali ce
se, reci­

106
mo, 10 puta VIse nekog proizvoda nego Ii na obicnom strugu . Otuda ee i
relativni utrosak - utrosak po jedinici proizvoda - automatskog struga
biti 10 puta manji od utroska obicnogstruga.

3) Utrosci sredstava za rad uslovljeni karakteristikama

materijala (predmeta rada)

Materijal, a specijalno sirovine, skoro redovno utice na stepen tro­

senja sredstava za rad. Ovo otuda sto sredstvo za rad predstavIjaju in­
strumente pomoeu kojih se na materijalu obavljaj u procesi rada da bi
se dobio novi proizvod. Obrada tvrdog celika dovodi do veeeg trosenja
masine i alata nego obrada nekog drugog metala. Pri valjanju visokole­
giranih celika biee jedan utrosak sredstava za rad, dok ee pri valjanju
nekih ugljenicnih celika biti drugi. Pri transportovanju mokre rude na
trakastim transporterima biee jedan utrosak tih transportera, a pri tran­
sportovanju suhe rude na istim transporterima - drugi utrosak. Ova
razJika u utroscima ispoljiee se i u odnosu na jedinicu proizvoda i u od­
nosu na jedinicu rada.
Uticaj materijala na intenzitet trosenja sredstava za rad najjace se
ispoIjava kod onih sredstava koja su najn eposrednije vezana za tehnolo­
ske procese - masine radilice u mehanickoj obradi, postrojenja, zatim
peCi, kade, kolone i s1. u hemijskoj tehnologiji, itd. Taj uticaj je znatno
slabiji u odnosu na pogonske masine ,i na izvesna pomoena postrojenja.
Na mnogim postrojenjima ovaj uticaj materijala se uopste ne oseea pri
trosenju postrojenja. •
J edan od problema izbora materijala je i problem njegovog izbora
sa stanovista minimalnog utic:aja na proces fizjckog trosenja sredstava za
rad pomoeu kojih se prerao.uje taj materij"1. U mnogim slucajevima ovde
se moze dob do izvesnih empirijskih standarda, koje je praksa potvrdila
kao optimalna resenja. Ti standardi se mogu uzeti kao baza objektivno
uslovljenih trosenja sredstava za rad pod dejstvom karakteristika mate­
rijala. Medutim, cesto je problem za komercijalnu sluzbu da te standarde
zaista i obezbedi pri nabavci. Odstupanja od njih dovode do poveeanih
trosenja sredstava za rad prouzrokovanih operativnim organizacionim
merama.

4) Utrosci sredstava za rad uslovljeni

vidovima organizacija rada

Za kapacitet masine, odnosno postrojenja, receno je da predstavIja

faktor relativnog trosenja, tj. faktor trosenja po jedinici proizvoda: s po­
vecanjem stepena iskoriSeenja ~oga kRpaciteta, utrosci po jedinici proiz­
voda se smanjuju i obrnuto. Medutim, kao fak tor relati?:nog utroska ma­
sine javlja se ne sarno stepen iskoriseenja njenog kapaciteta, vee i vid
organizacije procesa rada u kome se koristi konkretna masina. Jedna ma­
sina radilica, izolovano posmatrana , ima svoj odredeni tehnicki kapacitet
p j"di~;c i rada. Pri takvom izolovanom radu ona bi imala i odredeni fizic­
ki utrosak uslovljen karakteristikama tehnoloskog procesa, karakteristi­
kama materijala i fizickim , odnosno funkcionalnim karakteristikama sa­
me masine. Meautim, masina se najcesee ne koristi izolovano, vee u pro­
izvodnji redovno funkcionise u jednoj kompozicij.i s raznim drugim ma­
sinama, uredajima, postrojenjima, alatima i 81. U toj kompoziciji ee njen
radni kapacitet biti uslovljen rad nim kapacitetom svih ostalih masina i

107
 medusobnom usk!adenoscu. U mRsina de-
u konkretnom rada cesto
ispod kapaciteta

masina,

obi-

se, S
rada,

5) Utrosci sredstava za rad uslovljeni

nivoom tehnicke opremIjenosti

108
 sporta; mehanizovanje tehnickih poslova na organizacionim radnim

mestima, i s1.;

ubacivanjem specijalnih ffia.sina umesto univerzalnih, poluautomatskih

i automatskih masina umesto univerzalnih i s1.

f A K T 0 R I

~ ~
~
",e~ ~~"
~
VRSTE - .~ <:t ~[!:
"" "
'::"b ""~
~
~ .'"
UTROSAKA ~.~ "'~~...
.....
~""
c: ' .... ~ ~
~~
---
""(: 'c:" ~~
. , ....
.~~ ~'"
'­ <:: ~b
.......
~
~
'?
~
.:ll
" '"
~~ ~t;
<:»""
C> <L ,<::'­..., "
~
{;

.­'"
,,~

..!' co C>
.,J
9

3 Or9a.nizaCiOno
. (rosen;e

S 1 i k a 5. - VRSTE I FAKTORI TROSENJA SREDSTAVA ZA RAD

U pr'Vom se slucaju radni kapacitet cele kompozicije masina (pogo­

na) priblizava sve vise tehnickom kapacitetu delova pogona. U drugom
slucaju dolazi jos i do prosirenja kapaciteta pojedinih do tada nemeha­
nizovanih radnih mesta, cime se smanjuju relativni utrosci masina, tj.
utrosci po jedinici proizvoda.

3. STANDARDNI UTROSCI SREDSTAVA ZA RAD

1) Ritam fizickog trosenja sredstava za rad

Prikazani oblici trosenja sredstava za rad i faktori koji uslovljavaju
ta trosenja upueuju na sledeee zakljucke :
karakteristike jizickog trosenja putem habanja, izolova:no posmatra­
nog, ukazuju na obelezja proporcionalnosti trosenja u odnosu na obim
proizvodnj e;
obrnuto, karakteristike jizickog starenja ukazuju na obelezja jiksnosti
tro senja u o-dnosu na obim proizvodnje, jer se sredstva za rad trose
starenjem i kad rade i kad ne rade;
najzad, karakteristike trosenja nastalog zbog lorna i kvara ne upueuju
ni na proporcionalnost ni na fi ksnost, jer su ta trosenja mahom po­
sledica slucaja, a ovi nastaju u nejednakim vremenskim razmacima,
razliCitog su intenziteta i nezavisni su od obima proizvodnje.
Ove konstatacije, ne same da ne predstavljaju dovoljno ostre zak­
ljucke u pogledu karakteristika trosenja sredstava za rad, vee su one i
nepotpune i jednostrane usl ed toga sto su ucinjene izolovanim posma­
tranjem bilo fizickog trosenja, bilo fizi ckog starenja, bilo pak kvara i
lorna. Usled toga, na osnovu njih i ne mogu da se postave standardi tro­
sen,ja sredstava za rad, koji bi pocivali na dejstvu objektivnih faktora na
ta trosenja. Ako se, pak, umes(o gornj eg, izolovanog, posmatranja svakog
od navedenih oblika trosenja sredsLiwCl za rad , ta tmsenja posma(raju

109
kompleksno, uz jednoVTemenu moguenost pojave svih navedenih oblika
trosenja, i uz simultano dejstvo svi h pobrojanih tehnickih faktora koji
uslovljavaju ta trosenja, onda ce se navedene karakteristike pokazati jos
u veeoj meri neprecizne. Ovome doprinosi i cinjenica da i habanje i fi­
zicko starenje sredstav a za rad predstavljaju oblike njihovog trosenja
koji se bitno razlikuju od oblika fizick og tr0 3enja materij ala. Cinjenica
je da se svaki utrosak materijala moze da evidentira i fizicki da se izmeri
onim jedinicama mere kojima se meri ta vrsta m aterijala. Utrosci sred­
stava za rad, meau tim, najcesee nisu ni el'i.dentni neposredno po zavrSet­
leu procesa rada, niti su pak fizicki merljivi. Ako bi se, po zavrsetku jed­
nog ciklusa reprodukcije, donosio zakljucak 0 trosenju sredstava za rad
u tome ciklusu, konstatovalo bi se da trosenja uopste nije bilo, s obzi­
rom da isto to sredstvo u narednom ciklusu moze da nastavi svoju funk­
ciju u proizvodnji isto ona ko efikasno kako je tu funkciju obavljalo u
prethodnom ciklusu. Medutim, na osnovu posmatranja niza sukcesivnih
ciklusa reprodukcije dolazi se do drugog zakljucka. Sredstva za rad na
kraju veka svoga trajanja ostaju bez svojih dotadasnjih upotrebnih kva­
liteta. Ona postaju neupotreblji va, sto znaci da su ona fizicki utrosena.
o karakteru ovog trosenja mogu da se Cine razne pretpostavke s obzirom
na to da sam proces trosenja nije evidentan. Medu mnogim pretpostav­
kama ove vrste, sledeee tri mogu biti interesantne:
1. sredstva za rad su utrosena odjednom na kr aju svog veka trajanja,
dakle u momentu u kome je konstatovana njihova dotrajalost;
2. trosenje sredstava za rad se proteglo na ceo vek njihovog kor.iSeenja,
a u pojedinim momentima tog perioda je bilo razliCitog intenziteta
trosenja;
3. trosenje se proteze na ceo vek koriseenja sredstava i u svakom mo­
mentu toga perioda ono je bilo istog intenziteta.
Prva pretpostavka je neosnova na vee po samim fizickim zakonima.
Ako se pode od fizickih zakona, za drugu pretpostavku ima najviSe os­
nova. Najverovatnije je da je fizicko trosenje obuhvatilo ceo vek koris­
een ja sredstva i da je ono u raznim momentima bilo razliCitog stepena,
jer su u razrum momentima delovali razliCiti £aktori: jednom je to bio
sarno proces korozije St'edstava koje ne radi vee prirodno starl negde u
sklad.iStu; drugi put je delovalo i habanje jednog intenziteta zbog jedne
vrste posla koji je izvoden na toj masini i radnika koji ga je izvodio, tre­
ei put - habanje drugog intenziteta, zbog druge vrste posla i drugog
radnika; cetvrti put - lorn masine jednih razmera , peti put - lorn dru­
gih razmera, i tako stalno. Dakle, sa svakom promenom metoda odda­
vanja i uslova koriSeenja masine, menja se i inl,enzitet njenog trosen]a.
Ovu pretpostavku 0 nejednakom trosenju sredstava za rad empirij­
ski potvrduje i proces njihovog naturalnog reprodukovanja, Ako se 1'e­
produkovanje vrsi u obliku za.r nene delova prilikom lorna tih delova ili
pri generalnom remontu, tada ee i ovakvo reprodukovanje potvrditi po­
stojanje procesa nejednakog fizickog starenja s1'edstava u raznim mo­
mentima: jednom je lorn delova bio veCi, drugi put - manji; vreme iz­
medu dveju sukcesivnih pojava lorna je raz}icito; vreme izmedu dvaju
generalnih remonta je obicno uvek isto, ali su troskovi pojedinih remonta
razliciti. Sve su ovo elementi koji idu vise u prilog p1'etpostavci da su
fizicka trosenja sredstava za rad prouzrokovana habanjem, lomom, kva­
rom i fizickim starenjem permanentna u veku njihovog trajanja, ali vre­
menski pre neravnomerna nego ravnomerna.

110
 Gornji zakljucak, rna koliko bio blizak stvarnom stanju, nema na­
rocitog prakticnog znacaja za ekonomiju preduzeca. Prakticna konzek­
venca takvog zakljucka trebalo bi da bude vremensko prilagodavanje
ritma komercijalnog reprodukovanja (ritma amortizovanja) ritmu fizic­
kog trosenja. Medutim, zakljucak da je trosenje sredstava za rad vremen­
ski nejednako ne daje dosta elemenata za ovo vremensko uskladivanje
ritma komercijalnog reprodukovanja s ritmom trosenja. Za ovo bi bilo
potrebno imati uvid u vremenski tok nejednakog fizickog trosenja sred­
stava za rad, a takvog uvida nema. Usled toga se u ekonomiji preduzeca,
iz cisto prakticnih razloga, najviSe pribegava pretpostavci 0 v remenski
ravnomernom fizickom trosenju sredstava, iako se pri tome zna da ova
pretpostavka ne odgovara stvarnom stanju. Ona sluz i kao osnovica za
ravnomemo izdvajanje sredstava amortizovanja u cilju reprodukovanja
istrosenih sredstava za rad,

2) Standardi trosenja sredstava za 'rad

Ako se pod standardima t?'Osenje sredstava za rad podrajumevaju
utrosci sredstava za rad prouzrokovani dejstvom objektivnih faktora, i
ako se uvaze navedeni zakljucci 0 karakteristikarna fizickog trosenja (ha­
banja), karakteristikama fizickog starenja i karakteristikama pojava 10­
ma i kvara, tada se do standardnih utrosaka sredstava za rad moze dob
jedino na osnovu p1'etpostavke 0 ravnomernom trosenju tih s7'edstava.
Razlike moze biti sarno u tome kome od navedenih osnovnih oblika tro­
senja ce se dati prevaga, tako da ce osnovicu za utvrdivanje standarda
ciniti
(1) ili vek trajanja sredstva za rad,
(2) ili vek rada sredstva za rad.
(1) Ako se kao osnovica za utvrdivanje standardnih utrosaka sred­
stava za rad, polazeCi od pretpostavke njihovog ravnomernog trosenja,
uzme vek tmjanja 14 sredstava, tada se ovim metodom prevaga daje vre­
menskom faktoru i momentima ekonomslwg trosenja, 0 kojima ce kasnije
biti reci. 15 Fizicko trosenje se ovde stavlja u drugi plan , jer se pretpos­
tavlja da je vek sredstava, koji bi bio uslovljen iskljuCivo njegovim ha­
banjem pri radu, duzi od sivarnog veka trajanja, uslovljenog ostalim
navedenim faktorima. Problem utvrdivanja standardnog utroska uz ova­
kve pretpostavke svodi se, u stvari, na problem od redivanja stvarnog
veka trajanja konkretnog sredsLva. Pri tome se polazi od
provere fizickog veka uslovljenog iskljuCivo habanjem, Ciji rezultat
treba da bude konstatacija da je taj vek duzi od stvarnog veka uslov­
Ijenog drugim dvama faktorima;
odredivanje fizlckog veka, uslovljenog korozijom sredstava, i
odredivanja ekonomskog veka.
Kad je na osnovu poslednjih dvaju elemenata odl'eden vek trajanja
sredsta va, tada se standardni utrosak sredstava za bilo koju vremensku
jedinicu u tome veku izracunava kao matematska ve licina ravna alikvot­
nom delu ukupnog sredstva, ciji odnos prema ukupnom sredstvu stoji u
direktnoj proporciji u kome stoji vremenska jedinica za koju se odreduje
standard prema ukupnom veku trajanja sredstva.

14 Slucajevi vremenskog amortizovanja.

15 Vidi kasnije glavu V, odsek II, troskove zastarevanja sredstava za rad,

111
 (2) Ako se kao osnovica za utvraivanje standarcinog utroska sredstva
za rad uzima vek rada sreds tva, tada se prevaga daje fizickom trosenju
(habanju) sredstva. S obzirom na to da fizickog trosenja ima sarno kad
sredstvo raw, pretpostavka 0 ravnomernom trosenju ovde ne obuhvata
ukupan kalendarski vek sredstva, vee njegov aktivni, mdni, vek. Na dru­
goj strani, s obzirom na to da je koliCina proizvoda koji se izrade jednim
sredstvom za rad u direktnoj proporciji s akt.il"rnim vekom njegovog rada,
gornja pretpostavka se svod i na zaldjucak da je ovo trose nje sredstava
za rad, u kome se prevaga daje fizickom trosenju sredstva pri radu, di -­
l'ektno proporcionalno obimu proizvodnje. Na osnovu ovoga zakljucka,
standardni utrosak sredstva, uz uvazavanje svih gornjih stavova 0 pret­
postavljenom trosenju, se utvrduje po jedinici proizvoda. On je i ovde
matematska veliCina, koja predstavlja onaj alikvotn i deo sredstva, ciji
odnos prema ukupnom sredstvll je proporcionalan odnosu jedinice Pl'O­
izvoda prema ukupnom obimu proizvodnje koji ce se ostvarit.i u aktiv-­
nom (radnom ) veku trajanja toga sredstva. i (;

16 Slucajevi funkcionalnog amortizovanja.

112
 Glava II

UTROSCI RADNE SNAGE

Sustinu ekonomije Cini ekonomija mda - zivog i minulog. Otuda
je sasvim razumlji v o da utrosci radne snage, ciji rezultat je izvrseni rad
kao ekonomska kategorija, predstavljaju centralni problem e7wnomije, i
to problem koji ne moze da zaobide nijedna ekonomska, pa ni niz drugih
neekonomskih disciplina - fiziologija mda, psihologija rada, higijena ra­
da itd. Pri tome su razlicite pozicije sa l-cojih se prilazi procesu trosenja
mdne snage: sa jednih pozkija prilazi opsta ekonomska teorija, sa drugih
prilaze neeokonomske discipline koje izucavaju rad i trosenja radne snage
pri mdu, sa treCih organizacione i ekonomske discipline koje izucavaju
problematiku preduzeea itd.
U svetlu opste ekonomske teorije, md, a u vezi s njim trosenje ljud­
ske mdne snage, javlja se kao jedan od tri osnovna elementa proizvodnje
- materijal, sredstva za rad, radna snaga. U tom svojstvu on je, prema
postavkama burzoaskih ekonomskih teorija, jedan ad osnovnih faktom
stvaranja novih ekonomskih vrednosti. Ov aj stav prema radu i ulozi ra­
da u drustvenoj reprodukciji kapitalisticke proizvodnje uslovio je u izves­
noj meri i orijentaciju tih teoreticara u istrazivanju procesa rada, odnos­
no procesa trosenja radne snage. Ta trosenja su interesantna prvenstve­
no sa stanovista uCeSea radnika u raspodeli proizvedene nove vrednosti:
pitanje proporcija u raspodeli proizvedene vrednosti na profit, najam­
ninu i zemljisnu rentu. Medutim, rad i trosenje radne snage su ovde
prvenstveno politicki problem, a ukoliko se vise ide u ranije faze kapi­
talizma, on je pre svega socijalni probelm. Teziste je vise na pitanjima
nezaposlenosti, organizovanju trz'i sta radne snage, visine najamnine,
zbrinjavanju socijalno ugrozenih, a manje na otkrivanju i uocavanju
funkcionalnih veza izmedu procesa trosenja radne snage kao radnikove
bioenergije i procesa proizvodnje, odnosno formiranja ekonomskih vred­
nosti.
U marksistickoj ekonomskoj teoriji - koja je po svojoj sustini teo­
rija radne vrednosti - ekonomska vrednost je proizvedena ljudskim ra­
dom, usled cega je ona funkcija trosenja radne snage. Otuda je izucava­
nje procesa trosenja radne snage uslov izucavanja proizvodnje ekonom­
ske vrednosti. U ovom svetlu trosenje radne snage je predmet izucavanja
marksisticke politicke ekonomije. Pri tome, za sayledavanje sustine pro­
blema proizvodnje ekonomske vrednosti u drustvenoj reprodukciji, nije
znacajno svako trosenje mdne snage proizvodaca, vee samo ono trosenje
kOje ima za rezultat proizvodnju nove vrednosti. To je prosecno drustve­
no priznato trosenje pod objekti1;nim uslovima proizvodnje, bez koga ne
bi mogli da se formiraju novi upotrebni Icvaliteti (nove upotrebne vred­
nosti) konkretnog pTOizvoda. Na taj nacin je marksisticka opsta ekonom­
ska teorija zahvatila problem rada i trosenje radne snage u okvirima

8 Ekonomlka preduzeca 113

 tt se

stala iz ovih samo ona

ne dobijajtt odgovarajttca drttstvena

Nezavisno od stavova i 0 proizvodnji i

nomskih mednosti, tt praksi socijulistiCldh

rada, odnosno radne snage,

vezi s nizom praktickih problema, bUo poslovne

ekonomskih eJekata. Tu pre svega, izu­
cilj: radnog vremena uz isti utrosak
ttCinak; radnih
slozenih
zahvate i pokrete u na rtttins1ci
na zivog rada radom mehanizama i sl. Iako i
mere racionalizacije rada odgovarajuceg efe1cta na funkcio­
nalnu vezu izmedu procesa nove i pTOcesa trose­
nja radne izucavanja gornje vrste - narocito kad su u pitanju
takva 1capitalistickom ambijentu uglavnom nisu isla
dalje od efekata raOO, bilo na e1cono­
miju bilo na samog U sled toga je u rado­
vima ove vTste - nekoliko
sebne naucne
stvenih 1conzekvenca procesa rada.
Za razliku od

svetlu fun1ccionalne

vrednosti, problem

vremeno

proizvodnje nove ekonomske vrednosti,

trosenja vrednosti u reprodukciji i
proizvodaceve utrosene u pro-

Prvi problem u ekono­

mid ima koja ima u ekonomskoj a
se svode na proizvodnje nove e1conomske vrednosti
drustveno priznatim radne snage. dmgi i treCi P?'O­
blem trosenja vrednosti trosenja bioenergije - predstavljaju pro­
bleme 1cvaliteta ekonomije resavan,je najneposrednije uslovljeno
procesom rada, odnosno trosenja radne sange u proizvodnji. U
me?'i u kojoj to radne snage ima odgovarajuceg na
e1conomije u ovoj

LITERATURA
AUord, L. P. i J., Production Handbook,
and Time study, New 1952. - Bujas dr
1959. Cheva[ier Jean, Paris 1957.
rada, 1960. - Friedmann, G.,
OU va Ie travail hUmain, Paris, 1952.
I, 1955.
gradevinarstva industrije,
Georges de, Traite de
xelles, 1952. - Lehmann dr Gunter,
Marjanovic ing. Slavko,
izdanje »Kultura«, 1958. procenu

114
pos1ova u jugos1o ''/enskoj privredi , I-III, Beograd, 1957 i 1953. - Tayl or Winslow
Frederick, The Principles of Scientific Management, New York, 1911. - Yoder , Dale
i koautori, Handbook of Personnel Manageme nt and Labour Relation, New York,
1958.

1. OPSTI OSVRT

1) Pojam radne snage

Pod radnorn snagom podrazumevamo bioenergiju proizvodac-poje­
dinca lwja se tro.si u procesima rada pri izvrsavanju procesa reproduk­
cije. Pri tome nije bitno da li se bioenergija proizvodae-pojedinca trosi
u izvrsavanju fizickog iii u izvr.'s avanju intelektualnog rada. Nije bitno
ni mesto na kome se zbiva ovo trosenje.
Ovako shvacenu radnu snagu Ireba odvajati od pojma radnika, od­
nosno proizvodac-pojedinca, 0 cijoj bioenergiji je ree. Trosenje radne sna­
ge u gornjem smislu p1'edsta.-lja sarno jednu od manifestacija p1'oizvodac­
-pojedinca kao Ijudskog i d1'ustvenog bica. Pored ove, pootoji niz drugih
njegovih manifestacija, kao sto su: umetnieka, kultuno-p1'osvetna, poli­
tieka, socijalna, i s1. Sve su one 1'azni iz1'azi integ1'alne lienosti proizvo­
dac-pojedinca.
U svakoj od gornjih d1'ustvenih i bioloSkih manifestacija lienosti pro­
izvodae-pojedinca (radnika) dolazi do jaceg iIi slabijeg trosenja bioener­
gije toga proizvodae-pojedinca. Sva tab-a t1'osenja bioenergije nisu obu­
hvacena pojrnorn »radna snaga« u smislu ovog izlaganja . Tim pojmom su
obuhvacena sarno ona trosenja bioenergije proizvodae-pojedinca do kojih
dolazi pri izvrsavanju procesa proizvodnje, odnosno pri obavljanju re­
produkcije u preduzecu. 1
Za pojam radne snage nije bitno da li je radna snaga, kao bioenegija
proizvodae-pojedinca, utrosena ili ne, da li ona tek treba da se ut1'osi, i
s1. Bitno je njeno postojanje. Posmatrana u tome svojstvu sa stanovista
ciljeva 1'eprodukcije, ona je potencijalna radna snaga. A kad se utrosi u
procesu reprodukcije, ona postaje
ili izvrseni rad, odnosno materijalizovani rad, ako je to trosenje rad­
ne snage bilo drustveno celishodno i dobilo odgovarajuce drustveno
priznanje;
ili gubici potencijalne radne snage, ako je trosenje bilo d1'ustveno ne­
celishodno i nije dobilo nikakvo ekonomsko drustveno priznanje.

2) Pojam utrosaka radne snage

Za razliku od radne snage, koja moze da se posmatra i kao potenci­
jalna radna snaga i kao konkretni utrosak te potencijalne radne snage,
utrosak radne snage predstavlja odredenu ko1.icinu bioenergije ut1'osene
u procesima rada. Za ovako shvacen utrosak radne snage je bitno
I U praksi k ap itali ~ tickih preduzeca i statistickim podacima 0 tim preduze­
Cima , poj a m »radna snaga« vrlo cesto je upotrebljavan kao sinonim »radnik «, i
obrnuto. U odredenoj is torijskoj etapi razvitka kapitalizma ovo je ima10 svoga
osnova u cinjenici da se radnik uk1juci va o u ekonomiju i kolektiv kapitalistickog
pred u zeca iskljuCivo kao radnikova bioenergija kupljena na trziStu 1,ao roba . Veze
radnika s ekonomijom i kolektivom socija1istickog preduzeca su mnogo sire od
o'vog odnosa ostva ren og kroz proces rada kao proces trosenja radnikove bioener­
gije, usl ed cega je drustveno neosnovano prenose nje u ekonomiku socijalistickih
preduzeca takvih koncepata po kojima se radna snaga, kao utrosak bioenergije,
identifikuje s pojmom r a dnika, cija bioenergija se trosi.

S* 115
 (1)
(2)
(3)

(4)

vee ni animalna
eventualno trosi u
(2) Utrosak radne samo jedan
jedna odredena koliCina proizvodnje
On je utrosku iIi utrosku
janje »odredene kolicine«
licina zaista ili ne.

stvarna
nog utroska«, bilo toga s10 ne
koliCine jednog utroska.
(3) Pod utroscima radne snage, shvacenim kao odredene kolicine bio­
ne podrazumevamo svaku »odredenu ko­
utrosenu u aktivnosti. To su s,amo one
rada koji
to su i

utro­

radne snage u rada u

se odredeni elementi produkcionih
'vezama izmedu mikroekonomije
proizvodac-preduzeca. Medutim
mikro i mezoekonomije u soci­
proizvodac-pojedinaca u
upravljanja tom ekonomijom
dolaze do u rezul-

Nosioci utrosaka radne snage

Utroscl radne snage u procesima rada imaju za cilj odre­
denih ciljeva drustvene reprodukcije. Konkretni oblici tih ci­
treba da budu odredene vrste i koliCine proizvoda, S odredenim upo­
kvalitetima vrednostima, podobnirn za podmire­
odredenih potreba. Ako ovi proizvodi shvate kao od­

116
 redeni oblici ostvarivanja cilJeva drustvene reprodukcije, oni su tada isto­
vremeno i ciljevi proizvocinje, odnosno ciljevi trosenja radne snage u pro­
ces:ma rada. Analogn o ranije navedenom trosenju materijala, zbog njih
se vrsi i trosenje radne snage u proizvodnji. Prema tome, ti proizvodi su
nosioci utrosaka radne snage u istom srillslu u kome su oni ranije defini­
sani kao nosioci utrosaka sredstava za proizvodnju.
Da bi se jedan konkretni proizvod pojavio kao nosilac utrosaka rad­
ne snage, uslov je da je njegovom proizvodnjom prouzrokovan taj utro­
sale. Pri tome nije bitno da postoji fizicka prostorna i vremenska veza
izmedu procesa trosenja radne snage i procesa formiranja upotrebnih
kvaliteta proizvoda koji se javlja kao nosilac Lih utrosaka radne snage.
Izmedu ovih dvaju procesa moguCi su sledeci odnosi:
(1) Izmedu procesa trosenja radne snage u proizvodnji i procesa for­
miranja upotrebnih kvaliLe la proizvoda koji prouzrokuje to trosenje po­
stoji i prostorna i vremenska veza. To je, recimo slucaj trosenja radne
snage na proizV"odnil11 , odnosno tehnoloskim radnim mestima : na jednom
konkretnom tehnoloskom radnom mestu , koje obuhvata p!"ostor Z3. rad,
masinu, odgovarajuci alat, na kome je prisutan radnik koji radi i mate­
rijal koji se obraduje, desava se i proces trosenja radne snage toga radnika,
i proces transformiranja upotrebnih kvaliteta materijala koji se preraduju
u upotrebne kvalitete novog proizvoda. Oba ova procesa se odvijaju isto­
vremeno. Otuda se ovde ne postavlja metodoloski problem ut\Tdivanja
veze izmedu utrosaka radne snage ove vnste i nosioca tih utrosaka.
(2) Postoji vremens lw, ali ne postoji prostorna uskladenost izmedu
procesa formiranja proizvoda koji se javlja kao nosilac tih utrosaka rad­
ne snage. To .ie, recimo, slucaj s trosenjem radne snage rukovodioca pro­
izvodnje u jednom konkretncm pogonu. Ti utroSci. se zbivaju na njego­
yom radnom mestu -- recim o, kancelariji tehnickog direktora. Oni se de­
savaju u isto vreme kad traje i proizvodnja. Ali, oni se desavaju prostor­
no odvojeno od tehnoloskih radnih mesta na kojima se formiraju upo­
trebni kvaliteti proizvoda i nisu izdiferencirani po pojedinim proizvodima,
vee nastaju za proizvodnju kao celinu, s obizrom na to da tehnicki ruko­
vodilac rukovodi ukupnom proizYodnjom, svakog proizvoda odvojeno. -
Ove specificnosti prostorne odvojenosti i vremenske sinhronizovanosti
tros enja radne snage komplikuju u izvesnoj meri metodoloski problem
utvrdivanja veze izmedu konkretnih u(Tosaka radne snage i nosilaca tih
utrosaka. Problem se ne postavlja kad je u pilanju uspostavljanje He­
menske veze izmedu utrosaka , na jednoj strani, i proizvoda ka o njihovih
prouzrokovaca, na drugoj strani, s obzirom na to da su oba procesa sin­
hronizovana. On se, meautim, postavlja kad je u pitanju uspostavljanje
. veze izmeau konkretnog utroska radne snage i konkTetnog proizvoda, kao
nosioca toga utroska, s obzirom na to da se prostorno odvojena formiranja
upe>trebn ih kvaliteta vise raznih proizvoda javljaju kao prouzrokovaci
jednog jedinstvenog utroska, koji nije izdiferenciran po svakom proizvo­
du odvojeno; drugim re6ma, ovde se javlja grupa proizvoda kao jedin­
stven nosilac jedong konkretnog utroska radne snage. Utrosci po pojedi­
nim proi zvodima mogu da se dobiju samo kao matematske veliCine, de­
ljenjem ukupnog utroska po odredenom kriterijumu.
(3) Ne postoji ni vremenska ni prostorna usklaaenost izmeau procesa
trosenja radne snage i procesa formiranja upotrebnih kvaliteta proizV"oda
koji se javlja kao nosilac tih utrosaka. To je slucaj s trosenj em, recimo ,
radne snage inzenjera-konstruktora u tehnickoj pripremi, ili radne sna­
ge ispitivaca trzista u prodajnoj sluzbi i s1. Radna snaga konstruktora u

II?
 vremenske veze izmedu
- U izvesnim
nosilac utrosaka.

4) Mesta utrosaka }'adne snage

za proizvodnju,
na odredenim radnim
ekonomskih (1) i meto­

(1) Ekonomski
radne snage, svode se na

118
 gledavanje utrosaka po mestima omogucuJe uspostavljanje direktne veze
izmedu procesa trosenja po tim mestima i hijerarhije rukovodilackog tela .
Otuda posmatranje utrosaka po mestima omogucuje upravo uspostavlja­
nje ove veze i organizaciono delovanje na veliCinu tih utrosaka .
(2) Metodolo ski problem koji se resava posmatranjem utrosaka radne
snage po mestirna svodi se na problem rasporedivanja utrosaka na njiho­
ve nosioce u onim slucajevima u kojima ne postoje prostorna i vremen­
ska uskladenost izmedu procesa trosenja radne sange i procesa formira­
nja upotrebnih kvaliteta proizvoda koji se javjaju kao nosioci tih utro­
saka. S obzirom na to da se i utrosci javljaju na izvesmm konkretnim rad­
nim mestima i da se upotrebni kvaliteti proizvoda takode formiraju na
odredenim radnirn mestima (istim iIi drugim no s to su mesta utrosaka) ,
vezivanje utrosaka za mesta na kojima nastaju omogucuje da se lakse
iznadu merila za utvrdivanje utrosaka i njihovo rasporedivanje po nosio­
cima u onim slucajevima u kojima se oni, zbog vremenske i prostorne
neuskladenosti, utvrduju i obracunavaju kao matematske veliCine.

5) Problem utrosaka radne snage

Iako se utrosci radne snage definisu kao koliCine bioenergije proiz­
vodac-pojedinca, koje se trose u procesima rada pri proizvodnji odrede­
nog proizvoda, postoji niz specificnosti toga trosenja zbog kojih se pro­
blematika utrosaka radne snage i njihovog mesta u ekonomiji preduzeca
bitno razlikuje od problematike utrosal\.a sredstava za proizvodnju. Pre
svega, pitanje kvantificiranja tih utrosaka se znatno razIikuje od proble­
ma kvantificiranja utrosaka sredst2va za proizvodnju, specijalno proble­
ma kvantificiranja utrosaka materijala. Utrosci materijala se kvantita­
tivno izrazavaju fizickim jedinicama mere odgovarajuce vrste materijala.
Za utroske sredstava za rad je receno da predstavljaju pretpostavljene
utroske, usled cega se oni, na osnovu odredenih prethodnih postavki, mo­
gu da tretiraju sarno kao matematske veliCine izracunate po adekvatnom
postupku. Na utroske radne snage ne moze se primeniti ni jedno ni drugo
ovo resenje. Kao koliCine bioenergije, oni su nesamerljivi s ostalim eko­
nomskim kategorijama u ekonomiji preduzeca s kojima treba da deter­
minisu kvalitet te ekonomije. Usled toga je, za njihovo sagledavanje i
pravilnu ocenu njihovog dejstva na kvalitet ekonomije, neophodno pret­
hodno utvrditi jedinicu mere, kojom ce oni biti kvantitativno izrazeni i
svedeni na osno\-icu samerljivu s ostalim ekonomskim elementima u eko­
nomiji preduzeca.
Utrosci s·r edstava za proizvodnju redovno su vezani za odredene po­
jayne oblike tih sredstava: utrosci materijala za tehnolosku supstancu, ob­
Iik, dimenziju i s1. konkretne vrste mater ijala ; utrosc i sredstava za rad
(recimo, odredene masine) za odredena kons trukciona r esenja, oblik, di­
menzije, tezinu , funkcionalne karakrteristike i s1., doticnog sredstva. Za
razliku od ovoga, utros ci radne snage su vezani za izvesnu mdnu kompo­
ziciju procesa rada. Ova nema svojih pojavnih oblika slicnih onima kod
sredstava za proizvodnju, preko kojih bi moglo da se ceni dejstvo radne
snage na ekonomiju preduzeca. Medutim , ta radna kompozicija je izraz
procesa organizovanja, ciji rezultat mogu da budu razlicite varijante or­
ganizacionih resenja procesa rada. Svaka od tih va;rijanti ce imati drugo
dejstvo na kvalitet ekonomije preduzeca, usled cega je svaka od njih re­
levantna za kvalitet te ekonomije. Ovo namece potrebu izucavanja radne
kompozicije procesa rada projeciranjem postojecih i mogucih organiza­

119
 cionih kompozicija toga procesa na odredenu osnovicu pogodnu za mere­
nje i ocenu ekonomskih efekata organizacije procesa rada m. ek onomiju
preduzeca. Takvu osnovicu cini ciklus rada, kao jedan od osnovnih okvira
za s.agledavanje d jstva utrosaka radne snage na ekonomiju preduzeca.
Dejstvo utrosaka radne snage na ekonomiju preduzeca menjace se u
zavisnosti od faktora koji uslovljavaju ta trosenja. Ovi faktori - bar
ukoliko su u pitanju objektivni faktori - uslo vljavaju i karakteristike i
specificnosti utrosaka. Da bi se pravilno ocenili karakter i ra zmere dej­
stva utrosaka na kvalitet ekonomije preduzeca, neophodno je sagledati
karakteristike i specificnosti trosenja radne snage uslovljene dejstvom
objektivnih faktora u procesima rada.
1z recenog izlazi da se problem trosenja radne snage svodi na
problem vremenskog merila utrosaka radne snage;
problem izdavanja standardnih utrosaka mdne snage iz ukupnih utro­
saka i utvrdivanja njihovih karakteristika;
problem sagledavanja ciklusa rada, kao okvira u kome treba ceniti i
meriti dejstvo utrosaka radne snage na ekonomiju predu;;:eca i
problem uocavanja i sagledavanja kamkteristika trosenja radne snage
po mestima, kako bi se, na osnovu tih karakteristi ka, mogle da predu­
zimaju organzacione mere i napori za pozitivno organizaciono delova­
nje na proces trosenja radne snage u ekonomiji preduzeca.

II. VREMENSKO MERILO UTROSAKA RADNE SNAGE

Utrosci radne snage, kao koliCine utrosene bioenergije proizvodac­

-pojedinca, ne mogu u ekonomiji preduzeca da se izrazavaju fizikalnim
jedinicama mere za energiju,2 jer tako izrazeni utrosci bioenergije ne bi
bili samerlj ivi s ostalim ekonomskim elementima koji odreduju kvalitet
ekonomije preduzeca. Vreme tra.janja procesa rada predstavlja ekonomski
izraz utrosaka radne snage u procesima rad a. 3 Ono je i izraz izvrsenog
rada, ukoliko je bilo uslovljeno same dejstvom objektivnih faktora na
proces rada.
Da bi vreme trajanja procesa rada bilo ekonomskiizraz ut1'Osaka md­
ne snage, polrebno je da se u svakoj jedinici toga vremena utrosi ista ko­
liCina radne snage, tj . ista koliCina bioenergije proizvodac-pojedinca. Me­
dutim, u procesima rada svakidasnje prakse ovo nije slucaj: utrosci bio­
energije skora redovno se menjaju od jedne vremenske jedinice rada do

2 Fizikalna jedinica mere za energiju bi bila din, kao sila koja masu od jed­
nog grama u jednoj sekundi pomeri iz mira za jedan santimetar. Za ovako iskazan
. utrosak radne snage samo izuzetn o bi se mogao naci ekviva lent u utroscima sred­
stava za proizvodnju - sarn o u slucaju kad se kod sredstava za pl'oizvodnju radi
o potrosnji kaloriCnog i energeiskog matcrijaia.
~ »Sama kolicina ra da rneri se nj cgovim vremenskim trajanjem, a radno vreme
opet ima svoje merilo u odl'ec cnim d clovima vremena , kao sto su cas, dan itd .. ..
Svaka od ovih indi v idu alni h r ndnih snag a iSt3 je ljudska radna snaga kao i svaka
dl'uga, ukoliko ima b , r "Kter jedne drustvene prosecne radne snage, ukoliko deluje
k30 tak va dru§tvena prosecn<l radna sna ga, pa dakl e i ukoliko joj ZCl proizvoaen je
izvesne robe treba samo prosecno potre bno iii drustve no potrebno radno vreme.
Drust veno potrebno radno vreme jes te one radno Vl'eme koje se iziskuje da se ,
uz postojece drustveno-normalne us love prozivodnje uz prosecni drustveni stupanj
umesnosti i intenzivnost.i rada izra di koja bilo upotrebna vrednost;« K. Marks , Ka­
pita l I, izdanje »Kultura «, 1958. str. 44.

120
druge. Otuda je u slov za uzimanje vremena trajanja procesa rada kao
ekonomskog izraza utrosaka radne snage prethodno svodenje faktickih
utrosaka radne snage na standarde ekvivalentnih utro.saka. Da bi se to
postiglo, pott-ebno je:
1. utvrditi uzroke odstupanja utrosaka radne snage od jedne vremenske
jedinice procesa rada do druge ,
2. p ostaviti metode pomocu kojih ce se nejednaki utrosci radne snage u
raznim jedinicama rada svesti na standardne ekvivalente rada, da bi
se preko ovih postavila ekonomska ekvivalentnost s vih jedinica rada i
3. odrediti potrebne utl'Oske r adne snage.

l. UZROCI NEJED NAKIH UTROSAKA RADNE SNAGE U ISTIM

VREMENSKIM JEDINICAMA PROCESA RADA
Jedna jedinica rada jednog proizvodaca cesto nije ekvivalentna dru­
goj jedinici rada istog toga proizvoaaca zbog toga sto on u .iednom mo­
mentu radi intenzivnije, u drugom manje intenzi vno iii zbog toga sto su
u jednom momentu postojali jedni objektivni u slovi, a u drugom momen­
tu - drugi objektivni uslovi rada. Jedinica rada jednog proizvodaca nije
ekvivalentna jedinici rada drugog proizv oaaca zbog ovih razloga , a pored
toga i usled toga sto su to proizvodaci razliCitih kvalifikovanosti. Prema
tome, do neekvivalentnosti istih vre menskih jedinica rada dvaju razli­
Citih proizvodaca dolazi usled sledeCih razloga:
(1) zbog razlika u kvalifikovanosti proizvoaaca,
(2) zbog razlika u intenzitetu njihovog rada,
(3) zbog razlika u metodama organizacije rada,
(4) zbog razlika u obj ektivnim uslovima rada i
(5) zbog prekida kontinuiteta procesa rada.
(1) Kako na istoj tako i na razlicitim vrstama rada mogu da rade rad­
nici razliCitih stepena kvalifikovanosti. Ti razliciti stepeni kvalifikovano­
sti su rezulta t razlicitih sloi enosti rada d\.-aju proilvodaca. Ako se ovakvi
radovi projeciraju na jedinicu pros tog rada, konstatovace se da jedan pro­
izvodac u vremenskoj j edinici rada ima vecu mas u prostog rada od dru­
gog proizvoaaca u istoj vremenskoj jedinici rada. Rad prvog proizvodaca
je, drugim reCima , slozeniji od rada drugog proizvodaca.' Da bi ovakvi
radovi mog li da se uporeduju , potrebno ih je svesti na .iedinice prostog
rada, iIi svesti na druge standarde na osnovu kojih bi vremenska jedinica
rada jednog proizvodaca bila ekvivalentna istoj vremenskoj jedinici rada
drugog proizvodaca.
(2) Intenzit et tro senja radne snage pl-edstavlja koliCinu utrosene bio­
energije u jedinici vremena. Taj intenzitet se menja kod jednog istog
radnika u zavi snosti od njegovog radnog elana, psihickih dispozicija , ste­
pena zamorenosti, duzine \Temena rada , fizioloske kondicije radnikove i
s1. Kod raznih radni ka , pored uslovljenosti dejstvom ovih faktora, inten­

4 "On (ljudski rad) je utrosak proste radne snage koju u svom telesnom or­
ganizmu prosecno ima svaki obican covek bez narocitog razvijanja . Istina , karakter
samog prosecnog prostog rada menja 5e prema l'azliCitim zemljama i kulturnim
epohama, ali je u odredenom postojecem drustvu dat. Komplikovainji rad vazi samo
kao potenciran iIi bolje reci, m l Lltiplikovan (pomnozen) prost rad, tako da je manja
Kolicina komplikovanog rada jednaka vecoj kolicini prostoga ;« K. Marks, Kapital,
izdanje »Kultura «, 1958, str. 48.

121
zitet ce razlikovati i njihovih individualnih razlika u onim slu­
caJevima kad su u radnici iste vrste kvalifikova­
nosti. Da bi, u ovakvim jedinica radnika bila
ekvivalentna jedinici rada radnika sa radne
snage, potrebno da 1i budu svedeni zajednicki
standard.
(3) skup metoda rada, odreaenih
procesa rada i
procesa rada.
procesa rada uzme
rada ce tada bi ti
procesu rada. Ove

tehnickim elementima cine

faktor
minimalna
da se obavlja.
je u pitanju isti
u jednom raznim
preduzeCima. Prema deo procesa rada vee ob­
jektivan standard. Kad ne bi bilo netehnoloskih operacija u procesu
konsh'uisan i razraden tehnoloski bi precis standardnu 01'­
ganizaci.iu rada. 5 to slucaj.
(b) Pored tehnoloskih i niz
netehnoloskih rad­
i fazi
se u raznim or­
dliZe ili krace
svake od tih posmatraju u vremc­
na, tada ce razlicite metode netehnoloskih imati za
razlicite utroske radne snage u vremena.
PTi tehnoloskih i netehnoloskih n'n,Or,ryro1
nom procesu da se izvode na
sto ima za posledicu procesa rada uzeto u
Ako se, pak, u tim precizira duzina trajanja
cesa rada, tada ce razne posledicu razlicite
radne snage u jedinici vremena, slucaju raz!icitih metoda
jedne netehnoloske r."''''-yo ....'''
Ish tehnoloski proces,
noloska ili netehnoloska
uslovima mda: razlicita oprema alatima i ureaa­
razliciti uslovi radne sredstva tran­
i s1. Svaki od ovih uslova radne sredine zahteva razlicite utroske
i u onim u tim razlicitim
iste kvalifikovanosti, s istim rada, i uz istu kom­
u procesu rada.
Slucaj, recimo u automatskoj proizvodnji.

122
 (5) Cak i u onim slucajevima u kojima dva radnika u istom pro­
cesu rada pod podjednakim svima prethodnim uslovima - kvalifikova­
nast, intenzitet rada, organizacija rada, uslovi rada - njihovi utrosci rad­
ne snage ce u jednoj du zo j jedinici vremena biti razliciti ako su pri tome
ti radnici imali 1'az licite prekide procesa rada. J edan j e, recimo, obavio
proces rada sa svega dva prekida od kojih je pn-j trajao hi minuta a dru­
gi pet minuta, dok je drugi radnik imao ukupno pet prekida u trajanju
od po cetiri min uta. J edinice njihovih radova u ovakvim slucajevima bice
ekvivalentne sarno ako s-e iz njih eliminisu prekidi ove vrste.

2. STANDARDI SVOBENJA UTROSAKA RADNE SNAGE NA

VREMENSKE EKVIVALENTE

S obzirom na navedenih pet faktora - k\.-alifikovanost, intenzitet

rada, organizacija rada, uslovi rada i diskontinuitet proizvodnje - usled
kojih utrosci radne snage jednog radnika u jednoj jedinici vremena nisu
ekvivalentni utroscima radne snage istog toga ili drugog radnika, prob­
lem utvrdivanja standarda za svodenje tih razliCitih utrosaka na vremen­
ske ekvivalente se u sustini svodi na problem odredivanja
1) standardne kvalifikovanosti,
2) standardnog in tenziteta rada,
3) standardne organizacije rada,
4) standardnih uslova rada i
5) kontinuiteta trajanja procesa rada.

1) Standardna kvalifikovanost radnika

Razlike u kvalifikovanosti radnika manifestuju se, na jednoj strani,
kao razlike u p1'ocesima fo1'mi1'anja tih kvalifikovanosti, i na drugoj stra­
ni, kao razlike u ucincima koje u proizvodnji postizu proizvodac-pojedin­
ci razliCitih kvalifikovanosti. Otuda se problem standarda za svodenje
utrosaka radne s-nage razlicitih stepena kvalifikovanosti na vremenske
ekvivalente svodi na
(1) iznalazenje i utvrdivanje ekonomske razlike pri formiranju raznih
stepena kvalifikovanosti,
(2) iznalazenje i diferenciranje razlika u uCincima u proizvodnji koje po­
stizu proizvodac-pojedinci razlicitih stepena kvalifikovanosti i
(3) izbor i definisanje standarda pomocu koga ce utrosci radne snage pro­
izvodac-poj edinaca razlicitih stepena kvalifikovanosti moei da se sve­
du na vremenske ekvivalente.
(1) Razlike u formi1'anju stepena kvalifikovanosti raznih proizvodac­
-pojedinaca ispolj avaj u se kao
razli ke u znanju tih proizvodac-pojedinaca,
razlike u ume8nosti,
razlike u stepenu njiho\-og naprezanja i
razlike u stepenu odgovo1'nosti proizvoaac-pojedinaca.
Proces formiranja ovih razlika je drustveni proces koji traje u jed­
nom slucaju duze, u dmgom slucaju - krace. On povlaci odgovarajuce
ekonomske mate1'ijalne izdatke. Ti izdaci mogu da se kategorisu kao t1'08­
kovi izg1'adnje kvalifikacionog profila. Oni mogu da se uzmu u znatno si­
rem smislu reci nego sto su konvencionalno s-hvaceni troskovi proizvod­
nje. Tako uzeti, trosko\-i izgra dnje kvalifikacionog profila bi obuhvatili

123
 (a) propustenu zaradu (lieni dohodak) u periodu u eenja za sticanje kva­
lifikacionog profila i
(b) efektivne troskove ucenja - amoriizacija skolskih prostorija, tros­
kovi laboratorija, uCiIa, eksperim enta lnog rada, troskovi nastavnika
i sl.
(a) Sa stanovista proizvodae-pojedinca ukIjueenog u drustvenu pro­
izvodnju kroz mezoekonomiju preduzeca u kome radi iIi treba da radi,
sticanje kvalifikovanosti za odreden posao ima za njega smisla samo u
slueaju ako drustvo, preko preduzeca u kome ce on raditi, prizna u od­
govarajucoj vrednosti utrosak potencijalnog radnog vremena na ucenje
radi sticanja konkrelne kvalifikovanosti. Potencijalni fond nekvalifiko­
vanog proizvodaca je, recimo , 40 godina. Ako konkretni proizvodae-poje­
dinac to vreme utrosi na proizvodnju , on ee u svakoj godini ostvariti
odreden Iien i dohodak. Ako se cene i zarade pri tome ne menjaju, zarada
ee biti pribIizno ista, odnosno pokazivace tendenciju porasta bliskog po­
rastu proizvodne snage rada. Medutim, ako isti taj proizvodae mora pet
godina da provede u u cenju da bi stekao visu kvalifikovanost, njegov
potencijalni radni fond neee biti 40, vee s\-ega 35 godina - dakle, za jednu
osminu manje. Ovakav proizvodac, ukoliko se bude rukovodio iskljuCivo
ekonomskim momentima, biee spreman za takvo petogodisnje ueenje
samo u slucaju ako drustvo bude spremno da mu 35-godisnji rad sa vi­
som kvalifikovanoseu plati bar kao 40-godisnji rad bez te vise kvalifiko­
vanosti. To prakticno znaci da bi zarada po jedinici rada za navedenu
konkretnu visu kvalifikovanost, za koju je brebalo uCiti 5 godina, trebalo
da bude bar za jednu osminu veea od zarade za jedinicu rada bez te kva­
lifikovanosti. Drugim recima, propustenu zaradu u petogodisnjem peri­
odu ucenja, dmstvo treba da kompenzira konkretnom proiz\'odaeu rav­
nomernim povisenjem zarade u preostalom 35-godisnjem periodu njego­
vog potencijalnog radnog fonda.
(b) S istim argumentima konkretni proizvodae-pojedinac postavlja
zahtev da mu se, kroz visinu zarade, odnosno visinu lienog dohotka, kom­
penziraju efektivni troskovi koje je imao u vezi s izgradnjom svog h-a­
Iifikacionog profila. Pri tome nije bitno da li je te efektivne troskove sno­
sio on lieno, njegova porodica, komuna, sira drustvena zajednica, ili eak
i njegovo predu zece, u vidu stipendi je, placenog odsustva i s1. Bitno je
da su ti troskovi imali za posledicu formiranje nO\'og kvalifikacionog pro­
fila, kakav traii konkretni proces reprodukcije, i da oni treba da se re­
produkuju u tome procesu, kao sto se reprodukuju i sva olStaIa ulaganja
u reprod ukciju.
Troskovi izgradnje kvalifikacionog proflla, zavisni su na jednoj
strani, od vremella trajanja ueenja pri formiranju kvalifikovanosti, a, na
drugoj strani, od vrste kvalifikovanosti profila koji se formira u konkret­
nom slueaju. S obzirom na to da se pri izgradnji bilo kog h-alifikacionog
profila javljaju veci ili manji troskovi te izgradnje, ovi troskovi kvaIiji­
kacionog projila mogu se smatrati kao ekonomska zajednicka mera raz­
nih kvalifikacionih profila. Posmatrano iz ovog ugla, formiranje odrede­
nog kvaIifikacionDg profila moze se shvatiti kao proces proizvodnje do­
tiene kvalifiko\·anosti. Kvalifikovanost eiji su troskovi visi od troskova ne­
ke dmge kvalifikovanosti moze se smatrati - u svetlu troskova kao za­
jednieke ekonomske mere - kvalifikovanoscu viseg stepena u odnosu na
t u drugu kvalifikovanost. I daIje, razlika u stepenu ovakvih d\'eju kva­
lijikovanosti moze se smatrati da je proporcionalna odnosu izmedu tros­
kova izgradnje tih dveju kvalifikovanosti.

124
 Pod pretpostavkom da SU poznati troskovi izgradnje raznih vrsta i
stepena k\~aIifikovanosti sto je moguce utvrditi na danasnjem nivou sis­
stema, metoda i materijalne osnovice izgradnje kadrova - pomocu ovih
troskova je moguce jedinicu rada bilo koje vrste i stepena kvalifikova­
nosti pretvoriti u ekvivalentne jedinice rada bilo koje druge vrste i ste­
pena kvalifikO\-anosti. Ako su, recimo troskovi izgradnje kvalifikovanosti
izvrsioca posla x dva puta veCi od troskova izgradnje potrebne kvalifi­
kovanosti izvrsioca posla y, jedan cas rada na poslu x - uz ostale jed­
nake uslove - ekvivalentan je dvama casovima rada na poslu y.
(2) Da bi u ekonomiji preduzeca razlike u zaradama, zasnovane na
razlikama u stepenima kvalifikovanosti radnika , mogle da se reprodukuju
bez stete po tu ekonomiju, potrebno je da postoje ekonomske razlike u
ucincima radnika raznih stepena kvalifikovanosti. Ovakav zahtev nije
lisen svog ekonomskog OLS'nova. On se zasniva na dvema cinjenicama
Prvo, radnik koji raspolaze veCim znanjem, vecom umesnoscu, eventua1­
no uz vece naprezanje pri radu, i koji s veCim stepenom odgovornosti
izvrsava svoj zadatak, imace sigurno veci radni uCinak od radnika ma­
njeg znanja, manje umesnog, s manjim naprezanjem i s1. Drugo, upravo
ovi elementi kvalifikacionog profila - znanje, umesnost, naprezanje, od­
govornost - su u direktnoj zavisnosti od troskova koji se ulazu po izgrad­
nji kvalifikacionog profila svakog radnika. Drugim recima, izmedu stepe­
na kvalifikovanosti izvrsioca konkretnog posla i njegovog radnog ucinka
postoji izvesna funkcionalna veza istog smera. Na drugoj strani, ako se
pode od ranije postavke da se stepeni kvalifikovanosti diferenciraju u
direktnoj proporciji s troskovima izgradnje kvali£ikacionog profila izvr­
sioca posla te kvalifikovanosti, onda se dolazi do zakljucka da postoji
funkcionalna veza izmedu
troskova izgradnje konkretnog kvalifikacionog profila (po vrsti i ste­

penu kva1ifikovanosti) i

radnog uCinka izvrsioca koji ima tu kvalifikovanost.

Ova funkcionalna veza se ispoljava u tome sto se, s povecanjem tro­

skova izgradnje kvalifikacionog profila, dize kvalifikacioni nivo doticnog
izvrsioca, a s povecanjem nijegove kvalifikacije, raste i njegov radni uci­
nak. Obmut je slucaj ako se smanjuju troskovi izgradnje kvalifikacionog
profila konkretnog izvrsioca. fi Ova tendencija u kretanju istog smera ­
s povecanjem troskova izgradnje kvalifikacionog profila porast radnog
uCinka - nema, medutim, proporcionalan karakter. Otvoreno je takode
i pitanje srnera kretanja ovih dveju veliCina kad se izide izvan odredene
granice troskova izgradnje kvalifikacionog profila, odnosno odredenih gra­
nica radnog ucinka. Nairne, eksperimentaJno je moguce dokazati da ce
se, polazeci od izvesnog nivoa minimalne kvalifikovanosti, radni uCinak
povecavati po progresiji u odnosu na povecanje stepena kvalifikovaJijosti,
odnosno povecanje troskova izgradnje kvalifikacionog profila. Analogno
ovome, za istu vrstu kvalifikovanosti je eksperimentalno moguce doka­
zati da ce se, posle dostignutog izvesnog relativno visokog stepena kvali­
fikovanosti, radni uCinak menjati po izvesnoj degresiji u odnosu na dalje
povecanje stepena kvalifikovanosLi, odnosno na povecanje troskova iz­
gradnje toga kvalifikacionog profila. Posledica ovakve progresije i degre­
sije troskova izgradnje kva1ifikacionog profila u odnosu na dinamiku rad­

3 U stvari, ako se na konkretnom poslu zamenjuje radnik viSe kvalifikovano­

sti radnikom nize kvalifikovanosti.

125
nog uCinka takvog profila ogleda se kao smanjivanje iIi povecavanje
troskova izgradnje kvalifikacionog pro fila po jedinici proizvoda.
(3) Ova tendencija - ukoliko ne i zakonitost - pruza metodoloski
osnov za definisanje standardne kvalifikovanosti pomocu koje se mogu
utrosci radne snage razlicitih stepena kvalifikovanosti svesti na vremen­
ske ekvivalente. N aime, razni stepeni kvalifikovanosti proizvodaca iste
vrste kvalifikovanosLi imace razlicite troskove izgradnje kvalifikacionog
C[~
,GOO I.
900

tOO

700

600

soo
400

300

200

100

o 40 50 70 80 '10

I
I

12 11. :

o III IV

S 1 i k a 6. STANDARDNA KVALIFIKOVANOST. Standardna kvalifikovanost

je ona kvalifikovanost koja obe7.beduje najnize troskove formiranja te kvalifiko­
vunosti po jedi nici proizvoda (TLq).

profila po jedinici proizvoda. Medutim, jedan od tih kvalifikacionih pro­

fila imace najnizi trosak izgradnje kvalifikacionog profila po jedinici pro­
izvoda. Takav kvalifikacioni profil proizvodac-pojedinca, odnosno takvu
kvalifikovano st proizvodaca Ciji troskovi izgradnje kvalifikacionog pro­
fila po jedinici proizvoda su minimalni uzirnamo 1wo standardnu kvalifi­
kovanost . .
Kako sa stanoviSta proizvodaca Cija je kvalifikovanost u pitanju, ta­
ko i sa stanovista drustva, proizvodnja Uz standardnu kvalifikovanost

126
proizvodaca predstavlja najcelishodnije resenje. Ona, naime, obezbeduje
najpovoljniju produktivnost, uz istovremenu najpovoljniju ekonomicnost,
posmatranu sa s tanoviSta troskova rada. S obzirom na to da je ovakvo
resenje optimum, kako sa stano viSta proizvodaca tako i sa stanovista
drustva, i to optimum na svakom konkretnom poslu, moze Se smatrati
da je jedinica rada standardne kvalifikovanosti jednog proizvodaca sa­
medjiva 7 sa .iedinicom rada standardne kva)jfikovanosti bilo kog drugog
proizvodaca iste vrste kvalifikovanosti.
Na nivou standardne kvalifikovanosti ne obezbeduje se samo samer­
Ijivost jedinica rada raznih stepena a iste vrste kvalifikovanosti. Na tome
nivou postize se i samerljivost radova najrazlicitijih vrsta kvalifikovano­
sti. Naime, razni stepeni kvalifikovanosti (stepeni slozenosti) u svakoj
vrsti kvalifikovanosti mogu da se svedu na ekvivalente prostog rada. A
jedinica » prostog rada jedne kvalifikovanosti « ekvivalentna je - bar sto
se tice kvalifikovanosti - »jedinici prostog rada druge kvalifikovanosti«,
jer su to ustvari iste vrste mdova, s obzirom da je prost rad, rad bez kva­
lifikovanosti. Prema tome, kad se radovi raznih vrsta kvalifikovanosti
svedu na prost rad, oni postaju medusobno samedjivi, jer su im vremen­
ske jedinice ekvivalentne.

2) Standardni intenzitet rada

Uslov za svodenje razliCitih utrosaka radne snage u procesima rada
razliCitog intenziteta rada na vremenske ekvivalente je postojanje mo­
gucnosti merenja utrosaka proizvod.accve bioenergije u njegovim proce­
sima rada. Takve mogucnosti rnerenja, dod use, na danasnjem nivou raz­
vitka organizacije u proizvodnji ne postoje u masovnoj prirneni u radio­
nici, ali one mogu vrIo efikasno da se sprovode eksperimentalno u labo­
ratorijan1a. 8 Koriscenjern ovakvih eksperimentalnih laboratorijskih rne­
renja moguce je
(1) otkriti i objasniti funkcionalnu vezu izmedu intenziteta trosenja bio­
energije i proizvodacevog radnog ucinka i
(2) na osnovu ovako ob.iasnjene funkcionalne veze, definisati standardni
intenzitet rada pomocu koga ce se razliCiti utrosci radne snage u je­
dinici vremena, prouzrokovani razlicitim intenzitetom rada u raznim
procesima rada, 1110Ci svesti na vremenske ekvivalente.
(1) S povecanje111 intenziieta rada ne sarno da se povecava utrosak
radnikove bioenergije, vee se menja i njegov radni ucinak u proizvodnji.
Medutirn, dok su promene utroska radnikove bioenergije direktno pro­
porcionalne promenama intenziteta rada, promene radnog ucinka se raz­
licito ponasaju u odnosu na promenu intenziteia. EksperimentaJno se
moze dokazati da radni uCinak pada na nulu kad se intenzitet rada spusti
7 »Samerljiva « u tome smislu sto se, polazeci od ovakvih optimuma za bilo
koja dva proizvodaca, kao od zajednicke osnovice, casovi rada jednoga od njih
mogu pretvoriti u ekvivalentan broj casova rada onoga drugog proizvodaca mnoze­
njem odgovarajucim koeficijentom ekvivalentnosti, 0 kome ce kasnije biti reci.
8 Kolicina kiseonika utrosena u procesu sagorevanja pri oksidaciji kaloricnih
materija u organizmu skoro je u direktnoj proporciji s utroskom bioenergije u
radnikovom procesu rada. Ako se pomocu odgovarajuCih aparata mere promene
udisanih kolicina kiseonika u toku radnikovog rada, tim promenama ce se u stvari
zahvatiti promene utroska bioenergije. Na osnovu ovoga moCi ce se izdiferencirati
kvalitativne razlike u utroscima bioenergije pri raznim intenzitetima rada u jedi­
nici vremena.

127
vecanje
viranje rada
po progresiji i
Ovaj stepen in tenzitela
degresiju ucin7i;a,
dene granice
povecavanje
cava. Ovaj
dovodi ni do
com intenziteta.
granite intenziteta nalazi
optimalno
radnikove
minimalni
intenzitet uzimamo kao stan­
se razliciti utrosci radne
snage u ekvivalent. Prema
standardni je takav intenzitet rada
nimalno proiz1)odac-pojedinca po
Jedinica intenzi teta iste kva­
lifikovanosti ekvivalentna rada standard­
nog intenziteta iste vrste i istog stepena bilo kog drugog
proizvodaca:
zbog takvom radu 0 ba jedinicu pro­
izvoda uz i utroSak svoje bioenergije
takvom radu drustvo maksimalan drus­

raznih vrsta i otuda

intenzitet rada prema tome i u jedinici
vremena tehnoloskim poola
Proizvodaci iste urste ali razW5itih stepena kvalifikovanosti rasporeduju
se na razlicite od kojih svaki ima tehnoLoske specijicnosti.
Usled tih specificnosti poslova iste vrste a razlicitih stepen<::.
proizvodac ce, uz intenzitet rada, na poslu
kvalifikovanosti'2 utrositi srazmerno vise (manje)

o Pri takvom intenzitetu postoji izvesno minimalno trosenje radnikove bio­

ali one u toj meri nedovoljno za odrzavanje toka proizvodnje, da
dolazi do dezorganizovanja i prekida proizvodnje.
HI Ako svi prozivode standardnim
minimalni moguCi utrosak radne
radu se ostvaruje maksimalan drustveni
snage.
11 Po standardne u napred i;~netom smislu.
Nije bitno da Ii je to viSi Hi niti stepen iste vrste kvalifip:ovanostL

128
radne snage u jedinici vremena no sto ee utrositi drugi proizvodac pri
standardnom intenzitetu rada na poslu iste vrste ali drugog stupnja kva­
lifikovanosti. Ovo pogotuvu vazi kaJd su u pitanju radovi na poslovima
raznih v rsta kvalifikovanosti: radnik koji radi standardnim intenzitetom,
recimo, pri rucnom otkopavanju uglja u rudarskom oknu utrosice vero­
vatno znatno viSe radne snage za jedan sat rada od radnika koji radi stan­
dardnim intenzitetom, recimo, na kontroli uredaja i automata u elektric­
noj centrali. Razlika u utroscima bioenergije u jedinici vremena ovakvih
dvaju radnika koji inace rade, svaki u svojoj vrsti kvalifikovanosti, stan­
dardnim intenzitetom rada nije posledica razlicitih intenziteta rada vee
posledica razlicitih tehnickih i prirodnih uslova rada. Da bi jedinica rada

o
Up
'8
II
,6

STANOAROH.
INTCZllET
4

2
L -__ ~ ~
__ ____L -_ _ ~ ~
__ _ _ _ _J _ _ _ ~~ _ _ _ L _ ____ -+~
o
S 1 i k a 7. STANDARDNI I NTENZITET RADA. Standardni intenzitet rada je
onaj intenzitet pri kome je trosenje radne snage po jedinici proizvoda (Ul q ) naJntze.
Na slici, pri obimu od 180 jedinica proizvoda u jedinici vremena postize se stan­
dardni intenzitet, jer je utrosak radne snage po jedinici proizvoda tu najnizi. Obim
od 260 j edinica proizvoda u jedinici vremena predstavlja gornju granicu inten­
ziteta: trosenje radne snage moze i dalje da se po vee a va, ali se obim uopste ne
poveeava. Obim ispod 100 jedinica proizvoda predstavlja donju granicu intenziteta:
ako se intenzitet smanji, bite izvesnog minimalnog trosenja radne snage, ali ce ipak
proizvodnja biti ravna nuJi, jer se dezorganizuje usled niskog intenziteta.

9 Ekonomika preduzeca 129

 ovakvog radnika bila ekvivalentna jedinici rada
uslove rada oni rade svesti na
vivalente u onom smislu u

Standardna rada
metoda rada, je celishodna
radnih operacija i "\Temena u
se te skoro svaki proces rada
vesti u vecem ili manjem razlicitih kombinacija operacija i
vremena u kojima se One Svaki ad ovako komponovanih procesa
rada moze da izvede svaki radnik ima odgovarajucu vrstu i
kvalifikovanosti za taj posao, i to uz isH intenzitet rada kao
radnik te vrste i Ukoliko ovo slu­
od mogucih kombinacija ove
ne predstavIjaju celishodne
u kao varijante izbora
nog procesa rada.
Iz ovih u svetlu organizacije rada, a sa sta­
novista utrosaka radne rada jednog proizvodaca ekviva­
rada bilo proizvodaca, ukoliko ostali uslovi
rada intenzitet i (tehnicki
uslovi rada omogucuju takvu ekvivalentnost. U ovakvim
utrosak radne snage jednog radnika ekvivalentan je utrosku radne sna­
ge radnika u jedinici vremena.
rada ovakvih ne moraju biti medu­
sobno sa stanovista tih proizvodaca
toga sto usled razlicitih organizacionih dvaju
u istom procesu proces rada trajati ili krace
od rada Da bi se ovde obez-
sa sta­
VlHJdL;ct

standar­

vremenski ekvivalent
Ako na istom proizvodnom zadatku razlicitih metoda or­
rada ima posledicu razlicita vremena trajanja procesa rada
uz istu i isH intenzitet onda medu mogucim meto­
dama rada postoji C1Jom primenom se jzvrsavanje rad­
nog zadatka (izvrsavanje proizvodnje) uz procesa raM.
Takvu kombinaciju - ta7cvn procesa rada
zadatka uz procesa rada po
nazivamo standardna rada. Primenom
rada na svakom mestu i u
drustvu u odredenom vremenu
proizvodni ucina7c uz maksimalne troskove rada po
(usled standardne i uz minimalne
po jedinici standardnog
Jedinica rada radnika standardne kvalifikovanosti koji radi
uz standardni intenzitet uz primenu standardne rada, ek­
vivalentna rada bilo kog drugog radnika sa standardnom
13 Vidi kasnije tacku 4).

130
 kvalifikovanoseu, koji radi standardnim intenzitetom uz primenu stan­
dardne organizacije rada, jer ii radovi
prouZ'I'okuju iste utroske radne snage, a
drustvu obezbeduju maksimalan radni ucinak u jedinici vremena, uz
minimalne troskove rada i uz minimalni utrosak radne snage.

4) Standardi razlicitih tehnickih i

prirodnih uslova rada

Da bi jedinica rada, obavljenog pod jednim uslovima, bila ekvivalent­

na jedinici rada obavljenog pod dTugim uslovima, potrebno je kvantu­
me rada jednog ovakvog proizvodaca pretvoriti u ekvivalente rada dru­
gog proizvodaca. Objektivnu racunsku podlogu za ovo pretvaranje cine
kvantitativni odnosi izmedu tehnickih i pTirodnih uslova rada pod koji­
ma rade ovakva dva proizvodaca.
Tehnicke i prirodne razlike pod kojima proizvode dva razna proiz­
vodaca obicno su u toj meri tehnicki precizirane - kapacitet masine,
radne karakteristike mas in e, ritam rada, propusna moe postrojenja, fi­
zicko i psihicko optereeenje radnikovo i sl. - da se, na osnovu njih, mo­
ze s dosta visokim stepenom racunske preciznosti utvTditi proporcija
Hq.
170

s rAlIDAJ;D NA
~ORGA NIZAC/JA

o III IV V VI VII VIII IX

ORGAN/ZAc/ONE /(OMPOl/CIlE
S 1 i k a 8. STANDARDNA ORGANIZACIJA RADA. Varijante I-IX pred­
stavljaju razn e organizacione kompozicije. Kompozicija V je standardna organi­
zaciona kompozicija, odnosno standardna organizacija rada, jer ona obezbeduje
najkrace trajanj e procesa rada za izradu jedinica proizvoda (H q ).
(brojcana proporcija) izmedu utrosaka radne snage standardne kvalifiko­
vanosti, pri radu standardnog intenziteta i uz primenu standardne orga­
nizacije rada, u jednim tehnickim i prirodnim uslolJima, i utrosaka radne
snage u drugim tehnickim i priTOdnim uslovima, opet uz primenu stan­
dardne kvalifikovanosti , uz standardni intenzitet rada, i uz standardnu
organizaciju rada . Ova proporcija moze da posluzi kao kljuc za prevode­
nje jedinice rada jednog ovakvog proizvodaca na ekvivalentan broj jedi­
nica rada proizvodaca koji radi pod drukcijim tehnickim i prirodnim us­
lovima. Tako preracunate jedinice rada drugih proizvodaca na jedinicu
rada odabranog etalon-proizvodaca medusobno su ekvivalentne

o· 131
 sa stanoviSta zato sio isti radni ucinak
uz minimalne troskove rada, radnikove bioener­
gije i minimalno procesa rada po proizvoda, a
sa stanovista sto, uz iste ove obezbeduju
kolicinu za podmirenje drustvenih

5) Kontinuitet procesa rada

3. POTREBNI RADNE SNAGE

Trajanje proizvodaca standardne kvalifi­

kovanosti (1), rada (2), uz
standardne rada (3), u odredenim konkretnim uslovima rada
(4), uz intervala nerada najkrace
konkretnog vreme je istovremeno takav
snage, da vremenska rada
ekvivalentna
vodaca. Radom uz ovakve standarde

definisano vreme izraz utrosaka radne sna­

ge moze se posmatra
1) kao individualno vreme proizvodaca i
2) drustveno vreme prosecnog

1) Potrebni utrosci radne snage konkretnog proizvodaca

Standardni utrosci radne

izlozeni nacin,

zann'TfJIH,vll1

rada kod bilo

na bilo kom

,<l Ako u osmocasovnom radnom vremenu jedan radnik, koji radi uz

dardne uslove, imao intervale nerada od 1 cas ukupno, a
radi uz iste ostale standarde, je imao intervale nerada od 2 casa se
ekvivalentnost njihovih radova svodi na proporciju 7 : 6.

132
 uslove, izraz je potrebnog rada tog drugog i rna kog konkretnog proiz­
vodaca. Otuda su potrebni radov i, odnosno potrebni utrosci radne snage,
raznih konkretnih pojedinacnih proizvodaca ekvivalentni vremenima tra­
janja njihovih procesa rada, uz uslov da je standardna kvalifikovarrost
izrazena vremenskim ekv ivalentima proporcionalnim trookovima izgrad­
nje kvalifikacionih profila za te radove, a uslovi rada da su takode izra­
zeni vremenskim ekvivalentima koji su funkcija razlika u tehnickim i
prirodnim uslovima proizvodnje konkretnih proizvodaca.
Ovakva vremena trajanja procesa rada, koja su istovremeno i izraz
potrebnih utrosaka radne snage konkretnih proizvodaca, zavise od
1. karakteristika proizvoda,
2. karakteristika tehnoloskog procesa,
3. karakteristika sredstava za rad,
4. karakteristika materijala,
5. tehnicki i prirodnih uslova rada,
6. tehniziranih standar dnih vidova organizacije r ada i
7. tehnickog nivoa o-rganizacije.
Vreme trajanja procesa rada, pa samim tim i konkretni pojedinacni
potrebni utrosci radne snage, ne mogu se skratiti, odnosno smanjiti, ispod
trajanja rada koje odreduju ovi faktori , bez prethodne promene bilo ko­
ga od tih faktora.

2) Drustveno potreban utrosak

radne snage

Jedinica potrebnog ukoska radne snage bilo kog proizvodaca odre­

aenog proizvoda, posmatrana sa stano vista toga proizvodaca, ekvivalent­
na je jedinici potrebnog utroska radne snage bilo kog drugog proizvodaca
istog proizvoda, jer su to utrosci radne snage
proizvodaca standardne kvalifikovanosti,
koji rade standardnim intenzitetom rada i
uz standardnu organizaciju rada.
Potrebni utrosCi radne snage u gornjem smislu, mereni vremenom
trajanja procesa rada, predstavljaju izraz potrebnog rada za proizvodnju
doticnog proizvoda. Vremenske jedinice potrebnog rada jednog proizvo­
daca medusobno su ekvivalentne. Ekvivalentne su takode i vremenske
jedinice potrebnog rada dvaju razliCitih proizvodaca is tog proizvoda, jer
su utrosci radne snage tih proizvodaca vrseni uz iste gore navedene stan­
dardne uslove.
Jedinica proizvoda jednog proizvodaca je ekvivalentna (pa prema
tome i zamenljiva) jedinici istog proizvoda b ilo kod drugog proizvodaca,
jer te dYe jedinice proizvoda dvaju razliCitih proizvodaca imaju istu upo­
trebnu vrednost za kupca. Medutim, jedinice istog proizvoda dvaju raz­
licitih proizvodaca sadr:ze razlicite kolicine potrebnog rada, jer se ti pro­
izvodi rade pod razliCitim tehnickim i prirodnim uslovima, iako su ih
proizvodili radnici standardne kvalifikovanosti, sa standardnim intenzi­
tetom rada i uz standardnu organizaciju kolektivnog rada. Na taj nacin
su, u jedinicama proizvoda istih upotrebnih kvaliteta , koje su drustveno
ekvivalentne, sadrzane razliCite kolicine potrebnog rada, koje, posmatra­
ne u jedinici proizvoda, nisu ekvivalentne sa stanovista izvrsilaca toga
rada. Sa stanoviSta tih izvrsilaca ekvivalentne su sarno vTemenske jedi­
nice potrebnog rada, ali ne i ukupni rad sadrzan u jedinici ta1cvih proiz­
voda. Ova drustvena ekvivalentnost jedinica proizvoda iste upotrebne

133
vrednosti i neekvivalentnost radova saddanih u jedini­
cama takvih proizvoda od osnovnih suprotnosti iz­
menu mikroekonomije i drustvene makroekonomi­
Ta rezervnim sredstvima formiranim u mezo­

proizvode svi
onda
rad,
po­

je ravan
podeljenom
drustveno
rada prosecnog
rada sadTZana
ekvivalentna jedinici
bilo poje-

III. STVARNI I STANDARDNI UTROSCI RADNE SNAGE

rada koje bi obavljao standardne

sa standardnim intenzitetom rada i uz standardnu orga­
»objektivizirani su« organizacioni, odnosno
tom smislu sto su oni za sve
stanclardnu bazu. Tako
se i sam proces sarno kao pro­
kao proces kakav bi trebalo da bi vreme
izraz kako utrosaka radne snage tako

Stvarni proces rada vremenski se redovno ne s ovako pro­

standardnim rada, zbog toga su stvarni utrosci
radne snage redovno od tako projektovanih utrosaka. Samim tim
procesa rada ne moze biti izraz
vremena stvarnog trajanja procesa rada
bilo bi potrebno od njega odbiti vreme

ut­
ske mdne
faktorima
po odredenim
mikom obima
potrebnim

odnos komponenti stvarnih utrosaka radne

sMge
2.

134
 l. STVARNI UTROSCI RADNE SNAGE

1) Proizvodni utrosci radne snage

Stvarni utrosci radne snage obuhvataju, pre svega, potrebne utroske
radne snage u gore iznetom smislu. Vremenski iskazani, oni su izraz izvr­
senog rada. Posmatrani pak sa stanovista procesa proizvodnje i sa stano­
vista proizvoda kao rezultata toga procesa proiz\-odnje, oni predstavljaju
proizvodne utroske radne snage, jer je proizvod rezultat jedino tih tro­
senja radne snage.
Pored proizvodnih utrosaka radne snage, stvarni utrosci radne snage
obuhvataju jos i
1) neproizvodne utroske radne snage, kao i
2) utroske angazovane radne snage.

2) Neproizvodni utroscl radne sllage

U proizvodnoj praksi kualifikovanost proizv'odac-pojedinca cesto od­
stupa na vise iii na nize od standardne kvalifikovanosti. Intenzitet rada
je najcesee visi ili nizi od standardnog intenziteta. Organizacija rada obic­
no odstupa od stanclardne organizacije rada. Usled toga je stvarni utro­
sak radne snage u jedinici vremena obicno veei od proizvodnog utroska
radne Image u jedinici vremena. Ova odstupanja stvarnih od proizvodnih
utrosaka radne snage manifestuju se na najrazlicitije nacine, medu ko­
jima se kao cesCi javljaju :
podbacaji u izvrsenju radnih normi,
kvar proizvoda ili delova proizvoda, u kojima je upropaseen ranije
izvrseni proizvodni rad,
prezasieenost rezijskih radnih mesta i s1.

I
u2T
I Ue
~L- H~'__~~__~H~3__________________H~n__~__--.
__

~14--------- He
S 1 i k a 9. - ODNOS IZMEDU PROIZVODNOG I STVARNOG UTROSKA RA­
DNE SNAGE . Ul = proizvodni utrosak radne snage; Ul = stvarni utrosak radne snage

ViSak stvarnog preko proizvodnog utroska radne snage ne predstav­

Ija proizvodni rad . Ovo suvisno trosenje radne snage nije proizvodno, vee
neproizvodno trosenje. Ono se, na jednoj strani, ispoljava kroz psihofi­
ziolosko trosenje radne snage, ali se, na drugoj strani, ne ispoljava kao
opredmecivanje (materijalizovanje) zivog Ijudskog rada. Za razliku od

135
proizvodnog rada, Ciji je rezultat proizvod, ovaj suviSni utrosak radne
snage, drustveno posmatran, predstavlja gubitak jednog dela drustvenog
radnog potencijala, pri cemu se jos i trosi bioenergija proizvoaac-poje­
dinaca.

3) Utrosak angazovane radne snage

Angazovana radna snaga u konkretnom preduzeeu je izrazena broj­
nim stanjem njegovog kolektiva. Clanovi kolektiva u procesima rada tro­
se svoju radnu snagu
bilo izvrsavajuei odredeni proizvodni rad, ciji je rezultat proizvod;
bilo izvrsavajuCi fizicki rad, koji nema za rezultat proizvod vee samo
jedno neproizvodno trosenje radne snage.
I jedan i drugi rad ispoljavaju se u odredenom vremenu trajanja,
koje ispunjava najveei deo njihovog radnog fonda, odnosno njihovog rad­
nog potencijala, merenog vremenski.1 5 Meautim, zbir ovog proizvodnog
rada s neproizvodnim trosenjem radne snage ne ispunjava ceo radni fond,
odnosno ceo radni potencijal. Jedan deo tog radnog potencijala, ne samo
da nije proizvodno iskoriscen, vee u njemu nema ni onog neproizvodnog
trosenja radne snage. Radna snaga je u tom delu radnog potencijala ve­
zana za proizv odnju - angazovana u proizv odnji - ali je potpuno pa­
sivna prema proizvodnji. Za razliku od neproizvodnog troSenja radne
snage, pri kame se radna snaga psihofizioloski troSi, ali to trosenje nema
za rezultat proizvod, ovde nema ni pSihofizioloskog trosenja. Proizvodac
ovaj deo proizvodnog potencijala, tj. vremena koje bi bilo moguce kori­
stiti u proizvodnji provodi u neradu. Drugim reCima, kad se ukupni rad­
ni potencijal, izrazen vremenski, tretira kao angazovana radna snaga,
tada ta angazovana radna snaga obuhvata sledece tri komponente utro­
saka radne snage:
1. radnu snagu koja se proizv odno troM u procesima rada i ima za re­
zultat proizvod;
2. radnu snagu koja se psihofizioloski trosi pri procesima rada, a ne is­
poljava se kao proizvodni rad niti ima za rezultat proizvod i
3. radnu snagu koja je same angazovana pri procesima rada, ali niti se
psihofizioloski trosi niti ima za rezultat proizvod.
1z prednjeg izlazi da je ukupna radna snaga angazovana u proizvod­
nji veea od utrosene radne snage, a utrosena radna snaga je opet veea
od proizvodno utrosene radne snage. Posmatrana sa stanovista procesa
proizvodaca. Medutim, ako nije ni jedno od avo dvoje, tada se kroz anga­
zovanu, a neutrosenu radnu snagu ne ispoljavaju ni uspeh ni neuspeh
potencijalni rad postane proizvodni rad, on se manifestuje u proizvodu
kao jedan od uspeha proizvodaca. Ako se pretvori u neproizvodno tro­
senje radne snage, manifestovace se kao jedan od neuspeha proizvoaaca,
ali i iz toga aspekta - sa stanovista neuspeha - on je interesantan za
proizv-odaca. Medutim, ako nije ni jedno od ova dvoje, tada se kroz anga­
zovanu, a neutrosenu radnu snagu ne ispoljavaju ni uspeh ni neuspeh
proizvodaca.
1pak i angazovana a neutrosena radna snaga ima odredeni znacaj za
ekonomiju preduzeea, odnosno moguenosti preduzeea. Ovaj znacaj pro­
istice iz specificnosti tro.~enja radne snage, koje se bitno razlikuje od tro­
15 Brojno stanje Cianova kolektiva mnoieno brojem casova moguceg rada .

136
senja sredstava za proizvodnju. Angazovana a neutrosena sredstva za
proizvodnju - recimo angazovani a neutroseni materijal - bice utrose­
na u nekom od predstojeCih perioda ili ce biti prodata, ako su nepotreb­
na za tekucu proizvodnju, cime se omogucuje odrzanje istog obima
reprodukcije. S angazoyanom a neutrosenom radnom snagom nije isti
slucaj. Angazovana radna snaga, posmatrana u vremenu angazovanja,
predstavlja radni potencijal koji omogucuje odred ~ ni obim reprodukcije.
Neiskorisceno angazovanje u proslom vremenu prestaje da bude limit
moguceg obima reprodukcije. Ono je za reprodukciju definitivno iz gub­
ljeno i vise se ne moze nadoknaditi . Konkretno receno, radno vreme ko-­
lektiva koje, recimo, prethodnog dana ni.ie iskoriSceno, ne moze se na­
doknaditi ni u tekucem ni u narednim danima. Otuda ono, ekonomski
posmatrano, predstavlja razliku izmedu proizvodnog potencijala i isko­
riscenja toga potencijala.16

rr.-~
.tlltlr

S 1i k a
m Ut

~_~

I~
~1 _ _ L-_~ __________

He
~ __

10. - ODNOS IZMEDU PROIZVODNOG UTROSKA (Ut), STVARNOG

~
~_~

UTROSKA (Ul) I UTROSKA ANGAZOVANE RADNE SNAGE (L).

2. STANDARDNI UTRO.sCI RADNE SNAGE I NJIHOVE

KARAKTERISTIKE
Standarni utrosci radne snage su oni utrosci koji nastaju pod stan­
dardnim uslovima rada, napred prikazanim: standardna kvalifikovanost
radnika standardni intenzitet rada , standardna orgnizacija rada i stan­
dardni uslovi radne sredine. U procesima rada koji se obavljaju pod ovim
uslovima utrosak radne snage u jednoj jedinici vremena ravan je utrosku
radne snage u bilo kojoj drugoj jedinici vremena . Prema tome, to su vre­
menski standardi rada. Usled ovoga je vreme trajanja procesa rada isto­
vremeno i izraz izvrsenog rada, jer se u Syakoj jedinici vremena trosi pod­
jednaka kolicina radne snage i izvrsava podjednak rad . Ovo, medutim, jos
uvek ne znaci da ce se u istim jedinicama vremena i proizvoditi podjed­
naka koliCina p1'Oizvoda. Drugim recima, standa1'di rada u jedinici vre­
mena, odnosno standardni ut1'osci radne snage u jedinici V1'emena, ne
16 Produktivnost je, kao princip, pravilo za buducnost. Kao odnos ona je me­
rilo proslosti. U tom merilu nije interesantno sarno ono sto je proizvodno utroseno
i ono sto je neproizvodno utroseno, vee i ono sto je moglo biti proizvodno utroseno,
ali je u nepovrat izgubljeno, jer je bilo angazovano u proizvodnji, a nije bilo isko­
riSceno za proizvodnju .

137
 i standardne utroske radne po jedinici Ovo
usled toga i pri standardnim uslovima kolicina
visi iskljuCivo od rada vee i od
a) tehnickih faktora
b) nivoa na kome se vrsi

a) S tan dar d n i u t r 0 sci r a d n e s n a e p 0 ediniei

proizvoda uslavljenih dejstvom te nie h faktora
Standardizovani tehnicki navedenih stan­
dardnih uslova standardni radne
niei vremena. To slucaj, s utroseima radne
kim radnim mesUma: aka se ti utrosei vrse u
ne tehnieke i ostale uslove tada ce utrosci
dinici vremena biti ra"l1i utroscima radne
nici vremena, uz iste standardne uslove. To
radne recimo, na radnim mestima
a razrada
proizvoda, uz standardne
zvace isti utrosak radne
toga uz iste
zeeu; utrosci radne
utroscima radne snage u
Meautim, kolicine proizvoda, se dvema
nicama vremena, uz standardne uslove nece biti uvek
sto standardni tehnicki na jednim Tli./T".,':"'.
kolicine u vremena na ana
mestima ti faktOli uslovljavaju l-colicine na
Sa stanovista ovoga tehnickih faktora
na kolicine koje ce se radnim mestima u
vremena, diferenciramo

pr,opor'ClCmtHn.e standardne utroske radne snage i

standardne utroske radne snage.

1) ProporcionaIni standardni utrosci

radne snage

tehnoloskim radnim neteh­

pri radu uz faktori

stalno isti utrosak radne snage u svakoj vremena i

stalno isti utrosak radne snage za jedinicu proizvoda.
uz standardne uslove na tehnoloskim rad­
Pri obradi metala uz stanclard­
vremena ce biti isti.
na tim radnim me­
utrosci radne snage se ovde,

procesa rada, us­

usled su ti stan­
uvek isH.

138
 Slicno je i sa trosenjem radne snage na izvesnim rezijskim radnim
mestima, kao sto su, recimo, trosenje radne snage prilikom pakovanja i
ekspedicije proizvoda: standardni utrosci radne snage u jedinici vremena
ovde su isti, sto znaCi da ie vreme trajanja procesa rada, uz standardne
uslove, izraz iZvTsenog rada na tim radnim mestima; na drugoj strani,
standardni utrosci po jedinici proizvoda takoae su nepromenjivi, tako da
su ukupni utrosci mdne snage na ovim radnim mestima u direktnoj pro­
porciji s 7colicinom proizvoda koji proau kroz ta radna mesta.

2) Fiksni standardni utrosci radne snage

Na drugim radnim mestima - mahom radnim mestima tehnicke pri­
preme - tehnicki faktori
(1) na jedan naCin deluju na standardna trosenja radne snage u jedinici
vremena, a
(2) na drugi nacin deluju na standardni utrosak radne snage po jedinici
proizvoda.
(1) Standardni utrosci radne snage na radnim mestima tehnicke pri­
preme, tj. na radnim mestima konstruisanja proizvoda, razrade tehnolos,
kog procesa, normiranja rada, analize rada, itd. u jednoj jedinici vreme­
na ravni su standardnim utroscima iste te radne snage u bilo kojoj drugoj
jedinici vremena. Na svim ovim radnim mestima dejstvo tehnickih fak­
tora na trosenje radne snage je takvo da ono uslovljava stalno iste utro­
ske radne snage u jcdinici vremena.
(2) Za razliku od gornjeg zakljucka, isti ovi tehnicki faktori, na istim
gore navedenim radnim mestima - radna mesta tehnicke pripreme pro­
izvodnje - dovode do razliCitih utrosaka radne snage po jedinici proiz­
voda. Ovo je posledica nesklada izmeau
- »broja jedinica proizvoda«, koji se »proizvode« na tim radnim mesti­
rna - radnim mestima tehnicke pripreme - i
- broja jedinica proizvoda koji se, kao roba, proizvode na zavrsnim teh­
noloskim radnim mestima,
u bilo kojoj jedinici vremena. Tako, na radnim mestima konstruisanja
proizvoda, u jednom ciklusu »proizvodnje« proizvedu se konstrukciona
resenja i tehnicki detalji za samo jednu jedinicu proizvoda. Ovo je, me­
autim, i jedini ciklus »proizvodnje« konstrukcionih resenja i tehnickih
detalja toga konkretnog proizvoda. On se nece vise obnaYljati iz prostog
razloga sto resenja, data u prvom i jedinom ciklusu »proizvodnje« tehnic­
kih resenja, vaze za svu kasniju proizvodnju toga proizvoda, bez obzira
na to koliko ce se njegovih ciklusa reprodukcije u narednim periodima
obnoviti. Standardni utrosci radne snage na konstrukcionim radnim me­
stima bili su, dakle, odreaeni napred izlozenim standardima i predstav­
Ijaju standard u jedinici vremena. Ako bi se ovaj ciklus »proizvodnje«
konstrukcionih resenja ponovio u narednoj jeclinici vremena - sto nije
slucaj - u toj jedinici bi doslo do istih standardnih utrosaka radne snage
kao i u prethodnoj jedinici, sto znaci da su oni po jedinici vremena isti i
da je vreme trajanja ovakvog rada izraz izvrsenog rada, odnosno izraz
standardnih utrosaka radne snage. Po jedinici »proizvoda«, tj. po jedinici
konkretnog konstrukcionog resenja, ovi utrosci takoae predstavljaju stan­
dardnu veliCinu: - po jedinici konstruisanog proizvoda - oni predstav­
Ijaju konstantnu, odnosno standardnu velicinu; ako bi se postupak kon­
struisanja ponovio, sto nije slucaj, ponovili bi se i ovi utrosci radne sna­
ge u istoj razmeri. Medutim, tehnicki uslovljen nesklad izmeau obima

139
"proizvodnje« na ovim konstrukcionim radnim mestima i obima proiz­
vodnje na zavrsnim tehnoloskim radnim mestima je u tome sto konstruk­
ciono resenje za svega jednu jedinu jedinicu konkretnog proizvoda omo­
gucuje proizvodnju neogranicenog broja proizvoda na tehnoloskim rad­
nim mestima. S obzirom na to da je utrosak radne snage na konstrukcio­
nim radnim mestima konstanta po jedinici proizvoda, taj utrosak pred­
stavlja takoae konstantnu odnosno fiksnu velicinu u odnosu na obim pro­
izvodnje na tehnoloskim radnim mestima: ukoliko se na tim radnim me­
stima proizvede veci broj proizvoda u jedinici vremena, iIi ukoliko bude
veei broj obnovljenih ciklusa reprodukcije toga proizvoda, utoliko ce sraz­
memo manji deo utrosaka radne snage na konstrukcionim radnim mesti­
rna da padne na jedinicu proizvoda, koji izlaze kao roba iz tehnoloske fa­
ze. Utrosci radne snage su, drugim recima, na ovim - konstrukcionim
- i slicnim radnim mestima fiksni u jednom ciklusu »proizvodnje« na
tim radnim mestima, odnosno obrnuto proporcionalni obimu proizvodnje
na tehnoloskim radnim mestima, s obzirom na to da resenje za jednu je­
dinicu na konstrukcionim radnim mestima zadovoljava neogranicen broj
proizvodnih primeraka na tehnoloskim radnim mestima.

b) S tan dar d n i u t r 0 sci r a d n e s nag e po jed i n i c i

proizvoda uslovljeni strukturom organizacije
Strukturu organizacije konkretne organizacione jedinice, odnosno
konkretnog preduzeea, cini kompozicija
radnih mesta te jedinice,
metoda rada koje se primenjuju na tim radnim mestima,
sredstava koja se koriste pri radu i
organizacionih veza izmeau radnih mesta.
Razne kompozicije gornjih elemenata, prema tome, daju razlicite
strukture organizacije. Svaka od ovako komponovanih organizacionih
struktura ima jaceg ili slabijeg dejstva na trosenje radne snage na izves­
nim rezijskim, odnosno izvesnim organizacionim radnim mestima. Ako
se, sa stanoviSta ovoga dejstva strukture organizacije na trosenje radne
snage, posmatraju standardni utrosci radne snage na tim organizacionim
radnim mestima, konstatovace se
(1) fiksnost trosenja radne snage na tim organizacionim radnim mestima
pri neizmenjenoj organizacionoj strukturi i
(2) relativna fiksnost trosenja radne snage na tim istim organizacionim
radnim mestima pri izmenjenoj organizacionoj stru/cturi.

1) Fiksnost standardnih utrosalm pri

neizmenjenoj organizacionoj strukturi

J edna organizaciona kompozicija, u kojoj se proces rada obavlja na

svima radnim mestima uz napred navedene standarde, obezbedice na
izvesnim organizacionim radnim mestima - iz\-esnim rezijskim radnim
mestima
(1) standardne utroske radne snage u jedinici vremena, i
(2) standardne utroske radne snage po jedinici proizvoda.
(1) Kompozicija ove vrste treba da obezbedi punu sinhronizaciju ra­
da na svima radnim mestima. U tome slucaju ona istovremeno obezbeau­

140
 je i potpuno, ravnomerno i normalno opterecenje svakog radnog mesta
u tak:voj jednoj organizacionoj strukturi. Utrosci radne snage u jedinici
vremena na bilo kome od tih radnih mesta biee, usled toga, stalno isti.
Razlika u utroScima u jedinici vremena na raznim mestima u toj kompo­
ziciji biee u direktnoj proporciji
sa brojem radnika koji rade na svakom od tih ra:dnih mesta, i
- sa razlikom u stepenima kvalifikovanosti na tim radnim mestima. 17
Do promene utrosaka radne snage u jedinici vremena na ovim rad­
nim mestima moze doei samo ako se odstupi od bilo koga od navedenih
standarda: ako kvalifikovanost radnika odstupi na vise ili na nize od stan­
dardne kvalifikovanosti, ako se smanji iIi poveea intenzitet rada, ako se
odstupi od standardne organizacije rada, tj. od organizacione kompozicije
koja obezbeduje najkraee vreme trajanja rada po jedinici proizv-oda itd.
(2) Organizaciona kompozicija na bazi standardne organizacije rada
i uz standardne ostale uslove obezbeduje ne samo gore navedeni konstant­
ni utrosak radne snage u jedinici vremena na ovim radnim mestima, vee
i kontsantni, tj. standardni utrosak radne snage po jedinici proizvoda.
Naime, konkretna organizaciona kompozicija, koja pociva na standardnoj
organizaciji rada, obezbeduje odredeni maksimalni obim proizvodnje. Taj
obim predstavlja konstantnu veliCinu iz perioda u period. On se moze
prekoraCiti jedino ako se odstupi od nekoga iIi od svih napred nm,-edenih
standarda: ako se intenzitet poveea, ako se poveea kvalifikovanost radni­
ka i s1. Do smanjenja obima ispod ovog maksimuma takode moze dod je­
dina u slucaju odstupanja od navedenih standarda: smanjenje intenziteta
rada ispod standardnog, smanjenje kvalifikovanosti ispod standardne i
s1. Prema tome, u odredenoj konkretnoj organizacionoj strukturi trosenja
radne snage po jedinici proizvoda su fiksna - tj. predstavljaju konstant­
nu velicinu - sv-e dotle dok se ne odstupi od standardnih uslova rada u
napred iznetom smislu.
Odstupanje od navedenih standarda - kvalifikovanosti, intenziteta,
organizacije rada, materijalnih uslova rada - uz neizmenjenu strukturu
organizacije ima za posledicu smanjenje obima proizvodnje ispod napred
navedenog maksimalnog obima. Ukoliko je veee ovo odstupanje od nave­
denih standarda, utoliko ee veee biti odstupanje ostvarenog od maksimal­
nog obima za konkretnu strukturu organizacije. Ovo odstupanje od stan­
dardnih uslova rada odrazit ce se na sledeCi nacin na stvarne utroske rad­
ne snage:
(a) utrosci radne snage u jednom ciklusu rada ostace isti, a
(b) utrosci radne snage po jedinici proizvoda bice obrnuto proporcionalni
smanjenju obima ispod maksimalnog obima.
(a) Stvarni utrosci radne snage u jednom ciklusu rada ostaee isti na
navedenim organizacionim radnim mestima, iako se obim proizvodnj e
smanjuje. Pri tome treba imati u vidu da ovi stvarni utrosci radne snage
obuhvataju: (1) proizvodna trosenja, (2) psiho-fizioloska trosenja koja ni­
su neophodna za ostvarenje konkretne proizvodnje i (3) gubitke radnog

11 Ova razlika ce se ispoljiii ako se utrosci radne snage na dvama radnim me­
stima na kojima rade radnici razlicitih stepena kvalifikovanosti svedu na izraze
prostog rada . Utrosci na tim radnim mestima ce tada biti proporcionalni razlikama
u stepenima kvalifikovanosti, pri cemu razlika izmedu utroska na kvalifikovanom i
utroska na nekvalifikovanom radnom mestu predstavlja minuli r ad utrosen za
izgradnju k valifikovanosti.

141
 ne moraju da
u radu i s1.).
na ovim radnim zbog smanjenja
trosi manju koliCinu utrosak njegove
radne snage, posmatrane kao TIflUn'Jr'] kao i
vodnji uz maksimalni obim.
(b) S obzirom na to da su, u
vremena ostali isti

vr,Qtzvoda su se po-­

2) Relativna standardnih utrosalm

izmenjenoj organizacionoj strukturi
standardnih
tehnicki us­
uslov da se izmeni struktura organizacije.

menom strukture
ne organizacione elemente,
u vecoj ili
na pojava se
organizacione
meri od
maksimalnih obima
uz standardne elemente u svakoj od
zonu obima. Neki od tih
u izmedu zona
dovoljno tesne veze izmed u
proizvodnju uz standardne
(maksimalnog obima) se postize tom kompozicijom. J.¥J.,"~""jlla.llH
koji se uz uslove rada u konkretnoj
gornju granicu te ZOne. Maksimalan sledeCi ni2i
stize uz iste standardne uslove

1
ne zone obima. Rasponi izmedu gornje i donje graniee obima razliciti su
u razliCitim zonama, a razlicite su takode i razmere promena organiza­
eione strukture pri prelasku iz jedne zone u drugu. Ovi ne.iednaki rasponi
i nejednake promene organizacione strukture imaju za posledieu
promenu standardnih utrosaka radne snage u jedinici vremena, pro­
uzrokovanu izmenom strukture organizaeije uz standardne uslove
rada, i

A.
r--­

I
VARIJANTE
OR GAlillACIONIH
STAUKTURA
14--1 ~

----f~,..lf---III----*~I.-IV ---.I.- V--.l Q.

B.
Utv - - - - - - ­ - - ­ - - ­ - ­ - - - - ----,...----;
UtlV -­ - -- - - - ­- - - ­ - - ­ - -,...---...;

UrUI-- -­ - - - -­ ---,-----i

I VARIJAtHE OAGAHllACIONIH
I STRUKTURA

II III

S 1 i k a 11. - PROMENA STANDARDNIH UTROSAKA RADNE SNAGE NA

IZVESNIM ORGANIZACIONIM RADNIM MESTIMA PROUZROKOVANA PRO­
MENOM STRUKTURE ORGANIZACIJE. Pod A: svaka od pobrojanih varijanti
strukture organizacije (I-V) ima druge standardne utroske radne snage po jedi­
nici proizvoda (Lq) zato sto se pri prelasku iz jedne strukture organizacije u drugu
menjaju kako ukupni utrosci radne snage, tako i ukupni obim proizvodnje. Pod B:
svaka organizaciona varijanta (I-V) ima drugu gustinu rada (Ul) u ciklusu rada.
Usled toga je i utrosak radne snage u jedinici vremena (Lh) razlicit u svakoj od
tih organizacionih varijanti .

143
 promenu standardnih utrosaka radne snage po jedinici proizvoda, opet
prouzrokovanu kako izmenom strukture organizacije uz standardne
uslove rada tako i nejednakim rasponirna izmedu gornje i donje gra­
nice raznih zona obima.
Celokupno gornje izlaganje pokazuje da standardni utroSci radne sna­
ge na posmatranim organizacionim radnim mestima ostaju fiksni u jedi­
nici vremena i po jedinici proizvoda sarno dotle dok se proizvodi uz ne­
izmenjenu strukturu organizacije. Takva proizvodnja je, medutim, mo­
guca sarno za jedan odredeni maksimalni obim, koji predstavlja konstan­
tu. Za ostvarenje izvesnih drugih maksimalnih obima, potrebno je menja­
ti strukturu organizacije, a tada uz standardne uslove rada dolazi do pro­
mene standardnih utrosaka radne snage, kako u jedinici vremena tako i
po jedinici proizvoda. Otuda standardni utrosci radne snage na ovim rad­
nim mestima imaju relativno fiksni karakter, tj. oni ostaju fiksni sarno
uz neizmenjenu strukturu organizacije, a menjaju se s promenom struk­
iure organizacije, uz standardne uslove rada.

IV. CIKLUS RADA

Karakteristike utrosaka radne snage moguce je potpuno sagledati je­

dina u vezi s ciljevima koji se postavljaju procesu rada. Ti ciljevi su eko­
nomske prirode - ostvarenje odredenih ekonomskih zadataka u procesu
drustvene reprodukcije u kome proizvodac-pojedinac, odnosno proizvo­
dac-kolektiv, izvrsava odredeni konkretni zadatak. U robno-novcanim us­
lovima drustvene reprodukcije, na postojeeem nivou razvitka proizvod­
nih snaga i drustvenih uslova proizvodnje, taj zadatak se obnavlja u od­
redenom vremenskom ritmu. Samim tim, u istom vremenskom ritmu po­
navljaju se procesi rada proizvodac-pojedinaca, odnosno proizvodac-ko­
lektiva. Stalno obnavljanje jednog konkretnog procesa rada u procesu rep­
rodukcije ostm..- lja prividni utisak izvesnog kruznog toka procesa rada
komponovanog iz odredenog broja i odredenog redosleda operacija, pri
cemu se, posle odredenog vremena, sve operacije stalno ponavljaju. Pro­
ces rada, posma1Jran u ovome svetlu povremenog obnavljanja njegovih
operacija, nazivamo ciklusom rada.
Jedan ciklus rada izvrsava se u odredenom v-remenu, koje je uslov­
ljeno velicinom i karakterom zadatka. VeliCinom i karakterom zadatka
zbog koga se obavlja konkretni proces rada uslovljena je i sadrzina ciklu­
sa rada, tj. vrste i razmere radnih operacija koje se izvode u jednom cik­
lusu rada. Istim tim faktorima - velicinom i karakterom zadatka - us­
lovljen je i medusobni odnos izmedu operacija zahvacenih jednim ciklu­
som rada .
S obzirom da je rad koji se obavlja u ciklusu rada pokretacka poluga
svih zbiv-anja u reprodukciji u preduzecu, uocavanje i sagledavanje prob­
lema ciklusa rada je uslov za pravilno postavljanje i pravilno prilaZenje
gotovo svima drugim problemima ekonomije preduzeca. S ovog stanovista
posmatrana problematika ciklusa rada svodi se na
1. problematiku karakteristika ciklusa rada,
2. tehnoloski aspekt ciklusa rada i
3. hronoloski aspekt ciklusa rada.

144
 1. KARAKTERISTIKE CIKLUSA RADA

Ciklus rada , u svom vremenskom aspektu predstav-Ija objekt ivno us ­

lovljeno v rem e koje prode od pocetka do zavrsetka procesa rada na jed­
nom konkretnom reprodukcionom zada tku . Njegove karakteristike dolaze
do punog izraiaja
1) kroz periode rada i periode nerada;
2) kroz karakter i veliCinu realnog, prosecnog i pojedinacnog ciklusa
rada i
3) kroz njegov odnos prema ciklusu trosenja r adne snage.

1) Periodi rada i periodi nerada

Ako se posmatra bilo koji ciklus rada, konstatovace se da u nj emu
postoje
(1) periodi rada i
(2) periodi, nerada, odnosno periodi prekida r adnih akcija.
(1) U periodima rada trosenje radne snage, odnosno trosenje bioener ­
gije, je uslov za izvrsenje postav-Ijenog konkretnog zadatka u reproduk­
ciji. Bez toga trosenja, proces proizvodnje se ne bi obavio. Predmet obr a­
de bez njega ne bi pretrpeo tehnolosku metamorfozu promene dotadas­
njih upotrebnih kvaliteta u nove upotrebne kvalitete. Karakter, veliCina
1. II.

S 1 i k a 12. - PERIOD! RADA I PERIOD I NERADA U CIKLUSU RADA. Pod r

oznacen su intervali nerada (osencene povrsine) koji u drugom paralelnom ciklusu
rada mogu da se iskoris te kao proizvodni rad istih radnika (bcle povrsine pod II) .

i vremenska sukcesija operacija u ovim periodima r ada nose obelezje spe­

cificnosti tehnoloskog procesa koji se pokrece tim radom. Razmere trose­
nja radne snage, odnosno r azmere kumuliranja rada u pojedinim momen­
tima procesa rada takode su najneposrednija funkcija tehnoloskog pro­
cesa koji se pokrece i odrzava tim radom. U jednim momentima to je rad,
recimo, sv-ega jednog ili nekolicine proizvodae-pojedinaca (nabavka, pro­
daja, naplata potrazivanja i s1.), u drugim momentima paralelno teku ra­
dovi vise proizvodae-pojedinaca ; u treCim momentima uporedo idu rado­
vi eitave grupe proizvodae-pojedinaca (livenje, masinska obrada, i s1.), u
eetvrtima to je rad velikih delova radnog kolektiv-a koji teee simultano,
u petima rad celog kolektiva, i sl.
(2) Periodi rada, posmatrani od pocetka do kraja procesa r ada, naj­
eesce ne predstavljaju kontinuelne procese trosenja proizvodaeeve bio­
energije. Njihov kontinuitet bi postojao kad bi se proces rada sastojao iz

10 Ekonom!ka preduzeca 145

 neprekidnog lanca radnih operacija koje se smenJuJu od pocetka do za­
vrsetka procesa: konstrukcija - nabavka materijala - razrada tehnolos­
kog procesa - normimnje - priprema proizvodnje - li,,-enje - tran­
sportovanje - masinska obrada - novo transportovanje - nova masin­
ska obrada - jos jedno transportovanje - kaljenje - dalje transporto­
vanje - montaza - ponovno transportovanje - kontrola - opet tran­
sportovanje - isporuka - ekonomska kontrala - naplata, itd. Umesto
ovakvog kontinuiteta, izmedu pojedinih perioda rada ubacuju se izvesni
periodi neTada: radnik ceka kraj masinskog zahvata; radnik nadgleda rad
uredaja za tehnoloske procese (recimo, peCi za topljenje, zagrevanje, ka­
ljenje); iIi, radnik ceka na mehanizam iIi na drugog radnika za otpocinja­
nje nove operacije. Periodi nerada, diktirani objektivnim - tehnickim
i prirodnim - uslovima rada, su integralni deo procesa rada i uslov za
ostvarenje ciljeva proizvodnje. Utrosci radne snage, koji pri tome nasta­
ju, predstavljaju proizvodne utroske u smislu uslova za ostvarenje pro­
izvodnog zadatka. lake taj period radnik provodi u neradu, ovo ne pred­
stavlja gubitak potencijalnog rada sve dotle dok se, usled objektivnih
okolnosti, ovakvi periodi nerada ne mogu da pretvore u periode aktivnog
rada. Jedna od mogucnosti otklanjanja perioda nerada ove vrste je kom­
ponovanje dvaju ili vise sinhronizovanih procesa rada u kojima radnik
u periodima nerada jednog procesa rada obavlja radne operacije drugog
procesa rada, i obrnuto.

2) Realni, prosecni i pojedinacni ciklus rada

Realni ciklus rada je vremenski izraz procesa rada i obuhvata kalen­
darsko vreme ad pocetka prve do zavrsetka poslednje operacije U napred
iznetom smislu. On je stvarna vremenska slika trajanja rada i obuhvata
kako periode rada tako i periode nerada. Druga njegova specificnost je u
tome sto ima TazliCitu gustinu rada u pojedinim vremenskim jedinicama:
u jednoj fazi ciklusa radi istovremeno, recimo, svega nekoliko radnika, u
drugoj fazi - nekoliko desetina radnika, u treeoj fazi .- recimo, svega
jedan radnik i s1. Kako odnos izmedu perioda rada i perioda nerada, tako

50 h 13 h

~t ~

IIITEII IIIIIIIIIIIIIIIIIII

f4PRIPREMNA FAZA~T E H N 0 LOS K A FA Z A----+-ZAV R SMA f AZA---.l

S 1 i k a 13. - REALNI CIKLUS RADA. Izvrseni rad iznosi 82 radnik-casa. Duiina

ciklusa rada iznosi 28 Casova. Gustina rada u pojedinim momentima ciklusa rada
je razlicita.

i gustina rada u pojedinim £azama reall10g ciklusa rada odraz su tehno­

loskih specificnosti konkretne proizvodnje.
Prosecni ciklus Tada je racunski prosek realnog cklusa rada, izracu­
nat na bazi pretpostavke da je gustina Tada u svim momentima ista. On
je, prema tome, jedna racunska a ne stvarna kategorija. Potrebu za njim
namecu zahtevi analize rada, a preko ove - analize ekonomije preduze­
ca. Nairne, iz realnog ciklusa rada moze da se sagleda kalendarsko vreme

146
 trajanja procesa rada , ali ne moze da se dobije uvid u kolicinu potrebnih
utrosaka radne snage, upravo zbog toga sto je gustina rada u pojedinim
momentima ovoga ciklusa razlicita. Te utroske radne snage moguce je
sagledati jedino u prosecnom ciklusu rada. Isto tako, u njemu je moguce
sagledati i odnos izmedu perioda rada i perioda nerada, jer se i jedni i
drugi obuhvataju prosecnim ciklusom rada, s obzirom na to da je taj cik­
1us racunska srednja vrednost, stvarnog ciklusa rada.

1111111 111 1 11 11 111111 1 11

~PRltARi~NA ~4 T E H N 0 LOS ~ A • A l A ~:4 Z~~Rl~AHA-.l
S I i k a 14. - PROSECNI CIKLUS RADA. Izvrseni rad iznosi 82 radnik-casa kao
i na slici 13. Medutim, duzina ciJusa rada je 23 casa a ne 28 casova kao sto je na
slici 13, zbog toga slo je u svakom momenlu ciklusa rada ista gustina rada.

Pojedinacni ciklus rada je takode racunska kategorija. On bi bio ra­

van vremenskom rasponu izmedu pocetka prve i zavrsetka poslednje ope­
racije procesa rada pod pretpostavkom da je gustina rada u svakom mo­
mentu toga vremena ravna jedan. 18 NJime se dakle, iskazuje broj casova
potrebnog rada da bi se izvrsio konkretni zadatak. Posmatran kvantita­
tivno, ovaj pojedinacni ciklus rada je identican s normativom rada kon­
kretnog procesa rada. On je identican i s normativom rada po jedinici pro­
izvoda u onim slucajevima u kOjima se u jednom procesu rada izraduje
svega jedan proizvod. Ovako uzet, pojedinacni ciklus rada predstavlja
znacajan prakticki planski iI1Sltrument, kao i instrument kontrole troSe­
nja radne snage.

S J i k a 15. - POJEDINACNI CIKLUS RADA. Izvrseni rad je 82 radnik-casa

kao i na slikama 13. i 14. Guslina rada je u svakom momentu ista i iznosi svega
jedan radnik-cas, usled c;ega je duzin<l ciklusa rada ravna 82 casa, tj. ravna je
broju izvrsenih radnik-casova. Ciklus rada se, dakJe, pokJapa s normativom rada.

3) Odnos izmedu ciklusa rada i ciklusa trosenja radne snage

Ciklus rada u gornjem smislu predstavlja ciklus potrebnog rada. On
oznacava vreme potrebnog rada za izradu jednog proizvoda, a obuhvata
periode rada i periode nerada u procesu rada koji bi obavljao proizvodac

18 Pretpostavka je, dakJe, da jedan radnik sam obavlja ceo proces rada.

10' 147
 standardne kvalifikovanosti, raded standardnim intenzitetom rada, uz
standardnu organizaciju rada i pod standardnim tehnickim uslovima ra­
da. Ovako shvaeen, on predstavlja vreme u kome se vrsi proiz'Vodno tro­
senje radne snage. Usled toga je on, ne same kvantitativni vremenski iz­
raz proizvodnog trosenja radne snage, vee i kvantitativni vremenski iz­
raz izvrsenog mda.
Posmatran sa stanovista konkretnog proizvodaca - dakle, ne proiz­
vodaca koji radi uz standardne uslove rada - ciklus rada nije identiean
sa ciklusom trosenja radne snage toga proizvodaea . Oni bi bili identieni
sarno u slucaju kad bi se trosenja radne snage svela iskljuCivo na proiz­
vodne utroske radne snage, sto je slueaj jedino sa proizvoaaeem koji radi
uz standardne uslove rada. Za razliku od ovoga, stvarni utrosci radne
snage konkretnog proizvodaea odstupaju od standardnih utrosaka za ve­
lieinu neproizvodnih utrosaka, koji su ravni zbiru neproizvodnog (nepot­
rebnog) trosenja bioenergije proizvodaeeve i gubitaka potencijalnog rada
(vreme provedeno u neradu).
Neproizvodni utrosci 19 (nepotrebna trosenja bioenergije i gubici vre­
mena potencijalnog rada) zbivaju se takode u odredenom vremenu. U od­
nosu na proizvodne utroske, oni se

- ili vremenski prekrivaju s tim proizvodnim utroscima,

- ili vremenski smenjuju s proizvodnim utroscima.

U prvom slucaju u odredenoj jedinici vremena kumulira se, pored

proizvodnih utrosaka, jos i veea ili manja kolicina neproizvodnih utrosa­
ka radne snage. U drugom slucaju, vreme trosenja racine snage produz:::­
va se preko duzine ciklusa rada.
Ako se ciklusu rada kao vremenu potrebnog trajanja procesa rada, do -­
daju ovi periodi nepotrebnog, odnosno neproizvodnog t·r osenja radne sna­
ge, dobja se ciklus trosenja radne snage. Prema tome, ciklus trosenja
radne snage je ravan kalendarskom vremenu u kome se trosi radna sna­
ga u iZ\fTsavanju konkretnog procesa rada, u vidu proizvodnih utrosaka
neproizvodnih utroSaka bioenergije i utrosaka angazovane radne snage.
Kao i ciklus rada, ciklus trosenja radne snage moze biti realni i pro­
secni. U realnom ciklusu trosenja radne snage utrosci radne snage su ra­
sporedeni po vremenskim jedinicama hronoloskim redom trosenja. U pro­
secnom ciklusu trosenja ti utrosci su rasporedeni ravnomerno na sve vre­
menske jedinice ciklusa trosenja.
Razlike izmedu ciklusa rada i ciklusa trosenja radne snage svode se
na sledeee:
1. Ova dva ciklusa ne moraju da se poklapaju ni po momentu pocet­
ka ni po momentu zavrsetka . Ako je proizvodac »angazovan na proizvod­
nji« pre stvarnog pocetka procesa rada, ciklus trosenja njegove radne sna­
ge je poceo sa momentom toga angazovanja, dok ciklus rada pocinje s
momentom stvarnog pocetka rada. Isto tako, »angazovanje« proizvodace­
ve radne snage moze da se produzi praktieno i posle okoncanja procesa
rada, cime s-e ciklus trosenja radne snage produzuje preko momenta za­
vrsetka ciklusa rada.
2. U pojedinim vremenskim jedinicama ciklusa trosenja radne snage
mogu biti utrosene veee koliCine radne snage no sto je masa izvrsenog

lQ Vidi ranije adsek III, tacka 1, ave glave.

148
rada u tim vremenskim jedinicama. Ova razlika se ispoljava bilo kao ne­
proizvodno trosenje bioenergije proizvoaaceve, bilo kao gubici radnog po­
tencijala usled nerada .
3. Pojedine vremenske jedinice ciklusa rada obuhvataju sarno peri­
ode rada i periode nerada, koji su objektivna nuznost i zahtev konkret­
nog tehnoloskog procesa. Za razliku od ovoga, iste vremenske jedinice u
ciklusu trosenja radne snage, pored perioda rada i perioda nerada, koji
se javljaju u ciklusu rada, mogu da sadrie i pel'iode nerada subjektivno
uslovLjene, koji nisu odraz zahteva i tehnoloskog procesa, vee odraz orga­
nizacionih nedostataka i propusta u organizovanju proizvodnje: subjek­
tivno uslovljena cekanja na pos ao , na masinu, alat, dokumentaciju i 81.;
izlasci s posla itd.

r;t;
~!
11I: He
dee ~I

S 1 i k a 16. ODNOS IZMEDU CIKLUSA RADA I CIKLUSA TROSENJA

RADNE SNAGE. Zbog povecanja utrosaka radne snage preko potrebnog rada (l),
ciklus trosenja radne snage (Hz) se produzuje preko ciklusa potrebnog rada (HI) .
Ekonomski to ima isto dejstvo kao da je u ciklusu polrebnog rada (HI) potreban
utrosak radne snage (L) povecan za nepotrebno trosenje radne snage (l).

2. TEHNOLOSKI ASPEKT CIKLUSA RADA

Sve operacije (radnje) ciklusa rada usmerene su na ostvarenje kon­

kretnog zadatka u procesu proizvodnje. Njihove karakteristike i specific­
nosti usled toga nose obelezja karakteristika i specificnost samog tehno­
loskog procesa na cije izvrsenje su one usmerene. Na drugoj strani, iako
su sve te operacije usmerene na izvrsenje konkretnog zadatka, sve one
nemaju izvrsni ka1'akter. One su operacije proizvoaac-kolektiva, koji, u
organizovanom kolektivnom radu, izvrsava ukupni zadatak kolektiva iz­
V1'savanjem parcijalnih zadataka njegovih clanova. Da bi se k1'oz ovo iz­
vrsavanje parcijalnih zadataka clanova kolektiva postiglo izvrSenje ukup­
nog zadatka proizvodac-kolektiva, ciklus rada , pored izvrSnih, mora da
obuhvati i o1'ganizacione, odnosno koordinacione operacije. Ove ee takode
nositi izvesna obelezja konkretnog t.ehnoloskog procesa, jer se, u krajnjoj
liniji , hoz njega ostva1'uje konacni ukupni zadat.ak kolektiva.
Prema gornjem , tehnoLoski aspekt p1'ocesa rada moze da se sagledava
u dvojakom smislu:
1) kroz v1'ste i karakteristike faza procesa rada, projeciranih na tehnolos­
ki proces i
2) k1'oz VI"'ste i karakteristike ope1'acij a (poslova) u svakoj fazi, narocito
kroz karakte1'istike posmat1'ane sa stanovista izvrsnosti operacije.

i49
 1) Faze ciklusa rada
U svakom ciklusu rada, projeciranom na tehnoloski proces koji je
cilj toga rada, mogu da se izdiferenciraju Lri razlicite faze:
(1) pripremna faw procesa rada,
(2) tehnoloska faza i
(3) zavTsna faza procesa rada.
(1) Pripremna jaza procesa rada poclUJe s prvom pripremnom rad­
njom za proizvodnju. To je, recimo: prva radnja konstruisanja proizvo­
da, ili prva radnja razrade tehnoloskog procesa ako je konstrukcija izvr­
sena izvan preduzeea; ili prva radnja nabavke materijala (recimo, neka
prva radnja ispitivanja triista ili prva radnja priba\-ljanja porudzbine),
ako su i konstrukcija proizvoda i razraden tehnoloski postupak vee od
ra.nije postojali (obnavljanje ranije proizvodnje). Pripremna faza procesa
rada se zavrsava s poslec1njom operacijom posle koje neposredno sledi
prva operacija tehnoloSke faze . To je, recimo, priprema poslednje par­
tije materijala za secenje neposredno pred obradu u jednom reproduk­
cionom ciklusu.
(2) Tehnoloska jaza poCinje s prvom operacijom kojom se menja ra­
niji upotrebni kvalitet sredstava unetih u proizvodnju. Tu bi doSh: od­
secanje materijala u cilju prenosenja u radionicu na preradu; iii kroje­
nje; iIi pocetak punjenja peei, itd. Tehnoloska faza se zavrsava sa zavr­
setkom poslednje operacij e kojom se daje konacan upotrebni kvalitet
proizvoda u zavrSnom robnom obliku, kao sto je slucaj u poslednjoj ope­
raciji montaie, ill poslednjoj operaciji adustaie, itd.
(3) Zavrsna jaza procesa rada pocinje s prvom operacijom koja sledi
momentu sticanja punog upotrebnog kvaliteta proizvoda. Tu spada: prva
operacija kontrole h-aliteta finalnog proizvoda ako se zavrSna kontrola
vrSi neposredno u radionici ; ili prva operacija transportovanja u skladiSta
ako se prenos u skladiste vrsi neposredno po zavrsetku proizvoda i pre
zavrsne kontrole, itd. Zavrsna faza procesa rada se okoncava s posled­
njom operacijom isporuke robe kupcu, odnosno s poslednjom operacijom
koja uslovljava prelaz sredstava iz zan-snog robnog u zavrsni novcani
oblik: poslednja operacija utovara i ekspedicije ako je naplata izvrsena
pre toga; poslednja operacija naplate ako se ona vrsi posle ekspedicije
itd.
Treba ipak naglasiti da tri navedene faze ciklusa rada pre pred­
stavljaju nj-egove faze po sadrzini poslova - i to sadrzani projeciranoj
na tehnoloski proces - nego po vremenskoj sukcesiji. Normalno je, do­
duse, da poslovi pripremne proizvod.nje hronoloski pre thode tehnoloskom
procesu, ali oni mogu i da se prekrivaju s tim procesom ; isti slucaj je i
s odnosom izmedu tehnoloske i zavrsne faze, pa cak i s odnosom izmedu
zavrsne i pripremne faze. Pojave i moguenosti ovakvog prekrivanja, ume­
sto vremenske sukcesije, stvaraju problem hronoloskog aspekta cikJusa
rada, 0 kome ee kasnije biti reci.

2) Struktura poslova u ciklusu rada

Ako se analizira sadrZina bilo koje operacije u bilo kojoj fazi proce­
sa rada - pripremna, tehnoloSka, zavrsna faza - konstatovaee se da u
s\-akoj operaciji uvek mogu da se izdiferenciraju tri kategorije aktiv­
nosti:

150
 aktivnoot donosenja odluke (upravljanje);

aktivnost rukovodenja izvrsenjem donete odluke i

aktivnost samog izvrsenja.

Tek s poslednjom aktivnoscu - aktivnoscu izvrsenja - ostvaruje

se cilj procesa rada. Tek u toj aktivnosti iZ\Tsenja, prve dve kategorije
aktivnosti - upravljanje i rukovodenje - ostvaruju svoj ekonomski smi­
sao. Po svojoj radnoj sustini te dve vrste aktivnosti predstavljaju aktiv­
nost organizacione prirode. One imaju za cilj organizovanje procesa rada
na nacin koji ce obezbediti najpovoljniju ekonomiju preduzeca. U kojoj
se meri u tom organizovanju uspelo moze se videti tek po okoncanju ak­
tivnosti izvrsenja.
Ako svaka opemcija, kao najmanja, samostalna radna jedinica, re­
dovno sadrZi sve tri ove vrste aktivnosti, ovaj zakljucak jos u \-ecoj meri
vazi za poslove koji predstavljaju skupine funkcionalno povezanih ope­
racija. U svakom poslu mogu, dakle, takode da se izdiferenciraju, na jed­
noj strani, aktivnosti upravljanja i rukovodenja, kao aktivnosti organi­
zovanja procesa rada, a na drugoj strani aktivnosti izvrsenja, kao aktiv­
nosti konkretizacije organizacionih mera. Medutim, ipak se ne moze za
neke poslove kao celine - a pogotovu ne za operacije kao celine - da
kaze da predstavljaju poslove iskljuCivog organizovanja, a za druge da
su poslovi iskljucivog izvrsavanja. Izvesno je da je u jednim poslovima jaci
akcenat na organizacionim aktivnostima, dok je opet u drugim poslovima
jaci akcenat na izvrsnim aktivnostima. Ako se s ovog stanovista pride
poslovima procesa rada, tada ce se za neke sku pine tih poslova reCi da
predstavljaju organizacione poslove . jer je u njima akcenat na organiza­
cionim aktivnostima, dok ce se za druge reci da predstaYljaju izvrsne
poslove, s obzirom da je u njima akcenat na samom izvrsavanju. Po fa­
zama procesa rada, ta podela daje sledecu sliku:
(1) U pripremnoj jazi javljaju se kao najtipicniji izvrsni, odnosno
organizacioni, sledeei poslovi:
(a) Izvrsni poslovi: nabavka materijala, isplata nabavke, uskladiste­
nje, priprema materijala za radionicu, itd.
(b) Organizacioni poslovi: istraziYanje trZista materijala, kontakt s
poruCiocima, organizacija isplate, organizacija prijema, organizacija us­
kladiStenja, organizacija pripreme materijala za radionicu. Isto tako, U
vezi sa samim tehnoloskim procesom poslovi pripremne faze su: organi­
zacija konstrukcije i sama konstrukcija, organizacija razrade tehnolos­
kog procesa i sama ta razrada; organizacija normiranja rada i samo nor­
miranje, itd.
(2) Tehnoloska jaza obuhvata kao najtipicnije sledece izvrsne, odno­
sno organizacione poslove:
(a) IzvTsni poslovi: obavljanje tehnoloskih operacija, obavljanje ope­
racija transporta izmedu tehnoloskih radnih mesta, operacija odrzavanja
sredstava za rad, itd.
(b) Organizacioni poslovi: organizovanje izvrsenja procesa rada u
tehnoloskoj fazi, organizovanje izvrsenja procesa transporta, organizo­
vanje odrzavanja sredstava, itd.
(3) U zavrsnoj fazi procesa rada javljaju se kao najtipicniji sledeCi
izvrsni, odnosno organizacioni poslovi:
(a) Izvrsni poslovi: kontrola kvaliteta, uskladi s tenje gotoYih proizvo­
da, ekspedicija tih proizvoda, prijem reklamacija, naplata potrazivanja,
itd.

151
 (b) Organizacioni poslovi: kvaliteta, organi­
kontrole ekonomskih uskladistenja, or­
ekspedicije i

3. HRONOLOSKI ASPEKT CIKLUSA RADA

Operacije procesa rada se ne obieno u onoj vremenskoj
u kojoj je to gore i to iz razloga:
(1) zbog toga sto bi takva vremenska ekonomski neceli­
shodna i
(2) u vezi S obnavljanjem
- i najeesce se ne ob­
ciklusa rada.
proizvodnje obavljanje
vid proizvodnje)
se praktikuje obav­
broju
ciklusa rada na
Ovakvi vidovi
UiA8AVKA MIITERlJilLA L~ONTROLA ~\lALITETA

......
:t:..
2.ISPLATA
l. TEHMOlOSKE OPERACIJE
2 USKLAOISTENJE
-"0 3 USKlADI~T!:HJE MAU­ l.OPERACIJE INTERNOG 3. EKSPEDICIJA
~ ...
lit ....
... 0
RIJALA
4.PRIPRf:MA MAT€.>lIJA-
TRANSPORTA
4. NAPLA fA
... Q, LA ZA RAO
110 IT. O. I T. O.

....
~
1.ISPITIVANJE fRZI!!iTA 1. O>lGANIZAC. KONTROLE
1. ORGAHIZA~IJA IZVR§ENJA
!i!~ z.. KONTAKT S ISPORUCI­ TEHNOLO KOG PROCfSA 2. ORGANIZAWA USKL/I·
OI$TENJA
""!:.!.,....
"'0

~o
DCEM
S.OIlGAHI2ACIJA iSPLA'
2. DRGANllACIJA IZVRSEtUA 3. ORGANllACIJA EKSPE­
DICIJE
PRatESA TRANSPORTA
~, TE ~. ORGANIZAC. NAPlATE
CI: 1 T.O. I T. D.
0 IT. O.
Ioi-PI\IPREMIM FAIA""*-T Eli NO lOS KA FA ZA~ lAVRSNA FAZA-+l

S I i k a 17. - IZVRSNI I ORGANIZACIONI POSLOVI U POJEDINIM FAZAMA

RADA

bilo
ne­
S€,
kom­
tako

ciklusa rada najeesce se ne

ciklusa rada pri obnavljanju
se pr~tupa prvi put

152
aenog proizvoda, pored ostaIih pripremnih operacija, obuhvata i opera­
cije postavljanja idejne skice proizv-oda, davanja konstTukcionih rese­
nja za taj proizvod, zatim operacije razrade njegovog tehnoloskog pos­
tupka, itd. Po okoneanju ovih poslova tehnieke pripreme proizvodnje
pristupa se tehnoloskoj fazi prvog izvoaenja ciklusa rada na novom pro­
izvodu. Meautim, kad je prvi ciklus rada zavrsen, u drugi ciklus rada
na proizvodnji istog proizvoda nece Se uCi Sa svima operacijama prvog
ciklusa: verovatno ce tada izostati poslovi konstruisanja proizvoda, raz­
rade tehnoloskog procesa i s1., s obzirom na to da su ti poslovi u prvom
ciklusu rada reseni za sve naredne cikluse u kojima ce se taj proizvod
proizvoditi - razume se pod pretpostav-kom da u kasnijim ciklusima ne
bude izmena u tehniekim resenjima. SIiean slueaj moze da se desi, reci­
mo, i s pojedinim poslovima, odnosno operacijama, u zavrsnoj fazi ,
kao sto su poslovi organizovanja prodaje ili izvrsenja pojedinih prodaj­
nih transakcija. Nairne moguce je da konkretni proizvoaac zakljuei ugo­
vor 0 prodaji, recimo za jedan trogodiSnji period unapred i da po tome
ugovoru isporuke robe teku mehanieki onim ritmom kojim se dovrsava
proizvodnja u tehnoloskoj fazi procesa rada. Naredni ciklus rada, u o,,'ak­
vim slueajevima, nece sadriati poslove, odnosno operacije prodaje robe
i obnavljanja kupoprodajnih transakcija, jer su svi ti poslovi izvrseni u
prvom procesu rada.
Vremensko prekrivanja bilo operacija jednog procesa rada, bilo faza
jednog procesa rada, bilo pak raznih procesa rada, u gore iznetom smislu
otvara zasebnu problematiku organizovanja pTOcesa rada koja se ispo­
ljav-a kao hronoloski aspekt ciklusa rada. Ta problematka sa svodi na
1) problem prekrivanja operacija u jednom ciklusu rada,

2) problem prekrivanja faza jednog ciklusa rada,

3) problem prekrivanja faza raznih ciklusa rada, odnosno problem pre­

kida vremenskog kontinuiteta izmedu faza istog ciklusa rada i

4) problem ekonomskih efekata ovoga hronoloskog kompleksa ciklusa
rada .

1) Prekrivanje operacija u ciklusu rada

Operacije procesa rada najeesce se prekrivaju, sto dovodi do skrace­
nja ciklusa rada i do kumuliranja rada u pojedinim momentima toga ci­
klusa. Mogucnosti ovakvog prekrivanja su razliCite, i zavis€ od toga da
Ii su u pitanju
(1) istorodne iIi
(2) raznorodne operacije jednog ciklusa rada.
(1) Sve istorodne operacije jednog ciklusa rada mogu se prekrivati
bez obzira na to da Ii je ree 0 izvrfuim iIi 0 organizacionim operacijama .
Tako, umesto rada na jednom strugu, istovremeno moze da se radi ope­
racija struganja na deset strugova u jednoj radionici ; umes to da se pla­
nira jedna jedinica nekog proizvoda, planer moze istovremeno da planira
hiljadu jedinica toga proizvoda ; umesto da se obracunavaju troskovi jed­
ne jedinice, odjednom se obraeunavaju troskovi serije od 500 komada te
iste jedinice. Ovakva prekrivanja operacija u jednom ciklusu rada imaju
za p~sledcu
- kumuliranje rada u pojedinim momentima ciklusa rada ;20
20 Ako 100 radnika istovremeno rad; - prekrivene operaci.je - tada je u jedi­
nici vremena kumulirana 100 puta veca masa rada od one koja bi bila kad bi samo
jedan radnik radio u tom vremenu.

153
 - skraeenje stvarnih ciklusa rada srazmerno prekrivanju operacija pro­
porcionalnog karaktera ;21
skraeenje pojedinih ciklusa rada srazmerno prekrivanju organizacio­
nih operacija fiksnog i relativno fiksnog karaktera. 22
(2) Kad je u pitanju prekrivanje raznOTodnih operacija, valja razli­
kovati
(a) izvrsne operacije od
(b) organizacionih operacija .
(a) Izvrsne operacije rainorodnog karaktera u jed nom cikl usu rada
ne mogu se prekrivati u svim onim slucajevima u kojima se one fizicki
obavljaju neposredno na predmetu rada. Materijal se ne moze seei i pri­
premati za radionicu pre no sto se dopremi u skladiste; ne moze se dopre­
miti u skladiste pre no sto se kupi. P roizvod se ne moze tehnicki kontro­
lisati pre no sto se proizvede; ne moze se is poruCiti pa se posle tehnicki
kontrolisati, i s1. Medutim, ako izvrsna operacija nije neposredno fizicki
vezana za predmet rada, prekrivanja su moguea i kod raznorodnih opera­
cija te vrste. Tako, isplata nabavljenog materijala se moze vremenski
prekriti s vremenom pripreme materijala za tehnoloski proces, ili sa sa­
mim vremenom tehnoloskog procesa; prodata roba se moze potpuno ili
delimicno naplatiti pre dovrsetka procesa proizvodnje, itd.
(b) Znatno sire su moguenosti prekrivanja raznorodnih organizacio­
nih operacija jednog istog ciklusa rada. Obracun troskova materijala
spada u zavrsnu fazu procesa rada. On se, medutim, moze delimicno izvr­
siti i u tehnoloskoj fazi, ili cak i u pripremnoj fazi. Tehnicka kon trola
kvaliteta je posao zavrsne faze procesa rada. Medutim, vee u tehnolos­
koj fazi se vrsi medufazna kontrola da bi se sto viSesprecila po java kva­
1'a. Poslovi planiranja su poslovi pripremne faze. Ali, operativno plani­
ranje se dobrim delom vrsi u tehnoloskoj fazi kad je u pitanju prilago­
davanje operativnih planova Cinjenicnom stanju kod koga je doslo do
naglih promena, itd.

2) Prekrivanje faza u ciklusu rada

Kao sto se medusobno mogu da prekrivaju pojedine operacije, isto
tako mogu da se prekrivaju i cele faze jednog ciklusa rada: pripremna
s tehnoloskom , tehnoloska sa zaHsnom. Sustina ovog prekri vanj a se svo­
di na teznju da se izvrsenje operacije pripremne faze hronoloski prila­
godi izvrsenju operacija tehnoloske iii zavrsne faze, iii da se izvrsenje
operacije tehnoloske faze hronoloski prilagodi izvrsenju operacija pri­
premne i zavrsne faze, i s1. Pri tome jedna faza kao celina hronoloski se
prilagodava drugoj fazi.
U ovom postupku prilagodavanj a postoji ipak zoacajna razlika iz­
medu tehnoloske faze, na jednoj strani. i pripremne, odnosno zavrsne,
faze procesa rada, na drugoj strani.

21 Pri prekrivanju operaci ja proporcionalnog karukte ra ciklus rada se skra ­

cuje srazmerno odnosu izmedu vremena prekrivenih operacija i ukupnog v r emen a
proporcionalnih operacija.
22 U pojedinacnom ciklusu rada pretpostavka je da proces rada s talno obav­
Ij a sarno jedan radnik , tako da je duzina ciklusa ravna normativu rada. Otuda,
ako se prekriju organizacione operacije relativno fiksnog i fiksnog karaktera, to
u s tvari znaci izbacivanje tih operacija za svaki primerak preko prvoga, jer je
prekrivanje omogucilci da se izvrSenjern operacije na pr vom primerku izvrsi ta
ista operacija i na svim ostalim primercima.

154
 U tehnoloskoj fazi rad je neposredno vezan za predmet rada. Zbog
toga, dok se na predmetu rada obavlja jedna operacija, na njemu naj­
cesce ne moze istO\Temeno da se obavlja i neka druga operacija. Usled
ovoga je u tehnoloskoj fazi procesa rada najcesce nuzna hronoloska suk­
cesija operacija: dok se jedne operacije ne dovrse, druge ne mogu da ot­
pocnu. Ova cinjenica ima za posledicu izvesnu vremensku stabilnost teh­
noloske faze procesa rada kakva se ne javlja ni kod pripremne n,i kod
zavrsne faze. Karakteristike ove vremenske stabilnosti ogledaju se, pre
svega, u tome sto se tehnoloska faza - razliku od ostalih dveju faza
- najteze vremenski skracuje; zatim vreme trajanja tehnoloske faze
dobrim delom je izraz izvrsenog rada u toj fazi i u onim slucajevima kad,
pored proizvodnih, postoje i neproizvodni utrosci radne snage, sto nije
slucaj s pripremnom i zavrsnom fazom, koje su mnogo elasticnije u ku­
muliranju rada u pojedinim vremenskim jedinicama; najzad, momenat
pocetka i momenat zavrsetka tehnoloske faze u praksi je gotovo uvek
i kalendarski odrediv, sto cesto nije slucaj ni sa pripremnom ni sa zavrs­
nom fazom. S obzirom na svoju vremensku stabilnost, tehnoloska faza
najcesce hronoloski ne moze da se prilagodava ni pripremnoj ni zavrs ­
noj fazi , ali se zato ove dve faze, po duzini svoga trajanja, mogu da pri­
lagode tehnoloskoj fazi.
Iako je, dakle , tehnoloski aspekt ciklusa rada : pripremna faza -+ teh­
noloska faza -+ zavrsna faza, stvarni vremenski aspekt toga ciklusa je
jedino simultano obavljanje raznih operacija u is tim vremenskim jedi­
nicama. Nairne, istovremeno se obavljaju, recimo operacije mehanicke
obrade u radionici na proizvodu koji se zove vrsalica s operacijama na-

A. HEPREKRIVEHE fAZE

T EHHOLOSKA
.
FA Z A

S I i k a 18. -PREKRIVANJE FAZA U CIKLUSU RADA. Iako, tehnoloski posma­

trane, pripremna fa za prethodi a zavrsna faza sledi tehnoloskoj fazi, hronoloski se
te dye faze prekrivaju s tehnoloskom fazom.

bavke materij.ala za taj proizvod (neke njegove delove), s operacijama

prodaje toga proizvoda, operacijama istavljanja faktura, operacijama na­
plate potrazivanja po tim fakturama, itd. Ako je u pitanju slozeniji pro­
izvod ciji proces proizv·odnje duze traje, ovo prekrivanje pripremne i
zavrsne faze procesa rada s tehnoloskom fazom obavlja se na jednom is­

155
 a
a da se skrati i na
s tehnoloskom fazom. Razume se
i rada u jedinici
mena smanjuje se u obrnutoj
vecava u obrnutoj srazmeri sa

3) Prekrivanje raznih ciklusa rada

Pored faza jednog ciklusa rada, postoji
ciklusa rada raznih proizvoda. Ka­
zavise od
razliciti

u se­

156
 je proees r,ada na proiz\-odu za koji je pripremljen materijal. Isto tako,
reeimo, po zavrsetku takvog jednog proizvoda, proizvod ceka odredeno
vreme u skladistu, jer se u to vreme vrse prodaja i ekspedieija proizvoda
iste vrste ranije proizvedenih. Opet jedna faza cekanja, odnosno jedan
prekid kontinuiteta proeesa ['ada na proizvodu koji ceka na prodaju.
(2) Ciklusi rada tehnicki razlicitih proizvoda takode mogu \Temenski
da se prekrivaju u najrazliCitijim kombinaeijama: dok se na jednom
proizvodu obavlja tehnoloski proees, za drugi proizvod se u isto vreme
vrsi razrada konstrukeionih elemenata, za treCi proizvod se razraduje
tehnoloski proces na bazi ranije razradenih konstrukeionih elemenata, za
cetvrti se vrsi istraZivanje trzista na koje ee taj proizvod biti plasiran
tek posle niza meseei , peti proizvod se u to vreme prodaje, za sesti pro­
izvod se vrsi naplata faktura itd. Pri ovakvim prekrivanjima eiklusa rada
tehnicki heterogenih proizvoda dolazi najcesee takode do prekida konti­
nuiteta tih eiklusa.

4) Ekonomsko-organizacioni efekti hronoloskog kompleksa

Pobude za prekrivanje bilo operaeija u jednom eiklusu rada, bilo
istih faza jednog eiklusa rada, bilo raznih eiklusa rada istovrsnih iii raz­
novrsnih proizvoda su postizavanje racionalizacija ekonomske ili bio­
energetske prirode. Prekrivanja, drugim recima, treba da dovedu ili do
odredene ekonomske ustede, ili do ustede u radnom naporu. Posmatrani
sa stanovista ekonomije preduzeea, ti efekti mogu biti
(1) ekonomske prirode i
(2) organizaeione prirode.
(1) Ekonomski efekti prekrivanja operacija, faza eiklusa rada svo­
de se na
(a) eliminisanje intervala nerada,
(b) skraeenje vremena potrebnog rada,
(e) skraeenje ciklusa trosenja radne snage,
(d) poveeanje suma angazovanih sredstava u reprodukeiju i
(e) skraeenje vremena kruzenja sredstava u reprodukeiji.
(a) U sukeesiji heterogenih operaeija prelazak s jedne operaeije na
drugu dovodi do pojave intervala nerada koji je objektivno uslovljen.
Prekrivanjem istorodnih operaeija, kao i sinhronizovanim prekrivanjem
kompletnih eiklusa rada, koneentrisu se istorodne operaeije, tako da se
u ukupnom radu pomera proporeija izmedu istorodnih i raznorodnih ope­
racija. Zbog toga se u ukupnom proeesu rada smanjuje broj prelaza iz­
medu heterogenih operaeija, a samim tim se smanjuje i broj, odnosno
veliCina, intervala nerada. Prekrivanja koja su dovela do ovih smanji­
vanja omoguCila su, u stvari, smanjenje intervala nerada u eiklusu rada
inace istog trajanja. A ukoliko se viSe pomera proporeija izmedu perio­
da rada i perioda nerada u jednom ciklusu rada, utoliko je veCi radni
ucinak, utoliko je vee a i ukupna proizvodnja koja se ostvaruje u jednom
eiklusu rada.
(b) Skracenje vremena potrebnog rada preclstavlja drugu vrstu eko­
nomskog efekta prekrivanja operaeija, faza i eelih eiklusa rada. Naime,
kao sto ovo prekrivanje, u izvesnim slucajevima, moze da ima za posle­
dieu eliminisanj e iz\-esnih perioda nerada, u drugim slucajevima ono
moze da ima za posledieu skracenje perioda rada, tj. vremenskih faza u
eiklusu rada u kojima je tekao proees rada. To je, reeimo slucaj s prekri­
vanjem jedne tehnoloske operaeije na jednoj eeloj seriji odredenog dela.

157
 Ako je takvoj tehnoloskoj operaciji prethodila jedna netehnoloska ­
pripremna operacija, tada takva jedna netehnoloska oper.acija moze da
bude dovoljna za pripremu tehnoloske operacije na svim delovima do­
tiene serije. Umesto da se, recimo, za 100 tehnoloskih operacija,
izvrsenih na 100 delova serije, obavi 100 pripremnih operacija za izvo­
denje 100 tehnoloskih operacija, zahvaljujuci izvrsenom prekrivanju
istorodnih tehnoloskih operacija, dovoljna je svega jedna netehnoloska,
tj. pripremna operacija. Vreme potrebnog rada je ovde skraceno za 99
pripremnih netehnoloskih operacija . - Sliean, ali mnogo veci je efekat
sinhTonizovanog prekrivanja kompletnih ciklusa rada. To je, recimo,
slucaj s procesima rada u masovnoj i lancanoj proizvodnji. Ovde se po­
stize dvojako skraCivanje procesa rada zahvaljujuci potpunom vremen­
skom prekrivanju skoro svih operacija ciklus a rada: umesto da operacije
ciklusa idu jedna za drugom u vremenskoj sukcesiji, one su, u odredenom
vremenskom preseku, sve svrstane paralelno i istovremeno se obavljaju.
ZahvaljujuCi ovome, na svakom radnom mestu se stalno ponavlja ista teh­
noloska operacija, usled cega je potrebna svega jedna pripremna opera­
cija za neograniceni broj tehnoloskih operacija. Svodenjem pripremnih
operacija na svakom radnom mestu na svega jednu operaciju, znatno je
skracen ciklus potrebnog rada, opet usled prekrivanja. - Dalje, zbog sma­
njenja asortimana na svega jedan ili mali broj proizvoda, u masovnoj i
lancanoj proizvodnj i jednom izvrsena tehnicka pri prema dOv-oljna je za
neograniceni broj ponovljenih ciklusa rada proizvoda koji se proizvodi. I,
ukoliko je duza proizvodnja takvog jednog proizvoda, utoliko ce vece biti
skracenje ciklusa potrebnog rada, jer se jednom obavljenom tehnickom
pripremom proizvodnje toga proizvoda omogucuje obnadjanje njegove
proizvodnje neograniceni broj puta.
(c) Razlika izmedu ciklusa potrebnog rada i ciklusa trosenja radne
snage izrazena je ukupnim trajanjem vremena neproizvodnog trosenja
bioenergije i vremena provedenog u neradu. Ciklus trosenja radne snage
je, drugim recima, veci od ciklusa potrebnog rada za zbir ovih vremena.
Ti gubici neproizvodnog trosenja radne snage i trosenja angazovane rad­
ne snage posledica su
1. iIi nedovoljne umesnosti proizvodaca u radu,
2. iIi nedovoljne organizovanosti prelaza s jedne operacije na drugu,
odnosno jedne faze ciklusa rada na drugu.
1. U prvom slucaju, u radnikovom konkretnom radu javljaju se in­
tervali neproizvodnog troSenja radne snage (nepolrebni pokreti ruku, ne­
potrebna kretanja, trazenja materijala, alata, dokumentacije i s1.). Sa
povecanjem radnikove umesnosti, ovi intervali se smanjuju. A prekriva­
nja operacija, faza i celih ciklusa procesa rada fa\-orizuju povecanje ume­
snosti pri radu , jer se, zahvaljujuci tome prekrivanju, smanjuje broj pre­
laza izmedu raznorodnih operacija (zbog grupisanja istorodnih operacija).
Izvodenja operacija, a u velikoj meri i prelazi s jedne operacije na drugu
operaciju, postaju rutinski, cime se smanjuje nepotrebno trosenje radne
snage pri ovim prelazima.
2. U drugom slueaju - u slucaju nedovoljne organizovanosti prela­
za s jedne operacije iIi s jednog ciklusa rada na drugi -- gubici se ispo­
Ijavaju narocito na prelazima izmedu raznorodnih operacija. Kad se, ko­
riscenjem prekrivanja, broj ovih prelaza smanji, gubici radne snage se
smanjuju, i onda kad radnik 06tane na istom nivou radne umesnosti.
(d) Trosenje radne snage predstavlja sarno bioenergetski aspekt pro­
cesa rada. Njego\- proizvodni aspekt je izrazen rezultatima proizvodnje

158
 i ulaganjima sTedstava da bi se dobi)j ti r·ezulta ti. Ulaganje sredstava u
proizvodnju - koje je uslov za ostvarenje ciljeva proizvodnje - vrsi se
pod diTektnim inmpuIsima procesa rada. Samim tim, ritam i razmere pro­
cesa rada imaee direktan odraz na ritam i ra zmere ulaganja sredstava u
proizvodnju: ukoliko se brze obavljaju i smenjuju procesi rada, utoliko
ee biti brZe i ulaganje sredstava u proiz\-odnju, utoliko, verovatno, brze
kruzenje sredstava kroz proizvodnju. Zbog ove okolnosti dolazi do uti­
caja prekrivanja operacija i faza u ciklusu rada na ulaganja sredstava.
Prekrivanjem se zgusnjava broj raznih operacija u svakoj jedinici vre­
mena, a time se poveeava u jedinici vremena i broj onih operacija koji­
ma se daju impulsi ulaganjima sredstava u proizvodnju. 1z ovoga sl edi
zakljucak da ukoliko je prekrivanje u procesima rada sirih razmera, uto­
toliko ee biti vece sume sredstava angazovanih u r eprodukciji u jednom
momentu.
(e) Dok prekrivanje operacija, faza i celih ciklusa rada ima za po­
sledicu poveeanje prosecne sume anagazovanih sredstaya u reprodukciji ,
dotle to isto prekrivanje, na drugoj strani, dovodi ne samo do skraeenja
vremena trajanja procesa rada i do smanjenja trosenja radne snage, vee
i do bTzeg obnavljanja ciklusa rada. Procesi r ada se bde smenjuju, !ito
znaCi da se brZe smenjuju i op eracije kojima se daju impulsi ulaganjima
sredstava u proizvodnju, kao i operacije kojima se realizuju (ostvaruju
u prodaji) rezultati proizvodnje. Bde smanjivanje ciklusa rada ima, da­
kle, za posledicu brze obna\"ljanje ciklusa reprodukcij e, odnosno bTze
kTuzenje sredstava u reprodukciji. Ovo ubrzavanje kruzenja sredstava,
prouzrokovano u krajnjoj liniji procesima prekrivanja operacija, faza i
celih ciklusa rada , omogueuje da se s istom sumom sredstava u repro­
dukciji ostvare povecani rezultati reprodukcije.
1z izlozenog se vidi da su jedni efekti prekrivanja operacija, faza i
celih ciklusa rada na ekonomske rezultate proizvodnje pozitivni, dok su
drugi efekti negativni_ U prve spadaju skraeenje procesa rada, smanjenje
utrosaka radne snage i ubrzanje kruzenja sredstava u reprodukciji. U
druge spadaju povecanja prosecnih suma sredstava angazovanih u re­
produkciji. Konacan efekat na ekonomiju preduzeca treba traziti u bilan­
su ovih pozitivnih i negativnih efekata prekrivanja_
(2) Pored nayedenih ekonomskih efekata, prekrivanje operacija, faza
i ciklusa rada ima i niz oTganizaci.onih ejekata. Jedan od znacajnih efe­
kata ove vrste je u tome da se oTganizacioni PToblemi povezivanja i ko­
ordiniranja raznih akcija u istom ili u raznim procesima rada smanjuju
ukoliko je veti stepen prekrivanja operacija. 1storodne operacije se sve
vise koncentrisu, sto omogueuje njihovo rutinsko izvrsavanje. Zahvalju­
juei ovome koncenttisanju, broj prelaza izmedu heterogenih operacija se
smanjuje, sto ima za posledicu smanjenje gubit aka vremena na prelazima
i s1. Znacajan je, medutim, efekat ovih prekrivanja na metodiku i tehniku
utvrdivanja veza izmedu konkretnih utrosaka radne snage i nosilaca tih
utro saka, tj_ efekat prekriyanja na problematiku obracuna utrosaka rad­
ne snage po proizvodima i, u krajnjoj liniji, problematiku obracuna tro­
skova rada po proizvodima. Problematika obracuna stvorena ovim pre­
krivanjima dvojake je prirode:
(a) obracun odvojivih utrosaka po proizvodima i
(b) obracun neodvoji\-ih utrosaka po proizvodirna.
(a) U principu, svako prekrivanje istorodnih operacija ima za po­
sledicu to da se utrosci radne snage pri izvrsavanju tih istorodnih ope­

159
racija obracunavaju globalno, tj. za sve istorodne operacije koje su pre­
krivene. Ovo vazi i u onim slucajevirna u Kojima je obracunato - tehnicki
moguce od,,-ojiti obracun jedne operacije od druge. Recimo, moguce je
u seriji koja obuhvata 100 jedinica nekog dela zasebno obracunati kon­
kretnu operaciju na svakom delu te serije. Medutim, to se ne radi, jer
bi takav obracun znatno povecao broj obracunskih operacija, tako da bi
se na obracunskim operacijama izgubilo mozda cak i vise no sto bi se
dobilo skraCivanjem ciklusa rada zahvaljujuCi prekrivanju.
(b) U svim slucajevirna prekrivanja neodv ojivih operacija ne moze
da se utvrdi stvaran utrosak radne snage po proizvodima . Recimo, kad
se jedna pripremna operacija vrsi za 100 tehnoloskih operacija na jed­
noj seriji od 100 komada, tada se ne zna »koliko « je utroseno radne snage
u pripremi za svaku operaciju na s eriji od 100 komada. Jos manje se
zna koliko je radne IOmage utroseno po jedinici proizvoda prilikom na­
bavke materijala za 1.000 jedinica proizvoda odjednom. Utrosci su o,,-de
poznati sarno po operacijama, odnosno po fazama rada. Ako u toj fazi
rada nisu izdiferencirani proizvodi, utrosci racunski ne mogu da se sa­
gledaju po proizvodima.

v. USLOVLJENOST STANDARDNIH TROSENJA RADNE SNAGE

PO MESTIMA

Trosenje radne snage u procesu rada manifestuje se u dvojakom

pravcu:
na jednoj strani, kToz efekte i uticaje koje ovo trosenje radne snage
u pojedinim fazarna i na pojedinim radnim mestima ima na rezultate
proizvodnje;
na drugoj strani, kroz karakter uslovljenosti toga trosenja.
Kako efekat utrosaka tako i njihova uslovljenost zavise od mesta na
kome se zbiva konkretno trosenje radne snage i od funkcije koju to kon­
kretno trosenje ima u procesu rada. Drugim recima, i efekti i uslovljenost
trosenja radne snage u procesima rada zavisice od toga da li je u pitanju
1) rad izrade

2) rad neposrednih rukovodilaca u tehnoloskoj fazi procesa rada,

3) tehnicki rad izvan tehnoloskog procesa,

4) pomocni rad u radionici,

5) rad tehnicke kontrole,

6) rad na izvrsnim radnim mestima netehnoloskih faza,

7) rad posrednih rukovodilaca proizvodnje,

8) rad organa tehnicke pripreme, iIi pak

9) rad rukovodilaca u netehnoloskim fazama procesa rada.

1) Rad izrade

Na izvrsnim radnim mestima tehnoloske faze procesa rada obavljaju

se operacije tehnoloskog procesa. Ovaj rad neposrednog izvodenja tehno­
loskog procesa naziva se mdom izrade. 23

23 Rad izrade u smislu menjanja upotrebnih kvaliteta predmeta rada u upo­

trebni kvalitet proizvoda.

160
 Rad izrade je najtesnje povezan s tehnoloskim procesom, a samim
tim i s proizvodom koji je rezultat toga procesa. Kroz ovu vezu izmedu
rada izrade i proizvoda, kao rezultata, Iormiraju se njegovi efekti na re­
zultate proizvodnje. Bitne karakteristike tih efekata se svode uglavnom
na sledece:
1. Utrosci radne snage izrade zavise ad duzine trajanja procesa rada.
Kako je obim proizvodnje takode funkcija duzine trajanja procesa rada
i intenziteta trosenja radne snage, utrosci radne snage izrade su u stvari
p1'Oporcionalni ostvarenom obimu proizvodnje.
2. Od kvaliteta rada na radnim mestima izrade zavise pravilnost i
intenzitet toka tehnoloskog pl'ocesa. Tehnoloski proces poCinje operaci­
jom izrade. U toku samog procesa, Ijudske i tehnoloske operacije se sme­
njuju na jedan od sledeCih naCina:
Ijudska i tehnoloska operacija teku istovl'emeno, pri cemu intenzitet
tehnoloske operacije najcesce uslovljava intenzitet ljudske opera­
cije;2~

tehnoloska operacija tece, a radnik ceka na odgovarajucu ljudsku ope­

raciju, pri cemu je opet intenzitet uslovljen samom tehnoloskom ope­
racijom ;2:;
radnik obavlja Ijudsku operaciju intenzitetom kojim on diktira teh­
noloskom procesu. 2u
Pri tesnoj po\'czanosti radnikovih procesa rada s tehnoloskim pro­
cesom kvalifikovanost radnika neizbezno utice na tok i intenzitet tehno­
loskog procesa. Radnik sa kvalifikovanoscu nizom od kvalifikovanosti
koja je tehnoloski uslovljena izvrsavace operaciju s izvesnim vebm ili
manjim zakasnjenjem; onaj Cija je kvalifikovanost visa od kvalifikova­
nosti tehnoloski uslovljene, zavl'savace operaciju pre vremena. U ovom
odnosu izmedu promena stepena kvalifikovanosti radnika izrade i vre­
mena trajanja njegovog rada ne postoji proporcija, iako se radi 0 kre­
tanju suprotnog smera.
3. Od kvalifikovanosti radnika na radnim mestima izrade za\'isi
kvalitet proizvoda koji taj radnik izraauje. Ako je kvalifikovanost rad­
nika nedovoljna, postoji bojazan da ce proizvod trpeti od konstrukcionih
i funkciona Inih n edosta taka.
Trosenja radne snage izrade objektivno su uslovljena, pre svega,
faktorima tehniCke prirode koji deluju u proizvodnji. Uticaj tih faktora
na trosenje radne snage izrade ispoljava se u sledecem smislu:
a) Karaktel'istilce proizvoda su u prvom redu odraz procesa rada u
tehnoloskoj fazi. Prema tome, te karakteristike ce snazno uticati na kva­
lifikacionu strukturu mdne snage izrade. Pored toga, one ce uticati i na
razmere trosenja ove radne snage.
b) Karakteristike tehnoloskog procesa uslovljavaju takode kvalifi­
kacionu strulcturu i razmere trosenja radne snage u tehnoloskoj fazi. Te
karakteristike, dod use, zavise od proizvoda koji se izraduje. Medutim,
vrlo cesto isti proizvod se radi primenom razlicitih tehnoloskih procesa.
Svaka od mogucih varijanti tehnoloskog procesa za izradu ovakvog jed­
nog proizvoda, uslovljava drugu varijantu procesa rada koji se uklapa u

2. Masinsko-rucna operacija tehnoloskog procesa.

25 Vidi ranije odsek IV, problem prekrivanja operacija u ciklusu rada.

26 Cista rucna operacija.

11 Ekonomika preduzeca 161

 taj tehnoloski proees. Ovi alternativni proeesi rada medusobno ee se raz­
likovati ne sarno po karakteristikama tehnoloskih operaeija vee i po vr­
stama radnih operaeija, kao i po duzini njihovog trajanja.
e) Karakteristike sredstava za rad utieu kako na kvalifikacionu
strukturu taka i na razmere trosenja radne snage izrade, analogno utieaju
karakteristika proizvoda i karakteristika tehnoloskog procesa. Nairne,
sredstava za rad su instrumenti kojima proizvodae oblikuje proizvod i
daje mu odgovarajuee upotrebne kvalitete upravo u tehnoloskoj fazi
proeesa rada. Usled ovoga, tehnicke i radne karakteristike svakog poje­
dinog sredstva za rad najneposrednije uslovljavaju vrstu radne snagE',
potrebnu za koriseenje toga sredstva, i velieinu njenog trosenja na rad­
nom mestu izrade na kome se konkretno sredstvo koristi. Ovo naroeito
dolazi do izrazaja u onim slueajevima u kojima je moguee na odrede­
nim radnim mestima izrade alternativno koristi razne vrste sredstava
za rad: s promenom sredstava menjaee se i v!'Sta radne snage, stepen
njene kvalifikovanosti i utrosei potrebni za izradu konkretnog proizvo­
da. Tako, kad se struganje vrsi na jednom univerzalnom strugu, biee
jedni utrosei radne snage strugara, a kad se struganje vrsi na poluau­
tomatskom iii automatskom strugu, biee drugi utrosei.
d) Karakteristike materijaLa u raznim varijantama i sa razlieitim
razmerima utieu na trosenja radne snage izrade. To vazi kako kad su u
pitanju karakteristike materijala za izradu tako i kad je ree 0 karakte­
ristikama ostalih vrsta - rezijskog materijala. Tako, tvrdoea metala iii
drveta koje se obraduje moze da uspori proces obrade, a time i da po­
veea utToske radne snage izrade po jediniei proizvoda. Slab kvalitet pre­
diva moze da ima za posledieu pueanje ziea i poveeanje utrosaka radne
snage na razbojima. U drugim slueajevima, slab kvalitet materijala moze
da dovede do produzavanja proeesa rada zbog produzavanja njegove teh­
noloske faze. To su, reeimo, slueajevi kad se, us-led slabog kvaliteta kok­
sa, u visokoj peei iii livniei produzava proees topljenja; slueajevi kad se,
usled niske kaloricnosti plina u peCima za zagrevanje celika pre valja­
nja iii kovanja produzuje faza termieke obrade, a time i eelog proeesa
rada . Proizvodni utrosei radne snage ovde se ne poveeavaju, ali se po­
veeavaju ukupni utrosei zbog produzavanja perioda angazovanja radne
snage, odnosno zbog poveeavanja perioda nerada u ukupnom eiklusu rada.
U treCim slucajevima ne povecava se utrosak radne snage niti se pro­
duzuje vreme trajanja proeesa rada, ali se smanjuje izvadak proizvoda
iz jednog uloska. Tako se pri ulaganju siromasnije rude smanjuje koli­
cina Cistog metala koja se dobija iz jednog uloska rude u pee, iii se zbog
smanjenja kvaliteta seeerne repe smanjuje kolicina seeera koja se do­
bija iz jednog konkretnog uloska secerne repe, i sl. U ovim slucajevima,
utrosei radne snage u proeesu rada ostaju isti, ali se zbog smanjenja ko­
liCine proizvoda koja se dobija u jednom proeesu proizvodnje povecavaju
utrosci po jediniei proizvoda.
e) Uslovi rada u najvecoj meri utieu na trosenja radne snage na rad­
nim mestima izrade. Ovo otuda sto je proizvodnja neposredni rezultat
rada izrade, a ' ovaj se odvija u radnoj sredini pod dejstvom priroclnih i
tehniekih uslova te sredine. Nepovoljni prirodni i tehnicki uslovi odra­
ziee se, bilo kao povecanje utroska radne snage u jednom proeesu rada,
bilo kao smanjenje obirna proizvodnje u jednom proeesu rada, bilo i kao
jedno i kao drugo. Obrnuto ee biti dejstvo povoljnih prirodnih i tehnic­
kih uslova rada.

162
 f) Vidovi organizacije rada uticu ha trosenja racine snage izrade
1. bilo tehnickim elementima koje ukljucuju pojedini vidovi organiza­
cije;
2. bilo stepenima prekrivanja operacija faza i ciklusa rada, svojstvenim
pojedinim vidovima organizacije rada.
1. U prvom slucaju, trosci radne snage u jednom procesu rada, a
time i po jedinici proizvoda, obrnuto su proporcionalni stepenu tehnizi­
ranosti konkretnog vida organizacije rada. Najnizi je stepen tehnizira­
nosti pojedinacne proizvodnje. Usled toga ee se u pojedinacnoj proizvod­
nji u jednom ciklusu rada, odnosno po jedinici proizvoda, utrositi najvise
radne snage izrade. IduCi ka visim vidovima organizacije rada - smak­
nutoj serijskoj , linijskoj, lancanoj, masovnoj , automatskoj proizvodnji ­
stepen tehniziranosti se stalno poveeava, sto ima za posledicu smanjenje
utrosaka radne snage izrade u jednom ciklusu rada , odnosno po jedinici
proizvoda.
2. U drugom slucaju, tj. u slucaju dejstva vidova organizacije kroz
stepen prekrivanja operacija, faza i celih ciklusa, na utroske radne snage
izrade, utrosci u ciklusu rada u ukupnom iznosu ostaju isti, ali se sma­
njuju po jedinici proizvoda. avo otuda sto se, s povecanim stepenom pre­
krivanja, smanjuju intervali nerada, iIi se smanjuju neproizvodni utrosci
radne snage, iIi se pak smanjuju gubici angazovane a neiskoriseene radne
snage u napred izloienom smislu. 27

2) Rad neposrednih rukovodilaca u tehnoloskoj

fazi procesa rada (rad predradnika)

Tehnicka podela rada na radnim mestima izrade je sprovedena do

znatno veeih detalja nego na ostalim radnim mestima. Na radnim mesti­
ma izrade nalazi se takode i najveCi deo clanova radnog kolektiva, po­
smatranog u celini. Otuda je i teziste organizacije funkcije mkov oaenja
upravo na ovim radnim mestima , odnosno na organizovanju tehnoloske
faze procesa rada. U cilju povezivanja, koordiniranja i davanja ritma pro­
cesu rada na radnim mestima izrade rukovodilacka funkcija se organiza­
ciono proteze od tih radnih mesta izrade pa navise do direktora preduzeca,
preko veeeg iIi manjeg broja posrednih rukovodilackih instanca. Prvu
rukovodilacku instancu, neposredno nadredenu izvesnoj grupi radnih
mesta izrade, cini predradnik (partivoaa); sledece vise instance su poslo­
voaa, sef odeljenja, upravnik pogona, direktor proizvodnje, tehnicki di­
rektor i s1. , vee prema velicini preduzeea i prema specificnostima hije­
rarhije konkretne rukovodilacke strukture, uslodjene vrstom i karak­
teristikama posmatranog preduzeea.
Najnizi rukovodilacki stepen - predmdnik - predstavlja neposred­
nog rukovodioca, dok su svi ostali stepeni posredni rukovodioci. Zadaci
ovog neposreclnog rukovodioca mogu se svesti uglavnom na sledeee dve
osnovne grupe poslova:
- poslovi strucne instruktaze, i
- organizaciono-discipIinski poslovi.
Poslovi strucne instruktaie oduzimaju Vise vremena predradniku od
organizaciono-disciplinskih poslova. avo je razumljivo kad se ima u vidu
da jedan predradnik neposre dno rukovodi sa svega nekoliko desetina rad­

27 Vidi odsek III, tacka 1. ove: glave.

11' 163
 nih mesta iZl'ade. rada i radna

radnika ne slozen problem. taj isti

jedna koja treba da daje strucna

stva za rad svakom radniku u svojoj On bi mogao obavljati

poslove i u grupi, ali, upravo

kOJom on ne bi mogla znatno da se
a da to ne na ustrb kvaliteta instruktorskih
i s1. Svaki novi radnik bi usao u
osetno novo opterecenje, a svaki
radnika - predstavljao bi za predradnika izvesno
istom se smislu - uz ostaIe uslove krece i
S povecanjem na radnlm mestima izrade
razmeri i obim tj. radni ucinak, a sa sma­
smanjuje se u srazmeri i ucinak.
karakteristika kao
karakteristike

su

ostvarenom

2. od rukovodilaca za­

3. rukovodilaca ne
nj ihove sopstvene radne snage, vee i

ge na svima radnim mesti.ma kao i na drugim

radnim mestima tehnoloske faze procesa rada.

3) Tehnicki radovi izvan tehnoloskog procesa

Na
tehnicki

mestima u
sto su: na
radnim mestima zavrsne faze proeesa
ncki radovl tehnicke prirode, kao sto su daktilografski
deo rada na korespondenciji, tehnicki na prijemu
ruel fakturisanja, tehnicki poslovi
Ovi tehnicke prirode procesa
od ostalih netehnoloskih radova izvesne slicnosti s tehno­
loskim radovima. avo je karakteristika tih radova:
(1) Tehnicki radovi izvan tehnoloske faze predstavljaju zavrsnu teh­
nicko-izvrsnu fazu mera, ciji je krajnji smisao uspesno
procesa. Sve te organizacione ma kako siste­
ostace bez ocekivanog efekta ova zavrsna
otkaze u poslovanju. Rezultati tehno­
procesa ce biti svakako od onih bi se ostvarili u slu­
ova radna mesta
Tehnicki radovi su karika neteh­
koja netehnoloske i radove. Usled
tesna veza izmedu dinamike tehnoloskih i dinamike ovih
ali netehnoloskih radoy-a. A s obzirom na to na drugoj stra­
takode tesna veza izmedu dinamike obima pro­
dinamike tehnoloskih radova, ta funkcionalna veza se, preko

164
 tehnoloskih, prenosi i na ove netehnoloske tehnicke radove. Drugim re­
Cima, izmedu ovih netehnoloskih tehnickih radova i obima proizvodnje
postoji tesna funkcionalna veza. Tako, ako raste obim proivzodnje, pove­
cava se takode i obim poenterskih radova; poveeani obim proizvodnje do­
vodi isto tako do poveeanja ulaznih i izlaznih manipulativnih poslova u
skladistima; sve ovo zajedno dovodi do poveeanog broja knjizenja, pove­
eanog broja predmeta u likvidaciji, itd . Ista se idnamika, sarno obrnutog
smera, javlja i u slucaju kad je obim proizvodnje u opadanju.
(3) Zbog gornjih karakteristika tehnickih radova izvan tehnoloske
faze, utrosci radne snage na radnim mestima na kojima se obavljaju ti
radovi uglavnom su proporcionalni obimu proizvodnje. Ovo, medutim,
vazi sarno uz prethodno definisanu organizacionu strukturu radnih mesta
na kojima se zbivaju trosenja te radne snage. Ako dode do izmene struk­
ture tih radnih mesta, ovo ee dovesti do izmene utrosaka koja, ovoga pu­
ta, neee biti proporcionalna promeni obima proizvodnje, nastaloj u vezi
s tom izmenom, vee ce biti uslovljena karakterom i razmerama izmene
organizacione tsrukture. U okviru te nove organizacione strukture, tro­
senja radne snage na ovim radnim mestima ce opet biti proporcionalna
obimu proizvodnje. A kad do de do izmene i te nove organizacione struk­
ture, utrosci radne snage ce se menjati. Prema tome, za utroske radne
snage na tehnickim radovima izvan tehnoloskog procesa je bitno da se
oni menjaju
proporcionalno promenama obima, sve dotle dok se ne izmeni orga­

nizaicona struktura tih radnih mesta ;

u zavi<snosti od promene organizacione strukture, onda kad dode do te

promene.

4) Pomocni radovi u radionici

Tok rada izrade uslovljen je nizom pomocnih radova tehnicke priro­
de, kao sto su radovi na unutrasnjem transportu sredstava za proizvod­
nju, radovi na odriavanju uslova rada u radionicama, radovi na odriava­
nju masina, alata i s1. Karakteristike ovih radova svode se na sledeee:
(1) Pomocni radovi u radionici bitno i neposredno uslov ljavaju otpo­
cinjanje i tok tehnoloskog procesa. Naime, da bi tehnoloski pl'oces otpo­
ceo, materijal i alat moraju biti doneti na radno mesto , radno mesto mo­
ra bi ti pripremljeno. masine i ostala oruc1a za rad moraju biti u isprav­
nom stanju itd.
(2) Kvalitet proizvoda najcesce nije neposredno uslovljen ovim rado­
virna. Medutim, s obzirom na to da od njihovog pravilnog ivodenja z9.vi­
si blagovremeno otpocinjanje i pra\-ilan tok tehnoloskog procesa, oni in­
direktno, negde vise negde manje, uticu na rezultate proizvodnje, pa ti­
me i na kvalitet proizvoda.
(3) Veza izmedu obima proizvodnje i obima ovih radova je vrlo tesna:
s povecanjem obima proizvodnje povecava se volumen transporta , usled
cega se mora poveeati i obim transportnih radova; isto tako, s povecanjem
obim.a proizvodnje sirih razmera dolazi do poveeanja stepena naprezanja
masina, do njihovog povecanog trosenja, a time i do potrebe poveeanja
radova na njihovom odrZavanju.
(4) Zbog iznetih karakteristika, utrosci radne snage na pomoenim ra­
dovima u radionici trebalo bi da budu propor'cionalni obimu proizvodnje;
da se povecavaju srazmerno poveca nju obima, i da se smanjuju srazmer­

165
no smanjivanju obima . Kod nekih radova ove vrste to zaista i jeste tako'"
kao sto je slucaj s radovima na dovozu materijala u radioniee, njegovom
transportovanju hoz radioniee i s1. Medutim, ovaj odnos proporcionalno­
sti vaii samo dotle dok se ne izmeni organizaeiona struktura radova na
tim radnim mestima. Sa reorganizaeijom sluzbe internog transporta, me­
njaee se utrosei radne snage na tim radnim mestima, ali ne u zavisnosti
od promena obima proizvodnje, vee u zavisnosti od karaktera i razmera
reorganizaeije. Kad reorganizacija bude jednom okoncana, utrosei radne
snage u vezi s internim transportom menjaee se dalje proporeionalno pro­
menama obima proizvodnje sve dotle dok ne dode do eventualne nove
reorganizaeije. Na drugim pomoenim radnim mestima u radionici - kao
sto je slucaj s radnim mestima sluzbe odrzavanja sredstava za rad ­
utrosci radne snage neee se menjati proporeionalno promenama obima
proizvodnje ni u okviru iste, tj. u okviru neizmenjene organizaeije te slu­
zbe. StaviSe, pri neizm enjenoj organizaeiji, utrosei radne snage na rad­
nim mestima sluzbe odrzavanja biee jiksni, tj. nezavisni od promena obi­
rna proizvodnje. Ali, samo do izvesne maksimalne gornje, odnosno mini­
maIne donje graniee obima proizvodnje. Ako se s obi mom zeli preCi pre­
ko te gornj e iIi siCi ispod te donje graniee, treba reorganizovati ovu sluz­
bu, a takva Teorganizacija dovodi do promena utrosaka radne snage na
ovim radnim m es tima u zavisnosti oct karaktera i razmera reorganizacije.
Posle ove promene, ovi ut1'osei ispoljavaju uglavnom fiksni karakter" sve
do nove promene organizaeione strukture.

5) Rad tehnicke kontrole

Operaeije izvl'sene na tehnoloskim radnim mestima treba kontrolisati.
Ovi kontrolni radovi su neka vrsta produzenja tehnoloskog procesa. Nji­
hove karakteristike su sledeee:
(1) Radovi tehnicke kontrole direktno uticu na sam tok tehnoloskog

procesa: ako kontrolni rad na prethodnoj operaeiji nije zavrsen, rad izra­

de na na1'ednoj operaciji neee mod da pocne, sto dovodi do usporavanja

tehnoloskog proeesa.

(2) Blagovremenost kontrolnog rada ee delimicno uslovi ti blagovre­

menost pocetka i zavrsetka radova iz1'ade. Ali, pored ovoga, strucnost kon­
t1'olo1'a ce uslo\-iti kvalitet dobijenog proizvoda. Tako, nestrucnost kon­
trolora u mehanickoj obradi imaee za posledieu odbaeivanje iIi doradu
veJikog proeenta delova u montazi , i s1.
(3) Zbog toga sto su poslovi tehnicke kont1'ole samo jedno produzenje
tehnoloskog proeesa , izmedu obima proizvodnje i obima kontrolnih rado­
va postoji tesna funkcionalna veza.
(4) Zbog gornje tesne funkeionalne veze izmedu obima proizvodnje i
obima kontrolnih radova, trebalo bi da su utrosci radne snage na radnim
mestima tehnicke kontrole proporcionalni obimu proizvodnje. U mnogim
slucajevima ovo zaista i jeste tako: ako se, u eilju poveeanja obima proiz­
vodnje prede s rada u .iednom na rad u dye smene, obim proizvodnje ee
se udvostruciti ; udvostruciee 5e takode i broj kontrolnih radova, jer ee
sada !aoz kontrolu prolaziti dvostruko veei broj serija proizvoda. Prema
tome, ut1'osei radne snage na 1'adnim mestima tehnicke kont1'ole ce se ta­
kode, u ovom slucaju, udvostruciti. Sve ovo ipak vazi sarno dotle dok se
ne menja organizCleiona st1'uktura 1'adnih mesta tehnicke kont1'ole. A
ona se najcesce menja kako u zavisnosti od vidova organizacije proizvod­
nje tako i u zavisnosti od radikalnijih promena obima proizvodnje, Nai­

f66
 me, pri jednom obimu proizvodnje postojace odredeni utrosci radne sna­
ge na radnim mestima tehnicke kontrole. Ako se, recimo, zeli da se obim
proizvodnje udvostruCi iIi utrostruci, doCi ce do radikalne izmene organi­
zacije (a mozda i kapaciteta) preduzeca, pa samim tim i radnih mesta
tehnicke kontrole. Trebalo bi ocekivati da ee se obim poslo\-a na radnim
mestima tehnicke kontrole udvostruciti, odnosno utrostruciti u skladu s
udvostrucenjem, odnosno utrostrucenjem obima proizvodnje. Medutim,
reorganizacija ove sluzbe moze da predvidi sasvim nove kontrolne punk­
tove, tako da se izmeni odnos izmedu ukupnog broja proizvoda i broja
primeraka koje treba kontrolisati (recimo, umesto dotadasnjeg odnosa
1 : 10, uvodi se odnos 1 : 100). Utrosci radne snage ee se ovde, dakle, me­
njati, ne u proporciji s promenom obima proiZ\-odnje, vee u zavisnosti ad
karaktera reorganizacije kontrolne sluzbe.

6) Rad na izvrsnim radnim mestima »administracije«

Radovl »administracije« -- ukoliko se ne svode na prethodno pobro-.
jane tehnicke radove izvan tehnoloskog procesa - svode se na zasebnu
kategorije izvrsnih radova sa nizom svojih specificnosti. Te specificnosti
se ispoljavaju u sledeCim karakteristikama:
(1) Po svom karakteru ovi radovi su yrlo heterogeni. Planiranje se,
po prirodi posla, znatno razlikuje od poslova nabavke i prodaje, ovi se
opet znatno razlikuju od poslova finansijske operative, poslova knjigovod­
stvene evidencije i sl.
(2) Radovi »administracije« nisu tesno vezani sa tchnoloskim proce­
som. Zbog toga, oni ne uticu direktno ni na tok toga procesa ni na kva­
litet proizvoda. Medutim, njihov je uticaj indirektne prirode, i to kod ne­
kih administrativnih radova veei, kod drugih manji. Tako, operativno
planiranje proizvodnje nema direktnog uticaja na tok te proizvodnje. Ali,
ako operativni planovi ne budu na vreme izradeni, proizvodnja po njima
neee poceti na vreme. Ako oni budu pogresno izradeni, rukovodioci proiz­
vodnje ee morati da improvizuju plan po kome ee raditi. Ako su operativni
finansijski planovi pogresno postavljeni, to ee dovesti do smetnji u po­
slovanju finansijske operati\-e, a ovo moze imati posrednog uticaja i na
tok tehnoloskog procesa.
(3) Uslovljenost utrosaka radne snage na ovim radnim mestima je
gotovo isto tako neu jednacena kao sto su neujednacene karakteristike tih
radova. Utrosci radne snage na izvrsnim radnim mestima operativnog
planiranja verovatno ce se znatno razlikovati i po karakteru i po razme­
rama od utrosaka radne snage na izvrsnim radnim mestima finansijske
operative ili komercijalne operative i s1. Ipak se za sva ta trosenja moze
reCi da su u izvesnoj zavisnosti
od organizacione strukture radnih mesta, odnosno sluzbi u kojima se
vrse ova trosenja i
od obima proizvodnje.
Svaka promena organizacione strukture ovih radnih mesta imaee za
posledicu promenu utrosaka radne snage na tim radnim mestima, neza­
visno od promena obima proizvodnje. Ali, i s promenama obim3. proiz­
vodnje cesto ee se menjati utrosci radne snage na ovim radnim mestima,
iako te promene najverovatnije neee biti u direktnoj proporciji s prome­
nama obima. U izvesnim slucajevima promena ee biti skoro proporcional­
na, kao sto je slucaj s promenom obima poslova na operativnom planira­
nju pri poveeanju broja serija proizvoda u vezi s promenom obima pro­

167
izvodnje. U drugim slucajevima, radikalna promena obima proizvodnje
nece uopste dovesti do krupnije promene poslo\-a na ovim radnim mesti­
ma, pa prema tome ni do promene utrosaka radne snage na tim radnim
mestima, kao sto je slucaj s radnim mestima izrade osnovnih planova.

7) Rad posrednih rukovodilaca proizvodnje

Predradnik je podreden Citavoj hijerarhiji posrednih rukovodilaca:

poslovoda, sef odeljenja, upravnik pogona, sef proizvodnje i s1. Kod svih
njih se susrecu takode navedene dye komponente ruko\-odilackih radova "
s tim sto se proporcija izmedu poslova instruktaze (1) i O1'ganizaciono-di­
sciplinskih poslova (2) pomera u korist organizaciono-disciplinskih, uko­
liko se ide dalje prema vrhovima hijerarhijskih rukovodilackih lestvica_
Otuda se karakter istike ovih rukovodilackih radova s\-ode uglavnom na
sledece :
(1) Organizaciono-disciplinska komponenta ovih radova indirektno
utice kako na tok proizvodnje tako i na efekat proizvodnje.
(2) Kvalitet dobijenih proizvoda je uslovljen instruktaznim radovima
ruko\-odilaca. S obzirom na to da u njihovom ukupnom radu komponenta
instruktaze raste iduci od visih prema nizim mestima hijerarhijske ruko­
vodilacke lestvice, nih hijerarhijski stepeni srazmerno vise uticu na kva-·
litet proizvoda no sto uticu visi stepeni .
(3) Gornje karakteristike mkovodilackih radova odreduju karakter
trosenja radne snage na rukovodilackim radnim mestima. Razmere po­
slova instruktaze su skoro u direktnoj proporciji s obimom proiz\-odnje.
Medutim, ukoliko se dalje ide od nizih ka visim rukovodilackim stepeni­
ma, ti poslovi se sve vise smanjuju u korst organizaciono-disciplinskih
poslova. Ovo znaci da su utrosci radne snage na nzim hijerarhijskim ste­
penima po svom karakteru bliski proporcionalnom odnosu prema obimu
proizvodnje, a ukoliko se ide dalje prema visim stepenima, o\-aj karakter
proporcionalnosti se u sve vecoj meri gubi, da bi on, na najvisim rukovo'­
dilackim stepenima, potpuno iscezao, i da bi utrosci radne snage na tim
radnim mestima dobili sporo potpun karakter fiksnih utroSaka. Drugim
reCima, utrosci radne snage na rukovodilackim radnim mestima krecu se
skoro od potpune proporcionalnosti pa do potpune fiksnosti, u zavisnosti
od toga na kome stepenu hijerarhijske lestvice se vrsi konkretno trose­
nje radne snage.

8) Rad organa tehnicke pripreme

Na pripremnim mdnim m estima proizvoda obadjaju se poslovi teh­
nicke pripreme proizvoda. Tu su poslovi konstruisanja i razrade tehnic­
kih elemenata proizvoda, odnosno poslovi utvrdivanja tehnickih i tehno­
loskih karakteristika svakog proizvoda kao tehnicke jedinice. Karakteri­
stike ovih poslova, a u vezi s tim i karakteristike trosenja radne snage na
radnim mestima na kojima se ti poslovi obavljaju, svode se uglavnom na
sledeee:
(1) Tok tehnoloskog procesa je uslovljen kvalitetom ovih poslova. Ta­
ko, neprecizna konstrukcija ce imati za posledicu h,lta.nje radnika i pred­
radnika pri iznalazenju obradnih kvota, i s1. Nedovoljno razraden tehno­
loski proces ce imati za posledicu zastoje i povecana razmisljanja na rad­
nom mestu 0 tome kako treba izvoditi operaciju. Ovo ce, verovatno, us­
poravati nor malan tok tehnoloske operacije.

168
 (2) Kvalitet poslova na tehnickoj pripremi proizvoda je, pored orga­
nizaciono-disciplinskih momenata, uslo\"ljen i kvalifikovanoscu lica koja
obavljaju te poslove. Njihova kvalifikovanoot, na taj naCin, postaje tako­
de indirektni faktor toka tehnoloskog procesa. Ta je kvalifikovanost, po­
red toga, i faktor kvaliteta proizvoda koji izlazi iz ovog tehnoloskog pro­
cesa.
(3) Rad na pripremi proiz\-odnje i razradi tehnicko-tehnoloskih ka­
rakteristika proizvoda je rad koji je uslovljen konkretnim proizvodom.
Proizvod, drugim reCima, kao tehnicka jedinica uSlovljava i obim ovih
radova , a preko njih i razmere trosenja radne snage na tim radnim me­
stima. Ovi radovi su nezavisni od obima pmizvodnje koji ce se ostvariti
u narednim proizvodnim periodima: rad na konstrukciji proizvoda je ish
bez obzira na to da Ii ce se proizvesti svega jedna jedinica konstruisanog
proizvoda iIi desetine hiljada jedinica; isti je slucaj i sa radnom na razradi
tehnoloskog procesa, skoro isti sa radom na normiranju poslova, itd. To
znaci, da se obim proizvodnje moze menjati navise iIi nanize, i to u siro­
kim razmerama, a da ne dode uopste do promene u razmerama trosenja
radne snage na ovim radnim mestima, tj. da utrosci radne snage na tim
radnim mestima potpuno fiksni.

9) Rad rukovodilaca u pripremnoj i

zavrsnoj fazi procesa rada

Rukovodenje sluzbama pripremne i zavrsne faze procesa rada je or­

ganizovanje procesa rada i procesa kruzenja sredstava: organizovanje ko­
mercijalnih, finansijskih, racunovodstvenih, planskih i drugih poslo\-a;
zatim organizovanje tehnicke pripreme, organizovanje tehnicke kon trole

1­
RhONA MESTA

KONSTRUKCIJA "
RAZRADA PRO(fSAJ
.NORM IAANJC~~
• ~A~ION~lIZACIJE'

OAGANIIOVANJA .1$PrTIVANJE TRZ ;

•
•
•
•
RUKOVO()[NJE
Ru"OVODENJ E
RUKOVODENJ E
RUKOVOOENJE
PROIZVODNJOM

POGONOM

OOELcHJEM

GRUPOM (POSLOVOOE)

,. PRODAjA
: .ISPORUKA

I .
REPRODUKCIJE • PLANIRANJE
OeEZScD.SPEDST ,
,.NAPLATA
"
I
ANALIZA
IT.O.
RELATIVNO FIKSNI
... UHlOSCI
"ZAVRSHtI HH­ RAONE SNAGE
; NI~KA KON­ (Y>~)

I : TROLA "'-Y

---I
R~ONA 'M~STA
PRI PAO-1E . IZRADE
I DovRSAVANJA
VODA
P':1
~- He,,----.!-~---- Hel-----
PRIPREMHAfAZA TEHNOLCSKA rAZA ZAVR~NA FAZA

Slika 19. GRUPE RADNIH MESTA PREMA KARAKTERU TROSENJA

RADNE SNAGE

i s1. Izvrsioci ovih pos]ova su kvalifikovana lica, pretezno netehnoloske

strucnosti. Metode izvrsenja njihovih zadataka nisu strogo precizirane i
unapred propisane, za razliku od metoda rada na tehnoloskim radnim

]'69
mestima. Ako je izvrsilae ovde dovoljno kvalifikovan, on ce izvrsiti zada­
tak, vrlo cesto, improvizirajuCi metodu. Ako nije kvalifiko\-an, nece biti
u stanju da izvrsi zadatak ni kad mu drugi r azrade metodu. Zbog ovoga
se rukovodenje poslovima pripremne i zavrsne faze proeesa rada svodi
skoro iskljucivo na organizaciono uskladivanje, a vrlo malo na instruk­
tazu. A ti organizaeiono-diseiplinski poslovi nisu tesno vezani s razme­
rama procesa rada, a jos manje su zavisni od obima proizvodnje. Obim
proizvodnje moze da raste a da se organizaeiono-disei plinski poslovi ne
povecavaju; obrnuto, obim proizvodnje moze da se smanjuje a da se or­
ganizaeiono-diseiplinski posloYi ne smanjuju. Ovo daje i karakter trose­
nja radne snage na tim rukovodilackim radnim mestima pripremne i za­
vrsne faz e: to trosenje je pre fiksno nego promenljivo u odnosu na pro­
menu obima proizvodnje. Po pravilu, tek sa krupnom reorganizaeijom na
ovim radnim mestima - a to prakticno znaci s krupnom reorganizaeijom
preduzeca u eilini - doci ce do promena u karakteru trosenja radne sna­
ge na ovum 'radnim mestima, u zavisnosti od karaktera i razmera reor­
ganizaeije.

170
 Glava III

CENE SREDSTA VA ZA PROIZVODNJU

Verovatno da ne postoji ni jedan udzbenik politicke ekonomije, kao ni
udibenik ekonomike preduzeea, koji bi propustio da cenama proizvoda da
onaj prostor koji one zasluzuju. los veee je obilje specijalnih monografijrl
posveeenih iskljucivo cenama. To je sasvim razumljivo. Bez obja'snjenja
jormiranja cena ne moze se objasniti gotovo nijedna krupnija pojava dru­
st vene reprodukcije u robno-novcanim uslovima. Medutim, cene u ovom
aspektu - u aspektu cena pro i z v 0 d a k 0 j i s e i z nos i na triiSte
nisu od interesa na ovom mestu. Ovde je interesantan drugi njihov
aspekt - aspekt c e n a s l' e d s t a v a zap r 0 i z 0 d n j u k 0 j a s e
sat r z i s tau nos e u preduzeee.
Sto udzbenici politicke ekonomije i monograjije koje prilaze cenama
sa stanovista makroekonomije nisu stavili akcent na' taj aspekt cena sa­
svim je razumljivo, Trzisno pOnaSanje cene sredstava za proizvodnju ne
moze principijelno da bude razlicito od trzisnog ponasanja cena proizv oda,
jer su to samo dva aspekta jedne iste pojave. Cene sredstava za proizvod­
nju s kojima ta s1'edstva ulaze u preduzeee koje ih preraduje, su iste cene s
kojima su sredstva za proizvodnju iZaSla iz preduzeea koje ih je proizvelo.
Prema tome, ovim »ulaznim« cenama takode vladaju opsti trzisni zakoni
kao i cenama svake d1'uge robe koja se iznosi na trziste, ,jer su to, u stvari
iste cene.
Medutim, drukCije stoji problem kad se te ulazne cene sredstava za
proizvodnju posmatraju sa stanovista ekonomije preduzeea, koje reproduk­
ciono trosi kupljena sredstva za proizvodnju. Ovde nije samo od znacaja
konstatovati da su cene podlozne izvesnim makroekonomskim zakonima,
vee je isto tako znacajno konstatovati da one, povinujuCi se odredenim za­
konima ili pak i samim pozitivnim propisima postojeeeg privrednog sistema,
dejormisu na ovaj ili onaj nacin, u veeoj ili manjoj meri, jednu mezoeko­
nomiju - ekonomiju preduzeea - koja se jormira' na odredeni nacin pod
dejstvom drugih jaktora. Konstatovati ove dejormacije znaci otvoriti mo­
guenosti za raspravljanje 0 faktorima koji su kroz dinamiku cena doveli
do deformacije ekonomije preduzeeQ, znaci, klasificirati te jaktore i otkriti
na koje moze a na kOje ne moze da se utice; znaCi, najzad, stv oriti maksi­
malne moguCnosti pozitivnog delovanja na tu ekonomiju.
U gradanskoj literatu7'i 0 ekonomiji preduzeea ovoj strani problema
cena se ne posvecuje paznja. Cene su vezane za trziste, i to za trziste pro­
izvodacevih sopstvenih proizvoda . Na trzistu njegovih sredstava za pTOiz ­
vodnju problematika je ista kao i na trZistu njegovih proizvoda, a njiho v
E~ :C::z j n~ ckonomiju preduzeea se ispoljava kroz troskove. Otuda se, izu­
cavanjem troskova, smatraju gradanski teoreticari, izucava i problematikn
uticaja cena sredstava za pl'oizvodnju na ekonomiju kreduzeea, Pri tome
se gubi iz vida da se problematika troskov a sredstava za proizvodnju, U

171
 svojoj sustini, razlaze na dve izdvojene problematike, potpuno razlicite P{)
uzrocima koji ih izazivaju: na jednoj strani, na problematiku u t r 0 s a Ie a
sredstava za proizvodnju i, na drugoj strani, na problematiku c e n a tih
sredstava.
U socijalistickim zemljama sa sistemom administrativnog u.pravljanjll
preduzecima problem uticaja cena sredstava za proizvodnju na troskove
proizvoda nije teoretski postavljen kao krupan problem ekonomije pre·
duzeca, samim tim Sto je on administrativno resen blokiranjem cena, ali
blokiranjem cena na raznim nivoirna. Nivo cena pojedinih proizvoda ili
g?'upa proizvoda je predmet drzavne politike cena. On moze da tangirfl
mikroekonomiju proizvoaac-pojedinca i proizvodac-kolektiva, ali ne i me­
zoekonomiju proizvodac-preduzeca. Po kojim cenama preduzece kupi sred­
stva za proizvodnju, po tim cenama ce ih z a r a c una t i uz cenu ko.s­
tanja svojih proizvoda. One, pTema tome, nece uticati na njegovu ekono ..
miju. A s obziTom na to da ne uticu na ekonomiju preduzeca, nema potre­
be ni za teoretskom obradom toga uticaja u novoj oblasti.
U jugoslovenskoj ekonomskoj praksi ora problematika je novijeg da­
tuma i pocinje stabilizacijom radnickog samoupravljanja u dTustvenoj Te­
produkciji. ana, medutim, postaje sve slozenija. Cene izvesnih sTedstava
za pToizvodnju su slobodne, dok su cene dTUgih pod uticajem drzavnih
organa. Slicno je i s proizvodima izradenim od tih sredstava za proizvod­
nju. Drustveni plan postavlja odTeaene smernice privrednom Tazvitku.
DTzavni organi vode izvesnu politiku cena. OTgani samoupravljanja u pre ..
duzecima su pozvani da se staraju 0 ukupnoj ekonomiji preduzeca, na koju
imaju znacajnog uticaja i trzisne cene sredstava za proizvodnju. Ova briga
o ekonomiji sopstvenog preduzeca nije zasnovana samo na formalno-prav­
nim obavezama vee i na stvaranju materijalne baze za stimuliranje brig;:>
i interesa za tu ekonomiju, za'/)odenjem sistema placanja prema ukupnim
ostvaTenim ekonomskim rezultatima pTeduzeca. Praksa u ovoj oblasti ide
ispred ekonomske temije. Kakvog ce efekta jedna konkTetna odluka 0 ce­
nama imati na mikToekonomiju, kakvog na mezoekonomiju preduzeca, a
pTeko ove i na mikToekonomiju pToizvodac-pojedinca, to je tdko pTinci­
pijelno teoTetski objasniti. Otuda se rdenja tTaze od slucaja do slucaja, pri­
lagoaa'vanjem pojedinacnih odluka konkTetnim zahtevima pmkse. Ovo te
nesumnjivo ubrzati ,toTmulisanje teoTetskih principijelnih stavova u vezi s
ovim pitanjima, ali je za sada jos uvek cinjenica da zahtevi pmkse idu
ispred principijelnih teOTetskih Tesenja tih zahteva.
U ovoj glavi, i u glavi V koja govOTi 0 tro.~kovima, ucinjen je pokusaj
da se teoTetski objasne i postave na svoje mesto bar ona pitanja iz POdTUC­
ja cena sTedstava za proizvodnju bez cijeg PTQvilnog postavljanja i kon­
zekventnog Tesenja nije moguce pTiCi. izvesnim kljucnim pTOblemima eko­
nomije p'reduzeea, u pTvom Tedu problemu tTOskova.

LITERATURA

Al.jord, L. P., Bangs, J., Production Handbook, sec. 23, Manufacturing C03tS,
New York, 1951. - Barjonet Andre, Plus-value et salaire, Paris, 1950. - Beverigdc
H. WiHium, Full Employementin a Free Society, London, 1943. - Bober, M. M.,
Inter!11ediate Price and Income Theory, New York, 1955. - BosshaTdt dT T. p. Erik,
Leistungsmassige Kostenrechnung, Zurich, 1948. - Bourquin Maurice, Traite de
Comptabilite Industrielle avec Aplication des Prix de Revient Standard, Lausanne,
1952. - BV'H.U,\W8U1.( B. A., Ce6ecTcVlMoCTb np:JtJ;YKL\f1J1 H Bonpocbl KaJlKYJlHpOBaHHH
B npoMblw.rIeHHOCTI1 CCCP, MOCKB8, 1955. - Fischer dr Guido, Allgemeine Betriebs­

172
wirtschaftslehre, Heidelberg, 1957. - Gdchter, Die Standardkostenrechnung ais
GrundlClge Einer Neuzeitlichen Betriebskontrolle und Preispolitik, Zurich, 1954.
Gutenberg, Grundlagen der Betriebswirtschaftslehre, Berlin, 1955. - Keynes May­
nard John, Opsta teorija zaposlenosti, kamate i novca, prevod, Beograd, 1956. ­
Lang Theodore, Cost Accounts' H:mdbook, New York, 1947. - Mark, K., KapitaJ III,
Beograd, 1947. - lVlellerowicz, K., Kosten und Kostenrechnung, I Theol'ie der Ko­
sten, Berlin, 1951. - SamueLson PauL, Economi cs, New York, 1955. - SchmaLen­
bach, E., Grundlagen d e r Selbstkostenrechnung und Preispolitik, Leipzig, 1934. ­
lllc.n /11. , BHYTpI13aS O,llCKI1M X03paC"leT. MocKBa, 1947. - IllulUo9 B., Y'-leT npol13­
BO,ACTBa '" KaJlKyJlJ'\~I1f1 ce6eCT0I1MOCT, MocKBa, 1944. - Wiles, P . J. D., Price, Cost
and Output, Oxford, 1956.

1. OPSTI OSVRT

1) Vrednosti utrosene u proizvodnji

Utrosei sredstava za proizvodnju predstavljaju odredene drustvene
vrednosti. U onim razmerama u kojima su ona utrosena u proizvodnji,
proizvodnja je prouzrokovala trosenje drustvenih vrednosti. Da bi ta pro­
izvodnja mogla de se obnovi, utrO'sene vrednosti sredstava za proizvodnju
potrebno je reprodukovati vee u samom onom proeesu u kome su te vred­
nosti utrosene.
Proees reprodukovanja vrednosti sredstava za proizvodnju na novi
proizvod je uslovljen proeesom trosenja vrednosti. TO' znaCi, da se u no­
yom proizvodu, kao rezultatu proizvodnje, mogu reprodukovati samo one
vrednosti sredstava za proizvodnju koje su utrosene u proizvodnji toga
proizvoda.
Utrosena vrednost sredstava za proizvodnju najcesee nije ravna pre­
netoj vrednosti tih sredstava na novi proizvod. Do njenog odstupanja od
prenete vrednosti dolazi, pre svega, zbog toga sto utrosei sredstava kon­
kretnog proizvodaca odstupaju od drustveno priznatih utrosaka za proiz­
vodnju toga proizvoda.
Za proizvodnju bilo kog proizvoda drustvo priznaje, kao prenetu vred­
nost, one utroske - one utrosene kolicine - koji su objektivno drustveno
potrebni da bi se doticni proizvod prO'izveo u kolicinama potrebnim drust­
vu. Posmatrani po jediniei takvog jednog proizvoda, to su prosecni utrosci
sredstava za proizvodnju, koje bi bilo neophodno utrositi s obzirom na dej­
stvo objektivnih faktora proizvodnje da bi se doslo do proizvedne koli­
cine proizvoda. 1 Utrosei konkretnog proizvodaca - i u onim slucajevima
u kojima su objektivno uslovljeni - obicno su veCi iIi manji od utrosaka
prosecnog proizvodaca. Za ovo odstupanje postoji niz objektivnih razloga
saddanih u objektivnim, mahom tehnickim i prirodnim uslovima proiz­
vodnje.
Zbog razlike u objektivno uslovljenim trosenjima sredstava za proiz­
vodnju , koja postoji izmedu prosecnog i konkretnog proizvodaca, vrednosti
utTosaka konkretnog proizvodaca odstupaee navise iIi nanize od vrednosti
utrosaka prosecnog proizvodaca. Ako drustvo priznaje kao prenetu vred­
nost vrednost objektivno uslovljenih utrosaka pTOsecnog proizvodaca, tada
ce se kod konkretnog proizvodaca javiti razlika izmedu prenete vrednosti
i objektivno uslovljene utrosene vrednosti sredstava za proizvodnju. Aka

1 Do takvih prosecnih druslveno potrebnih utrosaka ce se doci za konkretni

proizvod ako se kolicine konkre lnog sredstva, koje su utrosene pod dejstvom objek­
tivnih faktora, podele proizvedenom kOlicinom, koju je drustvo primilo na triiStu u
razmeni.

173
je preneta vrednost sredstava za proizvodnju ravna V s, vrednost utrosaka
materijala i sredstava za rad V mi , tada je
(3.1)

gde je: Villi = vrednost utrosaka materijala i sredstava za rad; U = od··

T

stupanje utrosaka sredstava za proizvodnju konkretnog od utrosaka pro­

secnog proizvoaaca pod dejstvo.m razlika u objektivnim uslo.vima proiz­
vodnje izmeau tih proizvoaaca; Vll = vredno.st po jedinici utrosaka.
Prema tome, vee sam proces reprodukciono.g trosenja u drustvenoj
proizvodnji dovodi do diferenciranja pro.izvoaaca u pogledu vrednosti
ut't'osenih sredstava za novi proizvod. Ovo diferenciranje se ispoljava k1'o1.
razliku izmeau prenete vrednosti i vrednosti utrosaka sredstava za proiz·
vodnju, prouzrokovanu razW': itim objektivnim uslovima pod kojima se
zbivaju reprodukciona tTosenja sredstava.

2) Cene kao izraz drustvenog priznanja

reprodukcionog trosenja sredstava

Pod cenama sredstava za proizvodnju podrazumevaju se, u robno­

-novcanim uslovima proizvodnje, cene po. kojima se sredstva za proizvod­
nju unose u reprodukciju. 2 To najcesee nije vrednost sredstva koje se
trosi u reprodukciji, shvacena u smislu koliCine drustveno potrebnog rada
za proizvodnju toga sredstva. To je cena sredstva ostvarena u razmeni,
koja je istovremeno i iZTaz drustvenog priznanja vrednosti konkretnog
sredstva.
Zbog toga sto se u proizvodnju sredstva ne unose po njihovoj vredno..
sti, vee po ceni koja je izraz drustvenog priznanja te vrednosti, odnos izme­
au prenete vTednosti sredstava za proizvodnju i utrosene vrednosti dalje se
komplikuje. To nije viSe go·r e izneti odnos (formula 3.1) izmeau prenete
vrednosti i vrednosti utrosa/ca, vee je to jedan novi odnos u kome je gornji
odnos kor~go.van odstupanjem cena sredstava za proizvodnju od njihove
vrednosti. Nairne sredstva za proizvodnju, 0 eijim utroscima je ree, nabav­
ljena su na tdistu. U ro.bno-novcanoj privredi, s relativno slo.bodnim delo­
vanjem ekonomskih zakona, proizvodi se ne razmenjuju na tdiStu po nji­
hovim vrednostima, vee po cenama koje u trenutku razmene uslovi odnos
izmeau ponude i traznje na trzistu. A razni proizvodi imaju razlicita trzi­
sta. Na raznim trzistima razliCiti su i odnosi izmeau ponude i traznje: na
jednom je ponuda vrlo jaka, traznja vrlo slaba, na drugom je traznja jaka,
a ponuda slaba, na treeem su podjednako jaki i ponuda i traznja i tome
slicno.
Zbog ovog delovanja trZisnih zakona, cene po kojima razni proizvo­
aae.i. plaeaju svoja sredstva za proizvodnju u razlieitoj meri odstupaju od
vrednosti tih sredstava. Kod jednih sredstava za proizvodnju te su cene
cak vise, dok su kod drugih nize od njihovih vrednosti, s tim sto i u ovom ,
kako pozitivnom tako i negativnom odstupanju, postoji niz diferenciranja
u stepenu odstupanja.

"Pri tome postoji izvesna obracunsko-tehnicka razlika i:r.medu cena mate­

rijala i cena sredstava za rad. Kod materijala se obracunavaju utrosci po odgo­
varajucim cenama, dok se, kod sredstava za rad, zbog iznetih karakteristika nji­
hovog trosenja, ulaganja u vidu angazovanja obracunavaju po odgovarajucim
cenama.

174
 Posmatrano sa stanoviSta oscilacija cena sredstava za proizvodnju oko
njihovih vrednosti, drustveno priznanje objektivno uslovljenih utrosaka
tih sredstava u procesu reprodukcije se, usled ovoga, javlja u sasvim
novoj svetlosti. Drustvo, u nacelu, priznaje te utroske, odnosno priznaje
prenosenje njihove VTednosti na novi proizvod, jer bi bez toga priznanja
stala reprodukcija. Medutim, zbog delovanja trzisnog mehanizma u robno­
-novcanoj privredi, drustveno su razlicito tretirani proizvodaci raznih
proizvoda koji imaju inace iste vrednosti utrosaka sredstava za proiz-­
vodnju. Putem cena tih sredstava se, dakle, unosi jedan dopunski korektiv
u priznanje utrosaka sredstava za proizvodnju.
Ako su za proizvodnju jednog konkretnog proizvoda utrosci sredstava
za proizvodnju bili ravni objektivno potrebnim utroscima prosecnog pro­
izvodaca, tada ee, pri kupovini toga sredstva za proizvodnju (recimo, neke
sirovine) po ceni ravnoj vrednosti i, vrednost utrosaka biti ravna prenetoj
urednosti sredstava za proizvodnju. Preneta vrednost (Vs) je i u ovom
slucaju ravna umnosku objektivno potrebnih utrosaka prosecnog proiz­
vodaca i vrednosti po jedinici utroska:
(3.2)
gde su: Do = objektivno uslovljeni utrosci prosecnog proizvodaca; V" ­
vrednost po jedinici utroska.
Medutim, sredstva za proizvodnju su u konkretnom slucaju nabav­
ljena po trzisnoj ceni koja odstupa od vrednosti tih sredstava u pozitivnom
ili negativnom smeru. Vrednost utro.saka sredstava za proizvodnju (V lllio ),
zbog toga nije ravna prenetoj vrednosti vee od nje odstupa navise ili na­
nize zbog toga sto trzisne cene sredstava za proizvodnju odstupaju navise
ili nanize od njihove vrednosti:
(3.3)
gde je: C u6 = odstupanja triiSnih cena po jedinici od vrednosti sredsta va
za proizvodnju.
Kod prosecnog proizvodaca, s prosecnim utroscima, dolazi do gornje
razlike izmedu prenete vrednosti i u trosenih vrednosti sredstava za pro­
izvodnju. Konkretni proizvodac ima objektivno uslovljene utroske veee iii
manje od utrosaka prosecnog proizvodaca, usled cega ee i ovo orlstupanje
utrosaka dovesti do razlike izmedu prenete vrednosti i utrosene vrednosti
sredstava za proizvodnju, u napred iznetom smislu (vidi gore formulu 3.1):
(3.4)
gde je: V Oli = utrosena vrednost sredstava za proizvodnju konkretnog
proizvodaca; Do = objektivno uslovljeni utrosci prosecnog proizvodaca
Dr = objektivno uslovljena odstupanja utroSaka konkretnog od utrosaka
prosecnog proizvodaca; Vu = vrednost po jedinici utroska; C u6 = odstu­
panja trzisne cene od vrednosti po jedinici utI-osaka sredstava za proiz­
vodnju.

3) Problem cena sredstava za proizvodnju

1z izlozenog se vidi da cene sredstava za proizvodnju, kao izraz dru­
stvenog. priznanja vrednosti utrosenih u proizvodnji, uslovljavaju odnos
izmedu prenete vrednosti sredstava i utrosene vrednosti sredstava. A ovaj
odnos upravo predstavlja jedan od bitnih kvaliteta ekonomije preduzeea.

175
 samo razlikom izmedu cena i vrednosti sred­
i odstupanjem konkretnih od prosecnih utrosaka

svakom konkretnom
uocavanje fak­

visem
odnosom izmedu
tada se

cenfl
odnos izmedu
cene

i cene
se utrosene vrednosti
da je vrednost sredstava konstantna
je odnos izmedu utrosenih vrednosti sredstava i njihove
vrednosti uslovljen, jedino ovom dinamikom cena
sredstava. Od tih cena i i brzina njihovog
reprodukovanja u Pored izraza u tro­
senih aspekt.
u dinamici
za
u svakom kon­
sredstvo zaista utvrditi tu adekvatnu cenu po
sredstava za proizvodnju, takvu cenu
Za niz
utroska ne
osnovu

vrednost nije konstantna,

vrednost U obrnutoj nr{)nn.r(',
razmerama, usled cega
kracem vremenskom
vrednost s

176
Ove i na dinamiku trosenja vrednosti u reprodukciji, moguce je jedino
pomocu standardne cene svakog konkretnog sredstva, na koju bi se proje­
cirale sve promene cena toga sredstva, bez obzira na to kojim faktorima
su one prouzrokovane.
1z gornjeg izlazi da se problem cena sredstava za proizvodnju, na nivou
ekonomije preduzeca i sa stanovista potrebe utvrdivanja kvaliteta te eko­
nomije, svodi na
problem utvrdivanja nabavne i trZisne cene sredstava;
problem uticaja cena sredstava no. reprodukovanje njihovih utrosenih
vrednosti u proizvodnji;
problem utvrdivanja cena po jedinici;
problem odredivanja standardne cene za svako pojedino sredstvo.

II. TRZISNA I NABAVNA CENA SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU

1) TdiSna cena sredstava

Cena koju konkretni proizvodac placa svom dobavljacu sirovina i dru­
gih sredstava za proizvodnju ne mora da predstavlja drustveno priznatu
cenu u smislu gore izlozene trzisne cene. Da bi konkretna nabavna cena
odredenog sredstva za proizvodnju zaista bila d1'ustveno priznata cena,
potrebno je (1) da je ona formirana iskljucivo pod dejstvom objektivnih
faktora, i (2) da tako formirana nabavna cena predstavlja prosecnu trzisnu
cenu konkretnog sredstva.
(1) Objektivno formirana nabavna cena konkretnog sredstva za pro­
izvodnju je, ona cena koju je bilo nuzno platiti za to sredstvo u datoj
situaciji, s obzirom na objektivne us love pod kojima se vrsi nabavka. Ti
objektivni uslovi su vezani za trziste, jer se cela nabavna cena form ira na
triiStu. Oni leze u elementima u kojima se formira konkretna cena, a ti
elementi su, na jednoj strani, faktori ponude, a na drugoj faktori traznje.
Nivo cene na kome se uspostavlja ravnoteza snaga izmedu ponude i traznje
predstavlja objektivno uslovljenu cenu konkretnog sredstva za proizvod­
nju u datoj situaciji. Ona ce biti visa iii nih od vrednosti toga sredstva,
u zavisnosti od odnosa snaga izmedu ponude i traznje: ako je ponuda veca
od traznje, ta objektivno uslovljena konkretna nabavna cena ce biti ispod
vrednosti sredstva; ona ce biti iznad vrednosti sredstva ako je ponuda
slabija (manja) od traznje.
(2) Objektivno formirana konkretna nabavna cena predstavlja istovre­
menD i trzisnu cenu konkretnog sredstva ako je ona prosecna cena po kojoj
se to sredstvo nabavlja na trzistu u datoj situaciji. Ovo najcesce nije slucaj
zbog toga !ito jedno isto sredstvo za proizvodnju (recimo, jedna konkretna
sirovina, kao sto je koza, tekstilno vlakno, drvo is!.) u odredenom periodu
moze imati razliCita tl'zista, prostorno odvojena i nedovoljno povezana.
Otuda, objektivni faktori koji deluju na jednom trzistu ne moraju da se
prenose i na druga prostorna trZista istog tog sredstva. Ovo ce imati za
pos ledicu formiranje niza razliCitih objektivno uslovljenih cena konkret­
nog sredstva za proizvodnju. Njih je izdiferencirala nedovoljna prostorna
povezanost delimicnih trZista toga sredstva. Ako bi to bilo jedinstveno
trZiste (recimo, berzansko trzisie odredenog zita, odredenog celika is!.),
na njemu bi se formirala jedinstvena' objektivno uslovljena trzisna cena.
Meautim, s obzirom na to da se na prostorno izdiferenciranim trzistima

12 Eko n o mika preduz ec a 177

form ira niz objektivno usiovijenih tena , jedinstveriti cenu moze cia cini
sarno prosecna triisna cena, kao ponderisana sredina ovih pojedinih objek­
tivno uslovljenih cena.

2) Nabavna cena sredstava za proizvodnju

U svakoj konkretnoj ponudi iIi traznji, pored objektivnih tdisnih
faktora, deluje i niz subjektivnih faktora, s obzirom na to da se i ponuda
i traznja ispoljavaju kroz licnosti proizvoaaca koji ih zastupaju: jedan
nastupa sa vise, drugi - sa manje poslovne umesnosti ; jedan je bolji, drugi
- losiji poznavalac trzisnih prilika; jedan je odabrao povoljnije, drugi _ ...
manje povoljne momente kupovine iid. Usled ovoga ee, u istim periodima,
cene istih sredstava za proizvodnju biti razlicite u raznim kupoprodajnim
transakcijama. Drugim recima, jedni proizvoaaci ee nabavljati sredstva za
proizvodnju po cenama koje su vise ad trZisne cene tih sredstava u gore
iznetom smislu, dok ee drugi proizvoaaci ista ta sredstva nabavljati po
cenama koje su nize od njihove tdisne cene. Prema tome, i ovde dolazi
do odstupanja konkretnih nabavnih od prosecnih triisnih cena analog no
odstupanju prosecnih trzisnih cena od vrednosti. Samo, dok trzisna cena
odstupa od vrednosti pod dejstvom objektivnih trzisnih faktora , konkretna
nabavna cena odstupa od trzisne cene pod dejstvom subjektivnih JaktoTa
na strani ponude iIi na strani traznje. Dok je trzisna cena izraz drustvenog
priznanja vrednosti konkretnog sredstva za proizvodnju u datoj trzisnoj
situaciji, odstupanje konkretne nabavne od prosecne trzisne cene je odraz
subjektivnih momenata koje drustvo ne priznaje pri zauzimanju stava
prema visini tdiSne cene. Proizvoaac koji kupi sredstvo za proizvodnju
po konkretnoj nabavnoj ceni vecoj od prosecne tdisne cene toga sredstva
pokrice ovu razliku iz ostvarenog dohotka ; obrnuto, proizvodac koji kupi
s·r edstva za proizvodnju po konkretnoj nabavnoj ceni nizoj od proseene
trzisne cene toga sredstva realizovace ekstra~dohodak zahvaljujuci ovoj
povoljnijoj kupovini.

3) Odvajanje prosecne triiSne od konkretne nabavne cene

Nabavna cena je, prema gornjem, konkretna cena koju pri jednoj
odreaenoj nabavci placa proizvodac za kupljeno sredstvo za proizvodnju.
Za razliku od ove, prosecna tdisna cena predstavlja ponderisani prosek
pojedinacnih nabavnih cena koje bi se forrnirale iskljucivo pod dejstvom
objektivnih faktora. Medutim, ovo je sarno principijelno diferenciranje
konkretne nabavne i prosecne trZisne cene. Odvajanje ovih dveju cena za
bilo koje sredstvo, na bazi ovako postavljenog principijelnog diferencira­
nja, jedva moze da se sprovede u praksi zbog niza metodoloskih teskoca.
Nairne, i subjektivni i objektivni faktori deluju na tdistu kroz licnosti
koje su nosioci ponude i traznje. Odvajanje pobuda subjektivne prirode,
bilo na strani ponude, bilo na strani traznje, od onih koje su objektivne
prirode, a koje su koncentrisane u jednoj istoj licnosti, metodoloski je
neizvodljivo. Samim tim je neizvodljivo u praksi cifarsko odvajanje dru­
stveno priznate trzisne cene, kao objektivne cene u iznetom smislu, od
konkretne nabavne cene, koja se formira i pod dejstvom objektivnih i pod
dejstvom subjektivnih faktora.
Moguce je, medutim, empirijsko-statisticki doci u konkretnoj situaciji
do trZisne cene, koju drustvo priznaje i koja je bliska ceni formiranoj pod
iskljucivim dejstvom objektivnih faktora. Cinjenica je, nairne, da za jedan

178
 proizvod drustvo priznaje svega jednu nabavnu cenu, iako postoji niz
konkretnih nabavnih cena. U protivnom postaje neobjasnjivo delovanje
zakona ponude i traznje pod Cijim dejstvom se formira trzisna cena. Prelaz
s mnogobrojnih pojedinacnih na svega jednu triisnu cenu, koja bi bila
zajednicki reprezentant svih pojedinacnih, moguce je zamisliti samo u
slueaju ako se uzme da je zajednicka triisna cena statisticka srednja
vrednost pojedinacnih konkretnih nabavnih cena. U tom slucaju ce jedne
konkretne cene biti iznad, a druge ispod zajednicke trziSne cene. Ova
odstupanja od proseka predstavljala bi p1'ibliznu velicinu onog dela
nabavne cene sredstava za proizvodnju koji drustvo ne priznaje kao
drustveni, a koji treba tretirati kao subjektivno uslovljeno odstupanje
konkretne nabavne od prosecne trziSne cene sredstava za proizvodnju.

III. REPRODUKCIONI ASPEKT CENA SREDSTAVA

ZA PROIZVODNJU

1) Sustina reprodukcionog aspekta

sredstava za proizvodnju

Pod reprodukcionim aspektom sredstava podrazumevamo problema­

tiku reprodukovanja sredstava utrosenih u jednom ciklusu proizvodnje, u
cilju njihovog unosenja u naredni ciklus i, na taj nacin, stalnog obnav­
ljanja proizvodnje. Problem je tesno vezan sa pro,blemom prenosenja vred­
nosti na novi proizvod, ali ima i svojih specificnosti, v ezanih za potrebu
oddanja istog obima pl'Oizvodnje. Otuda se pl'Oblemu l'eprodukovanja
utrosenih sredstava moze priCi sa dva stanovista:
(1) sa stanovista reprodukovanja u granicama prenete vrednosti u procesu
proizvodnje i
(2) sa stanovista reprodukovanja u granicama ocuvanja istog obima pro­
izvodnje.
(1) Ako bi se poslo od pretpostavke da su utrosci sredstava standardne
velitine, onda bi se repl'Odukovanja utrosenih sredstava u granicama pre­
nete vrednosti svelo na zahte v da se ti uirosci obracunavaju po cenamu.
ravnim vrednosti. Ako bi to, u konkretnom slucaju, bili objektivno potrebni
utrosci sredstava prosecnog pl'oizvoaaca, tada bi oni, obracunati po cenama
ravnim vrednosti, dali sumu utrosenih vrednosti koju treba reprodu­
kovati da bi se obnovila proizvodnja. Ta suma bi bila ravna sumi prenete
vrednosti. Meautim, ovim se otvara vremenski aspekt dinamike vrednosti,
a s ovim i vremenski aspekt obracunske cene rayne vrednosti. Sredslva
za proizvodnju koja su danas obracunata po svojoj vrednosti, izmenice tu
vrednost posle izvesnog vremena pod dejstvom promene proizvodne snage
rada proizvodaca koji je proizveo ta sredstva. Kad dode do takve promene,
prouzrokovane promenom proizvodne snage rada, trebalo bi izmeniti obra­
cunsku cenu i prilagoditi je izmenjenoj vrednosti. Ako se ima u vidu per­
manentan naucni i tehnicki progres, moze se konstatovati da je promena
pre, i.zvodne snage rada skoro u svim oblastima proizvodnje jedna perma­
nentna promena navise, tj. jedno stalno povecanje proizvodne snage
rada. U jednim oblastima u odredenom periodu ovo povecanje je vece, u
drugima manje, u zavisnosti od razlika u naucnom i tehnickom uspehu u
pojedinim oblastima privrednog i drustvenog zivota. U drugom periodu,
do veeeg porasta proizvodne snage moze doci u onim oblastima koje su u

12' 179
prethodnom periodu manje napredovale, a do manjeg porasta u oblastima
koje su ranije vise napredovale, i tako stalno, vee prema specificnostima
razvitka proizvodne snage rada u pojedinim oblastima. - Vrednost ovih
sredstava za proizvodnju menjaju se obrnuto proporcionalno promeni pro­
izvodne snage rada. Ako je gornja konstatacija, da proizvodna snaga rada
permanentno narasta zbog naucnog i tehnickog progresa, prihvati kao
Cinjenica, iz nje sledi zaldjucak da vrednost sredstava za proizvodnju
permanentno opada iz perioda u period upravo zbog ovog narastanja pro­
izvodne snage rada. To znaCi, da ee i preneta vrednost sredstava - posma­
trana po jedinici novog proizvoda - stalno da se smanjuje. Ako se repro­
dukovanje utrosenih sredstava kreee u okvirima prenete vrednosti, tada i
cena po kojoj ee se obracunavati utrosci sredstava treba stalno da se
smanjuje, kako bi se suma utrosenih vrednosti prilagoaavala sumi prenete
vrednosti. Karakteristike metodologije reprodukovanja utrosenih sredstava
za proizvodnju na bazi cena sredstava koje se u dinamici reprodukcije i
din amici proizvodne snage rada stalno prilagoaavaju dinamici vrednost i
sredstava, bile bi sledeee:
(a) Ovakva metodologija bi imala za posledicu stalno smanjivanje
troskova u obrnutoj proporciji s poveeanjem proizvodne snage rada u
oblasti sredstava za proizvodnju konkretnog proizvodaca tih sredstava. Ako
se pretpostavi da je proizvoaac preraaivac sredstava izlozen jakom
konkurentskom pritisku, ovo, objektivno uslovljeno, stalno snizavanje
troskova sredstava za proizvodnju verovatno bi ked konkretnog proizvo­
daca psluzilo kao osnovica za njegovo stalno snizavanje cena sopstvenih
proizvoda. PojavljujuCi 's e na trZistu stalno sa novim nizim cenama, on bi
imao siroke moguenosti za stalno prosirivanje trzista. Drustvo, odnosno
potrosaci, na drugoj strani, imali bi moguenosti za stalno poveeavanje
sopstvene potrosnje, cak i uz neizmenjenu kupovnu snagu. Pozitivno dej­
stvo naucnog i tehnickog progresa na ovaj nacin bi se kanalisalo prema
trzistu finalnih proizvoda i omoguCilo poveeanje potrosnje - poveeanje
zivotnog standarda, iIi prosirenje reprodukcije.
(b) Udrugim slucajevima, u kOjima preraaivac sredstava za proizvod­
nju, cija je vrednost po jedinici opala zbog narastanja proizvodne snage
rada proizvoaaca tih sredstava, nije dovoljno izlozen konkurenciji, on
verovatno prodajnu cenu svojih proizvoda ne bi prilagodavao ovom sniza··
vanju vrednosti utrosenih sredstava. Ako bi on utroske tih sredstava ipak
obracunavao po ceni ravnoj njihovoj vrednosti - dakle ceni koja se stalno
smanjuje - uz neizmenjenu prodajnu cenu njegovih proizvoda, njegov
dohodak bi se stalno poveeavao. Ovakav proizvoaac bi, usled toga, bio vrlo
zainteresovan da prosiruje proizvodnju sa sredstvima za proizvodnju cija
vrednost opada po jedinici, jer mu to omogueuje stalno poveeavanje do­
hotka, a preko ovoga poveeavanje potrosnje, akumulacije i s1.
(c) Ako se dozvoli obrnuta pretpostavka, tj. ako se uzme slucaj sred­
sLava za proizvodnju cija vrednost po jedinici raste zbog opadanja proiz­
vodne snage rada proizvoaaca tih sredstava,4 preneta vrednost utrooenih
sredstava za proizvodnju ee se poveeavati, a s njom i reprodukovane sume
utrosenih sredstava. Da bi ovakav proizvoaac mogao da produzi s repro­
dukcijom, on bi morae da povecava prodajne cene svojih proizvoda u
sldadu s poveeavanjem reprodukovanih vrednosti utrosenih sredstava.

• Recimo, slucaj opadanja procentualne sadrZine metala u rudi, slucaj opa­

danja prinosa industrijskog bilja zbog prelaska na neplodnije zemljiSte, i 51.

180
Dejstvo ovog porasta cena proizvoda bilo bi upravo suprotno gore izloze­
nom dejstvu smanjenja cen a pri povecanju proizvodne snage fada proiz­
vodaca sredstava: krug interesenata i potrooaca bi se smanjivao, intereso­
vanje preraaivaca ovih sredstava za preradu takvih sredstava za
proizvodnju bi se smanjivClo, a interesovanje za nova sredstva , eventualno
za preorijentaciju cele proizvodnje, bivalo bi sve vece.
Cd) Ma koji od gore navedena tri slucaja bio u pitanju, drustvo i dru­
stvena ekonomija imaju interesa da se obracun sredstava utrosenih u pro­
izvodnji vrsi po cenama koje bi se stalno prilagoaavale dinamici vrednosti
utrosenih sredstava. U svima onim sluca jevima u kojima vrednost utrose­
nih sredstava opada zbog povecanja proizvodne snage rada proizvodaca tih
sredstava - a to je najveci deo ukupne proizvodnje - pozitivni doprinos
povecanja proizvodne snage rada ovakvom politikom cena bi se neposred­
no prenosio na trziste i kupce proizvoda izradenih od takvih sredstava.
Potrosnja bi se, drugim recima orijentisala bas na one oblasti proizvodnj e
u kojima je najveCi naucni i tehnicki progres, cime bi se omoguCio i najbrzi
drustveni progreso Do obmutog reagovanja trZista doslo bi u onim sluca·­
jevima u kojima se vrednost sredstava za proizvodnju povecava po joedinici
zbog smanjenja proizvodne snage rada proizvoaaca tih sredstava. Slablje­
nje interesovanja za takva sredstva, eventualna preorijentacija sa korisce­
nja i reprodukcione potrosnje tih sredstava na druga sredstva, takoae je
u dru stvenom interesu. Ovakva preorijentacija omogucuje napustanje onih
pozicija u .drustvenoj -ekonomiji na kojima je najslabiji progres, Cime se
opet, u krajnjoj liniji, doprinosi drustvenom napretku, jer se ovo napusta­
nje vrsi u korist drugih pozicija na kojima je naucni i tehnicki progres veCi.
Meautim , gomja politika cena sredstava za proizvodnju imala bi svoju
prakticnu primenu jedino u slucaju kad bi postojala prakticna mogucnost
razmene robe u drustvenim razmenama po cenama ravnim vrednosti, sto
u sadasnjoj etapi oblika drustvene reprodukcije nije slucaj.
(2) U robno-novcanoj privredi koja poeiva na delovanju trZisnih zako­
na, umesto gomjeg slucaja stalnog prilagodavanja cena vrednosti sredstava
za proizvodnju, cene tih sredstava se formiraju kao trzisne cene, pod dej­
stvom odnosa izmedu snaga ponude i snaga traznje, udaIjujuCi se na taj
naCin, navise iIi nanize od vrednosti. U ovakvim trzisnim i drustvenim
uslovima proizvodac koji bi svoju re-pl'odukciju zasnivao na cenama sred­
stava za proizvodnju ravnim vrednosti ne bi mogao da se odrii u repro­
dukciji. U onim slucajevima u kojima bi trzisne cene tih sredstava bile
iznad njihove vrednosti, a proizvodac bi utroske obracunavao po vrednosti ,
on bi snosio gubitak ravan pozitivnoj razlici izmedu trZisnih ce-na sredstava
i njihove vrednosti. Obrnuto, u slucajevima u kojima bi trZisne cene sred­
stava bile nize od njihove vrednosti, a obracun se vrsio na bazi vrednosti ,
proizvoaac bi ostvarivao je-dan dopun ski dobitak ravan negativnoj razlici
izmedu trzisne cene sredstava i njihove v r ednosti. U prvom slucaju -- pri
pojavi gubitka zbog visih cena sredstava za proizvodnju - proizvoaac bi
se trudio ·da napusti takvu proizvodnju ; u drugom slucaju - pri pojavi
ekstra-dobitka zbog niskih cena - on bi favorizovao preradu takvih sred··
stava za proizvodnju . Verovatno ni prvi ni drugi stav ne odrazavaju dru­
stveni interes, jer se, u prvom slucaju, proizvoaac udaIjuje od onih sred­
stava za koja je drustvo dotada poka zivalo interes , dok se, u drugom
slucaju, orijentise na sredstva za koja drustvo nije pokazivalo interes.
Otuda. umesto ovakve poslovne orijentacije, u robno-novcanoj privredi sa
slobodnim delovanjem ekonomskih zakona proizvodac, u svojoj politici

181
 utrosenih sredstava odrzi u gra­
teiiSta na vrednost utrosenih
cenu tih sredstava. U vremenskoj
fak­
bice jedna
otvara

2) Cetiri momenta relevantna za reprodukovanje

sredstava za proizvodnju
Ako se pode ad promena cena sredstava za pro­
izvodnju, konstatovace se da su za
l'eprod ukovanj e sledeca cetiri
momenta:

(2)

(4) momenat

cene
dok

proizvodnju to
se trosi u relativno ciklusima
lokomotiva, vagona) to moze biti niz meseci; kod
trose ciklusa to ce
ovoj fazi 0 nabavci
vee
sredstvo reprodukovati u proizvodnji. Ono sto on moze da odluei to je,
eventuaIno, izbor proizvoda za koji ce utrositi ovako nabavIjeno sredstvo .
Ako je, recimo, sredstvo nabavljeno po relativno visokim cenama, svaki
proizvod koji moze da se radi od toga sredstva nece moci da podnese
reprodukciono optereeenje troskovima takvog sredstva zbog svoje rela­
tivno niske cene na trzistu. Proizvodae tu ima mogucnosti da izbegne takav
proizvod, da se orijentise na drugu vrstu proizvoda, da izabere drugu
kategoriju kupaca s jaeom kupovnom snagom i s1. Drugim reCima, neke
porudzbine on neee prihvatiti zbog toga sto ne moze za njih da naplati
takvu prodajnu cenu koja ce omoguCiti reprodukovanje utrosenih sred­
stava, dok ce druge porudzbine, koje ce podneti visu prodajnu cenu, proiz­
vodae prihvatiti .
(3) Momenat prodaje je, u stvari, momenat odlueivanja 0 prodajnoj
ceni proizvoda u eijoj proizvodnji su utrosena sredstva koja treba repro­
dukovati. To je obicno momenat, odnosno vreme, u kome se obracunavaju
troskovi sredstava za reprodukovanje. On nije isti kod svih sredstava.
RazIika se javlja u zavisnosti od toga
(a) da Ii je u pitanju reprodukovanje sredstava utrosenih u materijalu,
(b) iIi je ree 0 reprodukovanju sredstava u vezi s trosenjem sredstava za
rad.
(a) KoIieine materijala utrosene u jednom ciklusu proizvodnje repro­
dukuju se u punom iznosu u istom tom cikIusu. Prema tome, u momentu
prodaje,odnosno momentu obraeuna troskova proizvoda jednog cikIusa,
obraeunace se cela utros ena kolieina. Ako su pak za porizvodnju nabav­
Ijene vece kolieine materijala od jednog uloska u proizvodnju - sto je
najcesCi slueaj - onda ee materijal nabavljen u jednoj nabavci da se
reprodukuje u nekoliko sukcesivnih ciklusa proizvodnje. Tada ee za taj
materijal postojati nekoliko »momenata prodaje«, odnosno nekoliko mome­
nata obraeuna medusobno vremenski odvojenih. Momenti obraeuna ce se,
drugim reeima ovde rasporediti na jedan duzi vremenski period, u kome
moze da dode do promene trzisnih cena materijala koji se obraeunava.
Ipak, pri disciplinovanom vodenju zaliha materijaIa , vremenski razmak
izmedu momenta prvog i momenta poslednjeg obraeuna jedne nabavke
materijala obicno nije naroeito dug. Otuda, u takvom vremenskom raz­
maku, pri normalnim trzisnim prilikama, obieno ne dolazi do krupnijih
promena cena.
(b) Sredstva za rad nilbavljena u jednoj nabavci - nabavka kompletne
opreme prilikom izgradnje objekta, iIi nabavka pojedinih kompletnih ma­
sina. prilikom zamene dotra.ialih mas in a - ne trose se u jednom vee u nizu
sukcesivnih cikIusa proizvodnje onoga proizvoda koji se radi pomoeu tih
sredstava. ana se, dakIe, reprodukuju takode postepeno kroz te sukcesivne
cikluse proizvodnje. Na isti naein su vremenski rasporedene i prodaje,
odnosno momenti obraeuna utrosaka tih sredstava: utrosci se obraeuna­
vaju u nizu perioda od prvog pa do posIednjeg ciklusa proizvodnje u veku
trajanja konkretnog sredstva za rad. Taj vremenski razmak moze da se
protegne kroz niz godina, sto najeesce i jeste slueaj. Prema tome, sa stano­
vista sredstava za rad, nije ree 0 jednom »momentu prodaje «, vee 0 nizu
momenata prodaje robe i obraeuna utrosaka sredstava za rad za proiz­
vodnju te robe, rasporedenih kroz dugi vremenski period. U tako dugom
periodu obieno dolazi ,do niza promena cena sredstava za rad eije repro­
dukovanje se povremeno obraeunava.

183
 (4) Momenat ponovne kupovine sredstava za proizvodnju je momenat
odluCivanja 0 obnavljanju reprodukcije. U ovom momentu proizvoaac je,.
u pogledu mogucnosti odlucivanja u sIicnoj situaciji kao sto je bio u mo-·
mentu pocetne nabavke. Ako od momenta pocetne nabavke pa do ovog
momenta dode do veCih promena cena sredstava za proizvodnju, on u
ovom mome-ntu ima mogucnosti da odluCi: da Ii ce obnoviti istu proiz­
vodnju u istom obimu, da Ii ce prosiriti obim proizvodnje iste vrste (ako'
su cene sredstava za proizvodnju u meauvremenu pale), iIi ce se preori­
jentisati na novi asortiman proizvoda, a preko ovoga i na nove vrste
sn~dstava za proizvodnju (ako su cene dotadasnjih sredstava za proizvod­
nju osetno porasle).
U svojoj politici cena proizvoaac bira cenu po kojoj ce reprodukovati
utrosena sredstva za proizvodnju, vezujuCi je za jedan od cetiri gornja
momenta relevantna za tu reprodukciju. Pri tome, on ne mora da uzme
isti od navedena cetiri momenta za reprodukciju svih vrsta sre-dstava. Za
reprodukciju jednih, uzece jedan momenat, za reprodukciju drugih ­
verovatno drugi momenat i s1.. sto je takoae element poslovne politike.
Meoutim, pri izboru reprodukcione cene, problem reprodukovanja utro­
senih sredstava nije jedini faktor kojim se on rukovodi birajuCi momenat
za koji vezuje reprodukcionu cenu . Reprodukcione sume - odnosno, obra­
cunati tmskovi reprodukcije sredstava za proizvodnju - su izvor nabauke
novih sredstava za proizvodnju; ali su one istovremeno i jedan od vaznih
kontrolnih instrumenata poslovnog uspeha preduzeea. 0 toj nj ihovoj
funkciji proizvodac takoae vodi racuna prilikom izbora momenta za koji
vezuje reprodukcionu cenu. A najcesce navedeni momenti ne obezbeauju
u podjednakoj meri reprodukovanje i efikasnost kontrole poslovnog uspeha,
sto pokazuje i naredno izlaganje.

3) Reprodukovanja sredstava po nabavnoj ceni

Nabavna cena je cena po kojoj su kupljena utrosena sredstva, koja se
l'eprodukuju (momenat pocetne kupovine). Prema tome, ako se utrosci
sredstava obracunavaju po ovoj ceni, proizvooac reprodukuje tacno onu
sumu koju je utrosio. Ovakvo reprodukovanje se na sledeCi nacin odra­
zava na ekonomiju preduzeca:
(1) Reprodukovanje u~rosenih sredstava za proizvodnju po nabavnim
cenama tih sredstava daje potpuno realnu sIiku tmskova sa stanjem pe-.
rioda u kome je izvrsena nabavka tih sredstava. Analize ovako dobijenih
sLvarnih obracuna troskova mogu pruziti vanredno korisnu informaciju
o umesnosti nabavne sluzbe u poslovanju. Ako su oscilacije nabavnih cena
ca ~:., navise cas nanize bile ceste to je znak nesigurnosti nabavne sluzbe,
mozda njenog nedovoljnog poznavanja trZista. a mozda i nejasnih objek­
tivnih lrZisnih okolnosti, sto je reai slucaj. U svakom slucaju, obracun po
nabavnoj ceni omogucuje najpotpuniji uvid urad i zalaganje nabavne
slu;:be.
(2) Nedostatak reprodukovanja sredstava po nabavnim cenama moze
se ispoljiti u politici cena u onim slucajevima kad se cena kostanja uzima
kao osnovica za odreaivanje prodajne cene konkretnog proizvoda, - cesce
konkretne usluge. U tom slucaju, pri porastu cena sredstava za proizvod­
nju od momenta nabavke do momenta isporuke robe , reprodukovane sume
(zaracunati troskovi) ce biti manje ad utrosenih suma. Obrnuto ce biti u

184
slucaju kad cene sredstava za proizvodnju opadnu od momenta nabavke
do momenta isporuke proizvoda, odnosno izvrsenja usluge: reprodukova­
ne sume su veee od stvarno utrosene vrednosti sredstava.
(;

(3) Reprodukovanje po nabavnoj ceni sredstava deluje i na prosecnu

sumu sredstava angazovanih u reprodukciji. Ako je od prve nabavke sred-·
stava do njegove ponovne nabavke doslo do porasta cene sredstava, proiz­
vodac ee za sumu, reprodukovanu na osnovu nabavne cene sredstva, moei
da kupi manju kolicinu sredstava za reprodukciju; reprodukcija, usled
toga, neee moei da se obnovi u istom obimu. Ako pak proizvoaac zeli da
obnovi reprodukciju u istom obimu, on u tom slucaju mora da poveea
prosecnu sumu sredstava angazovanih u reprodukciju. Obrnut ee biii
slucaj ako je od momenta nabavke do momenta ponovne nabavke utrose­
nog i reprodukovanog sredstva cena sredstva u padu: proizvodac ee mob
da obnovi proizvodnju u istom obimu sa smanjenom sumom angazovanih
sredstava, sto znaCi da ee jedan deo angazovanih sredstava moei da oslo­
bodi vezanosti za reprodukciju.

4) Reprodukovanje po ceni sredstava

u momentu proizvodnje

Cena sredstva u momentu pToizvodnje je ona cena po kojoj se to sred­

stvo moze kupiti u periodu u koji pada proizvodnja. Ona moze biti visa iIi
niza od nabavne cene istog sredstva, u zavisnosti od fluktuacija cena toga
sredstva na trzistu i od vremenskog razmaka od momenta nabavke sred-·
sta va pa do momenta njegovog trosenja u proizvodnji. Te razlike ce se na
sledeei naCin odraziti na ekonomiju preduzeca:
(1) Reprodukovanje po ceni u momentu pToizvodnje odraz je stvar­
nog ekonomskog stanja u vremenu kad se vI'si proizvodnja. Prema tome ,
ova cena predstavlja najTealniji kontTolni instTument ekonomije predu­
zeea u VTemenu pToizvodnje. Stanje ekonomije, prikazano na bazi repro­
dukcije sredstva po tim cenama, predstavlja realno stanje u fazi proiz­
vodnje. Ono je, usled toga, realna osnovica za ocenu poslovnog uspeha
kolektiva kao celine, ako se ta ocena VTsi u vremenu bliskom periodu pro­
izvodnje.
(2) Cena u momentu proizvodnje obezbeduje potpuno TepTodukovanje
ulrosenih sredstava za period proizvodnje. Ako je, recimo, od momenta
nabavke do perioda proizvodnje doslo do porasta cena sredstava za proiz­
vodnju. reprodukciona vrednost utrosenih sredstava bice obracunata po
tim novim cenama , sto omogueuje produzenje procesa reprodukcije s istim
obimom, bez potrebe povecanja prosecne sume sredstava angazovanih
u reprodukciji. Ako u istom vremenskom razmaku dode do smanjenja
cene sredstava za proizvodnju, isti obim proizvodnje ee se moci obnoviti
sa smanjenom prosecnom sumom sredstava. To smanjenje ce se javiti kao
dobitak, razume se, pod pretpostavkom da se cene sredstava stabilizuju
na novom, nizem nivou.
(3) Specifican slucaj predstavlja Teprodukovanje sTedstava za Tad po
cenama tih sredstava u momentu proizvodnje. To u stvari, nije jedna vee
niz cena koje mogu da se menjaju pri svakom ponovljenom ciklusu pro­
iz\'o3.nje kroz ceo vek trajanja konkretnog sredstva za rad. Prema tome,
umesto jedne, ovde ee biti niz - desetine, stotine, mozda i hiljade raz­
lici1jh cena po kojima ee se obracunavati }) utroscj« sredstava za rad _ .
dakle, po kojima ee se obracunavati amortizacija u troskovima novog pro­

185
izvoda. Te cene mogu biti veee ili manje od nabavne cene sredstva. avo,
nije od tolikog znacaja za reprodukovanje sredstva u istom
toga sto i cena po kojoj ce se utroseno sred­
prilikom njegove zamene moze od
nabavne cene. Preimucstvo ove cene
odnosno cene u momentu
se proizvoClac, u svojoj politici cerra,
cena na trZistu konkretnog sredstva.
tehnickih nedostataka. Recimo, ako
masine cena ostala
je vrsen po
tdisne cene te iste masine za
na bazi cene
kretne masine. Ovakvim Dbracunom u
pmdukDvanje mai3ine, pod
masine ne dode do daljih promena
obracun vrsen na bazi

za
narocito vaZl za one
na osnovu glavnih
obracuna cena usluga koje cine
tehnicki komplikuje kad
cena na\-iSe iIi n'l­
retroaktivno izvrsiti kako pozitivne
obracunatom amortizacijom
pun reprod ukcioni iznos
ako bi ovakav obracun teh­
sredstva, obezbedio pot­
i to na bazi cena
dotrajalog sredstva.

5)

Kad se tada se cena sredstva u trenut­

ku prodaje u trenut.ku proizvodnje, s obzirom
na to da se odmah po procesa Medu­
tim, pJi od momenta
momenta moze da duzi vremenski period, sto zavlsi
od politike U ovome vremenskom razmaku moze
do cena utrosenih sredstava za Drugim
je utrosenih sredstava izvrsen na bazi cena u momentu
tih sredstava u momentu prodaje mogu biti ili
do utrosene sume sredstava
pri obracunu na bazi cene u momentu prodaje) od sume
sredstava a bi dobila na bazi obracuna po ceni u momentu
proizvodnje). Da bi se u takvim slucajevima izbeglo ovo utro­
sene od sume obracun utrosaka treba
vrsib po cenama tih sredsLava u momentu prodaje Karak­

186
teristike ovakvog obracuna, odnosno reprodukovanja sredstava po cenama
u momentu prodaje proizvoda za koji su utrosena ta sredstva, svode se na
sledece:
(1) Obracun po ovoj ceni moze biti efikasan instrument kako politike
prodaje, tako i kontrole efikasnosti rada prodajne sluzbe. Naime, sa sta­
no vista reprodukovanja , obracun po ovim cenama ima svoje prakticne
sv)'he jedino u slucaju ako ce se u prodajnoj ceni proizvoda osigurati rep­
rodukcija zaracunate sume po ovoj ceni. A to zavisi ad efikasnosti rada
prodajne sluzbe i ad politike prodajnih cena sopstvenih proizvoda. Kao
startna osnovica za nastupanje prodajne sluzbe u toj politici mogu da po­
sluze kalkulacije reprodukovanja sredstava na bazi nabavne cene iIi na
bazi cene sredstava u momentu proizvodnje. Normalno je da prodajna
sluiba, pri postavljanju plana prodaje, pode od jedne od tih cena, jer su
joj jedino one poznate u tom momentu. Medutim, ako od ovog momenta
pa do momenta pl'odaje sopstvenih proizvoda dode do povecanja cena
sredstava za proizvodnju tih proizvoda, uslov za reprodukovanje utrosenih
sredstava je da se u prodajnoj ceni proizvoda reprodukuju utrosena sred­
stva, ne po nabavnoj ceni iIi ceni u momentu proizvodnje toga proizvoda
vee po njihovoj povisenoj ceni, tj. po onoj ceni koja vazi u momentu
prodaje. Prodajna sluzba, drugim recima, u konkretnoj prodajnoj transak­
ciji, treba da obezbedi viSu cenu od one koju je pretpostavljala pri sastav­
ljanju plana prodaje. A za svako obezbedenje potreban je dopunski nap~r,
jedna znatno izrazenija poslovnost i znatno veca elasticnost u nastupanju
prodajne sluzbe na tdistu. Prema tome, poslovni uspeh prodajne sluzbe
u velikoj meri dolazi do izrazaja upravo kroz njen uspeh u obezbedivanju
takvih prodajnih cena sopstvenih proizvoda, koje ce omoguCiti reprodu­
kov-an.ie utrosenih sredstava za proizvodnju na bazi cena tih sredstava u
momentu prodaje sopstvenih proizvoda.
(2) Obracun, odnosno reprodukovanje, utrosaka sredstava po njihovim
cenama u momentu prodaje proizvoda izradenog od tih sredstava, odnosno
pomocu tih sredstava, moze da dovede- bilo do nepotpunog reprodukovanja
utrosenih vrednosti, bilo do reprodukovanja veCih vrednosti no sto su
utrosene. - Nepotpuno reprodukovanje ce nastati onda kad su cene utro­
senih sredstava smanjene od momenta trosenja do momenta prodaje. Pro­
izvodac ce za primljenu sumu tada moei da kupi istu koliCinu sredstava
koju je imao u prethodnom reprodllkcionom ciklusu, ali same u slucajn
ako od momenta ove prodaje pa do momenta kupovine novih sredstava ne
do de do povisenja njihovih cena; ako pak dode do povisenja cena, u obr­
nutoj proporciji smanjiCe se kolicina sredstava koju ce on mod da kupi
za reprodllkovanu sumu sredstava na bazi cena u momentu prodaje. -­
U drugom slucaju reprodukovace se veea suma od sume utrosenih sred­
stava, ako dode do povisenja cena sredstava od momenta njihove nabavke
pa do momenta prodaje proizvoda za koji su ta sredstva utrosena. Ako do
momenta nove kupovine sredstava cene ostanu na tome nivQu, proizvodac
ce mod da kupi istu kolicinu sredstava koja je utrosena u prethodnom
ciklusu; povecana je, dakle, samo suma reprodukovane vrednosti, ali nije
porasla stvarna kolicina (natura1lno izrazeno) sredstava u reprodukciji zbog
toga sto su cene tih sredstava porasle. Ako se pak desi da se cene sred­
stava od momenta ove prodaje pa do momenta nove kupovine sredstava
smanJe na nivo na kome su bile prilikom prethodne kupovine sredstava,
razlika izmedu povecane reprodukovane sume i sume utrosene u prethod­
nom ciklusu predstavljace porast dohotka preduzeca.

187
 6) Reprodukovanje po cen3(ll1a u momentu

kupovine novoga sredstva

Ako vremenski razmak izmedu prodaje proizvoda za koji su utrosena

sredstva i kupovine nove koIiCine sredstava za proizvodnju novog proiz­
voda nije velik, i onda ce se verovatno cene u momentu kupovine novin
sredstava podudarati sa cenama tih sredstava u momentu prodaje proiz­
voda. Medutim, ovo ne mora uvek da je tako . Ritam prodaja proizvodR
najcesce se ne poklapa s ritmom nabavke sredstava za proizvodnju. Ta­
kode kolicine koje se prodaju obicno nemaju mnogo veze s kolicinama
sredstva odstupaju od cene istih tih sredstava u momentu prodaje proiz­
nja. Usled ovoga, nisu retki slucajevi da od momenta prooaje jedne koli·­
Cine proizvoda pa do momenta kupovine novih sirovina za proizvodnju
prode duzi vremenski period i da u tome vremenu dode do promena cena
tih sirovina. Ovakva promena imace za posledicu novo odstupanje repro­
dukovane vrednosti od utroSenih vrednosti sredstava za proizvodnju. Nje­
gov smer i njegova velicina zavise od toga da li su se i koliko cene sred­
stava za proizvodnju prom enile navise iIi nanize u odnosu na cene istih
tih sredstava u momentu prodaje proizvoda.
Specifican slucaj sa stanoviSta cena u momentu nabavke novog sred­
stva predstavlja problem tih cena kod sredstava za rad. Po pravilu , ovde
je redovna pojavada cene sredstava za rad u momentu nabavke novog
sredstva odstupaju od cene isti h tih s redstava u momentu prodaje proi z­
voda za ciju proizvodnju su ona trosena. Nairne, kao sto je ranije nagla­
seno, sreds tva za rad se postepeno troSe u nizu sukcesivnih ciklusa proiz­
vodnje. R ezultat svakog tog ciklusa je odredena kolicina proizvoda za koju
su se sredstva za Tad delimicno utrosila, a koji se iznose na tdiste i pro­
daju po okoncanju proizvodnj e. U momentu ove prodaje masina pomocu
koje je proizvedena doticna koliCina proizvoda imace odredenu trzisnu
cenu. Kad se posle izvesnog vremena, iznese na tdiste kolicina proizvoda
izradena pomocu iste masine u narednom ciklusu proizvodnje triisna cena
te masine moze da se izmeni . Ista ova pojava moze da se obavlja onoliko
puta koliko ce sukcesivnih ciklusa proizvodnje da se obavi tom masinom
do isteka veka njenog trajanja. Prema tome, u v,eku trajanja sredstva za
r ad postojace citav niz cena toga sredstva »u momentu prodaje«. Za razli­
ku od ovih postojace samo jedna cena sredstva »u momentu zamene«, a to
je ona cena koja ce vaziti za to sredstvo za rad onoga trenutka kad se bude
kupovalo novo sredstvo u cilju zamene dotrajalog.
Bilo da su u pitanju cene mateTijala (mahom sirovina) iIi cene sred­
stava za Tad koje , u mornentu nabavke novog, odnosno zamene postoje­
ceg sredstva odstupaju od cene istih tih sredstava u momentu prodaje
proizvoda za ciju proizvodnju su ona trosena, karakteristi ke ovih cena i
njihovog dejstva na ekonomiju preduzeea svode se ugl avnom na sledece:
(1) Reprodukovanje , odnosno obracun utrosaka sredstava po njihovim
cenama koje vaze u momentu kupovine nove koliCine istih sredstava za
produzenje p rocesa reprodukcije obezbeduje najpotpunije reprodukovanjc
utrosenih sredstava. Ovo vazi kako u slucaju kad nije doslo ni do kakvih
promena izmedu tih cena i cena po kojima su utrosena sredstva nabavlje-·
na, tako i u slucaju kad je od momenta nabavke pa do momenta ponovne
nabavke doslo do porasta cena sredstava, kao i u slucaju kad je u tome
ra~ponu jednog reprodukcionog kruga doslo do smanjenja cena sredstava.
Na irne, ako je u rasponu j ednog reprodukcionog ciklusa doslo do porasL3
cene utrosenih sredstava, a obracun utrosenih kolicina se vrsi na bazi cena

188
 u momentu nabavke novih kolicina, tada obracun po ovim povlsenim
cenama obezbeduje povecanu novcanu sumu sredstava, cime se obezbeduje
kupovina iste kolicine sredstava koja je utrosena u prethodnom ciklusu
proizvodnje. Time je obezbedeno potpuno stvarno reprodukovanje utro­
senih kolicina. Isti rezultat se postiie i onda kad u rasponu jednog repro­
dukcionog ciklusa do de do smanjenja cena utrosenih sredstava: obracun
po snizenim cenama obezbeduje manju novcanu sumu za koju je kupljena
kolicina sredstava utrosena u prethodnorn ciklusu proizvodnje. Medutim,
ta suma je ipak dovoljna da se njom kupi upravo onolika koliCina sred­
stava koja je utrosena u prethodnom ciklusu . 1z ovoga izlazi da bi cene
sredstava u momentu kupovine nove koliCine s7'edstava trebalo da imaju
prvenstvo u odnosu na sve ostale navedene mogucnosti primene reproduk­
cionih cena, kad se u prvi plan postavlja zahtev za potpunim rep7'oduko­
vanjem utrosenih sredstava. U privrednoj praksi preduzeea, medutim, ovo
ne mora - i najcesce nije - jedini zahtev koji se postavlja prema obra­
cunskim cenama utrosenih sredstava, sto se vidi i iz sledeceg izlaganja.
(2) Cena koja vaii u momentu nabavke novog sredstva, rna koliko bila
efikasna kad je u pitanju obezbedenje potpunog reprodukovanja utrose­
nih sredstava, nema velikog prakticnog znacaja u vodenju ekonomije pre­
duzeca zbog toga sto je ta cena nepoznata u momentu kad se vrsi obracun.
Nairne, sarno za ona sredstva koja se nabavljaju po ustaljenom ritmu u
krutkim vn~menskim razmacima, ili se nabavljaju po cvrstim dugorocnim
ugovorima u kojima su nabavne cene fiksirane, proizvodacu su poznate
»cene sredstava u momentu nabavke novih sredstava«, onoga momenta
kad vrsi obracun utrosaka tih sredstava za prethodno proizvedene koli­
cine. U svim drugim slucajevima, u momentu obracuna - a to je obicno
period dovrsetka proizvodnje odredene kolicine proizvoda iIi vreme nepo­
sredno posle isporuke odredene koliCine proizvoda - proizvodac nema
precizan uvid u cene po kojima ce kupovati nove koliCine utrosenih sred­
stava. Usled ovoga, rna koliko njemu bilo stalo do obracuna po takvim ce­
nama, obracun ce prakticno odstupati od ovih cena u svim slucajevima u
kojima on pogresno predvidi »cenu u momentu kupovine novog sredstva«.
(3) Cena u momentu kupovine novog sredstva, rna koliko atraktivna
bila sa stanovista obezbedenja potpune reprodukcije utrosenih sredstava,
ima i svojih nedostataka. Jedan od glavnih nedostataka je u tome sto ona
narusava plansku disciplinu. Nairne, poslovanje preduzeca pociva na cvr­
stirn osnovama ako su unapred postavljene precizne obaveze svake sluibe
u preduzecu i ako su one jasno orijentisane na ostvarenje definisanih ci­
ljeva preduzeea u odredenom periodu. Ovo formulisanje obaveza i preci-­
ziranje ciljeva sprovodi se planovima preduzeca. Ma koliko znaeajno bilo
da se u poslovanju preduzeea obezbedi potpuna reprodukcija sredstava
utrosenih u proizvodnji, jos je od veceg znacaja da sve sluibe u preduzecu
stalno osecaju svoju plansku obavezu i da su stalno aktivne u svojim sva­
kidasnjim naporima za izvrsenje te obaveze. Ukoliko je ova aktivnost pot·
punija i ukoliko jace svaka sluzba oseca svoj parcijalni zadatak u ukup­
nom zadatku preduzeca, utoliko je nivo planske discipline u konkretnom
kolektivu visi. Ako se sad, uz ovakvu plansku disciplinu, postavi princip
reprodukcione cene u momentu kupovine novog sredstava, i u nabavnoj
sluzbi i u prodajnoj sluibi, pa cak i u sluzbama proizvodnje, planska dis­
ciplina ce biti narusena: pojedinci nece ulagati napore da svako u svom
domenu obezbedi reprodukovanje sredstava (optimalne cene - nabavne i
prodajne - minimalne utroske), jer ostaje sansa da se na kraju svi pret­

189
hodni propusti kompenziraju uzimanjem za reprodukcionu , odnosno obra­
cunsku cenu one cene koje ce vaziti za u t rosena sredstva za proizvodnju
u momentu kad budu kupovana nova sredstva.

IV. CENA SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU PO JEDINICI UTROSAKA

1) Naturalne jedinice mere sredstava za proizvodnju

Sredstva za proizvodnju se kupuju mahom po cenama utvrdenim po
jedinici njihove fizicke mere, tj . po jedinici mere kojom se ona mere pri­
likom kupovine: cena po jednom kilogramu prediva ; iIi cena po jednom
duznom, odnosno kvadratnom metru t kanine; iIi pak cena po jednom kilo­
gramu celika i s1. Isto ovo vazi i za s redstva za rad: cena po jednom ko­
madu konkretne mai3ine, cena jednog postrojenja kao celevitog tehnickog
agregata, cena jednog komada od redenog aparata, odredene alatke i s1.
Fizicke jedinice kojima se mere sredstva za proizvodnju prilikom
njibove nabavke i za koje su vezane nabavne cene mogu , ali ne moraju
da budu identicne sa fizickim jedinicama mere utrosaka tih sredstava u
proizvodnji. U ovom pogledu u preduzeeu moze da se javi trojaka mo­
gucnost:
(1) fizicka jedinica mere utroska je identicna s nabavnom fizickom jedi­
nicom mere ;
(2) fizicka jedinica mere utroska nije identicna s nabavnom fizickom jedi­
nicom mere , ali su jasno izdiferencirane te dve jedinice mere i
(3) ne postoji fizicka jedinica mere utroska vee se pretpos tavlja utrosak i,
na osnovu te pl'etpostavke, utvrduje se cena po jedinici »utroska« .
(1) Kad je fizicka jedinica mere utl'Oska sredstava za proizvodnju u
procesu proizvodnje identicna sa fizickom jedinicom me re po kojoj se na­
bavlja to sredstvo, utvrdivanje cene po jedinici utroska ne predstavlj a
metodoloski problem. To su iste one cene po jedinici po kojima je sredstvo
nabavljeno, event ualno korigovane troskovima dopreme, troskovima kva­
ra i s1.
(2) Udrugim slucajevima sredstva se, prilikom nabavke, izrazavaju
jednom fizickom jedinicom mere, a prilikom njihove prerade, utrosci tih
sr edstava se izrazavaju drugom fizickom jedinicom mere. Tako, celicni
limovi, recimo, prilikom nabavke izrazavaju se tezinskom jedinicom mere
(tona, kg), dok se njihovi utrosci prilikom prerade u pl'Oizvodnji najcescc
izraZavaju pOVTsinskom jedinicom mere (jedna tabla , jedan kvadratni me­
tal', i s1.). IIi, valjani metalni profili pri nabavci s e mere tezinskim fizic­
kim jedinicama mere - tona, kg, i sl. Pri njihovoj preradi u proizvodnji
oni se cesto mere duzinim jedinicama mere - duzina sipke toga i toga
precnika sestougaonog profila, iIi toga i toga precnika cetvorougaonog
profila, itd. U ovakvim slucajevima, da bi se doslo do cene sredstava po
jedinici utroska, potrebno je prethodno pretvoriti nabavne fizicke jedi­
nice mere u fizicke jedinice mere utrosaka.
(3) Kod mnogih sredstava specijalno sredstava za rad koja se
reprodukuju u nizu sukcesivnih reprodukcionih perioda proizvoda koji se
izraduje pomocu tih sredstava, ne postoji uopste fizicka jedinica mere
»utroska«. Masina se nabavlja u njenoj fizickoj jedinici mere - mahom
komadna jedinica - ali se njeno trosenje ne izrazava tom fizickom
komadnom - jedinicom. To trosenje je mahom fizicki nemerljiv o, usled

190
cega i nema mogucnosti utvrdivanja cene sredstava za rada po jedinici
utroska, s obzirom na to da se utroSci, kao fizicke velicine, u odredenom
vremenskom periodu samo p1·etpostavljaju. Umesto cene po jedinici utros­
ka, ovde se moze konstatovati samo ukupna cena na bazi onih elemenata
na kojima poCiva pretpostavka 0 postojanju utrosaka .
Iz recenoga izlazi da se problematika cena sredstava za proizvodnju,
metodoloski posmatrana, svodi na problematiku
utvrdivanja cena po jedinici utroska sredstava za proizvodnju s mer­
ljivim utroscima, i
utvrdivanja cena sredst8.va za proizvodnju s nemerljivim utroscima .

2) Cene po jedinici sredstava za proizvodnju

s merljivim utroscima

Kad su u pitanju cene sredstava za proizvodnju koja se mere istom

fizickom jedinicom mere pri nabavci i pri trosenju u proizvodnji, tada je
cena po jedinici utroska istovetna sa cenom po jedinici nabavke konkil'et­
nog sredstva. Aka su pak u pitanju sredstva za proizvodnju s merljivim
utroscima, ali im se jedinice mere utrosaka razlikuju od jedinice mere na­
bavke, tada, na bazi odnosa izmedu jedinice mere utroska i jedinice mere
nabavke, treba utvrditi cenu po jedinici mere utroska.
Medutim, ovde postoji jedan drugi problem metodolosko-tehnicke pl'i­
rode, koji stvaraju ceste promene cena, bez obzira na to za koji od napred
navedenih momenata se vezuju konkretne cene utrosaka. Naime, kod ovih
vrsta sredstava za proizvodnju - mahom materijal za izradu - u skladi-­
stu se cesto zaticu koliCine materijala nabavljene po razliCitim cenama.
Ako se utrosci toga materijala obracunavaju po nabavnim cenama, tada
nije svejedno koja od konkeretnih nabavnih cena ce se uzeti kao cena za
obracun utrosaka. Isti ovaj problem se postavlja i onda kad se obracun
vrsi po cenama u momentu proizvodnje, po cenama u momentu prodaje,
ili pak po cenama u momentu nabavke novog sredstva; u svakoj od ovih
val'ijanti u skladistu se moze naci materijal, nabavljen u nekoliko uzastop­
nih navrata, sa razlicitim cenama, iIi nabavljen od raznih isporucilaca koji
imaju razlicite cene isporuke. Sa stanovista problematike reprodukovanja
ovih sredstava, ovde maze da se izabere jedna od sledeCih alternativa
obracuna:
(1) obracun po hronoloski starijoj ceni i
(2) obracun po prosecnoj ceni skladista.
(1) Obracun po hronoloski starijoj ceni obezbeduje reprodukovanje
utl'osenih sredstava tacno u onome iznosu u kome se to zelelo prilikom
izbora obracunske cene. Ako su, recimo , u pitanju zalihe materijala na­
bavljene po tri razlicite cene, od kojih je prva najniza, druga visa od prve,
a treca visa od druge, tada ce se za prvu kolicinu kao obracunska upotre­
biti prva nabavna cena, za ,drugu kolicinu - druga, a za trecu koliCinu­
treca nabavna cena. Na osnovu ovakvog obracuna, obracunata vrednost
utrosaka bice potpuno ravna nabavnoj vrednosti tih koliCina, sto znaci da
je ovaj naCin obracuna obezbedio potpuno repradukovanje utrosene sume
sredstava.
(2) Umesto gornjeg obracuna po hronoloski starijoj ceni , obracun se
cesto vrsi po prosecnoj ceni skladista - narocito u onim slucajevima kad
je nemoguce u skladiStu odvojiti nekoliko sukcesivnih nabavki jednog

191
istog materijala. Pored toga sto je ovaj obracun obracunsko-tehnicki slo­
zen, zoog potrebe iznalazenja prosecne cene pri sva.k oj promeni stanja u
skladistu, on ne obezbeduje ni precizno reprodukovanje utroSenih sred··
stava. Ovo zbog toga sto se proseci ne utvrduju na bazi ukupnih nabavlje­
nih kolicina doticnog sredstva, vee na bazi stanja u skladiStu u onome
momentu kad se prosek utvrduje; svaki ulaz sredstava, u skladistu iza­
ziva korektiv ovoga preseka ulaznim cenama nove kolicine, a svaki izlaz
iz skladista u radionicu takode zahteva korektiv na bazi stanja koje jc
ostalo u skladistu.

3) Cene sredstava s nemerIjivim utroscima

Za ona sredstva ciji su utrosci fizicki nemerljivi - najve<':i deo sred··
stava za rad - ne postoji mogucnost utvrdivanja troskova mnozenjem
njihovih utrosaka u procesima proizvodnje cenama tih utrosaka. Ovde su
poznati ukupni utrosci tek na kraju veka trajanja konkretnog sredstva.
Na osnovu veliCine tih ukupnih utrosaka, parcijalni utrosci u jednom pro­
cesu proizvodnje, ili po jedinici jednog proizvoda, samo se pretpostavljaju.
Otuda se i obracun ovih »utrosaka«, odnosno obracun troskova ovakvih
sredstava - sredstava za rad - vrsi po specijalnom postupku cije su ka­
rakteristike sledece:
(1) troskovi sredstava za rad se ne utvrduju na osnovu parcijalnih stvar­
nih utrosaka, vee na osnovu angazovanih sredstava;
(2) vek trajanja sredstava za rad, Ciji se troskovi utvrduju , predstavlja
drugi relevantan faktor - pored angazovanih sredstava - za utvrdi­
vanje troskova sredstava.
(1) Dok se kod svih sredstava za rad s merljivim utroscima pri izra­
cunavanju troskova polazi od broja fizickih jedinica utroSaka, koji se
mnoze cenama po jedinici utroSka da bi se dobila ukupna suma troSkova
pri utvrdivanju troskova sredstava za rad postupa se upravo obrnuto: po­
lazi se od ukupnih troskova sredstava za rad da bi se, njihovim deljenjem
na jedinice proizvoda ili jedinice vremena, doslo do iznosa tih troskova po
jedinici proizvoda ili u jedinici vremena. Medutim, i ovi ukupni troskovi
sredstava za rad predstavljaju slozenu velicinu koja se sastoji od:
(a) nabavnih troskova sredstava i
(b) troskova zamene delova i oddavanja sredstava kojima se produzuje
njihov vek trajanja.
(a) Nabavni troskovi sredstava za rad su opet slozena velicina koja je
uslovljena

]. iakturnom cenom sredstva,

2. troskovima dopreme sredstva i

3. troskovima ugradivanja i montaze.
1. Fakturna cena sredstva za rad je cena sadrZana u fakturi (racunu)
po kojoj je konkretno sredstvo nabavljeno. U zavisnosti od sistema repro­
dukcionih cena, fakturna cena moze biti, u smislu onoga sto je izneto u
prethodnom izlaganju: nabavna cena sredstva, cena sredstva u momentu
proizvodnje, cena sredstva u momentu prodaje, Hi cena sredstva u mo­
mentu nove nabavke sredstava za zamenu. Svaka od ovih cena je fakturna
cena i svaka na odreden nacin uslovljava reprodukovanje utrosenih sred­
stava u smislu ranijeg izlaganja.

192
 2. Da bi se dobili nabavni troskovi, fakturnoj ceni sredstva za rad
treba dodati troskove dopreme transport, osiguranje, manipulativni
troskovi pri transportu i s1. Troskovi dopreme predstavljaju znaeajniju
siavku u ukupnoj sumi nabavnih troskova sredstava za rad no sto pred­
stavljaju troskovi dopreme u ukupnoj nabavnoj ceni materijala. MaSine i
postrojenja su obieno krupni objekti eiji transport je komplikovan. On je
jos komplikovaniji kad se javlja potreba koriscenja raznih transportnih
sredstava, potreba visestruktog pretovara, stajanja i s1. Zbog svih ovih
momenata u vezi s transportom sredstava za rad, ti troskovi transporta,
odnosno troskovi dopreme sreds tava za rad, predstavljaju relativno visoku
procentualnu stavku nabavnih troskova.
3. Troskovi ugraaivanja, odnosno montaZe sredstava za rad obieno su
jos viSi od troskova dopreme. Izvesne maSine i postrojenja - a to je eest
slucaj - zahtevaju specijalne zgrade, uredaje i druge elemente mikro­
lokacije. Izgradnja tih objekata moze eesto biti skuplja od nabavne cene
masina i postrojenja koji se smestaju u te objekte. Sa instalacijom je za­
tim obieno skopeano prisustvo ekipa strucnjaka preduzeca-isporueioca. Pri
izgradnji velikih industrijskih objekata, takve ekipe ostaju mesecima, pa
i po viSe godina u mestu gde se objekt radio Za njih je potrebno obezbediti
smestaj i ishranu, sto je obieno skopeano s izgradnjom novih stambenih
ob.lekata, ako se industtijski objekt ne podize u naseljenom mestu. Ovak­
vi i slieni troskovi moraju da nadu na neki naein svoje mesto u nabav­
nim troskovima konkretnog sredstva za rad, odnosno proizvodnih obje­
kata i industrij skih postrojenja. U izvesnim slueajevima u nabavne
troskove maSina i postrojenja, odnosno industrijskih uredaja, ulaze i tros­
kovi probne proizvodnje kao specijalna kategorija troskova. U periodu
probne proizvodnje proveravaju se funkcionalne karakteristike instalisanih
objekata. Ovo je obieno skopeano s veCim utroskom materijala, radne
snage i energije, s vecim kvarom u proizvodnji, eventualnim lomom de­
lova masina, aparata i uredaja i s1. Ovo, razume se, poveeava troskove
proizvodnje buduCih proizvoda. prj toj probnoj proizvodnji ostvaruje se
izvesna koliCina proizvoda koja moze eventualno da se plasira na tdistu,
ali ta koli eina proizvoda ne moze da bude nosilac troskova probne proiz­
vodnje iz niza razloga: ovi troskovi po jedinici proizvoda su srazmerno
znatno visi od troskova normalne proizvodnje; zaraeunavanje tih troskova
na teret proizvoda probne proizvodnje imalo bi za posledicu relativno
vis')ku cenu proizvoda pl'Obne proizvodnje, sto bi predstavljalo rdavu
reklamu za proizvodaea koji prvi put nastupa s tim proizvodima na tdi­
stu. Zbog ovih i slienih razloga, troskovi probne proizvodnje ce se najeesce
tretirati kao troskovi »osvajanja « iIi troskovi ugradivanja i montaze obje­
kta. I u jednom i u drugom slueaju oni su deo nabavnih troskova sred­
stava za rad .
(b) Zamenom delova i odrzavanjem sredstava za rad produzuje se vek
njihovog trajanja. Naime, vek trajanja svakog slozenijeg sredstva za rad
uslovljen je vekom njegovih najosetljivijih delova. I kod masina i ureaaja
koji tehnicki mogu da izdde deset i dvadeset godina , najosetljiviji delovi
izddavaju jedva jednu iIi dve godine. Da bi se produzio vek masine preko
ovog relativno kratkog perioda, osetljive delove treba periodieno zamenji­
vati. Ovo izaziva dopunske troskove preko nabavnih troskova dotiene ma·­
sine. Ti troskovi su, s jedne sirane, troskovi proizvodnje iIi nabavke delo­
va koji se menjaju a, s druge, troSkovi generalnih pregleda, demontiranja
i montiranja masine. Koliki ce biti broj ovakvih generalnih remonta i

13 Ekonomlka preduzeca 193

zamena delova zavisi od prirode i karakteristika objekta u svakom kon­
kretnom slucaju. Kod objekata sa duzim vekom trajanja ovi troskovi su
obicno veci, ali se zato oni rasporeduju na duzi vremenski period. Tros­
kovi generalnog remonta i zamene delova u iznetom smislu reei, dodati
nabavnim troskovima sredstava za rad, Cine ukupne troskove tih sredstava .
Ovi, rasporedeni na vek trajanja sredstava, predstavljaju osnovicu za
odredivanje troskova po jedinici proizvoda ili jedinici vremena, koji su
cenovni izraz pretpostavljenih utrosaka sredstava za rad u onome smislu
u kome su troskovi materijala cenovni izraz utrosaka materijala.
(2) Vek trajanja sredstava je drugi faktor, pored sume ukupnih tros­
kova, od koga zavisi velicina troskova sredstava za rad po jedinici proiz··
voda, odnosno po jedinici pretpostavljenog utroska. Ista suma nabavnih
troskova, pri proizvodnji iste kolicine proizvoda, dace vece troskove sred­
stava za rad po jedinici proizvoda pri kracem veku trajanja toga sredstva,
a manje troskove sredstva za rad po jedinici pri njihovom duzem trajanju.
Ovo zbog toga sto se pri utvrdivanju troskova sredstava za rad po jedinici
proizvoda ukupni t1'oskovi tih sredstava dele kolicinom proizvoda koja ce
se proizvesti u veku njihovog tmjanja. Pri tome je pretpostavka za utvr­
divanje veka trajanja sredstva za rad koriscenje n.1egovog punog radnog
kapaciteta, uz normalno opterecenje koje dozvoljavaju njegove tehnicke
karakteristike. NajkraCi tehnicki vek njegovog trajanja obuhvata vreme
od pocetka rada do kvara prvog njegovog dela, odnosno do trenutka za koji
se predvida njegov prvi generalni remont. Ako se remont ne izvrsi, sred·­
stvo ce postati neupotrebljivo, a ako se izvl'si, produzuje mu se vek tra­
janja do prvog narednog kvara, odnosno do prvog narednog remonta. Dis­
ciplinovanim i efikasnim sprovodenjem blagovremenih generalnih remon­
ta, tehnicki vek trajanja sredstva se veoma produzuje. Medutim, kod veceg
dela sredstva nailazi se na izvesnu vremensku granicu posle koje produ­
zavanje tehnickog veka trajanja sredstva postaje ekonomski celishodno.

V. STANDARDNE CENE SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU

Obracunom utrosaka sredstava za proizvodnju po bilo kojoj od napred

navedene cetiri varijante cena tih sredstava - nabavna cena, cena u
momentu proizvodnje, cena u momentu prodaje, cena u momentu ponovne
nabavke sredstva - obezbeduje se reprodukovanje utrosenih sredstava u
proizvodnji. Medutim, ovaj obraeun ima i svojih nedostataka, od kojih su
najznacajniji:
(1) teskoca u obracunu prouzrokovana velikom promenljivoscu navedenih
cena i
(2) nemogucnost kontrole trosenja sredstava u p roizvodnji.
(1) Velika promenljivost triisnih cena sredstava za proizvodnju pred­
stavlja jednu od glavnih tehniekih teSkoca uspesnog obracuna utrosenih
vrednosti po tim cenama. Ako preduzece raspolaze sa nekoliko hiljada
raznih vrsta sredstava koja trosi u svojoj proizvodnji, to prakticno znaci
da one treba da operise, sarno za jedan vremenski period, sa nekoliko hi.­
ljada razlieitih cena tih sredstava. Ako se, medutim, cene najveceg dela
ovil; sredstava u posmatranom periodu proizvodnje izmene nekoliko puta,
onda ce se broj obraeunskih operacija viSestruko povecati. Navedene
trziSne cene, usled toga , postaju iz eisto obraeunsko--tehniekih razloga
neprimenljive za pracenje utrosenih vrednosti sredstava za proizvodnju.

194
 (2) Pored iznetog obraeunsko-tehniekog razloga, postoji jos krupniji
metodolosko-kontrolni razlog usled koga obraeun po navedenim trZisnim
cenama postaje nedovoljan sa stanovista efikasnosti kontrole trosenja
vrednosti u proizvodnji. Nairne, utrosene vrednosti sredstava za proizvod­
nju su urnnozak utrosaka tih sredstava i njihovih cena po jedinici utroska.
Aka se stvarne utrosene koliCine sredstava izmnoze stvarnim cenama po
jedinici utroska, dobice se stvarne utrosene vrednosti, ali ove dobivene
sume ne predstavljaju dovoljno efikasan instrument kontrole trosenja
vrednosti
zbog toga sto u njima nisu izdiferencirane promene u trosenjima sred­
stava prouzrokovane dejstvom subjektivnih faktora i

sto u njima nisu izdiferencirane promene u cenama u toku posmatra­

nog perioda.

Kon trolu trosenja sredstava nije moguce obezbedi ti ako se utrosene

koliCine u svakom periodu mnoze drugom cenom po jedinici utroska. A to
je slueaj pri obraeunu po bilo kojoj od napred navedenih cena. Da bi se
obezbedila kontrola trosenja, potrebno je periodiene obraeune utrosaka
vrsiti na bazi standardnih cena sredstava za proizvodnju, nezavisno od
obraeuna po iznetim stvarnim cenama. Ako se iz perioda u period utrosci
odredenog sredstva za proizvodnju obraeunavaju stalno po istoj ceni (po
standardnoj ceni) i ako se ovako dobivene utrosene vrednosti po jedinici
proizvoda menjaju iz perioda u period, jasno je da uzroci ovih promena
leze u promeni veliCine utrosaka po jedinici proizvoda, a ne u promeni
cena po kojima se ti utrosci obraeunavaju. Inaee, ako bi se obraeun iz
perioda u period vrsio po stvarnim cenama, menjalibi se i utroSci i cene,
usled eega bi dobivene obraeunate sume bile rezultanta dejstva promena
utrosaka i promena cena. A koliko je uticaj promena utroSaka, koliki pro­
mena cena, to se iz ovoga obraeuna nebi moglo da sagleda.
Uvodenjem obraeuna utrosaka sredstava za proizvodnju po standard­
nim cenama tih sredstava obezueduje se efikasan kontrolni instrument
analize i pracenja utrosaka. Za uvodenje takvog obraeuna, potrebno je
resiti niz problema vezanih za standardne cene, u koje spadaju:
1) problem izbora i utvrdivanja standardne cene,
2) problem odnosa izmedu standardne i planske cene i
3) problem odnosa izmedu standardne i stvarne cene.

1) Izhor i utvrdivanje standardne cene

Standardna cena sredstava za proizvodnju je jedna stalna, konstantna

cena po kojoj se obracunavaju utrosci toga sredstva i prati dinamika tro­
senja. Ona je, po pravilu, konvencionalna cena, tj. cena koju proizvodac
pri uvodenju standardnih cena bira prema nahodenju. Ona, prema tome,
ne mora da bude ni stvarna cena u momentu izbora ni cena koju proizvo­
dae zeli da postgine (planska cena) u predstojecem periodu . Razume se, da
ona ne treba da bude jedna potpuno proizvoljno uzeta cifra, jer bi se u tom
slucaju dobio sasvim nerealan izraz utrosenih vrednosti sredstava, iako i
tako uzeta proizvoljna cifra standardne cene moze tehnicki da posluzi kao
instrument kontrole utrosaka. Kao kontrolni instrument izabrana stan­
dardna cena konkretnog sredstva treba ipak da bude priblizna ceni toga
sredstva, bilo da je ree 0 njegovoj planskoj ceni, trzisnoj ceni u momentu

13' 195
 sredstava i s1. Ovom solucijom
istovremeno i uvid u razmere
vrednosti u proizvodnji.
standardnih cena sredstava za svih
preimucstava koje obracun tim cenama, C"'Ol""U'<.;ct korl

niza sredstava. U ovih treba diferencirati

(1) sredstva formirane cene na
(2) sredstva s nedovoljno izrazenim cenama na trziStu i
(3) sredstva rad kod kojih se
zbog relativno
vanja.
(1) niz sredstava za
koja imaju iskristalisane cene na
tih cena i vremensku ucestalost ovih
stva za proizvodnju obicno su kontinuelno
kod Sve ova

trziSne cene tih sred­

sa nizom sred­
onda kad
asortimana

obracunu,
sa onda kod sredstava
cena maze da dode U obzir

196
 iIi nabavna cena (nabavni troskovi) konkretnog sredstva,

ili nabavna cena istog sredstva u momentu zamene toga sredstva novim

sredstvom pasle njegove dotrajalosti.

Prva od ove dve cene izrazava utrosene vrednosti u momentu nabavkc

sredstava za rad. Druga izrazava utrosene vrednosti na bazi trZisnog stanja
u momentu zamene. I jedna i druga ova cena predstavIjaju reprodukciono
jasne veIiCine, za razliku od cena istog sredstva u momentu proizvodnje
i cena u momentu prodaje, koje mogu da se menjaju od jednog repro­
dukcionog ciklusa do drugog kroz ceo vek trajanja sredstva. S obzirom
na to da se utrosene vrednosti sredstava za rad ne obracunavaju mnoie­
njem »utrosaka«, vee deIjenjem ukupne sume ovih sredstava angazovanih
Ll reprodukciji kolicinom proizvoda, ili brojem reprodukcionih cikiusa ,
u veku trajanja sredstva kao standardna cena sredstava za rad moze da
dode u obzir sarno ona cena na bazi koje je utvrdena ukupna suma anga­
zovanih sredstava. Samo, i ovako izabrana standardna cena nema onu
namenu koju imaju standardne cene materijala. »Utrosci « su ovde u s tvari
pretpostavijeni utrosci, tako da nema potrebe da se kontrolisu njihove
stvarne veliCine iz jednog cikiusa reprodukcije u drugi. Medutim, ovde se
javija potreba, kontrole efikasnosti koriscenja angazovanih sredstava, koja
se svodi na kontrolu stepena koriseenja kapaciteta u veku trajanja sred­
stava za rad. Ako je, kao standardna cena sredstava za rad, a istovremeno
i kao njihova reprodukciona cena, uzeta cena po kojoj su ta sr edstva na­
bavijena i ako je, pri utvrdivanju veliCine utrosene vrednosti (amortiza­
cija), bilo po jedinici proizvoda, bilo u jednom ciklusu proizvodnje, uzeta
pretpostavka 0 punom koriScenju kapaciteta tih sredstava, tada ee se, sa
svakim smanjenjem stepena koriseenja kapaciteta, utrosena vrednost sred­
stava po jedinici povecati obrnuto proporcionalno smanjenju stepena
koriscenja kapaciteta. Standardna cena u ovoj funkciji obezbedivace,
dakle, konh-olu stepena koriscenja kapaciteta i u onim slucajevima kada
se, umesto obracuna utrosenih vrednosti sredstava za rad po njihovoj
nabavnoj cern, pristupi obracunu po ceni u momentu proizvodnje, iIi
momentu prodaje, iIi pak momentu zamene dotrajainog sredstva za rad.
U ovakvim slucajevima obracun utrosenih vrednosti po standardnoj ceni
obezbeduje kontrolu stepena koriscenja kapaciteta, a obracun po jednoj od
navedene tri cene uporedo s obracunom po standardnoj ceni obezbeduj e
uvid u promene utrosenih vrednosti sredstava za rad pod dejstvom pro­
mena cena tih sredstava.

2) Odnos izmedu standardne i planske

cene sredstava za proizvodnju

Dok je standardna cena sredstava za proizvodnju u prvom redu kon­

trolni instrument, koji treba da posluZi za efikasnu kontrolu troSenja sred­
stava za proizvodnju, planska cena sredstava je cena koju proizvodac zeli
da ostvari u planskom periodu. To je cena kojuon postavlja kao obavezu
svojoj nabavnoj sluzbi u izvrsenju planskih zadataka, vodeCi racuna 0
objektivnim trZisnim uslovima i 0 verovatnim mogucnostima promena
cena sredstava za proizvo·dnju na tdistu u planskom periodu. Ovako po­
stavljena planska cena moze da posluzi i kao standardna cena, ali sarno u
pocetnom planskom periodu. U narednom planskom periodu menjaee se
planske cene sredstava za proizvodnju jer ce se menjati objektivni tdisni
uslovi nabavke tih sredstava, usled cega, proizvodac treba da prilagodi tim

197
uslovima plan5ku obavezu svojih nabavne sluzbe. Ako bi se s ovom
promenom planskih cena sredstava planskog u
i njihove standardne cene, ne bi imao mogucnosti kon­
trole utrosaka u dinamici od jednog planskog perioda do umesto
bi obezbedivao sarno kontrolu utrosaka u
medusobno povremene obracune
po standardnim cenama.
Paralelni obracun utrosaka po standardnim i po cenama
znatno sire kontrole poslovnog uspeha nego sto ga daje
sarno obracun po standardnim, bilo obracun planskim
cenama, ali takav obracun nailazi na niz teskoca.
se tehnike obracuna se svaka koliCina
svake vrste utrosenih sredstava mora istovremeno obracunavati
drugi po planskim cenama. U
u kojoj se preraduje relativno mali
(kad u pitanju nekoliko siro­
obracun ipak je pri tome kao stan­
cena uzeta nabavna cena sredstava za proizvodnju, onda
,.V\,r-DT.,...

ce t akav obracun pruzati sledeCih kontrolnih zahvata

Obracun utrosaka po pruzace

da se, iz perioda u Ako se
,tr'''''".no. vrednosti po jedinici,
1Z perioda u period, uzrok
saka po jedinici. N a osnovu oVakve
nosti da se u dalju analizu faktora
utrosaka, u ispitivanje da Ii
pojedinacnih
negativnog dejstva, itd.
Obracun po ceni u tekucem
u trosenju sredstava od onog postavljeno
zadatak u konkretnom periodu. Ovim ci biti istovre­
meno iskazana i reprodukciona vrednost odstupanja na bazi cena
sredstava za proizvodnju (planskih su u planskom
kao obaveza nabavnoj sluzbi.
Razlike izmedu reprodukcionih vrednosti obracunatih standard­
vrednosti obracunatih po pokazivace
obaveza nabavnoj sluzbi sa sta­
cena. Ako obracuni utrosaka
cenama u tekucem obracuna istih tih
po standardnim cenama, cemu su kao standardne cene uzete planske
to znaci da se sluzbi u tekucem periodu
da nabavi sredstva za po cenama koje su
cena tih sredstava u ,...."'"'0..•,.,,."'.,.,

3) Odnos izmedu standardnih) planskih

i stvarnih cena sredstava za proizvodnju

Paralelan obracun utrosaka sredstava za po .:>cc"""",,

plan..c;kim i stvarnim cenama sredstava za pruza vrlo siroke
da se ovim obracunima i koje oni daju ostvari,
kontrola. u proizvQdnji taka i IFA'nTY'A cena utrosenih sred­

198
stava. Rezultati obracuna po standardnim i planskim cenama, koji su
izneti u prethodnoj tacki, dopunjuju se jos i obracunatim utroscima po
stvClrnim cenama. Ovim se kontrola rezultata reprodukcije dopunjava u
sledecem smislu:
(1) Razlika izmedu obracuna po standardnim i obracuna is tih till
utrosaka po stvarnim cenama pokazuje stvarna odstupanja utrosenih vred­
nosti od pocetnog standarda trosenja tih vrednosti. Ako su kao standardne
cene uzete planske cene pocetnog perioda i ako su rezultati obracuna utro­
sab. tekuceg perioda po stvarnim cenama veCi od rezultata obracuna istih
tih utrosaka po standardnim cenama, tada su trosenja vrednosti sredstava
za proizvodnju po jedinici u tekucem periodu veca od trosenja koja su po
jedinici bila predvidena u pocetnom periodu. .
(2) Ako su rezultati obracuna utrosaka u tekucem periodu po planskim
cenama veCi od rezultata obracuna istih tih utrosaka po standardnim
cenama, to znaCi da se zbog nepovoljnijih objektivnih okolnosti na trzistu ,
organima nabavne sluzbe u pagledu cena namece manja obaveza no sto je
bila obaveza postavljena u pocetnom periodu.
(3) Ako su rezultati obracuna utrosaka u tekucem periodu po stvarnim
cenama veci od rezultata obracuna istih tih utrosa ka po planskim cenama,
to znaCi da org ani nabavne sluzbe nisu uspeli da odrze onu plansku disci­
plinu koja im je bila nametnuta planom tekuceg perioda, jer su sredstva
za proizvodnju u tom periodu nabavili po cenama nepovoljnijim od onih
koje su predvidene.

199
 Glava IV

ZARADE PO JEDINICI
Zarade po jedinici rada (plate, platne tarife, satnine, najamnine) po
ko]ima se utrosci radne snage zaracunavaju u cenu kostanja proizvoda su
u padjednakoj meri kako ekonomski tako i politicki problem. Otuda, jedva
da je moguee zaradu, uzeti u celini, tretiriti iskljucivo ekonomski - so
stanovista njenih reperkusija na ekonomiju preduzeea - bez ulazenja u
poIiticke probleme i u produkcione odnose konkretne drustvene zajednice.
Politicko-ekonomsko objaSnjenje formiranja zarada (najamnine) u kapita­
listi.ckim produkcionim odnosima je dao Marks. Radna snaga je roba na
Cijem trzistu deluje zakon ponude i traznje i od odnosa izmeau snage po­
nude i snage traznje na trzistu radne snage u krajnjoj liniji, zavisi visina
zarade (najamnine) kao cene radne snage u kapitalistickim uslovima proiz­
vodnje. Karakteristicno je, meautim, odsustvo literature 0 dejstv'U zaradc
na visinu troskova mda u graaanskoj ekonomiji. Uzroci su isti kao i oni
koji su navedeni u prethodnoj glavi u pogledu odsustva literatuTe 0 ceno­
ma sredstava za proizvodnju kao faktora troskova tih sredstava.
Graaanska literatura iz oblasti organizacije preduzeca puna je meto­
dolusko-tehnickih radova koji tretiraju problem zarade (najamnine). To
su upravo oni radovi koji zaradama prilaze kao instrumentu proizvodnje 'i
produktivnosti. U njima se tretiraju oblici plaeanja i visine plata, funk·,
cionalno vezani za obim proizvodnje, koji ce obezbediti maksimalnu proiz­
vodnju u datim uslovima, a verovatno i maksimalan profit ostvaren anga­
zovanjem konkretnim sredstvima, Zarada se ovde, direktno ili indirektno,
tref.ira kao faktor troskova, ali s jednim dosta jednostranim prilazom: uvek
s[', vise tehnike odmeravanja i utvraivanja zarada, a sa manje teoretskog
objasnjenja osnovanosti ekonomskih proporcija na kojima se zasniva bas
takva skala odmeravanja zarada . Ovakav stav autora strucne literature iz
ove oblasti ima svog drustvenog osnova. Naime, plate (zarade) i sve ostale
p1'oporcije elemenata cene prema profitu su poslovna tajna preduzeea, koja
redovno nije dostupacna treeim licima', pa ni ekonomskim ni organizacio­
nim teoreticarima. Autori koji se javljaju s konkretnim metodoloskirn
predlozima skala 0 visinama plata (zarada) su najcesce visoki strucnjaci
iz prakse, ciji su predlozi zasnovani uglavnom na njihovom iskustvu, Ali,
to iskustvo ipak nije dovoljno siroko da bi se na njemu mogli bazirati
siri teoretski radovi u ovoj materiji.
U socijalistickim ekonomijama problem zarada se postavlja na sasvim
drugi nacin, zahvaljujuei socijalistickim produkcionim odnosima. Zamd!l
(zarada po jedinici rada) nije cena radne snage kao robe vee je ona jedan
od osnovnih ciljeva i jedan od osnovnih uslova socijalisticke druStven e
reprodukcije. Meautim, njene isplate su vezane za trosenja radne snage u
procesima rada koji pokrecu celu drustvenu reprodukciju. Na taj naCin,

201
 zarada se javlja u dvojakom aspektu: jednom kao druStveni cilj, kao izvor
licnog standarda i materijalna osnova podmirenja potreba proizvoaac-poje­
din(1,ca i kao predmet staranja politickih organa drustva u okviru drustvene
ekonomije; drugi put, kao faktor i izraz troskova proizvodnje i kao pred­
met brige proizvoaac-pojedinaca i proizvoaac-kolektiva, u sklopu ekono­
mije preduzeea. Posmatrana iz ovih dvaju razlicitih aspekata, zarada u
ukupnom iznosu, kao i zarada po jedinici, ne samo sto je predmet staranja
politickih organa - na nivou drustvene ekonomije i na nivou ekonomijc
preduzeea - v ee ti razni organi, u svom staranju 0 zaradama nastupaju
cesto Sa potpuno suprotnim stavovima: durstveno-politickim organima,
koji se staraju 0 standardu radnog coveka, treba da je stalo do sto vise
zarade; organima preduzeea, opet, treba da je stalo do nize zarade, kad
toj zaradi prilaze sa stanovista troskova rada - dakle , s pozicije onih
elemenata ekonomije preduzeea koji su predmet iskljuCivo njihove brige.
Ova suprotnost interesa u raznim aspektima zarade je jos viSe kom­
plikovala teoretski problem f ormiranja zarade u uslovima drustvene proiz­
vodnje u kojima radna' snaga nije roba. Ekonomska praksa je na ovom
terenu otisla mnogo dalje od ekonomske teorije. Zarade kao politicki pro­
blem ne mogu da izostanu iz kompetencija politickih i drustvenih organa:
kao ekonomski problem prvoga reda, one su takoae sastavni element dru­
stvenih planova; kao faktor ekonomije preduzeea i kao jedan od bitnih
ciZ]eva te ekonomije, zarade su jedan od problema u kojima organi uprav­
ljanja preduzeea donose najznacajnije odluke. U sv oj ovoj slozenosti poli­
ticka i ekonomska prakse ne mogu cekati na' nacelna teoretska resenja pro­
blema zarada. Zarade su jedan od najcescih predmeta koje regulislL
pozitivno-pravni propisi zajednice. One su takoae jedan od najcescih pred­
meta diskusije u organima upravljanja preduzeeem. Ova bogata praksa
drustvenih institucija i privrednih organizacija u oblasti zarada predstav­
lja ogroman rezervoar empirije koja treba da pruzi materijal za teoretsko
obj(J.'snjenje problema zarada i formulisanje nacelnih stavova u vezi s tim
pitanjem. Medutim, pored svog dosad vanredno bogatog iskustva u ovoj
oblasti, to iskustvo i materijal koji je ono dalo jos uvek su nedovoljni za
po)'avu krupnih teoretskih radova 0 ovoj materiji. U ovoj glavi biee izneti
u prvom redu osnovni problemi zarade kao drustvenog faktora prvog reda
i jednog od osnovnih faktora ekonomije preduzeca, zajedno s osnovnim
elementima bez Cijeg objasnjenja problem zarade u socijalistickim uslovi­
ma proizvodnje ne bi mogao pravilno da se postavi, a jos manje da se resi.

LITER ATURA

Atford, L. P. i Bangs, J., Production Handbook, 1951, - Dougtas Paut, Theory

of Wages, New York, 1934. - Gutenberg Erich, Grundlagen der Betriebswirtschafts­
lehre, I, Berlin 1955. - Keynes, J. M., Opsta teorija zaposlenosti, kamate i novca,
prevod, izdanje »Kultura «, 1956. - Kotaric dr Vojistav, Osnovi organizacije u ze­
ljeznickim transportnim preduzecima, Beograd, 1962. -- Kotektiv, Problemi daljeg
razvoja samoupravljanja proizvodaca, Beograd, 1961. - Marks, K., Kapital, izdanje
»Kultura «, 1958. - MarshaH Alfred, Principles of Economics, London, 1898. - MeHe­
rowicz Konrad, Kosten und Kostenrechnung I, Berlin, 1957. - Ricardo David, The
Principles of Political Economy and Taxation (1817), London, 1917. - Robinson, J.,
Introduction to the Theory of Employment, London, 1952. - Smith, A ., Wealth of
Nations (1776), London, 1917, knjiga 1. - Spiljak Mika, Nagradivanje po kompleks­
nom prinosu, Beograd, 1960 - Taylor Winslow Frederick, The Principles of Scien­
tific Management, New York, 1911. - Ustav SFRJ. - Zupanov, J . i Marjanovic, I.,
Ekonomske jedinice kao socijalne grupe.

202
 1) Pojam zarade
Zarada je deo proizvedene v7'ednosti koji proizvoaac prima u raspo­
deli kao naknadu za izvrseni rad u vezi sa svojom funkcijom u procesu
rada. Ako je to proizvodae-pojedinae, onda je ree 0 pojedinaenoj zaradi ;
ako je u pitanju proizvodae-kolektiv, ree je 0 zaradi eelog kolektiva pre­
duzeea.
1z ove definieije zarade proizlaze sledeee dve njene bitne karakteri..
stike:
(1) zarada je reprodukeiona vreclnost utroska radne snage u proeesima
rada i
(2) zaraJda je deo dohotka koji proizvodae prima pri raspodeIi dohotka kao
rezultata reprodukcije u vezi sa svojom funkeijom u proeesu repro­
dukeije.
(1) Zarada kao naknada za izvrseni rad u reprodukeiji u svojoj sustini
se svodi na naknadu za utroske radne snage u proeesu rada, jer je izvrseni
rad direktna poslediea tih utrosaka. Osnov za ovu naknadu lezi u Cinjenici
da su izvrsenim radom drustvu pruzene izvesne upotrebne vrednosti, koje
drustvo priznaje kao odredene ekonomske vrednosti. Proizvodae je, drugim
reeima, troseci svoju radnu snagu u proeesima rada, proizveo izvesne dru­
stveno priznate vreclnosti. Da bi on mogao da obnovi takvu iii slienu proiz­
vodnju ekonomskih vrednosti u interesu drustva, drustvo njemu u vidu
zarade obezbeduje materijalnu osnovu - kao ,o dredenu ekonomsku vred­
nasi ~ za reprodukovanje radne snage koju je utrosio u proc~;u mda.
Zarada, na taj naein, postaje drustveno priznata 7'eprodukciona vrednost
utrosaka radne snage u datim konkretnim uslovima drustvene reprodukcije.
Ona je deo vrednosti koju je isti taj proizvodae proizveo. t Zahvaljujuei
dnlstvenom karakteru proizvodnje, ukupna proizvedena nova vrednost ne
pripada proizvodacu, vee se u drustvenoj raspodeli deli na kvotu reproduk·
eione vrednosti utrosaka radne snage i visak vrednosti eiji karakter i veli­
cinu odreduju uslovi drustvene reprodukcije - u prvom redu drustveni
produkcioni odnosi. 2 - Za karakter zarade kao reprodukcione vrednosti
utrosaka radne snage u drustvenoj proizvodnji nisu bitna merila drustvenog
priznanja visine te reprodukcione vrednosti. Ona su razliCita u raznim
sistemima drustvene proizvodnje a uslovljena su produkcionim odnosima
na kojima poeivaju ti sistemi. U kapitalistiekim uslovima proizvodnje, u
kojima je radna snaga roba, drustveno priznanje reprodukeione vrednosti
utrooaka radne snage kao robe izrazeno je trzisnom cenom te robe. Visinu
zarade ovde, dakle, regulisu svi oni faktori koji deluju na trzistu radne
snage kao robe. - Za razliku od ovoga, u socijalistickom privrednom siste­
mu, u kome radna snaga nije rob a, ne moze ni drustveno priznanje repro­
dukcione vreclnosti utroSaka te radne snage da usledi kroz proces formiranja
I »Vrednost radne snage odreduje se vrednoscu uobicajenih potrebnih zivot­
nih namirnica prosecnog radnika. Mada se oblik tih namirnica moze menjati, nji­
hova je masa, u odredenoj epohi odredenog drustva, data, i stoga se s njom
ima postupati kao s postojanom velicinom. Ono sto se menja jeste vrednost te
mase. Jos dva cinioca ulaze u odredivanje vrednosti radne snage. S jedne strane,
troskovi njenog razvijanja, koji se menjaju s nacinom proizvodnje; s druge strane,
njene prirodne razlike: da li je muska ili zenska, zrela ili nezrela. « K. Marks,
Kapital, izdanje »Kultura «, 1953, str. 372.
2 U kapitalistickim uslovima proizvodnj e to je prisvajanje viska vrednosti
od strane sopstvenika sredstava za proizvodnju. U socijalistickim uslovima pro­
izvodnje, to je planska raspodela viska vrednosti na akumulaciju i zajednicku
potrosnju.

203
 cene na trzistu. U socijalistickoj robno-novcanog tipa, ono
moze jedino drustvenim planom da se Koliki ce biti nivo zarada,
pa time i zarada po jedinici --~~;~; drustvenim planom,
zavisi od politike drustvene tim planom i od
drustvene politike. - reprodukcione vred·
nosti utrosaka radne snage u nije bitno ni to da 1i
ce primljena od za reprodukciju
utrosene bioenergije za ishranu clanova
iIi za neku takode bitna ni visina
po jedinici rada za vrednosti utrosaka
U odredenim

na stetu ponude, ta visina se verovatno blizi

U drugim uslovima drustvene koja
drustvena visina zarade kao repro­
utrosaka radne viSestruko vece od iznosa
Za karakter vrednosti utro­
bitan je motiv radne snage. S
obzirorn na to to reprodukovanje uslov za drustvene p1'O­
zaradorn se obezbeduje materijalna osnovica za
abjektivni uslovi za
kontinuitet ce biti ako po Vlsml ne
VH~'V"",V;; egzistent-rninimurna. 3 Aka ana ode u drugu krajnost
egzistent-minimum do kontinuiteta
moze doci sarno ako visina ovako formirane zarade
proporcijama s ostalim kvotama u drustvenoJ

dva

3 )) ••• nalazimo da tri okolnosti odreduju relativne velicine cene radne snage
i viska vrednosti: 1) duzina radnog dana, ili ekstenzivna velicina rada,
malna intenzivnost ili njegova intenzivna
vreme utrosi odredena rada, 3) naposletku,
da prema uslova za proizvodnju ista kolicina rada daje za
isto vreme kolicinu proizvoda.« K. Marks, KapitaJ I, izdanje ),Kul­
tura«, 1958, str. 372.
4 »Ono sto se u okviru ovoga kretanja ispoljava kao promena kombinacije
moze se za razlicne pokaziva ti kao istovremena razlicnost nacionalnih na­
jamnina. Pri nacionalnih najamnina moraju se, dakle, imati u vidu
svi moment! promenu velicine vrednosti radne cena i obim
prirodnih i razvijenih najprecih zivotnih potreba, oko obra­
zovanja radnika, uloga zenskog decjeg radii, proizvodnost rada, lnten­
zivna i el{stenzivna velicina.« K. Marks, Kapital I, izdanje »Kultura«, stl'. 401.
5 Po Marksu i ali ce u kapitaJistickim uslovima
do promene odnosa i traznje radne snage:
nog koji radnicka klasa daje, a kapitalisticka klasa
brzo da sarno izvanrednim dodatkom placenog rada
kapital, onda se najamnina dize aIm je sve drugo jednako

204
lacioni licni dohodak. U krajnjoj liniji, ovaj je takode namenjen podmire­
nju potreba proizvodacevih, kao i zarada, ali su motivi njegovog primanjH
u raspodeli bitno razliciti od motiva primanja zarade. Ovde nije u pitanju
mativ reprodukovanja utrosene radne snage, jer je to reprodukovanje
obezbedeno zaradom. Motiv je ostvareni poslovni uspeh, koji se ispoljio u
poveeanom dohotku preduzeea, sto je omoguCilo povisenje sume licnog
dohotka. Prema tome, dok je zarada kao deo licnog dohotka istvremeno i
element ulaganja u reprodukciju i element rezultata reprodukcije, stimula­
cioni licni dohodak je sarno element rezultata a ne i element ulaganja u
reprodukciju.

2) Problem zarade

Navedeno svojstvo bitnih obelezja i karaktera zaTade kao dela proiz­

vedene vrednosti koji proizvodac prima u raspodeli za izvrseni rad cini
problematiku za,r ade slozenijom od problematike ostalih elemenata ekono­
mije preduzeea.
Pre svega, u svojstvu elementa ulaganja, zarada - iako rezultat repro­
dukcije - nosi niz obelezja elemenata ulaganja. U tome svojstvu ona, do
izvesnog stepena, podleze ekonomskim principima ulaganja. Bitno je, me­
Qutim da ona, zbog svog istovremenog karaktera rezultata reprodukcije,
nema sva obeleija elemenata ulaganja, usled cega se samo delimicno pod­
vrgava principima ulaganja. To Cini specificnim problematiku zarade kao
elementa ulaganja u odnosu na problematiku ostalih elemenata ulaganja .
Dalje, zarada kao deo licnog dohotka - a s njime i ukupnog dohotka
- rJosi niz obelezja rezultata reprodukcije, usled cega se podvrgava eko­
nomskim principima ostvarivanja tih rezultata. Medutim, upravo zbog
navedenih obelezja elementa ulaganja, ona ne moze da se podvrgne svim,
vee sarno nekim principima ostvarivanja rezultata reprodukcije. Ovo je
opet jedna od specificnosti zbog koje zarada, posmatrana kao rezultat re­
produkcije, mora da se trehra i obraduje izdvojeno od ostalih rezultata.
Najzad, navedena dva bitna obelezja zarade cine specificnim i postu­
pak njenog utvrdivanja u onim slucajevima u kojima njenu visinu ne
regulisu objektivni trzisni zakoni vee proporcije drustvenog plana.
Izlaganje u ovoj glavi ima za cilj osvetljavanje upravo navedenih triju
specificnih problema zarade u sledeeem smi.:slu:
osvetljavanje zarade kao reprodukcione vrednosti utrosaka 'r adne snage
u smislu karakteristika i razmem drustvenog priznanja vrednosti za
reprodukovanje utrosaka radne snage;
osvetljavanje zarade kao dela dohotka u svetlu principa raspodele, kao
i sa stanovista poslovnog uspeha preduzeca izrazenog zaradom i
obrada problema vaznih za utvrdivanje prosecne dr ustvene priznate
zarade.

merno opada. Ali cim to opadanje dospe do tacke na kojoj se visak rada , kojim
se kapital hrani, ne nudi vise u normalnoj kolicini, nastupa reakcija: od dohotka
se kapitalise manji deo, akumulacija se koci, a kretanje najamnine dobija pro­
tivudar. Povisenje cene radne snage ostaje, dakle, ukljesteno u granicama koje ne
sarno da ostavljaju netaknutim temelje kapitalistickog sistema, nego jos obezbe­
duju njegovu reprodukciju u sve vecem razmeru.« K. Marks, Kapital I, izdanje
"Kulture«, 1958, str. 444.

205
 I. REPRODUKCIONA VREDNOST UTROSAKA RADNE SNAGE

l. ZARADA KAO TROSAK U STRUKTURI CENE

Ukupna zarada je izraz izvrsenog rada u smislu drustvenog priznanja
korisnosti takvog rada. Posmatrana sa stanovista proizvoaaca, zarada je
vrednosni izraz trosenja jednog od tri osnovna elementa pr oizvodnje -­
trosenja radne snage, uporedo s trosenjem materijala i trosenjem sredstava
za r ad. U tome svetlu ona nosi ista obelezja kakva nose trosenja ostala dva
elementa proizvodnje, posmatrana vrednosno. Ona je, drugim reeima, tro­
sak rada u istom onom smislu u kome su vrednosno iskazani utrosci mate­
rijala i sredstava za rad, troskovi materijaila, odnosno troskovi sredstava za
rad. Zajedno s tim troskovima, zarada ulazi u cenu kostanja proizvoda koji
je bio nosilac trosenja radne snage. U sastavu ove cene kostanja, ona sa
sobom nosi iste one probleme koji se javljaju kod troskova materijala i
troskova sredstava za rad. Meautim, i u svojstvu elementa cene kostanja,
zarada ima naglasena drustvena obelezja, jer je ona izraz drustveno priz­
natog izvrsenja rada, izraz drustvenih proizvodnih snaga i osnov posto­
janja i razvitka drustvene potrosnje. Pored ovih specificnih drustvenih pri­
mesa, zaradu kao element cene k0Stanja karakterisu jos i sledeci momenti:
1) mesto zarade i njen znacaj u ceni kostanja,
2) odnos zacrade kao troska ra-da prema troskovima sredstava za proizvod­
nju i
3) specificnosti dinamike zarade u vezi s dinamikom cene kostanja proiz­
voda i u vezi s razvitkom drustvenog standarda.

1) Zarada kao element eene kostanja

Zarada kao trosak rada', odnosno kao element cene kostanja, izraz je
ulaganja u reprodukciju. U tom svojstvu ona je podlozna osnovnom eko­
nomskom principu reprodukcije - ostvariti maksimalne rezultate uz mini­
malna ulaganja. Prakticno, znaci da treba teziti ostvarenju sto veceg obima
proizvodnje s minimalnim zaradama kao troskom rada. Stav prema zaradi
kao trosku rada ovde je principijelno isti kao i stav prema troskovima ma­
terijala, jer i za materijal vazi princip: ostvariti maksimalnu proizvodnju
s minimalnim troskovima materijala. Medutim, u pogledu ostvarenja ovoga
principa postoji jedna bitna razlika izmedu troskova materijala i troskova
rada. Kad su u pitanju troskovi materijala, nije bitno da li ce se minimalni
troskovi materijala ostvariti smanjenjem utrosaka iIi smanjenjem cena tih
utrosaka.
Kad su u pitanju troskovi rada, ostvarivanje principa - maksimalna
proizvodnja s minimalnim troskovima rada - moze takode da se postigne
u nacehi
bilo smanjenjem utrosaka radne snage, odnosno skracenjem vremena
trajanja procesa rada,
bilo smanjenjem za-rade po jedinici proizvoda.
Ali s obzirom na drustvenu funkciju zarade - obezbedenje drustvene
potrosnje i reprodukcije uopste - drustvo nije indiferntno da Ii ce se, u
smanjivanju troskova rada, primeniti prva iIi druga alternativa, tj . da Ii ce
se to smanjenje ostvarivati smanjivanjem utrosaka radne snage ili smanji­
vanjem zarade po jedinici proizvoda. Naime, sa smanjivanjem zarade po
jedinici proizvoda moze da se smanjuje i zarada po jedinici rada, a to znaci

206
smanJuJe se reprodukciona vrednost utrosaka radne snage. Nuzna posle­
dica ovoga je smanjenje razmera drustvene potrosnje, odnosno smanjenje
standarda potrosaca. Prema tome, bitna razlika izmedu troskova sredstava
za proizvodnju i zarade kao troska rada je u sledecem:
1. troskove sredstava za proizvodnju je mo,guce menjati (smanjivati), bilo
delovanjem na utroske tih sredstava, bilo delovanjem na njihove cene;
2. troskove rada moguce je menjati (smanjivati) jedino delovanjem na
utroske radne snage, odnosno na vreme trajanja procesa rada, ali ne i
delovanjem na zaradu po jedinici, kao izraz drustvenog priznanja utro­
saka radne snage.

2) Odnos izmedu troskova rada i troskova

sl'edstava za proizvodnju

U politici troskova, odnosno politici sniZavanja cena, za proizvodaea su

troskovi sva tri elementa proizvodnje (materijala, sredstava za rad i radne
snage) ravnopravni, kad je u pitanju visina tih troskova, ali ne i kad je u
pitanju razvitak proizvodnih snaga, poboljsanje uslova rada, dizanje zivot­
nog standarda i s1. Posmatran s ovog stanovista, za odnos izmedu troskova
rada i troskova sredstva za proizvodnju karakteristicni su sledeCi momenti:
1. Sa stanovista ekonomije trosenja, odnosno troskova, celishodna je u
proizvodnji svaka supstitucija jeclnog elementa proizvodnje drugim ele­
mentom kad god je masa rada sadrzana u elementu kojim se supstituise
manja od mase rada sadrzanog u elementu koji se supstituise. Prakticno,
celishodno je ukljuCivanje u proizvodnju masine, ako ce se tim ukljuciva­
njem ustediti vise drustvenog rada sadrzanog u materijalu no sto je pove·­
canje ulaganja drustvenog rada sadrianog u masini koja se ukljucuje u
proizvodnju; iIi, aka ce se, ukljucivanjem masine, ustedeti vise zivog ljud­
skog rada od kolicine rada koja ce se utrositi u ukljucenoj masini. lsto tako,
celishodna je, sa stanoviSta trosenja i troskova, i supstitucija masine Zivim
radom, supstitucija ma.sine materijalom, supstitucija materijala zivim ra­
dom, ili zivog rada materijalom (razume se, u onim slucajevima u kojima
su takve supstitucije moguce), kad god se, ovakvom supstitucijom, u ko­
nacnom ishodu, smanjuje bilans rada ulozenog u proizvodnju, odnosno
kad god se smanjuje bilans utrosaka, merenih vremenom drustveno po­
trebnog rada.
2. Smanjivanje utrosaka radne snage po jedinici proizvoda je uslov
drustvenog procesa. lzvesne ogranicene mogucnosti takvog smanjivanja
postoje racionalizovanjem procesa rada. Medutim, kad su te mogucnosti
iscrpene, dalje smanjivanje utrosaka radne snage ovim putem je neizvod­
Ijivo. Umesto toga, glavni osnov smanjivanja utrosaka radne snage u pro­
izvodnji, pa prema tome i glavni osnov drustvenog progresa, lezi upravo u
supstituciji zivog rada minulim. Osnovni ekonomski motiv takve supstitu­
cije je mogucnost da se sa znatno manjom kolicinom minulog rada sadr­
zanog u sredstvima za proizvodnju postigne isti, ili cak i veei, proizvodni
ucinak od onoga koji se dotada postizao koriscenjem zivog rada u odgova­
rajucoj fazi proizvodnje.
lako je, prema ranije izlozenom, sa stanovista ekonomije preduzeca
sasvim svejedno da li ce se zivi rad supstituisati minulim, iIi minuli - zi­
vim, sarno ako ta supstitucija omogucuje ostvarenje istih ciljeva s manjom
kolicinom ukupnog rada ulozenog u proizvodnju, sa stanovista drustvenog
progresa - a time i progresa pojedinca - nije svejedno da Ii se rad supsti-­
tuise sredstvima za proizvodnju ili sredstva. za proizvodnju - radom. U

207
 inieresu toga drustvenog progresa, proces supstitucije, kao istorijska kate­
gorija, orijentisan je skoro iskljuCivo na supstituciju zivograda minulim.o
Da bi proizV'odac, u ovoj supstituciji, imao pravilnu orijentaciju, on mora
da raspolaze elementima i mogucnostima uporedivanja mase zivog rada,
ko.i& se supstituise, s masom minulog rada, kojom se supstituise. Direktno
uporedenje ove vrste mahom se ne izvodi, zbog nepoznavanja mase minu­
log rada sadrzanog u sredstvima za proizvodnju kojima se supstituise zivi
rad. Medutim, troskovi elemenata proizvodnje u datim drustvenim uslovi­
rna predstavljaju ekvivalente ulrosaka odgovarajucih elemenata: troskovi
rada - ekvivalent utrosaka radne snage, troskovi sredstava za proizvodnju
- ekvivalent utrosaka tih sredstava. U granicama tih tr.oskova vrsi se
supstitucija zivog rada minulim radom u sredstvima za proizvodnju. Te
granice troskova su, dakle, istovrerneno i granice raspona u kojima se
ostvaruje proizvodni i drustveni progres supstitucijom vece mase zivog
rada manjom masom minulog rada, saddanog u sredstvima za proizvodnju.
Da bi trosak rada mogao da se suprotstavi kao ekvivalent odgovara­
jucim troskovima sredstava za proizvodnju, potrebno je obezbediti pouz­
dane objektivne elemente na osnovu kojih se, u svakoj datoj situaciji,
moze kvantitativno odrediti konkretni trosak rada. Ti elementi su
potrebni, odnosno stvarni utrosci radne snage, koji se reprodukuju
isplatom zarade i
drustveno priznate, odnosno stvarne zarade po jedinici rada, kao izraz
reprodukcione vrednosti utrosaka radne snage.
Prema tome, poznavanje utrosaka radne snage i zarade po jedinici rada
je. ne samo tehnicki preduslov za utvrdivanje rerpodukcione vrednosti
utrosaka radne snage, vee je one tehnicki preduslov za proracun i ocenu
ekon.omske celishodnosti supstitucije zivog rada minulim, a to znaci za
ocenu ekonomskih moguenosti i razmera ekonomskog drustvenog progresa.

3) Dinamika zarade
Odnos izmedu zarade, kao tr0i3ka rada, i troskova sredstava za proiz­
vodnju, u datoj konkretnoj situaciji odreduje uslove i moguenosti supsti­
tucije zivog rada minulim. U procesu istorijskog razvitka, ove uslove sup­
stitucije, a time i uslove razvitka proizvodnih snaga, odreduju odnosi
izmedu
(1) tendencija u razvitku troskova sredstava za proizvodnju i
(2) tendencija u razvitku troskova rada.
(1) Tendencija u razvitku troskova sredstava za proizvodnju je njihovo
sta.lno opadanje po jedinici proizvoda. Ovo opadanje se zasniva na raciona­
lizacijama tehnickih i tehnoloskih kvaliteta proizvoda, tehnoloskog proce­
sa, sredstava za rad , materijala od koga se proizvodi proizvod i tehnickih
uslova rada. Na drugoj strani, one je takode favorizovano sve sirim moguc·­
nostima ukljuCivanja u procese proizvodnje prirodne energije, Cime se
stalno povecava proizvodni potencijal radnika, odnosno njegov proizvodni
uCinak kao ostvarenje toga proizvdnog potencijala. Ovome smanjenju utro­
6 Ova supstitucija redovno dovodi do smanjenja bilansa rada - dakle, do
smanjenja ukupnog rada, saddanog u dobivenom proizvodu. Sarno iz uzetno dolazi
do supstitucije s redstava za proizvodnju (minulog rada) zivim radom, ali to
uglavnom nastaje kao posledica nezdravih iii pogresnih mera ekonomske politike:
zbog drustveno pogresno postavljene iii odmerene amortizacije, iii an uiteta na
kredite, zamena kamionskog transporta rucnim iii zapl'eznim transportom, jer je
taj jeftiniji, iako je time produktivnost znatno sniZena.

208
saka minulog rada u sredstvima za proizvodnju bilo kog konkretnog pro­
izvoda ne doprinosi sarno smanjivanje utrosaka sredstava u toj jazi, tj.
utrosaka u procesu proizvodnje toga konkretnog proizvoda, vee i smanji­
vanje utrosaka minulog i zivog rada u svim prethodnim jazarna reproduk­
cije (proizvodnja polufabrikata od koga je izraden taj proizvod, proizvodnja
sirovina od kojih je izraden polufabrikat i s1.), sto ima za posledicu smanji­
vanje cena sredstava za proizvodnju. - Kad bi cene po kojima se repro­
dukuju utrosene kolicine sredstava za proizvodnju bile konstantne velicine,
troskovi sredstava za proizvodnju bi tada pokazivali tendenciju smanjiva­
nja po jedinici proizvoda samo zbog smanjivanja utrosaka sredstava za
proizvodnju po jedinici posmatranog konkretnog proizvoda. Medutim, ten­
dencija u stalnom smanjivanju utrosaka sredstava po jedinici proizvoda u
prethodnim fazama (po jedinici prethodnih polufabrikata, po jedinici siro­
vina od kojih su izradeni ti polufabrikati itd.) ima svog odredenog efekta i
na cene sredstava za proizvodnju: te cene su takode u jednom stalnom
opadanju, zahvaljujuei opadanju vrednosti tih sredstava po jedinici, za­
snovanom opet na stalnom smanjivanju minulog rada sadrZanog u utros­
cima sredstava za proizvodnju po jedinici proizvoda. Ova smanjivanje cena,
sa svoje strane, takode doprinosi smanjivanju troskova sredstava za pro­
izvodnju. - Na taj nacin, troskovi sredstava za proizvodnju pokazuju
stalnu tendenciju smanjivanja po jedinici proizvoda
zbog tendencije smanjivanja utrosaka sredstava za p roizvodnju po
jedinici posmatranog proizvoda usled tehnickog napretka u toj fazi
proizvodnje i
zbog tendencije opadanja cena sredstava za proizvodnju, usled tehnic·­
kog napnotka u svim prethodnim jazama proizvodnje.
(2) Tendencije u razvitku troskova rada imaju izvesne slicnosti s gor­
njim tendencijama razvitka troskova sredstava za proizvodnju po jedinici
proizvoda ali nisu istovetne. To ce se jasno uociti ako se odvojeno posma­
traju
(a) tendencije utrosaka radne snage i
(b) tendencije kretanja zarade kao reprodukcione vrednosti utrosaka rad­
ne snage.
(a) Razvitak proizvodne snage rada doprinosi stalnom smanjivanju
utrosaka radne snage po jedinici proizvoda, analogno stalnom smanjivanju
minulog rada u utroscima sredstava za proizvodnnju po jedinici proizvoda.
Ako bi reprodukciona vrednost utrosaka radne snage po jedinici bila kon­
stantna velicina, tada bi se troskovi rada po jedinici proizvoda smanjivali
u direktnoj proporciji s ovim smanjivanjem utrosaka radne snage po jedi­
nici proizvoda. Problematika racionalizacija i drustvenog progresa, po­
smatrana sa stanovista supstitucije zivog rada minulim, svela bi se, u ovom
slucaju, na bilans ukupnog rada u svetlu ovih tendencija smanjivanja
kako troskova sredstava za proizvodnju, tako i troskova rada po jedinici
proizvoda: s obzirom n a to da se troskovi sredstava za proizvodnju sma­
njuju brZe - zahvaljujuci istovremenom smanjivanju kolicina minulog
rada po jedinici proizvoda i reprodukcione cene sredstava za pr oizvodnju
po jedinici sredstava - no sto se smanjuju troskovi zivog rada, odnos
izmedu troskova minulog i troskova zivog rada u strukturi cene kostanja
bi se pomerao u korist troskova zivog rada. Sa stanovista interesa ekono­
mije preduzeca, ovim bi se stalno povecavala zainteresovanost za supsti­
tuciju zivog rada minulim, sto bi predstavljalo jednu od glavnih pokretac­
kih snaga u racionalizacijama i tehnickim rekonstrukcijama materijalnih
uslova proizvodnje.

J4 Ekonomlka preduzeca 209

 (b) Zarada po jedinici rada , kao reprodukciona vrednest utrosaka
rad.ne snage, nije, medutim, konstantna velicina u smislu pretpostavke
iznete u prethodnom stavu. Zbog ove cinjenice, tendencije odnosa izmedu
troskova sredstava za proizvodnju i troskova rada nemaju onaj karakter
koji je iznet u prethodnom stavu. Te zarade po jedinici rada nemaju karak­
ter ni 7'eprodukcionih cena, kakav imaju cene sredstava za proizvodnju.
Taj karakter bi one imale jedino u slucaju ako bi se, u robno-novcanoj
privredi, utrosci radne snage u reprodukciji tretirali kao roba i ako bi se
reprodukovali kao roba. U tom slucaju stalni porast proizvodne snage rada
imao bi za posledicu staInD obrnuto proporcionalno smanjivanje reproduk­
eione cene utrosaka radne snage, sto znaci da bi tada zarada po jedinici
rada takode imala tendenciju stalnog opadanja. S obzirom na to da takvu
tendenciju imaju i utrosci radne snage po jedinici proizvoda, ukupna
zarada, kao reprodukciona vrednost utrosaka radne snage, odnosno kao
trosak rada, smanjivala bi se potpuno na istovetan naCin na koji se sma­
njuju troskovi sredstava za proizvodnju pod dejstvom razvitka proizvodne
snage rada. Medutim, u soeijalistickim uslovima proizvodnje, drustvena
funkci ja zarade, kao reprodukcione vrednosti utrosaka radne snage, nije
identicna s drustvenom funkcijom cena sredstava za proizvodnju, iako je
ona faktor troskova kao sto su i cene. Ta funkcija se svodi na
1. obezbedenje reprodukovanja utrosaka radne snage u drustvenoj repro­
dukciji,
2. obezbedenje drustvenih merila supstitucije zivog rada minuIim, i
3. obezbedenje ravnoteie u bilansu drustvene potrosnje.
1. Zarada se javIja kao trosak rada u svojstvu materijalnih vrednosti
za reprodukovanje utrosaka radne snage u procesima reprodukcije. Posma­
trana u toj svetlosti, ona ne bi trebalo da bude konstantna velicina ni po
jedinici rada, ni po jedinici proi zvoda. Ako bi bila konstantna velicina po
jedinici rada, to bi znacilo da drustvo priznaje reprodukovanje utrosene
racine snage stal.no na istom nivou. Medutim, sa razvitkom drustvenih pro··
izvodnih snaga i narastanjem materijalnog bogatstva drustva , drustvo ima
mogucnosti da dize nivo na kome se reprodukuju utrosci radne snage u
procesima reprodukcije. Ovaj izbor nivoa na kome ce se vrsiti reproduko­
vanje utrosene radne snage u konkretnoj drustvenoj sredinF krece se iz­
medu dveju krajnjih tacaka od kojih je donja tacka prosta bioloska repro­
du 7{'cija, a gornja - reprodukcija na nivou konacne potrosnje ukupnog
dohotka. Na donjoj granici proste bioloske reprodukcije obezbeduje se odr­
iavanje stanovnistva zajednice na istom brojnom stanju, a iivotni standard
pojedinaca se svodi na obnavljanje utrosene bioenergije pod dotadasnjim
zivotnim uslovima. Na gornjoj g r anici, koja u konkretnoj situaciji zavisi od
nivoa proizvodnih snaga drusiva, prestaje prosirenje materijalne baze (pre­
staje prosirena reprodukcija) i konzumira se u kon acnoj potrosnji celokupni
dru stveni pl'Oizvod. Izmedu ove donje i gornje granice reprodukovanja
radne snage utrosene u procesima reprodukcije postoji niz moguCih formi-·
ran:ja nivea na kome ce se vrsiti reprodukovanje u datim drustvenim okol­
nostima. Ukoliko je formirani nivo bliii donjoj granici, utoliko je on nizi,
all su utoliko sire akumulacione mogucnosti i materijalna osnovica za pro­
sirenu reprodukciju. Ukoliko je on bliii gornjoj granici, utoliko je on visi,
ali utoliko su niie akumulacione mogucnosti i mogucnosti prosirenja mate­

7 Razume se, socijalistickoj, jer u kapitalistickim uslovima nivo reproduko­

vanja utrosene radne snage zavisi od cene radne snage k ao robe.

2[0
 rijalne baze. Formiranje konlrretnog nivoa reprodukovanja utrosaka radne
snage - a to znaCi u krajnoj liniji izbor zarada po jedinici rada - zavisi
od niza faktora kojima ce se drustvo rukovoditi u svojoj socijalnoj politici,
politici sirenja materijalne baze, a naroCito politici intenziteta razvoja, koji
se, pored ostalog, ispoljava i kroz stepen supstituisanja zivog rada minulim.
2. Ako se uzme da drustvo, u konkretnoj situaciji, moze da izabere bilo
koji nivo reprodukovanja utrosaka radne snage izmedu donje i gornje gra­
nice toga reprodukovanja, tada od izbora konkretnog nivoa u velikoj meri
zavise mogucnosti supstitucije zivog rada minulim. Ako je odabran repro­
dukcioni nivo, koji se bliZi donjoj granici, to ima za posledicu srazmerno
niske troskove rada u jedinici rada, a zbog ovih, i srazmerno niske troskove
rada po jedinici proizvoda. Mogucnosti supstitucije zivog rada minulim u
ovakvim slucajevima su vrlo skucene. One postoj e sarno tamo gde uvodenje
nove tehnike ima za posledicu veliki skok proizvodne snage rada - recimo,
udvostrucenje, utrostrucenje i s1. Naime, ako se zbog uvodenja u proizvod­
nju nove tehnike, umesto dotadasnje Ijudske radne snage, proizvodnja u
jednom ciklusu rada udvostruci iIi utrostruCi, ovaj veliki porast proizvodnje
imace za posledicu smanjenje dotadasnjih troskova sredstava za rad po
jedinici proizvoda na jednu polovinu ili jednu treCinu, sto ce omoguciti
amortizovanje novih masina kojima se vrsi rekonstrukcija. Time ce biti,
dakle, omogucena i supstitucija zivog rada radom tih novih masina, rna
kako skromni bili dotadasnji troskovi zivog rada. Medutim, ako se s uvo­
denjem u proizvodnju novih tehnickih resenja, proizvodna snaga rada pove­
cava, recimo za svega 30%, to znaCi da se dotadasnji troskovi sredstava za
rad po jedinici proizvoda smanjuju svega za 30%. Ako su dotadasnji tro­
skovi zivog rada bili relativno niski (reprodukovanje utrosaka radne snage
na niskom nivou), tada su male mogucnosti Za supstituciju zivog rada mi­
nulim, jer ustedom u troskovima zivog rada pri toj supstituciji po jedinici
proizvoda treba pokriti nove troskove sredstava za rad (troskove nove ma­
sine, cijim uvodenjem se povecava proizvodna snaga rada). - A upravo na
supstituisanju zivog rada minulim poCiv:a najveCi deo savremenih tehnickih
racionalizacija i uvodenje u proizvodnju novih tehnickih tekovina, kao i
razvitak proizvodnih snaga drustva. avo otuda sto ta supstitucija gotovo
nikad nije obicna supstitucija zivog rada minulim s tim da ukupni utrosak
radne snage u jedinici proizvoda ostane isti , vec je ona istovremeno pracena
i porastom proizvodne sna-ge rada, tj. smanjvanjem ukupne mase rada u
jedinici proizvoda. Ovaj porast je skoro neodvojiv od procesa supstitucije
zivog rada minulim. Upravo usled ovoga, problem te supstitucije zivog
rada minulim je jedan od osnovnih problema drustvene ekonomske politike
u socijalistickim uslovima drustvene reprodukcije, jer je on nerazdvojno
vezan za razvitak drustvenih proizvodnih snaga. Prema tome, visina zarade
po .iedinici rada u socijalistickim uslovima proizvodnje nije sarno drustvena
konvencija 0 nivou na kome ce se vrsiti reprodukovanje utrosaka radne
snage, vec je ona istovremeno i kriterijum razmera u kojima ce se vrsiti
supstitucija zivog rada minulim, odnosno razmera uvoaenja u proizvodnju
nove tehnike. Ukoliko je nivo reprodukovanja utrosaka radne snage blizi
donjoj granici, utoliko su manje mogucnosti uvodenja u proizvodnju nove
tehnike, ali utoliko su vece mogucnosti akumuliranja; obrnuto, ukoliko je
nivo reprodukovanja utrosaka radne snage blizi gornjoj granici, utoliko su
ekonomski sire mogucnosti uvodenja u proizvodnju nove tehnike, ali uto­
liko su manji izvori sredstava za takvo uvodenje, jer su manje mogucnosti
akumuliranja.

14' 211
 3. Treca drustvena funkcija zarade je njena funkcija instrurnenta za
obezbedenje ravnoteze u bilansu drustvene potrosnje. Nairne, zarada nije
sarno vrednosni izraz reprodukovanja utrosaka radne snage i izraz izvrse­
nog rada, a preko ovoga i volurnena drustvene proizvodnje, vee je ona i
izraz razmera individualne drustvene potrosnje. Sa porastorn utrosaka
radne snoge, uz neizrnenjenu proizvodnu snagu rada, treba u direktnoj
proporciji da raste i ukupna zarada da bi se obezbedilo reprodukovanje
utrQsene radne snage. Izvor za ovo obezbedenje zarade je postignut pove­
canorn proizvodnjorn, jer je ista poras'l a u pribliznoj srazrneri s poveea­
njern utrosaka radne snage. Pri ovakvom razvitku drustvene ekonornije
povecaee se individualna potrosnja srazmerno porastu utrosaka radne
snage, ali ce odnos izmedu individualne potrosnje, zajednicke drustvene
potrosnje i reprodukcione potrosnje ostati neizrnenjeni. Medutirn, ako je
istovrerneno porasla i proizvodna snaga mda, drustvena proizvodnja ce
POta:sti srazmerno viSe od porasta utrosaka radne snage. Ako bi zarada po
jedinici rada, pri ovakvoj dinarnici drustvene ekonomije, ostala konstantna
obezbedila bi se reprodukcija utrosene radne snage na dotadasnjem
nivou;

proizvodnja bi porasla u direktnoj proporciji s porastom utrosaka radne

snage i porastom proizvodne snage rada;

ali bi individualna potrosnja porasla sarno srazrnerno povecanju utro­

saka radne snage, a ne i srazrnerno poveeanju proizvodne snage rada.
U ukupnoj drustvenoj potrosnji proporcija izrnedu individualne potro­
snje, zajednicke drustvene potrosnje i reprodukcione potrosnje bi se porne­
rila na stetu individualne potrosnje. Za odrzavanje proporcija izrnedu dru­
stvene proizvodnje i drustvene potrosnj e u celini, u ovakvirn slucajevima
je potrebno, u odgovarajucoj srazrneri, da se u ukupnorn drustvenorn pro­
izvodu porneri odnos izrnedu proizvodnje sredstava za potrosnju i proiz­
vodnje sredsj'ava za proizvodnju. 8 Medutirn, ako pri ovakvoj prorneni u
drustvenoj ekonorniji treba odrZati istu proporciju izrnedu proizvodnje sred­
stava za proizvodnju i proizvodnje sredstava za potrosnju,D tada zaradu po
jedinici rada treba povecati srazmerno porastu proizvodne snage rada.
Odnosno, u raznirn sektorirna drustvene proizvodnje - pa, prerna tome, i u
sektoru proizvodnje sredstava za potrosnju, na jednoj strani, i u sektoru
proizvodnje sredstava za proizvodnju, na drugoj strani - porast proizvodne

8 Proporciju izmedu proizvodnje sredstava za proizvodnju i proizvodnje sred­

stava za potrosnju u ovom slucaju treba pomeriti u korist sl'edstava za proiz­
vodnju srazmerno porastu proizvodne snage rada - dakle, srazmerno porastu
1J.kupne proizvodnje koja je rezultirala iz porasta proizvodne snage rada.
9 lako je u krajnjoj liniji stvar drustvene ekonomske politike da li ce se
lndividualna potrosnja povecavati srazmerno porastu proizvodne snage rada, brZe
lli sporije od toga, prakticno su povecanja proizvodnje u sektoru sredstava za pro­
izvodnju i povecanja proizvodnje u sektoru sredstava za potrosnju uslovljena, u gor­
njoj pretpostavci, upravo samim porastom pl'oizvodne snage rada u tim dvama
sektorima. A ovi zavise od novih naucnih i tehnickih dostignuca u sektoru sred­
stava za potrosnju. Prema tome, drustvenom politikom se moze uticati na propor­
ciju izmedu porasta proizvodnje sredstava za proizvodnju i porasta proizvodnje
sredstava za potrosnju, pod dej st vom porasta proizvodne snage rada, u onoj meri
u kojoj je moguce tom prilikom uticati na uvodenje u proizvodnju novih tekovina
nauke i tehnike. A dejstvo ovih na proizvodnju je redovno dugorocnog karaktera,
sto uslovljava pre prilagodavanje zarada po jedinici rada razvitku proizvodne
snage rada u sektoru sredstava za potrosnju nego li prilagodavanje razvitka pro­
izvodne snage rada u tome sektoru zaradi koja zeli da se odrZi (recimo, konstantnoj
zaradi po jedinici rada) odredenom politikom raspodele.

212
snage rada ce biti razlieit u jednom vremenskom periodu. U vremenskoj
dinamici reprodukcije on ce takode da se menja iz perioda u period. Da
bi zarada posluzila kao instr ument odrzanja ravnoteze u bilansu drus­
tvene potrosnje, proseenu drustveno priznatu zaradu po jedinici potrebnog
prostog rada trebalo bi, zbog ovakve dinamike proizvodne snage rada, iz
perioda u period prilagoaavati dinamici proizvodne snage rada u sekotru
proizvodnje sredstava za potrosnju. Takvim prilagoaavanjem obezbeduje
se, u dinamici drustvene reprodukcije, odrzanje ravnoteze u bilansu drust­
verre potrosnje.

2. USLOVLJENOST ZARADE PO JEDINICI TEHNICKO-ORGANIZA­

CIONIM FAKTORIlVIA U PREDUZECU

Ukupna zarada, posmatrana kao trosak rada u iznetom smislu, funkcija

je utrosaka radne snage i zarada po jedinici utroska. Zarada po jedinici
utroska, posmatrana sa stanovista tehnicko-organizacionih faktora u pre­
duzecu, zavisi od svih onih einilaca koji uslovljavaju trosenja radne snage
u jedinici vremena, s obzirom na to da se potrebni utrooci radne snage
iskazuju vremenskim jedinicama potrebnog rada. Meautim, specifienosti
tros enja pojedinih vrsta radne snage pri kolektivnom radu u jednom ciklu­
su rada dovode do izvesnih specifienih obelezja dinamike zarada u jednom
ciklusu rada. Na drugoj strani, specifienosti objektivno mogucih obima
proizvodnje u jednom ciklusu rada imaju za posledicu izvesne karakteri­
stike zarade po jedinici proizvoda:, koje se ne javljaju ni kod zarada po
jedinici rada ni kod zarada u jednom ciklusu rada. A s obzirom na to da se
proizvod kao rezultat proizvodnje eesto uzima za merilo visine zarade (na­
gradivanje po jedinici proizvoda) zarada po jedinici proizvoda i njene ka­
rakteristike imaju skora isto toliko znaeaja kao i zarada po jedinici rada.
A za utvrdivanje tih karakteristika potrebno je prethodno uoeiti i sagledati
karakteristike objektivno uslovljene zarade u jednom ciklusu rada.

1) Zarada po jedinici rada

Zaradu po jedinici rada, a to znaci u jedinici vremena, uslovljavaju isti
oni faktori koji uslovljavaju tTOsenja radne snage u jedinici rada. S obzirom
na to da je u pitanju zarada objektivno uslovljena internim tehnicko-orga­
nizacionim faktorima, to su isti oni faktori na kojima pocivaju objektivno
uslovljeni utrosci radne snage. U smislu ranijeg izlaganja,lO utrosci radne
snage u procesima ra:da imaju karakter objektivno uslovljenih utrosaka ako
jer ree 0 radnoj snazi standardne kvalifikovanosti, koja radi standardnim
intenzitetom, uz primenu standardne organizacije rada i uz definisano dej­
stvo tehniekih faktora proizvodnje na trosenje radne snage u toj proizvod­
nji. Ovako uslovljeni utrosci radne snage imaju karakter standardnih utro­
saka radne snage. Zarada po jedinici standardnih utrosaka radne snage je
konstantna velicina. Ona ostaje konstantna velicina sve dotle dok se ne
izmeni bilo koji od pobrojanih faktora, odnosno bilo koja od navedenih pret­
postavki, standardnog trosenja radne snage. Medutim, s promenom tehnie­
kih faktora proizvodnje, najeesce se menjaju veliCine navedenih standarda
- kvalifikovanosti, intenziteta, organizacije rada - sto moze dovesti do
promene objektivno uslovljene zarade po jedinici rada . To se na sledeCi

10 Vidi ranije glavLI II , odsek II, tacka 2.1)

213
 promenom navedenih standarda u dinarnici repro­

izmena zahteva

sredstava za

Nova kvalifikovanost

(2)
menom internih
vim standardnim

S promenom tehnickih moze takode doci do

promene standardne mda. ove promene ce biti
iIi dklusa rada u odnosu na
iIi ucinka

samo dotle dok se ona ne izmeni drustvenim planom kao rezul­

lVIerenjem koliCine
12 ce radnik utrositi
specijalnim radnikove
proporciQnalan je
cesu rada.

214
 (4) Svaka promena tehni ckih i prirodnih uslova rada moze imati za
posledicu istvovremenu promenu i standardne kvalifikovanosti, i stan­
dardnog intenziteta, i standardne organizacije rada. U tom slucaju ee doci
do promene utrosaka proste radne snage u jedinici vremena. S obzirom na
to da je drustveno priznata zarada po jedinici prostog rada standar dna
veliCina, ovo ee imati za posledicu promenu objektivno uslovljene zarade
po jedinici rada.

2) Zarada u jednom ciklusu rada

Objektivno uslovljena zarad a u jednom ciklusu rada je ravna umnosku
jedinica (casova) izvrsenog rada u tome cikJusu sa zaradom po jedinici rada,
objektivno uslovljenom. Sve dotle dok ne dode do promene kvalifikacione
strukture radova u ciklusu rada, ova objektivno uslovljena zarada ee biti
konstantna velicina.
Medutim, pod dejstvom objektivnih zahteva, ciklus rada moze da se
menja kako po sirini tako i po duzini. P romene po sirini dolaze kao rezul­
tat veceg stepena prekrivanja operacija (paralelno se radi na veeem broju
operacija), dok su promene po duzini najcesee posledica izmene tehnickih
faktora proizvodnje. Ove promene, medutim , ne dovode do ravnomernog
poveeanja utrosaka radne snage: jedni utrosci , i posle prosirenja, odnosno
produzenja, ciklusa rada ostaju fiksni ; drugi su relativno fiksni u tom smi­
slu sto promena utrosaka tih vrsta radova nije onih razmera kakvih je pro­
mena sirine i duzine ciklusa rada; promene treeih vrsta rada su proporcio­
nalne promenama ciklusa rada. Ove promene ee imati za posledicu izmenu
kvalifikacione s trukture radne sn Cl.ge u jednom ciklusu, sto ee opet dovesti
do promene kolicine potrebnog prostog rada u jedinici vremena. Ako je
zarada po jedinici prostog rada ostala standa r dna velicina, to je dovelo do
promene prosecne zarade po jedinici rada, a samim tim i do promene za­
rade u jednom cikJusu rada.
Izmene sirine i duzine ciklusa ove vrste naj cesee se desavaju u teznji
za prilagodav anjem novom obimu proizvodnje iIi u teznji za stvaranjem
povoljnijih uslova za promenu obima. Ovo ee imati za posledicu, ne sarno
promenu zarade u jednom ciklusu rada, vee i prome ne zarade po jedinicl
pruizvoda nove proizvodnje.

3) Zarada po jedinici proizvoda

Velicina objektivno uslovljene zarade po jedinici proizvoda zavisi od
varijanti moguceg obima proizvodnje u jednom ciklusu rada. Te varijante
mogu biti:
(1) fiksni rad u ciklusu rada uz fiksn i obim proizvodnje,
(2) fiksni rad u ciklusu rada uz promenljivi obim proizvodnje,
(3) rad proporcionalan promenama obima proizvodnje i
(4) rad neproporcionalan promenama obima proizvodnje.
(1) Fiksni radovi prema fiksnom obimu proizvodnje javljaju se kod
izvesnih vrsta masovne proizvodnje u kojima je proizvodnja moguea sarno
uz odredeno koriseenje kapaciteta (recimo, pun kapaciiet) , a za takvo ko­
riScenje su potrebni odredeni fiksni utrosci radne snage u cikJusu rada.
To je, recimo, slucaj proizvodnje s irovog gvoZda u visokim peeima, gde je
rad punom peCi uslov proizvodnje, a vee normalno proizvodi uz konstantnu
posRdu radnika; iIi, slucaj pr oizvodnje sirovog celika u Simens-Marteno­

215
vim peCima, koje opet rade pod slicnim uslovima. Odnos izmedu potreb­
nog rada u ciklusu rada i proizvedene koliCine u jednom ciklusu ovde je
fiksan. Usled toga je objektivno potreban utrosak radne snage po jedinici
proizvod.a konstantan, sto znaCi da je konstantna i objektivno uslovljena
zarada po jedinici proizvoda.
(2) U drugim slucajevima masovne proizvodnje na fiksan potreban
rad u ciklusu rada moze da dode veea ili manja - tj. promenljiva - koli­
cina proizvoda, poeev od. punog koriseenja pa do izvesnog minimalnog
koriseenja kapaciteta. Ove promene u stepenu mogueeg koriseenja kapaci­
teta ne uticu na velicinu potrebnog rada u jednom ciklusu, jer je taj fiksan.
Medutim, potreban rad po jedinici proizvoda se dobija sarno pri punom
koriSeenju kapaciteta. U tom slucaju potreban rad u ciklusu rada ravan je
potrebnom radu sadrzanom u proizvodnji pri punom koriseenju kapaciteta.
Zarada po jedinici proizvoda je ovde ravna umnosku ovako utvrdenog
potrebnog rada po jedinici proizvoda i zarade po jedinici rada. Ako pak
dode do smanjivanja stepena koriseenja kapaciteta uz fiksan potreban rad
u ciklusu rada, taj rad preracunat na jedinicu proizvoda pri smanjenom
koriseenju kapaciteta, znaciee, u stvari, povecanje utroska radne snage po
jedinici proizvoda. Medutim, potreban utrosak radne snage po jedinici
proizvoda je ravan onorne utrosku koji se dobija pri punom koriSeenju
kapaciteta. To znaCi, da je taj potreban utroSak po jedinici proizvoda kon­
stantna velicina, usled cega je i objektivno uslovljena zarada po jedinici
proizvoda za fiksne radove ove vrste konstantna velicina. Razlika izmedu
nje i fakticne zarade po jedinici proizvoda pri smanjenom koriseenju ka­
paciteta posledica je toga smanjenja, a prouzrokovana je organizacionim
nedostatcima, usled cega ona ima subjektivni karakter.
(3) Kod treeih vrsta radova potreban rad u ciklusu rada je promenljiv,
i to menja se proporcionalno promenama obima proizvodnje. U ovim slu­
ca]evima potreban rad po jedinici proizvoda je konstantna velicina, sto
znaci da je i objektivno uslovljena zarada po jedinici proizvoda na tim
radovima konstantna veliCina.
(4) Kod cetvrtih vrsta radova postoji vise varijanti potrebnih radova u
jednom ciklusu rada, a opet u svakoj od tih varijanti postoji vise moguCih
obima proizvodnje. To je slucaj s radovima Ciji utrosci su ranije okarakte­
risani kao relativno fiksni utrosci. Prema tome, ovo je odnos promenljivih
potrebnih radova u ciklusu rada prema promenljivim obimima proizvodnje
koji mogu da se ostvaruju u odnosu na svaku varijantu potrebnog rada. ­
Do pojave vise vruijanti potrebnih radova u jednom ciklusu dolazi usled
reorganizovanja ciklusa, pri cemu se on menja bilo po duzini bilo po sirini.
Svaka od tih moguCih organizacionih varijanti ciklusa u kojoj se radi uz
objektivizirane organizacione elemente strukture organizacije predstavlja
jednu zonu obima i izvrseni rad uz tako objektivizirane organizacione ele­
mente strukture organizacije predstavlja potreban rad u ciklusu rada za
proizvodnju u doticnoj zoni. Na osnovu ovoga, potreban rad po jedinici
proizvoda se dobija pri proizvodnji na gornjoj granici doticne zone. Qbjek·
tivno uslovljena zarada po jedinici proizvoda je ravna tako utvrdenom
potrebnom radu izlozenom objektivno uslovljenom zaradom po jedinici
rada. Ako se pak, u okviru te zone, obim proizvodnje smanjuje, potreban
rad po jedinici proizvoda, a sa njime i objektivno uslovljena zarada, ostaee
lconstantne velicine, a poveeanje fakticke zarade po jedinici proizvoda pri
smanjenju obima nije objektivno vee organizaciono uslovljeno. - Medu­
tim, ova konstantno objektivno uslovljena zarada po jedinici rada u vezi s

216
relativno fiksnim trosenjem radne snage ostaje konstantna samo dok se
obim krece u granicama posmatrane zone. Cim se iz te zone preae u bilo
koju d'(ugu zonu, menja se potreban rad u ciklusu rada, ali se istovremeno
menja i raspon izmedu donje i gomje granice moguceg obima proizvodnje
u doticnoj zoni. Novi potreban rad , a time i objektivno uslovljena zarada
po jedinici proizvoda ostvaruju se opet uz proizvodnju na gomjoj granici
doticne zone obima. Objektivno uslovljena zarada po jedinici proizvoda
ovde se menja po progresiji ili po degresiji .

3. DRUSTVENA USLOVLJENOST ZARADE PO JEDINICI

Drustveno priznanje reprodukcione vrednosti utrosaka radne snage
ispoljava se kroz formimnje zarade po jedinici rada. Dok su oblici i razme­
re trosenj a radne snage u proizvodnji za ostvarenje odredenih rezultata
proizvodnjeodraz drustvenih uslova proizvodnje, nivoa drustvenih proiz­
vodnih snaga i tehnicke opremljenosti rada sredstvima za proizvodnju,
dotJe je priznanje reprodukcione vrednosti tih utrosaka radne snage odraz
oblika organizacije drustvene reprodukcije u konkretnom slucaju. Posmat­
rano s ovog stanovista, drustveno priznanje reprodukcione vrednosti utro­
saka radne snage moze da se ispolji
1) kroz trzisni mehanizam ponude i traznje radne snage kao i robe i
2) kroz planske proporcije drustvene potroSnje.

1) Ponuda i traznja radne snage kao robe

U kapitalistickim uslovima proizvodnje zarada po jedinici rada se
formira u stvari kao cena radne snage, posmatrane kao roba koja se nudi
na trzistu, analogno svakoj drugoj robi. Ovako uzeta cena radne snage ima
iskljuCivo obelezje reprodukcione vrednosti utrosaka radne snage. U tome
njenom svojstvu, njena visina zavisi
(1) od odnosa izmedu ponude i traznje na trZistu radne snage,
(2) od nivoa razvitka proizvodnih snaga konkretne kapitalisticke privrede i
(3) od stepena organizovanosti trzista radne snage.
(1) U zavisnosti od odnosa izmedu ponude i traznje na tdistu radne
snage kao rob€ formirace se cena te radne snage (najamnina) na datom
drustvenom nivou njenog reprodukovanja. Ako je ponuda radne snage veca
od njene traznje, cena, kao drustveno priznanje reprodukcione vrednosti
utrosaka radne snage, ce biti niza od potrebne vrednosti za reprodukciju
utrosene radne snage na konkretnom drustvenom nivou. Razmere repro­
dukovanja radne snage ce se suziti, sto ce imati za posledicu smanjenje
ponude radne snage i pomeranje odnosa izmeau ponude i traznje u korist
ponude. Ako je pak ponuda manja od traznje radne snage, njena cena ce
biti veca od vrednosti potrebne za reprodukciju utrosene radne snage na
konkretnom drustvenom nivou. Mogucnosti individualne potrosnje ce se
time povecati, sto ce :dovesti u krajnjoj liniji do povecane ponude radne
snage i do novog pomeranja odnosa izmeau ponude i traznje na trzistu
radne snage.
(2) Pri istom odnosu izmeau ponude i traznje na tdistu radne snage
(recimo, puna ravnoteza izmeau ponude i traznje), cena radne snage, kao
drustveno priznata reprodukciona vrednost utrosaka radne snage, form i­
race se na razlicitim nivoima, u zavisnosti od stepena razvitka proizvodnih
snaga konkretne drustvene zajednice. U privredi s nerazvijenim proizvod­

217
 nim snagama ana ce se
- za

organizovanosii triiSta radne snage obuhvata oblike i jacinu

ponude radne radne snage,
strani. U

2) Planske

potrosnje

kao izraz priznanja

radne snage, determinisana planskim

U zarada po rada

za potrosnju,
proizvodnje sredstava za potros­

s
zarade za rAnr,~rl1
poveeava nivo prosecne

nacina za
drustvene za
mogu biti.
izdvajanje za zajednieku drustvenu potrosnju istovremeno s formira­
njem fonda Iiene ali nezavisno od veliCine toga fonda;

218
 (b) izdvajanje za zajednieku drustvenu potrosnju istovremeno s formira­
njem fonda liene potrosnje, ali u zavisnosti od veliCine toga fonda i
(c) izdvajanje za zajednieku drustvenu potrosnju iz prethodno formiranog
fonda liene potrosnje.
(a) Pri izdvajanju sredstava zajednieke drustvene potrosnje istovre­
menD formiranjem fonda liene potrosnje, sredstava zajednicke drustvene
potrosnje su nezavisna od zarade ali utieu na njenu visinu po jedinici rada.
Ukoliko su ta sr edstva veca, utoliko ce zarada po jedinici drustveno potreb­
nog rada biti manja, i obrnuto.
(b) Sredstva zajednieke drustvene potrosnje, izdvojena istovremeno s
formiranjem fonda liene potrosnje, a u zav isnosti od velicine toga fonda ,
imaju sledece karakteristike:
1. Ukoliko su ta sredstva veca, utoliko ce zarada, kao izraz drust venog
priznanja reprodukcione vrednosti utrosaka radne snage, biti manja;
2. Ovako formirana sredstva zajednieke drustvene potrosnje n emaju
karakter troskova rada, iako je izdvajanje zarade u smislu drustvenog pri­
znanja reprodukcione vrednosti utrosaka radne snage uslovljeno formira­
njem ovih sred stava zajednieke drustvene potrosnje.
Tu spadaju izdvajanje za socijalno osiguranje i sva druga izdvajanja
zajednieke drustvene potrosnje koja su u odredenoj proporciji vezana za
velieinu zarade. ana, rako po svojoj sustini nemaju karakter drustvenog
priznanja reprodukcione vrednosti utrosaka radne snage, deluju na ekono­
miju preduzeca kao troskovi rada, jer su pozitivnopravno vezana za trose­
nja radne snage u proizvodnji.
(c) Sredstva zajednieke drustvene potrosn.ie, izdvojena iz zarade posle
njenog formiranja , gube karakter zarade kao drustvenog priznanja repro­
dukcione vrednosti utrosaka radne snage, ali zaddavaju kamkter troskova
rada, zajedno sa zaradom koja ostaje proizvodaeu za lienu potrosnju. Za­
rada formirana po ovom postupku ima karakter bruto zarade. Njen deo
koji os taje proizvodaeu za individualnu potl'osnju posle izdvajanja sred­
stava zajednieke drustvene potrosnje iz formirane bruto-zarade ima karak­
tel' neto-zarade.1 3
(3) Razmere investiC'ija u sektoru pl'oizvodnje sredstava za potrosnju
uslovljavaju dinamiku zarade u buducim reprodukcionim periodima. Uko­
liko su te investicije vece, utoliko ce siri biti proizvodni potencijal proiz­
vodnje sredstava za potrosnju, utoliko veca ponuda tih sredstava na trzistu
kao robe, utoliko veca potl'eba odgovarajuceg povecanja njihove traznje,
uz ostale neizmenjene uslove - da bi se odrzale proporcije u bilansu dru­
stvene potrosnje.
(4) Razvitak proizvodnih snag a u sektoru proizvodnjesredstava za po­
trosnju predstavlja takode faktor dinamike zarade u periodima buduce
reprodukcije. Ukoliko je intenzivniji taj l'azvitak, utoliko je veei i porast
proizvodnje sredstava za potrosnju, utoliko veca njihova ponuda na trzistu
kako robe, utoliko veca potreba odgovarajuceg prilagodavanja traznje u
cilju uspostavljanja i oddavanja ravnoteze u bilansu drustvene potrosnje.
Intenzitet ovoga razvitaka zavisi od nauenih i tehniekih dostignuca u poje­

1:3 Porezi na licni prihod proizvodaca imaju ovaj karakter izdvajanja dela
zajednicke potrosnje iz bruto zarade. Obracun izmedu mikro i makroekonomije
ovde nastaje posle izlaska bruto-zarade kao troska rada iz mezoekonomije. Usled
toga taj obracun ne moze ni da utice na kvalitet mezoekonomije kao neto-zarada ,
makar imao za posledicu da u ITl-ikroekonomiji ostaje samo neto-zarada.

219
dinim podrucjima tehnologije proizvodnje sredstava za potrosnju i od kon­
kretizacije tih dostignuca u praksi. U jednim periodima ona su veca, u
drugirna - rnanja. U jednim oblastima tehnologije - veca, u drugim obla­
stima - manja. Isto tako, konkretizacija ostvarenih dostignuca u praksi,
u jednim periodima - veca, u drugirna - manja, u zavisnosti od drustve­
ne akumulacije, investiranja u sektor proizvodnje sredstava za potrosnju,
zajednicke drustvene potl'Osnje, i raznih drugih drustvenih uslova.
(5) Kad bi sva sredstva za potrosnju proizvedena u zemlji bila utro­
sena u zemlj i i kad bi to bila jedina sredstva za potrosnju koja se trose
u zemlji, tad a bi zarada po jedinici rada bila funkcija cetiri gore navedena
faktora: drustvene akumulacije, fondova zajednicke drustvene potrosnje,
investici.ja u sektor proizvodnje sredstava za potrosnju i razvitka proizvod­
ne snage fad a u sektoru proizvodnje sredstava za potrosnju . Medutirn,
jedan deo sredstava za potrosnju se izvozi, a u zernlji se trosi deo uvezenih
sredstava za potrosnju. ProizvocInja, na jednoj strani, i spoljnotrgovinski
bilans, na drugoj strani, odreduju konacnu veliCinu robnih fondova potros·­
nje, a preko ovih i veliCinu zarade kao izraza reprodukcione vrednosti
utrosaka radne snage u proizvodnji.
(6) Uz sve gore navedene uslove (1-5) objektivno uslovljena zarada
po jedinici rada zavisice od mase potrebnog rada u drustvenoj reprodukciji
konkretne zajednice. Ukoliko je za ostvareni drustveni proizvod jednog
perioda i za veliCinu ukupne zarade u drustvenirn razmerama odredene
gore navedenim faktorima masa potrebnog rada veca, utoliko ce manja
biti veliCina objektivno uslovljene zarade po jedinici rada, i obrnuto.

II. ZARADA KAO DEO LICNOG DOHOTKA

Posrnatrana sa stanovista izvora iz koga se podmiruje, zarada je jedna

od dye komponente licnog dohotka proizvodacevog; drugu cini stimulaciom
licni dohodak, Cija visina zavisi od poslovnog uspeha preduzeca, odnosno
organizacione jedinice u kojoj radi proizvodac.
Problernatika zarade kao komponente licnog dohotka svodi se na pro·­
blematiku
1. formiranja drustveno priznate zara'de u postupku formiranja ukupnog
licnog dohotka i
2. korigovanja stvarne z arade u zavisnosti od principa formiranja licnog
dohotka.

1. FORMIRANJE DRUSTVENO PRIZNATE ZARADE KAO

KOMPONENTE LICNOG DOHOTKA

1) Zarada i licni dohodak

Zarada je izraz drustvenog priznanja vrednosti potrebne za reprodu­
kovanje racIne snage utrosene u proizvodnji. To reprodukovanje ce se izvr­
siti licnom potrosnjom. Ali zarada, s ovom svojom namenorn, ne predstav­
lja jedini izvor sredstava licne potrosnje. Ukupna sredstva licne potrosnje
cine licni dohodak, koj i se sastoji iz zarade i stimulacionog licnog dohotka.
Sarno dok velicina stimulacionog licnog dohotka zavisi od ostvarenog
poslovnog uspeha preduzeca, veliCina zarade je nezavisna od ostvarenog

220
poslovnog uspeha. 14 Drustveno priznata zarada po jedinici rada uslovIjena
je navedenirn drustvenim faktorima, u koje spadaju: drustvena akumula­
cija, fond zajednicke drustvene potrosnje, investicije u sektor proizvodnje
sredstava za potrosnju, razvitak proizvodnih snaga u sektoru proizvodnje
sredstava za potrosnju, spoljnotrgovinski bilans sredstava za pot rosnju i
masa potrebnog rada u drustvenoj reprodukciji.
Ukoliko se u konkretnom preduzecu iIi kod konkretnog proizvodaca
ostvari zarada u ovom opsegu, tako ostvarena zarada predstavlja istovre­
meno trosak rada kao vrednosni izraz utrosaka radne snage i komponentu
licnog dohotka, pored komponente stimulacionog licnog dohotka. Ako se
pak u konkretnoj situaciji drustveno priznata zarada sarno delimicno
ostvari zbog poslovnog neuspeha, tada trosak rada cini dru stveno priznata
zarada, dok komponentu licnog dohotka cini ostvarena zm'ada koja je
mcmjaod ,drustveno priznate zarade zbog nastalog poslovnog neuspeha.
Prema tome, u slucajevima u kojima je ostvarena zarada smanjena u od·
nosu na drustveno priznatu zaradu u istoj proporciji se smanjuje zarada
kao komponenta licnog dohotka u odnosu na zaradu posmatranu kao
trosak rada .

2) Zarada i poslovni uspeh

S obzirom na to da je zarada nezavisna od ostvar enog poslovnog
uspeha, ona nije inclikator poslovnog uspeha u onome smislu u kome je to
stimulacioni licni dohodak. U ovom pogledu postoji sledeca razlika izmedu
zarade, na jednoj, i stimulacionog licnog dohotka, na drugoj strani :
(1) Ukupna drustveno priznata zarada odraz je izvrsenog rada koji
drustvo priznaje kao celishodan u proizvodnji ekonomskih drustvenih
vrednosti. Ta celishodno's t se ispoljava kroz masu upotrebnih vrednosti u
vidu materijalnih dobara ili usluga koju konkretni proizvodac pruza dru­
stvu. Ukoliko je veca masa drustveno priznatog rada, utoliko ce biti i veca
masa upotrebnih vrednosti koje se kao rezultat toga rada, stavljaju drustvu
na raspolaganje. Otuda je masa izvrsenog mda, posmatrana s drustvenog
stanovista, izvestan indikator uspeha u proizvodnji: za drustvo j e povoljnije
ako mu se stavi na raspolaganje veca masa upotrebnih vrednosti nego ako
mu se stavi na raspolaganje manja masa tih upotrebnih vrednosti. Medu­
tim, masa drustveno priznatog izvrsenog rada, pa prema tome i ukupna
suma drustveno priznate zarade, u konkretnom preduzecu ne predstavlja
naroci to izrazen indikator poslovnog uspeha, ukoliko uopste moze da se
uzme kao indikator takvog uspeha. Porast ukupne pri znate zarade govori
o tome da se vise radilo i da je taj rad dobio drustveno priznanje, dok
smanjenje ukupne zarade govori obrnuto. Sarno, to je jos uvek odraz »nor­
malnog « kvaliteta ekonomije, tj, onoga kvaliteta kakav drustvo jedino
priznaje; nastale su sarno kvantitativne promene navise iIi nanize u tim
okvirima. Osnovicu ovoga priznanja cine upotrebne vrednosti proizvoda,
odnosno upotrebni kvaliteti proizvoda i usluga koje proizvodac cini drustvu,
a iz ovih promena mase izvrsenog rada, odnosno veliCine priznate zarade,
ne vide se promene u kolicini upotrebnih kvaliteta, inace znacajnih sa
" Ako preduzece, iIi ol'ganiza ciona jedinica u kojoj radi konkretni proiz­
vodac, pretrpi poslovni neuspeh, zarada kolektiva , odnosno toga pojedinca, ee se
smanjiti u zavisnosti od veliCine nastalog neuspeha, Ali, to nije smanjenje drus­
t v eno priznate zarade kao repTodukcione v rednosti utro§aka Tadne snage, vee sma­
njenje ostv aTene zarad e, koja odstupa od drustveno priznate u zavisnosti od ostva­
renog poslovnog uspeha.

22 I
 Za razliku od
odreden indikator
poslovnog
ukupna suma stimulacionog lic-
Prema tome, dok dinamika ukupne zarade ne
kvaWeta' dinamika ukupnog stimula­
u direktnoj

od razlike u organizacionom nivou.

s isbm drustveno priznatim radom ostvario vecu masu
je visi kvailtet ekonomije u odnosu na onoga koji
ostvario kolicinu drustveno priznatih
koliCinom odnosno nizom zaradom
po jedinici ostvaruje
Prema
indikator kvaliteta Cn.·VH'VH.Ll.

ako raste

sadrzana
(3) Durstveno priznata zarada drustve­
nim faktorima. 15 Prema tome, ana ekono­
mije, jer u funkcionalnoj vezi s formiranjem kvaliteta. -
Nasuprot ovome, stimulacioni licni dohodak po jedinici uslovljen je
- ostvarenim uspehom, iskazanim velicinom ukup­
nog
- masom drustveno priznatog rada.
Ukoliko stimulacioni licni dohodak po rada utoliko je
ostvareni takode veei, i obrnuto.
15 Vidi odsek I, tacka 3. ove glave.

222
 2. KORIGOVANJE STVARNE ZARADE U ZAVISNOSTI
OD PRINCIPA FORMIRANJA LICNOG DOHOTKA
Ostvarena zarada~ posmatrana u ukupnom iznosu, ravna je ukupnoj
drustveno priznatoj zaradi za izvrseni rad u svim onim slucajevima u
kojima ostvareni dohodak omogueuje isplatu takve zarade posle podmi­
renja onih obaveza preduzeea, odnosno organizacione jedinice koje imaju
prvenstvo u odnosu na zaradu. Ovo zavisi od ostvarenog poslovnog uspeha
u konkretnoj situaciji, izrazenog realizovanim dohotkom. Ako postignuti
poslovni uspeh ne dozvoli isplatu stvarne zarade u visini drustveno priz­
nate zarade, stvarna zarada ee se smanjiti ispod drustveno priznatog nivoa.
Karakteristike ovog smanjenja ostvarne zarade svode se uglavnom na
sledeee:
(1) Ostvarena zarada se smanjuje ispod dl'ustveno priznate zbog toga
sto poslovni neuspeh onemogueuje isplatu drustveno priznate zaradae. Ovo
smanjenje moze da se shvati
- bilo kao smanjenje kolicine rada koju drustvo priznaje kao celishodnu,
bilo kao smanjenje drustveno priznate reprodukcione vrednosti utro­
saka radne snage.
Ni jedna ni druga ova pretpostavka nemaju svoga ekonomskog osnova,
zbog toga sto smanjenje dohotka nije nastalo ni kao posledica smanjenja
iz vrS enog rada, ni kao posledica izmene stava drustva u priznanju repro­
dukcione vrednosti utrosaka radne snage, vee kao posledica poslovnog
neuspeha. Poslovni neuspeh nije posledica neuspeha u radu vee neuspeha
u pos~ovnosti, tj. neuspeha u postavljanju ciljeva reprodukcije, u izboru
metoda i sredstava za ostvarenje tih ciljeva i u organizovanju samog
ostvarenja. Smanjenje zarade, dakle, nije posledica smanjenog rada vee
sankcija za nedovoljnu ili pogresnu inicijativu, odnosno riziko u postav­
Ijanju i izvrsavanju zadataka.
(2) Smanjen rad moze takode biti - i redovno jeste - osnov za
smanjenje stvame zarade, ali samo osnov za smanjenje ukupne zarade,
jer zarada po jedinici ostaje na nivou drustveno priznate. Ova pojava
smanjenja zarade nije uopste odraz poslovnog neuspeha. Ona je samo
pokazatelj veee ili manje mase izvrsenog rada.
(3) Osnovi smanjenja zarade zbog poslovnog neuspeha su pojedini
oblici ispoljavanja poslovnog neuspeha , od kojih su najkarakteristicniji :
smanjenje prodajne cene sopstvenog proizvoda;
poveeanje utrosenih vrednosti (trookova) u reprodukciji i
poveeanje angazovanih vrednosti (angazovanih sredstava) u reproduk­
ciji.
Svaki od ovih oblika mogueeg poslovnog neuspeha nastaje pod dej­
stvom niza objektivnih i subjektivnih faktora. Ovo je od znacaja za poli­
tiku zarade i postupak u njenom smanjivanju pri pojavi poslovnog ne­
uspeha. Naime, ako je poslovni neuspeh izricita posledica neocekivanog
dejstva izmenjenih objektivnih faktora, stay prema smanjivanju zarade
bice svakako drukCiji - verovatno znatno blazi - nego u slucaju kad je
poslovni neuspeh posledica organizacionih, odnosno subjektivnih nedosta­
taka, propusta i sl.
(4) Pojava smanjenja zarade posledica je nastalog poslovnog neuspeha,
ali to smanjenje ne mora da je u direktnoj proporciji sa razmerama

223
poslovnog sto se poslovni neuspeh
kroz one izvore koji su osnov za
(to je nova drustveno
rada), vee
licnog

drustveno
ne maze dase ostvari
an.C<'-'H'U'

cesto od sume zarade

bila mogw:':a, postavlja se problem
proporciji sa nastalim poslovnim
politike, ta.1{o i sa stanoviSta kadrovske
odgovornosti kolektiva i njegovih clanova
i s1. U svakom realna politika
ovde da formuliSe liz nacelnih stavova
koji ee oddati sistem zarade
ali ce razmere
i kolektiva

Iznete konstatacije funkcionalnim

vezama izmedu odnosno
njegovog

1. neuspeh ne utice na vi<>inu zarade po je ona

sarno izraz drustvenog reprodukcione utrosaka
radne snage;
2. zarada moze se iIi
ukupne mase

promene nisu ni izraz

3,
nenti

III. PROBLEMATIKA ZARADE PO JEDINICI

V isina zarade kao izraza

eione vrednosti radne snage, u
konkretnom drustvenom materijalnom bazom, koja sluzi kao osnovica
utrosaka radne snage u proizvodnji i

16 Razne komponente ostvarenog dohotka od proizvedene nove

vrednosti pod dejstvom organizacionih faktora u robno-novcanim
uslovima reprodukcije.
 kvalifikacionom strukturom radne snage koja se trosi u konkretnoj
situaciji, i
proizvodnom snagom konkretnog rada.
r spoljasnji, odnosno drustveni, i unutrasnji faktori - faktori kvalifika-·
cion e strukture i proizvodne snage konkretnog rada - menjaju se iz pe­
rioda u per iod. Ovo ce im ti za posledicu izvesnu dinamiku zamde, kao
izrClza drustvenog priznanj a reprodukcione vrednosti u trosaka r adne snage.
Prob lematika te dinamike se svodi na
1. problematiku utvrdivanja pocetne zarade po jedinici rada i
2. problematiku prilagodavanja visine zarade po jedinici uslovima koji tu
visinu odreduju.

l. UTVRBIV ANJE POCETNE ZARADE PO JEDlNICI

1) Zarada po jedinici drus tveno potrebnog rada

Zarada po jedinici drustveno potrebnog rada je izvan okvira poslovne
poLitike konkretnog preduzeca i politike njegove raspodele. Samim tim, i
metodologij a utvrdivanja te zarade je izvan metodoloskih problema pre­
duzeca. Medutim, za pravilno odmeravanje drustveno priznate zarade po
jedinici u konkretnom preduzecu, potrebno je sagledati karakteristike i
uoCiti metodolosku problematiku zarade po jedinici drustveno potrebnog
radcl. Ta problematika se svodi uglavnom na sledece:
(1) Kao drustveno potreban rad uopste moze da se posmatra jedino
pOi1'eban prost rad , Inace, potreban s'lozen rad redovno je vezan za proiz­
vodnju za koju je on drustveno potreban kako po kvalifikovanosti tako i
po koliCini. Utvrdivanje drustveno potrebnog prostog rada je, ustvari,
svodenje drustveno potrebnih slozenih radova odredenog peri oda na prost
rad, sa ciljem da se koliCina drustveno potrebnog slozenog rada izrazi u
istim jedinicama mere, ali u odgovarajuCim kolicinama drustveno potreb­
nog pros tog rada. Ovo svodenje na koliCinu pros tog rada ima, u stvari, za
cilj iznalazenj e zarad e po jedinici prostog rada, kao drustvenog priznanja
reprodukcione vrednosti jedinice utroska proste radne snage.
(2) Konkretni drustveno potrebni radovi su radovi koji se izrazavaju u
raznim delatnostima drustvene reprodukcije. Oni se medusobno razlikuju
ka ko po v rstama aktivnosti tako i po stepenima stru cnosti njihovih izvrsi­
laea. U jedjnici potrebnog slozen og rada bilo koje vrste i bilo kog stepena
str ucnosti sadrzano je v ise od jedne jedinice prostog drustveno potrebnog
rada. Kolicnik izmed u u L-rosene radne snage u vremenskoj jedinici sloze ­
nog rada i utrose ne radne snage u vl'emenskoj jedinici proswg rada pred­
stavlja koeficijent slozenosti konkretnog slozenog rad a 17 Mult ipliciranjem
vremenske jedinice konkretnog slozenog rada nj egovim koeficijentom slo­
zenost i dobija se bwj vremenskih jedinica potrebnog pros tog rada sadria­
nog u jednoj vl'",m enskoj jedinici slozenog rada.
(3) Za utvrdivanj e koeficijenta slozenosti konkr'etnog slozenog rada ,
poll ebno je

17 Ovaj koeficijent slozenosti se izracunava deobom broja utrose nih bio­

energetskih jedinica u vremenskoj jedinici slozenog rada brojem utrosenih bio­
energe tskih jedinica u Vl'emens koj jedinici p ros log rad a .

15 Ekonomika preduzeca 225

 utvrditi kolicinu bioenergije koju kvalifikovani proizvodac konkretnog
stepena treba da trosi u vremenskoj jedinici rada,

utvrditi kolicinu bioenergije, koja je utrosena pri izgradnji doticne slo­

iene kvalifikovanosti i

utvrditi broj vremenskih jedinica koje ce radnik u toku zivota mob

da radi, a na koje se ravnomerno rasporeduju utrosci izgradnje kon­
kretnog stepena kvalifikovanosti.
Ako se pretpostavi da proizvodac proste kvalifikovanosti racli stan­
dardnim intenzitetom i da svi proizvodaci raznih stepena slozene kvalifiko­
vanosti rade takode standardnim intenzitetom, onda bi njihovi utrosci
bioenergije u jedinici vremena konkretnog aktivnog rada bili priblizno isti.
To znaci, da bi razlike u njihovim utroscima uktlpne energije - energije
u aktivnom radu i energije za izgradnju kvalifikovanosti - a to znaCi i
razlike izmedu njihovih koeficijenata slozenosti, poticale u stvari iz razlika
u utroscima energije pri izgradnji njihovih kvalifikovanosti raznih vrsta i
raznih stepena. Razlike u utroscima energije pri izgradnji raznih vrsta i
raznih stepena kvalifikovanosti u nacelu bi trebalo direktno da se zahva­
taju merenjem utrosene energije prilikom ucenja u procesu izgradnje
kvalifikovanosti, sto je metodoloski-tehnicki vrlo komplikovano, ukoliko je
uopste izvodljivo. Medutim, najadekvatniji izraz razlika u utroscima ener­
gije u postupku izgradnje kvalifikovanosti je reprodukciona vrednost te
utrcsene energije. Ovu reprodukcionu vrednost utrosene energije pri
izgradnji kvalifikovanosti cine, u stvari, drustveno priznuti troskovi izgrad­
nje konkretne kvalifikovanosti. Prema tome, koeficijent slozenosti rada
moze da se proracuna i kao kolicnik izmedu drustveno priznatih troskova
izgradnje konkretne slozene kvalifikovanosti i drustveno priznatih troskova
izgradnje kvalifikovanosti za prost rad.
(4) Ako se pretpostavi da su poznati drustveno potrebni troskovi za
izgradnju svih vrsta i svih stepena kvalifikovanosti, onda su koeficijenti
slozenosti radova raznih vrsta i raznih stepena kvalifikovanosti ravni dru­
stveno potrebnim troskovima izgradnje odgovarajuce vrste, odnosno ste­
pena kvalifikovanosti podeljenim drustveno potrebnim trookovima izgrad­
nje prostog rada. Mnozenjem vremena trajanja drustvenog rada bilo koje
vr1:>te i bilo kog stepena kvalifikovanosti njegovim koeficijentom slozenosti,
dobija se ekvivalent prostog rada, merenog vremenom njegovog trajanja,
za kolicinu slozenog rada konkretne vrste i stepena kvalifikovanosti. Po
istom postupku svaka koliCina rada, izrazena vremenom njegovog trajanja,
bil{) koje vrste i stepena kvalifikovanosti svodi se na ekvivalentnu kolicinu
prostog rada izrazenog vremenom trajanja. Na ovaj nacin se kolicine svih
vrsta i stepena kvalifikovanosti drustvenog rada odredenog perioda (reci­
mo, jedne godine) pretvaraju u ekvivalentne kolicine prostog rada i, tako
pretvorene, svode na zajednicki imenite'lj.
(5) Drustveno priznata zarada po jedinici prostog rada ravna je sumi
drustvenog licnog dohotka odredenog perioda, podeljenoj kolicinom dru­
stveno potrebnog pros tog rada u tome periodu. Pri tome je suma drustve­
nog licnog dohotka ravna objektivno uslovljenom nacionalnom dohotku
posmatranog perioda umanjenom za velicinu akumulacije i fond zajednicke
drustvene potrosnje u tom periodu. Na ovaj nacin utvrdena zarada, kao
drustveno priznata vrednost za reprodukciju jedinice utroska proste radne
snage, predstavlja polaznu osnovicu za odredivanje drustveno priznate
zarade po jedinici rada bilo koje vrste i stepena kvalifikovanosti.

226
 2) Zarada po jedinici potrebnog rada prosecnog proizvodaca
Razne oblasti, sektori i grane drustvene reprodukcije imaju razlicite
stepene slozenosti svojih drustveno potrebnih radova, u zavisnosti od teh­
nologije i ostalih uslova proizvodnje u doticnoj oblasti, sektoru, grani i sl.
Tako, stepen slozenosti rada u naucnoj laboratoriji je znatno visi od ste­
pena slozenosti u jednom preduzecu precizne mehanike, stepen slozenosti
u takvom preduzecu je visi od stepena slozenosti rada u jednom preduzecu
mehanizovane mehanicke obrade, ovde je opet visi stepen slozenosLi od
stepena slozenosti rada u zemljoradnji, itd. Ako se vremenski izraiene
kolicine slozenog rada bilo koje grane delatnosti izmnoze njihovim koefi­
cijentima slozenosti i saberu, dobice se potreban prost rad doticne grane
delatnosti iskazan jedinicama prostog rada (~L)
~L = Ll . KZl + L2 . KZ2 + L3 . KZ3 + ... + Ln . K zn (4.1)
gde je: (L ... Ln) = kolicine radova I-vog do n-tog stepena kvalifikova­
nosh, izrazene vremenom trajanja; (K z1 '" Kzn) = koeficijenti slozenosti
radova L 1 . . . Ln.
Ako se radovi konkretne grane, na ovaj nacin preracunati u ekviva­
lente drustveno priznatog prostog rada, izmnoze drustveno priznatom za­
radom po jedinici rada, utvrdenom na napred izneti nacin, dobice se ukup­
na drustveno priznata zarada posmatrane grane (D lz )
(4.2)
gde je: ~L = ukupni rad posmatrane grane, izrazen u ekvivalentima pro­
stag rada; Cl = drustveno priznata zarada po jedinici prostog rada.
Ako se na gomji nacin utvrdena ukupna drustveno priznata zarada
posmatrane grane podeli vremenski izrazenom kolicinom potrebnog rada
doticne grane, ne pretvarajuCi ga u ekvivalente prostog rada, dobice se
drustveno priznata prosecna zarada po vremenskoj jedinici rada doticne
grane (C lo - zarada prosecnog proizvodaea. grane)
~L·CI
CIo = ~lL (4.3)
n

gde je: ~~ L = zbir radova raznih vrsta i stepena kvalifikovanosti u po­

smatranoj grani izrazenih vremenskim jedinicama; C l = drustveno priz­
nata zarada po jedinici prostog rada.
Na gomji nacin utvrdene zarade po jedinici rada predstavljaju dru­
stveno priznate prosecne zarade grane, odnosno drustveno priznate zarade
prosecnog proizvodaca doticne grane, prosecnog proizvodaca u smislu pro­
secne kvalifikacione strukture radnih kolektiva te grane.
Svaka grana delatnosti imace svoju prosecnu drustveno priznatu za­
radu, odnosno zaradu svog prosecnog proizvodaca, koja ce se razlikovati
od zarade prosecnih proizvodaca drugih grana delatnosti, zbog toga sto se
kvalifikaciona struktura proizvodaca jedne grane razlikuje od kvalifikacio­
nih struktura proizvodaca drugih grana. Ova izdiferenciranost drustveno
priznatih zarada po granama direktna je funkcija izdiferenciranosti kvali­
fikovanosti prosecnih proizvodaca po granama. S promenom kvalifikacione
strukture, treba da se menja i ova prosecna drustveno priznata zarada
grane u istom smeru i u istoj razmeri: ako se poveca kvalifikovanost pro­
secnog proizvodaca posmatrane grane, u istoj proporciji ce se povecati i
njegova drustveno priznata prosecna zarada.

227
 3) Zarada po jedinici potrebnog rada konkretnog proizvodaca
Ako se posmatraju pojedina preduzeca, odnosno pojedini kolektivi u
okviru jedne grane delatnosti, konstaotvace se da prosecna kvalifikovanost
konkretnog kolektiva odstupa navise iIi nanize od prosecne kvalifikova­
nosti grane kojoj pripada to preduzece, tj. odstupa od kvalifikovanosti pro­
secnog proinzvodaca grane. Ovo je opet prouzrokovano razlikama u kvali­
fikacionoj strukturi pojedinih preduzeca iste grane delatnosti. Zbog razlika
u karakteru i stepenu tehnicke opremljenosti, na jednoj strani, kao i zbog
razlika u nivou organizacije, na drugoj strani, razna preduzeca iste grane
(iste vrste delatnosti) imace razlicite stepene kvalifikovanosti. Zbog toga
ce i prosecne drustveno primate zarade u tim preduzeCima morati medu­
soono da se razlikuju: da budu vise u onim preduzeCima koja imaju visu
prosecnu kvalifikovanost,' a niza - u preduzeCima koja imaju nizu pro­
secnu kvalifikovanost.
Da bi konkretni proizvodac dosao do prosecne drustveno priznate za­
rade za konkretnu kvalifikacionu strukturu svoga kolektiva , on kolicine
rada pojedinih vrsta i stepena kvalifikovanosti u posmatranom periodu
mnozi koeficijentima slozenosti za odgovarajuce radove. Zbir ovako dobi­
jenih ekvivalenata prostog rada, vremenski izrazen, predstavlja kolicinu
rada konkretnog proizvodaca, izrazenu casovima prastog rada (~Lil )

gde je: (L ni ... Lnn) = radovi konkretnog proizvodaca raznih vrsta i ste­
pena kvalifikovanosti; (K zni '" Kznn) = koeficijenti slozenosti za radove
pojedinih vrsta i stepena kvalifikovanosti konkretnog proizvodaca.
Ako se zbir ovako utvrdenih koliCina rada konkretnog proizvodaca,
izrazenih u ekvivalentima prostog rada, pomnozi drustveno priznatom
zaradom po jedinici prostog rada, dobice se ukupna drustveno priznata
zarada konkretnog proizvodaca (D/ zn )
(4.5)
gde je: ~Ln = koliCina rada konkretnog plOizvodaca, izrazena u ekvivalen­
tima prostog rada; C l = drustveno priznata zarada po jedinici prostog rada.
Ako se ukupna drustveno priznata zarada konkretnog proizvodaca
pode'Ii zbirom casova rada toga proizvodaca, ali bez njihovog prethodnog
svodenja na ekvivalente prostog rada, dobice se prosecna drustveno priz­
nata zarada konkretnog proizvodaca po jedinici rada
D/zn
Cillo = ~nlL (4.6)
nn

gde je: C1no = prosecna drustveno priznata zarada po jedinici rada kon­
kretnog proizvodaca; D1zn =. ukupna cirustveno priznata zarada konkretnog
proizvodaca; ~ ~~ L = zbir drustveno potrebnog rada konkretnog proizvo­
daca raznih vrsta i stepena kvalifikovanosti.
Na gornji nacin utvrdena prosecna drustveno priznata zarada konkrei­
nog proizvodaca menjace se u zavisnosti ad promena kvalifikacione struk­
ture toga proizvodaca, analogno ranije navedenim promenama zarade pro­
secnog proizvodaca grane. Ovo zahteva povremeno izracunavanje novog
proseka, kad to nametnu krupnije promene kvalifikacione strukture.

228
 4) Stvarna zarada konkretnog proizvodaca
Stvarna prosecna zarada konkretnog proizvodaca moze da odstupa od
gore iznete drustveno priznate prosecne zarade zbog toga
(1) sto obracunati rad odstupa od drustveno potrebnog rada za odgovara­
jucu proizvodnju,
(2) sto primenjeni koeficijenti siozenosti konkretnih radova nisu u sraz­
meri s razlikama u reprodukcionim troskovima izgradnje doticnih vrsta
i stepena kvalifikovanosti i
(3) sto obracunata zarada po jedinici drustveno priznatog proseenog rada
ne odgovara drustveno priznatoj zaradi.
(1) Ako konkretni proizvodac obracuna zaradu i na ono vreme koje
nije utroseno na proizvodnju, njegova zarada ce se povecati iznad dru­
stveno priznate. Troskovi rada se time povecavaju preko reprodukcione
vrednosti drustveno priznatih utrosaka radne snage. U vremena ove vrste
spadaju gubici radnog potencijaia usled odstupanja od standardnog inten­
ziteta rada, odstupanja od standardne organizacije rada i gubitaka radnog
vremena zbog prekida kontinuiteta rada.
(2) Kvalifikacioni raspon izmedu standardne kvalifikovanosti konkret­
nog rada i kvalifikovanosti prostog rada treba da odgovara koeficijentu
siozenosti konkretnog fada. Medutim, ako na konkretnim poslovima rade
radnici cija kvalifikovanost odstupa od standardne kvalifikovanosti, koefi­
cijent siozenosti posla ce odstupati od drustveno priznatog koeficijenta.
Ovo ce imati za posledicu odstupanje konkretne od drustveno priznate za­
rade po jedinici rada.
(3) Zarada po kojoj konkretni proizvodac obracunava jedinicu dru­
stveno priznatog prostog rada takode moze da odstupa od drustveno priz­
nate zarade po jedinici prostog rada. Uzroci ovih odstupanja mogu biti
vrlo razliciti: nepoznavanje visine drustveno priznate zarade po jedinici
prostog rada , svesno dizanje proseenih zarada u kolektivu iznad prosecnog
drustvenog nivoa, favorizovanje pojedinih clanova kolektiva u postupku
raspodele, cime se dize nivo prosecne zarade u preduzecu iznad drustve­
nog proseka, itd. Sve ovo dovodi do odstupanja konkretne od drustveno
priznate zarade i do odgovarajuceg povecanja troskova rada.

2. PRILAGO£>AVANJE ZARADE PO JEDINICI DINAMICI FAKTORA

KOJI JE USLOVLJAVAJU

U dinamici reprodukcije - kako drustvene tako i reprodukcije u kon­

kretnom preduzecu - stalno se menjaju uslovi pod kojima se vrse pro­
izvodnja i reprodukcija. Zarada po jedinici drustvenog rada i zarada po
jedinici priznatog rada u konkretnom preduzecu utvrdene su na osnovu
odredenih uslova proizvodnje u periodu za koji se odreduje zarada. S pro­
menom tih uslova, koja ima objektivni karakter, mora da se menja i pro­
secna zarada po jedinici rada. Objektivni usiovi od kojih se posio pri utvr­
divanju poeetne proseene zarade po jedinici rada - drustvene i u kon­
kretnom preduzecu - u socijalistickoj proizvodnji su: proporcije drustve­
nog plana, kvalifikaciona struktura radnog naroda i radnog kolektiva u
konkretnom preduzecu, proizvodna snaga rada u konkretnom preduzecu i
proizvodna snaga .drustvenog rada. Prema tome, u dinamici reprodukcije,
zal ada po jedinici rada ce se menjati

229
1) zbog promena nr()nr,r('l
2) zbog promena
3) promene
4) promene

1) Promena drustvenog plana

na ima drustveno pri­
znata zarada SU 18
L ucesce ~.,~.,.""'""U
nacionalnom dohotku,
2. ucesce fondova drustvene nacional­
nom dohotku,
3. ucesce sektora sredstava za drustve­

4.

s osnovnim
ostvare u tome
s njihovom promenom,

2) Promena kvaIifikacione siruldure radnika

Kvalifikaciona struktura je bila
dena kako drustveno
i clrustveno

Cima, a to znaCi
sno promenu
grane
se

ko.ii se
naCin promene kvalifika­

18 To u stvari, drustveno
zarade po rada II ove glave.
sarno razvitka se on obicno ne obuhvata plan­
proporcij arna.

230
 cione strukture radnih kolektiva i radnog naroda u celini polarizuju se: na
jednoj strani, sa tendencijom stalnog priblizavanja kvalifikacionog profila
fizickog rada elementima prostog rada; na drugoj strani, sa tendencijorn
stalnog dizanja kvalifikovanog nivoa umnog rada u cilju osvajanja novih
naucnih tekovina i njihove tehnicke konkretizacije u procesima proizvod­
nje.
Kretanja gornje vrste dovode
(1) do dizanja reprodukcione vrednosti jedinice utroska proste radne
snage zbog razvitka proizvodnih snaga i
(2) do pomeranja proporcija u raspodeli ukupne zarade u drustvu iz jedne
oblasti drustvene reprodukcije u drugu, jednog sektora proizvodnje u
drugi, jedne grane u drugu iIi jednog dela radnog kolektiva konkret­
nog preduzeca u drugi.
(1) Da Ii ce drustveno priznata zarada po jedinici prostog rada ostati
na istom nivou, dici se, ili spustiti u odnosu na dotadasnji nivo u vezi s
promenom kvalifikacione strukture radnog naroda zavisi
(a) od promene koeficijenta slozenosti slozenih radova, projeciranih na
prost rad i
(b) od promene drugih faktOl"a koji uslovljavaju nivo drustveno priznate
zarade po jedinici prostog rada.
(a) Ako tendencija u promenama objektivnih drustvenih uslova pro­
iz\-odnje bude takva da ona dovede do teznje za stalnim poslozavanjem,
znatnih oblasti do tada slozenog rada u odnosu na dotadasnji prost rad, pa­
ralelno s ovim ce da rastu koeficijenti slozenosti rada u tim oblastima. Pod
pretpostavkorn da u tirn oblastima ostanu iste kolicine slozenog rada, me­
rene vremenorn trajanja toga rada, te kolicine ce sada saddati veCi broj
jedinica drustveno priznatog prostog rada no sto su do tada saddale. Ukup­
na kolicina drustvenog rada, izrazenog u ekvivalentima prostog rada, ovirn
je porasla. Ako su ostaIi drustveni uslovi koji odreduju nivo zarade po
jedinici drustveno priznatog prostog rada ostali isti, ostala je neizmenjena
i ukupna drustveno priznata zarada. Ova zarada, podeljena povecanorn koli­
cinorn drustveno priznatog prostog I'ada , dovodi do smanjenja drustveno
priznate zarade po jedinici prostog rada. Obrnut proces ce se odvijati pri
pojavi stalnog uproscavanja znatnih podrucja dotadasnjeg slozenog rada
s tendencijorn da se oni priblizavaju prostom radu. U drustvenim razme­
rama, pri neizrnenjenirn ostalirn uslovima , smanjice se ukupna kolicina
drustvenog rada izrazena u ekvivalentima prostog rada. Ako pri tome
ostanu neizmenjeni i ostali drustveni uslovi koji determiniSu velicinu
ukupne drustveno priznate zarade radnog naroda, drustveno priznata za­
racia po jedinici prostog rada time ce se povecati.
(b) Ako, uz gore navedene dve pretpostavke, paralelno dode i do iz­
mene drustvenih uslova koji determinisu ukupnu sumu drustveno priznate
zarade,t9 tada ce promena ove ukupne sume izazvati oclgovarajuce korek­
tive u drustveno priznatoj zaradi po jedinici prostog rada, formiranoj na
gOl'e izlozen nacin.
(2) Promene kvalifikacione strukture radnog naroda u drustvenim raz­
merama, pored promene drustveno priznate zarade po jedinici prostog rada,
najcesce ce dovesti i do pomeranja proporcija u raspodeli ukupne drustveno
priznate zarade na pojedine oblasti, sektore i grane drustvene reprodukcije,
19 Recimo doslo je do izmena proporcija druiltvenog plana 0 raspodeli do­
hotka. '

231
 zarade u konkretnom kolektivu
u raspodeli ce se

3) Promena proizvodne snage

232
 trzisni mehanizam najcesce nije u stanju da, adaptira njem nivoa cena na­
stalim promenama na triistu, dovede do ponovnog uspostavljanja ravnoteze
izmedu ponude i traznje.
6. Cak i kad bi bilo moguce uspostavljanje ravnoteze izmeud ponude i
traznje pomocu slobodnog delovanja triisnlh zakona u gornjem smislu, to
bi dovelo do dijam etralno suprotnih skretanja trzisnih cena od vl'ednosti na
trzistu sredstava za potrosnju i trzistu sredstava za proizvodnju. Naim e,
gornji proces bi se po na vljao sa svakim povecanjem proizvo d ne snage rada.
S obzirom na to da je stalni porast proizvodne snage rada jedna od osnovnih
karakteristika privrednog razvitka, sa zadriavanjem zarada po jedinici rada
na is tom nivou, i uz delovanje trzisnog mehanizma u sm islu uspostavljanja
ravnoteze izmedu ponude i traznje, cene sredstava za potrosn iu bi sve v ise
padale ispod vrednosti tih sredstava, dok bi se cene sredstava za proiz­
vodnju sve vise dizale iznad nj ihove vrednosti .
U m es to gornjih kretanja, pod slob odnim il i ogranicenim dejstvom trii­
snih zakona, ravnotezu izmedu ponude i tl'aznje na trzistu, poremecen om
porastom proizvodne snage radel, moguce je uspostav it i planskim merama
koj e bi imale za cilj
(1) ili prilagodavan j - triisnih cena proizvoda promeni proizvod ne snage
ra.da pri njihovoj proizvodnji,
(2) iIi prilagodavan je zar ada nastaloj promeni proizvodne snage rada.
(1) Sa por as om proizvodne snage rada, vrednost proizvoda po jedinici
se sma njuje u obrnutoj proporciji. S obzirom na to da se drustvenim raz­
merama trzisna cena pro izvoda izjednacuje s njihovom vrednoscu, trebalo
bi nivo cena proizvoda, posle s vake prosecne promene proizvodne snage
drustvenog rada, izmeniti obrnuto proporcionalno promeni proizvodne sna­
ge rada: smanjiti obrnuto proporcionalno prosecnom povecanju proizvodne
snage drustvenog rada: povecati obrnuio proporcionalno prosecnom sma­
njenju proizvodne snage drustvenog mda . Ovakvo plansko prilagodavanje
cena promenama proizvodne snage drustvenog rada imalo bi sledece po­
sledice:
(a) Sa porastom proizvo dne snage rada, uz neizmenjenu zaradu po je­
dinici rada, nominalni licni doho dak proizvoda ca ostajao bi isti, a realni
licni dohodak bi se povecava o obrnuto proporcionaJ no smanjenju cena.
Razlika izmedu povecanja r ealnog dohotka pr oizvodaea i povecanja proiz­
vodne snage rada u pojedinim sekto rima stajal bi u obrnutoj proporciji
odr,osa izmedu povecanja proizvodne snage ra da konkretnog sektora i pro­
secnog povecanja proizvodne snage d rustvenog l'ada : proizvodaCi cija pro-­
izvodna snaga rada je porasla srazmerno viSe od prosecnog povecanja pro­
izvodne snage rada ostvariva li bi poveca n je realnog licnog dohotka manje
od povecanja njihove proizvodne snage rada , sra zm erno odnosu izmedu
povecanja proizvod ne snage njihovog rada i prosecnog povecanj ' proizvod­
ne snage drustvenog rada; obmuto bi bi10 s proizvodaCima cija pro izvocina
snaga r aga .i e pOl-asIa srazmerno manje od prosecnog porasta proizvodne
snage drustvenog rada.
(b) Kolicina sredstava za proizvodnju na triistu se poveeava srazmerno
povecanju proizvodne snage rada p roi zvoctaca tih sredstava. Njihove cene se
smanjuju u obrnutoj proporciji sa prosecnim povecanjem proizvodne snagc
drustvenog rada. Ako je povecanje proizvodne snage rada proizvodaca sred·­
stava za proizvodnju vece od prosecnog po veca nja proizvodne s nage dru­
stvenog rada, volumen prometa sredstava za proizvodnju ce se povecati

233
srazmerno ovoj razlici. Medutim, akumulacije zbog
ovog razloga, sio ce omoguCiti pn)SE~cn:a u reprodukciju.
Sa

zarada po jedinici
rada ima izvesno
na prilagodavanja cena
snage drustvenog rada, zbog toga sto su
te alternative laksi, s obzirom na to da
drustveno zarade po jedinici rada,
pitanju kontrola desetine pa i
razni vrsta cena.
3. drustveno priznate zarade po
rada snage drustvenog racia ritam indivi··
dualne ritmu prosecnih promena
vodne snage ne i obimu ponude sredstava za ",-"yyo,,,,,,,
na trzistu.
4. Ako se dinamika drustveno zarade po
godava, ne dinamici promene proizvodne snage
vee dinamici promene proizvodne snage rada
tada se
obima tih

234
 potrosnja proizvodaea sredstava za potrosnju se potpuno prilagodava
promeni njihove proizvodne snage rada, dok
potrosnja proizvodaea sredstava za proizvodnju odstupa od pomena
njihove proizvodne snage rada, srazmerno odstupanju proseene promene
proizvodne snage rada tih proizvodaea (proizvodaea sredstava za proiz­
vodnju) od proseene promene proizvodne snage rada proizvodaea sred­
stava za potrosnju .
Ovom poslednjom varijantom u najvecoj meri se obezbeduje uspostav­
Ijane ravnoteze izmedu ponude i trafuje na trzistu, poremecene promenom
proizvodne snage rada, a istovremeno se postize najpotpunije - iako ne
potpuno - pri"lagodavanje Hene potrosnje promenama proizvodne snage
rada proizvodaea, 0 eijoj lienoj potrosnji je ree.

4) Promena proizvodne snage rada konkretnog proizvodaca

Sa porastom proizvodne snage rada konkretnog proizvodaea, taj proiz­
vodae istim radom daje drustvu vecu koliCinu proiz\-oda, srazmerno porastu
proizvodne snage rada. Drugim reCima, koliCina proizvoda koju on daje u
jedinici vremena povecala se srazmemo porastu proizvodne snage rada.
Ako je zarada proizvodaeeva po jedinici rada ostala ista, ta zarada po jedi­
nici proizvoda je sada smanjena obrnuto proporcionalno povecanju proiz­
vodne snage rada. Troskovi rada konkretnog proizvoda su smanjeni u istom
smislu.
Ako se u gornjem slueaju zarada: po jedinici rada poveca srazmerno
povecanju proizvodne snage rada, to povesanje ce na sledeCi naCin da se
odrazi na ekonomiju konkretnog preduzeea, odnosno drustvenu ekonomiju:
1. Konkretni proizvodac je za svoj rad nagraden po principu zarade
prema radu: on drustvu pruZa kolicinu proizvoda uvecanu srazmerno po­
vecanju proizvodne snage rada; njegovo ucesce u raspodeli toga proizvoda,
pri odmeravanju zarade, takode se povecava srazmerno povecanju proiz­
vodne snage rada. 20
2. Prilagodavanjem zarada konkretnog proizvodaca proizvodnoj snazi
rada bas toga konkretnog proizvodaca u najpotpunijoj meri se sprovodi
princip raspodele prema rezultatima rada. U tom pogledu ovaj sistem pri­
lagodavanja je potpuniji i precizniji nego bilo koja od napred navedenih
varijanti raspodele. Naime, svaka ad varijanti raspodele prema prosecnoj
promeni proizvodne snage rada dovodi kod izvesnih proizvodaca do veceg
iIi manjeg nesklada izmedu rezultata rada toga proizvodaca i zarade koju
20 Princip raspodele prema radu se ovde ne interpretira kao princip ras­
podele prema utroscima radne snage. (Utrosci radne snage ostali su isti pa bi, pri
ovakvom tumacenju, trebalo da i zarada po jedinici rada ostane ista). Pri takvom
tumacenju teziste u odmeravanju zarade bi se stavljalo iskljucivo na trosenje
bioenergije u proizvodnji. Medutim, iz prethodnog izlaganja se videlo da se pro­
blematika zarade, na jednoj strani, svodi na problematiku reprodukovanja utro­
sene bioenergije, a na drugoj strani, na problematiku raspodele rczultata repro­
dukcije. Prema tome, i princip »raspodele prcma radu « moze se posmatrati, kako
sa stanoviSta utrosaka radne snage koji omogucuju proces rada i proizvodnju, tako
i sa stanoviSta rezultata rada, cijom raspodelom se stvaraju drustveni uslovi za
reprodukciju. U gornjem slucaju teziSte tumacenja je na r ezultatima reproduk­
cije, pri cemu, razume se, nisu zanemarena ni ulaganja radne snage u reproduk­
ciju. Drugim recima, kad su u pitanju utrosci radne snage (izvrseni rad) princip
se tumaci sa stanoviSta utrosaka radne snage (srazmer no izvrsenom radu!); kad su
u pitanju zarade po jedinici rada (koje su, kao Sio se gore videlo, drustveno uslov­
ljene), princip se tumaci sa stanovista rezultata rada.

235
 u srazmerno ostvarenom SV01J1,
rezultatu.
3, Pri
vodne

236
teznja svih onih koji zaostaju da se dignu iznad proseka predstavljaju stal­
nu pokretacku polugu razvijanja proizvodne snage rada ukupnog drustve­
nog proizvodaca po jednom ubrzanom procesu.
5. Prilagodavanje drustveno priznate zarade po jedinici rada dinamici
proi zvodnje s nage rada konkretnog proizvodaca u drustvenoj ekonomijj
dovodi do izvesnih poremecaja proporcija, naroCito proporcija u trzisnoj
razmeni. P roizvodaci ci ja kupovna snaga rada je porasla Sl'azmerno vise od
prosecnog porasta proizvodne snage drustvenog rada u stanju su da kupe
srazmerno vise od proizvodaca Ciji porast proizvodne snage rada je ispod
prosecnog porasta. Ako je, recimo, proizvodna snaga rada proizvodaca
sredstava za proizvodnju porasla vise od porasta proizvodne snage rada
proizvodaca sredstava za poirosnju, prvi proizvoaaci ce nastupiti n" trzistu
s vecom traznjom sredstava za potroSnju no sto su drugi proizvoaaci u sta­
nju da im pruze. Obrnuto ce biti ako je proizvodna snaga pwizvoaaca
sredstava za potrosnju porasla srazmerno vise od porasta proizvodne snage
rada proizvoaaca sredstava za proizvodnju: koliCina sredstava za potrosnju
koja se nudi na trzistu bice veca od kolicine koju traze potrosaCi. U ovak­
vim i slicnim slucajevima dolazi do izvesnog poremecaja odnosa izmeau
kupovnih i robnih fondova , sto ima odgovarajuceg odraza na triisne cene,
veliCinu zaliha i s1. Medutim, drustvenom eko nomskom politikom, deba­
lanse ove vrste moguce je sta bilizovati d elovan jem upravo na one dru­
stvene faktore koji uslovljavaju veliCinu prosecne drustvene priznate
zal'ade po jedinici rada ~ politika akumulacije, politika fondova zajed­
nicke drustvene potrosnje, politika investicija i politika spoljnotrgovinskih
bilansa sredstava za potrosnju.

237
 Glava V

TROSKOVI

Oblast troskova je nesumnjivo najrazraaenija oblast ekonomije pre­

duzeea. Literatura iz ove oblasti popularno se obuhvata zajednickim ime­
nom teorije troskova. Nema skoro ni jednog potpunijeg dela udzbenickog
karaktera u ovoj oblasti a da u njemu znacajno mesto nisu nasla izlaga­
nja teorije tro skova.
Teorije troskov a nisu razne teorije u strogom smislu reci. Tacno je,
doduse, da svi autori u ovoj oblasti nemaju potpuno identican stav prema
troskovima, ali nema ni bitnih razlika. Nema znacajnih polemickih raspra­
va 0 pojmu troskova. Razlike kOje se javljaju izmeau autora svode se
uglavnom na sledeee:
- Za jedne, troskovi imaju siri, a za druge uzi karakter: dok se naj­
uze shvatanje svodi na koncepciju troskova kao cenovnog izraza utrosaka,
najsira shvatanja obuhvataju troskovima i dobar deo viSka vrednosti koji
se isplaeuje u vid'U raznih obaveza preduzeea prema zajednici. U ovom
poslednjem slucaju kriterijumi su tako siroki da se pomoeu njih u pojam
troskova moze ukljuciti gotovo ceo dohodak.
- Javljaju se izvesne razlike u te'rminologiji, koje obicno nisu i raz­
like u sustini pojmo va: izvesne kategorije rezijskih troskova su za jedne
autore »varijabilni« troskovi; za druge su ti isti tTOskovi »relativno fiksni «.
Pri tome i jedni i drugi misle na iste vrste troskova. Kod treeih se jav ljaju
»diferencijalni « troskovi, koji po sadrzini nis'U nikakva nova vrsta tro sko­
va, vee izvesna racunska razlika izm z ena u dinamici izvesnih kategorija
troskova. Ona sluzi u glavnom za sagledavanje specificnih kamkteristika
tih troskova, koje ne bi mogle biti uocene bez ovako racunski izrazenih di­
ferencija.
- U sistematizaciji i u kriterijumima za sistematizaciju javljaju se
izvesne raz like. Kod jednih je zahvaeen veei broj kriterijuma, leod drugih
manji. A kad se uzmu razni autori, onda se kao kriterijumi sistematizacije
troskova najcesec javljaju: mesta troskova; karakteristike koje se ispolja­
vaju u vezi s promenama obima proizvodnje; metodi obracuna pojedinih
vrsta troskova; odnos izmeau procesa proizvodnje i nastanka pojedinih
vrsta troskova, i sl.
Inace, narocito naglaSena zajednicka karakteristika svih autora teorija
troskova je prevaga metodoloskih problema nad s'Ustinskim problemima
troskova. Metode zahvatanja, raspodele i obmcuna troskova su obavezno
poglavlje kod svakog autora. Problematika njihovog formiranja, razmene
i uzroci promena, vee su Teai predmeti razmatranja. Cak i u onim sluca­
jevima u kojima se analiziraju funkcionalne veze izmeau dinamike obima

239
 sustine troskova unete su izvesne do­
tro§kova« u tro­
nikakva nova vrsta vee samo
Oni su standardni racunski izraz tr08­
su racunski izraz promene

standardnih troskova trebaZo bi da se popuni

se u teoretskim radovima
troskova. Standardne veliCine trebalo bi da iznose
troskova onakve ka/wi treba da vell­
Cinu troskoua s ovim standardnim ve~iCinama
stvarni tro.§kovi u dobiee se odnos izmedu
onega sto i onoga sto Za nastale razw'ce tada treba
traziti
da su standardni koristan analiticki instru­
ment u dinamici troskova. 0 tome svedoci i da
razmeTe. i ovde je teziSte na meto­
strani. Standardni troskovi nisu niakva Te­
veliCina trosleova onakvih kakvi treba
i stvarnih troskova veW5ini. ne
i druge.
budu, onda bi

trosleo­
bave Gvom tema­
istrazi­

su
leao meto­
a ne stvarne - standardni
troskovi i sL. ka standardnim trosko­
uslovljene cene sredstava za

240
i zarade, u on om. smislu u kome je to ucmJeno u narednom odeljku II, u
kome se vrsi analiza osnovnih ekonomskih principa reprodukcije. Sto se
tice diferencijalnih troskol'a, oni se u najvecoj meri odrazavaju kroz svoje
efekte na rezultate reprodukcije, u prvom redu kroz suoje efekte na do­
hodak. S obzirom na to da se taj uticaj diferencijalnih troskova na doho­
dak vrsi kompleksno, uz sadejstvo promena obima proizvodnje i cena pro­
izvoda, problematika diferencijalnih troskova - u prvom redu problema­
tika njihovog uticaja na dinami'ku dohotka - izlozena je u odeljku III, u
kome se tretiraju osnovna pitanja jormiranja i raspodele dohotka .

LITERATURA

Alford L. P ., Bangs J., Production Handbook, sec. 23 Manufacturing Costs, New

YOl'k, 1951. - Apa'KeMm A . A., X03paC'leT 11 I1CnOJlR30BaHI1e OCHOBblX CPOH,1IOB
nl)OMblWJleHOCTI1 CCCP, MOC'KBa, 1954. - Babic clr Simun, Uvod u ekonomiku po­
duzeca, Zagreb, 1961. - BY1iUMOBU'l{. B. A., Ce6ecTol1MoCTb npO,1lYKLjI1I1 11 Bonpocbl
KaJlKYJll1pOBaHI1R 11 npOMblWJleHHOCTI1 CCCP, MocKBa, 1955. - BY1iU.M.OBU'l{. B., Ce6c­
CTOI1~!OC'Tb !IPO,ZlYKLjI1I1 11 nYTI1 ee CHl1>1{eHI1R, MocKBa, 1945. - Bosshardt Erik, Lei­
stungsmassige Kostenrechnung Zurich, 1948. - Campion G. C., Traite des entre­
prises privees, Paris, 1956. - CarroL Phil., How to control Production Costs, New
York, 1953. - Dautovic dr Mirko, Ekonomika i organizacija preduzeca, 1960. -
Dean J., Managerial Economics, izdanje Pretice-Hall, 1961. - ,l{",luTpueB, Ce6e­
CTOI1MOCTb npOMblWJleHHoti np0,1lYKLjI1Iir 11 nyTI1 ee CHI1:IKeHI1R, MocKBa, 1956. -
Domainko Dragutin, Ekonomika proizvodnje u industrijskim preduzecima Zagreb,
1960. - Douglas; Skar; Price, Modern Business, New York, 1949. - Doyle A. Leo­
nard, Economics of Business Enterprise, New York, 1952. - Fischer Guido, Allge­
meine Betriebswirtschaftslehre, Heidelberg, 1957. - fa1i1iOno.ncKuu M. , I1POVl3BOii­
cTBeHHblM: nJiaH npOMblWJleHOrO npe,1lnpI1RTI1R, MocKBa, 1946. - GeTbel B. M., Die
Rentabilitat der Produktivitatsteigerung, Wien, 1952. - Gutenberg ETich, Grund­
lagen der Betriebswirtschaftslehre, I, II, Berlin, 1955. - Lang Theodore, Cost
Accountants' Handbook, New York, 1947. - Leitner Friedrich. Wirtschaftslehre der
Unternehmung, Berlin und L e ipzig, 1926. - JIuncuv, B. B ., I1J1aHVlpOBaHl1e ce6e­
CTOI1MOCTI1, MocKBa, 1955. - Mellerowicz Konrad, Alegemeine Betriebswirtschafts­
lehre Berlin, 1956. - Mellerowicz Konrad, Kosten und Kostenrechnung, I Theorie
der Kosten, Berlin, 1951. - Mel.lerowicz Konrad, Wert und Wertung in Betrieb,
Essen, 1952. - Melman Seimour, Dynamic Factors in Industrial Productivity, Oxford,
1956. - MiilleT Adolf, Grunzuge der Industrielle n Kosten und Leistungserfolg­
rechnung, Koln, 1955. - Nicklisch H ., Wirtshaftliche Betriebslehre Stuttgart, 1922,
- Perovic clr Dimitrije, Osnovi teorije troskova, Beograd, 1941. - Prion W. , Die
Lehre yom Wirtschaftsbetrieb , Berlin, 1935. - Robinsoli E. A. G ., Betriebsgrosse
Und Produktion s kosten, Wien , 1936. - PY"IIJ1,1i1\eB i koatori , 3KoHoMHK a COLjHJ-l­
JlHCTVlCleCKHX npOMbIWJleHHI1X npe,1lnpHRTvIM, MocKBa, 19:36. - Wal\ M., BHYTpH-
33BO,1lCKJ1ti X03paC'IeT, MocKBa, 1947. - Schmalenbach E1Lg en, Grundlagen der Selbst­
kostenrechnung und Preispolitik, Leipzig, 1934. - Schmalenbach E., Koste nrechnung
und Pl'eispolitik Koln , 196:3. - Schneider H., TheOl' ie del' Produktion , Wi en 193t
- illU'!UOB B., Y'IeT np0I13BO,1lCTBa 11 KaJI bKYJlaLjl1fI ce6ecTol1MOCTVI M oc KEa , 1944 -­
Wiles , P. J. D., Price, Cost and Output, Oxford, 1956.

16 Ekonomlka preduz eca 241

 1. OPSTI OSVRT

1) Pojam troskova
Troskovi su vrednosti utrosene u posma­
trani troskovi su umnosci utrosaka ele menata tih utro­
saka utrosaka. 1 S obzirom na to su
sredstva za rad i radna snaga. troskovi su
umnosci utrosaka i cena m po
umnosci utrosaka sredstava za rad i cena tih sredstava po
umnosci utrosaka radne snage i zarade po rada u procesu rep­
rodukcije.
Da bi
tl) da se
(2) su
rna elemenata

1 Schmalenbach polazi od ciljeva koji se

stanoviSta definise troskove »kao
ucinaka (ein bestimmtes
kova«, E. Schmalenbach, Kostenrechnung
dutim, iako je akcenat na utrosenim
rna te, poreze (str.

sie zur
tome, ovde se ne postavlja uslov
zahtev da su konkretni
iz cega bi se
vrednosti u reprodukciji
troskovi kvara,
je interesantno iz
drugo,
tim i
wicz

3--4. nje­
gove U~U'''~'J~ izrazeni u novcanoj vred­
nosti iIi u kann Grundsatzlich in Geld­
werten odeI' in cega se vidi da Mellerowicz
ne diferencira u onom smislu u kome ih mi
izlazemo u glavama i II, i troskove, u izlaganja
iako utroske definise kao »Gutsverbrauch« Mellerowicz
hvata, pored utrosenih vrednosti u nasem i kamatu, na
sopstvelw sredstva u zatim
doprinose i s1. kao
nim vrednostima; trctira
kao troskove, na strani ih tretira
kome mi zaradu tretiramo kao trosak
rakter tih stavki strukture cena bUno
za reprodukovanje utrosene radne
u reprodukciji ima karakter
nosti, ni stanoviSta makroekonomije
ne onda kad ree 0 kamati
Economics, izdanje Pren­
sa stanoviSta ciljeva

242
(3) da utro.seni elementi proizvodnje imaju izraz drustyenog priznanja eko­
nOmSike vrednosti.
(1) Sarno ona trosenja elemenata proizvodnje - trosenja materijala,
trosenja masina, trosenja radne snage - koja se zbivaju u procesu repro­
dukcije imaju za rezultat pojavu troskova, u smislu vrednosti utrosenih u
reprodukciji. U tom smislu troskovi su nuzna posledica simbioze triju pro­
cesa u reprodukciji, i to
procesa proizvodnje novih upotrebnih vrednosti (novih upotrebnih kva­
liteta), onakvih kakve trazi drustvena potrosnja;
- procesa prenosenja vrednosti i
- procesa proizvodnje nove vrednosti.
Pojavni oblici procesa prenosenja vrednosti i procesa proizvodnje nove
vrednosti u robno-novcanim uslovima proizvodnje i u mezoekonomijama
koje organizuje sam proizvodac su troskovi. Oni se, po pravilu , ne pokla­
paju ni sa odgovarajucom prenetom ni sa odgovarajucom proizvedenom
novom \TednoScu. Uzrok ovih odstupanja lezi upravo u cinjenici: (1) da se

i potreba donosenja odluka 0 poslovanju preduzeca . »Koncept troskova sa stano­

viSta donosenja korisnih odluka tezi da u projekciji sagleda efekte alternativnih
resenja, za razliku od finansijskih pregleda koji opisuju ono I;to jeste« (str. 258).
Otuda u raznim kombinacijama koncept troskova moze imati razlicite sadrZine
(» .. . different combinations of cost ingredients are appropriate for various kinds
of management problems « (5tr. 258-259). Razume se da u ovako siroko shvace­
nom konceptu tl'Oskova imaju mesta, pored stvarno u trosenih vrednosti, i drugi
izdaci koji nemaju karakter utrosenih vrednosli - porezi, takse, kamate i sl. ­
sto se vidi i iz konkretnih kalkulacija (vidi tablicu na str. 302). - Babic (Uvod
u ekonomiku poduzeca, Zagreb, 1961) definiSe troskove kao »koIiCine utrosenih
faktora proizvodnje, pomnozene s odgovarajuCim cenama, s tarifllim stavovima
osobnih dohodaka, sa stavovima naknade za usluge, s cijenama nabavljenog ma­
terijala isl. « (str. 286), iz cega izlazi da je ovaj stay blizak nasem gore izne
tom konceptu. Meautim, vec na narednoj strani prof. Babic, nabrajajuci »pri­
rodne vrste troskova «, u troskove ukljucuje i: »7. stalni doprinosi drustvenoj za­
jednici i drugi doprinosi, koji se uracunavaju u cijenu kostanja proizvoda i usluga «
(str. 287). - Perovic (Dr Dimitrije Perovic, Osnovi teorije troskova, Beograd,
(1941) definise troskove kao »u novcu izrazenu vrednost svih onih dobara koja
su u preduzecu potrosena radi proizvodnje novih produkata « (str. 8), sto bi zna­
cilo da su troskovi cenovni izraz utrosaka u smislu nase gornje definicije. Me­
dutim, vrste troskova Perovic nabraja prema Mellerowicz-u (str. 13-14), uklju­
cujuCi u pojam troskov<l »poreze, takse, carine i ostale dazbine «. - Dautovic (Eko­
nomika i organizacije preduzeca) definise troskove kao »utrosak opredmecenog
rada i zivog rada uzimajuci u obzir potreban rad (plata) i visak rada«, sto bi se
poklopilo s nasim ranije definisanim utroscima elemenata proizvodnje, ali ne i sa
nasom gornjom definicijom troskova. Zatim dodaje: »1z ove definicije troskova
mozemo zakljuciti da su troskovi posmatrani sa stanovista socijalisticke privrede
jednaki vrednosti (str. 144), iz cega se ne vidi da Ii autor misli na utrosene vrednosti
iii na proizvedenu vrednost. Medutim, u robno-novcanim uslovima proizvodnje
DautoviC insistira na kategoriji cene kostanja (str. 145), stirn da se u »strukturi
cena proizvoda nasih preduzeca ... potreban rad i viSak rada iskazuju kao plate
(sastavni deo cene kostanja) i kao razni oblici fondova akumulacije, bilo da se
radi 0 obavezama prema zajednici iii sopstvenoj akumulaciji preduzeca «. U shemi
na str. 151 prof. DautoviC u poj a m troskova ukljucuje i »kamate na osnovna sred­
stva « i »visak rada «. - Domainko (Ekonomika proizvodnje u industrijskim podu­
zecima, Zagreb, 1960, str. 17) prihvata BabiCevu definiciju troskova kao »u novcu
izrazeno trosenje sredstava za rad, predmeta rada i drugog materijala, zatim ener­
gije, tudih usluga i zivog rada, koje je neophodno za obavljanje proizvodnje i
drugih poslovnih funkcija, koje sluze proizvodnji. « Medutim, kad navodi primere
kalkulacije, onda se sluzi strukturom organizacione kalkulacije (administrativna
kalkulacija), koja, pored cenovnog izr<lza utrosaka elemenata proizvodnje, obu­
hvata i neke stavke dohotka - kamate, zemljarina, socijalne doprinose - iako te
stavke nisu cenovni izraz utrosaka elemenata proizvodnje.

16' 243
 onim u

ste reprodukcionog

redovno ima

uslov za normalno obavljanje

preduzece, pored

uslov za normalno

(2) Da bi utrosene vrednosti u karakter

je da su ta trosenja utroscima eleme­
nata proizvodnje. Isplacena nagrada Clanu ili kolektivu kao ce­
lini, za odredeni konkretni ili za uspeh,
ima karakter utrosene ali nema karakter
vrednost, kao utrosena
ge onih kojima je isplacena. Isto
guranje predstavlja utrosenu
trosak, jer nije prouzrokovana
junkcionalnoj vezi is tim
bili uzrocnici pojave troskova
odredeni ili odredivi
(a) vremenski,
(b) prostorno i
(c) kolicinski.
(a) Odreden konkretni trosak onoga momenta kad je izvrseno
trosenje elemenata Kako trosenje re­
dmino traje izvesno da je trosenje
nastalo u momentu troskovi materi­
jala su nastali u skla­
distu i njegova dobavljacu
isplacena nabavna
zavrsena
rada su nastali u momentu kad
nom a ne u momentu kad mesecno
unazad. 2 Trosak tude ugovoru

Osnov za ovu momenta

nastajanja troskova u
dukciji. Nairne, materijala, taj
rijal je izgubio plasmana. Ako se
njemu ne bi priznao bilansu preradivaca on bi se
pojavio kao iz bilo kojih razloga promasio, to bi bio
konacan bi proizvodaca na vecu opreznost u poslo­
vanju. Isto je i sa radnom snagom: radnik vec u otpocinjanja posla mora
imati izvesnu da ce izvrseni makar ne bio priveden kraju, biti
placen; u radnik ce se u poslove sarno u potpuno sigurnim
slucajevima, sto ce kociti tok reprodukcije.

244
 nastao je u momentu otpoCinjanja vrsenja usluge od strane saugovaraca,
a ne u momentu isplate te usluge, itd.
(b) Prostorna odredivost nastanka troska je uslov da bi se moglo kon­
statovati da je trosenje vrednosti prouzrokovano pojavom utroska nekog
od elemenata proizvodnje. Pri tome, za nastanak troska u reprodukciji
konkretnog preduzeea nije bitno da se trosenje odigralo bas u tome pre­
duzeeu. Bitno je da je trosenje nastalo zbog reprodukoije u tome predu­
zeeu i da je nastali trosak prouzrokovan takvim trosenjem. Tako, tuda
usluga predstavIja trosak materijaIa, iako trosenje elemenata prozvodnje,
u vezi s tom tudom uslugom, nije uopste nastalo u preduzeeu kome je uci­
njena usluga. Medutim, ono sto tu uslugu cini troskom materijala to je:
(1) trosenje je izvrseno zbog procesa reprodukcije u preduzeeu kome je
ucinjena usluga; (2) trosenje sredstava za proizvodnju i radne snage zbila
su se u u&luznom preduzeeu, ali na zahtev preduzeea kome se Cini usluga,
i (3) usluga ulazi u preduzeee kome se cini usluga u materijalnom obliku
(kao preneta vrednost sredstava za proizvodnju i materijalizovani rad
usluznog preduzeea), usled cega trosak usluga ima karakter materijalnog
troska.
(c) Kolicinska odredivost utl'Osaka koji su prouuokovaci troska je
uslov da trosak, prouzrokovan odredenim utroskom, moze kvantitativno da
bude utvrden. Pri tome nije bitno da li je kolli cinska odredivost moguea
fizicki iIi sarno racunski. U izvesnim slucajevima, kao sto je slucaj s utros­
cima materijala, utrosc:i su kolicinski odredivi i izrazavaju se u fizickim
jedinicama mere toga materijala. U drugim slucajevima, utrosci su sarno
racunski, ali ne i fizicki, prakticno odredivi: utrosci masina i uredaja u
odredenom periodu odreduju se, ne kao fizicke koliCine koje su trosene
u tome periodu, vee kao racunska veliCina, na OSnovu veka trajanja ma­
sine, odnosno uredaja i vrednosti te masine, odnosno uredaja koji ee se
utrositi u veku trajanja; utrosci radne snage ne iskazuju se u bioenerget­
skim fizickim jedinicama, vee u ekonomskim jedinicama vremena trajanja
pr,ocesa rada, pri cemu je velicina utroska zasnovana na odredenim pret­
postavkama 0 vezi izmedu procesa trosenja proizvodaceve bioenergije i
vremenskog trajanja procesa rada.
(3) Da bi utrosci elemenata proizvodnje u konkretnoj reprodukciji
imali karakter troskova, potrebno je drustveno priznanje ekonomske vred­
nosti tih utrosaka. Nairne, pott'ebno je da su ti u1.rosci pre nastajanja pro­
cesa proizvodnje imali izvesno drustveno priznanje ekonomske vrednosti.
Za proizvodnju oksigena iIi disugasa u konkretnom procesu reprodukcije
potrebni su utrosci odredene koliCine vazduha. IvIeoutim, ti utrosci , iako
prouzrokovani konkretnim procesom proizvodnje oksigena i disugasa, nisu
doveli do pojave novih troskova materijala: jer nisu prouzrokovali trose­
nja drustveno priznate ekonomske vrednosti: vazduh koji je utrosen nema
nikakvu ekonomsku vrednost.

2) Cena kostanja
Cena kostanja je zbir uLrosenih vrednosti i izdatih vrednosti u vezi s
trosenjem elemenata proizvodnje, odnosno vrsenjem funkcije, u reproduk­
ciji. Prema tome, sledeee tri stavke mogu da se jave kao komponente cene
kostanja:
(1) troskovi reprodukcije,
(2) izdaci usIovljeni trosenjem elemenata proizvodnje u reprodukciji
(3) izdaci uslovljeni vrsenjem funkcije u reprodukciji.

245
zacionim
stvenim i
dukcione
(2) Izdaci od
dye osnovne !£"lYIn(),n

izraz utrosaka
ali su uslovljeni pojavom
~~.~~~," Za njihovu pojavu
za koji je vezan
ovakvom pojavom
troskova elementa proizvodnje, a ovi
su takvom pojavom tro­
izdaci vezani za

o svom
dad vrednosti mogu biti:
(a) vezani za
(b) vezani za
(c) vezani za u proizvodnji.
cesto se

tro~kova kao
koncepciju Isto je toliko
pojam troskova obuhvata
cenovni izraz utrosaka,

poslovne izdatke koji proisticu iz obaveze preduzeca prema drugim pri­

vrednim i drustvenim organizacijama,

(:l) kamate na sl'edstva angazovana u proizvodnji.

Obuhvati Ii se troskova druga od navedene
ponenta proisticu obaveza
i drustvenirn dinarnika
standardnih cena, nije vise sarno odraz utrosaka vee i
duzeea privrednim i drustvenirn
od dve

- Troskovi kao cenovni izraz utrosaka su iskljucivo

delovanja faktora tehnicke i

stvorn sarno faktora, troskovi su u

deni ptoizvod. svetlu sarno organizacionih

se tehnicki kao troskovi SU funkcija

ljenog uspeha

Nasuprot ovorne, druga »troskova« po svojoj velicini moze biti i

ne biti funkcija dejstva faktora' ugovorni od
broja i razrnera neizvrsenih ugovora, takse i izdaci na
od ucestanosti od Za ove
izdatke ne sarno od
strane partnera; drugo, da je velicina
ovih odgovarajuCih organizacionih
mer",
kvim slucajevima, isplata zarade, kao troska radne snage, uslovljena je
i&platom odredenog izdatka za podmirenje zajednickih drustvenih potreba.
Izmedu troska rada i ovakve isplate najcesce postoji odreden proporcional­
ni odnos. Ovi izdaci, iako direktna funkcija troskova rada (dakle funkcija
utrosene vrednosti u reprodukciji), nemaju karakter troskova; oni imaju
karakter anticipiranih isplata budu6ih kvota realizovanog dohotka. Dru­
gim recima, to nisu ulaganja u reprodukciju koja imaju karakter trosenja
vrednosti, vee su ostvarenje rezultata reprodukcije, ali takvo ostvarenje
koje je vremenski i funkcionalno uskladeno s pojavom troskova rada. I
bas zbog ove vremenske i funkcionalne uskladenosti ovih izdataka s tros­
kovima rada, kao jednim od osnovnih oblik!a trosenja vrednosti u repro­
dukciji, ovi izdaci, iako ne predstavljaju trosenje vrednosti u reprodukciji,
na ekonomiju preduzeca imaju ista dejstva kakva imaju troskovi: oni su
uslov za pojavu trosenja radne snage, a ova je uslov za proizvodnju i re­
zultate proizvodnje. Sa porastom trosenja radne snage rastu i ovi izdaci
u istoj proporciji kao Sto rastu i troskovi rada. 4 Zbog ovih karakteristika
njihovog dejstva na kvalitet ekonomije preduzeca, koje je istovetno kao
i dejstvo troskova, oni, pored troskova, cine drugu komponentu cene koo­
tanja.
(b) Izdaci vezani za trosenja, odnosno troskove materijala koji nisu
integralni deo cene doticnog materijala, takode nemaju karakter troskova
materijala. Ovo je, recimo, slucaj s porezom na promet placenim na odre­
dene vrste materijala koji se preraduje, slucaj sa carinama placenim na
uvozni materijal i s1. U praksi, iz obracunsko-tehnickih razloga ovi izdaci
se tretiraju kao integralni deo cene i zaracunavaju u troskove. Medutim,
po svojoj ekonomskoj sustini, oni su jedan od oblika raspodele dohotka,
ciji momenat zahvatanja se podudara s momentom kupovine doticnog ma­
terijala. Ali, po svojim ekonomskim efektima na kvalitet ekonomije pre­
duzeca koje taj materijal preraduje, ti izdaci imaju isto dejstvo kao i tros-

Cela druga grupa »troskova« je moguea sarno pod uslovom nejasne definicije
troskova. Pri definisanju troskova kao cenovnog izraza utrosaka ova grupa tros­
kova nestaje. Troskovi te grupe tada nalaze mesto u okviru rasp odele dohotka.
Treea grupa - kamata - je odraz, s jedne strane, kreditne politike druiitva,
a sa druge, organizacione sposobnosti preduzeea u angazovanju sredstava. Pod pret­
postavkom konstantnog delovanja prvog faktora, to jest nepromenjene kamatne
stope, kamata postaje iskljuCivo odraz delovanja internih organizacionih faktora,
ali ne u procesu trosenja, vee u procesu angazovanja sredstava.
S opsteprivrednog stanoviSta, kamata plaeena na angazovana sredstva kva­
litativno se razlikuje od troskova kao cenovnog izraza utrosaka, iako je ta kamata
za preduzeee izdatak kao i svaki drugi izdatak. U opsteprivrednim razmerama ona
je komponenta dohotka, koja se ne razlikuje od ostalih komponenti dohotka. Za
drustvo je ona instrument raspodele dohotka, za preduzeee je arbitrarna mera te
raspodele. Ako jedno preduzeee plati veeu kamatu zato sto je neracionalno anga­
zovalo sredstva, ono time smanjuje sopstveni deo dohotka, ali drustvo time niti
sta gubi, niti sta dobija. Od jednog preduzeea ono ee naplatiti vise, ali ee od dru­
goga naplatiti manje, jer ee biti prinudeno da mu da manje sredstava. S tr05­
kovima nije tako. Poveeani troskovi su smanjenje dohotka i za preduzeee i za
dru5tvo.
4 Ako se izdaci za socijalno osiguranje isplaeuju u odredenoj proporciji prema
licnom dohotku u celini, tada isplaeeni procenat od zarada ulazi u sastav cene
kostanja, jer je sarno taj deo uslov procesa rada, a, preko ovga, i uslov proizvod­
nje. Ostatak nema karakter cene kostanja, jer se proizvod moze i proizvesti i pro­
dati bez toga dela. Bez njega se jedino ne moze izvrsiti raspodela ostvarenog do­
hotka, a pri toj raspodeli moze se takode izbeCi njegovo plaeanje, ako se odgova­
rajuea suma, umesto unosen,ia u fond Jicnog dohotka, unese u reprodukcione
fondove preduzeea.

247
kovi. Usled toga , oni ulaze u sastav cene kostanja , ali ne u svojstvu traS­
kova, vee u svojstvu specificnih oblika dohotka Cije plaeanje je uslovljeno
trosenjem odgovarajuCih vrsta materijala.5
(c) Postoji izvesna kategorija izdataka koji nemaju karakter trosenja'
vrednosti u reprodukciji, uslovljenog utroscima elemenata proizvodnje, ah
su sami izdaci vezani za postojanje utrosaka. Usled toga je sporno da Ii
ovakve izdatke treba tretirati kao troskove u napred iznetom smislu ili kao
komponentu cene kostanja u smislu izdataka koji nisu cenovni izraz nas­
talih utrosaka, ali su uslovljeni pojavom troSenja. To je, recimo, slucaj pla­
eanja police osiguranja imovine preduzeea. Placena polica ne predstavlja
cenovni izraz utrosaka sredstava. Ovde se, medutim, radi 0 pretpostavljet­
nom materijalnom utrosku koji ima izvesne slicnosti s utroscima sredstava
za rad, Ciji troskovni izraz je amortizacija. Amortizacija se plaea da bi se
obezbedila sredstva za zamenu masine u trenutku kad masina dotraje. SIi­
cnost osiguravajuee police s uplaeenom amortizacijom je utolika sto se ona
plaea da bi se obezbedila potrebna sredstva za zamenu osiguranog objekta,
ako on bude unisten zbog vise sileo Razlika je, na drugoj strani , u tome
sto je pri amortizovanju u velikoj meri izvesno da ee se masina fizicki
istrositi, dok kod osiguranja nije sigurno da ee steta nastupiti . Posmatrana
kao anticipirani iznos troska unistene imovine, plaeena polka imaee sve
elemente cenovnog izraza utrosaka sredstava za proizvodnju u slucaju ako
zaista dode do unistenja tih sredstava usled vise sileo Ako pak ne dode do
unistenja sredstava, ona nema karakter cenovnog izraza utrosaka, pa pre­
ma tome ni troskova u strogom smislu reCi, ali po svom dejstvu na ekono­
miju preduzeee ima iste efekte koje imaju troskovi, kao i ostali izdaci
uslovljeni trosenjima u reprodukciji. Usled toga je ovab-im izdacima me­
sto u ceni kostanja i u onim slucajevima u kojima se njima ospori karakter
troSkova.
(3) U izdatke uslovljene vrsenjem funkcije u reprodukciji spada na­
bavna trzisna cena robe u komercijalnom prometu. Da bi komercijalno
preduzeee obavilo svoju funkciju u reprodukciji - razmenu robe - ono,
pored trosenja u tekucem poslovanju (rezija), mora da nabavi robu koju
ee kasnije preprodati, a to povlaci izda t ke za nabavku te robe. Oni su, me­
dutim, uslov da bi predueee u komercijalnom prometu (trgovinsko pre­
duzeee) obavilo svoju funkciju u drLlstvenoj reprodukciji. Cena kostanja
trgovinskog preduzeca se na taj naCin sastoji iz dYe komponente: (1) iz
trzisne nabavne cene robe u kom ercijalnom promeLu i (2) iz troskova ko­
mercijalnog prometa, nastalih kao posledica trosenja elemenata proizvod­
nje u komercijalnom poslovanju.

3) Izdaci u reprodukciji

Izdaci u reprodukciji obuhvataju sve one vrednosti koje su pl.acene

treeim licima ili drustvu u vezi S ostvarivanjem zadataka konkretnog pro­
izvodaca (proizvodac-preduzeea, iIi proizvodac-pojedinca) u reprodukciji.
To su, recimo, plaeanja za kuplj eni materijal, isplate sudskih troskova , is­

5 Ako preduzece, umesto prerade, ponovo proda jedan deo reprodukcionog

materijala n a koji je platilo porez na promet, ono ce na t a j materijal moci da
zaracuna i placeni porez na promet, cime se oslobada odgovarajuceg dela optere­
cenja ovi m porezom. Opterecenje ie ost.alQ SOimo \..I onoj rneri u l<ojo.i je preduzece
preradilo deo ma terija la.

248
 plate penala zbog neizvrsenja obaveza,6 isplate licnih dohodaka radnicima,
uplate u fondove, placanja drustvenih doprinosa, itd. 7 Izdaci u reproduk­
ciji o\-ako shvaceni razlikuju se od trosk-ova reprodukcije kako kvalitativno
tako i po obimu. Sustinska razlika izmedu izdataka i troskova je u slede­
cem: 8
1. Troskovi su utrosene vrednosti, dok s u izdaci u reprodukciji pla­
canja koja uopste nisu uslovljena trosenjima elemenata proizvodnje. Izdaci
su izvrsenje jedne finansijske obaveze preduzeca, nastale u vezi s izvrse­
njem zadataka u reprodukciji, bez obzira na karakter te obaveze. Troskovi
se najcesce formiraju i iskazuju kao troskovi, a da za ovo formiranje i is­
kazivanje nije uopste vezano placanje u smislu izdataka . To je, recimo,
slucaj s lroskovima materijala, koji se formiraju posle nastanka trosenja
materijala; izdaci u vezi stirn troskovima, meautim, nastali su pre toga­
kad je materijal kupljen za reprodukciju. U 'izvesnim slucajevima troskovi
mogu da se podudaraju, kako vrernenski tako i po obimu s izdacima. To
je, recimo, slucaj kad se, u kratkim ciklusima proi zvodnje, obracunavaju
troskov i rada i odmah posle toga isplate.
2. Znatan deo izdalaka u reprodukciji postaju i trookovi reproduk­
cije. Meautim, i u tom slucaju ovakvi izdaci se vTemenski ne podudaraju

" Sudski trogkovi su tcoskovi sa stanovista poslovanja u 5udu, ali to ne znaci

da su to i tro skovi sa stanovista preduzeea koje ih plaea. Kaime, u vezi s vodenjem
sporova, penali za ne izvrsenje ugovornill obaveza i s1. nisu cenovni izraz utrosaka.
Ovi izdaci mogu da se poveeavaju iIi smanjuju bez ikakve veze s promenama
utl"Osaka. Medutim, s njihovim povecanjem smanjuje se vis ina dohotka koji ostaje
preduzec u, dok se. s n jihovim smanjenjem, taj dohodak poveca va . Pre ma tome, a i
prema napred iznetoj definiciji troskolia i cene kostanja, ovim placanjima nije
mesto u troskovima, pa samim tim nije ni u ceni kostanja. Placanje sudskih tros­
kova ili penala ima isti efekat na dohodak kao i prodaja proizvoda po nizoj ceni.
Kad se proizvod prod a po ni zoj ceni od one koja je planirana iIi ocekivana, ne
moze se reci da je smanjenje dohotka - koje iz ovoga rezultira - posledica po­
vecanja troskova. I sto tako, ako se dohodak smanjio zbog placanja penala , ne moze
se reCi da su troskovi povecani.
7 Postoji bitna k valitativna ra zlika izmedu ovih isplata u tome smislu sto
jedne od n j ih terete sredstava angazovana u reprociukciji (isplate materijala), a
druge - dohodak kao re zultat repl"Odukcije (uplate u [ondove, uplate drustvenih
cioprinosa is!.).
"Raz liku i?meclu izd a tak" troskova tum,lce Bub ic (op. cit. st1'. 285),
Schmalenbach (op. ci t. ,<;t l' . 5-11). PeTOvic (op. cit. stl". 8) i drugi. Pri tom e, kou
Perovica je "kcen a t n8 tome d3 »izdaci ne predstavljaju uvek istovremeno i tros­
ko\·o ,·, Schmalenbach ove dv e kategorije ostrije odvaja, isticuci vremensku nesin­
hroniwvanost nastaj;:mj a , dok Babic s pravom istice da su izdaci vezani za »pro­
storn,) i interpersom1ln a kre tanja novca", dok su troskovi vezani za tro;enj e ele­
menata proizvodllje. - U ovom rasciscavanju pO.imova. pomenuti i drugi autori
ukazuju i na razliku izm edu troskova (»Kosten«) i rashoda (,)f\ufwande«), ia ko .ie
poslednji pojam izn1Z it pojdm f3cuno vodstva, a prvi pojam ekonomike preduzeca.
Pri tome Babic (op . cit. str. 286) najpreciznije istice razliku navod eCi du se »osim
troskova, u poduzeeima ja'lljaju i tzv. ,izvanredni i neposlovni rashodi', zatim
rashodi rezervnog fonda i r as hodi sredstava zajednicke potrosnje «. Schmulenbach
u interpretaciji insistira na slucajevima koji nisu rashodi a jesu troskovi (pod­
bacaj u otpisivanju) i slucajevima rashoda koji nisu troskovi (troskovi propagande
buduCih proiz voda, troskovi prolm e proizvodnje i slicno). U stvari, kod ovih po­
slednjih ne moze se t vrditi da navedeni rashodi nisu troskovi, vee samo d a se
vremenski ne podudaraju period rashoda i period proizvodnje koju treba da
terete ti troskovi. U tretiranju istog ovog problema. Perovic (op. cit. str. 9) pre­
vodi Schmalenbachov izra z >, Aufwand « kao >, utrosak «, pri cemu u interpretaciji
pojma ne govori I) utroscima elemenata proizvodnje u onom smislu u kome ih mi
iznosimo II gla vi I i II, vee 0 ra shodima ka o knjigovodstvenoj kategoriji u onom
s mislu u kome ih tretira ju Schmaie nbac!l i Mellerowicz.

249
 nabavke

izmedu mo­
izdatka u
za rad: izda­
sredstava za

vrem.ena
s troskovima sredstava
transformiSu se iz ciklusa u cik­
rad u vidu amorti­
u vidu zaracunatih i na­

koji se ne transformisu
sa svim izdacima

obzirom na svoju mogu da se

u dve osnovne grupe.
(1) izdaci
(2) izdaci

4) Problem troskova reprodukcije

Osno\lli problem troskova uslova i mo­
gucnosti njihovog potrebno je, pre
sagledati i objasniti od njih se ispolja­
u bilo kom dolaze do samo u
dinamici tako i druge od ovih karakteristika tra­
skova su onim drustvenim okolnostima u
kojima se Te drustvene okolnosti,
odnosno ti kao i sve

250
drustvene kategorije. Usled toga ce pod dejstvom ovih promena faktora
koji uslovljavaju karakteristike troSkova reprodukcije u odredenom mo­
mentu i u odredenom periodu da se menjaju i same te karakteristike tros­
kova. Sagledavanje promena njihovih karakteristika je takode jedan od
uslova obezbedenja reprodukovanja vrednosti prethodno utrosenih. Pro­
blem reproduko\-'a nja ovako utrosenih vrednostJi, posmatran organizaciono­
-tehnicki, predstavlja takode vrlo slozen problem. Za njegovo uspesno sav­
ladivanje potrebno je sistematisanje troskova po nizu raznih kriterijuma
i iz raznih aspekata. Ovo sistematisanje ima za C'ilj postavljanje osnova
za metodolosko prilazenje troskovima i njihovo kvantitativno zahvatanje.
Iz prethodnog razmatranja izlazi da se problem troskova svodi na
izueavanje karakteristika troskova po pojedinim elementima proizvod­
nje
sagledavanje karakteristike dinamike troskova;
uoeavanje promena karakteristika troskova pod dejstvom izmenjenih
drustvenih uslova proizvodnje i
sagledavanje i resavanje metodoloskih problema troskova.

II. KARAKTERISTIKE TROSKOVA POJEDINIH EI..EMENAT A

PROIZVODNJE

1. KARAKTERISTIKE TROSKOVA MATERIJALA

Troskovi materijala su cenovni izraz utrosaka materijala. Prema tome,
karakteristike tih troskova su uslovljene
karakteristikama trosenja materijala po mestima toga trosenja, 0 cemu
je ranije bila rec 9 i
karakteristikama cena materijala, koje imaju svoju metodolosku pro­
blematiku 10 i svoju drustvenu problematiku koja izlazi izvan okvira
ekonomike preduzeca
Medutim, kad je ree 0 troskovima materijala u celini, kao funkciji
utrosaka i cena, tada su interesantne karakteristike tih troskova, posmat­
rane sa stanovista proizvoda zbog koga su nastale, kao i njihove karakte­
ristike ispoljene u odnosu na tro.~kove ostala dva elementa proizvodnje, u
prTom redu u odnosu na troskove rada. Ove kat'akteristike troskova ma­
lerijala mob ce da se uoce i jasno sagledaju Jedino ako se ti troskovi po­
smatraju s razliCitih stanovista. Neke od ovih karakteristika doci ce do
izrazaja pri posmatranju bilo kog troska materijala prouzrokovanog trose­
njem materijala u procesima rada. Druge karakteristike ovih troSkova do­
ci ce do izrazaja jedino kroz karakteristike trosenja energije u proizvodnji.
Trece karakteristike su svojstvene jedino troskovima tuaih usLuga. Cetvr­
te karakteristike, iako su vezane za troskove materijala utrosenog u pro­
cesima rada, dolaze do izrazaja jedino pri trosenjima takvog materijala
u faznoj proizvodnji.

1) Karakteristike troskova materijala utrosenog u procesima rada

Troskovi materijala utrosenog nepos1'edno u procesima rada obuhva­
taju skoro sve vrste troskova materijala za izradu i rezijskog materijala.
o Vidi ranile glavu I , Utrosci sredsta va za proizvodnju .

10 Vidi ranije glavu In, Cene sredstava za proizvodnju.

251
 ovoga ee
u raznim
jedinici, vee
rada. Pro­
troskove ma­
a ovi su znatno
vua\..llu:a koji su
sirovi materijal 1
znatno nizi. Ove

2) Karakteristike troskova

energije su
vora u procese rada.
omogucuje
utrosena prirodna
druStveno
u
trose se energije
fiena sa stanovista namene
energije
troskovi
troskovi
(1) Troskovi pogonske
i izvo1'a koji su maSina.
t1'oskovi za pogon,
za pogonske benzina i nafte
plozivnih motora i s1. Relativna visina t1'oskova
hova visina u odnosu na
troskove zavisi
Preduzece
troskove

252
 ljudske radne snage biti srazmerno visoki. Obrnuto ce biti s preduzecem
koje obavlja unutrasnji transport primenom konvejera :11 ono ce na istoj
vrsti proizvoda imati niske troskove ljudske .radne snage, ali zato sraz­
memo visok e troskove pogonske energije. Uotavanje ovih specifienosti
troskova pogonske energije od znacaja je za uporeaivanje ekonomije raz­
nih preduzeca koja rade iste proizvode ali na razliCitim stepenima t ehni­
eke opremljenosti .
(2) Troskove tehnolo ske energije cine oni utrosci energetskih, sred­
stava koji sluze odrzavanju ii i pospesavanju samih tehnoloskih procesa:
troskovi koksa u visokim pecima i livnicama pri proizvodnji, odnosno pre­
radi gvozda; tros kovi plina u peCima za zagrevanje u valjaonicama; tros­
kovi elektriene energije u elektropeCima u metalurgiji, elektropeCima u
industriji karbida i s1. U izvesnim slueajevima isti proizvodi mogu da se
rade po raznim tehnoloskim procesima. Primena raznih tehnoloskih pro­
cesa imace za posledicu i razliCite troskove tehnoloske energije. Tako, u
proizvodnji elektroeelika troskovi tehnoloske energij e (struje) su viSestru­
ko veci od troskova tehnoloske energije u proizvodnji Simens-Martenovog
eelika (plin). Zbog ovoga ce i struktura cene kost anja istih proizvoda, iz­
radenih po razliCitim tehnoloskim procesima, biti razlicita.

3) Karakteristike troskova tudih usluga

Troskovi tudih usluga predstavljaju specijalnu kategoriju troskova do
kojih se ne dolazi po opstem pravilu - utrosci puta cene. Te dye kompo­
nente t r oskova - utrosci i cene - kod tudih usluga nisu dovoljno izdi­
ferencirane. Po pravilu, preduzece koje kupuje tudu uslugu kupuje je kao
celinu i ona se kao celina zaracunava u cenu proizvoda zbog koga je kup­
ljena, u svojstvu troskova materijala.
Tude usluge, koje se javljaju kao specifiena kategorija troskova ma­
terijala, mogu biti vrlo razlieite po svojim karakteristikama, sto izaziva
i velike razlike izmedu karakteristika troskova tih usluga. Kod jednih vrsta
tudih usluga troskova usluge imaju pun karakter troskova materijala. Kod
drugih vrsta, troskovi s u u toj meri specifieni da uopste nemaju svojstva
troskova materijala. Troskovi treCih vrsta usluga imaju potpun karakter
iroskova sredstava za rad . Otuda je za uoeavanje karakteristika troskova
tudih usluga posmatranih u ovom svetlu od znaeaja da Ii su u pit3nju
(1) tekuce tehnoloske tude usluge,
(2) tekuce netehnoloske tude usluge i
(3) jednokratne tud'e usluge, mahom proizvodnog karaktera, s dugim peri­
odom njihovog dej stva .
(1) NajeesCi oblik tekuCih tehnoloskih tudih usluga su t.ehnoloske us­
luge koje jedno preduzece pruza drugom u proizvodnoj kooperaciji : jedno
tekstilno preduzece daje drugom preduzecu na bojenj e svoje tekstilne sj­
l'ovine; ili, jedno metalno preduzece daje drugom preduzecu na niklovanje
ili hromovanje izvesne delove svog proizvoda; iIi pak, preduzece za proiz­
vodnju elektrienih aparata za domaCinstvo daje preduzecu za proizvodnju
emajliranog posuda izvesne delove na emajliranje, itd. - Cena kostanja
kupljene usluge bojenja, niklovanja, hromovanja, emajliranja i slieno sa­

tt Masine za transportovanje predmeta rada izmedu radnih mesta, koje, na

principu beskrajnog platna, mehanicki transportuju materijal izmedu onih radnih
mesta koja su medusobno povezana konvejerom.

253
 1
slicnosti s su zasto se te
teriju kao troskovi sredstava za rad, vee kao trookovi A u stva­
po ani su troskovi sredstava za rad. Da
poslovne one ne bi plaealo tu
plaealo na u amortizacioni

karaktera troskova ill

nekom preduzeeu, te

ili

zece
i s1. -
ekonomskim ovih
zece stice pravo proizvodriji,
cesce daje odredenu toj proizvodnjl za duzi buduCi
Korist koju ima od tako kupljenih usluga najcesce se nr,!")Tt:'"70
niz buduCih ciklusa Prema tome, cena tih usluga
bude ravnomerno na celokupnu buducu proizvodnju
se vrednost sredstava za proizvodnju,pri
amortizacije

12 Amortizacija se uplacuje u amortizacioni fond, a mesecne zakupnine se

placaju zakupodavcu.

254
 Iz ovoga izlazi da troskovi tudih usluga u vezi s projektima, tehnoloskim
procesima, ekonomskim studijama i elaboratima, imaju karakter troskova
sredstava za rad, a ne troskova materijala. Njihova cena treba da optereti
ravnomerno celu proizvodnju na kojoj ce se koristiti kupljeni projekti.
(b) Drugi karakter imaju troskovi jednokratih tudih usluga, Cije dej­
stvo nije dugorocnog karaktera. To su, recimo, usluge koje pojedini struc­
njaci iIi specijalizovane organizacije Cine u vezi s procesom poslova, nor­
miTanjem rada, organizovanjem poslovne dokumentacije, organizovanjem
knjigovod stva itd. Ovi poslovi, po svom karakteru, predstavljaju tekuce
poslove iz nadleznosti postojecih organa preduzeca. Da su ti organi kao
nosioci stalnih sluzbi za ove poslove sami obavili te poslove, troskovi tako
obavljenih poslova bi teretiIi zarade kolekiiva preduzeca - tretirali bi se,
dakle, kao troskovi rada. Nema ra zloga da se oni principijelno drukcije
tretiraju kad se placaju kao usluga spoljasnim licima koja su obavila taj
['osao. To je usluga na jednom tekucem posluza cije obavljanje je predu­
zece trebalo da obezbedi trajno radno mesto, s obzir om na to da se posao
ponavlja. A s obzirom na to da preduzece nije obezbedilo, u sastavu svog
kolektiva, takvu kvalifikaciju, ono moze povremeno da je obezbeauje uk­
IjuCivanjem saradnika spolja, ali na racun onih sredstava iz kojih bi se
placala sopstvena radna snaga, a to znaCi na racun zarada, odnosno licnog
dohotka kolektiva preduzeca.

4) Kal'aktel'istike troskova matedjala u faznoj proizvodnji

U izvesnim preduzecima proizvodnja se obavlja u vise samostalnih po­
gona, koji su medusobno veTtikalno integrirani: metalursko preduzece koje
proizvodi gvozdenu rudu , iz ovoga - sirovo gvozde, iz sirovog gvoZcta­
celik, iz celika - valjane poluiabrikate, itd.; iIi preduzece industrije koze,
kdje proizvodi sirovu kozu, iz sirove koze - obucu, i s1. iii, tekstilno pre­
duzece, koje proizvodi predivo, od prediva - tkanine, od tkanina - kon­
fekciju, i s1. U ovakvim i slicnim slucajevima, troskovi materijala, recimo
u tekstilnoj predionici, su tl'oskovi sirovog vlakna. Meautim, troskovi ma­
terijala u tkacnici su troskovi prediva. Samo, postavlja se pitanje sta ovde
ulazi u troskove materijala kad su i predionica i tkacnica u sastavu istog
preduzeca. Da je tkacnica kupila predivo, troskovi materijala bi Se vrlo
jednostavno postavili: utrosci prediva izrazeni nabavnim cenama prediva
daju troskove materijala proizvedenih tkanina. Meautim, preduzece je
samo proizvelo predi\-o. Prema tome, pl"edivo nema nabavnu cenu, vee
samo cenu kostanja. Ako predionica ima svoj p rivredni racun koji je pot­
puno odvojen od privrednog racuna tkacnice, onda tkacnica moze da pre­
uzima predivo po standardnoj ceni kostanja i da po toj ceni zaracunava
u troskove materijala tkanina. Ovaj postupak je moguc samo u slucaju
ako predionica i tkacnica imaju odvojena sredstva i odvojene fondo\e lic­
nog dohotka. U protivnom, moze se desiti da se jednom naplati cela amor­
tizacija na predivu, drugi put - na tkaninama i s1.
U ovakvim slucajevima fazn e proizvodnje, gde su pojedine sukcesivne
faze odvojene zasebnim priwednim racunima, 1.1'osko\-i materijala naglo
rastu ukoliko se dalje ide prema visim fazama prerade. Troskovi zarada su
mali i smanjuju se u odnosu na troskove materijala. Tu kasnije faze imaju
strukturu cene koju bi imale kad bi svaka faza bila samostalno preduzeee
i kad bi nabavljala materijal preko tdiSta. Nije isti slucaj u preduzeCima u
Kojima je integrisano nekoliko sukcesivnih faza, a faze nisu odvojene jedna

255
 racunirna. To su cesti slucajevi u rudar­
industriji i s1. Rudnici imaju cesto
ali faze ne da rade kao sarno­
sirovina cesta
faza
koje moze da dode da bi se
sio fa20m montaze. Izmedu svakih dveju sukcesivnih faza
vremenski interval, ali tom faze ipak ne da
sebne
U evima proizvod prethodne faze se
toga, u fazi se
s obzirom na da faze nisu samo­
ulazi

fazi ne moze
vee kroz s\'e faze
opet kroz sve tro­
proizvodnj dobija se
ovakvoj kalkulaciji obuhva­
put

Sa stanovista medusobnog odnosa izmedu troskova ma­

i troskova elemenata postoji velika razlika u
tome da Ii se u proizvodnji vrsi po fazama na
se faze tretiraju kao samostalne jedinice sa sopsLvenim racu­
nom ili na naCin kome se faze kao jedinstven tehno~oski pro­
ces. Kad se faze kao samostalne sa sop­
stvenim troskovi u odnosu na troskove
ostalih naglo ukoliko se viSe odmice od
nizih faza prema kad sve faze kao
tehnoloski proces, troskovi matel'ijaJa znaLno sporije
fazi troskovi rada u u odnosu na
Uocavanje ove razlike narocito kad je u
rativna analiza ekonomije raznih
a druga obracuna fazne

2. KA RAKTERISTIKE SREDSTAVA ZA RAD

u kom­
troskova
od troskova
zatim od

256
pojave ekonomskog zastarevanja, kao 1 drugih specificnosti trosenja vrecl­
nosti u reprodukciji u vezi s koriscenjem sredstava za rad, dolazi se do
sledecih tipicnih grupa troskova sredstava za rad:
1) tr0i3kovi fizickog trosenja sredstava za rad,
2) troskovi zastarevanja sredstava za rad,
3) troskovi produzavanja veka trajanja sredstava za rad i
4) rezijski tr0i3kovi sredstava za rad.

1) Troskovi fizickog trosenja sredstava za rad

N e postoji kategorija troskova sredstava za rad koja se javlja izolo­
vano kao posledica njihovog fizickog trosenja, bilo da je ree i fizickom
habanju iIi 0 fizickom starenju. 0 ovoj kategoriji moze da se govori samo
kao 0 jednoj racunskoj veliCini, koja bi se javila kao realan iznos troskova
sredstava za rad samo uz jednu odredenu pretpostavku, a to je da sredstva
za rad ostaju u svojoj proizvodnoj funkciji do kraja svog fiziekog veka
trajanja. U tom slueaju, troskovi koji nastaju kao posiedica fizickog tro­
senja sredstava za rad bili bi ravni ukupnim nabavnim troskovima sred­
stava za rad, razume se, rasporedenim na proizvodnju kroz ceo fizieki vek
trajanja sredsta\-a. Od duzine toga veka zavisiia bi suma ovih troskova ko­
ja pada na jedan cikius reprodukcije; od koIicine proizvoda u jednom ci­
klusu reprodukcije z,avisila bi suma troskova koja pada na jedinicu pro­
izvoda. Pri tome, duzina fizickog veka trajanja, pored usIovljenosti kon­
strukcionim i tehnoloskim karakteristikama sredstva, kao i okolnostima
pod kOjima 0110 radi, zavisi i od intenziteta habanja u fazama rada sred­
stva, odnosno od karaktera fizickog starenja u fazama nerada.

2) Troskovi zastarevanja sredstava za rad

S obzirom na to da teoretski postoji mogucnost stalnog zamenjivanja
svih delova sredstava za rad, njihov jizicki vek trajanja je teoretski ne­
ogranicen. Meautim, njihov ekonomski vek je ipak ogranicen. Naime,
mnoga sredstva za fad ce posle izvesnog broja godina biti ekonomski ne­
upotreblijva, iIi ce njihova upotreba u proizvodnji biti ekonomski neceIi­
shodna. Ova pojava ekonomske istrosenosti (ekonomskog trosenja) javlja
se najcesce u sledecim slucajevima:
1. Sredstvo za rad postaje ekonornski neupotrebijivo zbog toga sto se
na istom tehnoloskom procesu javilo sredstvo za rad drugih konstrukcio­
nih osobina, ciji je radni efekat znatno veci. Na primer, kad su se u izradi
srafovske robe, pored obicnih strugova, javili i automati; iIi, kad su se po­
red visokih peci jedne sarie ispod dvadesepet tona gvozda javile peci
cija jedna i3arza daje preko sto tona i s1. U ovakvim slueajevima, za pro­
izvodaca je ekonomski celishodnije da ukloni iz proizvodnje staro sred­
stvo za Tad, iako je fizicki jos neistroseno, i da ga zameni novim.
2. Sredstvo za rad postaje ekonomski neupotrebijivo zbog toga sto se
pojavio ceo novi tehnoloski proces za isti proizvod koji je mnogo efikas­
niji od ranijeg. Recimo, s proizvodnje livenih i gvozdenih cevi preslo se
na proizvodnju vaIjanih cevi; s proizvodnje kablova armiranih gumom,
pamukom i olovom presio se na proizvodnju sprovodnika prevucenih pIa­
sticnom masom, i sl.
3. Sredstvo za rad postaje ekonomski neupotrebljivo i onda kad roba
koja je pomocu njega proizvodena izgubi svog potrosaca: kad, na primer,

17 Ekonomika preduzeca 257

 potrosaCi livenih na radijatore grejanjem, na elek­
tricne i; potrosaCi S oprugom predu na elek­
kao prikljucke s1.
i slicnim slucajevima sredstva za iako fizicki neutro­
lMJlIl"',,,"" su utrosena, Ona su ekonomski zastarela. Ako

odmeren na bazi veka

deo sredstava za rad

za rad
sprecavanja
(1)
(2)
(3)

u odredenom buducem
proizvoda) da bi se
skova zastarelih masina, uz opremu;
(b) ili ce i obezbediti u
strukturi cene rezervu nereprodukovanog dela za­
starelih masina.
Prvo resenje je ali s malim
sprovodenje u trzisnih zakona,

258
 povisenje amortizacije, a time i prodajne cene, koje izvrsi proizvodac cija
su sredstva zastarela, drustvo najverovatnije nece prih\-atiti. Takav pro­
izvodac - naroCito ako je izlozen konkurenciji - nece nab kupca za
svoju robu.
(b) Drugo re3enje je mnogo realnija kombinacija. Preduzeee moze da
vrsi izvesne manje tehnicke Tekonstrukcije vee prilikom zamene dotrajalih
delova - dakle, prilikom ponovnog vraeanja amortizacionih iznosa u re­
produkciju. Ako se O\-ome dodaju izvesna dopunska investiranja u cilju
l'adikalnije tehnicke rekonstrukcije, preduzece ee uspeti da uvede u pro­
izvodnju one tehnicke tekovine zbog kojih je jedan deo njegovih proizvod­
nih snaga zastareo. Ono ee diCi svoju proizvodnu snagu rada i uopste, po­
diCi ee nivo svoje ekonomije. Troskovi po jedinici proizvoda ce se smanjiti
zbog povecane proizvodne snage rada, iako je izvrSeno novo investiranje.
Ovo smanjenje ee u prvom redu posluziti prilagodavanju opstem nivou
prodajnih cena radi obezbedenja sopstvenih konkurentskih pozicija. Me­
dutim, ono moze da obezbedi i jedan visak dohotka koji ce' posluziti za
pokriee guibtka prouzrokovanog zastarevanjem sredstava . U tom slucaju
troskovi zastarevanja su pokriveni viskom dohotka koji je rezultat racio­
nalnog koriscenja upravo onih novih tehnickih dostignuca zbog kojih je i
doslo do pojave zastarevanja dotadasnjih sredstava za rad.
(3) Zbog navedenih dveju specificnosti pojave i karaktera troskova
zastarevanja, nema efikasnih mera poslovne politike kojima bi se sprecila
ta pojava. Medutim, iako su momenti kad treba da dode do pojave zasta­
relosti redovno nepredvidivi, proizvodaci mogu da stvore izvesnu pred­
stavu 0 procesu zastarevanja sredstava za rad na osnovu posmatranja pro­
cesa razvitka nauke i tehnike uop.§te, a specijalno na osnovu posmatranja
toga razvitka u njihovom uzem sektoru proizvodnje. Polazeci od ovoga
razvitka , oni mogu - i po pravilu to Cine - da utvrde za svoja sredstva
ekonomski vek trajanja, pored tehnickog, odnosno jizickog veka, koji se
zasniva na procesu fizickog trosenja sredstava za rad. Ako se uzme kao
osnovica buduCih amortizovanja taj ekonomski vek sredstava, a ne njihov
fizicki vek, tada neee doci do nepotpunog reprodukovanja zbog pojave za­
starevanja. Samim tim nece biti ni troskova zastarevanja sredstava za rad
kao komponente njihovih troSkova. Medutim, cinjenica je da je ova pro­
blematik:a vrlo slozena , da svaki konkretni slucaj ima svojih specificnosti,
da je ritam osvajanja novih naucnih i tehnickih dostignuea u raznim gra­
nama razIicit, usled cega je razliCita i problematika zastarevanja i, najzad,
da cela ova problematika ima razlicitu tezinu u raznim etapama istorijskog
razvitka proizvodnih snaga jedne drustvene sredine. S obzirom na sve te
momente, pri zauzimanju stava prema problematici zastarevanja svojih
sredstava za rad konkretni proizvodac ce narocito imati u vidu sledece
cinjenice:
1. Nacelno posmatrano, ekonomski vek sredstava za rad moze biti
kraCi iIi duzi od fizickog veka. U zavisnosti od ove mogucnosti , kao osno­
vica za odmeravanje amortizacije uzima se redovno onaj vek koji je kraci.
A koji ee od ta dva veka biti kraei zavisi od intenziteta naucnog i tehnic­
kog progresa, koji je promenlj iv, i od ulaganja u reprodukciju radi pro­
duza\-anja veka sredstava za rad.
2. Ako se - u alternativi fizicki iIi ekonomski vek - pretpostavi da
je fizicki vek dominirajuci, onda se iskljucuje moguenost pojave zastare­
vanja. U tom slucaju masina bi prakticno bila vecita, jer bi se svi delovi
stalno zamenjivali kako koji do de na red. U ukupnom trosenju masine do­

17' 259
 Ono bi iSlo uporeclo s
a to znaCi proporcionalno ostvarenom
imalo mnogo slicnosti s trosenjem
sarno u pogledu moguenosti
za izradu moguce ne sarno
vee unapred predvideti na osnovu
masine bi bilo moguee odrediti tek
delova.
u alternativi fizicki ili ekonomski
tada iz1azi da fizicko trosenj e masina
za ulcupno trosenje a time i za re­
intenzitet rada ni obim proiz­
ee u tom slucaju jedino
ali za ukupno trooenje
fizickog trosenja, a u
ulogu u odnosu na eko­

sredstava za rad menjao se u istorij­

osnovllih vidova - fizickog tro­
s razvitkom Na
snaga tehnicki nr,(\<J'1r-p.",
promene opreme ceste. Fizicko

fizicki posmatrani, su slcora r'<"".n-nnr"'A

Na visem nivou razvitka

proces zastarevanja

trosenja opreme, utrosci

obirna

lako je fizicko

ispoljava u praksi

sredstava za rad danas nema tako

sko zastarevanje, koje je, u
nica da je konkretno sredstvo za
rada potislo neko sredstvo
momentu kad se to desi, ta se moze konstatovati i finansijski
izraziti. Ali, ako se danas nabavi jedno sreds-tvo za rad
kroz osan1 godina potisnuti iz upotrebe neko '-.u.,u"","
pretpostavka. Ukoliko momenat ekonomske
stupi posle osarn godina, ucinjena pretpostavka
na. Ali, ako momenat neupotrebljivosti
ucinjena greska u pretpostavci koja se
na toj pretpostavci.

3) Troskovi produzavanja veka trajanja sr;~d!,tava

za rad (troskovi generalnog remonta)

Fizicki vek trajanja sredstava za kao tehnicka

identican s fizickim vekom trajanja r.n1pli.1.7:'.1.h delova.
i funkcionalni kvaliteti vezani za sredstvo
tehnicku celinu: za celu pogonsku sarno za neke

260
 delove; za ceo konvejer; za celo postrojenje za hemijske reakcije, a ne sa­
mo za neke njegove kolone; za celu topionicku pee, a ne samo za neke
njene uredaje i s1. Na drugoj strani, vek trajanja pojedinih delova masina,
uredaja i postrojenja je razlicit: izvesni delovi , recimo postolja masina,
moglo bi se reei da su veeiti; kod drugih je vek trajanja vrlo kratak ­
mozda s\-ega jedan ili dva ciklusa reprodukcije; kod treeih, obuhvaea niz
ciklusa reprodukcije, ali je vremenski ipak ogranicen i s1.
Prilagodavanjem ritma reprodukovanja sredstava ritmu trosenja nje­
goyih delova, obezbeduju se iznosi (reprodukcione sume) za zamenu istro­
senih delova. Zamena samih delova ne predstavlja poveeanje troskova
sredstava za rad. Medutim, skoro svakom zamenom dotrajalog dela pro­
duzuje se vek trajanja sredstva kao celine_ Pri tome se delovi za zamenu
kupuju iz amortizacionih iznosa, a oni su odredivani na bazi nabavnih tro­
skova sredstva (pocetne nabavke i kasnije nabavke delova za zamenu) i
njegovog produzenog veka trajanja.
Proces zamene nazivamo generalnim remontom sredstava za rad, a
troskove koji nastaju pri generalnom remontu nazivamo troskovima gene­
ralnog remonta. Ti troskovi obuhvataju dye komponente, i to
(1) troskove same zamene i
(2) troskove produzavanja veka trajanja sredstva za rad.
(1) Troskovi same zamene su komponenta troskova generalnog remon­
t.a koja se pokriva iz sredstava amortizacije, a sluzi za nabavku novih de­
lova za zamenu. Iznosi evih troskova predstavljaju samo novi poja\l1i
oblik osnovnih sredstava koja su i dotada bila angazovana u reprodukciji.
U svome kruzenju kroz proces reprodukcije , ta sredstva su bila najpre an­
gazovana kao osnovna sredst'-a u pocetnom novcanom obliku ; zatim su
ona presla u pocetni robni oblik i instalisana su kao odredene tehnicke ka­
tegorije sredstava za rad - masine, uredaji , instalacije, postrojenja itd;
procesom postepenog reprodukovanja, koji odgovara procesu postepenog
trosenja sredstava za rad, osnovna sredstva su se zatim postepeno prelivala
u amortizacioni fond, kao ekvivalent odgovarajueih trosenja sredstava za
rad; i, najzad , posle dotrajalosti najosetljivijih delova na sredstvima za
rad ona ponovo prelaze u robni oblik u vidu delova za zamenu, monti­
raju se kao tehnicki delovi u sastav odgovarajuCih masina, uredaja i s1.,
cime se ponovo vraeaju u proizvodnju u fizickom obliku.
(2) Troskovi. produzavanja veka trajanja sredstva za rad su troskovi
materijala i rada koji nastaju u vezi sa samim izvodenjem procesa zamene.
Oni se ispoljavaju kao utrosene vrednosti, koje se prvi put ulazu u repro­
dukciju. U tome je kvalit.ativna razlika izmedu ovih troskova i amortiza­
cije kao troska, jer se sa kupovinom novih delova za zamenu amortizacija
samo ponovo vraea u proizvodnju na svom kruznom putu kroz proces re­
produkcije. Ovi. troskovi produzavanja veka trajanja sredstva za rad
uglavnom su vezani za sledece dYe faze procesa zamene:
1. Demontimnje i montiranje pri generalnom remontu. Da bi se obez­
bedila radna kondicija sredstava za rad, da bi se otkrili izvesni nedostaci
pojedinih delova, kOji nastaju zbog trosenja, izvesna sredstva za rad ­
mahom masine - je potrebno povremeno pod\Tei detaljnom pregledu, a
zatim i opravci. Ovaj skup operacija naziva se generalnom opravkom iIi
generalnim remontoDl. Pripremna faza toga generalnog remonta je demon­
tiranje, a zavrsna faza - montiranje opravljene masine. I u jednoj i u
drugoj fazi tresi se izvesna kolicina radne snage (monetarski radovi) i iz­
vesna kolicina potrosnog materijala (potrosni materijal odeljenja za odda­
vanje).

261
 2. Punkcionalno uskladivanje. Izvesni dotrajali delovi se zamenjuju
time se vek sredstva do
(;e prvi po redu
starih i Pri tome
novih delova. Ova faza remonta
samih u trosenih
U te utroske
rad

rad
nisu

262
 menta amortizacije jos uvek ne predstavlja komponentu troskova general­
nog remonta, vee se ona, kao rezerva, sliva u amortizacioni fond. Tek s
prvim generalnim remontom izdvaja se iz fonda jedan deo ovako napla­
cene amortizacije, u cilju poluica troskova rada i materijala u vezi s pro­
cesom generalnog r emonta, cime taj izuzeti deo postaje trosak generalnog
remonta.

4) Rezijski troskovi sredstava za rad

Troskovi sredstava za rad koji su rezultat fizickog trosenja, zastare­
vanja, iii produzavanja veka sredstava za rad , tretiraju se kao troskovi
sredstava za rad i obracunavaju odvojeno od troskova materijala i tro­
skova rada. Medutim, postoje izvesne stavke troskova sredstR\'-a za rad koje
se kalkulativno ne mesaju s gornjim troskovima sredstava za rad. One se
unose delom u troskove materijala, delom u troskove rada, i to u rezijske
troskove materijala i rada. Tu spadaju:
(1) troskovi otklanjanja kvara i lorna sredSltava za rad .
(2) troskovi tekuceg odrZavanja sredstava za rad i njihove zastite od ko­
rozije i
(3) troskovi sitnog alata i inventara.
(1) Troskovi otlclanjanja kvam i loma sredstava za rad - kao uostalom
i drugi rezijski troskovi - imaju naglasen karakter troskova vezanih za
o1'ganizacionu aktivnost pojedinaca i Clanova 1'adnog kolektiva. U toj orga­
nizacionoj aktivnosti na roCito su naglaseni subjektivni momenti. Usled
ovoga, t1'oskovi otklanjanja kvara i lorna ne p1'edstavljaju kategoriju t1'o­
skova bez cije pojave ne bi mogla da se obavlja normalno rep1'odukcija.
Naprotiv, ako je 1'eprodukcija dobro o1'ganizovana, ne bi uopste trebalo da
se oni pojave. Sarna pojava lorna i kva1'a je dokaz izvesnih organizacionih
slabosti, i to slabosti bas na organizacionim Tadnim mestima - na 1'adnim
mestima onih 1'ukovodilaca koji su odgovorni za organizaciju ko1'iscenja
polomljenog iii pokvarenog s1'edstva za 1'ad. - lako troskovi otklanjanja
kva1'a i lorna predstavljaju troskove sredstava za rad, koji su bliski, 1'eci­
mo, t1'oskovima generalnog remonta, ovi troskovi se obicno ukljucuju u
reiijske troskove materijala, odnosno radne snage. Njihovim unosenjem u
katego1'iju 1'ezijskih troskova, na njih se skrece paznja odgovornih rukovo­
dilaca, jer su u toj katego1'iji i svi ostali troskovi rukovodenja i organizo­
vanja reprodukcije uopste. Ako se ovi troskovi otklanjanja kva1'a i lorna
rasclane po faktorima koji su prouLrokovali kva1', tada njihova pojava kao
organizacionih troskm-a postaje jos naglasenija. Ovako rasClanjeni, jedni
od tih troskova dosh bi u kategoriju pogonske rezije. To hi bili t1'oskovi
otklanjanja kvara i lorna, nastalog na masinama i uredajima u 1'adioni­
cama pod dejstvom rdave organizacije. Drugo bi bili troskovi upravno­
-prometne rezije, nastali zbog nepravilne kupovine materijala, Ciji je rdav
kvalitet prouzrokovao b-ar pri preradi. -- lake ovi t1'oskovi otklanjanja
kvara i lorna veCim delom predstavljaju troskove materijala, a manjim ­
troskove rada, troskovima otklanjanja kvara i lorna s1'edstava za 1'ad nije
mesto ni u rez ijskim t roskovima materijala ni u rezijskim t1'oskovima 1'ada.
Ovi su troskovi prouzrokovani losom organizacijom p1'oizvodnje i zbog to­
ga treba da su izdvojeni kao posebna stavlw troSkova.
(2) T1'oskovi tekuceg odrzavanja sre dstava za Tad i njihove zastite od
k orozije nastaju kao posledica teznje za odrzavanjem predvidenog veka tra­
janja tih sredstava. Vek trajanja sredstva za rad se pred\ida na osnovu

263
njegove pune radne a ta puna radna kondicija obezbedena
samo time sto recimo, masina biti u ispravnom stanju. Potrebno
toga, da su za nju obezbedeni i normalni radni uslovL Ako masinu
to ce umanjiti radnu koro­

sitnog lnventara i alata su wlo

utrooi u
preno­
za tro­

peno, vee
odvajati od
obezbedila efikasnija kontrola

3. KARAKTERISTIKE RADA

Troskovi shvaceni kao reprodukciona vrednost utrosaka radne

snage, ravni su umno.3cima utrosaka radne snage u proizvodnji i zarada po
kac vrednosti po tih utrosaka. Samim
karakteristike su svima onim faktorima koji
oblike i karakteristike radne snage, 0 cemu bilo reei
kao i faktorima nacin i karakteri­
zarade po jedinici prikazane u cetvrtoj
ovih faktora, karakteristike troskova rada su uslovljene:

264
1) drustvenim jaktorima, ukoliko je u piianju drustvena uslovljenost za­
rade kao reprodukcione vrednosti utrosaka radne snage;
2) poslovnom politikom preduzeca, ukoliko je u pitanju zarada kao kvota
ra8poclele dohotka i
3) tehnickim jaktorirna, ukoliko je u pitanju tehnicka, odnosno drustveno­
tehnicka uslovljenost trosenja radne snage.

1) Drustvena uslovljenost troskova rada

S obzirom na to da je zarada po jedinici rada izraz drustvenog prizna­
nja reprodukcione vrednosti utroska radne snage u drustvenoj reproduk­
ciji, troskovi rada, kao funkcija zarade, menjace se u zavisnosti od oblika i
razmera drustvenog priznanja ove reprodukcione vrednosti. Polazeci od tih
oblika i razmera, troskovi rada, kao odraz drustvenog priznanja trosenja
radne snage, mogu biti determinisani, a njihova dinamika uslovljena
(1) dejstvom ekonomskih zakona iIi
(2) ekonomskom politikom raspodele i razvitka proizvodnih snaga kon­
kretne zajednice.
(1) Pod dejstvom ekonomskih zakona, specijalno trziSnih zakona, for­
mirace se zarada - a preko nje troskovi rada - u kapitalistickim uslovi­
rna proizvodnje, gde se radna snaga kupuje na tdistu kao roba. Odnos
izmedu ponude i traznje radne snage na tom trzistu uslovljava visinu za­
rade, odnosno visinu troskova rada. Sa stalnim narastanjem proizvodnih
snaga u svetu, pa i u kapitalistickoj ekonomiji, reprodukciona vrednost
utrosaka radne snage opada. Pod dejstvom zakona ponude i traznje tre­
balo bi da zarada (najamnina) po jedinici, usled toga, opada. To znaci, da
bi u kapitalistickoj ekonomiji, uz formiranje najamnine kao cene radne
snage pod dejstvom zakona ponude i traznje, a uz stalni razvitak proiz­
vodnih snaga te ekonomije, troskovi rada trebalo stalno da se smanjuju.
Medutim, pored dejstva trzisnih zakona, na visinu najamnine - pa, pre­
rna tome, i na visinu troskova rada - dejstvuju i mnogi drugi jaktori 80­
cijalne moci, kao sto su politicke organizacije, staleske i klasne organiza­
cije, strucne organizacije itd. Pod dejstvom ovih faktora uporedo s dej­
stvom trzisnih faktora na trZistu radne snage, troskovi rada u kapitali­
stickim preduzeCima pokazuju: prvo, tendenciju smanjenja po jedinici pro­
izvoda, uslovljenog uglavnom povecanjem proizvodne snage rada proizvo­
daca i, drugo, tendenciju porasta po jedinici vremena, uslovljenu dejstvom
mnogih faktora drustveno-politicke prirode.
(2) Principi raspodele dohotka, odnosno principi ekonomske politike,
u socijalistickoj ekonomiji, po svom dejstvu na trookove rada, imace karak­
ter dej'Sitva ekonomskih zakona, ako ti principi pocivaju na zahtevima
odrZavanja jedne ekonomske ravnoteze izmedu proizvodnje i potrosnje u
dinamici drustvene reprodukcije. U tom slucaju, proizvodnja ce narastati
u direktnoj proporciji s porastom proizvodne snage drustvenog rada. Ako
se zeli da odrzi ravnoteza izmedu proizvodnje i potrosnje, potrosnja ta­
kode treba da narasta u direktnoj proporciji s razvitkom proizvodne snage
)'ada, sto znaci da t!'oskovi rada' treba da se povecavaju po jedinici rada
srazmemo porastu proizvodne snage rada (1), i da ostanu kon8tantni po je­
dinici proizvoda (2), - Razume se, ovo je sarno jedna od karakteristika
troskova rada u socijalistickoj ekonomiji - karakteristika koja se ispo­
ljava pri ekonomskoj politici zasnovanoj na odredenoj ravnotezi izmeau
proizvodnje i potrosnje, Meautim, u raznim etapama razvitka socijalistic­
ke ekonomije,.ciljevi toga razvitka, definisani za pojedine etape, mogu do­

265
vesti do orijentacije u ekonomskoj politici koja neee pocivati na ovim
osnovnim postavkama ravnoteze izmedu proizvodnje i potrosnje. Moguee
je, naime, da se, koristeei mehanizam medunarodne razmene, planske pro­
porcije u drustvenoj reprodukciji postave tako da, recimo:
l. Individualna potrosnja raste brze od porasta drustvene proizvodnje,
dok reprodukciona potrosnja (prosta i prosirena) raste sporije. U ovom
slucaju, troskovi rada ee se poveeati po jedinici rada (u jedinici vremena).
Njihova promena po jedinici proizvoda zavisice od odnosa izmedu pro­
mene proizvodne snage rada u drustvenoj ekonomiji kao celini i promene
proizvodne snage rada proizvodaca sredstava za potroSnju.
2. Reprodukciona potrosnja, prema proporcijama drustvenog plana,
moze da raste srazmerno porastu proizvodne snage rada, a da se potrosnja
s·r edstava za potrosnju odrzava na istom nivou. U tom slucaju, troSkovi
rada u jedinici vremena ee ostajati konstantni, a po jedinici proizvoda ee
se smanjivati obrnuto proporcionalno poveeanju proizvodne snage rada.
3. Reprodukciona potrosnja (potrosnja sredstava za proizvodnju) moze
se po,,-eeavati brze od porasta proizvodne snage drustvenog rada, ako se
potrosnja sredstava za potrosnju smanjuje. Zarade po jedinici rada u tom
slucaju ce opadati u zavisnost od stepena smanjivanJa individualne po­
trosnje, a po jedinici proizvoda ce takode opadati, u zavisnosti od ste­
pena smanjivanja individualne potrosnje i stepena porasta proizvodne
snage rada.

2) Uslovljenost troskova rada poslovllom politikom preduzeca

Iako su troskovi rada izraz utrosaka radne snage u reprodukciji, oni
su istovremeno i rezultat prirnene principa raspodele dohotka u preduzecu.
Ako ta raspodela pociva na principu zarade prema iZHsenom radu, onda
ce se troskovi rada u preduzeeu menjati u direktnoj proporciji s izvrsenim
radom .13 Ovo je samo jedna od mogucnosti primene principa raspodele .
Preduzeee je u svojoj poslovnoj politici samostalno. Otuda ono moze wlo
elasticno da primenjuje princip raspodele prema radu, analogno gore iz­
netoj mogucnosti postavljanja i sprovodenja principa drustvene ekonom­
ske poIitike. Naime, preduzece moze da za kriterijum raspodele dohotka
uzme princip raspodele prema radu , s tim da se zarada po jedinici rada
ne mora da menja u direktnoj proporciji s promenom ucinka proizvoda­
cevog - promenom njegove proizvodne snage rada - vee po nekoj drugoj
proporciji. Ovo ee zavisiti od osnovnih ciljeva koje preduzece zeli da
ostvari svojom poslovnom politikom. Ako je u prvi plan stavljen intenzi­
van razvitak proizvodnih snaga preduzeca, onda ee teiiste biti na akumu­
liranju, porastu tehnicke opremljenosti i supstituciji zivog rada minulim.
Pri ovakvoj teznji preduzeee ce biti prinudeno da akumulira srazmerno
brze no sto raste njegova proizvodna snaga rada. Usled ovoga, zarada u
jedinici vremena: (1) iIi ee se poveeati srazmerno sporije od porasta pro­
izvodne snage rada; (2) ili ce ostati konstantna u jedinici rada; (3) iIi ee

(:) Ako pri tome u drustvenoj ekonomskoj politici bude primenjivan pl'in­
cip ra vnoteze izmedu proizvodnje i potrosnje, tada ce i pri primeni principa ras­
podele prema radu, troskovi rada u jedinici vremena da rastu srazmerno porastu
proizvodne snage rada, a po jedinici proizvoda ce ostajati konstantni. Doduse,
princip raspodele prema radu je jedan od uslavnih principa u ekonomiji SFRJ,
sto znaci da je on jedan od centralnih principa u sadasnjim drustveno-poJitickim
uslovima. To, meautim, ipak ne maci da se on ne moze i nece menjati.

26~
eak i opadati po jedinici rada. Troskovi rada u celini, ovim varijantama,
imace isti karakter kretanja kao sto su ove promene zarade po jedinici.
U drugim s lueajevima razvitak proizvodnih snaga preduzeca mozda ne­
ce biti prvenstveni cilj njegove poslovne politike. Ako je ree 0 preduzecu
iz delatnos1.i sa relativno razvijenim proizvodnim snagama, u kojoj je tr­
ziste srazmerno saturirano, preduzece nece biti zainteresovano da inten­
zivno akumulira u cilju prosirenja reprodukcije. Njego\- primarni interes
nece tada bib na razvitku sopstvenih proizvodnih snaga, vee na razvitku
proizvodne snage svoga rada. U tom slucaju, zarada po jedinici rada ee se
verovatno poveeati srazmel-no porastu proizvodne snage rada, iii cak i br­
ze. U prvom slucaju , troskovi rada po jedinici ee rasti takode u direktnoj
proporciji s porastom proizvodne snage rada, dok ee po jedinici proizvoda
ostati konstantni. U drugom slueaju, zbog brzeg porasta zarade po jedinici
no sto raste proizvodna snaga rada, troskovi rada u jedinici vremena ee
narastati brze od porasta proizvodne snage rada, a po jedinici proizvoda
u zavisnosti od porasta po jedinici rada i od porasta same proizvodne
snage rada.

3) Tehnicka uslovljenost troskova rada

Porast proizvodne snage rada , pod dejstvom tehnickih faktora ima za
posledicu smanjenje utrosaka radne snage u proizvodnji. Pod dejstvom
istih ovih faktora na utroske radne snage, troskovi rada kao cenovni izraz
reprodukcione vrednosti tih utrosaka, ee se menjati
(1) kao posledica razlaganja dotadasnjih slozenih radova na prostije,
(2) kao posledica poveeanja proizvodnog ucinka, uslovljenog ukljuCiva­
njem u proizvodnju efikasnijih tehnickih tekovina i
(3) kao posledica pomeranja odnosa izmeuu troskova rada i troskova sred­
stava za proizvodnju.
(1) Vrlo cest uslov za ukljucivanje u proizvodnju noyih tekovina teh­
nike je uproseavanje (simplifikacija) dotadasnjeg rada, kako bi rad , koji
je do tada izvrsavao i misaono kontrolisao radnik, mogao da izvrsava od­
govarajuei mehanizam (mas ina) uz mehanicku kontrolu. Cilj ovoga pro­
cesa je supstitucija zivog rada minulim. Medutim, njegov neposredni efe­
kat na strukturu rada, odnosno strukturu utrosaka radne snage, je sniia­
vanje kvalifikacionog nivoa radova na onim radnim mestima na kojima se
vrsi supstitucija zivog rada radom mehanizama. Ovo ce imati za posledicu
snizenje prosecne zarade po jedinici toga rada, odnosno snizenje troskova
rada po jedinici rada. - Na drugoj strani, kao pandan ove evolucije, na
radnim mestima priprcmanja mehanizacije i automatizacije i radnim me­
stima kontrole ostvarenih rezultata, evolucija moze biti upravo suprotnog
smera. Osvajanje novih naucnih dostignuca, tehnicko ukljuCivanje tih do­
stignuea u proiz\-odnju, kontrola ostvarenih rezultata, iznalazenje ekonom­
skih i tehnickih optimuma, itd. - sve to moze imati za posledicu dizanje
kvalifikacionog nivoa rada, odnosno utrosaka radne snage, na ovim rad­
nim mestima. S tim dizanjem , zarada po jedinici rada ee se poveeavati u
direktnoj proporciji, sto ce imati za posledicu i povecanje troskova rada u
istoj proporciji. - Kakav ce biti konacan bilans kretanja troskova rada
pod dejstvom ovih dvaju suprotnih kretanja u frakcionisanju, odnosno
komponovanju dotadasnjih radova , zavisi od odnosa izmedu radova kod
kojih je doslo do frakcionisanja i radova kod kojih je doslo do kompono­

267
 bude vrsila na
i potrosnje, na bazi
menja u direktnoj proporciji s promenQm
dohotka odstupi od ovoga
u zavisnosti od mera

III. KARAKTERISTIKE DINAMIKE TROSKOVA

Pod dinamilwm troskova se promene troskova u pro­

u nizu uzastopnih na to da su trosovi vred­
novih vrednosti - odnosno novih upo­
kao rezultat trosenja elemenata
ekonomske vrednosti tih ka­
su uslovljene
promenama cena sredstava za i zarada po
promenama obima
promenama utrosaka u
Dinamika cena sredstava za proizvodnju, odnosno dinamika zarada po
uslovljena izlozenim jaktorima p1'iznanja
vrednosti utrosaka elemenata proizvodnje. Ta
u ekonomiji preduzeca - nezadsna

268
 mike obim,a proizvodnje i od dinamike uirosaka elemenata proizvodnje.
Ona moze da se kl"ece, kako u istom tako i u suprotnom smeru, u od­
nosu na promene obima proizvodnje, odnosno promene utrosaka. Isto tako,
cene sredstava za proizvodnju i zarade, po jedinici, mogu biti konstantne
a da se obim proizvodnje i utrosci menjaju, kao sto obim proizvodnje i
utrosci elemenata proizvodnje mogu da budu konstantni , a da se pri tome
cene sredstava za proizvodnju i zarade, po jedinici, menjaju. Zbog ovih
divergentnih kretanja cena i zarada, na jednoj strani, odnosno kretanja
obima proizvodnje i obima utrosaka elemenata proizvodnje, na drugoj
strani, karaktenstike koje promene cene i zarada daju dinamici troskova
raziiCite su od karakteristika koje toj dinamici troskova daju promene
obima proizvodnje i utrosaka elemenata za tu proizvodnju. Karakteristik.e
koje promenama troskova daju promene cena sredstava za proizvodnju i
promene zarada nesumnjivo cia su znacajne za karakteristike dinarnike
troskova. Medutim, uticaji promena cena i zarada na karakteristike dina­
mike troSkova nemoguce je posmatrati i uocavati u sklopu ukupne dina­
mike troskova - dakle, zajedno s dinamikom utrosaka i dinamikom obima
proizvoonje - upravo zbog gore navedene divergentnosti kretanja. Na
drugoj strani, zakonitosti promena cena i zarada na nivou ekonomije pre­
duzeca ni izdaleka ni.su u toj men izdiferencirane da bi se, na osnovu tih
zakonitosti, mogli donositi zakljucci 0 uticaju ovih promena na karakte­
risbke dinamike troskova. Usled toga se prakticne mogucnosti izucavanja
i pracenja karakteristika dinamike troskova svode uglavnom na one ka­
rakteristike koje se ispoljavaju kroz promenu odnosa izmedu dinamike
obima i dinamike utrosaka elemenata proizvodnje. Posmatrani s ovog sta­
novista, svi troskovi mogu da se podele na
fiksne troskove,

relativno fiksne troskove i

proporcionalne troskove.

Sa stanoviSta mogucnosti dejstva proizvodaca na gornje tri vrste tro­

skova, troskovi mogu da se podele na
neizbezne i otklonjive troskove.

1) Fiksni troskovi

Fiksni troskovi nose naziv fiksni po tome sto se ne menjaju, tj . ostaju

fiksni , bez obzira na to kako se menja obim proizvodnje. Oni su isti kad
preduzece ne radi , kad radi s minimalnim koriscenjem kapaciteta, kao i
kad radi s punim kapacitetom . Otuda, u prvom slucaju - kad preduzece
ne radi - oni se pojavljuju kao gubitak, u drugom - kad pr eduzece mi­
nimalno kor isti kapacitet - oni su maksimalni po jedinici proizvoda, a u
trecem slucaju - kad preduzece radi punim kapacitetom - oni su najnizi
(minimalni) po jedinici proizvoda. Posmatrani po mestima na kojima na­
staju i po elementima proizvodnje, najcesci slucajevi fiksnih troskova su:
(1) troskovi sredstava za rad u svim onim slucajevima u kojima se prime­
njuje vremenski sistem amortizovanja,
(2) troskovi rada u pripremnoj fazi proces.a rada vezani za buduCi pro­
izvod,
(3) troskovi materijala u pripremnoj fazi procesa rada, takode vezani za
buduCi proizvod,
(4) troskovi rada visih rukovodilaca.

269
 (1) Troskovi sredstava za rad (amortizacija), utvrdeni na osnovu na­
bavnih troskova tih sredstava i veka trajanja sredstava i (vremenski si­
stem amortizovanja) , raspo'r eduju se -- mahom ravnomerno - na ceo taj
vek trajanja sredstava, Po isteku ovoga veka sredstva ce po-stati neupo­
trebljiva: kad je amortizovanje odmereno na bazi lizickog veka trajanja,
neupotrebljivost je posledica fizicke istrosenosti; ako je pak amortizovanje
odmereno na osnovu pravilno procenjenog ekonomskog veka, ona ce po­
stati neupotrebljiva zbog ekonomske zastarelcGti, bez obzira na fizicki vek
trajanja sredstava. Tada na svaki period (svaki ciklus reprodukcije) u veku
trajanja sredstava pada kvota ukupnih tros kova tih sredstava, srazmerno
odnosu izmedu duzine toga perioda i vremenske duzine ukupnog veka tra­
janja sredstava. Ova kvota troskova koja tereti jedan period (jedan ciklus
reprodukcije) u veku trajanja sredstava pri ovom sistemu amortizovanja
nezavisna je od kolicine proizvoda i izradenih u jednom periodu. Troskovi
sredstava za rad jednog takvog perioda, odnosno jednog ciklusa reproduk­
cije su, prema tome, fiksni u odnosu na mogueu dinamiku obima proizvod­
nje u tome periodu. Usled ovoga ee ti troskovi sredstava za rad po jedinici
proizvoda da se menjaju obrnuto proporcionalno promenama obima proiz­
vodnje u jednom ciklusu, a to znaci i u veku trajanja sredsta,,-a za rad.
(2) Troskovi rada u pripremnoj fazi procesa rada vez.ani za buduCi
proizvod imaju uglavnom fiksni l,;arakter zbog toga sto je obim rado,,-a
ove vrste potpuno nezavisan od obima buduee proizvodnje toga proizvoda.
Idejna skic.a proiz\-oda, njegova konstrukcija i razrada njegovog tehnolos­
kng procesa prouzrokuju troskove rada koji su uslovljeni karakteristi­
kama budueeg proizvoda , ali ne i obimom njegove buduee proizvodnje.
Ovi pripremni troskovi su neophodni ako se zeli pristupiti proizvodnji ma
i samo jedne jedinice toga proizvoda. Ako, medutim, preduzeee pristupi
proizvodnji veceg broja jedinica konstruisanog proizvoda - recimo, jedne
serije - ili resi da isti proizvod stalno masovno proizvodi, ovi se prip­
remni troskovi konstruisanja i tehnickog osvajanja neee zbog toga pove­
eavati; oni su fiksni , tj. nezavisni od eventualnih promena obima proiz­
vodnje. Zahvaljujuci ovoj fiksnosti, oni ee se po jedinici proizvoda smanji­
vati obrnuto proporcionalno promenam.a obima proizvodnje.
(3) Iste ove karakteristike uglavnom pokazuju i troskovi materijala
nastali u vezi s tehnickom pripremom budueeg proizvoda. Taj zakljucak
se u prvom redu izvodi na osnovu cinjenice da se impulsi za trosenje ovih
vrsta i koliCina materijala daju gore navedenim radovima pripreme, koji
takode imaju fiksni karakter. Iz ove cinjenice moze se pretpostaviti da ee
odreden volumen rada fiksnog karaktera na tehnickoj pripremi nekog
proiz\'oda izazvati isto tako fiksnu po trosnju ma~erijala pri takvom teh­
nickom osvajanju. Ovo je uglavnom tako, iako su moguci i izvesni izuzeci:
ako se, recimo, tehnicka priprema vrsi za utomatsku proizvodnju, ona ee
verovatno zahtevati srazmerno veeu potrosnju materijala po jedinici rada
u pripremi usled potrebe za duzom eksperimentamom proizvodnjom; is to
tako, ako se vrSi osvajanje za lancanu proizvodnju, ono ee takode vero­
vatno zahtevati srazmerno veCi utrosak materijala u pripremi po jedinici
rada pripreme no 5to je to potrebno za serijsku proizvodnju, opet usled
potrebe srazmerno duze eksperimentalne proizvodnje, i s1.
(4) S poveeanjem obima proizvodnje - naroCito kad to pov ecanje do­
lazi zbog prosirenja procesa rada - veoma je cest slucaj da se povecava
i broj rukovodilaca, naroCito nizih. To, medutim, obicno nije slucaj kad su
u pitanju visi rukovodioci. Ako proizvodnja poraste za, recim o, 50 0/0, sva­

270
kako ce doCi do povecanja nabavki materijala, ali to ne znaci da ce biti
potrebno da se mesto jednog postave dva sefa nabavne sluzbe. Isti je slu­
caj i sa svima ostalim visim rukovodiocima: ni porast obima proizvodnje,
ni smanjenje toga obima, ne uticu na promenu ukupnih troskova rada (a
verovatno i materijala) na radnim mestima ovih visih 7'ukovodilaca. Ti
troskovi su, dakle, fiksni u odnosu na dinamiku obima proizvodnje, sto
znaCi da ce se oni po jedinici proizvoda menjati obrnuto p1'oporcionalno
promeni obima proizvodnje.

T~ Ti + Tm'f + Tr.,l + T~'f2 = const .

~~----------------~~~--~--~=---------~

Ti" Tm + Tf." = const.

Ti+ Tm = canst.

Ti"' const .

oL---------------------------------+Q
S 1 i k a 20 . - FIKSNI TROSKOVI. - Ti = tro skovi sredstava za rad; Tm(jl = fiksni
troskov i materijala; T l(jl, = fik sn i troskovi rada u pripremnoj fazi; T l(jlz = fiksni
tros kovi rada visih rukovodilaca; T 'l = ukupni fiksni troskovi preraclln<Jti na
jedinicu proizvoda.

2) Relativno fiksni troskovi

Relativno fiksni troskovi su troskovi rada 1 materijala koji nastaju
na radnim mestima netehnoloskih faza procesa rada (priprem na faza i
zavrsna faza) i na organizacionim radnim mestima tehnoloske faze, ukoliko
izvesni od tih troskova nisu obuhvaceni kategorijama fiksnih troskova.
U relativno fiksne troskove, po&matrane po mestima nn kojima na­
sta ju, spadaju uglavnom sledeci troskovi:
1. troskovi materijala na organizacionim radnim mestima,
2. troskovi rada posrednih rukovodilaca proizvodnje, s izuzetkom viSih
rukovodilaca, Ciji troskovi rada, kao sto je receno , imaju karakter fiks­
nih troskova,
3. troskovi rada tehnicke kon trole,
4. troskovi rada na organizacionim radnim mestima netehnoloskih faza
(pripremne faze i zavrsne faze procesa rada) i
5. troskovi rada na pomocnim radnim mestima u radionici.

271
 menjaju u vezl s promenom obima.
od prOPOrClC)D,llrnh troskova, ova funkcionalna veza izmedu
troskova i promene obima
se oni i zovu relativno fiksni
u odredenim granicama obima. Kad se te
bilo obima ovi troskovi se menjaju. i ta pro­
odredene. bilo donje bilo
Posle ovakve promene,
Odnos izmedu
ovih troskova i usao je time u jednu novu zonu, koja
opet ima svoju U l'asponu tih obim proiz­
vodnje moze da raste iii OV1 troskovi ce ostati Opet
karakter relativne ur"",v;:, tj. fiksnosti ovih

raspon
se relativno
u okviru
Onoga momenta kad
lativno fiksne troskove ako se zeli
malno moguc u okviru zone,

---l~-III
GRANKA
ZONA Q
OONJA
III ZONE

S 1 i k a 21. ZONE OElMA USLOVLJAVAJU KARAK-

TERlSTIKE RELATIVNO FIKSNIH Svaka od navedenih zona obi rna

(I-III) ima svoje zonske relativno fiksne troskove (5 tim §to zonski troskovi
prve zone izjednacuju s ukupnim troskovima te zone) i svoju donju i gornju
granicu obima.

relativno fiksne troskove ako se ieli preCi na ni2i ad

okviru novu zonu obima. Prema
izmedu
teta

tih
u bilo koju zonu ovi se i
bez tesne veze s razmerama promene
iako te vrste bila uslov da bi
mene

272
 Svaka zona obima, posmatraha sa stanoviSta relativno fiksnih tros­
kova, ima svoju donju granicu i svoju gornju granicu. Donja granica jedne
zone obima je ona granica ispod koje obim ne moze da se spusti a da to
ne izazove objektivno uslovljeno smanjenje relativno fiksnih troskova.
Gornja granica obima je ona granica izna:d koje obim ne moze da se po­
veca a da to ne dovede do objektivno uslovljenog povecanja relativno fiks­
nih troskova.
Raspon izmedu objektivno uslovljenih relativno fiksnih troskova jed­
ne zone i objektivno uslovljenih relativno fiksnih troskova prve nize zone
obima predstavlja zonske relativno fiksne troskove. VeliCina ovih zonskih
relativno fiksnih troskova od znacaja je za sagledavanje dinamike reh­
tivno fiksnih troskova u sukcesiji promena obima kroz niz zona obima.
Specificnosti relativno fiksnih troskova dolaze do izrazaja
(1) kroz njihovu progresiju, iIi
(2) kroz njihovu degresiju, iIi
(3) kroz remanentnost relativno fiksnih troskova.
(1) Progresija relativno fiksnih troskova je kretanje relativno fiksnih
troskova pri prelasku iz jedne zone obima u drugu, koje je praceno sraz­
merno vecom promenom ovih troskova no sto je bila promena obima proiz­
vodnje. Recimo , obim proizvodnje se povecao za 30%, a ovi troskovi su se
povecali za 40%. Progresija moze da se javi kako pri prelasku iz nize zone
obima u viSu - pri povecanju obima proizvodnje - tako i pri prelasku
iz vise zone obima u nizu - pri smanjenju obima proizvodnje. Od toga
da Ii se progresija javlja pri porastu ili pri smanjenju obima proizvodnje
zavisi karakter njenoga dejstva na kvalitet ekonomije preduzeca: ako je
progresija relativno fiksnih troskova nastala pri povecanju obima proiz-

T~

OL---------------------------------.Q
S 1 i k a 22. - KARAKTERISTIKE DINAMIKE RELATIVNO FIKSNIH TROS­
KOV A. T mQ = relativno fiksni troskovi materijala: TIQ = relativno fiksni troskovi
rada. Izlomljene linije oznacavaju skokove pri prelasku iz jedne zone obima u
drugu. Krive linije pokazuju tendenciju u dinamici ovih troskova.

18 Ekonomika preduzeca 273

 slucaju kada se,
relativno fiksni

Tmq~

OL-----------------------------------~Q
S Ii k a 23. RELATIVNO FIKSNI TROSKOVI PRERACUNATI NA JEDINICU

PROIZVODA.

degn?slVnI

oL-----------------------------~Q

S 1i k 24. PROMENA PROGRESrVNIH I DEGRESIVNIH

RELATIVNO FIKSNIH Prva linija
gresivne relativno fiksne se
(T,,). Druga linija degresivne troskove i
proporcionalnih troskova

274
troskovi menJaJu sporije nego sto su promene obima. Obim je, recimo,
porastao za 30% pri prelasku iz jedne zone obima u drugu, a relativno
fiksni troskovi su se izmenili samo za 20%. Analogno progresiji, i degre­
sija relativno fiksnih troskova moze da nastane kako pri povecanju obima
tako i pri njegovom smanjenju. U prvom slucju -- pri povecanju obima -­
degresija relativno fiksnih troskova pozitivno utice na kvalitet ekonomije,
jer se troskovi povecavaju srazmerno sporije nego sto se povecava obim
proizvodnje. U drugom slucaju -- pri smanjenju obima proizvodnje -­
degresija negativno utice na promenu kvaliteta ekonomije, jer se ovi tro­
skovi smanjuju sporije, nego sto se smanjuje obim proizvodnje, sto znaci
da se po jeclinici proizvoda povecavaju.
(3) Relativno fiksni troskovi, kao sto je naglaseno, ostaju fiksni u jed­
noj zoni obima. Kad se prekoraci gornja granica te zone, oni se naglo po­
vecavaju, posle cega, u nov oj zoni, opet ostaju fiksni, sarno na jednom
visem nivou. Ista ova pojava ce se ponoviti i pri prelasku obima u naredne
vise zone obima: pri svakom prekoracenju gornje granice jedne zone u
cilju ulaska u sledecu visu zonu obima, relativno fiksni troskovi ce naglo
da porastu. -- Normalno bi bilo ocekivati da, pri kretanju obima u sup rot­

T~----------------------------------~Tn

-----_... T\, OE GRESIVNI

L ______________________________________________
~a~...
o ,---
S 1 i k a 25 . -- PROGRESIVNI t DEGRESIVNI RELATIVNO FIKSNI TROSKOVI
PRERACUNATI NA JEDINICU PROIZVODA. Kako na liniji progresivnih tako i
na liniji degresivnih re lati vno fiksnih troskova povremeno se smenjuju progresija
i degresija tih troskova unutar svake pojedine zone obima.

nom smeru, ovi troskovi opadaju u istoj srazmeri u kojoj su se po,,-ecavali

pri odgovarajucem povecanju obima. Meautim, ovo se redovno ne desava:
sa smanjenjem obima, odnosno pri prelasku iz visih zona obima u nize,
relativno fiksni troskovi se smanjuju, ali se ne smanjuju po istom onom
ritmu po kome su se povecavali kad je obim rastao. Njihovo smanjivanje
na neki naCin zaostaje u odnosu na krivu njihovog kretanja pri porastu
obima . Ovo zaostajanje relativno fiksnih troskova pri smanjivanju obima
u odnosu na krivu kretanja istih tih troskova pri povecavanju obima na­
ziva se remanentnost relativno fiksnih troskova. -- Remanentnost reIa­
tivno fiksnih troskova uocava se pri smanjivanju obima proizvodnje zbog
toga sto se ona meri dinamikom tih istih troskova -- krivom kretanja re­
lativno fiksnih troskova -- pri povecavanju obima. Medutim, ako bi se

I S' 275
remanentnost merila dinarnikom relativno fiksnih troskova krivom re­
lativno fiksnih troskova - smanjivanju konstatovalo bi se da
se ona javlja ne sarno kad proizvodnje opada vee onda kad obim
proizvodnje raste. U tom remanentnost bi se kao za­
promene relativno troskova pri
mene tih troskova pri smanjenju obima. Uzrok ove
u tome sto relativno troskovi
Oni

-
=

=
-
OL-~--~~--~~--~~--~~--~~-+Q

S Ii k 26. I'E.:;:v1ANENTNOST KRETANJA RELATIVNO FIKSNIH TROS-

KOVA, Puna porast relativno obima
proizvodnje. troskOv8

Dinamika ranije navedenih pet fiksnih troskova

ista obima od tih troskova ce se
drugi ce se izmeniti doslo do promene
svaka od ovih grupa troskova razliCito ce menjati u

276
 nizu sukcesivnih prelaza iz zone u zonu: pri prelasku iz jedne zone u na­
rednu viSu oni ee se izmeniti u odredenom procentu; pri prelasku iz te
viSe u narednu zonu, promena istih tih troskova neee biti onoga procenta
koga je bila u prethodnom prelasku iz zone u zonu. Ovo vazi kako za po'­
rast tako i za smanjenje obima proizvodnje. Zbog ove neujednacenosti, ne
sarno promena relativno fiksnih troskova u celini vee i promena pojedinih
gore pobrojanih kategorija tih troskova u vezi s dinamikom obima proiz­
vodnje, vrlo je tesko za pojedie od tih grupa odrediti pra\-i karakter dina­
mike troskova doticne grupe, specijalno karakter sa stanovista progresije
ili degresije. Pocetne od gore navedenih vrsta relativnno fiksnih troskova
najmamje reaguju na promene obima. Otuda te vrste relativno fiksnih tro­
skova imaju skoro karakter fiksnih troskova. Sto se dalje ide prema na­
rednim vrstama, to vise dinamika ovih troskova prati dinamiku obima
proizvodnje. Te vrste troskova se, usled ovoga, po karakteristikama svoje
dinamike, priblizavaju proporcionalnim troskovima.

3) Proporcionalni troskovi
Proporcionalni troskovi su oni troSkovi cija idnamika potpuna sledi
dinamika obima proivzodnje: oni rastu proporcionalno porastu obima pro­
izvodnje, a smanjuju se takode proporcionalno smanjenju obima proizvod­
nje. Prema tome, ovi troskovi po jedinici proizvoda ostaju stalno isti.
U red proporcionalnih troskova spadaju:
(1) troskovi koji nastaju na tehnoloskim radnim mestima tehnoloske faze
proseca rada,
(2) troskovi na radnim mestima proizvoda u zavrsnoj fazi procesa rada i
(3) troskovi koji nastaju u vezi s nepo.srednim rukovodenjem proizvod­
njom i u vezi s izvrsavanjem tehnickih poslo\-a na organizacionim rad­
nim mestima.
(1) U proporcionalne troskove na tehnoloskim radnim mestima spa­
daju troSkovi koji su rezultat trosenja elemenata proizvodnje na tim rad­
nim mestima. To su:
1. Troskovi materijala za izradu. Ovaj materijal se trosi proporcional­
no obimu proizvodnje, s obzirom na to da svojom supstancom ulazi u novi
proizvod. Otuda, uz pretpostavku konstantnih cena toga materijala, tros­
kovi materijala za izradu ee se menjati u direktnoj proporciji s prome­
nama obima proizvodnje.
2. Troskovi pomocnog materijala, Trosenje pomoenog materijala, kao
sto je ranije receno, najneposrednije je vezarno za tehnoloski proces, a pro­
izvod je najneposredniji rezultat toga procesa. Otuda, izmedu troSenja
ovog materijala i nastajanja novog proizvoda postoji vrlo tesna funkcio­
nalna veza. Ona uslovljava proporcionalni karakter troskova pomoenog
materijala.
3. Troskovi energije imaju takode uglavnom karakter proporcionalnih
troskova. Ovo otuda sto je proizvod direktna funkcija utroSka energije u
proizvodnji -- bilo prirodne energije ukljucene u proizvodnju, bilo bio­
energije proizvodaceve. U jeclnom konkretnom procesu proizvodnje, indu­
strijski organizovanom, odnos izmedu prirodne energije i bioenergije pro­
izvodaceve koja se utrosi po jedinici proizvoda uglavnom je kostantan.
Usled ovoga se poveeavanje iii smanjenje obima proizvodnje moze vrsiti
jedino proporcionalnim poveeavanjem, oclnonsno smanjivanjem utroska
energije - kako prirodne tako i bioenergije. Ovo uslovljava proporciona­
Ian karakter troskova prirodne energije.

277
 4. Troskovi sredstava za rad tr0i3kovi
cionalan karakter sarno tj. sarno u onim
kovi sredstava za rad odmeravaju funkcionalno, tj.
od njihovog a ne na osnovu veka
slucaj s troskovima sredstava,
s troskovima
masin a i izvesnih masina raclilica

Slika 27. PROPORCIONALNI TROSKOVI. ~. troskovi materijala za

troskovi pomocnog energije; tro­
onih sredstava za rad srazmerno
= troskovi rada izrade; Tm41 lClVUctll11 rezijski troskovi

u
vezani za zavrsnu
troskove. To su
skladis­

278
 (3) troskovi rada neposrednih rukovodilaca proizvodnjom (predradni­
ci) i troskovi rada na tehniekim poslovima netehnoloskih radnih mesta
(poentiranje, evidentiranje brojnih stanja, knjizenje promena u operativ­
nom poslovanju i s1.) imaju takoae uglavnom proporcionalan karakter.
Kod prvih - neposrednih rukovodilaca proizvodnjom - zbog toga sto je
sadrzina rukovoaenja davanje upustava, kontrola izvrsavanja tih uput­
stava, strueni pregled kvaliteta one najuze grupe radnika kojima se ruko­
vodi. Usled toga, ovakav nepOISredni rukovodilac moze da rukovodi sarno
relativno malim brojem radnika, a ovi su u stanju da proizvedu u odre­
aenom Hemenu sarno jednu odreaenu kolicinu proizvoda. Ako proizvod­
nju treba povecati, treba poveeati broj radnika, a time i broj neposrednih
rukovodilaca, skoro u direktnoj proporciji. Sto se tiee drugih, tj, tehnickih
radova na netehnoloskim radnim mestima, oni imaju skora isti karakter
kao i tehnicki radovi na tehnoloskim radnim mestima : s povecanj em obi­
ma proizvodnje, potrebno je da se i ovi radovi povecaju skoro u istoj
proporciji, usled cega se troskovi tih radova menjaju direktno proporcio­
nalno promeni obima proizv-odnje.
Puna proporcionalnost kod gornjih kategorija proporcionalnih troskova
bice verovatno izrazena samo kod troskova materijala za izradu i troskova
rada izrade. Kod troskova pomoenog materijala i troskova energije vee su
moguca izvesna odstupanja promene troskova od promene obima proiz­
vodnje, bme se narusava nav-edena proporcionalnost. Kod troskova rada
neposrednih rukovodilaca proizvodnjom, moguenosti ovakvog odstupanja
su jos naglasenije. Sliena konstatacija se moze ubniti i za troskove teh­
niekih radova na netehnoloskim radnim mestima. Usled toga, u dinamici
troskova poslednjih navedenih kategorija treba pre gledati tendenciju ka
proporcionalnosti nego striktnu proporcionalnost promeni obima proiz­
vodnje.

4) Neotklonjivi i otklonjivi troskovi

Posmatrani u svetlu odnosa prema promenama obima proizv-odnje,
svi troskovi izlozeni u prethodne tri tacke - fiksni, relativno fiksni i pro­
porcionalni - mogu se svrstati u dye osnovne gr upe troskova, ito:
(1) grupu neotklonjivih troskova i
(2) grupu otklonjivlh troskova.
(1) Neotklonjivi troskovi su troskovi koje preduzece obavezno mora da
snosi, bez obzira na to s kojim ce obimom proizvodnje da radi, pa eak i u
slueaju da obustavi proizvodnju. U red ovih troskova spadaju izvesne kate­
gorije fiksnih troskovCi. To su prve tri od navedene eetiri kategorije fiks­
nih troskova : troskovi sredstava za rad pri vremenskom amortizovanju
(1), troskovi materijala (2) i troskovi rada (3), koji nastaju u pripremnoj
fazi procesa rada u veZl s tehniekom pripremom. Cetvrta vrsta fiksnih
troskova - troskov-i rada visih rukovodilaca - iako fiksni , mogu se otklo­
niti ako se obustavi rad preduzeea, jer su tada i visi rukovodioci nepo­
trebni.
(2) Otklonjivi troskovi lSU svi troskovi koje preduzeee moze da otkloni,
odosno izbegne, ako obustavi proizvodnju. Tu spadju svi oni troskovi
koji se pov-ecavaju iIi smanjuju u zavisnosti od obima proizvodnje. Pre
svega, troskovi izrade se poveeavaju uporedo s povecavanjem obima, a
smanjuju uporedo sa smanjivanjem obima proizvodnje, sto znaei da ce oni
da se svedu na nulu kad se obim proizvodnje svede na nulu. Relativno
fiksni troskovi, kOji najeesce progresivno rastu sa smanjenjem obima pro­

279
 se, raZUD1e se, za raz­
neotklonjivih fiksnih
otklonjivi su svi fiksni
neki fiksni troSkovi. Preduzece njih moze da izbegne ako obustavi
vodnju. ce ovo verovatno uciniti u trenutku kad je
prihod od robe manji od zbira svih otklonjivih
kova. takvih uslovima bi za
onaj koji
idu u

1 .4 CENA KOSTANJA (,JI...

I ' PO JEDINICr
\ PROIIVOOA
\
\
\
\
\
\
\
\
\
\
\
\
\ ~21Q
Il'
1'1 \
20Q' ,
, \
\
\

121·· .

S 1 i k a 28. KUMULIRANE KOMPONENTE CENE KOSTANJA Pod

zani su fiksni troskovi; pod (2) iskazani su relativno fiksni troskovi; (3) '"'''>I.''' '"
je cena kostanja u kojoj su kumulirani fiksni, relativno fiksni proporcionalni
troskovi.

IV. PROMENE KARAKTERISTIKA TROSKOVA

oznaceni kao

izvrsena na
tehnickih tekovina koje su

280
 ukljueene u proizvodnju srednje razvijene industrije. Za tako organizo­
vanu i tako t ehnieki opremljenu proizvodnju (mahom industrijsku) vaze
uglavnom sledeee organizaciono-tehnicke pretpostavke :
- podeLa funkcija u procesu rada na upravljanje, rukoyodenje i izvrsenje;
podela funkcije izvrsenja na sluzbe planiranja, pripreme, operativnog

izvrsenja ikon trole;

primena principa tehnicke podele rada;

- procesi rada koji su tehnicki opremljeni univerzalnim, rede specijalnim

masinama na tehnoloskim radnim mestima, pri cemu na radnim mes··
tima internog transporta dominira tip ruenih i lakih motornih trans­
portnih sredstava
serijski vid proizvodnje u organizaciji sluzbe proizvodnog izvrsenja.
U proizvodnji za koju ne vaze ove osnOVTle organizacione i tehnieke
pretpostavke jedva rno ~e da vah i napred izneto razvrstavanje pojedinih
troskova u tri osnovne grupe - fiksne, relativno fiksne i proporcionalne
- troskove. Tako:
1. Troskovi pt'ipreme stavljeni su u kategoriju fiksnih troskova uz
pretpostavku da je rec 0 serijskoj proizvoclnji iIi proizvoclnji nekog viseg
organizacionog vida. Medutim, kad je u pitanju pojedinacna p r oizvodnja
(zanatska proizvodnja, sitnoindustrijska proizvodnja, industrijska proiz­
vodnja po porudzbini), tehnicka priprema se cesto improvizuje i najeesee
je obavlja sam proizvodac na radnom mestu, bilo neposreclno pred proiz­
\~odnju iIi u toku same proizvodnje. Ovaj rad tehnicke pripreme, ovako
improvizovan, je proporcionaLan obimu proizvodnje, jer se za svaku jedi­
nicu proizvoda vrsi nova pr iprema.
2. Troskovi rada rukovodilaca izvan tehnoloske faze procesa rada (ko­
mercijalni, planski, finansijski rukovodioci, rukovodioci odrzavanja i 51.)
razvrstani su takode kao fiksni troskovi, opet na osnovu prednjih pretpos­
tavki 0 funkcionalnoj podeli rada. Ali, ako je ree 0 pojedinacnoj proizvod­
nji po porudzbini, desava se da neposreclni proizvodae zakljucuje porudz­
binu, nabavlja sam materijal za tu poruzbinu i sam isporueuje robu . U
tom slucaju ovo nisu fiksni , vee potpuno proporcionalni troskovi nabavke,
proizvoclnje i prodaje.
3. Troskovi internog transporta, oznaceni u gornjoj podeli kao troskovi
radne snage na pomoenim raclnim meGtima u radionici, razvrstani su u
relativno fiksne troskove. Razume se, opet uz pretpostavku da je izvr­
sena tehnieka podela rada. Medutim, ako to nije slueaj i ako radnik koji
proizvodi sam donosi materijal, alat i dokumentaciju na svoje raclno me­
sto, troskovi ovakvog internog transporta (donosenje materijala, alata i
dokumentacije na radno mesto) su proporcionalni obimu proizvodnje. Na
drugoj strani, ako se mesto serijske prede na laneanu proizvodnju, onda
ee se materijal verovatno transportovati mehanicki - koriseenjem kon­
vejera. Troskovi rada na intern om trans portu ee se skoro potpuno supsti­
tuisati troskovima amortizovanja konvejera, a amortizacija u ovom slu­
caju obracunata po vremenskom principu, spadaee u kategoriju fiksih
troskova . dok su ti isti troskovi kod serijske proizvodnje bili relativno
fiksni, a kod pojedinacne - proporcionalni .
Gornjih nekoliko primera pokazuju da je podela troskova na fiksne,
l'elativno fiksne i proporcionalne jedna relativna podela: koja takode ima
s voju dinamiku uslovljenu
1) razvitkom organizacionih obLika i metoda organizacije reprodukcije,

281
 2)
3) troskova i
4) troSkova.

1) na promene karakteristika troskova

rada,
vise vidove

(1) U procesu tehnicke podele rada za izmene izlozenih karakteristika

troskova naroCito je odvajanja
striktno tehnoloskih
od netehnoloskih podoperacija
inace tehnoloskim nnpr<lf' na teh­
noloskim mestima, ali su
(a) Ono sto se naziva ,)tehnoloskom«
smislu strogo tehnoloska
ciste O'l'1,prn.f'I.1P

svega 2
noloski.
i » tehnoloske«
Joske
(b) zuhvata, iIi iz tehno­
loske dYe promene:
1. bili dec
ju zasebna ali zavisna
2. ova zasebna ali zavisna svoje
kako u odnosu na i u odnosu na metode obra­
cuna: raniji proporcionalni zahvati pretvaraju se u re­
lativno fiksne; ranije su bili vezani za odre­
deni proizvod, a posle su bili zah­
a odvajanja su

1<J Prema tome, i Aehnoloske« uglavnom su

netehnoloske prirode, Jedna anketa u izvrSena 1950, pokazala
je da od rada u britanskoj na tehnoloske operacije u strogom
smislu dolazi vremena, a na operacije operacije transfr:ra ­
9/10,

282
 Ova promena karakteristika ranijih netehnoloskih zahvata i pod ope­
racija posledica je njihovog novog - zavisnog - odnosa prema tehnolo­
skoj operaciji. U stvari, ovaj proces nije sarno jedan prost proces odvajanja
izvesnih netehnoloskih zahvata iz sklopa »tehnoloske « operacije. S njim se
organizaciono povezuje niz drugih mera koje su dovele do promena karak­
teristika podoperacija. Nairne, podoperacija, recimo, namestanja (reglira­
nja) masine imala je iste karakteristike kao i operacija masinske obrade
dotle dok je bila u sastavu tehnoloske operacije. Bila je, dakle, pojedinac­
na operacija, vezana za odredeni proizvod i pToporcioanlna obimu proiz­
vodnje. Njenim izdvajanjem u zasebnu ali zavisnu operaciju, ona je, p re
svega, postala suvise velika za svoju glavnu operaciju, Nairne, ako radnik
reglira samo jednu masinu, on ce biti samo delimicno zaposlen, dok je pro­
izvodni radnik pri tome potpuno zaposlen. Da bi se obezbedila i puna za­
posienost reglera, njegova operacija regliranja se prosiruje na veci broj
masina koje mogu da rade i razne proizvode.1 5 Nova zavisna operacija na
taj naCin postaje zajednicka operacija za vise tehnoloskih radnih mesta.
Samim tim, njena dotadasnja proporcialnost se izgubila. Troskovi ove
operacij e su postali Telativno fiksni
zbog toga sto ne postoji precizan odnos izmedu trajanja tehnoloske i
trajanja netehnoloske operacije, te radno vreme izvrsioca netehnoloske
operacije,najcesee nije potpuno iskorisceno, i
zbog toga sto se radni uCinak na netehnoloskoj operaciji cesto moze
visestruko poveeati izmenom tehnicke opremljenosti.
(2) PTelazak sa niiih na vise vidove oTganizacije je sarno produzenje
gornjeg procesa podele rada. Kad je jednom izdvojen veliki deo netehno­
loskih operacija, tada su se pruzile siroke moguenosti za organizovanje i
uskladivanje netehnoloskih i tehnoloskih operacija u sledecem smislu:
(a) IzvrSilac netehnoloske operacije - recimo radnik koji donosi ma­
terijal na radno mesto iIi radnik koji donosi tehnicku dokumentaciju na
radno mesto - izvrsava tu operaciju za veei broj netehnoloskih mdnih me­
sta. Ovim je vee okrnjena dotadasnja proporcionalnost netehnoloske ope­
racije u odnosu na dinamiku obima proizvodnje.
(b) Sa gornjom reorganizacijom postavljen je zahtev da se netehnolo­
ska operacija sto Tede ponavlja u odnosu na jednu tehnolosku operaciju.
Ovaj zahtev znaci da na tehnoloskom radnom mestu ne treba da se radi
jedna operacija na svega jednom proizvodu, vee jedna operacija na seTiji
istih proizvoda. Duzina netehnoloske operacije pri prelasku s jednog pro­
izvoda na seriju proizvoda ili se nije poveeala (reglil'anje masine) ill se ne­
srazmerno manje poveeala (interni transport). Ovim se preslo s pojedinac­
nog na serijski vid organizacije proizvodnje, ali je tim prelaskom znatno
izmenjen karakter ranijih netehnoloskih operacija: troskovi rada na tim
operacijama su prestali da budu proporcionalni i postali su Telativno fiks­
ni, a u izvesnim slucajevima i fiksni.
(c) Procesom oTganizacionih racionalizacija u gornjem smislu prelazi
se postepeno na vise vidove organizacije proizvodnje - lancanu ill masov­
nu proizvodju - sto dovodi do potpune izmene karaktera troskova i do
izmene odnosa izmedu tehnoloskih i netehnoloskih operacija, odnosno nji­
hovih troSkova. Nairne, organizacionim racionalizacijama i prelaskom u
1$ Drugim recima, jedan namestac masine (regler) ce sada iskljucivo name­
stati deset raznlh masina, na kojima rade razni radnici. Razume se, da rad ovih
masina treba tako organizovati da u jednom momentu postoji potreba n a mestanja
svega jedne !119.sine, dok sve druge za to vreme rade.

283
vise vidove organizacije obzebedena je puna i kontinv,elna zaposlenost,
kako na tehnoloskim tako i na netehnoloskim, inace zavisnim radnim me­
stima . U odnosu na kvalitet ekonomije preduzeca, postizanje ove pune
zaposlenosti ima za posledicu:
1. da je odnos izmedu tehnoloskih i netehnoloskih radova preciziran;
2. da je preciziran odnos izmedu obima proizvodnje na jednoj strani, I
tehnoloskih i netehnoloskih radova, na drugoj strani;
3. da je obim proizvodnje, po pravilu, konstantan i da moze da se menja
jedino ako se prethodno izvrse tehnicka i organizaciona rekonstrukcija.
. ili ako izvadak iz proizvodnje (rezultat jednog uloska u proizvodnju)
podbaci zbog specijalnih razloga - kvar, slaba sirovina i s1.;
4. da se, s promenom obima proizvodnje u istoj srazmeri menja duzina
kako tehnoloskih tako i netehnoloskih operacija: troskovi netehnolo­
skih operacija, dakle, opet ostaju proporcionalni obimu proiz"-odnje, sa­
rno tad a s jednom znatno slabijom elasticnoscu u pogledu mogucnosti
promena obima.
Sve ovo pokazuje da klasicna podela troskova na fiksne, relativno
fiksne i proporcionalne, kao i razvrstavanje troskova u ove tri osnovne
grupe po kriterijumu karakteristika njihove dinamike vazi uglavnom za
serijsku organizaciju proizvodnje, koja je za sada jos uvek dominirajuci
vid organizacije u industriji. Kod ostaJih vidova ovaj odnos se menja. U
pojedinacnoj proizvodnji dominiraju proporcionalni troskovi nad fiksnim
i relativno fiksnim. U lancanoj, masovnoj i automatskoj proizvodnji, pono­
vo dolazi do prevage proporcionalnosti ali u jednom specificnom odnosu :
fiksni troskovi rada prema fiksnom obimu proizvodnje, a to znaci fiksirana
proporcija izmedu obima proizvodnje i troskova - u prvom redu troskova
rada - te proizvodnje. Moglo bi se reb da ovde dolazi do pojave neke
vrste fiksno-proporcionalnih troskova.

2) Uticaj tehnickog progresa na promene karakteristika troskova

Pmgres u organizovanju procesa proizvodnje ostvaruje se n~poredo s
progresom u tehnickoj opremljenosLi rada. Procesom mehanizacije, Ijudski
rad se postepeno supstituise radom masine. Ovo se desava kako na tehno­
loskim i organizacionim radnim mestima tehnoloske faze procesa rada
tako i na svima radnim mestima p~'ipremne i zavrsne faze tog procesa.
Masinizacija tehnoloskih radnih mesta i netehnoloskih radnih mesta
u tehnoloskoj fazi (interni transport) ima za rezultat su.pstituciju ljudske
radne snage masinskom. Na izvesnim poslovima ova masinizacija ide do
punog automatizma, u kome je Ijudska radna snaga skoro potpuno elimi­
nisana. Automatizam,lG kao najvisi do sada dostignuti vid organizacije pro­
izvodnje, predstavlja specifican slucaj u procesu masinizacije. U organi­

16 Automatizam je u engleskom automation (otomejsn) , a u francuskom, pre­

uzeto iz engleskog, takode automation iii automatisme. Tc;rmin je kovanica koja
je usIa u siru upotrebu tek u II svetskom ratu (Automa I tic )JToduc tion; Automa­
tische Produc tion) - i treba da ozn<1ci novi kvalitet u odnosu na dotadasnju
automatizaciju. Dotada snj a klasicna 3.utomatizacija oznacava mehanizovanje i auto­
matizov<1nje izvrsnih tehnoloskih operacija; njih obavljaju masine, automati iii
poluautomati. Automation oznacava automatizovanje ne samo izvrsenih t ehnolos­
kih ope raci ja vee i kontrolnih operacija na tehnoloskim radnim mesUma, a cesto i

184
 zaciono-tehnickim re.senjima postignutim automatizmom dolazi do obrta
upravo suprotnog anome koji je bio rezultat prvih mera tehnicke pode1e
rada. Lancanu proizvodnju, koja predstavlja najvisi vid organizacije pro­
izvodnje pre automatizma, karakteriSe vrlo visoka podeZa rada i ostro od­
vajanje tehnoloskih od netehnoloskih operacija. Zahvaljujuei ov-ome od­
vajanju bilo je moguee potpwlO automatizovati tehnoloske operacije, na
jednoj strani i najveCi deo netehnoloskih operacija, na drugoj strani ­
kao sto je slucaj s internim transportom - bez opasnosti od poremeeaja
proizvodnje. Naime, izmedu operacija tehnoloskog izvrsenja i operacija
internog transporta umetnute su operacije kontrole (koje inace pripadaju
zavrsnoj fazi procesa rada) cime se obezbeduje tehnoloska ispravnost ope­
racija vee u toku tehnoloske faze procesa rada. Za razliku od ovakvih
organizacionih resenja u lancanoj proizv-odnji, s pojavom automatizma
masinizuju se:
- tehnoloske operacije,
- operacije internog transporta,
dobar deo operacija odrZ3vanja sredstava za rad (podmazivanje),
- operacije tehnicke kontrole i
- najzad, operacije organizacionog koordinimnja svih ovih operacija.
Drugim reCima , potpuno je automatizovana i organizaciono potpuno uskla­
dena cela tehnoloska faza procesa rada, a u netehnoloskim fazama su ot­
pali iz\'esni pripremno-zavisni poslovi (operativno planiranje proizvodnje,
normiranje rada, tehnicka kontrola i s1.).
Dok su u etapi lancane i masovne proizv-odnje specijalne masine po­
tisle dotadasnje univerzalne, u etapi automatizma univerzalno-specijalne
masine - u stvari agregati maSina - potiskuju specijalne masine. Ovaj
proces mehanizacije i masinizacije do punog automatizma je i sa svoje
strane takode delovao da se izmeni kako proporcija izmedu pojedinih tro­
skova tako i karakter pojedinih vysta troskova.
SuStina ovih promena je u cinjenici da se ljudska radna snaga zame­
njuje radom sredstava za rad. Time se i troskovi rada supstituisu trosko­
vima amortizacije. A ovi poslednji, kao sto je ranije naglaseno, nisu vezani
za stvarne, vee za pretpostavljene utroske. Drugim recima, fizicko trosenje
sredstava za rad, koja supstituisu coveka, nije relevantno za utvrdiv-anje
arnortizacij 2 u automatskoj proizvodnji, vee je relevantno ekonomsko tro­
senje automat-mas ina, odnosno njihovo zastarevanje. Ovaj ekonornski vek
trajanja postaje sve kraei ukoliko je brzi proces supstitucije co\'eka ma­
sinom.
Kao rezultat supstitucije coveka masmom u procesima rada javljaju
se sledeee prornene u karakteristikama pojedinih vrsta troskova:
l. troskovi sredstava za rad se poveeavaju u odnosu na troskove rada;
2. troskovi rada na rezijskirn mestima se poveea\'aju U odnosu na troskove
rada na radnim mestima izrade;

operacija zamene osteeenog dela masine, remonta i sl.; njih ne obavlja automat­
-masina, vee automat-£abrika.
U nasem jeziku automatizacija u klasicnom smislu je oznacavana terminom
»automatizacija «. Za novi kvalitet, koji Anglosaksonci oznacavaju kovanicom »auto­
mation«, ova kovanica se prevodi novom kovanicom »otomacija «. Nas jezik ne trpi
ovakvu ko va nicu, a nema ni potrebe za njom, kad se moze upotrebiti termin »auto­
matizam «, cime se novi kvalitet u procesu automatizovanja dovoljno odvaja od
klasicne automatizacije.

285
 3. s obzirom na to da su troskovi na radnim mestima izrade
obimu
fiksni, to se

4. relativno fiksni troskovi, iako rastu

jedinici proizvoda, j er
proizvodnje

5. tehnicke

§kova.

Istorijske tendencije u promenama karakteristika troskova

Ako se troskovi u svetlosti razvitka
od pojedinacne na jednoj
tehnickog tehnicke
njihovih '''';;.'[1.1'\.[.''''
ILL.IU[J'ltL i raz­

1. Troskovi materijala za
nalnosti kod svih vidova
Iancane, masovne i
2. Troskovi rada izrade karakter proporcionalnih troskova
samo u U lancanoj i auto­
matskoj proizvodnji radne snage izrade
i kapaciteta, tako da su troskovi konstantni, kao i
kod svih drugih proporcionalnih ako se kapacitet delimicno
onda se ovi troskovi po kao kad su u
troSkovi.
3. Troskovi
nji blize se
relativno
svih

4. Troskovi rada na
tehnoloskih faza kod
kod serijske nr."''7·un,rl
Sovne i automatske fiksiran
Prj p unom
je normalna pojava troskovi ove vrste
su kao da su u pitanju proporcionalni troskovi.
izvodi s delimicnim koriscenjem kapaciteta sto je rede
troskovi rastu po kao da su fiksni.
5. Troskovi rada na radnim mestima proizvoda blize se p1'O-
troskovima
nH./.I.'fJ./'fTl. proizvodnji. Pri ma­
ovi troskovi postaju
6, Troskovi sredstava za Tad su kod svih vidova
deo sredstava. Izuzetno za ona sredstva kod kojih u"'>~n,v
dominira nad ekonomskim zastarevanjem ovi troskovi su

286
S obzirom na to da zastarevanje igra s\-e vecu ulogu u odnosu na fizicko
trosenje masina i uredaja, odnos izmedu fiksnih i proporcionalnih trosko­
va sredstava za rad sve vise se pomera u korist fiksnih.

ItMATERIJAL ZA IZRAOU

S I i k a 29. - PROMENE KARAKTERISTIKA TROSKOVA U ZA VISNOSTI OD

VIDOVA ORGANIZACIJE. Pojedine vrste troskova navedene u prvoj koloni leva.
menjaju svoje karakteristike pri prelasku s nizih na vise vidove organizacije pro­
izvodnje na nacin kako je to na slici naznaceno.

4) Uzajamna supstitucija elemenata proizvodnje

Pod uzajamnom supstitucijom elemenata proizvodnje podrazumevamo
pojavu da se u proizvodnji utrosak jednog elementa potpuno iIi delimicno
supstituise (zamenjuje) utroskom drugog elementa: recimo, da se smanji
utrosak radne snage uz povecanje utroska materijala, ili pak obrnuto ­
da se smanji utrosak materijala uz povecanje utroska radne snage; ili da
se smanji utrosak radne snage uz povecanje utroska sredstava za rad, i s1.
Supstituclje ove i slicne vrste u procesima proizvodnje ne vrse se ni slu­
cajno niti pak bez odredenih kriterijuma. Za njih postoje kako odredeni
uslovi tako i odredene granice moguceg supstituisanja. Ti uslovi i granice
pocivaju
(1) na uzajamnom konkurentskom odnosu triju elemenata proizvodnje, i
(2) na teznji da se sprovedena supstitucija ostvari na nivou minimalnih
troskova.
(1) Iako svaki od tri elementa proizvodnje - materijal, sredstva za
rad i radna snaga - ima drugu funkciju u procesu proizvodnje, razlicitu od
funkCije ostalih dvaju elemenata, ti elementi, posmatrani cak i sa stano­
vista svojih razliCitih funkcija, stoje u proizvodnji u izvesnom medusob­
nom konkurentskom odnosu. Tako, masine i alati ce se trositi vise ako je
materijal rdavog kvaliteta no sto ee se trositi ako je materijal odlicnog
kvaliteta; ako proizvodac preraduje dragocen materijal, on ee uloziti veee
naprezanje za istu proizvodnju da bi otpadak ili kvar bili sto manji; ako

287
 je u
te ce i
stoji i izmedu radnika i
dem ucinak na masini za
on ce
masina vise
radnik zeli da sto Vise cuva
sporiji, autrosak radne snage
postoji cak izvesna vrsta
ovih elemenata
medu
lektiva
predvideno, ostali clanovi
rio ish zadatak proizvodnje.
(2) Navedeni konkurentski adnos
izvodnje od strane drugih, odnosno
Aka se utrosci
se sa
onda ce se da se
vrste po pravilu, samo onda kad one minimalne
ukupne trosko've sva tri elementa 17 Ovako postavljen princip
supsiitucije moze da se definiSe kao princip minirnalnih ukupnih troskova
u uzajamnoj elernenata proizvodnje. ako su jednom
odredenom troskovi sva tri elementa
onda nece biti

doCi
- razmne se, samo ako je ona

se utrosci onih dvaju elemenata proizvodnje kod bilo

troskova po jedinici, a se utrosci elemenata proizvodnje

su troskovi po jedinici porasli. da su izvesne dotrajale masine

vrlo visokim cenama, a da su cene takvih
toliko snizene da znatno
r~a Pr~
u SVin1
recimo,
znatno
po jedinki opet doCi
raelne snage, odnosno troskova odnos­

17 Odstupanja pravila biCe uglavnom onda kad proizvodac

da nade u kolicini onaj elemenat cijom supstitucijom bi
ukupne trn.~I<"I"'A

288
 no amortizacijom kao troskom masme. Hi, recimo, cia su cene materijala
toliko porasle da usteda od 5010 utrosaka materijala povecava dohodak po
jedinici proizvoda u iznosu koji je veCi od zarade po jedinici proizvoda. U
tom slucaju preduzece ce verovatno stedljivije trositi materijal, pa i po
cenu smanjenog ucinka u proizvodnji, odnosno po cenu smanjenja produk­
tivnosti: utroSak jeftinije radne snage u ovom slucaju je povecan, ali je
smanjeno trosenje skupljeg materijala, sto, u konacnom bilansu, ima za
rezultat obezbedenje minimalnih ukupnih troskova, postignuto ovom sup­
stitucijom.
U s\ima gornjim primerima impuls za supstituciju jednog elementa
proizvodnje drugim potekao je iz teznje da se ukupni troskovi svedu na
minimum.

V. METODOLOSKA PROBLEMATIKA TROSKOV A

Sustina metodoloske problematike troskova je iskazivanje troskova u

onim kombinacijama i onakvimizrazima kroz koje ce najpotpunije biti
ispoljen kvalitet ekonomije preduzeca, uslovljen vrstama i velicinom tro­
skova. Ovako postavljena metodoloska problematika troskova resava se pre
svega
l. sistematisanjem troskova po kriterijumima odnosa relevantnih za eko­
nomiju preduzeca, a zatim
2. izborom i primenom adekvatnog postupka obracuna troskova, koji ce
najpotpunije prikazati troskove u odgovarajucim ekonomskim relevant­
nim odnosima.

l. SISTEMATISANJE TROSKOVA PO KRITERIJUMIMA

EKONOMSKI RELEVANTNIH ODNOSA
Pod ekonomski relevantnim odnosima troskova podrazumeva se svaki
odnos troskova prema bilo kojoj drugoj kategoriji iIi faktoru ekonomije
pl'eduzeca iz koga moze da se sagleda neb od aspekata kvaIiteta ekonomije
preduzeca. S obzirom na to da su elementi i faktori ekonomije preduzeca
vrlo mnogobrojni, postoji vanredno veliki broj ekonomski relevantnih od­
nasa troskova prema tim elementima i faktorima ekonomije preduzeca.
Neki od njih su znacajniji za sagledavanje kvaliteta ekonomije, dok su
drugi manje znacajni. Kao najznacajniji ekonomski relevantni odnosi tro­
skova prema elementima i faktorima ekonomije preduzeca, javljaju se:
1) odnosi izmedu troskova i mesta na kojima su nastali,
2) odnosi izmedu troskova i proizvoda, kao nosilaca koji su ih prouzro­
kovali,
3) odnosi izmedu troskova i vremena u kojima su nastali, odnosno na koje
se rasporeduju, i
4) odnosi izmedu troskova, posmatranih po mestima, po nosiocima i vre­
menski, u svetlu metoda njihovog obracuna.
Sa stanovista ovih ekonomski najrelevantnijih odnosa, potrebno je iz­
vrsiti sistematisanje troskova da bi se na dobivene sistematizacije mogle
primeniti adekvatne metode obracuna, koje ce omoguCiti najpotpuniji uvid
u kvalitete ekonomije, posmatrane sa stanoviSta njihove uslovljenosti tro­
skovima.

19 Ekonomika predu;::eca 289

 1) "0'~",,~ troskova po mestima nastajanja
troskovi shvate kao cenovni izraz utrosaka elemenata
postavljenom namerom da se, u dinamici
tada nije samo kontrolisati sta
vee je takode vazno i odrediti mesto na
mesta trookova nazivamo

sledeea dva osnovna

1. da se grupom troskova obuhvate troskovi koji istu ili
slienu
2. da se dinamika troskova po onim radnih mesta

u nadleznosti jednog rukovodioca, kako rukovodilac magao

vati uzroke te dinamike i otklanjati uticaje,

Prema troskova ne&: se iei verovatno do

nacnih radnih sektora
zavisnosti od nivou
trola odnosno kontrola
se troskova preduzeca kao oni se, s obzirom na
mesto na kome utrosci koji konkretne troskove, kao i na
karakter tih mogu podeliti na
(1) troskove izrade i
(2) rezijske troskove,
(1) Troskovi izrade su cenovno izrazeni utrosci elemenata
na tehnoloskim radnim mestima, Prema u troskove izrade
sledeCi troskovi po elementirna proizvodnje:
(a) troskovi u koje spadaju'
1.

3. troskovi
(b) troskovi u sarno zarade
(c) troskovi sredstava za rad amortizaciju,
Svi ovi troskovi, kao rezultat utrosaka na tehnoloskim radnim mesti­
ma, tffino su povezani s tehnoloskom fazom procesa rada: s produzavanjem
i intenziviranjem tehnoloske faze procesa oni a u protivnom
- opadaju. Izuzetak cini amortizacija, s obzirom na to da ona nije funk­
cija utrosaka sredstava za vee funkcija veka trajanja.
(2) Rezijski troskovi su cenovno izrazeni utrosci elemenata
nje u pripremnoj u fazi i na
tehnoloske faze procesa rada. troskovi se
kom grupom, ne sto u njihovim
 slicnosti, vee zbog toga da bi se jasno odvojili od troskova izrade, od kojih
se znatno razlikuju. - Ako se rezijski troSkovi dalje rasclanjuju, dobi­
ee se :
1. Troskovi pogonske rezije, kao cenovni izraz utrosaka elemenata pro­
izvodnje na organizacionim radnim mestima tehnoloske faze. Ovi utrosci
su vrlo tesno povezani s tehnoloskim procesom i nastaju pod znacajnim
njegovim uticajem, sto daje specificno obelezje karakteristikama ovih tro­
skova . Jedno od tih obelezja je njihova relativna fiksnost u odnosu na di­
namiku obima.
2. Troskovi upravno-prometne rezije, kao cenovni izraz utrosaka u
pripremnoj i zavrsnoj fazi procesa rada. Svi ovi troskovi imaju karakter
troskova organizacije preduzeea kao celine. Trosenja, Cija su oni posledica,
nemaju tesne veze s tehnoloskim procesom, usled cega taj proces i ne daje
n3JroCito obelezje ovim troskovima. Posmatrani sa stanovista dinamike
obima, oni najcesee imaju fiksni karakter.l~

2) Sistematisanje troskova po nosiocima

Sistematisanje troskova po mestima (u stvari po grupama radnih me­
sta i po odeljenjima) predstavlja jednu prelaznu sistematizaciju troskova.
Nairne, troskovi nastaju na pojedinim radnim mestima, ali njih, u krajnjoj
liniji, nisu prouzrokovala ta radna mesta vee proizvodi koji se proizvode
na doticnim radnim mestima i koji predstavljaju njihoye nosioce. Odnos
izmedu nastalih troskova i nosilaca koji su ih prouzrokovali predstavlja
takode jedan od najznacajnijih odnosa relevantnih za kvlitet ekonomije
preduzeea. Da bi se taj odnos sagledao, potrebno je izvrsiti sistematisanje
troskova po nosiocima pod kojim se podrazumeva vezivanje svakog kon­
kretnog troska (direktno iIi indirektno) za nosioca koji ga je prouzrokovao.
Problematika ovoga sistematisanja je
(1) uocavanje i sagledavanje ciljeva sistematisanja po nosiocima, i
(2) izbor metoda koje ee obezbediti najreaInije sistematisanje troskova po
nosiocima.
(1) Posmatrano sa stanovista cilja, sistematisanje troskova po nosioci­
rna treba da obezbedi
(a) instrumente pocetne orijentacije u politici cena sopstvenih proizvoda 1
(b) instrumente kontrole ostvarenog poslovnog uspeha u operativnom po­
slovanju preduzeea.
(a) Tdisne cene proizvoda formiraju se pod dejstvom zakona ponude
i traznje, pri cemu se ponuda formira: (1) na osnovu visine tros­
kova, odnosno stvarne cene kostanja, i (2) pod dejstYom unutrasnje po­
slovne politike preduzeea. 19 Prema tome, iako cena kostanja nije iskIjuciva
determinanta tdisne cene proizvoda, ona predstavljaju znacajnu orijenta­
ciju proizvodaca u zauzimanju stava na tdistu u mehanizmu ponude i
traznje. avo je pogotovu znacajno kad se ponudac javija kao monopolista
ili oligopolista, kao i u svima onim slucajeyima u kojima se isporuka vrsi
po porudzbini, po specijalnim uslovima koje je kupac postavio itd.

18 Taj karakter nemaju troskovi u zavrsnoj fazi procesa rada, na radnim me­
stirna dovrSCivanja proizvoda (pakovanje, sk1adistenje i otprerna proizvoda).
19 U izvesnirn slucajevirna, prodajnu cenu prodavac odreduje na osnovu tro­
skova, odnosno stvarne cene kostanja. To su slucajevi u kojima proizvod nije do­
vo1jno afirrnisan na triistu, slucajevi proizvoda kod kojih preduzece nije formuli­
sa10 odredenu politiku cena, slucajevi sitnih, pojedinacnih, vanplanskih porudzbina,
slucajevi proizvodnih usluga i slieno.

IS' 291
 (b) Troskovi sistematisani nosiocima su takode i instrument kon­
trole poslovnog uspeha prodajna cena rezultat
zakona ponude i traz.nje, razume se, nece moci da eventualno
povecanje troskova prebacuje na kupca. ako on i nije u da dik­
tira nivo prodajne nivou troskova,
troskova da mogao da se drugim
od eventualnih

baza
za indikator da Ii
treba ostati na eventualno treba
vrsiti neke promene u

PO VEZI SA
VRSTA n~osKovA
NOSIOCEM

1, materijat za izradu pojedinacni

2, pomocni materijaL a.)
b)
3. energija
4, izrade
5, amortizaciJa
6. pogonska rei.
, 7,

S I i k a 30, SISTEMATISANJE TROSKOVA PO NOSIOCIMA,

(2) S obzirom na metodoloske mogucnosti sistematisanja vezivanja

troskova po svi troskovi u mogu da se UV'",,,j,CC na
(a) pojedinacne troskove i
(b) ili troskove.
troskovi su troskovi koji se sistematiSu po nosiocima
procesa u kome su nastali, U red ovih troskova
materijala za izradu se izuzima iz skladista (prema
tome po odredenom raclnom za odredenu vrstu i kolicinu
proizvoda; troskovi rada za odrecleni radni
sto znaCi za odredenu vrstu i
svaka masina radilica u tome slucaju moral a imati svoj zasebni brojac. Za
struju za osvetljenje, ogrevni materijal, mazivo, materijal za Ciseenje, kan­
celarijski materijal itd., ne postoji ni teoretska ni prakticna moguenost da
se utvrdi koji deo troskova otpada na koji proizvod. Isto ovo vazi i za sred­
stva za rad na kojima se proizvode sad jedni, sad drugi proizvocii.
Ako se dublje ude u sustinu zajednickih iIi opStih troskova, konstato­
vace se da ovo i nisu u stvari troskovi oreaenih proizvoda, vee troskovi
preduzeca kao organizacione jedinice. Ovo otuda sto se oni ne menjaju u
dinamici reprodukcije s dinamikom obima proizvodnje, vee se menjaju s
promena organizacije preduzeea. Od njih kao zajednickih troskova pre­
duzeca moguee je dod do troskova po nosiocima - moguce ih je, drugim
recima , podeliti po nosiocima - jedino primenom izvesnog konvencional­
nog kljuca za njihovu raspodelu.

3) Sistematisanje troskova po vremenu njihovog nastajanja

N osilac pojedinaenih troskova uvek je proizvod za koji su izvrseni od­
govarajuCi utroSci. Ti utrosci se, vee pre pocetka trosenja, vezuju za pro­
izvod za kOji se trose konkretni elementi proizvodnje, tako da za njih
nema znacaja vremensko sistematisanje troskova. Ovo je slucaj s trosko­
virna materijala za izradu i troskovima rada izrade koji su, recimo, marta
meseca prethodne godine utroseni za izradu proizvoda A, .koji se zavrsava
u martu mesecu tekuee godine. Ovi troskovi ce uci u troskove proizvoda A
u martu mesecu tekuce godine, kao pojedinacni trookovi, iako je utrosak,
koji je osnov njihovog nastajanja, izvrsen godinu dana ranije. Ovakvo ve­
zivanje troskova izrade za proizvod koji je njihov nosilac, bez njihovog
prethodnog vremenskog sistematisanja, omogueeno je cinjenicom da su
oni, pomoeu odgovarajuce dokumentacije, vezani za taj proiz"'od nepo­
sredno pre pocetka samog trosenja.
Zajednicki troskovi koji, u stvari, predstavljaju troskove preduzeea
kao celine, a ne troskove pojedinih proizvoda toga preduzeca, ne mogu
ovako neposredno da se vezuju za proizvod kao za svog nosioca, vee je
potrebno njihovo prethodno vremensko sistematisanje. Pre pristupanja to-'
me vremenskom sistematisanju, potrebno je da se prethodno obavi njihovo
sistematisanje po mestima, a tek posle sistematisanja po mestima, moze se
pristupiti njihovom sistematisanju po nosiocima.
Zajednicki troskovi preduzeca nastaju u odredenom periodu (recimo
odredenom mesecu), i oni su cenovni izraz utrosaka koji su nastali u tom
periodu. Kad bi se u istom periodu zapoceo i dovrsio odredeni broj odre­
denih vrsta proizvoda, tada bi svi proizvodi toga perioda bili nosioci svih
zajednickih troskova istog perioda. Ova uproseena shema se najcesce ne
javlja u preduzecu. Usled toga se problem vremenskog sistematisanja tro­
skova svodi na
(1) problem sistema tisanja zajednickih troskova odredenog perioda, na­
stalih zbog odrzanja procesa rada tt tome periodu, i
(2) problem sistematisanja zajednickih iroskova odredenog perioda, nasta­
lih zbog odrzanja procesa rada ttopste, a ne samo zbog oddanja procesa
rada u tome periodu.
(1) Problem sistematisanja zajednickih troskova odredenog perioda,
nasialih zbog odrzanja procesa rada tt tome periodu, dolazi do izrazaja
kl'oZ primer koji sledi. U posmatranom periodu (recimo periodu I) predu­

293
zece je zavrsilo izvesnu kolicinu proizvoda. Proizvodnja samo nekih od tih
proizvoda je zapoeeta i zavrSena u posmatranom periodu. Proizvodnja dru­
gih je zapoeeta u nekom od prethodnih perioda, a zavrsena u posmatra­
nom periodu. Kod ovih drugih proizvoda ree je, dakle, 0 nedovrsenoj pro­
izvodnji iz nekoga od prethodnih perioda, koja se prenosi u posmatrani
period. Pored toga, u posmatranom periodu je proizvedena izvesna kolieina
nedovrsehih proizvoda, koji se kao nedovrseni prenose u naredni period.
U posmatranom periodu I nastali su izvesni zajednieki troskovi koje treba
sistematisati po nosiocima. Ti nosioci mogu da budu samo p1'oizvodi toga
perioda, bez obzira na to da Ii su oni kompletni proizvedeni u tome p eri­
odu, da Ii su samo zavrseni u tome periodu, ili su samo zapoeeti i preneti
kao nezavrseni u naredni period. Drugim r eCima, kao nosioci zajedniekih
troskova perioda I, u gornjem primeru, mogu da se jave:
1. proizvodi eija je proizvodnja zapoeeta u nekom od proteklih, a dov rsena
u posmatranom peliodu;
2. proizvodi eija je proizvodnja zapoceta i dOVTsena u posmatranom pe­
riodu i
3. proizvodi eija je proizvoonja samo zapoeeta u posmatranom periodu a
bice dovrsena u nekom od narednih perioda.
S obzirom na to da se zajednicki troskovi prenose na proizvod indi­
pektno primenom odredenog kriterijuma, taj kriterijum treba da je sadr­
zan, i da je merljiv, u svakoj od ove tri kategorije proizvoda. 20 Taj krite­
rijum mogu biti, recimo, pojedinacni tro skovi, jer svaki proizvod ima
zasebno iskazanu ovu vrstu t1'oskova. Ako se oni uzmu kao kriterijum
raspodele zajednickih troskova posmatranog perioda, tada odnos izmedu
ukupnih zajednickih i saobracajnih pojedinacnih troskova izrazava stopu
zajednickih troskov a. Poznavanjem pojedinacnih troskova po proizvodima,
moguee je, za svaki proizvod, izraeunati njegov alikvotni deo zaj edniekih
troskova, mnozenjem pojedinaenih troskova toga proizvoda ovom stopom
zajedniekih troskova. Kako se odnos izmedu zajedniekih i pojedinaenih
troskova menja iz perioda u period, menjaee se iz perioda u period i stopa
zajedniekih troskova.
(2) Drugu vrstu zajedniekih troskova Cine troskovi odredenog perioda
kOji nisu nastali sarno u cilju odrzavanja rada toga perioda, vee u cilju odr­
ianja procesa rada uopste. - U ovu kategoriju troskova spadaju troskovi
ogreva u zimskim mesecima. Oni su, u prvom redu, s1'acunati na obezbe­
denje us-Iova rada bas u tim mesecima. Ako bi ogrev izostao, radni uCinak
bi verovatno opao. Ali, to nije sarno zbog zimskih meseci. Ako bi izostao
ogrev u toku nekoliko zima, to bi umanjilo radnu kondiciju radnika i u
letnjim mesecima. Troskovi generalnog remonta masina i postrojenja u
industriji sezonskog karaktera (seeerane, ciglane) imaju slicnu funkciju:
odrzanje procesa rada uopste , a ne sarno u periodu kad nastaju ovi tros­
kovi. Generalni remont se vrsi u mrtvoj sezoni, prema tome, u vremenu
kad je obustavljen proces rada glavne proizvodnje. On se, dakle, ne obav­
lja zbog procesa rada u toj - mrtvoj - sezoni, vee zbog procesa rada i
proizvodnje u punoj sezoni: ako se u letnjim mesecima ne bi izvrsio gene­
ralni remont seeerana, njihov bi rad bio verovatno prekinut u jesenjim i
zimskim mesecima . - Ovi sezonski troskovi cine se zato da bi se obezbedio
kontinuitet procesa rada uopste, a ne samo u periodima u kojima su oni
nastali . Usled toga je nuzno njihovo sistematisanje i vremenSko raspore­

.:c 20, Da je sadrzan u proizvodfma pod 1. 2. 3.

294
 divanje na sve periode procesa rada, a ne saroo na one periode u kojima
su ti troskovi nastali. Kriterijum za njihovu raspodelu na te periode mogu
biti: (1) pojedine vremenske jedinice u periodu u kome su nastali - re­
cimo, godisnji zajednicki troskovi ove vrste rasporeduju se ravnomerno na
dvanaest meseci; (2) ukupna kolicina proizvoda proizv-edenih u periodu u
kome su nastali ovi troskovi - recimo, godiSnji zajednicki troskovi ove
vrste dele se ravnomerno na godisnju koliCinu glavnih proizvoda, bez
obzira na mesece u kojima su nastali troskovi i na mesece u kojima su pro­
izvedeni ti proizvodi ; (3) svi, iIi sarno neki od pojedinacnih troskova - re­
cimo, godisnji zajednicki troskovi ove vrste - dele se na ukupne pojedi­
nacne troskove rada, cime se iznalazi stopa zajednickih troskova i pomocu
nje, u napred iznetom smislu, izracunavaju se zajednicki troskovi posma­
tr:mog pedoda koji treba da terete svaki pojedini proizvod.

4) Sistematisanje troskova prema metodi njihovog obracuna

S obzirom na to da je proizvod nosilac troskova, vanredno je znacajno
dobiti troskove sistematisane po proizvodima kao nosiocima. Postupak u
ovome sistematisanju, kao sto se videIo, dosta je slozen, zahteva prethodne
faze sistematisanja troskova po drugim kriterijumima i primenu odrede­
nih metoda samog obracuna po proizvodu. Svi troskovi po proizvodu ne
mogu da se obracunaju po istoj metodi. Sa stanoviSta metode po kojoj se
troskovi prenose na proizvod, svi troskovi mogu da se podele na
(1) direktne troskove i
(2) indil"ektne troskove.
(1) Direktni tros/wvi koji se evideniiraju po proizvodima kao svojim
nosiocima. Oni, drugim reCima, ne zahtevaju nikakav racunski postupak
da bi se »preneIi « na nosioce. To je usiov s ranije navedenim pojedinaenim
troskovima. U red ovih spadaju troskovi materijala za izradu i troskovi
rada izrade. Prvi se, na osnovu potrosnica materijaIa, a drugi na osnovu
radnih lista, evidentiraju za svaki proizvod odvojeno. Prostim zbirom do­
bija se ukupna visina ovih troSkova po proizvodima.
(2) Indirektni troskovi su troskc'vi za Ciji obracun po proizvodima, koji
su njihovi nosioci, treba primeniti neku od specijalnih metoda obracuna
tih troSkova. Svi zajednicki troskovi, u koje spada najveci deo rezijskih
troskova, su takode indirektni troskovi. Pored toga, od troskova izrade u
indirektne troskove redovno spadaju, troskovi amortizacije i troskovi po­
mocnog materijala. U izvesnim slucajevima cak i neki trOSk0Vi materijala
za izradu, kao i troskovi rada izrade, spadaju u indirektne troskove. 21

2. POSTUPAK I METODE OBRACUNA TROSKOVA

Sistematisanje troskova, prikazano u tacki 1. ovoga otseka, predstavlja
sarno pripremnu etapu u prilazu metodoloskoj problematici troskova. Kad
su troskovi jednom sistematisani po odredenim kriterijumima, time je
stvorena osnova .

~I Trosko vi secerne repe u seceranama su troskovi izrade, ali, kad je u pitariju

njihovo rasporedivanje na secer, rezance, melasu i sirup, oni s u iridirektni troskovi.
Troskovi rada posada na va ljackim prugama u valjaonicama celika su trosktNi
izrade, ali kad .ie u pitanju njihovo raz vrsta va nje na pojedine vrste celika kojise
valja na toj prLlzi, oni su indirektni troskovi.

295
a) za racunsko-tehnicki visine troskova po elemen­
tima i
b) za adekvatne metode obracuna
jom ce se, prethodno utvraeni na nosioce.

a) 0 bra c u n t r 0 s k 0 v a poe 1 erne n tim a

proizvodnje

1) Obracun troskova materijala

Tehnicko-racunski uslov za obracun troskova ma­

materijala zahteva
pre po kojoj
obracun u konkretnom preduze­
po nabavnim cenama u mo­
po nabavnim cenama u
cenama u momentu ponovne
konkretne cene po
na
u skladistu

2) Obracun troskova sredstava za rad

ostala troskova sredstava za rad spe­
i metodolosko-tehnicka problematika obracuna
Ona tehnici

promene
ovih troskova
utrosenih sredstava za rad. Prema
troskova sredstava za rad se svodi na

Kad se nekoliko vrsta materijala, tako da se u radni

nalog unose pa cak i radno vreme.

296
 (1) utvrdivanja visine troskova sredstava za rad,
(2) amortizovanja, odnosno zaracunavanja troskova srecistava za rad,
(3) otpisivanja , tj. postupak uskladivanja visine osnovnih sredstava u re­
produkciji s visinom amortizacije i
(4) reprodukovanja utrosenog i otpisanog del a sredstava.
(1) Pri obracunu trosko'la sredstava za rad potrebno je, pre svega,
utvrditi visinu u7cupnih troskova sredstava za rad. U ove ulaz e:
1. Nabav ni troskovi, koji se sastoje od nabavne (fakturne) cene sred­
stava za rad, troskova dopreme tih sredstava i troskova njihovog ugradi­
vanja (montaze) .
2. Troskove genemlnog remonta, koji obuhvataju troskove materijala
i rada buduCih generalnih opravki. Da bi oni mogli da se utvrde, potrebno
je: predvideti broj tih general nih opravki i predvideti priblizno troskove
svake od tih opravki.
(2) Problematika amortizovanog obuhvata sagledavanje same amorti­
zacije kao troska rada (a) i sagledavanje i izbor adekvatnog sistema amor­
tizovanja (b).
(a) Trosenje sredstaya za rad j e postepeno, a to znaci da se jedno sred­
sivo za rad u trosi tek posle veeeg ili manjeg broja ciklusa reprodukcije,
obavljenih tim sredstvom. Konzekventno ovome, i prenosenje troskova
sredstava za rad na novi proizvod treba da bude postepeno - kroz niz ci­
klusa reprodukcije - vee prema veku trajnja sredstva. Ovaj proces pre­
nosenja troskova sredstava za rad na proizvode izradene pomoeu tih sred­
stava - koji inace odgovara procesu prenosenja vrednosti tih sredstava
na novi proizvod, u toku veka trajanja sredstva - naziva se proces amor­
tizovanja sredstava za rad. Sum a koja se, kao posledica amortizovanja,
unosi u cenu kostanja novog proizvoda u svojsh-u reprodukcione vredno­
sti alikvotnog dela utroska sredstava za rad naziva se amortizacija_ - Vre­
menski ritam procesa amortizovanja u nacelu treba da odgovara vremen­
skom ritmu procesa trosenja sredstva za rad. Medutim, vremenski ritam
stvarnog trosen.ja je najmanje poznat, usled cega se, u tretiranju troskova
sredstava za rad, mahom operiSe pretpostavljenim, a ne stvarnim utrosci­
ma sredstava za rad. Samo, ni ta pretpostavka 0 trosenju nije uvek ista .
J ednom se pretpostavka 0 trosenju donosi na osnovu pretpostavke 0 pre­
dominantnoj ulozi zastarevanja u ukupnom trosenju sredstava za rad.
Amo,rtizacija, odredena na osnovu ovakve pretpostavke, ima jedan karak­
tel'. Drugi put se pretpostavka 0 trosenju donosi na osnovu' pretpostavke 0
dominantnoj ulozi jizickog trosenja u ukupnom trosenju sredstava za rad.
Amorti zacija, doneta na osnovu oval<ve prctpost8v ke , ima drugi karakter.
(b) Da bi se, na osnovu ukupnih 1:Iroskova sredstava za rad , doslo do
dela troskova koji treba da tereti proizvodnju u odredenom periodu, ili je­
dinicu proizvoda toga perioda , potrebno je prethodno opredeliti se za si­
stem obracuna, tj. sistem raspodele ovih ukupnih troskova na proizvodnju
koja ee se izvrsiti pomocu knnkretnog sredstva za rad. Sistemi raspodele
troskova sredstava za rad na reprodukcione periode u veku trajanja tih
sredstava, odnosno na pojedine pl'oizvode u bilo kom reprodukcionom pe­
riodu, nazivaju se sistemi amortizovanja_ Postoje uglavnom dva osnovna
sistema amortizovanja koji se najcesce primenjuju u praksi, i to:
1. vremenski sistem amortizovanja i
2. funl<cionalni sistem amortizovanja .
1. Vremenski sistem am01·tizovanja pociva na pretpostavci da ce se od­
redeno sredstvo za rad - odredena masina - utrositi posIe izvesnog vre..:

297
mena (obicno izvesnog broja godina) bez obzira na to u kojoj ce se meri
masina u tome vremenu fakticki i koristiti u proizvodnji. Ovakya pretpo­
stavka zasniva se na cinjenici da ee masina, ukoliko se u tome vremenu
fizicki ne utrosi usled rada, ostareti usled naucnog i tehnickog progresa. Da
bi ovaj sistem amortizovanja mogao da se primeni, potrebno je, pored po­
znavanja ukupnih troskova sredstava za rad u napred ' iznetom smislu,
utvrditi, odnosno proceniti, yerovatni vek trajanja svakog konkretnog sred­
stva za rad.23
2. Funkcionalni sistem amortizovanja se zasniva na pretpostavci da ee
vek trajanja sredstva za rad biti ravan 'njegovom fizickom veku - dakle,
da neee dod do zastarevanja sredstva za rad - i da je trosenje toga sred­
st'ia proporcionalno obimu proizvodnje koji ce se obaviti u njegovom veku
trajanja. Po ovom sistemu, umesto procene veka trajanja sredstava za rad,
potrebno je proceniti koliCinu proizvoda koja ee se mod proizvesti pomocu
toga sredstva. Ako se ukupni troskovi sredstva za rad podele ovako proce­
njenom ukupnom kolicinom proizvoda koji ee mob da se izrade pomoeu
toga sredstva, dobiee se deo troskova sredstva koji tereti jedinicu proizvo­
da. Mnozenjem koliCine proizvoda u bilo kom vremenskom periodu ovim
iznosom troskova sredstava za rad po jedinici proizvoda (amortizacijom po
jedinici proizvoda) dobija se ukupni iznos troskova za rad - amortizacija
- koji terete posmatranu koliCinu proizvoda.
(3) Otpisivanje osnovnih sredstava je akt smanjivanja osnovnih sred­
stava za visinu amortizacije, kao obracunatog iznosa utrosene vrednosti
sredstava za rad u konkretnom procesu proizvodnje. Nairne, akt amortizo­
vanja je akt prenosenja alikvotnog dela vrednosti sredstva za rad na novi
proizvod. Vrednost sredstva za rad koje i u narednim ciklusima reproduk­
cije ostaje aktivno, smanjuje se, dakle, u visini sume koja je, kao pandan
zaracunatoj amortizaciji, otpisana. Medutim, ukupna suma osnovnih sred­
stava se ne smanjuje. Promena je sarno u pojavnom obliku jednog dela os­
novnih 6Jredstava. Do prve amortizacije sva osnovna sredstva su bila an­
gazovana u raznim sredstvima za rad, razlicitih oblika, velicine i drugih
tehnickih karakteristika. Posle prve amortizacije, najveei deo osnovnih
sredstava je i dalje ostao u obliku raznih sredstava za rad, tehnicki po­
smatranih. Medutim, suma ravna prvoj amortizaciji izmenila je pojavni
oblik i usIa u amortizacioni fond, cime, razume se, nije izgubila karakter
osnovnih sredstava. S naplatama amortizacija - prve amortizacije i syih
kasnijih - suma osnovnih sredstava se sistematski poveeava, zbog toga sto
se u amortizacione kvote ne zaraeunavaju sarno troskovi zamene dotrajalih
delova vee i troskovi generalnog remonta - dakle, troskovi samog procesa
zamene. - Otpisivanja osnovnih sredstava su sarno racunsko-tehnicko na­
licje postupka amortizovanja sredstava za rad: za visinu amortizacionih
suma, koje oznacavaju prenetu vrednost sredstava za rad na no vi proizvod
postupkom otpisivanja se smanjuje vrednost osnovnih sredstava. Ipak po­
stoji izvesna kvantitativna razlika izmedu ukupne amortizacione sume i
sume osnovnih sredstava koja se otpisuje za racun konkretne amortizacije:

2:) Ako je taj vek procenjen , recimo na deset godina, a ukupni nabavni tro­
skovi masine iznose, recimo, 15,000.000 dinara, tada se delenjem ukupnih nabavnih
troskova sa vekom trajanja masine dolazi do jednogodisnje amortizacije u visini
od 1,500.000 dinara . Prema ome, u ovom konkretnom primeru, troskovi od 1,500.000
dinara treba da terete u vidu amortizadje jednogodiSnju proizvodnju te masine .
Ukoliko proizvedena koliCina u jednoj godini bude veca, ovi troskovi po jedinici
proizvoda ce biti manji, i obrnuto.

298
suma koja se otpisuje redovno je manja od amortizacione sume,jer amor­
tizaciona suma, pored komponente koja je izraz prenete vrednosti, obu­
hvata i komponentu troskovi generalnog remonta u procesu zamene de­
lova. - Suma koja se otpisuje moze da odstupa od odgovarajuce amort i­
zacione sume i zbog drugih razloga. Svaki 10m masi71e i postrojenja
predstavlja smanjenje vrednosti osnovnih sredstava u odgovarajucoj sraz­
meri. Repariranje loma ima opet, za posledicu povecanje vrednosti . Valo­
rizacija sredstava za rad dovodi do promene sume osnovnih sredstava, koja
moze da bude revalorizovana iii delimicno otpisana. Zastarela sredstya za
rad se otpisuju u odgovarajucem iznosu od ukupne sume osnovnih sred­
stava. Sve ove promene osnovnih sredstava, bilo da se javljaju kao otpi­
sivanja bilo kao revalorizovanja, nemaju veze s procesom amortizovanja.
(4) Reprodukovanje sredstava za rad, ili pojedinih njihovih delova, je
zamena utrosenih sredstava novim (reprodukovanim). Ono moze biti: (a)
komercijalno i (b) proizvodno.
(a) Komercijalno reprodukovanje sredstva za rad je postignuto kad je
od kupca proizvoda, u strukturi prodajne cene, naplacena amortizacija kao
reprodukciona vrednost alikvotnog utrosenog dela sredstava za rad. Utro­
seni (otpisani) deo osnovnih sredstava ovim je zamenjen delom reprodu­
kovanih sredstava - amortizacijom.
(b) Sredstva su proiz1)odno reprodukovana kad su utrosena sredstva,
ili pojedini njihovi delovi zamenjeni odgovarajuCim novim sredstvima, od­
nosno delovima tako da se moze nastaviti proizvodnja. Proces fizickog re­
produkovanja pocinje sa pocetkom prve, a zavrsava se sa zavrsetkom po­
slednje operacije procesa zamenE:'. Proces zamene je proces rada koji se
obavlja, bilo na zameni pojedinih dotrajalih delova sredstava za rad, bilo
na zameni pojedinih sredstava kao tehnickih celina - zamena kompletnih
masina, kompletnih postrojenja i s1. Pri tome nema znacaj a da Ii je mesto
dotrajalog dela ili dotraJale masine ugraaen tehnicki isti iIi drugi deo, 00­
nosno masina, razume se, ukoliko je to tehnicki izvodljivo. I po pravilu,
teznja je proizvodaca da se bas ovi momenti zamene kori.:ste za uvoaenje u
proizvodnju novih naucnih i tehnickih tekovina kad god je to moguce: da
se, mesto dela izradenog od jednog kvaliteta materijala ugradi deo izraaen
od drugog kvaJitetnijeg materijala; da se, mesto masine dotadasnjeg rad­
nog kapaciteta ugradi masina veceg radnog kapaciteta; da se, sa univer­
zalnih masina postepeno prelazi na specijalne masine; da se, mesto meha­
nizovanih procesa i odgovarajuce opreme, uvode poluautomatizovani iIi
potpuno automatizovani procesi s odgovarajucom opremom, itd. Rezultat
ovih intencija je jacanje proizvodne snage rada konkretnog preduzeca.
Prosta reprodukcija pojedinih delova sredstava za rad i pojedinih kom­
pletnih sredstava na taj naCin se pretvara u jednu laganu prosirenu repro­
dukciju, bez obzira na to da Ii je pri zameni u reprodukciju vracena ista,
manja iIi veca suma sl"edstava od one koja se, u vidu amortizacij e odbila u
amortizacioni fond.

b) Metode kalkulacija
Postupsk vezivanja troskova za proizvode koji su ih prouzrokovaIi na­
ziva se prenosenje troskova na proizvode , odnosno obracun troskova po
proizvodirna. Metode, kojima se sprovodi taj obracun nazivaju se metode
obracuna troskova, iIi metode kaJ.kulacija.
Smi.:sao postupka prenosenja troskova na proizvode (obracuna po pro­
izvOOima) je upravo u tome da se jedan proizvod, odnosno jedna koli­

299
cma proizvoda sto potpunije i sto preciznije
kovima koje su taj proizvod iIi grupa
da jednog proizvoda ne terete
nuto - da troskovi drugih proizvoda ne terete
proizvod.
Ovako

1) Diviziona kaJkulacija

Kalkulacija ekvivalentnih
Kalkulacija ekvivalentnih prenosenja iz­
vesnih troskova na u kojima ne
moze precizno da se odredi stvarno prouzrokovao svaki
proizvod slucajevi mogu da se
kako kod troskova troskova.

PROIZVOD NORMATIV RADA ZARADE IZRADE

ZA 1 TONU PO PROIZVODU (DI~)

A 1 1300 1,300,000
B 2 850 J,700.000
C 3 1500 4,500.000
D 4 900 3,600.000

S 1 i k a 31. - TABELARNI PRIMER KALKULACIJE NA BAZI

EKVIV ALENTNIH BROJEVA.

300
 Zajednicki troskovi izrade naJcesce se javljaju kod srodnih proizvoda
koji su dobiveni iz istog tehnoloskog procesa, iz iste sirovine i s1. Recimo,
u valjaonici celika valjaju se profiIi raznih oblika i dimenzija, limovi raz­
nih dimenzija i sl ; iIi u predionici pamuka se predu prediva raznih numera.
S obzirom na to da se svaki od ovih oblika i dimenzija lretira kao zaseban
proizYod, trebalo bi za svaki od njih imati zasebnu evidenciju, recimo, ut­
rosaka radne snage. To je tehnicki najcesce neizvodljivo, a i ekonomski
necelishodno, jer jedan radnik radi sad na jednom sad na drugom proiz­
vodu. Medutim, oclnos izmedu ovih i raznih proizvoda preciziran je njiho­
vim normativima rada. Ovi su utvrdeni na osnovu tehnickih elemenata i
izrazavaju dosta precizan odnos izmedu radova objektivno potrebnih za
njihovu izradu . Ako se ukupni iznos troskova rada podeIi srazmerno ovim
normativima rada i srazmerno proizvedenim koliCinama, dobiee se za sva­
ki konkretni proizvod ekvivalentni iznos troskova.
Primenom kalkulacije ekv-ivalentnih brojeva cesto se obracunavaju i
prenose na proizvode izvesni rezijski troskovi. To naroc·ito vaii za one
rezijske troskove gde utrosci po proizvodima nisu srazmerni zaradama iz­
rade, odnosno normativima rada, vee su u tesnoj funkcionalnoj vezi s ne­
kim drugim faktorima. Ovo je, recimo, slucaj s troskovima pogonske ener­
gije, tehnoloskog goriva i slicnih utrosaka. Ako se u ovim slucajevima ra­
spolaze normativima rada masina radilica po proizvodima i kolicinama do­
bivenih proizvoda u konkretnom periodu, ove ciire se mogu upotrebiti kao
ekvivalentni odnosi za raspodelu zajednickih troskova pogonske energije,
tehnoloskog goriva i s1. na odgovarajuee proizvode. Postupak obracuna,
odnosno raspodele, je isti kao i pri obracunu na bazi normativa rada . U
slucaju da se ne raspolaze normativima rada ma.sina radilica, norme Ijud­
skog rada mogu da se upotrebe kao ekvivalentni odnosi za raspodelu, re­
cimo, zajednickih troskova pogonske energije, tehnoloskog goriva i s1.

3) Kalkulacija vezanih proizvoda

Kalkulacija vezanih proizvoda je takva metoda kalkulacija kojom se
obracunavaju i prenose na pojedine proizvode oni zajednicki troskovi izra­
de Cije odvojeno evidentiTanje po proizvodima je tehnicki neizvodljivo, a
pri cemu je jedan proizvod glavni dok su drugi sporedni. Tako, recimo,
nafta se javlja kao zajednicka sirovina za benzin, petroleum, plinsko ulje,
ulje za lozenje itd.; bukovo drvo je pri suvoj destilaciji drveta zajednicka
sirovina za sireetnu kiselinu, drveni ugalj, aceton, formaldehid, itd .; teska
sirova koza se jadja kao zajednicka sirovina za krupon, okrajinu, vrat i s1.;
secerna repa je zajednicka sirovina za secer, melasu, rezance, i s1.; hrastovi
trupci SU zajednicka sirovina za hrastove blistace, bocnice i s1. Tros kovi
ove zajednicke sirovine za mnostvo srodnih iIi tehnoloski razliCitih proiz­
voda predstavljaju troskove iZTade, ali zajednicke trosko\-e izrade. U neki­
rna od navedenih slucajeva - kao sto su slucajevi destilacije nafte, rezane
hrastove grade i ustavljene koze - moguce je utvrditi priblizno procentu­
alno ucesee pojedinih proizvoda u zajednickoj sirovini: recimo, benzin sa
120/0, petroleum sa 30 0/ 0, plinsko ulje sa 300/0, ulje za lozenje sa 200/0, ostaci
sa 8% i sl. Ovi procenti mogu cia se upotrebe kao ek\-ivalentni odnosi za
raspodelu troskova zajednicke sirovine. Medutim, u drugim slucajevima,
kao sto su proizvodi od seeerne repe, proizvodi suve destilacije drveta i s1.,
ne mogu se utvrditi njihovi procentualni odnosi. Iz zajednicke sirovine tu
se dobija niz vezanih proizvoda za koje moze da se postavi kalkulacija
jedino u slucaju kao se jedan od tith proizvoda tretira kao glavni, a ostali

301
 4) Dodatna

za ovu raspodelu,
mere, a pored
materijala i
za ovu
i mda
na

Zarade izrade
Proizvod

A 1,000.000 1,500.000
B 800.000
C 3,000.000 4,500.000
D 2,200.000 3,300.000

7,000.000 10,500.000 150%

S 1 i k a 32. UTVRDIVANJE KLJUCA ZA OBRACUN TR08KOVA PO NOSIO-

CIMA PRIMENOM METODE DODATNE KALKULACIJE.

rada izrade kao

u onim slu­
troskova rada
domini­
tada ce:

302
kojih dominiraju troskovi materijala. Ova neujednacenost u optereeenju
rezijskim troskovima ee biti .ios vise naglasena ako se asortiman proizvoda
preduzeea cesto menja.

IProizvod Po;edinacni troskovi

materi; al I 000
zarada I svega
Rezi;ski troskovi
iznos
Ukupno
0/
10
000 din
din 000 din 000 din
,
000 din
I ,

A
B
6.000
4.000
2.000
5.000
8.000
9.000
150
]50
I 3.000
7.500
]1.000
16.500
C
D
3.000
10.000
1.000
3.000
5.000
13.000
150
150
2.250
4.500 I 7.250
17.500
I I ,
S 1i k a 33. - OBRACUN UKUPNIH TROSKOVA PRIME NOM DODATNE KAL­
KULACIJE S JEDINSTVENIM KLJUCEM ZA CELO PREDUZECE .

Kljuc za raspodelu rezijskih troskova primenom metode dodatne kal­

kulacije moze da se utvrduje
(a) kao jedinstven kljuc za celo preduzeee ili
(b) kao specijalni kljucevi, proracunati za svako odeljenje, odnosno za sva­
ki pogon zasebno.
(a) J edinstven kljuc obracuna i prenosenj a rezijskih troskova za celo
preduzeee izracunava se na taj nacin sto se ukupni Teiijski troskovi podele
onim ukupnirn pojedinacnim troskovima koji su uzeti kao kriterijum za
raspodelu - recimo, troskovima rada izrade. Dobiveni rezultat predstav­
lja procentualnu stopu Tezije .
Procentualna stopa Tezije, izracunata na gornji nacin, u narednom pe­
riodu se primenjuje kao kljuc za zaracunavanje rezijskih trosko\-a u cenu

Zarade izrade Rdi;ski troskovi % rezi;skog

Ode1;en;e
j (din) ode1jenja (din)
I dodatka
,I
1. 2,000.000 2,000.000 ]00
II. 5,000.000 7,500.000 150
III. 3,000.000 6,000.000 200
IV. 2,000.000 7,500.000 300
I
S 1 i k a 34. - UTVRDlVANJE KLJUCA SPECIFICIRANOG PO ODELJENJIMA

I POGONIMA ZA OBRACUN ZAJEDNICKIH TR05KOVA PRIMENOM METODE

DODATNE KALKULACIJE.

kostanja proizvoda jos pre no sto su ti troskovi konacno obracunati. Pomo­

eu nje se izracunava iznos rezijskih troskova koje treba dodati pojedinac­
nim tr0i3kovima svakog proizvoda da bi se dobio ukupan iznos tih troskova,
odonsno ukupna cena kostanja svakog proizvocla. S obzirom na to da se
kod ove kalkulacije obracun zajednickih troskova vrsi dodavanjem stalnog
procentualnog iznosa bilo na ukupne pojedinacne troskove, bilo samo na
troskove rada izrade, ona se i zove dodatna kalkulacija.
(b) Dodatna kalkulacija s jedinstvenim obracunskim kljucem za celo
preduzeee v.rlo cesto nije dovoljno precizna. Njena primena se stoga ogra­
nicava uglavnom na mala preduzeca i uopste na preduzeea s istim organi­
zacionim nivoom. Preduzeca s visim organizacionim nivoom, ukoliko su
upucena na dodatnu kalkulaciju zbog veLikog asortimana svojih proizvoda,

303
primenjuju je, ali uz prethodni raspored troskova , kako pojedinacnih tako
i zajednickih, po odeljenjima, odnosno pogonima. U ovom slucaju ne utvr­
duje se zajednicki procen tualni dodatak rezijskih troskova za celo predu­
zeee, vee svako odeljenje, odnosno svaki pogon odreauje posebni procen­
tualni dodatak na osnovu odnosa izmedu reiijskih troskova toga odeljenja,
odnosno pogona i njegovih pojedinacnih troskova (recimo troskova fada
izrade). Kao rezultat ov-oga proizvodi raznih odeljenja istog preduzeea ee
imati razliCite rezijske troskove, vee prema tome kakva su fakticka rezij­
ska trosenja u odgovarajucem odeljenju.
Procentualnim dodatkom jednog o.deljenja ter ete se svi proizvodi koji
se rade u tome odeljenju. Ako jedan proizvod prolazi kroz vise odeljenja,
on se tereti procentualnim dodatkom svakog od iih odeljenja. Razume se
pri tome se, kao osnovica za optereeenje, upotrebl javaju sarno troskovi ra­
da izrade u tome odeljenju.
Preimuestvo ove metode dodatne kalkulacije (metode po odeljenjima)
je u tome sto rezijski troskovi svakog odeljenja terete samo deo proizvod­
nje toga odeljenja i ne nivelisu se s troskovima ostalih odeljenja. To omo­
gueuje da se rezijska trosenja planiraju po odeljenjima i da se, primenom
ove metode, kontrolise uspeh svakog odeljenja u vezi s tim trosenjem.

304
 Glava VI

ANGA20VANJE SREDSTAVA U REPRODUKCQI

?TOblematika angazovanja sredstava u reprodukciji je vise tretirana u
opstoj ekonomskoj teoriji nego u teoriji 0 ekonomiji preduzeea, iako je ta
problematika u ekonomiji preduzeea neposrednije vezana za praksu i pri­
vredni zivot, Cime je i njena aktuelnost u veeoj meri naglasena. Nijedna
teorija vrednosti, nijedna teorija privredne dinamike i razvitka proizvod­
nih snag a ne moze - u opstoj ekonomskoj teoriji - da zaobide problem
ulaganja kapitala i uticaj toga ulaganja na posmatrane pojave. A kad se
pristupi problemu raspodele vrednosti, problemu izucavanja profita i dina­
mike profitne stope, tada je pogotovu neizbezan osvrt na problematiku ula­
ganja sredstava, pored ostalog i ulaganja u vidu angazovanja.
U gradanskoj teoriji 0 ekonomiji preduzeea tematika angazovanja sred­
stava u reprodukciji jos manje je zastupnjena od tematike ulaganja radne
snage u proizvodnju, iako je i tematika ulaganja radne snage zapostavljena
u odnosu na, recimo, tematiku troskova. Ovde se sredstva u preduzecu ne
posmatraju kroz proces ulaganja vee kroz svrsen Cin - dakle, kroz ulo­
zena sredstva. Na osnovu odnosa izmedu tih tako ulozenih sredstava i
ostvarenog profita treba da se ceni postignuta rentabilnost, odnosno spro­
vodenje principa rentabilnosti. Na koji naCin ce se postici visa rentabilnost
o tome delimicno govori nauka 0 trzistu - kad su u pitanju prodajne cene,
delimicno teorija troskova - kad su u pitanju troskovi kao faktor poveca­
nja ulaganja, odnosno faktor smanjenja profita. A u procesu angazovanja
sredstava, u analizu i rasclanjivnaje faktora od kojih zavisi da li ee ta anga­
zovanja biti veca ili manja za istu pToizvodnju, grdanska teorija 0 ekono­
miji preduzeca vrlo malo se upusta. Buducnost i briga kapitaliste da mu se
angazovana sredstva sto racionalnije koriste treba, u ovoj sferi ekonomske
prakse, da nadoknade odsustvo teoretske razrade i naucno postavljenih
pTincipa angazovanja sredstava.
U socijalistickim privredama bilo je jos manje objektivnih uslova za
teoretsku razradu problematike angazovanja sredstava. Sredstva, kao opste­
narodna i zajednicka svojina, unosena su u reprodukciju po odredenom
drzavnom planu, i odredbe toga plana su bile kriterijum kako visine ula­
ganja tako i oblasti u kOju se vrsi ulaganje. Kad se u SFRJ pristupilo deli­
micnom regulisanju angazovanja sredstava u reprodukciji primenom odgo­
varajuCih planskih instrumenata, objektivni uslovi razvit7w ekonomske
teorije u ovoj oblasti se menjaju. Visina angazovanih sredstava u repro­
dukciji tada ne zavisi samo od dispozicije drustvenog plana vee i od toga
kako je proizvodac organizovao ulaganja sredstava u reprodukciju. Ako je
ulaganje vrseno sa manje organizacione umesnosti, ulozena sredstva ee biti
u proseku srazmerno veca od onoga sto je objektivno potrebno i proizvo­
dac ce na visak ulaganja nepotrebno plaeati kamatu. Obrnuto, ako je ula­

20 Ekonomika preduzeca 305

ganje vrseno sa vise
ce u proseku biti
cati. A da bi
angazovanja sredstava
rnatilwrn i jaktoTirna uslovljavaju angazovanja u
procesa reprodukcije. Uvod u teoretsko prilazenje ovoj
u ovoj glavi.

LITERATURA

npO:'1blJ!el-!HbIX
.ronri~DO privees, Paris, Dean
Skar, Modern Busi-
Allgemeine Hei­
- Fourastie Jean, economique et ladirection des entre­
prises, Paris, 1955. ra'H/}wnoJ~c'KUU ITPOYl3Bo.n;cTBeHHVli:'1 nJIaH npOMbllllJleHHOro
rrpe,z.vrpHHTI1R, MocKea, 1946. MCa'K08, B. M., Y'1eT H HopMYrpoeaHVle MaTepHRJI­
HblX :::anaCOB e npOMbllllJIeHOM c npvl<lIeHeEHeM o'-!eTHv!X MalllvlH, ]\/[0­
1953. - KOPCY1iOB B., COCTORHHH
U>J'l1JVlJ-l. MocKBa, 1957. Cost Accountants'
- Leitner FriedriCh, der Unternehmung,
1926. - Marks Kapital 1947. - Mellerowicz Konrad,

_. MeTam<:uu C. <:PVlHaHcMpo-

BaHVle KanYlT'aJlbHOrO pei\!oHTa OCHOBHblX OD'>'lIt'TB. MocKea, 194'1. - John Stuart,

of Poli tical I. N., Wirtschaftliche Betnebs­

lehre, 1922. - JIaa.flOB
l\IIo(,KBa, - Polac La circulation dll
tribution du credit. - Prion ., Die Lehre vom
Quesnay P., Tableau economique, 1758. PYJi51:li1J,e8 j
fiJU1CTVlyeCKYlX npoMblllIJIellllblX MocKBa,
Eugen, Finanzierungen, Koln, QnepaTYlBHO-npOYl3Bo,n;cTBeHoe nna­
H!1pOaaHHe Ha MalllHHOCTpOMTeJlbHblX 1946.

I. OSVRT
1) Pojam angazovanja sredstava
Pod angazovanjern sredstava podrazumeva se
sredstava u proces reprodukcije s omoguCi bilo
bilo se, po okoncanju razrnene,
sredstava je uirosena na svorn kru-
Jz ovoga izlazi da su izrazi

odnosno razmene u procesu repro­

angazovanja podrazumeva odredenu sumu sredstava

u reprodukciji u jednom odredenom momentu. Nije bitno
angazovanosti da Ii je ta suma odjednom iIi
niza pojedinacnih
Cinjenica da se u momentu u
odredena ukupna suma sredstava. I, ukoliko
suma veca, utoliko sredstava, kao

306
ska pojava, u tome momentu sirih razmera, i obrnuto. Drugim reelma,
suma angazovanih sredstavu, svojom visinom, predstavlja relativnu ka­
tegoriju za kvalitet ekonomije preduzeca u svim onim slucajevima u koji­
rna je kvalitet te ekonomije usJovljen proeesom angazovanja i pojavom
angazovanih sredstava.
(2) Vreme u kome su sredstva angazovana u reprodukciji predstavlja
drugu ekonomski relevantnu kategoriju za kvalitet ekonomije preduzeca u
vezi s procesom angazovanja. Bez ovoga vremenskog izraza, i to kvantita­
tivno iskazanog vremenskog izraza, angazovanja, kao speeificno stanje
relevantno za ekonomiju preduzeca, uopste i ne moze da dode do izrazaja.
Sarno angazovana suma, bez vremena angazovanosti, uopste nista ne govori
o kvalitetu ekonomije uslovljenom procesom angazovanja. Ta suma je ista
pre pocetka angazovanja, u toku angazovanja i po okoncanju angazovanja.
Medutim, njeno stanje u toku angazovanja kvalitativno se bitno razlikuje
od njenog stanja pre pocetka i po okoncanju samog angazovanja. To stanje
angazovanja, odnosno stanje angazovanosti, pocinje s momentom ulaganja,
odnosno momentom blokiranja, a prcstaje S JYlomentom oslobadanja, odno­
sno momentom deblokimnja angazovanih sredstava. Vremenski razmak
izmedu momenta blokiranja i momenta deblokiranja predstavlja vreme an­
gazovanja. U toku sveg tog vremena ispoljava se specificni kvalitet stanja
u kome se nalaze angazovana sredstva i koje je znacajno za ekonomiju
preduzeca . Ovaj znacaj vremena angazovanja dolazi do izrazaja kroz nje­
govu duzinu izrazenu vremenskim jedinicama trajanja.
(3) Angazovanje sredstava u reprodukciji se vrSi u cilju omogucava­
nja proizvodnje, odnosno razmene, u procesu reprodukcije. To znaci da bez
pojave angazovanja sredstava ne bi mogla da se obave ni proizvodnja ni
razmena proizvedene robe. Angazovana suma vrsj odredenu specificnu
funkciju u drustvenoj reprodukciji robno-novcanog tipa, jer se bez izvr­
senja te funkcije reprodukcija ne bi mogla da obavi. To, medutim, ne znaCi
da je za pojam angazovanosti neophodno da svaka angazovana konkretna
suma zaista i izvrsi tu svoju funkciju u reprodukciji. 1

2) Ciljevi angazovanja sredstava

Angazovanjem sredstava u reprodukciji omogucuJe se pr'oizvodnja,
odnosno razmena, odrzanje kontinuiteta privredivacke ·aktivnosti u fazi
proizvodnje, odnosno fazi razmene, ciklusa reprodukcije. Prerna tome, cilj
angazovanja je oddanje kontinuiteta privredivacke aktivnosti u repro­
dukeiji. Bez angazovanih suma u reprodukeiji proizvodnih preduzeca dola­
zilo bj do povremenih vecih ili manjih prekida proizvodnje. Isto tako i bez
angazovanih suma u reprodukciji preduzeca za promet takode bi dolazilo
do povremenih prekida trgovinske aktivnosti. Uzroci prekida kontinuiteta
privredivacke aktivnosti, kGji se oktlanjanju sredstvima angazovanim u re­
produkciji, leze u karakieristikama
(1) ritma ulaganja u proizvGdnju;
(2) ritma prilivanja sredstava za proizvodnju,
(3) ritma odlivanja sredstava iz proizvodnje i
(4) ritma odlivanja gotove robe.

1 Reprodukcija bi se obavila i bez organizaciono uslovljenih suvisnih angazo­

vanih suma (suvisne zalihe materijala), pa ipak te sume predstavljaju sume anga­
zovanih sredstava.

20' 307
 (1) Ritam ulaganja sredstava u proizvodnju

velicinom suma koje se ulazu u proizvodnju,

medusobnim redosledom tih suma i

vremenskim ulozaka.

ritam je uslovljen tehnickim ekonomskim zahtevima

u tom smislu sto uslovi proizvodnje

i s1.
obim ulaganja ulaganja
redosled odredene vremenske ulaganja.
smislu sto veliCina pojedinih vremenski
biti takvi da ekonomski celishodna
stanoviSta ekonomskih
Sredstva koja se ulazu u proizvodnju prilivaju se u
sa trZista sredstava za u. 2 Ritam prilivanja tih sred­
stava sa trZista ne poklapa se s odlivanja u
sto je odlivanje sredstava u uslovljeno tehnickim i
zahtevima smislu, dok
sredstava sa trzi8ta
(a) tehnickim i ekonomsk.im ali i
(b) trzisnim uslovima nabavke sredstava.
Tehnicki i ekonomski zahtevi uslovljavaju
sredstava sa trziSta za proizvodnju u tome smislu
sto minimalni priliv sredstava sa trZista mora biti toliki da obezbedi
kontinuitet ulaganja u minima1na za1iha i
sto sredstava sa treba da takav da, sa stanovi8ta
sume sredstava, obezbedi najpovoljniji kvalitet
zalihu sredstava.

zahtev

Trzisni uslovi nabavke sredstava su uslovi

i tih sredstava. Uslovi su zahvaceni uglavnom
i ekonomskim zahtevima proizvodnje, iznetim gore pod (a). Uslovi ponude,
medutim, mnoge zahteve postavlja traznji
devac sredstava za proizvodnju) doslo do kupoprodajne tran­
sakcije sredstava: uslovi u pogledu veUcine mini maIne, odnosno maksi­
malne koju treba kupiti, uslovi u rokova isporuke, u
pogledu nacina itd. Vodeci racuna
sredstava ce kupovati
i u takvim vremenskim raz­
I{,{l'nnm.,~f.('p rezultate sa stanovista ovako
ce redovno imati nesklad
izmedu ritma sredstava za proizvodnju za i ritma odliva­
nja tih istih sredstava u
sredstva koja se ulazu. u proizvodnju u vidu akontiranih
zarada za izvrseni

308
 (3) Ritam odUvanja sredstava iz proizvodnje uslovljen je tehnickim i
ekonomskim zahtevima proizvodnje u istom onom smislu u kome je uslov­
ljen ritam prilivanja sredstava u proizvodnju. Meautim, to nisu pojedi­
nacno isti zahtevi. U svakoj fazi proizvodnje - u svakoj fazi tehnoloskog
procesa - to su zahtevi tehnic.ldh drugih faktora. Usled toga Se u raznim
fazama procesa proizvodnje, proizvodnja obavlja na razliCitim sirinama
procesa rada, sto ima za posledicu u jednoj etapi tehnoloskog procesa ­
brzu, u drugoj - sporiju proizvodnju. Ovi cinioci dovode do formiranja
ritma izlaska gotovih proizvoda iz proizvodnje, koji se redovno bitno razli­
kuje od ritma prilivanja sredstava u proizvodnju tih proizvoda: masa sred­
stava (iii vr ednost sredstava) koja se u bilo kom momentu u vidu gotovih
proizvoda odlivaju iz proizvodnje bitno se razlikuje od mase sredstava (ili
vrednosti sredstava) koja se u istom tom iIi bilo kom drugom momentu
priliva u proizvodnju; vremenski rasponi izmeau dvaju sukcesivnih uloza­
ka znatno se razlikuju od vremenskih raspona izmedu dvaju sukcesivnih
izlazaka iz proizvodnje, itd. - Ovaj nesklad izmedu ritma prilivanja i
ritma odlivanja sredstava iz proizvodnje skoro je redovna pojava i onda
kad je u pitanju prilivanje, odnosno odlivanje sredstava u materijalu, iako
je za ta sredstva karakteristicno to da se kolicine materijala koje se unesu
u jedan ciklus proizvodnje odjenom utro.se u punom iznosu u tome ciklusu.
- Medutim, karakteristike trosenja sredstava za rad imaju za posledicu
znatno veCi nesklad izmedu ri tma prilivanja i ritma odlivanja sredstava:
sredstva za rad unose se u proizvodnju u prvi ciklus proizvodnje u onom
obimu i u takvom svom sastavu koji omogucuje funkciju tih sredstava u
lmnkretnom procesu proizvodnje. Ta ista sredstva za rad ostaju u svojoj
funkciji u nizu sukcesivnih procesa proizvodnje (najcesce kroz niz godina).
Ali sredstva uneta u ovim sredstvima za rad u prvi ciklus proizvodnje
ne ostaju u punom iznosu u proizvodnji kroz ceo period (vek trajanja) u
kome uneta sredstva za rad ostaju u svojoj funkciji; sredstva uneta u
proizvodnju u sredstvima za rad u prvom ciklusu postepeno se odlivaju
iz pr oizvodnje kroz ceo vek trajanja sredstava za rad u kojima su uneta ,
i to najcesce nezavisno od funkcije sredstava za rad u kojima su uneta u
proizvodnju i nezavisno od eventualnog prilivanja u proizvodnju novih
sredstava. Sve ovo ima za posledicu pojavu nesklada izmedu ritma prili­
vanja i ritma odlivanja sredstava iz proizvodnje.
(4) Ritam odlivanja gotove robe preko trzista kupcima takoae se ne
podudara, ill po razmerama ni po vremenu, ni ritmu izlaska gotove robe
iz proizvodnje ni, ritmu prilivanja sredstava u proizvodnju. Specificnosti
ovoga nesklada su uslovljene
(a) faktorima od kojih zavise kupovine gotove robe od proizvodaca i
(b) faktorima od kojih zavise kupovine robe od trgovinskih preduzeca .
(a) Na trzistu gotove robe konkretnog proizvodaca deluju faktori sli­
cni onima koji deluju na triistu njegovih sredstava za proizvodnju: pored
zahteva njegove proizvodnje, izrazenih kroz njegov stav na trzistu kao
ponude, na ovom tdistu dolazi do izrazaja i niz zahteva kupaca, odnosno
potrosaca te robe. J edna roba ce se vise kupovati u jednom periodu, ma­
nje - u drugom. Jedna roba ce se traziti u veCim koliCinama, druga - u
manjim. Jedna ce se lako prodavati u gotovu, dok ce za drugu biti potreb­
no pl'Uzanje kredita. Vode6i racuna 0 ovim i slicnim momentima, proizvo­
dac u svakom konkretnom slucaju odabire najcelishodniji sistem prodaje
sa stanovista ekonomije svoga preduzeca . Pored ostalih, redovna posledica
ovoga izbora najcelishodnijeg sistema ce biti odstupanje ritma prodaje

309
 kako od ritma izlaska te robe iz
sredstava u njenu proizvodnju, kao
sredstava za proizvodnju.
Pri robe od

ce
i pune
dovno veliki
sklad izmedu iz
kod

3) Metamorfoze sredstava u reprodukciji

(1) Prelaz iz novcanog U Tobni

sredstava za

310
vezi s kupovinom te vrste sredstava. U drugom slucaju, sredstva potrebna
za jedan ulozak u proizvodnju kupuju se u nekoliko vremenski odvojenih
na vrata, sto znaci da je i metamorfoza novcanih oblika u robne oblike
jednog uloska za ovu vrstu sredstava izvdena u nekoliko vremenski odvo­
jenih momenata.
(2) Prelaz iz robnog u prelazni tehnoloski oblik nastaje u momentu
ulaganja sredstava u samu proizvodnju. Pri ovom prelazu pojavni oblik
sredstava se takode mef!ja. Ona prelaze iz jednog fizickog u drugi fizicki
pojavni oblik. Pojavni oblik koji napustaju je pojavni oblik robe u kome
su ta sredstva kupIjena kao roba. Pojavni oblik u koji prelaze (preIazni
tehnoloski oblik) se sastoji, u stvari, iz niza razliCitih tehnoloskih pojav­
nih oblika, uslovljenih vrstom i karakteristikama tehnoloskog procesa u
koji se ulazu konkretna sredstva. Ti oblici su izrazeni promenama koje
nastaju na sredstvima od pocetka prve do zavrsetka poslednje operacije
tehnoloskog procesa . Kako je ceo taj proces u svojoj sustini proces me­
njanja pocetnih upotrebnih kvaliteta sirovina koje se preraduju u zavrsne

Slik a 35. - OPSTA SHEMA METAMORFOZE SREDSTAVA U REPRODUK­

CIJI. S = angazovana sredstva u novcclDom obliku; B = angazovana sredstva u
naturalnom obliku; U = utrosci elemenata proizvodnje; Q = proizvedene kolicine;
C = trzisna cena proizvoda; T = tehnoloski proces; L = utrosci radne snage.

upotrebne kvalitete proizvoda koji se dobija, broj ovih prelaznih tehno­

loskih oblika je najcesce relativno veliki, i oni se smenjuju u vremenskoj
sukcesiji tehnoloskog procesa . Ni u jednom od tih oblika sredstva obicno
nemaju upotrebne vrednosb za treca lica, usled cega ona u tim oblicima
nemaju karakter robe. Izuzetno, u tehnoloskim procesima jazne proizvod­
nje preIazni tehnoloski oblici imaju karakter polujabrikata, i mogu da se
postave: kao roba 'U odnosu na treca lica (obicno industrijske preradivace)
i kao polufabrikati (prelazni tehnoloski oblici) u odnosu na njihovog pro­
izvodaca.
(3) Prelaz iz prelaznih tehnoloskih oblika u robni oblik, koji nastaje s
okoncanjem tehnoloskog procesa. Ovaj robni oblik se bitno razIikuje od
robnog oblika s kojim se usio u t ehnoloski proces. On je robni oblik proizvo­
da zbog koga se pristupalo proizvodnji i koji je cilj te proizvodnje. Za jedan
konkretni ulozak u proizvodnju, taj prelaz nastaje u momentu zavrsavanja
poslednje operacije tehnoloskog procesa na tom ulosku. Sve dotle sredstva
su u prelaznim tehnoloskim oblicima koji se sve vise blize ovome zavr­
snom robnom obliku po svojim fizickim i ostalim karakteristikama.
(4) Prelaz iz robnog u novcani oblik u zavrsnoj fazi procesa repro­
dukcije predstavlja poslednju etapu metamorfoze sredstava u reproduk­
ciji. Ovim prelazom sredstva ponovo ulaze u onaj pocetni oblik (novcani

31 1
 oblik) s kojim su usIa u U tome obliku ona se javljaju kao
deo drustveno (deo trziSne cene),
dela ostvarene nove vrednosti u tome procesu

4) Stanja sredstava u 1"P1n>" ... ,h

a
sredstva vrse u repro­

zavrsni robni oblik i

zavrsni novcani oblik,
novacnom obliku sredstva se unose u
sa u u reprodukciji,
u odnosno
VUIH'.U. odnosno noveana sredstva
verzalnu robu. 4 U novcanom obliku sredstva se vee nalaze u
s obzirom na to da su namenski vezana za reprodukciju.
nisu u junkciji u reprodukciji. Kao novae (iIi
na racunima u band), ona
smislu toka

u noveanom

i se iznesu iz
sredstava i njihovo

3 Vidi K. Marks, II, glava I: Kruzni tok

4 "Sad ta posebna s cijim prirodnim oblikom oblik dru­
stveno tj. funkcionise kao novae. Ona dobija
drustveni monopol da u okviru
Marks, Kapital I, str. 66, izdanje

5 Cak i u nedostatku ovakve idealne sinhronizacije u socijalistiCl<im uslovima

proizvodnje moguce je eventualne povremene viskove sredstava u novcanom obliku
preneti iz mezoekonomije u
namenske vezanosti za reprodukciju
hovim i koncentrisanjem u
i u tim kratkim vremenskim
jedinica kojima su krediti upravo
bila namenski
v;;m

312
 dvajanje viska sredstava i otplata odgovarajuceg iznosa krediLa kod banke
pomoau tih sredstava; izdvajanje dela sredstava radi pruzanja poklona
drugoj privrednoj iIi drl1stvenoj organizaciji 6 i sl.
(2) Stanje sredstava u robnom obliku, koje sledi pocetnom novacnom
obliku a prethodi proizvodnji, predstavlja stanje u kome Se sredstva na­
laze u funkciji u procesu reprodukicije. Robnim stanjem sredstava, koje
prethodi proizvodnji, treba da se obezbedi kontinuitet procesa proizvodnje.
Ova sredstva u pocetnom robnom obliku - zaliha sredstava za proizvod­
njl1 - sluze neutralisanju nesklada izmedu ritma ulaganja sredstava u
proizvodnju i ritma prilivanja sredstava sa tdista na zalihu. U toj f'unk­
ciji, njihovo stanje se krece od odredene minimalne pa do odredene mak­
simalne zalihe, potrebne za drZanje kontinuiteta proizvodnje. Kad ta za­
liha padne ispod minimalne, pristupa se novoj nabavci; kad ona prede
maksimalnu potrebnu zalihu, obustavljaju se dalje porudzbine. - Karak­
teristicno je za sredsLva u pocetnom robnom obliku da je njihova raspolo­
iivost znatno uZa od raspolozivosti sredstava u pocetnom novcanom obliku,
ali ona jos uvek postoji. Nairne, sredstva u pocetnom robnom obliku jos
uvek imaju karakter robe. Po pravilu, ona su namenjena reprodukcionoj
potrosnji, ali ako, iz bilo kojih razloga, ta potrosnja ne usledi, proizvo­
dac moze da proda nepotrebne zalihe sredstava, jer one imaju upotrebne
vrednosti i za druge kupce, odnosno preradivace.
(3) Sredstva u prelaznim tehnoloskim oblicima predstavljaju pred­
mete rada i sredstva za rad. U toj svojoj funkciji, ona su usiov za otpoCi­
njanje i tok procesa proizvodnje, jer cine dva od tri osnovna elementa
proizvodnje. - Raspoloiivost sredstava u ovome stanju je urlo ograni­
cena. - Predmeti rada, koji su pre toga imali karakter robe (pocetni
robni oblik), izgubili su taj karakter. Njihova dotadasnja upotrebna vred­
nost, koja je najcesce bila visestrana, prestala je da postoji za treca lica .
Ona se jos sacuvala jedino za proizvodacR-preradivaca, koji, preradom tih
predmeta rada, moze da ostvari ciljeve reprodukcije zbog kojih je pristu­
pio njihovoj preradi . Prema tome, raspoloiivost ovih sredstava je najcesce
jednostran.a i orijentisana iskIjuCivo na ostvarenje ciIjeva zbog kojih se
pristupilo njihovoj preradi. Bilo kakva druga namena tih predmeta rada u
prelaznim tehnoloskim oblicima obieno je tehnicki neostvarljiva. - Sto
se tiee sredstava za Tad u prelaznim tehnoloskim oblicima (masine u upo­
trebi), velik deo tih sredstava takode ima vrio skucenu raspolozivost. To
je slucaj sa svim onim stabilnim postrojenjima - pogotovu specijalnim
stabilnim postrojenjima (postrojenja i stabilni uredaji na hidro<:entralama
i s1.) - koji su iskljucivo vezani za konkretno preduzece. Oni mogu da se
koriste ili u tome preduzecu ili nigde. Druge vrste sredstava za rad (ma­
sine i oprema koji se montiraju) eesto ne gube karakter robe ni time sto
su ukljuceni u proizvodnju u konkretnom preduzecu. Ova sredstva za rad
obieno mogu da se prodaju kao polovna i posle izvesne njihove upotrebe
- razume se, uz uslove koji su skoro redovno za prodav:ca nepovoljniji
od uslova pri prodaji novih sredstava za rad.
(4) Sredstva u robnom obliku koji sledi proizvodnji predstavljaju
sredstva u zavrsnom robnom obliku - zaliha gotove robe. Prelaskom
sredstava u ovo stanje, njihova raspolozivost se prosiruje. Ona opet dobi­
jaju upotrebne kvalitete - upotrebnu vrednost - na niz razliCitih intere­
senata i kupaca i imaju svoje nonnalno robno trziste. Mogucnosti i vero­

6 Koji ee, recimo, kasnije biti pokri ven iz ostvarenog dohotka.

313
vatnoca prodaje tih sredstava znatno su sire od mogucnosti prodaje sred­
stava u prelaznim tehnoloskim oblicima. Samim tim se poveeava i njihova
raspolozivost. ZahvaljujuCi ovome, pl'oizvoaac moze, posle prodaje kon­
kretne robe da ta sredstva ponovo ukljuci u reprodukciju, sa istim zadat­
kom u pl'ocesu reprodukcije, ill s nekim novim zadatkom, orijentisuCi ih
na neku drugu proizvodnju.
(5) Sredstva u zavrsnom n(Jvcanom obliku, imaju iste karaMeristike
kao i sredstva u pocetnom novcanom obliku: u tome stanju, ona su izisla
iz funkcije u procesu reprodukcije konkretnog preduzeca; njihova raspa­
lozivost je ponova postala univerzalna, tako da konkretni proizvoaac moze
ta sredstva panovo da unese u istu proizvodnju u kajoj su bila dotada,
a moze i da ih definitivno povuce iz proizvodnje i s1.

5) Materijalna i finansijska stanja sredstava u reprodukciji

Prolazeci kroz navedene metamorfoze na svom kruznom pu tu kroz
reprodukciju, sredstva u reprodukciji mogu biti
(1) u materijalnim stanjima iIi
(2) u finansijskim stanjima

Karakteristike tih stanja se svode uglavnam na sledece:

(1) U materijalnom stanju sredstva se nalaze

u pocetnom robnom obliku,

u prelaznim tehnoloskim oblicima i

u zavrSnom robnom obliku.

U svakom od ovih stanja ona su u funkciji u procesu reprodukcije: u po­

cetnom robnom obliku, zalihe materijala treba da obezbede kontinuelan
ritam prilivanja sredstava u proizvodnju; u prelaznim tehnoloskim oblici­
rna, prisustvo angazovanih sredstava je uslov za obavljanje procesa rada
- dakle, uslov za otpocinjanje i tok tehnoloskog procesa; u zavrsnom
robnom obliku, zaliha gotove robe je uslov za ravnomerno koriscenje ka­
paciteta i postizanje sto povoljnijih ekonomskih rezultata proizvodnje.
Prema tome, u sva tri ova mate1'ijalna stanja s1'edstva za p1'oizvodnju su
u Junkciji u 1'eprodukciji pod dejstvom objektivnih faktora. Njihova 1'as­
polozivost je u ta tri stanja negde veca (zavri3ni robni i poeetni robni ob­
lik), negde manja (prelazni tehnoloski oblici), ali svugde og1'anicena. Usled
toga su sredstva u reprodukciji u ova tri materijalna stanja - pocetni
robni oblik, p1'elazni tenoloski oblid, zavrsni robni oblik - zaista anga­
zovana u reprodukciji.
(2) U pocetnom novcanom i zav1'snom novcanom obliku sredstva
nisu u Junkciji u procesu reprodukcije. U p1'vom stanju, ona se tek pripre­
maju za 'Ukljucivanje u funkciju u 1'eprodkciji; u poslednjem stanju, ona
su up1'avo izisla iz funkcije u 1'eprodukciji. Medutim, u oba ta stanja sred­
stva su namenski vezana za reprodukciju. Sustina ove narnenske vezanosti
je u tome da sredstva u finansijskom obliku, izvan svoje funkcije u pro­
cesu rep1'odukcije. nisu napustila svoj kruzni put kroz reprodukciju, ali
ga mogu napustiti u svakom momentu, zahvalj!ujuCi svojoj univerzalnoj
1'aspolozivosti.

6) Znacaj angazovanosti sredstava u reprodukciji

Angazovanost sredstava u reprodukciji determinisana je

angazovanom sumom i

vremenom trajanja angazovanja.

314
Ovo znaCi da se znacaj angazovanja sredstava u reprooukciju ispoljava
(1) kroz visinu angazovane sume i
(2) kroz duiinu vremena trajanja angazovanosti.
(1) Karakteristika angazovanosii sredstava u reprodukciji je u njiho­
voj funkci.ii koju vrSe u reprodukciji. Sve dotle dok su ona u toj funkciji,
ona ne mogu da se upotrebe za neku drugu svrhu: sredstva angazovana u
zalihi materijala za reprodukciju ne mogu da se unesu, recimo, u fondove
preduzeea ili u fond licnog dohotka sve dotle dok su u tim zalihama sred­
stva u prelaznim tehnoloskim oblicima ne mogu da napuste te oblike a da
ne dovedu u pitanje proi zvodnju , odnosno reprodukciju uopste ; sredstva
u zavrsnom robnom obliku mogu da se upotrebe za nek'll drugu svrhu tek
kad napuste taj zavrSni robni oblik po prodaji robe. Ukoliko je veea suma
sredstava u funkciji u reprociukciji, utoliko je maniji iznos preostalih sred­
stava, univerzalno rasprylozivih, kojima preduzeee moze disponi-rati. Kon··
kretno, ako preduzeee treba da angazuje veeu sumu sredstava za vrsenje
navedenih funkcija tih sredstava u procesu reprodukcije, njemu ee - pod
pretpostavkom da raspolaze konstantnom ukupnom sumom sredstava ­
ostati manja suma sredstava (recimo, manja suma dohotka) za raspodelu
na licni dohodak kolektiva i druge namenske fondove preduzeea. Prema
tome, in teres je preduzeea da suma angazovanih sredstava, koja je u funk­
ciji u procesu reprodukcije kroz navedena tri materijalna stanja, bude sto
manja, ali uz uslov zadovoljavajueeg obavljanja te njihove funkcije.
(2) Metamorfoza pocetnog novcanog u pocetni robni oblik sredstava
predstavlja momenat angaiovanja sredstava u procesu reprodukcije. U
tom trenlUtku sredstva gube svoju univezalnu funkcionalnu raspolozivost.
Ali, ne gube definitivno, vee samo dotle dok se ne transformisu u zavr­
sni novcani oblik. Drugim recima, u trenutku njihovog prelaska iz pocet­
nog novcanog u pocetni robni oblik njihova univerzalna funkcionalna ras­
polozivost je blokirana procesom reprodukcije. Prema tome, momenat po­
cetne metamorfoze novcanog oblika sredstava u pocetni robni oblik pred­
stavlja momenat njihovog blokiranja u proizvodnji. Na dDugoj strani, me­
tamorfozom zavrSnog robnog u zavrSni novcani oblik sredstvima se pono­
vo vraea njihova univerzalna funkcionalna raspolozivost. U tome trenut­
ku, ona su panovo deblokirana u reprodukciji. Ovaj momenat predstavlja
momenat deblokiranja sredstava, odnosno momenat njihovog izlaska iz
funkcije u reprodukciji . - Vreme koje proc1e od momenta blokiranja do
momenta deblokiranja sredstava predstavlja period angazovanja, odnosno
period blokiranja sredstava u reprodukciji. U periodu angazovanja sred­
stva za pronzvodnju sarno privremeno gube svoju univerzalnu funkcional­
nu raspolozivost da bi je, na kraju perioda angazovanja, ponovo vratila
u prvobitnom obliku. Koliko ee trajati taj privremeni gubitak njihove ras­
polozivosti na njihovom kruznom putu kroz ciklus reprodukcije veoma je
znacajno za proces reprodukcije. S abzirom na to da se angazovana sred­
stva posle jednog celog ciklusa angazovanja ponovo vraeaju u svoj prvo­
bitni novcani obUk, vremE: angazovanja postaje vaian faktor us peha re­
reprodukcije, odnosno faktor kvaliteta ekonomije, posmatranog sa stano­
viSta angazovanja sredstava. Ako se vreme angazovanja skrati na jednu
polovinu ranijeg vremena angazovanja , angazovana sredstva ee, vee na
polovini ranijeg vremena, ponovno steei svoju pocetnu univerzalnu raspo­
lozivost. Umesto svega jednog, pomoeu njih je sada moguee ostvariti dva

315
ciklusa reprodukcije u istom vremenu. Umesto proizvoda, sada ce
se u istom vremenu ostvariti dva sa istim angazovanim sred­
stvima. ­

8-(B-- ·2 (B.. Q.. C..S)

S 1 i k a 36. - SHEMA KOJA PRIKAZUJE ODNOS IZMEVU DUZINE VREME­

NA ANGAZOVANOSTI SREDSTAVA I OBlMA REPRODUKCIJE. H = ciklus

sredstava; B angazovana sredstva u naturalnom obliku; Q =

; C = trzisna proizvoda; S angazovana sredstva u
nom obliku.

7) Angazovanja, sredstava
Sredstva se
cije u procesu
Tazmene. Bilo da
dec
troSe se sva angazovana
sume sredstava sarno delimicno
va vreme angazovanja te sume u funkciji omo.gucenja raz­
mene (sredstva angazovana u trosi .s.e sarno jedan deo angazovane
sume sredstava dec uslov za izvrsenje procesa rada
u razmeni - dok ostali sredstava (vrednost kupljene pa
kasnije prodate robe) bez faze trosenja.
Angazovana j utl'Osena suma sredstava u reprodukciji ostaje u funk­
ciji i posle ali sarno u onom ciklusu reprodukcije u
kome je trosenje izvrseno. zavrSetku angazovanosti u tome an­
gazovana i utrosena suma izlazi iz reprodukcije. Ona moze ponovo se
vrati u funkciju u l'eprodukcije sarno ako je reprodukovana na
kraju ciklusa u kome utl'Osena.
Iz da su

su dva osnovna oblika

su to kvalitati:vno razlicita
osnovnih oblika ulaganja dolazi do
kroz karakteristike svakog od tih
na sledece:

316
 1. Cilj trosenja je proizvodnja novih upotrebnih kvaliteta, odnosno
upotrebnih vrednosti. Proizvodni rezultat tih trosenja je izvestan utrosak
ekonomskih vrednosti, da bi se te utrosene vrednosti reprodukovale u no­
vom proizvodu, s novim upotrebnim kvalitetima. Prema tome, ovo trosenje
ima karakter reprodukcionog trosenja. Ali vrednosti utrosene u proizvod­
nji mogu biti veee iIi manje od vrednosti koje izlaze iz proizvodnje. U
pojavi ove razlike izmedu proizvedene vrednosti i zbira vrednosti koje su
utrosene za njenu proizvodnju lezi bitna kvalitativna karakteristika tro­
senja u reprodukciji.
2. Dok je cilj trosenja proizvodnja novih upotrebnih kvaliteta u gore
iznetom smislu, cilj angaiovanja je omogncenje trosenja u proizvodnji. U
stanju angaiovanosti karakteristike angazovanih sredstava se ne me­
njaju. Isto tako, ne javlja se razlika izmedu angazovanih sredstava u po­
cetku i angazovanih sredstava na zvrsetku procesa angazovanja . Jedina
ekonomski znacajna karakteristika angazovanja je, dakle to stanje anga­
iovanosti, odnosno vreme trajanja angazovanosti.
3. Iako se angaZovanju sredstava u l'eprodukciji pristupa sa ciljem
njihovog reproduklcionog trosenja, njihov reprodukcioni utrosak nije u slov
pojave njihove angazovanosti. Angazovanost je nastupila s momentom
unosenja sredstava u reprodukciJu - dakle, s momentom njihovog blo­
kiranja u reprodukciji. Ako je ovo angazovanje izvrseno s funkcijom omo­
gucenja proizvodnje (funkcija angazovanih sredstava u proizvodnom pre­
duzeeu), normal no je ocekivati da ee angazovana sredstva, posle momenta
angazovanja, odjednom iIi postepeno biti zaista i utrosena u reprodukciji.
Ali, nije iskljuceno da se izvesna angazovana sredstva neee ni u takvim
slucajevima utros iti, vee da ee, posle izvesnog perioda angazovanosti, biti
deblokirana i na taj nacin napustiti konkretni ciklus reproducije . Ta je,
recimo, slucaj sa sredstvima angazowmim u vidu reprodukcionog materi­
j3JIa , koji se, posle izvesnog vremena angazovanosti provedenog u skla­
distu materijala, ponovo prodaje kao nekurentni materijal iIi pogresno
nabavljen materijal, bez prethodnog unosenja u proizvodnju; iIi, slucaj
sa pogresno nabavljenom masinom koju kupac kasnije prodaje bez nje­
nog ukljuCivanja u sopstveni proces prOlzvodnje. - Slucajevi angazova­
nih sredstava koja neee biti utrosena u procesu reprodukcije, koji su ilu­
strovani gornjim primerima, predstavljaju izuzetke u proizvodnim predu­
zeCima dok je u tim preduzeeima normalno stanje da angazovane sume
sredstava, posle duzeg iIi kraeeg vremena, budu zaista i trosene u repro­
dukciji. Medutim, kad su angazovana sredstva u funkciji obezbedenja raz­
mene (angazovana sredstva u trgovinskim preduzeCima), normalna je po­
java da najveei deo tih sredstava ne bude uopste utrosen u konkretnorn
ciklusu reprodukcije vee da se, iz cikIusa u ciklus, stalno vraea u stanje an­
gaiovanosti, u kome vrsi svoju funkiciju omogueenja razmene. Prema to­
me, kod ovih sredstava (vrednost robe u trgovini) izmedu stanja angazova­
nosti u dvama sukcesivnim ciklusima reprodukcije (dvema sukcesivnim
razmenama jednom istom sumom sl'edstava) nije uopste interpolirana faza
trosenja tih sredstava, kao sto je slucaj s angazovanim sredstvima u pro­
izvodnim preduzeeima 7

7 Ovde se trosi sarno onaj - relativno mali - deo angaiovanih sredstava

koji treba da omoguci izvrsenje procesa rada u preduzecu za razmenu . To su,
u stvari, rezijski troskovi trgov inskog preduzeca .

317
 takode razlika izmedu
na to da za
i utrosene sume mogu se
Ako se u odabranom periodu ­
veliCina angazovane i velicina

sumi u tome
suma moze biti znatno veca (angazovana sredstva u
od utrosene sume i

u
same deo sredstava
senih sredstava treba je
kovana sredstva utrosena. Ako

318
utrosena sredstva su konacno napustila reprodukciju. Ako se, pak, posle
niza narednih ciklusa proizvodnje ranije rutrosena sredstva »reprodukuju«,
to u stvari nije nikakvo reprodukovanje tih ranije utrosenih sredstava,
vee unosenje u proces reprodukcije novih sredstava. Ovo vazi cak i za
one slucajeve kad je to »reprodukovanje« sprovedeno na taj naCin sto su,
kao troskovi materijalne reprodukcije u ciklusu u kome je izvrseno repro­
dukovanje, zaracunati, recimo, dvostruko veei troskovi od stvarno utrose­
nih materijalnih vrednosti u tome ciklusu .s
(3) Za odnos izmeau angazovanih i reprodukovanih sredstava karak­
teristicno je, pre svega, to da se reprodukovati mogu samo ona angazova­
na sredstva koji su utrosena. Drugim recima, ona angazovana sredstva
koja nisu utrosena u reprodukciji ne mogu ni da se reprodukuju. To je,
recimo, slucaj sa svima sredstvima angazovanim u robi s ciljem omogu­
tenja razmene u prometnoj fazi reprodukcije. Druga razlika izmedu anga­
zovanja i reprodukovanja sredstva je u oblicima reprodukovanja, pove­
zanim s vremenom reprodu!wvanja. Sa stano viSta vremena reprodukova­
nja treba diferel1Jcira ti
(a) komercijalno i
(b) proizvodno reprodukovanje sredstava.
(a) Sredstva se komercijalno reprodukuju u momentu naplate p1'O­
dajne cene proizvoda, razume se ako je u tu prodajnu cenu zaracunata
suma utrosenih sredsta va koja se reprodukuju , odnosno 'U onoj meri u
kojoj je ta suma zaracunata. Od toga momenta, utrosena sredstva se po­
novo nalaze u novacnom obliku (zavrsnom novacnom obliku, koji se sa
stanovista funkcionalnih karakteristika sredstava ne razlikuje od pocet­
nog novcanog oblika). Sredstva ponovo imajru univerzalnu funkcionalnu
raspolozivost i mogu ponovo da se vrate u reprodukciju, sto zavisi jedino
od proizvoaaca.
(b) Iako nema smetn ji da se sredstva u zavrsnom novcanC\m obliku po­
novo vrate u reproduciju, ona ee uCi u svoju funkcijru u reprodukciji tek
onda kad preau iz zavrsnog novcanog u pocetni robni oblik. Sa stanovista
proizvodnje, ona su repTOdukovana tek s ovim prelaskom iz novcanog u
robni oblik, odnosno tek s ovim svojim ponovnim ulaskom u funkciju u
procesu reprodukcije.

8) Proces rada i proces angazovanja i

reprodukovanja sredstava

Mom enat angazovanja (odnosno momenat blokiranja), momenat deblo­

kiranja (momenat prodaje robe za koju su utrosena angazovana sredstva),
koji je istovremeno i momenat komercijalnog reprodukovanja utrosenih
sredstava, i, najzad , momenat proizvodnog reprodukovanja, kojim se an­
gazovana i utrosena sredstva ponovo vraeaju u funkcijru u procesu repro­
dukcije, predstavljaju bitne vremenske punktove problematike angazova­
nja sredstava. Na drugoj strani, svaka konkretna angazovana suma takoae
predstavlja znacajnu kategOliju u toj problematici angazovanja. Kako na­
vedeni vremenski punktovi, tako i pojedinacno angazovane $lume zavise od

8 Ovi dvostruko veCi »troskovi« su, u stva ri, sastavljeni od (1) stvarnih tros­
kova, ravnih jednoj polovini zaracunatih troskova, i od del a dohotka , fiktivno za­
racuna tog kao druga polovina »troskova «.

319
 unosi u
kao i
procesa rada

9) Elementi sredstava

sredstva za
radna snaga i
raba u
svade se
nom na sledece:

320
 1. Do anga zovanja sreclstava u sredstvima za proizvodnju i u r06i ti
komercijalnom prometu dolazi na taj naCin sto angazovana sredstva u mo­
mentu blokiranja menjaju svoj dotadasnji novcani pojavni oblik u robni
pojavni oblik . S momentom angazovanja, angazovana sredstva su primila,
dakle, pojavni oblik konkretnih sredstava za proizvodnju kojima su anga­
zovana. Isto tako, sa nabavkom robe u komel'cijalnom prometu, angazova­
na sredstva su poprimila pojavni oblik konkretne robe.
2. Angazovanje sredstava »u radnoj snazi «, odnosno u vezi s funkci­
jom radne snage u procesu reprodukcije, vrsi se u momentu isplate zarada,
kao avansiranog licnog dohotka, za rad koji je radnik izvrsio u reproduk­
ciji. Momenat angazovanja se i ovde poklapa s momentom blokiranja ispla­
cene zarade. Ali s ovim momentom angazovana sredstva po isplati zarada
ne primaju odreden materijalni, pojavni oblik, vee i dalje imaju karakter
angazovane ekonomske vrednosti.
3. Postoji bitna razlika u stanju angazovanosti 9 sredstava, na jednoj
strani, angazovanih u sredstvima za Tad, a, na drugoj strani, angazovanih u
materijalu, zaradama i robi u komercijainom prometu. Ta razlika se svodi
na sledece:
(a) Sredstva angazovana u sredstvima za rad ne menjaju stanje anga­
zovanosti kroz relativno drug vremenski period - obieno kroz niz repro­
dukcionih perioda proizvoda koji se proizvodi pomocu tih sredstava. Ovo
otuda sto se sredstva za rad trose vrio sp~ro, tako da se pomocu njih moze
obnoviti niz reprodukcionih ciklusa proizvoda koji se njima radi, a proces
reprodukovanja je tesna funkcija ovoga trosenja, s obzirom na to da se
reprodukovati mogu same ona sredstva koja su prethodno utrosena. Ciklus

9 »Onaj deo kapitala koji se preobraea u sredstva za proizvodnju, tj. u siro­

vinu, pomoene materije i sredstva za rad, ne menja, dakle, u procesu proizvodnje
velicinu svoje vrednosti. Zato ga zovem postojanim (konstantnim) delom kapitala
ili, kraee: postojani kapital.«
»Naprotiv, onaj deo kapitala koji se preobraea u radnu snagu menja svoju
vrednost u procesu proizvodnje. On reprodukuje svoj vlastiti ekvivalent, a povrh
njega jos i jedan suvisak, visak vrednosti koji se i sam moze menjati, koji moze
biti veei ili manji. Iz postojane velicine ovaj se deo kapitala stalno pretvara u
promenljivu (varijabilnu). Zato ga zovem promenljivim del om kapitala ili, kraee:
promenljivi kapital« (K. Marks, Kapital I, str. 160, izdanje »Kultura«, 1958).
Inace, funkcija sredstava u reprodukciji shvaeena na ovaj ili onaj nacin,
uocava se vrlo davno. Tako, dok u rimskom pravu, termin »kapital« oznacava
»glavnicu« od ukupne sume koja ima da se vrati zajmodavcu, za razliku od ka­
mate, u XVII i XVIII veku on se, upore do s terminima »bogatstvo« (wealth,
riches) i stokovi (stocks) upotrebljava za oznaku sredstava za proizvodnju kod
Childa, pre pojave Smithovog »Bogatstva «, u smislu stock of tools and materials.
- Fiziokrati diferenciraju: (1) pocetni predujam (avances foncieres), (2) predujam
za opremu (avances primitives) i (3) tekuei predujam (avances anueUes), F. Quesnay,
Tableau economique (1758). - Kod Smitha (Wealth of Nations) sredstvo u repro­
dukciji je svakako dobro »od koga moze da se ocekuje profit; postrojenja, oprema,
sirovine, sredstva za obezbedenje proizvodnog rada « - Za Ricardoa je »kapital
onaj deo bogatstva jedne zemlje koji se upotrebljava u proizvodnji, a sastoji se
od namirnica, odeee, alata, sirovina, masina itd., potreban da se postigne ucinak
rada (The Principles of Political Economy and Taxation, glava V). - Mm, defi­
niSuei pojam kapitaJa, formulise i njegovu funkciju u reprodukciji: sva sredstva
u reprodukciji kojima se obezeduju uslovi rada i tok procesa rada (John Stuart
Mill, Principles of Political Economy knjiga I, glava 4). Shvatanje proizvodno­
-tehnicke funkcije je, dakle, vee vrlo blisko Marksovom. Razume se, bitna je raz­
lika u shvatanju drustveno-politicke funkcije, koja se po Marksu ispoljava u
procesu oplodavanja kapitala, tj. u proizvodnji viSka vrednosti.

21 Ekonomika preduzecll 321

reprodukcije sredstava za recima, ravan zbiru ciklusa re­
produkcije proizvoda koji se rade pomocu tih sredstava.
Zbog ove karakteristike sredsiava u sredstvima
odnosno karakteristike i postepenog
angazovana u sredstvima za rad na­
zivaju se osnovna .""'e"I1.X':'71L

CIKlUS

REPRODUKCIJ~ _-+-'''t--TEHNOLOSKA 'All.

PROIZVODII fAZA PQEKRIVANJA

ZAVR~HA ROSNA FUA

CIKlUS
REPROOUKCIJE
SREOSTIIA ZA
RAO

S 1 i k a 37. - ODNOS IZMEDU CIKLUSA REPRODUKCIJE JEDNOG SRED­

STyA ZA RAD I CIKLUSA REPRODUKCIJE PROIZVODA KOJI SE RADI PO­
MOCU TOG SREDSTVA U VEKU TRAJANJA SREDSTVA ZA RAD. Ciklus re·
proizvoda slika} prekriva same dec tehnoloske faze (H;3)
reprodukcije za rad. Ovaj je ~i-puta duzi od ciklusa
reprodukcije proizvoda i ima Hill do tehnoloskih faza proizvoda.

Sredstva u i u zaradama u ciklusu

utrose se u tome cikluSiu u onom iznosu u kome su bila anga­
zovana u preZaznim tehnoloskim oblicima ciklusa. A S obzirom na to
da se svaka utrosena suma mora u istom ciklusu u kome je
reprodukovana suma u ciklusu je ravna
sumi u prelaznim tehnoloskim ciklusa. sumu u
materijalu i u zaradama u prelaznim oblicima redovno je mo­
evidenciono-tehnicki odvojiti od suma angazovanih u rob­
nom i u zavrsnom robnom obliku u ovim elementima. Otuda za
evidenciono-tehnicki sumu sredstava u
i zaradama u oblicima moze se utvrditi da
£lena suma a da suma ravna utro­
sredstva u prelaznom u materijalu
reprodukovala u punom iznosu u su bila

10 »Jedan dec zadrZava naspram proizvoda Cl)em stva­

doprinosi . obUk u kome ulazi u proces proizvodnje. On,
kroz duzi iIi kraci stalno iznova vrsi iste funkcije u stalno ponav­
procesiina rada. ... deo postojanog kapitala ustupa proizvodu vred­
srazmerno tome koUko on zajedno sa vrednoscu gubi
vrednosti. ... Ovom ovaj deo

stalni kapital (fixes Kapital)«, K. Marks, Kapital, izdanje

str. 672-673.

322
angazovana u tim prelaznim tehnoloskim oblicima.t 1 Zbog ove karakteri­
stike da se u jednom ciklusu reprodulwje cela suma sredstava angazova­
nih u materijalu i zaradama u prelaznim tehnoloskim oblicima, sredstva
angazovana u ova dva elementa angazovanja (u materijalu i u vezi s tro·­
senjem radne snage u proizvodnji) nazivamo obrtnim sredstvima. 12
(c) Sredstva angazovana u robi u komercijalnom prometu angazovana
su: prvo, kao sredstva u materijalu, u zaradama i u sredstvima za rad, koji
se trose - u komercijalnom prometu, i drugo , kao nabavna cena (vrednost)
robe u komercijalnom prometu. - Karakteristike sredstava angazovanih
u prva tri elementa angaiovanja odgovaraju ka rakteristikama sredstava
angazovanih u ta tri elementa u prolzvodnji. Usled toga, sredstva angaZo­
vana u materijalu i zaradama u komercijalnom prometu imaju karakter
obrtnih sredstava, dok sredstva angazovana u sredstvima za rad imaju
karakter osnovnih sredstava. 13 - Sredstva angazovana kao vrednost robe
u komercijalnom prometu (nabavna cena) su ravna samoj toj vrednosti
robe. Ovo otuda sto ovde ne postoji ciklus angazovanja kao kompozicija
pojedinacnih ciklusa tehnoloski uslovljena. Svaki pojedinacni ciklus ovde
predstavlja zaseban ciklus angazovanja, tako da je angazovana suma u
jednom ciklusu ravna obrnutoj sumi (nabavnoj vrednosti) . Ova sredstva
zbog toga takoae predstavljaju obrtna sredstva u komercijalnom prometu.

10) Problem angazovanja sredstava u reprodukciji

AngaZovana sredstva, odnosno sredstva u stanju angazovanosti u re­
produkciji, od znacaja su za kvali tet ekonomije reprodukcije. U jednom
slucaju, zbog odreaenog konkretnog stanja angazovanosti sredstava, kvali­
tet ekonomije ce bjti visi, u drugom slucaju ce biti nizi, zbog drugog kon­
kretnog stanja angazovanosti. Da bi se u svakom konkretnom slucaju rno:...
glo da sagleda dejstvo angazovanosti sredstava na kvalitet ekonomije, po­
trebno je, pre svega, uociti karakteristike angazovanja sredstava u pojedi­
nim elementima angazovanja i u pojedinim stanjima angazovanosLi, a zatim
sagledati faktore koji uslovljavaju takva angazovanja.
Cilj angazovanja je omoguciti proizvodnju, odnosno razmenu u pro­
cesu reprodukcije. U proizvodnji se to postize angazovanjem sredstava u
elementima angazovanja 'U onim iznosima i po onom vremenskom ritmu
koji zahteva trosenje sredstava za odgovarajucu proizvodnju. U razmeni
isti cilj se postize angazovanjem sredstava kako u elementima angazovanja

11 Ovo nije slucaj sa sredstvima angazivanim u sredstvima za rad. Ovde je

u prelaznim tehnoloskim oblicima angazovana cela vrednost aktivnih sredstava
za rad, a reprodukuje se u jednom ciklusu samo alikvotni dec njihovog utroska
u jednom ciklusu.
"Obrt stalnog sastavnog dela kapitala, dakle, i obrtni period potreban za to,
obuhvata viSe obrta tecnih sastavnih delova kapitala«, K. Marks, Kapital II, str.
680, izdanje "Kultura «, 1958.
12 Za razliku od Marksovog shvatanja stalnog i opticajnog kapitala, definisa­
nog gore u napomenama 10 i ", Smith diferencira stalni (fixed) i opticajni (cir­
culating) kapital sa stanoviSta nacina na koji kapitalista ostvaruje profit pomocu
toga kapitala, a ne sa stanoviSta karakteristika procesa njihovog trosenja i pre­
nosenja njihove vrednosti na novi proizvod : »fiksni je onaj iz koga sopstvenik
vuce profit koristeCi ga, a opticajni je onaj iz koga sopstvenik vuce . profit obrcuCi
ga« (Wealth of Nation). Ricardova objasnjenja nisu otiSla mnogo dalje od Smitho­
vih, pri cemu je u izvesnoj meri doslo do izrazaja i potcenjivanje znacaja ovoga
diferenciranja stalnog i opticajnog kapitala .
13 Vidi gore napomene 10 i ".

323
(materijal, sredstva za rad, zarada u vezi s trosenjem racine snage) tako i u
robi Ciji promet se ostvaruje kao cilj reprodukcije. U prvom slucaju postoji
tesna funkciona1na veza izmeau angazovanih i utrosenih sredstava, a u
drugom opet tesna funkcionalna v eza izmeau angazovanih i obrnutih sred­
stava (vrednost obavljenog robnog prometa). Ovi odnosi izmeau angazo­
vanih i utrosenih sredstava, odnosno angazovanih sredstava i obavljenog
prometa, su bitni za kvaJitet ekonomije konkretnog preduzeca. Otuda je
sagledavanje tih odnosa takoae jedan od uslova sagledavanja kvaliteta
ekonomije preduzeea.
Uslov za trajno obezbedenje funkcije angazovanih sredstava u procesu
reprodukcije je reprodukovanje tih sredstava u onim razmerama i po on om
vremenskom ritmu po kome se ona trose u reprodukciji. Odstupanja ritma
reprodukovanja od ritma trosenja angazovanih sredstava takoae je od
znacaja za kvalitet ekonomije preduzeca. Usled toga je znacajno takoae za
kvalitet te ekonomije sagledavanje odnosa izmeau u trosenih i reproduko­
vanih sredstava u procesirna reprodukcije.
Prema gore izloienom, problem angazovanja sredstava u reprodukciji
se svodi na problem
uocavanja karakteristika angazovanja i reprodukovanja sredstava u
cilju pozitivnog delovanja na procese angazovanja , odnosno repro­
dukovanja;
sagledavanja funkcionaln e uslovljenostl angazovanih sredstava njiho­
vim trosenjem, u cilju teoretskog i metodoloskog produbljivanja uticaj a
ovoga celog kompleksa na kvalitet ekonomije i
sagledavanja odnosa izmeau trosenja i reprodukovanja angazovanih
sredstava, u cilju uocavanja specificnog dejstva subjektivnih, odnosno
organizacionih faktora na reprodukovanje angazovanih sredstava.

II. KARAKTERISTIKE ANGA20VANJA SREDSTAVA

1. KARAKTERISTIKE ANGA20VANJA SREDSTAVA U SREDSTV1MA

ZA RAD

1) Metamorfoze sredstava angazovanih u sredstvima za rad

Angazovanje sredstava u sredstvima za rad pocinje s momentom ispla­
te nabavljenih sredstava za rad (masina, uredaja, postrojenja, alata, itd.)
- dakle, s momentom prelaska sredstava iz novcanog u pocetni robni
oblik. 1z ovog pocetnog robnog oblika angazovana sredstva prelaze u pre­
lazni tehnoloski oblik u svom ukupnom iznosu, s obzirom na to da se skoro
redovno sva sredstva za rad aktiviraju u tehnoloskom procesu. 1z prelaz­
nog tehnoloskog oblika sredstva angazovana u sredstvima za rad prelaze
u zavrsni robni oblik, po jednom specificnom postupku. Prema tome, sred­
stva angazovana u sredstvima za rad, imaju sve napred pobrojane meta­
morfoze: metamorfozu pocetnog novacnog u pocetni robni oblik; meta­
morfozu pocetnog robnog u prelazni tehnoloski oblik; metamorfozu pre­
laznog tehnoloskog u zavrsni robni oblik, i metamorfozu zavrsnog robnog
u zavrsni novcani oblik. Meautim, specificnosti angazovanosti sredstava u
sredstvima za rad, uslovljene njihovim trosenjima , i ovim metalorfozama
pojavnih oblika daju specifican karakter.

324
 2) Specificnost trosenja sredstava za rad
Sredstva za rad se u punom iznosu unose u proizvodni proces na po­
cetku tehnoloskog p rocesa, usled cega se sredstva angazovana u sredstvi­
ma za rad (os novna sredstva) anga zuju u prelaznim tehnoloskim oblicima
u punom iznos u pre pocetka pr vog tehnoloskog pr ocesa.
Po okoncanju prvog tehnoloskog procesa, odnosno po okoncanju prvog
ciklusa reprodukcije posmatranog proizvoda, angazovana osnovna s red­
stva se ne deblokiraju iz proizvodnje. Ovo zbog toga sto se sredstva za rad
ne utrose u prvom tehnoloskom procesu. Ona uopste ne menjaju (s maDm
izuzecima) svoje upotrebne kvalite te u toku prvog, a mozda ni u toku na­
redniJ1 nekoliko ciklusa proizvodnje. 14 Prema tome, sreds tva za rad su u
stanju da u naredni tehnoloski ciklus udu s istom tehnickom efikasnoscu.
Posle drugog ciklusa se, verovanto, takode nece nista izmeniti u upotreb­
nim kvalitetima tih sredstava. I, s obzirom na to da se tehnoloski ciklusi
smenjuju , a da to ne osta lTlja vidnije tragove trosenja na sredstvima za
rad, moze se izvesti povrsan zakljucak da ne bi ni trebalo obezbedivati
njihovo reprodukovanje, bar ne u prvim periodima njihovog koriScenja,
dok su jos nova. 15 Na ovakav zakljucak upucuje i uporedenje trosenja
sredstava za rad s trosenjem materijala kod koga je evidentno da se u
jednom ciklusu r eprodukcije posmat ranog proizvoda utrosi cela kolicina
tog materijala angazovana u prelaznim tehnoloskim oblicima. Medutim,
ako se posmatra trosenje sredstava za rad u celom veku njihovog trajanja
(kroz ceo njihov ciklus reprodukcije) .iasno ce se uoeiti da bi ovakvi za­
klju cci 0 karakteristikama t rosenja sredstava za rad bili pogresni.

3) Karakter angazovanosti osnovnih sredstava pri

pretpostavci 0 ravnomernom reprodukovanju

Ako se u toku prvih nekoliko ciklusa reprodukcije posmatranog proiz­

voda ne uocavaju vidni tragovi trosenja sredstava za rad u kojima je anga­
zovana odgovarajuca s uma osnovnih sredstava, to ne znaCi da Se ona uop­
ste i ne trose. P retpostavka 0 njihovom trosenju bice potvrdena ako se ci­
klusi reprodukcije posmatranog proi zvoda budu obnavljali do kraja veka
traj anja konkretnih sredstava za rad. Na kraju toga veka konstatovace se
da su t a sredstva za rad potpUl10 izg ubila svoje upotrebne kvalitete, a to
znaci da su se potpuno utrosila. Za prvi naredni ciklus proizvodnje posma­
tranog proizvoda bilo bi potrebno uneti u projzvodnju potpuno nova sred­
stva za rad, odnosno angazovati u reprodukciji novu pocetnu sumu osnov­
nih sredstava. Ovo ce prakticno biti moguce jedino ako su se do kraja veka
trajanja dotadasnjih sredstava za rad potpuno reprodukovala sredstva koja
s u u njima bila angazovana .

II Fi zi0ko tros e nj e do koga je d oslo u tom te hnol os kom procesu nij e izmenilo

upol re bn e kcl rdk te l'is like sreds ta vd za r e> d , dli je skrCl tilo ve k njihovog trajanja.
I., Postoj e iz ves ni si s temi re produko va nj;] sr edsta va za r a d (mahom u k a pi­
ta lis ti ckom p ri vredn om siste mu) po koj ima S2 pr vih ne koliko godina koriscenja
masina - dok su one jos no ve - one uopste ne reprodukuju (ne amortizuju). Ovo
omogucuje proizvoc1a cu d a u pocetku n a stupi s r elati vno niskim cenama svojih
pr oizvoda, s to po jac ava nj egov u konkurentsku sposobnost pri osvajanju trZista,
ali mu kasnij e otvara problem blago vre m e nog reprodukovanja utrosenih masina,
ka d one pocnu ose tnije d a se tr ose.

325
 suma osnovnih sredstava.
Pocetna swna osnovnih sredstava
same u pr-vom ciklusu
ciklusa ona se smanjuje za prvu
zaracunata u cenu
reprondukovana s
ponovo u
.'ito su
nja ravan ukupnoj sumi pocetno angazovanih osnovnih sredstava. Naime,
u poslednjem ciklusu reprodukcije posmatranog proizvoda visina angazo­
vane sume svela se na svega jednu amortizaciju, tj. na [~i - (~i - 1)] Ti>

S I i k a 38. - SHEMA STANJA ANGA20VANOSTI OSNOVNIH I OBRTNIH

SREDSTAVA U DVA SUKCESIVNA eIKLUSA REPRODUKeIJE POSMATRANOG
PROIZVODA. U prvom ciklusu sredstva (SI) nalaze se u novca nom obliku a- na­
menjena su za nabavku materijala (Sill) sredstva za rad (Si) i isplatu zarada ­
(S,). Ona prelaze u robni oblik (B) i to materijal (M), sredstva za rad (I), i even- ­
tualno u zarade. U tome obliku trose se Ll proizyodnji (U) iz koje izlaze _kao novi.
proizvod (Q). Ova j se iznosi na trziste prodaje (e), cime se sredstva oslobadaju
angazovanosti u r eprodukciji. U drugom ciklusu oslobodena sredstva (b"ruto prihod
C uma njeri. za dohodak D) varacaju se ponovo u reprodukciju. Ali, vraca ju se samo
sredstva koja su bila angazovana u materijalu (Sm) i u zaradama (SI), jer sredstva
anga zovana u sredstvima za rad (Si) nisu ni napustala reprodukciju po okoncanju
prvog ciklusa. U stvari, samo jedan racunski deo tih sredstava, jedna amortizacija
(A), je napustio r eprodukciju, ali se u drugom ciklusu ne vraca u reprodukciju, jer
sredstva za rad jos uve k ispravno funkcioriiSu. Prema tome, ukupna sredstva anga­
zovana u reprodukciji u drugom ciklusu (S.,) razlikuju se od ukupnih sredstava
anga zovnih u prvom ciklusu (SI) za jednu - amortizaciju. U svakom narednom
ciklusu osnovna sredstva se smanjuju za jednu amortizaciju, ali posle izvesnog
vremena pocinju da se prilivaju ranije otpisane amortizacije iz amortizacionog
fond a u reprodukciji.

Kad se od ove sume odbije jos jedna (poslednja) amortizacija, angazovana

osnovna sredstva se svode na nulu"

(6.2)

Ako se uporedi gornja clinamika stanja angazovimosti osnovnih sred­

stava sa stanjem anga zovanosti obrtnih sredstava u materijalu i zaradama
u pojedinim sukcesivnim ciklusima reprodukcije, konstatovace se sledece: .
1. U prvom ciklusu reprodukcije posmaLranog proi zvoda angazovana
je suma osnovnih sredsta va po trebnih za n.iz narednih ciklusa reprodukcije.
Za razliku od ovoga, od obrtnih sredstava angazovana je sarno surnakoja

327
 da obezbedi kontinuitet
potrosnje jedino u
tranog i od koje ee
2, Od osnovnih sredstava u ciklusu reprodukcije utrosi se sarno
jedan deo sume fazi deo od­
nosu izmedu ciklusa ciklusa repro­
dukcije konkretnih obrtna sred­
stva koja su tehnoloskim
oblicima utrose se u tome ciklusu.
3. Na kraju prvog ciklusa
osnovnih sredstava koji utrosen u tom
sva obrtna sredstva koja
deblokiraju se na
punom iznosu i utrosena u tome ciklusu.
4. Deblokirana suma osnovnih sredstava
cija) ne same da da bude vee ona
i odliva se 11 amortizacioni
ali ostaju namenski vezana za
u pocetni robni

i obim
se, vratila u
:yuma osnovnih sred­
i narednim ciklusima re­
sredstva za rad ova slika ce se
s tim sto ee se u svakom narednom ciklusu suma osnovnih
iz cik1usa u ciklus za po sve dotle dok
osnovna sredstva ne budu svela na nulu u poslednjem cik­
a to na kraju veka trajanja

4) Specificnost reprodukovanja sredstava za rad

u sukcesivnim ciklu­
bi stvarnom
vrsi10 na nacin

328
 l. Na kraju n-tog cik'lusa reprodukcije prodajna cena proizvoda toga
ciklusa se razlaze na reprodukovana obrtna sredstva u materijalu, jednu
amortiz3Jciju i ostvareni dohodak, koji kao komponentu sadrzi reproduko­
vana obrtna sredstva u zaradama.
2. U naredni ciklus reprodukcije vracaj'u se samo reprodukovana
ohrtna sredstva u materijalu i zaradama.

S 1 i k a 39. - SHEMA STANJA ANGAZOVANOSTI OSNOVNIH I OBRTNIH

SREDSTAVA UN-TOM CIKLUSU REPRODUKCIJE, UPOREDENA SA STANJEM
U NAREDNOM CIKLUSU. Do n-tog ciklusa angazovana osnovna sredstva su se
smanjila za n amortizacija i iznose (Si - n . Tj). Un-tom ciklusu ona se povecavaju
za deo amortizacionog fonda (Ki . Ti) koji se ponovo unosi u reprodukciju u vidu
zamenjivanih delova, tako da sredstva iznose S .> U tom iznosu pretvorena u na­
n'
turalni oblik ona ulaze u naredni ciklus reprodukcije.

3. U tom narednom ciklusu reprodukcije ukupna angazovana sredstva

u reprodukciji obuhvataju celu sumu obrtnih sredstava angazovanih u ma­
terijalu i zaradama , koja se vratila u reprodukciju , a od osnovnih sred­
stava: pocetnu sumu angazovanih osnovnih sredstava, umanjenu za zbir
amortizacija od pocetka angazovanosti tih sredstava pa do n-tog ciklusa
reprodukcije i istovremeno uvecanu za deo lih odJivenih amortizacija, koji
se ponovo vratio u reprodukciju u vidu proizvodno reprodukovanih delova
sredstava za rad.

5) Stvarna velicina sredstava angazovanih U sredstvima za rad

Prethodno izlozena shema stanja angazovanosti osnovnih sredstava u
sredstvima za rad predstavljala bi stvarno stanje u jednom preduzecLl
s ustaljenom proizvodnjom , u kome u toku veka trajanja konkretnih sred­
stava za rad ne bi dolazilo ni do kakvih bitnih izmena tehnickih faktora.
Meautim, s obzirom na to da je vek trajanja sredstava za rad najcesce

329
relativno dug (niz godina) u tome periodu, dolazi i do izmene tehnickih
faktora u proizvodnji. Kad se i ove izmene uzmu u obzir, onda se, u vezi
s onim sto je izneto u prethodnom stavu, moze konstatovati da se suma
angazovanih osnovnih sredstava u toku veka njihovog trajanja menja
(1) zbog rekonstrukcija tehnicke prirode uz neizmenjeni asortiman pro­
izvoda,
(2) zbog izmene asortimana proizvoda i
(3) zbog proizvodnog reprodukovanja dotrajalih delova masina i uredaja.
(1) Zamena dotraja]ih delova pri glavnim opravkama obieno ostaje 1.1
granicama dotadasnjih tehnickih resenja, kad je ree 0 sitnim zamenama.
Ali kad su u pitanju zamene sirih razmera, one se cesto povezuju s teh­
nickim rekonstrukcijama u cilju racionalizacija. Ove mogu biti vrlo sirokih
razmera, kako u pogledu vrste tehnickih resenja tako i u pogledu obima
ulaganja koje rekonstrukcije zahtevaju. ReaJizovani delovi osnovnih sred­
stava (amortiz3Jcije koje su se odlile u amortizacioni fond) tu mogu biti
nedovoljni. Moze se osetiti potreba za unosenjem u proizvodnju novih
osnovnih sredstava. Od momenta njihovog unosenja u proi zvodnju i ova
dopunska osnovna sredstva su angazovana u reprodukciji na isti naCin kao
i dotadasnja.
(2) 1zmena asortimana moze dovesti do povecanja visine osnovnih
sredstava preko dotadasnjih. Naime, pri proizvodnji odredenog asortimana
proizvoda, jedan deo masina i opreme za tu proizvodnju moze biti uni­
verzalan, ali on moze biti dopunjen i specijalnim masinama vezanim bas
za konkretni asortiman. Ako, usled objektivnih trlisnih okolnosti, proiz­
vodac bude prinuden da prede s jednih proizvoda na druge, ova proizvod­
na preorijentacija moze dovesti do potrebe uvodenja u proizvodnju novih
specijalnih masina vezanih za novi asortiman proizvoda. Na taj naCin se
dotadasnja osnovna sredstva dopunjuju novima . Pri ovakvim i sJicnim
preorijentacijama sa jednoga asortimana proizvoda na drugi, vrlo cest je
slueaj da jedan deo kapaciteta sredstava za rad ostaje neiskoriscen - bar
privremeno neiskoriscen - sto je skoro redovno slucaj s onim kapacite­
tima koji su, kao specijalne masine i uredaji, vezani za odredene konkret­
ne proizvode. Ponovno koriScenje takvih kapaciteta dolazi u obzir tek s
eventualnim povratkom na prvobitni asortiman koji je pre toga napusten.
Ako se ovakvi trZisni faktori , koji dovode do promena asortimana, treti­
raju kao objektivna kategorija , onda su ti faktori doveli do promena sume
angazovanih osnovnih sredstava usled promena asortimana.
(3) U slueaju da se osnovna sredstva, kroz proces amortizovanja, iz
reprodukcije odlivaju ravnomerno iz ciklusa u ciklus do kraja veka tra­
janja konkretnog osnovnog sredstva , stanje angazovanosti osnovnih sred­
stava u tome veku trajanja bilo bi sledece:
1. U prvom ciklusu reprodukcije posmatranog proizvoda angazovana su
sva poeetno uneta sredstva, a u poslednjem ciklusu - svega jedna
amortizacija.
2. U vremenskom rasponu izmedu pr'log i poslednjeg ciklusa, angazovana
sredstva se stalno, postepeno i ravnomerno smanjuju iz jednog ciklusa
reproduklcije posmatranog proizvoda u drugi.
3. 1z prethodnih dveju konstatacija sledi da je prosecna suma angazova­
nih osnovnih sredstava u vekJu trajanja sredstava za rad, u kojima su
angazovana, ravna jednoj polovini SHme koja je na poeetku (u prvom
ciklusu reprodukcije) ulozena u proizvodnju.

330
 Gornje konstatacije 0 stanju angazovanosti osnovnih sredstava u veku
trajanja sredstava za rad u kojima su angazovana, mogu se revidirati ako
se problem angazovanosti posmatra u vezi s problemom reprodukovanja
angazovanih sredstava. Ona su komercijalno reprodukovana u momentima
izdvajanja amortizacije iz prodajne cene proizvoda posle svakog ciklusa
reprodukcije toga proi zvoda. lVIeal.ltim , proizvodno reprodukovanje sred­
stava za rad kao teFmicke celine usledice tek na kraju veka trajanja, kad
konkretno sredstvo za rad potpuno dotraje. Da bi one moglo da se iz­
vede, izdvojene amortizacije u toku veka trajanja, iako su u tome periodu
bile izvan reprodukcije posmatranog proizvoda, moraju biti raspolozive za
ponovno ulaganje u reprodukciju na kraju veka trajanja dotrajalih sred­
stava. Ova spremnost za ponovno ulaganje u reprodukciju moze na dvo­
jak nacin da se obezbedi:
a) Izdvojene amortizacije kumulirale su se u amortizacionom fondu
od poeetka do klraja veka trajanja i nisu koriseene ni za kak.vu drugu
svrhu. U tome slucaju one su namenski bile vezane za reprodukciju, iako
nisu bile angazovane u reprodukciji. Suma sredstava vezanih za repro­
dukciju nije se, prema tome, uopste menjala od prvog do poslednjeg cik­
lusa reprodukcije u veku trajanja' sredstava; ona je ostala ravna pocetno
ulozenoj sumi. U ovom slucaju, u svakom momenLu ciklusa reprodukcije
posmatranih s1'edstava 2a rad, odnosn o svakom momentu njihovog veka
trajanja, suma sredstava u reprodukciji konkretnog proizvoda je ravna
pocetno angazovanoj sumi (Sil)'

(6.3)

gde je: Sill = suma sredstava u reprodukciji u. n-tom ciklusu 1'eprodukcije;

Sil = pocetna suma osnovnih sredstava unetih u reprodukciju.
b) Druga moguenost je da sredstva komulirana u amortizacionom
fondu ne ostaju vezana za rep1'odukciju do kraja veka trajanja konkretnog
sredstva za rad, vee da se plasiraju u druge privredne aktivnosti, stirn
da ipak budu raspoloziva za kupovinu novih s1'edstava za rad na kraju
veka postojeCih. U ovom slucaju pocetno angazovana suma s1'edstava (Sil)
smanjuje se iz ciklusa u ciklus, tako da su angazovana sredsLva un-tom
ciklusu ravna pocetnoj sumi 'umanjenoj za broj amortizacija do n-tog cik­
lusa (Sit - n . T;). Ukupna angazovana sredstva u tome ciklusu biee 1'av­
na zbiru ovako smanjene pocetne sume i sredstava koja su iz amortizacio­
nog fonda ponovno vraeena u reprodukciju u vidu zamene dotrajalih de­
lova (K,," . Aill)' U tome slucaju un-tom ciklusu reprodukcije posmatranog
proizvoda ukupna suma angazovanih osnovnih sredstava, uz gornju pret­
postavku, bice

(6.4)

Pored gornjih dveju komponenti osnovnih sredstava angazovanih u

reprodukciji, angazovana sredstva se naknadno poveeavaju jos i zbog ra­
nije navedenih tehnickih rekonstrukcija, izmene asortimana proizvoda i s1.
Aka se ova dopunska ulaganja 02nace sa Si3 ' a delovi amortizacija, ponov­
no vraeeni u reprodukciju pri generalnim remontima sa S;2 = K"n . A ill , on­
da je suma osnoviiih sredstava u reprodukciji ravna

(6.5)

33r
 6) Oblici angazovanja osnovnih sredstava
S obzirom na iznete metamorfoze osnovnih sredstava u reprodukciji,
oblici njihovog angazovanja su
(1) preIazni tehnoloski oblik,
(2) poeetni robni oblik, i
(3) zavrSni robni oblik.
(1) U prelaznom tehnoloskom obliku osnovna sredstva su angazovana
u sredsLvima za rad aktivno ukIjucenim u proizvodnju. Jedna od bitnih
specificnosti ovoga stanja angazovanosti je upravo u tome sto se sredstva
za rad u preIaznom tehnoloskom obliku tehnicki uopste znatno ne razli­
kuju od istih tih sredstava, recimo, u pocetnom robnom obliku. Ovo zbog
toga sto masine, uredaji, itd., koji su aktivno ukljuceni u proizvodnju, ne
menjaju u tehlloloskim procesima svoje tehnicke karakteristike, izuzev
Iagane promene prauzrokovane fizickim trosenjem i starenjem sreclstava
za rad. - Druga bitna karakteristika stanja angazovanosti osnovnih sred­
stava u sredstvima za rad u preIaznom tehnoloskom obliklU je u tome sto
su u toj fazi angazovana ukupna aktivna osnovna sredstva preduzeca; dak­
Ie, kako sredstva koja ce se utrositi u posmatranom cikIusu reprodukcije
konkretnog proizvoda tako i sva sredstva koja ce se utrositi u svim nared­
nim cikIusima reprodukcije istog tog proizvoda sve do kraja veka trajanja
konkretnih sredstava za rad. U ovom pogledu postoji bitna razlika
izmedu stanja angazovanosti sredstava u sredstvima za rad i stanja anga­
zovanosti sreclstava u materijalu u prelaznim teholoskim oblicima, jer­
su sredstva u materijalu angazovana samo do visine sredstava koja ce se
utrositi u posmatranom cikIusu, uvecanim delimicnim utroscima nekoliko
narednih cikIusa reprodukcije posmatranog proizvoda, i to onoliko koliko
je potrebno da bi se odrzao kontinuitet proizvodnje izmedu posmatranog
cikIusa i tih nekoliko narednih cikIusa.
(2) Stanje angazovanosti sredstava u pocetnom robnom obliku 16 dvo­
jake je prirode:
(a) angazovanost prilikom izgradnje proizvodnog objekta i
(b) angazovanost alata, materijala i delova za zamenu pri generalnom
remontu pojedinih sredstava za rad.
(a) Period izgradnje proizvodnog objekta (narocito veIikih industrij­
skih, elektroprivrednih i rudarskih objekata) relativno je dug, usled cega
je dosta duga i angazovanost sredstava u ovom periodu. To su stanja an­
gazovanih sredstava prilikom izgradnje objekta (gradevinski radovi), mon­
tiranja opreme, proveravanja funkcionalnih karakteristika u probnoj pro­
izvodnji itd. Sredstva za rad ulaze u ovu fazu angazovanosti kao i svaka
druga roba, ugraduju se u objekt i. s okoncanjem izgradnje objekta, od­
nosno pocetkom njegove normalne proizvodnje, ona prelaze iz ovoga »po­
cetnog robnog oblika« u preIazni tehnoloski oblik u ukupnom iznosu.
(b) Drugu vrstu osnovnih sredstava angazovanih u sredstvima za rad
cine delovi masina i materijal za zamenu dotrajalih delova postojecih ma­
sina i uredaja prilikom njihovog generalnog remonta. Ovde takode spadaju
alati i pribor koji se nabavIjaju u kracim vremenskim razmacima. Karak­
teristike trosenja, pa time i angazovanja ovih sredstava, su mnogo blize
16 Pri angazovanju osnovnih sredstava u pocetnom robnom obliku nije bitno
da Ii se ta sredstva i knjigovodsiveno tretiraju kao osnovna sredstva, vee je bitno
da su ona blokirana u konkretnoj reprodukciji, !ito ima odredenog efekta na kva­
litet ekonomije toga preduzeea.

332
karakteristikama trosenja, odnosno angazovanja materijala nego karakte­
ristikama trosenja i angazovanja masina i postrojenja. Usled toga, predu­
zeee redovno oddava izvesne zalihe delova, materijala za zamenu i alata,
slieno zalihama materijala. Ove zalihe takode, po pravilu, treba da se kre­
eu izmedu jednog minimalnog i jednog maksimalnog stanja slieno zali­
hama materijala. Ekonomska razlika izmedu tih zaliha i zaliha materijala je
sarno u tome sto su u ovjma angazovana osnovna sredstva, s ozbirom na to
da je ree 0 sredstvima za rad , dok su u zalihama materijala angazovana
obrtna sredstva.

s
H).H3.Hl~i5~
...... ~iH)-----..I~
S 1 i k a 40. - OBLICI ANGAZOVANOSTI OSNOVNIH SREDSTAVA U REPRO­
DUKCIJI. U pocetnoj robnoj fazi (Hi 2) osnovna sredstva su angazovana u elemen­
tim a objekta u izgradnji; u tehnoloskoj fazi (Pij . Ha) osnovna sredstva su angazova­
na u raznim oblicima sredstava za rad koja aktivno ucestvuju u proizvodnji u toku
celog njihovog veka; u zavrSnoj robnoj fazi (Hi ,,) osnovna sredstva su angazovana
kao amortizacione sume (Ti5) zaracunate u cenu kostanja proizvedene robe.

(3) Osnovna sredstva u zavrSnom robnom obliku su u stvari amorti­

zacioni iznosi koji su zaraeunati kao troskovi sredstava za rad u cenu
proizvoda. Od momenta dovrSetka proizvoda pa do momenta njegove pro­
daje (zaliha gotove robe) obraeunate amortizacije produzuju svoje stanje
angazovanosti, a pojavni oblik te angazovanosti je roba koja jos lezi na
skladiStu. Stanje angazovanosti osnovnih sredstava (amortizacija) U ovoj
robi je po karakteristikama isto kao i stanje angazovanosti sredstava u
materijalu u istoj toj robi, ili stanje angazovanosti sredstava u zaradama
isplaeenjm za proizvodnju te robe.

2. KARAKTERISTIKE ANGAZOVANJA SREDSTAVA

U MATERIJALU
Sredstva angazovana u materijalu (obrtna sredstva) prolaze kroz sve
metamorfoze koje se javljaju u reprodukciji: metamorfoza poeetnog nov­
eanog u poeetni robni oblik, metamorfoza poeetnog robnog u prelazne
tehnoloske oblike, metamorfoza prelaznih tehnoloskih IU zavrsni robni oblik
i metamorfoza zavrsnog robnog u zavrsni novcani oblik. Pri tome su, u
proizvodnom preduzeeu, najjzrazeniji prelazni tehnoloski oblici, jer su oni
uslov da se upotrebni kvaliteti sredstava za proizvodnju transformisu u
upotrebne kvalitete proizvoda. S obzirom na ave metamorfoze, stanja an­
gazovanosti sredstava u materijalu u reprodukciji su
1) prelazni tehnoloski oblici,
2) pocetni robni oblik i
3) zaVTsni robru oblik.

333
 1) Sredstva u troskovima materijala u prelaznom

tehnoloskom obJiku

S obzirom na to da troskovi materijala nastaju s pocetkom trosenja

konkretne vrste materijala u proizvodnji, momenat angazovanja (momenat
blokiranja) sredstava u troskovima materijala u prelaznim tehnoloskim
oblicima se poklapa s momentom pocetka toga reprodukeionog trosenja,
Zavrsetak reprodukcionog trosenja oznacava okoncanje formiranja upo­
trebnih kvaliteta proizvoda, cime se zavrSavaju dotadasnji prelazni tehno­
loski obliei. Prema tome, momenat deblokiranja sredstava u troskovima
materijala u prelaznim tehnoloskim oblieima poklapa se s momentom
dovrSetka proizvoda (dakle, ne s momentom dovrsetka trosenja konkretne
vrste materijala u tehnoloskom proeesu). Momenat deblokiranja ovjh sred­
stava u prelaznim tehnoloskim oblieima je, drugim reCima, zajednicki za
sve vrste utrosenog materijala, dok je momenat blokiranja (pocetka anga­
zovanja) razlicit za svaku vrstu materijala, u zavisnosti od pocetka proiz­
vodnog trosenja doticne vrste matedjala.
Nacelno posmatrano, ulaganje sredstava u maLerijalu u samu proiz­
vodnju moze biti trojake prirode: ili se eela kolicina potrebna za jedan
ulozak ulaze odjednom, na poeetku tehnoloske faze posmatranog eiklusa;
ili se, kolicine ulazu postepeno, a iz proizvodnje izlazi (deblokira se) eela
angazovana suma s momentom zavrsetka projzvoda; iIi se pak postepeno
vrsi blokiranje, prema ritmu trosenja pojedinih vrsta materijala, i poste­
peno deblokiranje, prema ritmu dovrsavanja pojedinih partija proizvoda.
- Prvi slucaj je sarno tecretska mogucnost ako se posmatra ceo materijal
koji se angazuje u prelaznim tehnoloskim oblicima (materijal za izradu
i sve vrste rezijskog materijala). Naime, i 'u slucajevima kad se na pocetku
proizvodnje u tenholoski proces unosi materijal eelog jednog uloska, to je
sarno glavna sirovina. I u ovim slucajevima jos uvek ostaje da se naknad­
no, u toku tehnoloskog procesa, dodaju razne vrste pomocnog materijala,
Energetskj materijal se takode trosi u toku celog procesa, A sto se tiee
rezijskog materijala (materijala na raznim organizaeionim radnim mesti­
ma) njegovo trosenje ne teee po ritmu tehnoloskog procesa, vecje uslov­
Ijeno organizaeionom strukturom preduzeea i funkcijama koje se obavljaju
u preduzecu, usled eega je prakticno neizvodljivo unosenje (blokiranje) u
tehnoloski proces odjednom cele koliCine materijala koji ce se utrositi u
jdnom eiklusu. - Drugi slucaj je moguc kad je rec 0 proizvodnji nedelji­
vog rpoizvoda u jednom ulosku : recimo, slucajevi pojedinacne proizvodnje
kada se proizvodi jedan most ciji ce upotrebni kvaliteti bjti perfektuirani
s okoneanjem poslednje operaeije na tome mostu; ili, slucaj sitno serijske
proizvodnje u kojoj ce prakticno svi proizvodi serije odjednom iziCi iz pro­
izvodnje, po zavrestku poslednje operacije na seriji. - TreCi slueaj se
javlja kodonih vrsta proizvodnje koje iz jednog uloska u tehnoloski proees
daju deljiv proizvod. To je, recimo slucaj s mnogim vrstama masovne pro­
izvodnje kod kojih iz tehnoloskog procesa kontinuelno izlazi odredena ko­
licina finalnog proizvoda, pri cemu se u svako doba ta koliCina moze deliti
tako da svaki deo predstavlja tehillcki potpUI1!U eelinu i moze se na triistu
pojaviti kao roba: proizvodnja brasna, tekstilniIJ tkanina, prediva, valjanih
i vucenih metalurskih proizvoda i s1.
S obzirom na to da je ritam ulaganja sredstava u materijal u ovim
prelaznim tehnolosbm oblicima postepen, zatim, da je deblokiranje tih
sredstava nekad odjednom, nekad postepeno, u raznim momentima tehno­

334
loskog procesa, angazovane su razlici te sume 0 brtnih sredsta va u ma teri­
jalu. 0 angazovanosti u ovoj fazi kao celini (u celom tehnoloskom procesu)
moze biti reCi samo ako se posmatra prosecna suma angazovanih sredsta­
va. A za velicinu te prosecne sume, kao sto je ranije naglaseno, bi tna je
veliCina pojedinacnih ulozaka (u stvari pojedinacnih utrosaka materijala)
i pojedinacnih momenata blokiranja, odnosno deblokiranja. - Ukoliko su
pojedinacni ulosci, odnosno utrosci, veci utoliko ce prosecna angazovana
s.uma u materijalu u prelaznim tehnoloskim oblicima biti veca, i obrnuto,
- S produienjem stanja blokiranosti poveeava se prosecna angazovana
suma, i obrnuto. Prema tome, ukoliko su momenti blokiranja blizi pocetku
tehnoloskog procesa, utoliko je prosecna angazoliana suma veca, a ukoliko
su ti momenti blokiranja blizi zavrsetku tehnoloskog procesa, utoliko je
prosecna angazovana swna manja. Obrnuto vazi za momente deblokiranja :
ukoliko su oni blizi pocetku tehnoloskog procesa, utoliko je prosecna an­
gazovanost suma manja, a ukoliko su ti momenti deblokiranja blizi zavrSet­
ku tehnoloskog procesa, utoliko je prosecna angazovana suma veca.
Obrtna sredstva u prelaznim tehnoloskim oblicima . blokiraju se u svim
vrsLama materijala:
(1) u materijalu za izradu,
(2) u rezijskom materijalu koji se trosi u tehnoloskom procesu i
(3) u ostalim vrstama rezijskog materijala utrosenog u pripremnoj i zavr­
snoj fazi procesa rada.
(1) Angazovanje sredstava u materijalu za izradu ima najizrazenije
gore navedene karakteristike angazovanja , kako u pogledu velicine tako
i u pogledu ritma angazovanja. Za ovu vrstu materijala je, usled toga, i u
praksi najlakse konstatovati i kvantitativno izraziLi razmere angazovanja
sredstava.
(2) Rezijski materijal koji se trosi u tehnoloskoj fazi nema u do­
voljnoj meri naglasene momente angazovanja .- ritam blokiranja i deblo­
kiranja - kao sto je slucaj s materijalom za izradu. Za mnoge vrste ovog
materijala takode nisu dovoljno izrazene ni angazovane kolicine u pojedi­
nim momentima. Medutim, mesta angazov anja, koja se podudaraju s mes­
tima trosenja, uglavnom su odrediva za ove vrste rezijskog materijala,
usled cega je njega i moguce odvojiti od ostalih vrsta rezijskog materijala
koji se trosi i u kome se angazuju obrtna sredstva.
(3) Sredstva u materijalu koji se trosi u pripremnoj i zavrSnoj jazi
procesa rada ulaze takode u kategoriju sredstava angazovanih u prelaznim
tehnoloskim oblicima. Sa stano vista ovih sredstava. treba diferencirati
pocetnu robnu fazu (pocetni robni oblik), tehnolosku fazu (prelazne tehno­
loske oblike) i zavrsnu robnu fazu (zavrs ni robni oblik) stanja angazovano­
sti sredstava (ciklusa angazovanja) , na jednoj strani, od pripremne faze ,
tehnoloske faze i zavrSne faze procesa rada, na drugoj strani. Kad je u
pi tanju angazovanje pocetna robna faza prethodi tehnoloskoj , a tehnoloska
zavrsnoj robnoj. Medutim, kad je u pitanju proces rada, odnosno ciklus
rada, pripremna i zavrSna faza Loga ciklusa prekrivaju se sa tehnoloskom,
a tehnoloska faza ciklusa rada hronoloski se poklapa s tehnoloskom fa20m
ciklusa angazovanja. Usled ovoga impulsi trosenja materijala u priprem­
noj i zavrSnoj fazi procesa rada u sustini spadaju u iste kalendarske perio­
de u koje pada tehnoloska faza angazovanja sredstava. Na taj nacin i
dolazi do toga da su sredstva angazovana u materijalu utrosenom u pri­

335
sredstva u
tehnoloskim oblicima.

w
kJ ..,.
Z
'2
..
I ..

",'
'"
lC
<>
-' !oJ
CO
'"
, BLOtiIRAIIJ(
,-'%
"'"
'",

X;

, ...
'0

...

CO

'"

BlOXIRANJI

OE6LOXIRAIlJl

nlL-­ _ _ _ _ _ _.. . . .~,

ceo izlazak na
a izlazak
i ulazak u
teku postepeno.

2) Sredstva u materijalu u pocetnom robnom obliku

na­

(2) ritmom u teh­

noloske
(1) Ritam nabavki minimalnom kolicinom koju
treba odrzati na zalihi da bi se kontinuitet proizvodnje, i ni­
zom trzisnih usLova nabavke, Ovi poslednji skoro redovno dominiraju u
nabavnom Usled ovoga, nabavljene kolicine, znat­
koje se ulazu u
slucaj da se
za niz narednih
reprodukcionih ciklusa, itd. Sa svakom od ovih nabavki pocinje blokiranje
sredstava u doticnoj vrsh materijala u pocetnom robnom obliku. U tim mo­
mentima blokiranja po pravilu se blokiraju sredstva u materijalu za niz
narednih ciklusa reprodukcije, bez mogucnosti kvantitativnog odvajanja
koliCine koja je blokirana za svaki od tihciklusa.
(2) Deblokiranje sredstava angazovanih u materija1u u pocetnom rob­
nom obliku vrsi se po ritmu pustanja toga materijala u reprodukcionu
potrosnju. Po pravilu, on ulazi u prelazne tehnoloske oblike sukcesivno.
Kod mnogih vrsta materijala to je potrosnja kolicina koje su manje od
potrebne kolicine za jedan tehnoloski ulozak (materijal za izradu). Druge
vrste materijala, koje su rede, trose se odjednom za niz reprodukcionih
ulozaka: potrosnja materijala prilikom lansiranja jedne cele serije proiz­
voda, pojedinacne potrosnje materijala za oddavanje (izmedu dvaju suk­
cesivnih utrosaka materijala ove vrste proizvesce se niz proizvoda), itd.;
u treCim slucajevima vrsi se jednokrata potrosnja za celckupnu buducu
proizvodnju: potrosnja materijala prilikom konstruisanja proizvoda, raz­
rade tehnoloskog procesa, itd.

3) Sredstva u troskovima materijala u zavrsnom robnom obliku

S momentom dovrsetka posmatranog proizvoda prestalo je angazo­
vanje sredstava u materijalu u prelaznim tehnoloskim oblicima, u vidu
troskova materijala, ali ta sredstva jos nisu deblokirana; ona, kao deo
cene kostanja proizvoda, ostaju blokilrana u zavrsnom robnom obliku sve
do trenutka dok se posmatrani proizvod ne proda. Momenat blokiranja
sredstava u ovom obliku podudara se s momentom njihovog deblokiranja
u prelaznim tehnoloskim oblicima. Prema tome, karakter ovih blokiranja
je isti kao i karakter ranije izlozenih deblokiranja u tehnoloskim oblici­
rna: blokira se odjednom cela suma sredstava angazovanih u troskovima
materijala jednog celog tehnoloskog izvatka (proizvoda jednog ciklusa);17
suma angazovana u troskovima materijala u celom jednom tehnoloskom
izvatku blokira se u robnom obliku postepeno, u onim slucajevima kad su
proizvodi jednog tehnoloskog izvatka odvojivi. - TrZisni uslovi prodaje,
na drugoj strani, diktiraju ritam deblokiranja sredstava u troskovima ma­
terijala u zavrsnom robnom oblik'U. Najcesci je slucaj da se prodaja jednog
izvatka ne vrsi odjednom, a po pravilu ne istim ritmom po kome je taj
izvadak izisao iz proizvodnje. Izuzetak Cine slucajevi kad se proizvodnja
vrsi po unapred ugovorenoj zakljucenoj porudzbini, tako da isporuka ugo­
vorene i proizvedene koliCine sledi neposredno po zavrsetku proizvodnje.
U svima drugim slucajevima proizvodi se za skladiste odakle, prema ka­
rakteru kupoprodajnih transakcija, kupci povlace jednom koliCine vise­
struko vece od kolicina koje ko.o jedan izvadak izidu iz tehnoloskog pro­
cesa, a u drugim slucajevima kolicine koje su sarno deo jednog tehnolos­
kog iz\-atka itd. Vremena isporuka takode se znatno razlikuju od jedne
porudzbine do druge. Sve ovo doprinosi da je stanje angazovanosti sred­
stava u troskovima materijala u zavrsnom robnom obliku i po obimu, i po
vremenu, dosta neodredeno i mahom nosi obelezja spicificnosti konkretne

17 Pod jednim izvatkom iz proizvodnje podrazumeva se takva kolieina (par­

tija) proizvoda za eiju proizvodnju je bilo potrebno uneti u proces proizvodnje
jedan tehnoloski i operativno povezan ulozak elemenata proizvodnje; to je, recimo,
jedan fizieki preciziran proizvod, kad je ree 0 pojedinaenoj proizvodnji; jedna
serija, kad je u pitanju serijska proizvodnja i s1.

22 Ekonomlka preduze~a 337

proizvodnj e. Kvan tita ti vno da se zahvati
jedino utvrdivanjem u
ovom obliku.

S li k a SRSDSTVA ANGAZOVANA TROSKOVIMA MATERIJALA u

ZALIHI GOTOVE ROBE

3. KARAKTERISTIKE ANGAZOVANJA SREDSTAVA U ZARADAMA

izvol'
radi
za izvrseni rad clanovima
vremellskim razmacima akon­
nezavisno od momenta

Iusi
na to se
to je slucaj na ovu
funkciju
1) prelazni tehnoloski
2) zavrsni robni oblik.

1) Angazovana sredstva u zaradama u

prelaznim tehnoloskim obIicima

tehno­
isplata zarada. Po pra­
dohotka, vYsi se unaz.ad. Prema
sa prvim danom u mesecu,
prva obrtna sredstva u zaradama bice
meseca. Naredna blokiranja ce uslediti
meseca (odnosno pocetkom meseca) za izvrsene radove u teku­
cern mesecu. Prema tome, ritam zarada u tehnolos­

338
kim oblicima karakterise izvesna l'avnomernost vremenske periodike, po
cemu se on razlikuje od ritma blokiranja sredstava u troskovima materi­
jala u istom ovom obliku. - Druga relativna ustaljenost angazovanja
sredstava u zaradama dolazi do izrazaja kroz isplacene sume, koje se ta­
kone mnogo ne menjaju od jedne isplate do druge. Pre svega, visina jedne
isplate zavisi od velicine radnog kolektiva i od prosecne zarade po jedinici
rada. Prema tome, blokirane sume nis'Ll. uopste uslovljene karakteristikama
i zahtevima tehnickih faklora u proizvodnji, kao sto je to slucaj sa suma­
rna koje su blokirane u troskovima materijala u prelaznim tehnoloskim
oblicima. - Momenat deblokiranja zarada u prelaznim tehnoloskim obli­
cima je uslovljen ritmom dovrsavanja pojedinih proizvoda.
Kod zarada se javlja izvestan v remenski nesklad izmedu ritma bloki­
ranja zarada u prelaznim tehnoloskim oblicima i ritma njihovog debloki­
ranja. Blokiranje tece po odredeom kalendarskom ritmu isplata zarada
kao avansiranih delova licnog dohotka, nezavisno od vrsta i karakteristika
proizvoda na kojima je izvrsen rad. Nasuprot o\'ome, deblokiranje istih tih
zarada vrsi se po jednom tehnoloskom ritmu, u zavisnosti od vremena do­
vrsavanja pojedinih proizvoda. Na taj nacin sredstva u jednim zaradama,
koja su kasnije blokirana, mogu biti ranije deblokirana od drugih sred­

104 ZAR.ADE U TEKUCOJ PROIIVOONJI~

...-­ - - - ­- - TE H H 0 LOS K A FA Z A ------~--~

SIi ka 43. - SREDSTVA ANGAZOVANA U ZARADAMA U PRELAZNIM

TEHNOLOSKIM OBLICIlVIA

stava, ako se ranije zavrsava proizvod za ciju proizvodnju su te zarade

avansirane. Ovaj nesklad uveliko deformise vremensku sliku angazova­
nosti sredstava u zaradama u prelaznim tehnoloskim oblicima, sto otezava
postupak utvrdivanja velicine angazovanih sredstava u tim oblicima. Tu
velicinu je moguce utvrditi jedino svodenjem faktickih stanja angazova­
nosti na prosecnu sumu angazovani.h sredstava.

2) Sredstva u zaradama u zavrsnom robnom obliku

Sredstva u zaradama u zavrsnom robnom obliku su u stvari sredstva
koja se nalaze u zalihi gotove robe. Momenat njihovog blikirar:.ja, lmo i
momenat njihovog deblokiranja, poklapa Se s momentom blokiranja od ­
nosno deblokiranja sredstava u troskovima materijala u zavrsnom robnom
obliku i troskovima rada u istom tom obliku. Prema tome, i problematika
stan ja blokiranosti ovih sredstava je ista: uticaj toga stanja na kvalitet
ekonomije konkretnog preduzeca zavisi od veliCine blokiranih suma (s
obzirom na to da su vremena ista) ; faktori koji uslovljavaju ovo stanje

22" 339
 su isti iIi vrlo
podjednake jer se, s istovremeno
sredstva i sredstva
troskovima ovim zaradama.

Slika 44. - SREDSTVA ANGAZOVANA U ZAVRSNOM ROBNOM OBLIKU.

III. USLOVLJENOST ANGAZOVANJA SREDSTAVA

Pod uslovljenosti
tike i razmere
koje se
za\-isi. S
proizvodnje

u tehnoloskim
u zavrsnom robnom obliku.
Pored ovoga, u svakorn od ovih
dinih suma ce u meri biti
da Ii konkretna suma
u sredstvima za rad,
u
u zaradama ili
u prometu.

L USLOVLJENOST ANGAZOVANJA SREDSTAVA U POCETNOl'vI

ROBNOl'vI OBLIKU

ne
S obzirom na to
uvek u
karakterom tako i razmerama
tehnickih faktora tu takode javljaju
od da li

340
(1) u sredstvima za rad
(2) u materijalu
(3) u zaradama iIi
(4) u robi u komercijalnom prometu.
(1) U sredstvima za rad angazuje se najveei deo buduCih osnovnih
sredstava konkretnog preduzeea u periodu njegove izgradnje. Ovo anga­
zovanje ima karakter angazovanosti osnovnih sredstava u poeetnom rob­
nom obliku . Specifienost angazovanja tih sredstava je u tome s10 je anga­
zovanje jednokratno, sto znaei da se vrsi svega jednom u vremenu izgrad­
nje objekta, posle eega se ne ponavlja u vremenu proizvodnog funkcioni­
sanja toga objekta. - Pored toga, drugi deo osnovnih sredstava u pocet­
nom robnom obliku angazuje se kasnije u toku funkcionisanja izgradenog
objekta, kao zaliha delova i materijala za zamenu, zaliha alata i s1. -
VeliCina angazovanih osnovnih sredstava i vremena njihovog angaZovanja
u poeetnom robnom obliku, uslovljena je uglavnom sledeCim momentima:
1. Trzisni uslovi i cene su jedan ad najznacajnijih f,aktora angazova­
nja osno\-nih sredstava, ne sarno u poeetnom robnom obliku vee i kasnije
- u prelaznim tehnoloskim oblicima, i zavrsnom robnom obliku. Dejstvo
ovih faktora je principijelno isto kao i dejstvo trzisnih faktora na trZistu
materijala. Medutim, s obzirom na razmere kupovina u vezi s investira­
njem, s obzirom na karakter objekata koji se kupuju (mahom veliki objek­
t.i u vidu postrojenja, uredaja, masina, grupa masina itd.), kao i s obzirom
na interes prodavca da za sebe osigura isporuke odredenog industrijskog
objekta, trzisni uslovi nabavke sredstava za rad, kao i njihove cene, naj­
eesce su vezani za niz beneficija koje se obieno ne postizu pri drugim
nabavkama: snizene cene, isporuke na kredit, snosenje jednog dela tros­
kova dopreme, us}uge isporueioca pri izgradnji objekta iIi montazi opreme,
garantovanje tehnoloskih i funkcionalnih kvaliteta, itd. Neke od ovih be­
neficija nemaju uticaja na velieinu sredstava angazovanih u reprodukciji
u ovoj fazi. Uticaj drugih i.aktora, kao sto su cene, krediti i s1., je vrlo
znaeajan. - Ma koliko ovaj faktor, vezan za trzisne uslove i cene, naeelno
posmatran, imao objektivni karakter, kroz njegovo dejstvo dolazi do izra­
zaja i niz subjekUvnih primesa. One se u prvom redu ostvaruju poslov­
nom umesnoscu investitora, njegovom sposobnoseu da uspostavi kontakt
s isporueiocima, da uspe da ga pravilno i potpuno infor-mise 0 svojoj eko­
nomskoj situaciji, 0 solidnosti kao poslovnog partnera itd.
2. Ritam izgradnje p1'edstavlja tehnieko-organizacioni fakto1' od koga
uveliko zavisi velieina sredstava koja ce biti angazovana u sredstvima za
rad u poeetnom robnom obliku. On dobrim delom nosi objektivna obe­
lezja: svakako da je neophodno podiCi zgrade, izgraditi hale i s1. pre nego
sto se pristupi instalisanju opreme; instalisanje jedne op1'eme zahteva vre­
mensku prednost u odnosu na istalisanje druge. Meautim, organizacionim
me1'ama u fazi izgradnje takode je moguce uveliko uticati kako na 1'az­
mere ulaganj.a (1'azmere angazovanja) tako i na vreme ulaganja (vreme
angazovanja) . U prinJcipu, ukoliko su pojedini ulosci (pojeclinaene investi­
cije) blizi zavrsnoj fazi izgradnje, utoliko je proseena suma osnovnih sred­
stava angazovana u ovoj fazi manja. Zbog ovoga momenta, redosled ula­
ganja je bitan faktor angazovanja u ovoj fazi izgradnje. Nairne, ako se or­
ganizacionim merama ulaganja krupnih suma pomere prema zavrsnoj fazi
pe1'ioda izgradnje, a ulaganja sitnijih suma prema poeetnoj fazi toga peri­
oda, proseena suma angazovanih osnovnih sredstava ee biti manja.

341
 3. Nacin dovrsavanja pojedinih objekata takode je znacaJan faktor
angazovanosti sredstava u pocetnom robnom obliku . P eriodi izgradnje
proizvodnih objekata najcesee su relativno dugi vremenski periodi, tako
da se obicno protezu kroz niz godina. Ako je operativni investicioni plan
tako postavio proces izgradnje da se svi objekti dovrsavaju u pribli zno
istom vremenu na kraju investicionog perioda, onda momenat blokiranja
osnovnih sredstava u ove objekte poCinje sa pojedinacnim angazovanjima
tih sredstava, vremenski razredenih kroz ceo period izgradnje, a momenat
deblokiranja se poklapa s momentom dovrsetka objektata. Drugim recima,
pri ovakvom planu, momenat deblokiranja je priblizno isti za sve objekte.
Ovakav nacin izgradnje najcesee vodi ka poveeanju prosecne sume anga­
zovanih osnovnih sredstava u JXlcetnom robnom obliku. - Suprotan efe­
kat se JXlstize ako se izgradnja vrsi parcijalno: ako se, u prediodu izgradnje,
pojedini objekti zavrsavaju po etapama. U tom slucaju s dovrsenj em sva­
kog ovog objekta on se proizvodno aktivira, cime se sredstva, angazovana
u pocetnom robnom obliku, deblokiraju, a istovremeno poCinje i njihovo
blokiranje u prelaznom tehnoloskom obliku. Medutim, kad su ona akti­
virana, pocinje njihovo ekonomsko dejstvo, sto pozitivno utice na kva­
litet ekonomije.
4. U zalihi delova, materijala za zamenu i alata blokiran je jedan deo
osnovnih sredstava u pocetnom robnom obliku. Za razilku od blokiranja
tih sredstava u objektima u izgradnji, ovo angazovanje pocinje s momen­
tom rada objekta i traje kroz ceo vek njegovog ekonomskog koriseenja .
Na veliCinu ove zalihe, pa time i na veliCinu pros€cne sume angazovane
u toj zalihi, imaju znatnog uticaja tehnicki faktori u proizvodnji, slicno
njihovom dejstvu na veliCinu zaliha materijala. Od tehnickih karakteris­
tika proizvoda, karakteristika tehnoloskog procesa, sredstava za rad, mate­
rijala koji se obraduje, itd. zavisiee sigurno razmere trosenja masina i ure­
daja, a od ovih ucestalost generalnih remonta i potrebe za zamenom poje­
dinih delova. Ti faktori ee, dakle, indirektno u ticati na veliCinu sredstava
angazovanih u zalihi delova i materijala za zamenu. Isto tako, oni ee uti­
cati na razmere trosenja alata, brzinu zamene i veliCinu zaliha alata koju
treba odrzavati da bi se osigurao kontinuitet proizvodnje. - Specijalno
kad je u pitanju zaliha alata, asortiman proizvoda i karakteristike pojedi­
nih proizvoda u konkretnom asortimanu imaju naroCitog znacaja za veli­
Cinu zalihe alata: jedni proizvodi se rade iskljuCi vo sa univerzalnim ala­
tom, kod drugih je zastupljen specijalni alat pored univerzalnog, dok se
treei rade uz koriseenje najveCim delom specijalnog alata . Pri proizvod­
nji uz upotrebu un iverzalnog alata promena asortimana nema velikog uti­
caja na velicinu zaliha toga alata i veliCinu sredstava angazovanih u tim
zalihama. Obrnuto je kad su u pitanju proizvodi koji se JXltpuno iIi deli­
micno rade sa specijalnim alatom: promena asortimana zahteva nabavku
novih i iskljucivanje iz proizvodnje jednog dela postojeCih specijalnih ala­
tao Usled ovoga se javlja potreba za novim angazovanjem osnovnih sred­
stava u zalihi dopunskog specijalnog alata, a pri tome i dalje ostaje blo­
kirana jedna suma sredstava u postojeeoj zalihi specijalnog alata koji se
ne koristi. Tip masovne i lancane proizvodnje u ovom pogledu ima prei­
muestvo u odnosu na serijsku, a pogotovu u odnosu na pojedinacnu pro­
izvodnju.
5. Angazovanost osnovnih sredstava u pocetnom robnom obliku, uslov­
Ijena faktorima iznetim u prethodnom izlaganju, dolazi do izrazaja u svirn
onim slucajevima u kojimo. konkretnQ pre duzeee sarnQ izgraauje objekt.

342
 Medutim, ako proizvodni objekt izgractuje drugo preduzece, isti ti faktori
ce usloviti angazovanje njegovih sredstava, i to veCim delom njegovih
obrtnih sredstava, pn,-enstveno u njegovim prelaznim tehnoloskim oblici­
rna, a delimicno i u pocetnom robnoun obliku. U takvim slucajevima prob­
lematika blokiranja osnovnih sredstava investitora postavija se na sasvim
c1rugi naCin. VeliCina angazovanja tih sredstava u pocetnom robnom obliku
i ritam njihovog angazovanja regulisani su tada ugovorom s izvodacem
radova, kojim se predvidaju isplate akontacija (buducih osnovnih sredsta­
va u novom objektu), uslovi prijerna pl-ivremenih situacija i placanja u
vezi s tim prijemom, uslovi prijema dovrsenih objekata, itd.
(2) Obrtna sredstva koja se, pod dejstvom objektivnih ja1ctora anga­
zuju u materijalu u pocetnom robnom obliku, ravna su velicini sredstava
angazovanih u optimalnoj zalihi materijala. Ova je uslovljena
(a) faktorima tehnicko-organizacione prirode u preduzecu i
(b) faktorima trzisne prirode.
(a) Faktori tehnicko-organizacione prirode zahtevaju izvesne mmL­
maine zalihe da bi se odrzao kontinuitet proizvodnje. U svakom konkret­
nom slucaju minimalna zaliha zavisi od vremenske nabal'ke, tj. od vremen­
ske razlike izmedu d veju sukcesi vnih nabavki konkretnog materijala, i od
V1'emena ulaganja IU proizvodnju, odnosllo od vremenske razlike izmedu
dva sukcesivna uloska u proizvodnju istog tog materijala. Ako je vreme
nabavke duze od vremena ulaganja, minimalna zaliha treba da se poveca
preko jednog uloska srazmerno odnosu izmedu vremena nabavke i vreme­
na ulaganja. Ako je vreme nabavke krace od vremena ulaganja, minimalna
zaliha moze da se svede i na velicinu jednog uloska.
(b) Trzisni uslovi nabavke su vezani uglavnom za nabavne cene i spe­
cificne uslove koje postavlja dobavljac Prvi imaju pretezno objektivan
karakter, drugi sadrze niz primesa subjektivnog karaktera. Medutim, i ovi
drugi su, sa stanovista proizvodaca-kupca, dobrim delom objektivne priro­
de, u tom smis1u sto ih on ne moze jednostrano da menja, vee jedino u
sporazumu s isporuciocem materijala. - Pod dejstvom ovih trzisnih fak­
tora, vodeci racuna 0 minimalnoj zalihi uslovljenoj tehnicko-organizacio­
nim faktorima, treba da se fonnira optimalna zaliha materijala, uz izmi­
renje izvesnih suprotnih zahteva i teznji sledeceg karaktera:
l. Ukoliko je veca konkretna prosecna zaliha materijala, utoliko vece
mogu biti pojedinacne porudzbine doticne vr~te materijala. A, ukoliko su
vece pojedinacne podrudzbine, utoliko su obicno povoljniji uslovi nabavke:
dobavljac za vecu porucenu koliCinu cesto daje povoljniju cenu; troskovi
nabavke u odredenom peliodu su utoliko manji po jedinici nabavljene ko­
liCine ukoliko su vece pojedinacne nabavke, jer je broj tih nabavki u to
vreme manji, sto znaCi da je smanjen broj poslova i izdataka koji bi se ces­
ce ponavljali pri sitnijim nabavkama. Sve ovo govori da S'U troskovi nabav­
ke i nabavna cena po jed.inici nabavljenog materijala nizi kad je u pitanju
veca pojedinacna nabavka , a ona moze biti veea ako je prosecna zaliha toga
materijala veca.
2. Povecane pojedinacne nabavke, a time i povecana zaliha materi­
jala, imaju za posledicu vece tro.i;kove odrzavanja zalihe. Pre svega, veca
zaliha zahteva veca skladista materijala. a ova prouzrokuju vecu amorti­
zaciju za ta skladista. Zaiim, poveeana zaliha zahteva i veei stalni personal
u skladistima, Cime se povecavaju troskovi rada. Izvesne vrste materijala
zahtevaju odrZavanje materijala u samom skladistu, narocito kad je u pi­
tanju pokvarljiv materijal. sto opet dovodi do poveeanih troskova odda­

343
 kamata

iznetih
i troskova
optimalna zaliha '''HHOT'

u odredenom vremenu,
materijala i troskova odrza­
!-'U'::'H:Ul1JI:: i kamatu na angazovana obrt­

sredstva u
U ekonomiji proizvodnog
u zaradama u pocetnom robnom
biti jedino sredstva
odrzavanju
pripremne faze toga procesa, Medutim,
i zavrsna faza

redovno se

kako je

344
 (b) S povecanjem zaliha na skladistu robe u trgovinskom prometu po­
vecavaju se troSkovi odrzavanja tih skladista , a takode i kamata na sred­
stva angazovana u zalihi. Dok je, sa stnovista troskova nabavke, interes
preduzeca da pojedinacne nabavke. a sa njima i veliCina zaliha robe na
skladistu budu veci, sa stanovista troskova odrzavanja skladista i ka­
mate koju treba placati za obrtna sredstva in teres je preduzeca da zalihe
budu sto manje.
(c) Kompromisno resenje dveju gore navednih suprotnih tendencija
trgovinsko preduzece ne postize »optimalnom zalihom« koja bi obezbedi­
vala minimalan zbir nav edenih dveju grupa troskova, ukljucujuCi tu i ka­
mate na obrtna sredstva. Problem se ovde postavlja na drugi naCin no sto
se postavlja u proizvodnom preduzecu. Dok je u proizvodnom preduzecu
funkcija obrtnih sredstava angazovanih u poc:etnom robnom obliku obez­
bedenje kontinuiteta proizvodnje, funkcija sredstava angazovanih u zalihi
robe u trgovinskom prometu je omogucenje toga prometa. Sa stanovista
ekonomije trgovinskog preduzeca, interes preduzeca je da taj promet bude
sto veci sve dotle dok se po svakoj jedinici u trgovinskom prometu ostva­
ruje ma i najmanji dohodak. Sve dotle dok prihod od prodaje robe u trgo­
vinskom prometu obezbeduje pokrice svih troskova nabavke i troskova
oddanja skladista, ukljucujuCi i kamatu na angazovana sredstva na skladi­
stu, i preko toga obezbeduje jos izvestan minimalan dohodak po jedinici
robe u prometu, nije prekoracena granica optimalne zalihe te robe. Sred­
stva angazovana u zilihi ekonomski su celishodno angazovana.

2. USLOVLJENOST ANGAZOVANJA SREDSTAVA U PRELAZNIM

TEHNOLOSKIlVI OBLICIMA

1) Uslovljenost angazovanja osnovnih sredstava

Osnovna sredstva su, kao sto je naglaseno, angazovana u svom ukup­
nom iznosu u tehnoloskoj fazi ciklusa reprodukcije - u prelaznim tehno­
loskim oblicima - s tim sto se u ovim oblicima njihovog angazovanja ne
menjaju njihovi upoirebni kvaliteti, kao sto je to slucaj s promenama upo­
trebnih kvaliteta materijala u ovoj fazi. Zbog ovog specificnog karaktera
njihovog potpunog angazovanja u tehnoloskoj fazi , kod njih se ne javlja
ni onaj eitam prilivanja u tu fazu kakav se javlja kod sredstava angazo­
vanih u materijalu i u zaradama. J edino, u toku veka njihovog trajanja
dolazi do zamene pojedinih delova sredsiava za rad, sto izaziva izvesne
fluktuacije u visini osnovnih sredstava, narocito U onim slucajevima kad su
te zamene povezane s tehnickim rekonstrukcijama i racionalizacijama.
Usled ovoga se jaktori koji uslovljavaju angazovanost osnovnih sredstava
u tehnoloskoj fazi svode, u stvari, na cinioce koji odreauju visinu osnovnih
sredstava u pojedinim periodima, odnosno u pojedinim momentima veka
njihovog trajanja. Ti Cinioci su
(1) ekonomski,
(2) tehnicki, zatim
(3) karakteristike proizvodnog reprodukovanja srestava za rad i
(4) stepen finansijske reproduktivnosti.
(1) Ekonomski jaktori koji uslovljavaju visinu osnovnih sredstava an­
gazovanih u tehnoloskoj fazi - u stvari visinu ukupnih osnovnih sred­
stava angazovanih u konkretnoj reprodukciji - svode se na sve one cini­

345
 oce ekonomske i drusivene prirode kojima se proizvodac rukovodio u vezi
s izgradnjom kapaciteta konkretnog preduzeca i koriscenjem tih kapaci­
teta. Otuda oni deluju
(a) kao faktori koji uslovljavaju izbor kapaciteta, pie izgradnje konkret­
nog objekta i
(b) kao faktori koji uslovljavaju koriscenje izgradenih kapaciteta.
(a) Smisao ocene dejstva ekonomskih faktora pre izgradnje kapaciteta
svodi se u krajnjoj liniji na uocavanje dmstvenih i trzisnih uslova buduce
proizvodnje da bi se pronasao »optimalni« kapacitet za tu proizvodnju. Izbor
ioga »optimalnog « kapaciteta vdo je sporan. A i kad se dode do izvesnih
konkretnih zakljucaka, opiimamost na kojoj poCivaju ti zakljucci relativne
prirode, sto zavisi od kriterijuma na osnovu kojih se ona cenila. Sustina
problema izbora ovog optimum a svodi se uglavnom na sledece:
1. Fiksni troskovi u savremenoj industrijskoj proizvodnji predstav­
ljaju znacajnu stavku ukupne cene kostanja. Otuda oni svojom visinom
uslovljavaju odredenu donju granicu ispod koje proizvodnja ne moze da se
spusti a da to ne 'ugrozi ekonomiju preduzeca - da ne prouzrokuje rad sa
gubitkom. Medutim, dizanje kapaciteta, a time i obima proizvodnje, preko
te donje granice samo doprinosi poboljsanju kvaliteta ekonomije. I, ako bi
se ovaj optimum iznalazio polazeci iskljuCivo sa stanoviSta fiksnih tro­
skova, tre-balo bi teziti sto vecem obimu proizvodnje, jer ukoliko je obim
veci, utoliko ce fiksni troskovi po jedinici biti manji. Uz pretpostavku
konstantne cene proizvoda, dohodak ce tada biti utoliko veci ukoliko se
realizuje veCi obim proizvodnje.
2. Relativno fiksni troslcovi unos e prve korekti ve u gornji zaklj ucak 0
»optimalnim« kapacitetima s kojima bi trebalo teziti ka sto vecem obimu
proizvodnje. Do izvesnih granica kapaciteta , odnosno obima, relativno
fiksni troskovi iIi miruju iIi se neznatno povecavaju, tako da nisu u stanju
da paralisu pozitivno dejstvo fiksnih troskova pri povecanju obima proiz­
vodnje. Medutim, kad se prekoraci odredena velicina kapaciteta, odnosno
obima, relativno faksni troskovi se naglo povecavaju, iIi bar rastu po jednoj
relativno brzoj progresiji , usled cega, s povecanjem kapaciteta, odnosno
obima, preko tih granica, umesto da dode do njihovog smanjenja po jedinici
proizvoda, oni se povecavaju po jedinici. Pozitivno dejstvo fiksnih troskova
na ekonomiju u vezi s povecanjem kapaciteta, odnosno obima, time se de­
Iim.icno ili potpuno, neutralise usled ovih promena relativno fiksnih tro­
skova.
3. S promenom kapaciteta - u trazenju opiimalnog kapaciteta - .me­
njaju se alternative tehnickih reserc.ja. Kapacitete do odredenih granica
obima moguce je realizovati s jednom investicijom po jedinici proizvoda,
dok kapaciteti za neki drugi obim zahtevaju dr-uge investicije, kapaciteti
za neki treci obim - tre-ce investicije po jedinici proizvoda. Troskovi ma­
sina i opreme, koji, u granicam3. jednog odabranog kapaciteta, najcesce
ostaju fiksni u ukupnom iznosu, a pri povecanju obima proizvodnje se sma­
njuju po jedinici, menjaju se pri raznim varijantama tehnickih resenja i
pri raznim varijantama velicine kapaciteta. Ako se, s izborom veceg kapa­
citeta, troskovi masina i opreme povecavaju po jedinici proizvoda, tada ce
eventualno pozitivno dejstvo fiksnih troskova na kvalitet ekonomije biti
delimicno neutralisano i ovim poskupljenjem jedinice kapaciteta.
4. Obim proizvodnje, odnosno prometa, je sam po sebi pozitivan fak­
tor kvaliteta ekonomije. Pod pretpostavkom da svi drugi uslovi proizvod­
nje i prometa ostaju isti, s povecanjem obima proizvodnje, odnosno pro­

346
 meta, povecava se ukupna masa ostvarenog dohotka, iako pri tome dohodak
po jedinici ostaje konstantan. Ova konstatacija upucuje na zakljucak da
treba teziti i sa ovog stanovista sto vecim kapacitetima, razume se, uz uslov
da se oni iskoriste, jer to omogucuje povecanje ukupne mase dohotka.
5. Cene sopstvenih proizvoda su dalji faktor koji unosi - ili bar moze
da unese korektive u vezi s izborom »optimalnog« kapaciteta, odnosno
obima proizvodnje. U nacelu, s porastom obima trzisnog prometa, uz ostale
neizmenjene uslove, moze se ocekivati da ce dob do izvesnog pada cena
konkretnog proizvoda. U jednom konkretnom preduzeCu, u izvesnim slu­
cajevima, moze se doneti isti ovaj zakljucak, iako, nacelno govoreCi, jedan
ucesnik u ponudi, po pravilu, nema mnogo uticaja na odnos izmedu ponu­
de i trazhje, naroCito kad je u pitanju veliki broj ponudaca i veliki broj
kupaca . Medutim, ako je u pitanju monopolista, iIi oligopolista, krupnija
promena obima njegove proizvodnje moze zaista da dovede do promena
cena na trZistu: pri porastu obima proizvodnje, odnosno prometa, cene tih
proizvoda mogu da padnu; pri padu proizvodnje, odnosno prometa - da
porastu. Razume se, ove promene cena nisu u direktnoj proporciji s pro­
menama obima, odnosno prom eta usled cega, posmatrajuCi izolovano ovu
pojavu od ostalih gore pobrojanih, ne moze se doneti zakljucak 0 uticaju
te promene na kvalitet ekonomije posmatranog preduzeca.
6. Brzirw reprodukovanja sredstava angazovanih u reprodukciji je ta­
kode jedan faktor kvaliteta ekonomije u vezi trajanja angazovanosti.
S porastom kapaciteta povecava se suma angazovanih sredstava - u pr­
yom redu angazovanih osnovnih sredstava. Od odnosa izmedu porasta an­
gazovanih sredstava i promene obima proizvodnje u vezi s tim porastom ,
zavisi u kom smeru (pozitivno iIi negativno) .i u kakvoj razmeri se prome­
nila brzina reprodukovanja angazovanih sredstava. Ako je reprodukovanje
ubrzano; smanjice se opterecenje preduzeca kamatom na angazovana sred­
stva; ako je ono smanjeno, opterecenje kamatom ce se povecati.
Svaki od pobrojanih faktora koji deluju pri izboru optimalnog kapaci­
teta,odnosno obima, najcesce deluje u nizu vrlo izdiferenciranih sopstvenih
varijanti. Time se pobrojani faktori i njihova dejstva visestruko multipli­
ciraju, sto jos u vecoj meri otezava prakticnu mogucnost. izbora optimalnog
kapaciteta. U svakom slucaju, bez obzira na metodu koja ce se primeniti
pri iznalazenju i proracunavanju toga optimalnog kapaciteta, resenje se
nalazi na liniji jednog kompromisnog svodenja suprotnih dejstava pobro­
janih faktora, i to svodenja u tome smislu da se njihova dejstva f.iksiraju
na nivou koji ce obezbediti maksimalan raspon izmedu ostvarenog ukupnog
rezultata i ukupnih ulaganja u reprodukciju za ostvarenje toga rezultata.
- Sredstva koj a su angazovana u reprodukciji pri koriScenju optimalnog
kapaciteta, ,izabranog kompleksnom ocenom pobrojanih faktora koji uslov­
ljavaju taj kapacitet, ne predstavlja minima Ina sredstva kojima je moguce
obaviti konkretni oblik reprodukcije. Medutim, sa stanovista konacnog
efekta angazovanosti tih sredstava i efekta ostalih faktora na kvalitet eko­
nomije preduzeca kao celine, ta sredstva predstavljaju optima Ina anga­
zovana sredstva.
(b) U proizvodnji preduzece moze i samo delimicno da koristi raspo­
lozivi kapacitet, bilo da je u pitanju optimalni kapacitet ili neki drugi koji
odstupa od optimalnog. S ovim smanjenjem stepen koriScenja kapaciteta
osnovna sredstva angazovana u reprodukciji nece se menjati. Ovo otuda
sto sredstva za rad ostaju u punom svom sastavu u konkretnom preduzecu

347
procesa,
ovih
nih

itd.

da sa istim tehnickim
uslovima ostvaruje razlicita teh­
tih

348
 (3) Karakteristike proizvodnog reprodukovanja sredstava za rad u kon­
kretnom preduzeCu takode deluju na ukupnu velicinu angazovanih osnov­
nih sredstava. To reprodukovanje obuhvata zamenu dotrajalih delova, za­
menu pojedinih masina, kao i zamen celokupnih postl'ojenja. Ove zamene
redovno dovode do novih ulaganja sredstava u reprodukciju. Ona na dvo­
jak nacin moze da dovede do menjanja dotadasnje visine osnovnih sred­
stava u reprodukciji:
(a) Kada najosetljiviji delovi masina i postrojenja dotraju, oni se me­
njaju, a dotadaSnja angazovana OSnO\l1a sredstva se povecavaju na velicinu
vrednosti novih delova. U raznim preduzecima ritam ovih zamena je razli­
cit, u zavisnosti od tehnickih karakteristika masina, osetljivosii pojedinih
del ova tih masina i s1.: u jednima zamene poCinju vec u pocetnoj fazi veka
trajanja sredstava, dok se u drugima one javljaju pri kraju veka trajanja.
U prvom slucaju, vec na pocetku veka trajanja, sredstava doci se do pro­
mena osnovnih sredstava angaZovanih u reprodukciji; u drugom slucaju,
promene, prouzrokovane ovim faktorom, javice se tek u zavrsnoj fazi
koriscenja sredstava.
(b) U jednim preduzecima dotrajali delovi ce se zamenjivati is tim
takvim sarno novim delovima; u drugima ce zamena biti iskoriscena da se
izvrse tehnicka rekonstrukcija i racionalizacija. Ova poslednja obicno zah­
teva i izvesna dopunska ulaganja preko onih koja su potrebna za obicnu
zamenu dotrajalih delova, odnosno masina. Za visinu tih dopunskih ulaga­
nja u cilju tehnicke racionalizacije povecava se suma angazovanih osnovnih
sredstava u vezi s proizvodnim reprodukovanjem dotrajalih sredstava za
rad, odnosno njihovih delova.
(4) Stepen finansijske reprodukovanosti je izrazen odnosom izmedu
aktivnog dela osnovnih sredstava i dela osnovnih sredstava koji je napu­
stio reprodukciju konkretnog preduzeca i odlio se u njegov amortizacioni
fond. Prvi deo oznacava sredstva angazovana u reprodukciji, dok drugi deo
to nije, bez obzira na sistem amortizovanja i na eventualno koriscenje
sredstava amortizacionog fonda u makroekonomiji. Sa otpisivanjem svakog
amortizacionog iznosa, smanjuje se suma osnovnih sredstava angazovanih
u reprodukciji.

2) Uslovljenost angazovanih obrtnih sredstava u matel'ijalu

Visina obrtnih sredstava angazovanih u materijalu u prelaznim tehno­
loskim oblicima (tehnoloska faza reprodukcije) zavisi
(1) od ukupnih ulozaka,
(2) od vremena trajanja angazovanosti,
(3) od redosleda ulaganja pojedinacnih ulozaka i
(4) od sirine ulaganja.
(1) Velicina ukupnih ulozaka sredstava u materijalu u procesu proiz­
vodnje zavisi od kolicina i cena materijala. Sto se kolicine tice, one su
uslovljene, na jednoj strani, tehnickim faktorima koji uslovljavaju karak­
teristike proizvoda, a u vezi s ovim i tehnoloski proces, sredstava za rad
itd.; na drugoj strani, od organizacione strukture i organizacionih uslova
proizvodnje, koji opet uslovljavaju vrste j razmere trosenja rezijskog
materijala na organizRlcionim radnim mesUma, odnosno radnim mestima
pripremne i zavrsne faze procesa rada. - Cene materijala su uslovljene tr­
zisnim faktorima, a kod svakog konkretnog materijala jos i izvesnim orga­

349
 nizacionim momentima unosi nabavna sluzba u svome
U asortiman proizvoda iz

cena
do promena
proizvodnje doCi takode i do
a preko ovoga i do promene

(2) Vreme je drugi faktor veli-

Cinu sredstava ~"5U~~ u materijalu. S obzirom na to da angazovanost
u materijalu od prve operacije na materijalu izvadak pa do
poslednje na tome izv'ltku, ovo vreme je uslov-
Ijeno svima onim faktorima koji odreduju proces - tehnicki
faktori u procesu : karakteristike
cesa, sredstava za
nicke
su

(3) Redosled ulaganja ulozaka razliCitih po veliclni ima za posledicu

razlicitu sumu angazovanih sredstava u i u onim slu­
cajevima u su ukupni ulosci isti i ista duzina ukupnog vremena
angazovanosti angazovanja). Ovo sto se velicina
vanja moze izraziti i angazovanom sumom i vremenom trajanja
nosh. ako se u ciklusu angazuju vece, a
manje surne, tada ce ukupna prosecna surna biti veca,
duze bile vece pojedinacne SLIme no sto su bile
Obrnuto c e biti ako se u ciklusu
vece sume. Prema tome,

merno ovome prekrivanju

odnosno povecava r.r''',cc,f;n
vremeno prosiruje i paralelna

350
razmaci izmedu pocetaka ovih eiklusa angazovanja koji se prekrivaju, uto­
liko su sire razmere angazovanosti sredstava u jednom momentu. Kod po­
jedinacne proizvodnje prekrivaju se obicno svega nekoliko ciklusa istog ili
razliCitih proizvoda. U serijskoj proizvodnji najcesce se prekriva veCi broj
eiklusa mahom istog, a takode i malog broja razlicitih proizvoda. U lan­
canoj i masovnoj proizvodnji prekrivanje je u vrlo kratkim vremenskim
razmacima velikog broja eiklusa istog proizvoda, tako da se ti eiklusi sli­
vaju u kont'inuelnu pro'izvodnju. masovnog karaktera sa stalnim ponavlja­
njem istih operaeija na istim radnim mestima.

3) Uslovljenost angazovanih obrtnih sredstava u zaradama

Obtna sredstva angazovana u zal'adama u prelaznim tehnoloskim
oblicima (u proizvodnji u toku, odnosno nedovrsenoj proizvodnji) zavise od
(1) veliCine radnog kolektiva,
(2) kvalifikacione strukture kolektiva,
(3) periodike isplate zarada,
(4) ciklusa proizvodnje konkretnog asorti.mana peoizvoda i
(5) kontinuiteta rada.
(1) Pretpostavka je da je eeo radni kolektiv ukljucen u privreaivacku
aktivnost preduzeca ida, prema tome, ostvaruje licne dohotke svojim ra­
dom u preduzecu. Samim tim zarade se isplacuju svim clanovima kolektiva
u predvidenim iznosima i sa onom periodikom isplata koja je primenjena
u tom preduzecu. Otuda , ukoliko je bTOj Clanova kolekt'iva veCi, utoliko ce
ukupna suma isplata u svakom periodu biti veca, utoliko veca suma bloki­
ranih obrtnih sredstava u momentu svake te isplate.
(2) Velicina zarade po jediniei rada uslovljena je kvalifikacijom rad­
nika kome se zarada isplacuje. Svi faktori. koji u dinamici reprodukcije
preduzeca uslovljavaju promene kvalifikacione strukture kolektiva pred­
stavljaju istovremeno i faktore dinamike obrtnih sredstava angazovanih
u zaradama.
(3) Periodika isplate zarada uslovljava velicinu angazovanih obrtnih
sredstava u zaradama zbog toga sto se zal'ade, kao avansirani deo licnog
dohotka, najcesce isplacuju za radove izvrsene u proteklom periodu . Uko­
liko je reda periodika isplata (recimo, mesecno a ne dvonedeljno), utoliko
su duzi periodi rada za koje se zarada isplacuje ,unazad, utoliko je mome­
nat isplate, a to znaci momenat blokiranja sredstava u zaradama, blizi zavr­
setku ciklusa proizvodnje. A ukoliko je momenat blokiranja blizi zavrsetku
ciklusa proizvodnje, utoliko je manja proseena suma obrtnih sredstava
angazovana u zaradama.
(4) Ciklus proizvodnje svojom duzinom utice na veliCinu prosecne sume
sredstava agazovanih u zaradama zbog toga sto se deb/okimnje angazo­
vanih sredstava vrsi sa zavrsetkom proizvodnje konkretnog proizvoda (ili
serije proizvoda), a to znaci na kraju ciklusa proizvodnje. Zarada isplacena
u jednom periodu (jednom meseeu) bilo kom claml radnog kolektiva pred­
stavlja reprodukcionu vrednost njegovih utrosaka radne snage, cesto na
Taznim proizvodima. Ovo zbog toga sto su individualni zadaei clanova ko­
lektiva, zbog tehnicke podelc rada, vezani za pojedine operaeije, a ne za
ceo proces proizvodnje pdredenih proiz\-oda. Usled toga, jedan radnik
cesto u jednom isplatnom periodu (jednom meseeu) obavlja operaeije za
koje se isplacuje na raznim proizvodima koji imaju razlicite cikluse pro­

351
izvodnje. Ovo ima za posledicu da se zarade isplacene kolektivu u jednom
periodu ranije deblokiraju od zarada isplacenih istom tom kolektivu, u
istom iznosu u drugom periodu, sarno zbog toga sto se od jednog peri­
oda do drugog izmenio asortiman proizvoda ili asortiman delva (prema
operativnim planovima proizvodnje) na kOjima su obavljene operacije za
koje se vrsi isplata.
(5) Kontinuitet rada utice na velicinu sredstava angazovanih u zara­
dama zbog toga sto se zarade, po pravilu, isplacuju za izvrseni rad. Prema
tome, ako dode do prekida rada radnog kolektiva za jedan kraCi ili duzi
period, izostace isplata zarada za taj period. 1S Isto tako, izostanci sa posla
pojedinih cIanova kolektiva znace, u stvari, izostanak njihovog rada, koji
ima za posledicu izostanak isplate zarada, .sto opet smanjuje sumu obrtnih
sredstava angazovanih u zaradama.

3. USLOVLJENOST ANGAZOVANJA SREDSTAVA U ZAVR8NOM

ROB NOM OBLIKU
Angazovanost sredstava u zavrsnom robnom obliku predstavlja po
svojoj sustini produzenje kontinuiteta angazovanosti onih sredstava koja
su angazovana u prethodnoj fazi reprodukcije kao sredstva angazovana u
preIaznim tehnoloskim oblicirna. Prema tome, kontinuitet angazovanosti je
ovde ocuvan. Doslo je sarno do promene oblika angazovanosti, i to sarno
u onim slucajevima u kojima proizvod, po okoncanju proizvodnje, provodi
izvesno vreme kao roba na skladistu gotove robe proizvodaca. Angazova­
nosti u zavrsnom robnom obliku, dakle, nema u svima onim slucajevima,
u kojima se proizvod isporucuje kupcu direktno iz radionice.
S obzirom na to da je angazovanost sredstava 'U zavrSnom robnom
obliku produzenje angazovanosti koja je postojala u prelaznim tehnolo­
skim oblicima - dakle da u ovoj fazi nema novih angazovanja - u zavr­
snom robnom obliku su angazovana sredstva u svim onim elementima u
kojima je bilo angazovanja u preIaznim tehnoloskim oblicima. Ovde su,
drugim recima, angazovana sredstva u troskovima materijala, troskovima
rada (zaradama) i troskovima sredstava za rad (amortizacija) gotovih pro­
izvoda koji se nalaze na skladistu.
Iako su u pitanju sredstva cije se funkcije u procesu reprodukcije
medusobno razlilruju - obrtna sredstva u troskovima materijala, obrtna
sredstva u tr0i3kovima rada i osnovna sredstva u troskovima sredstava za
rad - ovde ne postoji razlika izmedu uslovljenosti angazovanja jednih,
drugih i treCih sredstava. Ovo zbog toga sto je stanje angazovanosti tih
sredstava u zavrsnom robnom obliku uslovljeno jedino lezanjem gotove
robe na skladistu. Usled toga se za sva ta sredstva momenat blokiranja
odnosno momenat pocetka njihove angazovanosti u ovom obliku poklapa
s momentom dovrsetka proizvoda i upuCivanja proizvoda na skIadiSte go­
tove robe. Isto tako, momenat odnosno momenti prestanka angazovanosti
u ovom obliku poklapaju se s momentom prodaje robe, bez obzira na to
da Ii su u pitan.iu sredstva angazovana u troskovima materijala, troskovi­
rna rada ili troskovima sredstava za rad.

18 Ako je prekid rada nastupio iz objektivnih razloga, kolekhvu ee verovatno

biti isplaeena neka naknada - u punom ili smanjenom iznosu - ali ta isplata, po
pravilu, ne tereti obrtna sredstva, vee one rezervne fondove i izvore na ciji teret
se isplaeuje.

352
 IV. ODNOS IZMEDU ANGA20VANJA I 'fROSENJA SREDSTAVA

1. C1KLUS ANGAZOVANJA SREDSTAVA

1) Pojam ciklusa angazovanja

Ciklus angaiovanja je vreme koje sredstva jednog uloska u repro­
dukciju provedu u materijalnim oblicima. 1z ovoga izlazi da ciklus, kao
vreme trajanja angazovanosti, odreduju:
(1) ulozak u reprodukciju,
(2) materijalna stanja uloska i
(3) tehnoloska suk2c:esija materijalnih stanja uloska.
(1) Ciklus angazovanja obuhvata vreme trajanja angaz.ovanosti jednog,
a ne vise ulozaka u reprodukciji. Pri tome se pod jednim uloskom pod­
razumeva kolicma elemenata proizvodnje - materijala, sredstava za rad
i radne snage - koja se angazuje u proizvodnji za proizvodnju jednog
izvatka iz proizvodnje. S obzirom na to da se ovakav jedan ulozak anga­
zuje u cilju trosenja elemenata proizvodnje pri proizvodnji toga izvatka,
jedan od bitnih faktora velicine toga uloska svakako ee biti karakteristike
i veliCina izvatka iz proizvodnje. Karakteristike izvatka (karakteristike
proizvoda) odredene su, pre svega, tehnickim i tehnoloskim karakteristi­
kama proizvoda, tehnoloskog procesa, itd. VeliCina izvatka je odredena
istim ovim tehnickim £aktorima, a preko toga i vidovima organizacije pro­
izvodnje - pojedinacna, serijska, lancana, masovna, automatska. - U
pojedinacnoj proizvodnji pojarn izvatka je identican s pojmom proizvoda,
pojedinacno odredenog: proizvodnja svakog proizvoda organizuje se odvo­
jeno od proizvodnje ostalih proizvoda, usled cega je jedan izvadak, izra­
zen jedinicom toga proizvoda, vremenski odvojen od svih ostalih izvadaka,
od kojih je opet sVaki izraz.en jedinicom proizvoda. Zbog ovog karaktera
pojedinacne proizvodnje, za svaki izvadak - svaki pojedinacru proizvod
- vrsi se odvojen ulozak u proizvodnju u vidu angazovanih sredstava. -
U serijskoj proizvodnji jedan izvadak nije id entican s jedinicom proizvo­
da, vee sa brojem proizvoda sadrZanih u seriji . Za jedan takav izvadak,
ravan broju proizvoda, vrsi se jedan ulozak elemenata u vidu angazovanja
sredstava, tako da veliCinu uloska ne odreduje jedan pojedinacni proiz­
vod, vee ukupni broj proizvoda sadrianih u seriji. -- U lancanoj, masov­
noj i automatskoj proizvodnji izvaci iz p roizvodnje se reaaju po istom
iIi pribliznom ritmu. Vremenski posmatrani, oni su se slili u kontinuelan
tok trajnog izvatka Cije »pojedine izvatke « je moguee medusobno odvojiti
sarno kalendarski, tj. deoborn posmatranog perioda (godine, meseca, dana)
na ravnomerne vremenske jedinice u kojima ee se ukupna proizvedena
kolicina tretirati kao jedan izvadak. Razume se, ovo je sarno jedna eviden­
ciono-racunska operacija, primenjena zbog toga sto se stvarni izvaci, t eh­
noloski posmatrani, ne mogu odvo.iiti jedan od drugoga. Ovome kontinu­
elnom toku izvatka odgovara kontinuelan tok ulaganja u vidu angazova­
nja elemenata proizvodnje, pri cemu se opet ne mogu odvojiti tehnoloski
pojedini ulosci. Jedino s10 je tu moguee to je utvrdivanje velicine uloska
elemenata vidu angazovanja za jedan vremenski limitiran izvadak ­
za jedan dan, jedan mesec, jednu godinu .
(2) Ciklus angazovanja obuhvata trajanje materijalnih stanja jednog
uloska - stanja angazovanosti sredstava u pocetnom robnom obliku, pre­

23 Ekonomika preduzeca 353

Iaznim tehnoloskim oblicima j zavrSnom robnom obliku. Prema
Ius ne obuhvata novcana sredstava u
sredstava u pocetnom novcanom i u zavrsnom novcanom obliku.
(3) Ciklus je vreme uloska
pojavnih ob­
u
mora da
tehnoloski isto
robnom obliku. Konstato­
tehnoloske oblike
sto ne mogu da
a da pri tome ne
u svaJwm od ovih
oznaci kao vreme sredsta va u tome
tada je ciklus vremena angazovanosti sredstava
u jednom ulosku u svakom od ova tri oblika. Vreme angazovanosti sred­
stava u ulosku u bilo kome od ta tri oblika oznacava
navedena tri u

teh­

prve kolicine
koliCine sredstava koja se
izvadak. razliku od ovoga, u stanju
robnom obliku u ovome vremenu moze da se na­
lazi bilo manja, bilo veca kolicina one
dak. ce biti onda kad je vreme od vremena U"'5C'UJ
Veca onda kad vreme nabavke cliuze od vremena
deluju mnogi trZisni faktori i faktori ekonomske
robnom obliku

354
- od kolicine koju treba angazovati za jedan izvadak. To biva u svima
onim slucajevima u kojima pre zavr3etka tehnoloske faze jednog izvatka
poCinju tehnoloske faze jednog iii niza drugih izvadaka po izvesnom suk­
cesivnom redu. Tehnoloska faza svakog od tih drugih sukcesivnih izvada­
ka vremenski je takoae limitirana kako u pogledu momenta pocetka, tako

~
__------TfHHOlOSKA FAZA ClKLUSA II

S 1 i k a 45. PHEKRIVANJE TEHNOLOSKIH FAZA CIKLUSA ANGAZOVA­

N J A DVAJU SUKCESIVNIH IZVADAKA. J edan deo tehnoloske faze ciklusa II.
prekriva tehnolosku fazu ciklusa 1.

i u pogledu momenta zavrsetka. Sve te zapocete tehnoloske faze nared­

nih izvadaka Ciji momenti pocetka padaju u kalendarski raspon izmedu
momenta pocetka i momenta zavrsetka tehnoloske faze prvog posmatra­
nog izvadka prekrivaju se u vecoj iIi manjoj meri s tehnoloskom fazom
prvog posmatranog izvatka. Ukoliko je intenzivnije ovo prekrivanje, tj.
ukoIiko su kraci vremenski razmaci izmedu momenata pocetka tehnoloskih
faza sukcesivnih izvadaka, utoliko je veca suma sredstava koja Se nalaze
u stanju angazovanosti u tehnoloskoj fazi prvog posmatranog izvatka. Ve­
licina te sume u stanju angazovanosti u tehnoloskoj fazi zavisi
od navedenog intenziteta prekrivanja tehnoloskih faza sukcesivnih iz­
vadaka,
od ritma pojedinacnih ulaganja u tehnoloskoj fazi svakog od sukce­
sivnih izvadaka i
od asortimana delova u svakom sukcesivnom izvatkiu.
I jednu, i drugu, i trecu grupu ovih fakLora moguce je konstatovati i pre­
cizirati za ulaganja u svakom izvatku, u svakom konkretnom sl ucaju pre­
krivanja. To znaci da postoji objektivna lTlOgcnost kontrole dejstva sva­
koga od tih faktora na stanje angazovanosti sredstava u tehnoloskoj fazi,
a time i mogucnost ekonomski celishodnog uticaja na to stanje, razume
se, u onoj meri u kojoj je ono organizaciono (subjektivno) uslovljeno. Ako
se stanje angazovanosti u tehnoloskoj fazi drugog i narednih izvadaka, u
onoj meri u kojoj se one prekriva vremenski s tehnoloskom fazom prvog
posmatranog izvatka, slije u jedinstveno stanje angazovanosti, dobice se
jedna nova faza - jaza prekrivanja - koja se prekriva s tehnoloskom fa­
zom prvog posmatranog izvatka, a koja je potpuno odrediva, kako u po­
gledu momenata pocetka i zavrsetka angazovanosti, tako i u pogledu rit­
ma angaiovanja, a isto tako i u pogledu astorimana delova u kojima su
sredstva angazovana. I upravo u ovoj trostrukoj odredivosti stanja anga­
zovanosti p rilikom prekrivanja postoji prakticna ekonomska pot7'eba da se

23' 355
 i metodoloski

(c) Zavrsna Tobna

kolicine pa do

sadrzana u

Ako

se s

sume u
dovr'sene
i ritma

2) Tehnoloski i hronoloski ciklusa angazovanja

U tehnoloskom
idu onim redom koji tehnoloski
robna faza tehnoloski pre
Hi meri s tehnoloskom
zavrsna robna faza sledi
ako se ciklusa

JQ I u prethodnom robnom obliku i u zavrSnom robnom obliku u stanju anga­

zovanosti se nalaze cesto sredstva angazovana za niz sukcesivnih izvadaka lz pro­
izvodnje, ali ne postoji nl teoretska nl prakticna potreba tretiranja sredstava preko
prvog izvatka kao zasebnih faza prekrivanja. Ovo zbog toga lao je obicno nemo­
guee odvojiti delove sredstava za svaki od tih narednih izvadaka, a narocito zbog
toga sto stanje angnzovanosti tih sredstava nije uopste uslovljeno specificnosti ovih
izvadaka, vee trZiSnim uslovima nabavke, odnosno prodaje, koji ne variraju od
jednog izvatka do drugog, vee od jednog tdiSta do drugog.

356
loski novi ciklus angazovanja moze da otpocne tek kad je prethodni ciklus
angazovanja zavrsen, jer se angazovana sredstva ponovo vracaju u repro­
dukciju u istoj funkciji , ali tek po njihovom izlasku iz funkcije u pret­
hodnom ciklusu.

I..

•
Slika 46. - FAZE CIKLUSA A NGAZOVANJA SREDSTAVA PRERACUNATE
NA PROSECNU SUMU SREDSTAVA ZA JEDAN IZVADAK. Gore: stvarne sume
sredsta va angazovanih u jed nom ciklusu u pocetnoj robnoj fazi (H. ), tehnoloskoj
fazi (H 3 ), fazi prekrivanja (H.)) i zavrsnoj robnoj fazi (Hs) Dole: iste te angazovane
sume preracunate po fazama na prosecnu sumu sredstava angazovanih u tehno­
loskoj fazi (S), pri cemu s e faza prekrivanja (H 4 ) ne prekriva s tehnoloskom (H 3 ),
vee je umetnuta izmedu tehnoloske (H 3) i zavrsne faze (Hs).

Hronoloski aspekt angazovanosti sredstava izrazava stanja angazova­

nosti u onom njihovom medusobnom odnosu i redosledu u kome se ta sta­
nja fakticki pokazuju. I u ovome aspektu angazovanost u pocetnom rob­
nom obliku mora prethoditi angazovanosti u tehnoloskim oblicima, a ova
- moraju prethoditi angazovanosti u zavrsnom robnom obliku, kad je u
pitanju jedan ciklus angazovanja. Meautim, kad su u pitanju stanja anga­
zovanosb sredstava po ovim fazama , i to stanja posmatrana u nizu sukce­
sivnih ciklusa reprodukcije, tada se ta stanja kumuliraju , ali na taj nacin
da se vremenski prekrivaju stanja angazovanosti sredstava u pocetnom
robnom obliku niza sukcesivnih ciklusa angazovanja , zatim stanja angazo­
vanosti u prelaznim tehnoloskim oblicima - opet niza sukcesivnih cik­
lusa, i, najzad, stanja angazovanosti u zavrsnoun robnom obliku niza suk­
cesi vnih ciklusa. Pri tome je za ova stanja karakteristicno:
1. Broj sukcesivnih ci.lclusa cija stanja angazovanosti se prekrivaju u
pocetnom robnom obliku ne mora da je identicna s brojem ciklusa Cija
stanja angazovanosti se prekrivaju u prelaznim tehnoloskim oblicima, niti
pak s broje.m ciklusa cija stanja angazovanosti se prikrivaju u zavrsnom
robnom obliku; isto tako ni broj ciklusa Cija se tanja angazovanosti pre­
krivaju u prelaznim tehnoloskim oblicima ne mora da bude identicna s
brojem ciklusa Cija se stanja angazovanosti prekrivaju u zavrsnom robnom
obliku. Svaki od tih brojeva zavisi od drugih faktora angazovanosti u pro­
cesu reprodukcije u onom smislu u kome je to ranije izlozeno, tako da su
i stanja angazovanosti sa stanovista broja ciklusa koji se prekrivaju razli­
Cita u razlicitim fazama.

357
 2. Pored kumuIirnja stanja angazovanosti sredstava u pojedinim fa­
zama (kumuliranja zaliha materijaIa, kumuliranja nedovrsene proizvodnje
i kumuliranja zaliha gotove robe), dolazi do hronoloskog prekrivanja poje­
dinih faza angazovanja: pocetna robna faza se prekriva s tehnoloskom fa­
zorn i obe ove zajedno - sa zavrsnom robnorn fazom. Na taj nacin, u bilo
kom momentu cikiusa angazovanja konstatovace se veca iIi manja stanja
angazovanosti sredstava u pocetnom robnom obliku, odredenom preIaz­
nom tehnoloskom obliku i zavrsnom rob nom obliku.
3. lzmedu stanja angazovanosti kumuliranih sredstava u tehnoloskoj
fazi i stanja angazovanosti u pocetnom robnom i zavrsnom robnom obliku
postoji jedna bitna razlika. Nairne, s kiumuliranjem tehnoloskih foza suk­
cesivnih cikiusa angazovanja ne gube se karakteristike tehnoloske faze
sVakoga od tih cikiusa. Ove karakteristike mogu da se prate i analiziraju
za svaki cikIus, iako su tehnolooke faze kumulirane. A isto tako u kvantita­
tivnom izrazavanju razmera angazovanosti u ovoj fazi, tehnoloske faze
svih prekrivenih ciklusa angazovanja posle prvog posmatranog ciklusa
mogu se tretirati kao jedinstvena faza - Jaza prekrivanja. I upravo zbog
ovih osobina - na jednoj strani , sacuvanih srecifjcnih karakteristika teh­
noloske faze svakog cikiusa, a na drugoj, zbog mogucnosti kumuliranog
iskazivanja kvantitativnog stanja angazovanosti - ova kumulirana stanja
u tehnoloskoj fzi tretiramo kao zasebnu faou ciklusa angazovanja . Nije
isti slucaj s kumuliranjima angazovanih sredstava u prethodnom robnom
i zavrsnom robnom obliku. I tu moze biti kumulirano sredstava za niz
ciklusa angazovanja, ali se, prilikom ovoga kumuliranja, gube specific­
nosti pojedinaenih cikiusa za koje su ta sredstva namenjena. U stvari, vee
u samom aktu angazovanja gube se osobenosti pojedinacnih cikiusa: aktom
nabavke materijala najeesee se vrsi nabavka kolieina potrebnih za vise
cikiusa reprodukcije jednog proizvoda, vise ciklusa reprodukcije raznih
proizvoda, za proizvodnju proizvoda 0 kome se u momentu kupovine jos
i ne zna da ee se proizvoditi, itd. Analogno ovome, aktom deblokiranja
sredstava u zavrsnom robnom obliku vrse se na.icesce iIi deblokiranie samo
jednog dela sredstava koja su ranije bila angazovana u jednom ciklusu, ili
deblokiranje sredstava koja su bila angazovana u nekoliko raznih ciklusa.
I pri tome se obieno ne zna ovaj odnos izmedu debiohlrane sume sredsta­
va i broja cikiusa koji odgovara toj s'Umi, a .ios manje se ima uvid u to iz
kojih konkretnih ciklusa angazovanja su debiokirana sredstva u svakom
pojedinom slucaju prodaje.
4. Zbog navedene Cinjenice da je prekrivanje, odnosno kumuliranje
sredstava u pojed.inim fazama uslovljeno razliCitim kategorijama faktora
za razne faze, proces blokiranja i deblokiranja sredstava u jednoj fazi
odvija se, bar po vremenskom ritmu, dosta nezavisno od procesa blokira­
nja i deblokiranja u drugim fazama, iako su to faze jedinstvenog cikiusa
angazovanja, medusobno povezane funkcijom angazovanih sredstava u re­
produkciji. Ovo omogueuje izvesno osamostaljivanje tih faza u operativ­
nom organizovanju procesa blokiranja, odnosno deblokiranja. lako deo
jedinstvenog cikiusa angazovanja, svaka od tih faza se u operativnom
posiovanju tako organizuje da dobija karakter osamostal.ienog procesa blo­
kiranja i debiokiranja sredstava u toj fazi. - Proces blokiranja i deblo­
kiranja sredstava u pocetnom robnom obliku se, usled toga, svodi na pro­
ces promena stanja zaliha materijala, koje se kreeu izmedu jednog tehnie­
ki dozvoljenog minimuma i jednog ekonomski dozvoljenog maksimuma.
Ako se ovaj proces posmatra u vezi s konkretnim predmetima rada kao

358
tehnickim kategOl'ijama, konstatovace se da se on na svakom kupIjenom
materijalu obnavlja po izvesnoj vremenskoj periodici, dakIe, u izvesnom
smislu karakter kruznog kretanja. - U tehnoloskoj fazi ritam blokiranja
i deblokiranja se poklapa s ritmom proizvodnje, odnosno ritmom izvrsenja
procesa rada u tehnoloskoj fazi . Vremenski i po faktorima koji uslovlja­
vaju taj proces, on se potpuno poklapa s procesom proizvodnje. Inace ovaj
proces blokiranja i deblokiranja sredstava u tehnoloSkoj fazi, a samim tim
i proces proizvodnje, ima iste one karakteristike povremenog ponavljanja
istih radnji na odredenom predmetu rada, usled stalnog obnavljanja i suk­
cesivTIog smenjivanja ciklusa reprodukcije. U tome smenjivanju, tehno­
loska faza ciklusa reprodukcije se stalno ponavlja. S obzirom na to da se
proces projzvodnje poklapa s ovom tehnoloskom fazom, taj proces pl'oiz-

CIKlUS RADA

T(HNOLOSKA fAZA

CIKlUS PROIZVODNJE

~
HHNOLOSKA 'AlA

H3

CIKlUS AHGAiOVAHJA SREDSTAVA

S 1 i k a 47. - ODNOS IZMEDU CIKLUSA ANGAZOVANJA SREDSTAVA, CI­

KLUSA RADA I CIKLUSA PROIZVODNJE, TEHNOLOSKI POSMATRANIH.
Ciklus proizvodnje (sLika u sredini) vremenski se poklapa s tehnoloskom fazom
ciklusa rada (sHka gore) i tehnoloskom fazom angazovanosti sredstava (sUka dole).

vodnje dobija karakter zasebnog ciklusa proizvodnje. Njegova duzina je

ravna duzini tehnoloske faze cikIiusa angazovanja sredstava, odnosno du­
zini tehnoloske faze ciklusa rada, s obzirom na to da se tehnoloske faze
u tim cikIusima poklapaju. - Ritam blokiranja i deblokiranja sredstava
u zavrsnom robnom obliku u stvari se svodi na ritam promena zaliha
gotove robe. Ove se, analogno zalihama sredstava za proizvodnju, krecu
izmedu jednog ekonomski dozvoljenog maksimuma i nule. I ovde se po­
vremeno obnavlja proces blokiranja, odnosno deblokiranja sredstava, kad
se on posmatra na konkretnim vrstama robe. Usled toga bi se i ovde
moglo govoriti u izvesnom smislu 0 »kruzenjima« sredstava u zalihi gotove
robe, jako je faza zalihe robe samo jedna etapa u ukupnom cikIusu anga­
zovanja sredstava.

359
 3) ReaIni (stvarni) cikIus angazovanja i njegove karakteristike
Realni (stvarni) cikIus angazovanja sredstava je vremenski izraz
stvarnog stanja angazovanosti sredstava. U tome svojstvu, njega i njegove
karakteristike uslovljavaju
(1) rHam blokiranja (angazovanja),
(2) ritam deblokiranja i
(3) specificnost angazovanja po elementima angazovanja.
(1) Zbog toga sto se sredstva u reprodukcij.i stvarno angazuju u raz­
Iicitim vremenskim momentima (postepeno), s razlicitim razmacima izme­
du tih momenata, i razlicitim visinama suma koie se angazuiu 'U svakom
momentu, za stvarni ciklus angazovanja ie karakteristicno da su u njemu
u raznim momentima angazovane razlicite sume sredstava . U pocetnom
robnom oblilru to su obicno maksimalne ekonomski dozvoliene zalihe, koje
se zatim postepeno smanjuiu odlivanjem u proizvodniu, da bi se obnovile
. na pribliZno istom nivou kad stanje zahila padne ispod minimalnih . U
tehnoloskoj fazi to je obicno postepeno ulagan ie sredstava za jedan izva­
dak , tako da su na pocetku ove faze angazovane manje sume sredstava,
a zatim sve veee, ukoliko se vise ide prema zavrsnom stadijum:u tehno­
Ioske faze. Medutim, zbog vremenskog prekrivanja tehncloskih faza sukce­
sivnih ciklusa, ova slika postepenog poveeavania sredstava u tehnoloskoi
fazi znatno se defonnise. U zavrsnog fazi naicesee sredstva narastaju dok
se ne dostigne maksimalna ekonomska dozvoliena zaliha, posle cega ritam
angazovanja u ovoj fazi odgovara ritmu proizvodnje, ali je tako postav­
lien da obezbeduje obnavljanje angazovanih sredstava izmedu ekonomski
dozvoljenog maksimJuma ,i TIuIe.
(2) Zbog toga sto je i ritam deblokiran.ia neravnomeran, kako po vre­
menskim razmacima izmedu momenata deblokiranja tako i po visini de­
blokiranih suma, neujednacenost je karakteristika stvarnog ciklusa anga­
zovania i sa stanovista momenata deblokiranja. Sa svakim deblokiranjem
os1obada se jedna suma angazovanih sredstava. sto u tom momentu men.ia
sliku stanja angazovanosti sredstava. Znacajno je takode da se najcesee
sredstva koja su zajedno angazovana u jednom momentu blokirania ne
deblokira.1u zajedno u drugom momentu deblol{iranja. Obicno se suma,
koia je odredenog momenta blokirana, posle izvesnog vremena deblokira,
ali. ne odiednom, vee u nizu razlicitih momenata. Isto tako, sume koje su
blokirane u raznim momentima jednog ciklusa najcesee se deblokiraju
odiednom - pri dovrsetku proizvodnie konhetnog izvatka. Pojedinacni
ciklusi angazovanja raznih suma su, dakIe , razliCiti, i kad SU angazovanja
izvrsena u ciklusujedno~ izvatka, pa cak i onda kad su izvrsena u istom
momentu. Otuda stvarni ciklus angazovanja, kao vremenski izraz stanja
angazovanosti, moze imati onoliko varijanti koliko ima tehnicki j ekonom­
ski mogueih medusobnih kombinacija pojedinacnih ciklusa ngazovanja u
ukupnom ciklusu .
(3) Stvarnom ciklusu angazovanja sredstava za jedan izvadak daju
specificno obelezje razlike 11 karakteristikama angazovanja sredstava po
pojedinim elementima. Tako:
(a) U jednom icikIusu angazovanja, u sredstvima za rad nije anga­
zovana samo ona suma koia ee biti urosena u tome cikIusu , vee je anga­
zovana ukupna suma osnovnih sredstava - razume se, smanjena za visinu
do tada amortizovanog dela i poveeana za visinu amortizacija ponovno
vraeenih u reprodukciju, kao i za visinu eventualno dodatih suma u vezi

360
 s rekonstrukcijama, tehnickim racionalizacijama i s1. Ovakvo stanje anga­
zovanosti osnovnih sredstava obicno nije podlozno nikakvim promenama
u jednom ciklusu angazovanja. Promene obicno nastaju u duzim vremen­
skim razmacima, u vezi s periodikom otpisavanja amortizacionih iznosa
(recimo, godisnje) , periodikom generalnih remonta, rekonstrukcija i s1.
(b) U realnom ciklusu, u materijalu, odnosno troskovima materijala, u
jednom ciklusu moze biti angazovana najvise sarno onolika suma sredstava
kolika ce biti utrosena u tome ciklusu. Medutim, kad se ona vremenski po­
smatra, vidi se da ta ukupna suma nije angaZovana u svakom momentu
ciklusa, sto znaCi da je u proseku angazovano manje od onoga sto je utro­
seno u materijalu u jednom ciklusu, pri cemu se i faktor vreme u zima u
obzir. Na ovaj nacin odreden stvarni ciklus angazovanja sredstava u ma­
terijalu, podlozan je izvesnim korektivima koji nastaju: zbog prekrivanja
tehnoloskih faza sukcesivnih ciklusa angazovanja i formiranja zasebne
faze prekrivanja; i zbog kumuliranja angazovanih sredstava u pocetnom
j zavrsnom robnom obliku.
(c) Ciklus angazovanja sredstava u zaradama daje izvesna specificna
obelezja stvarnom cik1usu angazovanja ukupnih sredstava svojim ravno­
mernim ritmom angazovanja: sredstva se angazuju u zaradama, povreme­
nim isplatama tih zarada, obicno mesecno unazad . lnace, u zavrsnom r ob­
nom obliku karakteristike angazovanosti sredstava u zaradama ne razli­
kuju Se od karakteristika angazovanosti sredstava u troskovima materijala
troskovima sredst3va za rad.

4) Prosecni ciklus angazovanja

Prosecni ciklus angazovanja j e vremenski izraz stanja angazovanosti
sredstava uz pretpostavku da je It svakom momentu toga vremena anga­
zovana suma sredstava ravna prosecnoj sumi angazovanoj u tehnoloskoj
fazi jednog izvatka. Prema tome, S obzirom na iznete karakt eristike stvar­
nog ciklusa, za koji je receno da su u njemu u raznim momentima anga­
zovane razlicite sume sredstava, proseCni ciklus angazovanja predstavlja
racunsku kategoriju. On, naime. treba da . pos1uzi kao metodolosko-ana­
liticki instrument kontrole kvaliteta ekonomije preduzeca. Stanje anga­
zovanosti je jedan od bitnih faktora toga kvaliteta. Uticaj toga stanja na
kvalitet ekonomije moguce je sagledati i kvantitativno izraziti jedino ako
se kvantitativno izrazi sarno stanje angazovanosti. A s obzirom na to da je
ovo uslovljeno pojedinacnim angazovanim sumama i vrernenima angazo­
vanja tih suma - tj. pojedinacnim ci!klusima angazovanja - kvantita­
tivno izrazavanje stanja angazovanosti sredstava u bilo kom realnom cik­
lusu angazovanja moguce je jedino premcunavanjem toga realnog u pro­
secni ciklus angazovanja.
Preracunavanjem realnog (stvarnog) u prosecni ciklus angazovanja
dobija se precizan kvantitativni izraz stanja angazovanosti ukupnih sred­
stava. Medutim, za operativno delovanje na to stanje angazovanosti, od
znacaja je sacuvati i uvid u kvalitativne ra zlike koj e eventualno postoje
u stanjima angazovanosti pojedinih delova ukupne sume angazovanih
sredstava. A te kvalitativne razlike su u najvecoj meri izrazene po poje­
dinim fazama ciklusa angazovanja. Ako postoji zelja da se sacuva uvid u
kvalitativne razlike izmedu stanja angazovanosti po pojedinim fazama,
prilikom preracunavanja stvamog ciklusa u prose-eni ciklus angazovanja,
u prosecnom ciklusu treba takode konstruisati svaku od faza angazovanja,

361
opet na bazi pocetne pretpostavke u definiciji prosecnog ciklusa da je u
svakom momentu angazovana suma sredstava ravna prosecnoj surni anga­
zovanoj u tehnoloskoj fazi jednog izvatka. Prema tome, prosecni ciklus ce,
kao i stvarni, imati
poeetnu robnu fazu,
tehnoloslw fazu,
fazu prekrivanja i
zavrsnu robnu fazu.
S obzirom na iznete specificnosti stanja angazovanosti sredstava u sva­
koj od ovih faza, kao i s obzirom na to da je waka od njih odredena duzi­
nom doticne faze i prosecnom sumom angaZovanih sredstava koja je ista
za sve faze u smislu iznete definicije prosecnog dklusa angazovanja, prob­
lematika konstruisanja prosecnog ciklusa angazovanja se svodi na
- problematiku 'utvrdivanja duzine svake faze i
.- problematiku utvrdivanja prosecne angazovane sume.
Za pojedine faze prosecnog ciklusa ti problemi se nacelno postavljaju na
sledeci nacin:
(1) U tehnoloskoj fazi , s obzirom na njene ranije navedene karakteri­
stike, jasno su izrazeni i duzina te faze j pojedinacne angaZovane sume. -
Duzina tehnoloske faze kalendarski je odredena. Ona pocinje s prvom teh­
noloskom operacijom, s obzirom na to da je za otpocinjanje te operacije
potrebno u proizvodnju uneti izvesnu kolicinu materijala (angazovati iz­
vesnu sumu sredstava u troskovima materijala). Zavrsava se s poslednjom
tehnoloskom operacijom na konkretnom proizvodu , jer s tom operacijom
proizvod dobija odredene upotrebne kvalitete. Prema tome, u svakom kon­
kretnom slucaju moguce .ie, polazeci od navedenih dvaj;u momenata, od
kojih prvi oznacava pocetak a drug.i zavrsetak tehnoloske faze. odrediti
duzinu te faze i izraziti je u vremenskim jedinicama (najcesce dan, sat).
- Kao sto je odrediv prvi ulozak materijala na pocetku tehnoloske faze,
tako su odredivi i svi kasniji ulosci materijala. Isto tako, odredivi su i svi
ulosci sredstava ill zaradama, kako po velicini tako i vremenski, s obzirom
na periodicni karakter isplata zarada. Sto se tice sredstava angazovanih
u sredstvima za rad, njihova odredivost je jos jednostavnija, jer se ona
unose u ukupnom iznosu na pocetku tehnoloske faze i ostaju angazovana
najcesce u neizmenjenom stanju sve do kraja te faze. Prema tome, postoji
mogucnost faktickog odredivanja i svakog pojedinog uloska angazovanih
sredstava u sva tri elementa angazovanja, kroz celu tehnoloSku fazu. A
kad su poznati ti ulosci s njihovim vremenskim rasporedom, i kad je poz­
nata duzina tehnoloske faze, tada je moguce kako konstruisati tehnolosku
fazu stvarnog ciklusa angazovanja tako i proracunati prosecna angazova­
na sredstva u tehnoloskoj fazi prosecnog ciklusa angaZovanja.
(2) U fazi prekrivanja postoje isti oni elementi koji postoje u tehno­
loskoi fazi prvog posmatranog ciklusa, jer je u pitanju prekrivanje teh­
noloskih faza sukcesivnih ciklusCl.. Na osnovu kalendarskog rasporeda mo­
menata angazovanja u rasponu izmedu pocetka i zavrsetka tehnoloske faze
prvog posmatranog ciklusa . i poznavanja angazovanih suma u svakom od
tih momenata, moguce je konstruisati fazu prekrivanja stvarnog ciklusa
i na osnovu nje proracunati duzinu faze prekrivanja u prosecnom ciklusu
angazovanja, s obzirom na to da je angazovana suma u toj fazi ista kao i
angazovana suma u tehnoloskoj fazi. jer je u pitanju prosecni ci.klus an­
gazovanja. Prema tome, faza prekrivanja ce imati istu prosecnu angazova­

362
 nu sumu kao i tehnoloska faza, s tim sto ce duzina ove faze biti iIi kraca
od duzine tehnoloske faze prosecnog ciklusa (pr.i blagim prekrivanjima),
ili ravna duZini tehnoloske faze prvog posmatranog ciklusa (sto moze biti
sasvim slucajno), iIi visestruko, cak i mnogostDuko duza od duzine tehno­
loske faze prvog posmatranog ciklusa sto se javlja u slucajevima inten­
zivnog prekrjvanja sukcesivnih ciklusa angazovanja, kakvo nastaje pri lan­
canoj, masovnoj i automatskoj proizvodnji.
(3) U pocetnoj robnoj jazi (fazi zalihe materijala) poznati su momenti
angazovanja i angazovane sume. Oni se podudaraju s momentima kupovi­
na sredstava za proizvodnju, odnosno sumama isplacenim za te kupovine.
Medutim, n.i u jednoj od kupljenih kolicina nisu izdijerencirani ulosci za
pojedine izvatke iz proizvodnje. Ne zna se, drugim recima, koji deo od
konkretne kupljene koliCine materijala ce biti pusten u proizvodnju za
prvi izvadak (prvi ciklus reprodukcije), koji deo - za clrugi izvadak (drugi
ciklus), koji - za treci, itd. Otuda je jedino moguce na osnovu kupljenih
koliCina u odredenom kalendarskom periodu (mesecu, godini) utvrditi
blokirane sume angazovan.ih sredstava u pocetnom robnom obliku. Na sli­
can naCin, za isti period je moguce utvrditi deblokirane sume angazovanih
sredstava u pocetnom robnom obliku, na osnovu koliCina i vremenskog
rasporeda odlivanja tih sredstava iz skladista u proizvodnju. Pocetno sta­
nje skladiSta uvecano za veliCinu blokiranih suma i smanjeno za veliCinu
deblokiranih suma u odgovarajucim momentima posmatranog perioda,
daje dinamiku angazovcmosti sredstava u pocetnom robnom obliku. Na
osnovu vremena trajanja angaiovanosti svake pojedine angazovane sume
moguce je utvrditi prose cnv sumu anga7.ovanih sredstava u tome periodu.
Ovako utvrdena prosecna suma za posmatrani period (nedelja, mesec, go­
dina) koji je nezavisan od jednog ciklusa angazovanja predstavlja isto­
vremeno i prosecnu sumu angazovanih sredstava u pocetnom robnom ob­
liku, jer je utvrdena prosecna suma angazovana u prosekiU. u svakom mo­
mentu posmatranog perioda - pa, prema tome, i u svakom momentu bilo
kog ciklusa angazovanja u tome periodu. - Ovako utvrdena prosecna su­
ma maze da predstavlja angazovana sredstva u pocetnom robnom obliku
za svega jedan ciklus angazovanja, a moze i za niz ciklusa angazovanja, u
slucaju kumuliranja angazovanih sredstava u pocetnom robnom obliku . S
obzirom na to da je u prosecnom ciklusu angazovanja prosecna suma, an­
gazovana u pocetnom robnom obliku, ista kao i prosecna suma angazovana
u tehnoloskoj fazi, do duzine pocetne robne faze se dolazi na osnovu od­
nosa izmedu prosecne angazovane sume 11 posmatranom periodu i pro­
secne angazovane sume u tehln oloskoj fazi.
(4) Uzavrsnoj robnoj jazi proces angazovanja i deblokiranja je na­
celno isti kao sto je i u pocetnoj robnoj fazi. Pocetno stanje, korigovano
blokiranim i deblokiranim sumama u posmatranom periodu, koji opet ne
mora da se poklapa s periodom jednog 'c iklusa angazovanja , daje stvarnu
sliku dinamike angazovanosti sredstava u zavrsnom robnom obliku toga
perioda. Tako na osnovu pojedinacn.ih suma i vremena trajanja angazova­
nosti svake pojedine angazovane sume, dobice se prosecna suma angazo­
vanih sredstava 'U zavrsnom robnom obliku toga perioda, koja je isto­
vremeno i prosecna suma sredstava angazovanih u zavrsnom robnom
obliku jednog ciklusa angazovanja toga perioda. Na osnovu nje i proseene
angazovane sume u tehnoloskoj fazi dolazi se do duzine zavrsne robne faze
prosecnog ciklusa angazovanja sredstava.

363
 1z ovih iznetih karakteristika nrl"'l",,'t>n
i iznetih karakteristika
izlaze sledece njihove odnosno razlike:

,
r

FAlA

S 1 i k a 48. DINAMIKA ZALIHE

Eva na zalihu. Isto tako, on se
odlivanje ne mora da se ni po

1. Duzina
zovanosti sredstava momenta
sume sredstava
reprodukcije. Ista
prosecnog cildusa
secne sume sredstava

momenti­

ciklusa an­

sume u fazi
nih angazovanih su:ma prekrivenih
ciklusa. se u prosecnom ciklusLI
loske j faze interpolira faza 7yr,p/{"l"11',fl11

364
 duzini tehnoloske faze oznaeava u stvari produzenje angazovanosti prose­
cne sume za jedan ciklus, prouzrokovano prekrivanjem tehnoloskih faza.
3. Ako se sredstva za proizvodnju u pojedinaenim nabavkama nabav­
Ij aju u kolieinama potrebnim sarno za jedan ciklus proizvodnje (jedan iz­
vadak), ili u manjim kolieinama, tada vremenska razlika izmedu momenta
pocetka pocetne robne faze s1.varnog i momenta pocetka iste te faze prose­
enog ciklusa angazovanja zavisi od odnosa izmedu ritma blokiranja u teh­
noloskoj i ritma blokiranja u poeetnoj robnoj fazi. 20 S obzirom na to da
su ovakve nabavke moguce sarno pri ustaljenoj reprodukciji najvisih vi­
dova organizacije (laneana, masovna, automatska proizvodnja), velikih
razlika izmedu ritma blokiranja u poeetnoj robnoj i ritma blokiranja u
tennoloskoj fazi ne moze biti, usled cega mornenat poeetka poeetne robne
faze u proseenom cilclusu moze ili da vremenski malo zaostaje za momen­
tom poeetka te faze u realnom ciklusu, ili pak da vremenski malo pret­
hodi tome momentu. - Medutim, mnogo eesci je slueaj da se u pojedinac­
nim nabavkama sredstava nabavljaju odjednom, ne za jedan ciklus repro­
dukcije (jedan izvadak), vee za veei iIi manji broj sukcesivnih ciklusa, pri
cemu je opet kod raznih sredstava taj broj razlieit. Na taj naCin se u po­
cetnoj robnoj jazi jednog realnog ciklusa angazovanja kumuliraju anga­
zovana sTedstva za niz narednih ciklusa reprodukcije (izvadak). Srazmerno
ovome kumuliranju, u proseenom ciklusu angazovanja se produzuje po­
eetna robna faza, u odnosu na njenu duzinu u realnom ciklusu angazo­
vanja. Vremenski se toliko produzuje kruzenje proseene sume jednog cik­
lusa (izvatka) u procesu reprodukcije, i to kruzenje u poeetnom robnom
obliku.
4. Kad ne bi bilo proizvodnje robe za skladiste, u realnom ciklusu
angazovanja faza sredstava u zavrsnom robnom obliku bila bi relativno
kratka. Ona bi obuhvatila vreme potrebno za faktieku isporuku robe, jed­
nokratno iIi u nizu odvojenih posiljaka. Ista faza u proseenom ciklusu an­
gazovanja razlikovala bi se od te faze u realnom ciklusu, pre svega po
tome sto bi ona obuhvatila proseenu angazovanu sumu, od koje pojedi­
naene sume u realnom ciklusu odstupaju navise iIi nanize, i sto bi mo­
menat zavrsetka te faze u proseenom ciklusu prethodio iIi sledio momentu
zavrsetka iste faze u real nom ciklusu, zbog istih onih razloga koji su na­
vedeni kao objasnjenje ove pojave u poeetnoj fazi.2 1 - Pri proizvodnji
za skladiste, na skladistu se prethodno kumulira proizvodnja niza sukce­
sivnih ciklusa reprodukcije. U nastavku reprodukcije, na jednoj strani se
odliva gotova roba na trZiste, dok se na drugoj strani novi proizvodi pri­
livaju na skladiste. U zavisnosti od ritma odlivanja na trZiste i ritma pri­
livanja na skladiste zavisi veliCina sredstava angazovanih u zavrsnom
robnom obliku, tj . veliCina sredstava u robi proizvedenoj u pocetnim cik­
lusima angazovanja, akumuIiranim u zavrsnu robnu fazu posmatranog cik­
lusa angazovanja. U realnom ciklusu angazovanja ovde se, dakle, prekrila

20 Ovo je sasvim razumljivo kad se ima u vidu da je ree 0 prosecnoj anga­

zovanoj sumi, cija vis ina se utvrduje na osnovu stanja angazovanosti u tehnoloskoj
fazi realnog ciklusa angazovanja, gde prosek zavisi od pojedinacnih ulozaka i od
ritma ulaganja u tehnolosku fazu. Do odstupanja izmedu momenata pocetka do­
Iazi zbog razlike izmedu ovog ritma ulaganja u (pocetnu) robnu faw.
21 Prosecna angazovana suma u zavrsnoj robnoj fazi je ista kao i u tehno­
loskoj, kao i u pocetnoj robnoj fazi. Prema tome, i ovde je odnos izmedu gornjih
dvaju momenata funkcija odnosa izmedu ritma ulaganja u tehnolosku fazu i ritma
prodaje robe.

365
proizvodnja niza ranijih ciklusa angazovanja. Zbog ovoga prekrivanja, u
prosecnom ciklusu angazovanja produzuje se faza angazovanosti prosecne
sume jednog ciklusa srazmerno ovome kumuliranju.

~- H2~4 H3 - - - -- -
S 1 i k a 49. - ODNOS IZMEDU PROSECNOG I REALNOG CIKLUSA ANGA­
ZOVANJA SREDSTAVA. Pod 1. realni ciklus angazovan ja; pod II. prose(:ni ciklus
angazovanja.

5. Zbog svih gore navedenih karakteristika realr.og cildusa angazova­

nja, on predstavlja vernu sliku toka sredstava jednog izvatka (jednog cik­
lusa), u materijalnim oblicima, !aoz proces reprodukcije. Medutim, realni
ciklus ne daje sliku brzine kruzenja jedinice (vrednosne) sredstava u
stanju angazovanosti i to zbog prekrivanja tehnolookih faza sukcesivnih
ciklusa i kumuliranja sredstava u pocetnom robnom i zavrsnom robnom
obliku. Ako se kao jedinica sredstava u reprodukciji uzme prosecna suma
angazovanih sredstava u tehnoloskoj fazi jednog cildusa, tada prosecni
ciklus predstavlja vernu sliku brzine kruzenja sredstava u stanju anga­
zovanosti.

2. PROSECNA SUMA SREDSTAVA U POJEDINIM FAZAMA

CIKLUSA ANGAZOVANJA

a) Pro sec n a s um a a n g a z 0 van i h 0 s nov nih

sl-edstava

1) Osnovna sredstva angazovana u tehnoloskoj fazi

Prosecna osnovna sredstva angazovana u tehnoloskoj fazi predstav­
Ijaju alikvotni deo pocelno ulozenih scedstava (pri izgradnji objekta) i
naknadno dodavanih dotada reprodukovanih ili novih osnovnih sredstava,
rasporedenih na vek trajanja sredstava za rad. Za utvrdivanje ove prosec­
ne sume potrebno je
(1) utvrditi deo pocetno ulozenih osnovnih sreds tava, koji pada u proseku
na tehnolosku fazu jednog ciklusa angazovanja i
(2) uLvrditi prosecnu sumu osnovnih sredstava - reprodukovanih ili no­
vih - naknadno unetih u tehnolosku fazu jednog ciklusa reprodukcije.

366
 (1) Pre pocetka proizvodnje, u reprodukciju je uneta odreaena suma
osnovnih sredstava. U veku trajanja sredstava za rad sa kojirna je ta
osnovna suma uneta u reprodukciju, ona treba potpuno da se reprodu­
kuje. Prerna tome, od ukupne sume, na jedan ciklus reprodukcije ce da
otpadne alikvatni deo koji stoji prerna ukupnoj surni pocetno unetih
osnovnih sredstava u istom odnosu u kome stoji duzina jednog ciklusa
angazovanja konkretnog proizvoda prema ukupnom veku trajanja sred­
stava za rad, izrazenom istim vremenskim jedinicarna mere. Po zavrsetku
pr vog ciklusa angazovanja deblokirace se prvi alikvotni deo (prva amorti­
zacija) angazovanih osnovnih sn~dstava, po zavrsetku drugog ciklusa an­
gazovanja deblokirace se drugi alikvotni deo, i tako redom; po za vrsetku
poslednjeg ciklusa angazovanja u veku trajanja sredstava za rad debloki­
race se poslednji angazovani alikvoini deo pocetno ulozene sume osnov­
nih sredstava. To znaci da je poslednja deblokirana s uma (hronolosk.i
poslednja deblokirana arnorti zacija) bila blokirana kroz ukupni broj cik­
lusa angazovanja posmatranog proizvoda koji je sadrzan u veku trajanja
sredstava za rad; pretposlednja amortizacija je bila blokirana za jedan
broj manje, amortizacija koja je ovoj prethoclila - za dva broja manje,
ovoj opet prethodna za tri broja manje, itd ., sve do hronoloski prve amor­
tizacije, koja je bila blokirana svega u jednom ciklusu angazovanja. Pre­
ma tome, prosecna suma angazovanih osnovnih sredstava (Sil ~i) U veku
trajanja sredstava za rad ravna je ponderisanom aritmetickom proseku
ovako rasclanjenih pojedinacnih arnortizacija: 22

gde je:
Pi= vek trajanja sredstava za rad, izrazen brojem ciklusa angazovanja
proizvoda, sadrianih u veku trajanja sredstava za rad; Ti = amortizacija
sredstava za rad (troskovi sredsta va za rad) u jednom ciklusu repro­
dukcije.
Ako navedena suma SilPi predstavlja prosecnu sumu angazovanih
osnovnih sredstava u veku trajanja sreds i ava za rad, tada je to prosecna
surna koja je angazovana u svakom momentu toga veka trajanja. Prema
tome, to je i prosecna s uma angazovanih osnovnih sredstava u bilo kom
ciklusu angazovanja pro izvoda koji se radi odgovarajucim sredstvima za
rad. Ako se prosecna s uma pocetno angazovanih osnovnih sredstava u jed­
nom ciklusu angazovanja konkretnog proizvoda oznaci sa Si1 il j , tada je
ona ravna gore navedenoj prosecnoj sumi, to jest

(6.7)

ZZ Naime, u prvom proeesu reprodukeije je bila angazovana eela suma osnov­

nih sredstava (~i· Ti), u drugom jedna amortizacija manje, u tree em jos jedna
amortizacija manje, itd.; u poslednjem reprodukeionom eiklusu angazovana je jos
svega jedna amortizacija, jer je posle toga reprod1.lkovana cela suma osnovnih
sredstava. Na primer: Ako je jedna amortizaeija Ti = 5 miliona , koeficijent anga ­
zovanja osnovnih sredstava ~i = 10, a jedan ciklus proizvodnje H j = 1, ta da su
prosecna angazovanja sredstava u periodu reprodukovanja
JO·5 + 9·5 + 8 · 5 +7·5 + 6·5 + 55 + 4·5 + 3·5 + 2·5 + J·5 275 ..
Sil/li ~ = - = 27,5 ffilhona
10 10

367
 (2) Prosecna suma osnovnih sredstava u toku
veka sredstava za rad koja su osnovna sredstva
naknadnih

1'az-

A,
Az
A3 r~%-~ff.7;W7;~

A4~~~VM~~~~~

A 5 IW'"'-<'-<.u;;,........

A6 i+--",.--~'--­

A7 I-t--""""""--'---+---"""~

A8~---r---"'~--7-~~1

Aq ~--i--~C~--'---

II III IV v VI
1 i k a 50. DEBLOKIRANJE OSNOVNIH SREDSTAVA
POCETNO ULOZENIH SREDSTVA ZA
RAD. sredstava koja su uneta u
obrta koji ueine
amortizaciona kvota u

osnovnih sredsLava u ovim

sume Lih ula­
sredstava 2a rad. U tom slucaju
sumu
sredstava 23 rad. 2:!

(6.8)

u proizvodnju Au)
vremcnski razmaci
racunatih od pocetka tra­
i ako vek trajanja (koji je ovde
tada prosecna visina ovih po­

(lO~2)3+(I0~4)2 (1O~6)5+(lO 8)4 .

"""""-._- = 64 mli.
10 )

368
gde je Si2~i = prosecna suma osnovnih sredstava ponovno unetih iJi do­
punski unetih u reprodukciju u veku traj anja sredstava za rad;
(Au! ° ° Aun) = pojedinacni ulosci osnovnih sredstava u veku t rajanja
0

sredsta"oa za rad; (n l . . . nn) = vre~nensk i razmak od pocetka koriscen ja

konkretnih sredsta va za rad pa do odgovarajuCih naknadnih ulo zaka, iz­
r azen brojem ciklusa angazovanja.
I
I
:...4 - - - - - - - - - - n 5 AU5
I
I
r"Ir4-------- n 4 -------~~~ AU(

AU3

AU2

AU1

(h ~

Slik a 51. - ANGAZOVANJA REPRODUKOV ANIH I NOVIH OSNOVNIH

SREDSTAVA U VEKU TRAJANJA SREDSTAVA ZA RAD PRI NJIHOVO M DELI­
MICNOM PROIZVODNOM REPRODUKOVANJU. SI"~i'~ prosecna suma angazo­
vanih amortizacio nih iznosa pri zameni dotrajalih del ova i investicionom odda­
van ju ; I); = broj reprodukcionih obrta koji se ucine jednim sredstvom za rad;
(Au,· .. A,,) = pojedinacni usJosci amortizacije i dopunski angClzovanih s redslava;
(n, - no) = vreme koje prode od pocetka amortizovanja sredstava za rad do tre­
nutka ponovnog un osenja amortizacije u reprodukciju, mereno brojem reproduk­
cionih obrlCl

Prema tome, ukupna prosecno angazova na osnovna sredstva u tehno- o

loskoj fazi (S ih:l) su ravna:
(6.9)

2) Prosecna osnovna sredstva angazovana

u pocetnom robnom obliku

Osnovna sredstva u pocetnom robnom obliku, kao sto se videlo, an- .

gazuju se na dvojak na cin:
(1) kao sredstva angazovanja u inves ticionom objektu u fazi izgradnje u
svim vrstama sredstava za rad koja se u toj fazi izgraduju j
(2) kao stalna zaliha sredstava za rad , njihovih delova i materijala za za­
menu, koja se odrzava u veku trajanja (koriscenja) konkretnih sred­
stava za rad.
(1) Velicina osnovnih sredstava angazovanih u pocetnom robnom ob­
liku - fazi izgradnje - zavisi od pojedinucnih ulozaka i od samog ritma

24 Ekonomika preduzeca 369

uiaganja. Umnoskom ovih dveju veliCina za svaki ulozak se dobija kvan­
titativni izraz angazovanih osnovnih sredstava u ovoj fazi u dvostrukoj
uslovnoj (noveano-vremenskoj) jedinic.i mere. Ovako izrazena osnovna
sredstva u poeetnom robnom obliku angazovana su, ustvari , u periodu
koji prethodi postojanju konkretnog preduzeca i njegovom aktivnom radu.
Medutim, stanje ove angazovanosti ce uticati na kvalitet ekonomije toga
preduzeca od poeetka njegovog rada pa do kraja veka trajanja konkretnih
sredstava za rad. Da bi se ovaj uticaj mogao kvantitativno izraziti, potre­
bno je ovako utvrdenu sumu osnovnih sredstava u poeetnom robnom obli­
ku ravnomerno raspodeliti na ceo vek trajanja sredstava za rad, eiji vre­
menski izraz je ravan umnosku broja ciklusa angazovanja konkretnog pro­
izvoda u veku trajanja sredstava i duzine tehnoloske faze jednog ciklusa.
Na taj naein se dobija sledeca proseena suma osnovnih sredstava anga­
zovanih u poeetnom robnom obliku 24 u peJ:"iodu izgradnje (Silh2):

(6.10)

gde je: Bi = vek trajanja sredstava za rad izrazen brojem cikJusa angazo­
vanja u kojima ce ta sredstva biti reprodukovana ; H3 =-, duzina tehnoloske
faze ciklusa angazovanja proizvoda za koji se koriste konkretna sredstva
za rad.
(2) Proseena visina stalne zalihe osnovnih sredstava u masinama j
delovima za zamenu, materijalu za zamenu i alatu u proizvodnji ravna
je optimalnoj zalihi koja se krece izmedu tehnieki uslovljenog minimuma
(kontinuitet oddavanja odnosno proizvodnje) i ekonomski dozvoljenog
maksimuma, u zavisnosti od odnosa izmedu troskova nabavke na jed­
noj strani, i troskova odrZavanja skladista, zajedno s kamatom na anga­
zovana sredstva, na drugoj strani. Konkretna veliCina ove proseene swne
je ravna zbiru pojedinaeno angaiovanih suma u poeetnoj robnoj fazi real­
nog ciklusa angaiovanja, ponderisanih vremen.i.ma angazovanosti pojedi­
naenih suma. Ako se ova prosecna suma ravnomerno rasporedj na duzinu
tehnoloske faze jednog ciklusa angazovanja, dobice se proseeno povecanje
angazovanih sredstava u zalihama sredstava za md (Si2h2) preko one pro­

2·1 Neka je

Si 2t 10 mil. HZl 600 dana ~i = 5

Si22 100 mil. H.., 100 dana H, = 90
Sb 200 mil. H Z3 80 dana
Sizn = 300 mil. H zn = 50 dana

Prosecna angazovana sredstva u pocetnom rob nom obliku su:

10· 600+ 100·100+200· 80+300 · 50

Silh2 = 450 = 105 mil.

Sredstva angazovana u prethodnoj robnoj fazi , rasporedena ravnomerno na

5 ciklusa proizvodnje - koliko se predvida njihov vek trajanja - daju prosek
u jednom ciklusu od 105 mil.

370
secne sume osnovnih sredstava koja je aktivno angazovana u tehnoloskoj
fazi. To prosecno povecanje iznosi :
_
S12h2-
B" 21 . H21 + Ba22 . H22 + B a23 . H 23 +... + B'2n . H 2n (6.11 )
H3

gde je : (B a21 . . . B a2n ) = pojedinacne nabavke sredstava za zamenu kuplje­

nih iz amortizac.ionog fonda.

II

III

IV

~l-----------Hl----------~r--------H3--------~.1
V

II

(B) III

IV

v
--~--------H3--------~~1
Slika 52. - OSNOVNA SREDSTVA ANGAZOVANA U FAZI IZGRADNJE
OBJEKTA. A = realni ciklus angazovanja; B = prosecni ciklus angazovanja;
H2 = faza izgradnje objekta; H3 = tehnoloska faza posmatarana u 13i (I - V) sukce­
sivnih ciklusa reprodukcije, koliko iznosi vek trajanja konkretnih sredstava za rad.

Prema tome, zbog stanja angazovanosti osnovnih sredstava u fazi

izgradnje i angazovanja osnovnih sredstava u stalnoj zalihi sredstava za
rad dolazi do sledeceg prosecnog povecanja prosecno angazovanih osnov­
nih sredstava u tehnoloskoj fazi (Sih2):
(6.12)

3) Prosecna osnovna sredstva angazovana

u zavrsnom robnom oblikll

Osnovna sredstva angazovana u zavrsnom robnom obliku ravna su

zbiru amortizaJcija blokiranih u zavrsnoj robnoj fazi realnog ciklusa anga­
zovanja ponderisanih vremenima angazovanja pojedinacnih amortizacija.
Zbog ove angazovanosti i zbog prekrivanja faza ciklusa angazovanja, pove­
cava se ukupna prosecna suma angazovanih osnovnih sredstava u jednom
ciklusu. Ako se ova angazovana suma u zavrsnoj robnoj fazi jednog ciklusa
ravnomemo rasporedi na duzinu tehnoloske faze toga ciklusa, dobice se

371
sledece prosecno povecanje ukupne pr'osecne angazovarte slime osrtovnih
sredstava u jednom ciklusu (SjhS):

(6.13)

1
Asn
~
H3 to!
S 1 i k a 53. - OSNOVNA SREDSTVA ANGA20VANA U TRO,sKOVIMA SRED­
STAVA ZA RAD U ZAVRSNOJ ROBNOJ FAZI JEDNOG REALNOG CIKLUSA
ANGAZOVANJA. (A OL ' • A.;II) = iznosi amortizacija u pojedinim prodatim koli­
cinama robe; (H51 . . . H sll ) = vremena angazovanosti tih amortizacionih iznosa u
robi.

b) Pro sec n a sum a an g a z 0 van i hob r t nih s red s t a v a

u materijalu

1) Prosecna obrtna sredstva angazovana u

troskovima materijala u tehnoloskoj fazi

Obrtna sredstva u troskovima materijala u tehnoloskoj fazi su anga­

zovana
(1) kao obrtna sredstva u troskovima materijala posmatranog prvog ci­
klusa angazovanja i
(2) kao obrtna sredstva u troskovima materijala tehnoloskih faza sukce­
sivnih narednih ciklusa, koje se prekrivaju s iehnoloskom fazom po­
smatranog prvog ciklusa.
(1) Ako je ulaganje materijala u tehnoloski proces sukcesivno, u vidu
niza pojedinacnih manjih iIi vecih ulozaka s razlicitim vremenskim razma­
cima izmedu tih ulozaka - sto je in ace najcesci slucaj - tada je prosecna
suma angazovanih obrtnih sredstava u troskovima toga materijala (Smh3)
ravna zbiru pojedinacnih ulozaka, ponderisanih vremenima njihove anga­
zovanosti do kraja tehnoloske faze, ravnomerno rasporedena na celu du­
zinu tehnoloske faze. Ona je ravna: 25
25 Ako je TII\31 10 mil. H3 100 dana

T m..12 = 10 mil. }~1L 80 dana

Tm33 = 10 mil. H32 60 dana

Till 34 = 10 mil. H:13 40 dan a

Tm3n = 10 mil. H8n = 20 dana

tada su prosecna sredstva angazovana u materijalu u tehnoloskoj fazi

10·100+ 10· 80 + 10· 60+ 10· 40 + 10 · 20
S mli3 = 30 mil.
100

372
 Smha = -Tffial·H3+ T ma2· H 31 + T m33· H a3 + ·· · +T man ·H3n (6.14)
H3

gde je: (T1lI31 .. . TIll:)n) = poj edinacna angazovana sredstva u troskovima

materijala u tehnoloskoj fazi; (H3'" H 3n ) = vremena trajanja .angazova­
nosti pojedinacnih suma troskova materijala; H3 = duzina tehnoloske faze .

If)
..c
-HfI~-4-------- H31-------~.E

T~t.-----------H3----·-----~1

.1
Slika 54. - OBRTNA SREDSTVA ANGA20VANA U TROSKOVIMA MATERI­
JALA U TEHNOL08KOJ FAZI. (TUl3J .. . T lll3ll ) = sredstva angazovana u pojedi­
nim utroscima materijala u tehnoloskoj fazi; (H;j . . . H 3n ) = vremena angazovano­
sti pojedinih angazovanih suma; Smh3 ,= prosecna suma sredstava angazovanih u
tr.oskovima materijala u tehnoloskoj fazi.

(2) Ritam ulaganja obrtnih sredstava u troskovima materijala tehno­

loskih fazanarednih sukcesivn.ih ciklusa, koje se prekrivaju s tehnoloskom
fazom posmatranog prvog ciklusa angazovanja, sliean je ritmu uJaganja
materijala u posmatranom prvom ciklusu. Razlike moze biti u velieinama
ulozenih suma i u vremenskim razmacima izmeau pojedinih ulozaka. Otu­
da je ovde proseena angazovana suma ravna zbiru pojedinaeno angazova­
nih suma u troskovima materijala u fazi prekrivanja, ponderisanih Vl'eme­
nima trajanja angazovanosti svake od tih suma. Ako se ova proseena anga­
zovana suma u materijalu u fazi prckri vanja ravnomerno rasporedi na celu
ddinu tehnoloske faze posmairimog prvog ciklusa, dobice se sledece pro­
secno povecanje angazovanih obrtnih sredstava u troskovima materijala
zbog pojave prekri vanja 2G sukcesi vnih ciklusa angazovanja (S",h.):

(6.IS)

26 Ako je
Tm41 = 5 mil. 70 dana
T m .! 2 = 5 mil. 50 dana
T rn4 .3 = 10 mil. 30 dana
TIll,n = 10 ·mil. 5 dana
100 dana
tada je
mSh4 ~ 5·70 , 5·50 + 10·30 ..!.. 20·5
10 mil.
100

373
 : (Tm41 .•. T m4ll) u troskovima
materijala u fazi prekrivanja; poje­
dinacnih ulozaka obrtnih sredstava u troskovima u fazi prekri­
= vreme tehnoloske faze.

t,
Smh3 1

l!~!~~~~~~==~
S 1 i k a 55. - OBRTNA SREDSTVA ANGA'ZOVANA U TROSKOVIMA MATE­
RIJALA U Ji'AZI PREKRIVANJA. sredstva angazovana u pojedi­
nim utroscima materijala u fazi .. H 4n ) = vremena angazovanosti
utrosenih suma; obrtnih sredstava angazova­
u troskovima materijaia u prekrivanjem sukce­
sivnih

2) Obrtna sredstva u materijalu u pocetnom robnom obliku

U Tobnoj tazi
zalihe materijala,pri cemu
vrednosti (triisne cene)
fazi su ravna zbiru
svake od lih suma.
obrtnih
Ako

(6.16)

27 Ako su sredstva u zalihi materijala, izrazena u danima-dinarima, ravna 2

a tehnoloska faza iznosi 100 dana, tada ta sredstva ravnomerno raspore­
fazu daju prosek
2.000
Smh2= - - =20 mil.
100
Kad se ova suma od 20 miL sabere sa
(a) sumom miliona, angazovanom u tekucoj proizvodnji u tehnoloskoj
fazi,

374
 gde je: (B m2 ! . . . B m2n ) = pojedinacne nabavke materijala u poeetnoj robnoj
fazi realnog ciklusa angazovanja; (H2 ! . . . H 2n ) = vremena angazovanosti
pojedinacnih nabavki matedjala u zalihi materijala; H3 = vreme trajanja
tehnoloske faze.

1
Smh2

Slika 56. - OBRTNA SREDSTVA ANGAZOVANA U ZALIHAMA MATERIJA­

LA. (B m21 • •• B m21l ) = sume obrtnih sredstava angazovanih u pojedinim nabav­
kama materijala; (H 2 ! .. . H zn ) = vremena angazovanosti sredstava od trenutka is­
plate nabavljene kolicine do trenutka ulaska te kolicine u proizvodnju; Smh2 = pro­
secna suma sredstava angazovanih u zalihi materijala, preracunata i ravnomerno
rasporedena na celu duzinu tehnoloske faze.

3) Obrtna sredstva angazovana u troskovima

materijala u zavrSnom robnom obliku

Po zavrsetku proizvodnje a do momenta prodaje proizvedene robe, u

njoj su blokirana obrtna sredstva u visini troskova materijala. Kako pro­
daje najeesce teku postepeno, po istom tom ritmu teee i proces debloki­
ranja ovih angazovanih obrtnih sredstava. Usled toga je proseena anga­
zovana suma ravna zbiru troskova matedjala, sadrZanih u sukcesivnim pro­
dajama u zavrsnoj robnoj fazi realnog ciklusa angazovanja, ponderisanih
trajanjem angazovanosti svake od tih suma troskova u zavrsnoj robnoj fazi.
Ako se ova proseena suma angazovanih sredstava u troskovima materijala u
zavrsnoj robnoj fazi2 8 ravnomerno rasporedi na duzinu jedne tehnoloske
faze, dobice se sledec:e proseeno povecanje sume angazovanih sredstava
u materijalu (Slllh5):
T mS! . HS I + T m52 . HS2 + T mS3 . HS2 + ... + T msn . Hsn
(6.17)
H3
(b) sumom od 10 miliona angazovanom u prekrivanju u tehnoloskoj fazi, dolazi
se od prosecne sume sredstava angazovanih u materijalu u ove t.ri faze i preracu··
natih na duzinu jedne tehnoloske faze:
+
SOl = Sll1bz Smh3+ + +
Sml14 = 20 30 10 = 60 mil.
26 Ako su ukupna angazovanja u troskovima materijala zalihe gotove robe
ravna 1.500 miliona dana-dinara, tada je prosek ovih sredstava ravnomerno raspo­
redenih na tehnolosku fazu ravan
1.500
SmhS=--= 15 mil.
100

37.5
gde je: (Tm51 ... Tm;,n) = troskovi malerijala sadrzani u pojedinacnim ispo­
rukama u zavrsnoj robnoj fazi; (H~j ... H;,n) = vremena angazovanosti po­
jedinih suma troskova materijala u zavrsnoj robnoj fazi; H3 = trajanje
tehnoloske faze ciklusa angazovanja.

:t
Tm5n
..i

S I i k a 57. OBRTNA SREDSTVA ANGAZOVANA U TR05KOVIMA lVIATERI­

J ALA U ZAVR5NOJ ROBNOJ FAZI. (T II1 S 1 ' " T fll5 n ) = troskovi materijala pojedi­
nacnih prodaja robe; (H; l'" H .;II) = vremena angazovanosti pojedinacnih suma sa­
drzanih u troskovima materijala u zalihi gotove robe od trenutka zavrsetka pro­
izvodnje te robe do trenutka prodaje odgovarajuce konkretne kolicine robe;
Smh5 = prosecna suma angazovanih obrtnih sredstava u troskovima materijala u
zalihi gotove robe, preracunata i ravnomerno rasporedena na celu duzinu jedne
tehnoloske faze .

4) Ukupna prosecna obrtna sredstva angazovana

u troskovima materijala

Zbir obrtnih sredstava angazovanih u troskovima materijala u tehno­

loskoj fazi i zavrnsoj robnoj fazi i u zalihama mater·.ijala u pocetnoj robnoj
fazi; ravnomerno rasporedenih na ce lu duzinu jedne tehnoloske faze , daje
prosecnu sumu angazovanih sredstava u materijalu.
Ovaj prosek je ulvl'oen ravnomernim rasporedom na tehnolosku fazu
sredstava angazovanih u materijalu. kako u toj fazi tako i u pocetnoj rob­
noj i zavl'snoj robnoj fazi. Osnov 7.a kumuliranje sredstava pocelne robne
i zavrsne robne faze u tehnolosku fazu lezi u hronoloskom prekrivanju
pocetne robne i zavdne robne faze s tehnoloskom fazom. To su , naime,
stallLe zalihe materijala , odnosno gotovih proizvoda , ta.l(o da su navedena
sredsLva u istim kalendaTskim periodima -- dakle, jednovremeno - anga­
zovana u odgovarajueim iznosima u tehnoloskoj fazi, pocetnoj robnoj i za­
vrsnoj robnoj fazi. S obzirom na to da je to prosek angazovanih sredstava,
preracunat na tehnolosku fazu, on nije samo prosek faze kao celine vee j
prosek koji vaii za svaki pojedini momenat u toj fazi. Drugim reCima, bilo
koji momenat (trenutak) tehnoloske faze da se uzme, U tome momentu je
angazovana
u troskovima materijala u tehnoloskoj fazi (proizvodnja u toku) suma
obrtnih sredstava Smh3;

376
 u troskovima materijala u fazi prekrivanja suma obrtnih sredstava
Sm h4;

U zalihi materijala pocetne robne faze suma obrtnih sredstava Srnh2,

i
u troskovima materijala u zalihi gotove robe suma obrtnih sredstava

Smh :;.

~m =~m2+(3m3+f?»m4+r.>m5
·-f-·_·_·_·_·_·_·-·-·-·-·
Smh5
CC·_·_·_·- S1h;·-·-·_·_---_·_·_·-·-­
'> Jt._._._._-----_._._._._.

~-l~'-'-'-'-----'-----'-'

f
Tm
I ~ Smhl

1
._._._._. . Smh] - - -H3
m
" m=-r-­

S Ii k a 58. - OBRTNA SREDSTVA U TROSKOVIMA MATERIJ ALA U JEDNOM

CIKLUSA ANGAZOVANJA RANOMERNO RASPOREDENA NA CELU DU2INU
TEHNOLOSKE FAZE TOGA CIKLUSA.. Sml'3 = prosecna suma obrtnih sredstava
angazovanih u troskovima materijala u tehnoloskoj fazi ciklusa clngazovanja po­
smatranog ·izvatka; Sinh., = povecanje prosecne surne angazovanih sredstava, zbog
zalihe materijala; Slllh, - = povecanje prosecne sume angazovanih sredstava zbog
prekrivanja ciklusa angazovanja narednog s ciklusom angazovanja posmatranog iz­
vatka ; Slllh , = povecanje prosecne sume angaiovanih sredstava u materij.alu zbog
angazovanosti sredstava u troskovima materijala zalihe gotove robe; TIl \ = troskovi
ma terijala.

Zbog ove jednovremenosti do ukupne sume obrtnih sredstava u tro­

skovima materijala (Sf))) u bilo kome momentu ciklusa Clngazovanja dolazi
se zbirom navedenih prasecn ih ali parcijalnih suma angazovanih po poje­
dinim fazama ciklusa:
(6.18)

c) Pro sec n a sum a angazovanih obrtnih

sredstava u zaradama

1) Prosecna obrtna sredstva <lngazovana

1I zaradama u tehnoloskoj fazi

Ako je tehnoloska faza ciklusa angazovanja duza. ad razlike u vremenu

izmedu dveju suk!cesivnih isplata zarada, tada u tehnoloskoj fazi dolazi do
pojave angazovanja obrtnih sredstava u zaradama, i to na dvojak naCin:
(1) kao obrtna sredstva angazovana u zaradama tehnoloske faze (nedovl'­
senoj proizvodnji) posmatranog prvog ciklusa angazovanja i
(2) obrtna sredstva angazov:ma u zaradama u ja zi prekrivanja.
(1) Ako se pojedinacne isplate zarada u tehnoloskoj fazi posmatranog
prvog ciklusa angazovanja ponderi ~ u_ vreiTi.~nima trajanja angazovanosti
svake od tih isplata i ako se ravnomerno rasporede na duzinu cele tehno­

377
loske dobice se sledeea suma obrtnih sredstava
u zaradama tehnoloske prvog ciklusa (SiltS);

19)

a 59. OBRTNA SREDSTVA ANGAZOVANA U ZARADAlVIA U TEHNO-

FAZI JEDNOG CIKLUSA ANGAZOVANJA. = obrtna sred­
stva angazovana u zaradama u pojedinacnim isplatama ;
vremena vremena od trenutka isplate
nacne zavrsetka faze u kojoj je isplata
prosecna suma obrtnih sredstava u troskovima
rada u
loskoj

S 1 i k a 60. OBRTNA SREDSTVA ANGAZOVANA U ZARADAlVIA U F AZI

PREKRIVANJ A ... TI"n) = sume obrtnih sredstava angazovanih u
u fazi vremena
sredstava u zaradama u tj. vremena koja
produ od trenutka pa do za vrseika tChnoloskc faze ciklusa angazovanja
smatranog izvatka' obrtnih sredstava
troskovima rada faza dvaju

29 Ako je
Tis! mil. Hu 70 dana Hs 100 dana
1 mil. 40 dana
mil. H6~ 10 dana
tad a je
I . 70 + 1 ·40 + 1 . 10
1,2 mil.
100

378
 (2) Obrtna sredstva angazovana u zaradama u fazi prekrivanja ravna
su zbiru pojedinacno angazovanih suma, ponderisanih vremenom trajanja
angazovanosti svake od njih. Ako se ovaj zbir ravnomerno rasporedi na
duzlnu cele tehnoloske faze, tada se zbog angazovanja ovih obrtnih sred­
stava u fazi prekrivanja,30 prosecna angazovana surna u toj fazi poveeava
u sledecem iznosu (S'h4):
- Tl41 H71+Ti42·Hn+TI43·Hn+ · ··TI4n·H7n
Sih4 - (6.20)
H3
gde je: (T I41 .. _ T l40 ) = pojedinacne zarade isplacene u fazi prekrivanja ;
(H71 ... H 7n ) = trajanje angazovanosti pojedinacnih zarada u fazi prekri-­
vanja; H3 = duzina tehnoloske faze.

2) Prosecna obrtna sredstva angazovana u troskovima

rada u zavrsnom rohnom oblilw

Sa prelaskom gotovih proizvoda u skladiste gotove robe, zarade ispla­

cene radnicima u tehnoloskoj fazi ne deblokiraju se, vee ostaju i dalje
blokirane kao troskovi rada gotove robe na skladistu. S obzirom na to da
je ritam njihovog deblokiranja istovetan s ritmom prodaje robe sa skladi-

S 1 i k a 61. - OBRTNA SREDSTVA ANGAZOVANA u TROSKOVIMA RADA ZA­

LIHE GOTOVE ROBE. (T /s 1 ' _. T i.-,,,) ~-~ trosk ov i rad a sa drzani u p ojedinacno pro­
d a tim kolicin a ma gotove robe; (H,;1" _ H , ") = vremena anga zovanosti obrtnih sred­
stava u za rad a ma u zalihi gotove robe, tj. vremrna kOja produ od zavrsetka proiz­
vodnje te robe do trenutka s vake pojed inacne prode; S ill,; = prosecna suma obrtnih
sredsta va a nga zo vanih u zara dam a u za lihi gotove robe, preracuna t<l i r a vnomerno
r asporedena na duZinu jedne cele tehnoloske fa ze.

:'0 Ako je
1,4 mil. 35 dana 100 dana
2,2 miL 5 dana
tada je
1,4 · 35+2,2 · 5
Sih4 = 0,6 mil.
100

379
sta, visina obrtnih sredstava na naCin rada
ravna je zbiru troskova rada koji se do zavrSetka
zavrsne robne faze ciklusa vremenom
od tih suma od momenta zavrsetka
kolicine robe. Aka se ova sredstva
robe~l na celu

(6.21)

... T Z5 ,,)
troskovi rada sadrzani
= prodajama go­
u robnoj fazi ciklusa = vremena an­
troskova rada u robnoj te faze do
momenta prodaje svake konkretne trajanja
loske faze.

Prosecna suma ukupnih an zovanih

sredst ava u jednom ci usu
u bilo kom elemen tu
i u bilo kojoj fazi

ravna je
angazovanih suma. zbir
S = Si
pri cemu
(6.23)
(6.24)
(6.

3. FAZA CIKLUSA ANGAZOVANJA

Prosecna suma u tacki 2.

oznacava ve1icinu sredstava u
u bilo kom momentu ciklusa visina uvid u stanje
u uslovljeno veliCinom sume

31 Ako je
Tlo! 0,2 mil. 30 dana 100 dana
T/:;; mil. 50 dana
T'53 miL 60 dana
Th4 0.2 mil. 80 dana
tada je
60
0,6 mil.

380
angazovanih sredstava. Medutim, stanje angazovanosti je uslovljeno kako
velicinom sume tako i vremenom trajanja angaiovanja konkretne sUme.
Prosecna angaiovana suma ne govori 0 stanju angazovanosti, posmatra­
nom iz ovoga ugla. Drugim recima, prosecna angazovana suma ne govori 0
tome koliko je trajalo stanje angazovanosti te sume. Trajanje angazova­
nosti, bilo koje, mogu<':e je konstatovati jedino merenjem duzine angazo­
vanja. Kad je u pitanju prosecna angazovana suma, trajanje njene anga­
zovanosti moguce je utvrditi merenjem duzine prosecnog ciklusa angazo­
vanja.
S obzirom na razliku u faktorima i karakteristikama angazovanja
sredstava po pojedinim elementima proizvodnje, ne sarno da svaki ele­
ment angazovanja (sredstva za rad, materijaL radna snaga) ima razliCitu
prosecnu sumu agazovanih sredstava, vee svaki taj element ima i razli­
citu duzinu prosecnog ciklusa angazovanja, iako je angazovanje sredstava
za isti konkretni proizvod - proizvod koji se proizvodi koriscenjem anga­
zovanih sredstava. Ovo naroCito vazi kad je u pitanju pocetna robna faza ,
u kojoj su osnovna sredstva relativno dugo angazovana (period izgradnje),
a obrtna sredstva u zaradama nisu uopste angazovana; slicno vazi i za teh­
nolosku fazu u kojoj je relativno kratko angazovanje obrtnih sredstava,
osnovna sredstva su angazovana kroz ceo vek njihovog trajanja, i to u
visestruko vecem iznosu od sume koja se utrosi u jednom ciklusu anga­
zovanja.
Izuzetak u odnosu na gornju konstataciju cini jedino tehnoloska faza
bja duzina je istaza sva tri elementa angazovanja. Ovo zbog toga sto je ta
duzina , kako u realnom tako i u prosecnom ciklusu angazovanja , utvr­
dena kao vremenska razlika izmedu poeetka prve i zavrsetka poslednje
operacije na posmatranom jednom ulosku konkretnog proizvoda ili kon­
kretnog asortimana proizvoda. Upravo zbog ove njene karaktelistike, teh­
noloska faza je uzeta kao osnovica proracunavanja duzine prosecnog ci­
klusa angazovnja za sva tri elementa. Prosecna angazovana suma u njoj
je ravna prosecnoj sumi odgovarajuceg elementa potrebnoj za proizvodnju
konkretnog izvatka u jednom ciklusu. To je: za osnovna sredstva Sih3' za
obrtna sredstva angazovana u materijalu S,,<1I3' a za obrtna sredstva u zara­
dama S/11 3' Ako se na bazi ovih p1'osecnih suma kons truisu prosecni ciklusi
angazovanja po elementima proizvodnje, tada ce se do duzine njihovih
netehnoloskih faza dob na naCin prikazan u sledecem izlaganju.

1) Duzina faza ciklusa angazovanja osnovnih sredstava

Do duzine pocetne robne (1) i zavrsene robne (2) faze dod ce se na taj
nacin sto ce se angazovana osnovna sredstva u jednom ciklusu odgova­
rajuce faze, izrazena u uslovnim jedinicama vrednost-vreme, podeliti pro­
secnom angazovanom sumom , ij. prosecnom sumom osnovnih sredstava
angazovanih u tehnoloskoj fazi jednog ciklusa.
(1) U pocetnoj robnoj fazi angazovana su osnovna sredstva u periodu
izgradnje (a) i , pored toga, osnovna sredstva u stalnoj zalihi sredstava za
rad (b). Angazovanje prvih, kao sto je ranije naglaseno, ravnomerno se
rasporeduje na sve cikluse angazovanja konkretnog p1'oizvoda u veku t1'a­
janja sredstava za 1'ad. Za 1'azliku od ovoga, druga su angazovana sarno za
jedan konk1'etni ciklus i obnavljaju se, kao stalna zaliha, u svakom noVOm
ciklusu. Zbog ove razlike izmedu tih dveju vrsta angazovanih osnovnih
sredstava, postoji i razlika u utvrdivanju duzine pocetne robne faze ciklu­
sa angazovanja osnovnih s1'edstava.

381
 (a) onome je receno (vidi
osnovna sredstva u periodu izrazena uslovnom

su

Ova suma se ravnomerno ceo vek trajanja sredstava

za u kome postoji (objektivno uslovljenih ci­
klusa reprodukcije od ovoga iznosa
na jedan ciklus angazovanja

Ako bi se V"'~'-"V'H sumom osnovnih sredstava

zovanih u dobiia bi se duzina
robne faze angazovanja osnovnih
postavkom angazovanja osnovnlh sredstava u nfl".." "')1
robnoj fazi.
Medutim, sume navedene u
robnoj fazi je u zalihi sredstava za rad ~'F>~'"U
obrazac 6.11), izrazen u usIovnim

Za veliCinu ovoga
osnovnih sredstava u
taza one duzine koju joj
Ako se iznosi
navedeni u sumu os­
novnih se sledeca duzina
osnovnih sred­

(2) U troskovi sredstava za

zeni uslovnom prema onome sto je
ceno obrazac 6.13) su

+ ...
Ako se ovaj iznos svede na nr,()N>"n sumu osnovnih sredstava
zovanih se sledeca duzina zavrsne robne
osnovnih sredstava (Hi5):

(6,27)

382
 Ukupna duzina prosecnog ciklusa angazovanja osnovnih sre"dstava iz­
nosi, prema tome
(6.28)

2) Duzina faza ciklusa angazovanja

obrtnih sredstava u materijalu

Pored tehnoloske faze, cija je duzina ista za sva tri elementa anga­
zovanja, kako u stvarnom tako i u prosecnom ciklusu angazovanja, pro­
secni ciklus angazovanja obrtnih sredstava u materijalu ima pocetnu
robnu fazu (1), fazu prekrivanja (2) i zavrsnu robnu fazu (3). Ako se iznosi
obrtnih sredstava angazovani u tim fazama i izrazeni u uslovnim jedini-

Brfi21 ~>%~»4--
.1..

S Ii k a 62. - Du21NA POCETNE ROBNE FAZE CIKLUSA ANGAZOVANJA

SREDSTAVA U MATERIJALU U PROSECNOM CIKLUSU ANGAZOVANJA.
(Bnm . . . B 1ll2 n ) = sume obrtnih sredstava angazovanih u pojedinacnim nabavkama
materijala; (H 21 . . • H 1l2 ) = vremena angazovanosti obrtnih s redstava u pojedinacno
nabavljenim koli cinama ; H2 = duzina pocetne robne faze u prosecnom ciklusu
angazovanja sredstava u materijalu.

cama vrednost-vreme podele prosecnom sumom obrtnih sr.edstava anga­

zovanih u troskovima materijala tehnoloske faze, dobice se sledece duzine
odgovarajucih faza:
(1) duzina pocetne robne faze 32
- B m21 · H21 + Bm22 . H22 + B m23 · H 23 + . .. + B m2n . H2D
H m2 - (6.29)
Smh3
(2) duzina faze prekrivanja
_ Tm41·H41+Tm42·H42+Tm43·H43+· · ·+Tnt4n · ~n
H m4­ (6.30)
Smh3
32 Ako je
Bm2' 10 mil. H21 70 dana Smha 30 mil.
Bm22 10 mil. H i2 60 dana
Bm2.3 5 mil. Hn 40 dana
Bm24 5 mil. H24 20 dana
B m2n = 5 mil. H zn = 10 dana
tada je
10· 70 + 10· 60+5 '40 + 5 ·20+40·10
H m2 = ~66,6 dana
30

383
 duzina zavrsne robne faze'l:l

1)

Prema obrtnih sredstava

u alu

3) Duzina faza ciklusa

obrtnih sredstava u zaradama
Pored tehnoloske faze tehnoloska faza anga­
zovanja obrtnih sredstava U ostalim prosecni ciklus angazo­
obrtriih sredstava u zaradama ima fazu prekrivanja i zavrSnu
robnu fazu (2)0 Ako sredstva u zaradama izraze uslovnim
i ako se ti iznosi
h u zaradama u
dveju faza prosecnog ciklusa angazovanja

(6.33)

S 1 i k a 630 DUZINA ROBNE FAZE ANGAZOVANJA

U MATERUALU U CIKLUSU ANGAZOVANJA.
troskovl materijala sadrzani u
u
zavrsne robne faze u prosecnom ciklusu aogazovanja
sredstava u materljalu.

duzina zavrSne robne faze

(6.34)

~~ Ako
5 miL 30 dana 30 miL
5 miL 50 dana
5 mil. 60 dana
10 mil. 80 dana
tada je
150 +250 + 300, 800
50
30

384
 Na taj nacm, ukupna duzina prosec'nog ciklusa angazovanja obrtnih
sredstava u zaradama iznosi
(6 .35)

4. KOEFICIJENT ANGAZOVANJA SREDSTAVA

1) Pojam koeficijenta angaiovanja sredstava

Koeficijent angazovanja sredstava je odnos izmedu angazovane sume,
i sume utrosenih sredstava pod dejstv om objektivnih faktora u jednom
ciklusu angazovanja. On pokazuje koju sumu sredstava je potrebno anga­
zovati (iii je fakticki angazovana) da bi se ostvarila proizvodnja (iIi za
ostvarenu proizvodnju) jednog izvatka, a to znaCi da bi se obavilo repro­
dukciono trosenje odgoval'ajucih sredstava za jedan izvadak (jedan ciklus
proi zvodnje). Kako se angazovanje sredstava vrsi radi omogucenja proiz­
vodnje, odnosno omogucenja reprodukcionog trosenja tih sredstava, izme­
au trosenja i angazovanja sredstava postoji najtesnja veza. U toj vezi anga­
zovana suma je funkcija utrosene sume, jer se ona i po obimu i vremenski
krece u tesnoj zavisnosti od ritma trosenja sredstava .
Ako se poae od gornje definicije koeficijenta angazovanja, konstato­
vace se da on moze bib
(1) ukupni i
(2) parcijalni .
(1) Ukupni koeficijent angazovanja sredstava je odnos izmeau ukupne
angazo vane i ukupne utrosene sume sredstava u jednom ciklusu angazo­
vanja. I ukupna angazovana i ukupna utrosena suma su slozene veIicine,
ali se do njih dolazi po razlicitim postupcima. Nairne, dok se do ukupne
utrosene sume u jednom ciklusu reprodukcije dolazi obicnim zbi rom tro­
skova toga ciklusa, za utvraivanje ukupne angaiovane sume potrebno je
prethodno utvrditi prose cne angazovane sume po pojedinim fazama anga­
zovanja, pa zatim sabrati te prosecne sume.
(2) Parcijalni koefjcijen t angazovanja sredstava oznacava odnos iz­
meau jednog del a sredstava angazovanih u jednom dklusu angazovanja
i odgovarajuceg dela utrosenih sredstava u Jednom ciklusu angazovanja
Parcijalni koeficijent moze da se izrazi kao
(a) fazni koeficijent,
(b) koeficijent po elementima angazovanja.
(a) Fazru koeficijent angazovanja oznacava odnos izmedu swne anga­
zovanih sredstava u jedn oj fazi i odgovarajuce sume utrosenih sredstava
u jednom ciklusu. On moze biti zajednicki fazni, kad obuhvata angazova­
na i odgovarajuca utrosena sredstva za sve elemente angaiovanja, i fa zni
po elementima angazovanja , kad obuhvata angazovana i odgovarajuca
utrosena sredstva samo za jedan element anga zovanja.
(b) Parcijalni koeficijenti cmgazovanja po elementima predstavljaju
odnos izmeau sume angazovanih sredstava u jednom elementu i s ume
utrosenih sredstava u tome elemen t u u jednom ciklusu angazovanja. On
moze biti izrazen za doticni element za ceo ciklus (koeficijent po elemen­
tima za ciklus), j za pojedine fa z e (koeficijent po ele.mentima za fa ze)
ciklusa.

25 Ekonomika preduz eca 385

 2) angazovanja
utoliko se, za isLe
ekonomske rezultate a znaci za ista trosenja anga­
suma sredstava, A ukoliko surna sredstava
zovana za odredene ekonomske rezultate, utoliko ostvaruje viSi
Prerna tome, angazovanja sredstava predstavlja
pokazatelja kvaliteta ekonomije u vezi s jednirn od
osnovna oblika ulaganja u sred-
Svaka promena
kvantitativni

se vrSl vee u
do zavrsetka tehnoloske faze. cela suma
u fazi bila angazovana na
zovana sredstva bi bila ravna utrosenim sredstvima;
nja tih sredstava u tehnoloskoj fazi bi tada bio ravan
sukcesivno u toku celog
svih suma koje su pocetka
faze krace je od duzine tehnoloske
UJJ,'-'0""" S obzirom na to da se
ulozaka i
suma sredstava u
utrosene sume.
u tehnolo­

(6.36)

je: Smh3
U tehnoloskoj
nom ciklusu
(2) Obrt1Ul s1'edstva u zaradama se otpo­
cinjanja tehnoloske i to se postepeno u onim vremenskirn
razmacima u se krece isplata zarada, Usled ovoga je
trajanje angazovanosti svake od suma zarade u toku tehnoloske
faze redovno vremenski krace od cele duzine tehnoloske faze, ovoga
suma obrtnih sredstava u zaradama u tehno­
ciklusa uvek utrosene sume
ciklusa, angazovanja sredstava u za­
je tada

(6.37)

386
gde je: S th:; = prosecna suma obrtnih sredstava angazovana u zaradama
u tehnoloskoj fazi , objektivno uslovljena ; T[ = utrosena sredstva (troskovi
rada) u vezi s trosenjem radne snage u tehnoloskoj fazi jednog ciklusa .
(3) Osnovna sredstva, odnosno sredstva angazovana u sredstvima za
rad, nalaze se u stanju angazovanosti vee na pocetku tehnoloske faze cik­
lusa angazovanja. Kad bi angazovana suma, u ovkvoj situaciji, bila rav­
na utrosenoj sumi, koef.iJcijent angazovanja tih sredstava bi tada bio ravan
1. Meautim, ovako angazovana suma osnovnih sredstava najcesee je vise­
struko veca od utrosene vr ednosti (alikvotni deo) osnovnih sredstava u
jednom ciklusu. Zbog toga je koeficijent angazovanja osnovnih sredstava
u tehnoloskoj fazi Wi3) ravan
Slh3
~ i3= --' - > I (6038)
Ti
gde je: Sjh3 = prosecna suma angazovanih osnovnih sredstava u tehnolos­
koj fazi , objektivno uslovljena ; T j = troskovi sredstava za rad (amortiza­
cija) u jednom ciklusu rada, objektivno uslovljeni.
Iz gornjega se vidi da je koeficijent angazovanja sredstava u mate­
rijalu i zaradama u tehnoloskoj fazi jednog ciklusa angaiovanja redovno
manji od jedan. Prema tome, karakteristicno je za fazni koeficijent anga­
zovanja obr1:nih sredstava u tehnoloskoj fazi da je on manji od jedan. Na­
suprot ovome, koeficijent angazovanja sredstava u sredstv.ima za rad
(osnovnih sredstava) u tehnoloskoj fazi je redovno veCi od jedan. Izuze­
tak u ovom poslednjem slucaju, slucaju sredstava za rad, cini sarno mali
broj sredstava za rad (alat koji se brzo trosi iii lomi i sitni inventar krat­
kog veka), Cija potrosnja je slicna potrosnji malerijala, usled cega i koe­
ficijent angazovanj a sredstava u takvim sredstvima za rad moze biti i
manji od jedan . Meautim, tad a se angazovana sredstva u takvim sredstvi­
ma za rad ne tretiraju kao osnovna, vee kao obrtna sredstva.

3) Izrazavanje koeficijenta angaiovanja sredstava

Razlike u karakteris tikama angazovanja sredstava najizrazenije su po
elementima angazovanja. Kako je najcesci cilj izrazavanja koeficijenta
angazovanja kvantitativno iskazivanje stanja angazovanosti sredstava, to
se koeficijenti angazovanja obicno izrazavaju po elementima, kao koefi­
cijenti angazovanja osnovnih sredstava u sredstvima za rad (1), obrtnih
sredstava u materijalu (2) i obrtnih sredstava u zaradama (3).
(1) Koeficijent angazovanja osnovnih sredstava je ravan kolicniku iz­
medu sume angazovanih osnovnih sredstava i sume utr osenih sredstava,
odnosno troskova sredstava za rad u jednom ciklusu angazovanja. U zavis­
nosti od toga da li se uzima ukupna suma angazo\Oanih osnovnih sredstava
iii delimicne sume, razlikovaee se ukupni koeficijent angazovanja i par­
cijalni koeficijenti angazovanja - najcesce parcijalni po fazama. Medu­
tim, i pri izracunavanju ukupnog koeficijenta, i pri izracunavanju parci­
jalnih koeficijenta angazovanja uzima se ista suma utroserzih sredstavao
Ovo je sasvim razumljivo, jer u jednom ciklusu angazovanJa i nema dru­
gih utrosenih suma koje bi odgovarale, recimo, parcijalnim angazovanji­
ma sredstava po fazama. Za sva trosenja sred stava u .iednom ciklusu pret­
postavlja se, kao sto je ranije receno , da su to trosenja - prema tome, i
troskovi - nas tala u tehnoloskoj fazi (zbog prekrivanja pripremne i za­

25' 387
vrsne faze procesa rada s tehnoloskom), te se, p r ema tome, i koeficijenti
angazovanja izrazavaju kolicnikom izmedu angazovanih suma i ovih tro­
senja. Na taj nacin se dolazi do sledecih parcijalnih (odnosno ukupnog)
koeficijenata angazovanja osnovnih sredstava:
(a) koeficijent angazovanja osnovnih sredstava u pocetnoj robnoj fazi

(6.39)

(b) koeficijent angazovanja osnovnih sred stava u tehnolos koj fazi

A. _ Sih3
1-"3-~-- (6.40)
Ti

(c) koeficijent angazovanja osnovnih sredstava u zavrsnoj robnoj fazi

~15= Sih5 (6.41 )

Ti

(d) koeficijent angazovanja ukupnih osnovnih sreds tava u jednom ciklusu

angaiovanja
~J= Sih2+ S lh3+ S lh 5 = ~ (6.42)
TJ SJ
(2) Po istom postupku se utvrduje i koeficijent angazovanja obrtnih
sredstava u materijalu, kao kolicnik izmedu parcijalno ili ukupno angazo­
vanih obrtnih sredstava u materijalu i troskova materijala, pri cemu se
isti troskovi uzimaju i za ukupni i za parcijalne koef~c ijente. Po fazama ,
odnosno za ukupno anga zovanu sumu, to su sledeCi koeficijenti anga­
zovanja:
(a) koeficijent angazovanja ob.tnih sredstava u materijalu u pocetnoj
robnoj fazi
_ S mh2
Bm (6.43)
1 2 - Tm

(b) koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima materijala u

tehnoloskoj fazi
(6.44)

(c) koefkijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima materijala u

fazi prekrivanja
(6.45)

(d) koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima materijala za­

lihe gotove robe u jednom ciklusu

(6.46)

388
 (e) koeficijent angazovanja ukupnih obrtnih sredstava u materijalu
Smh2 + Smh3 + Smh4 + Srnh5 (6.47)
T,"
(3) Koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima rada je
ravan kolicniku izmedu prosecne sume angazovanih obrtnih sredstava u za­
radama i odgovarajucih zarada (troskova rada). S obzirom na faze ciklusa
angazovnja u kojima se vrsi angazovanje obrtnih sredstava u zaradama,
parcijalni , odnosno ukupni koeficijenti angazovanja obrtnih sredstava u
troskovima rada su:
(a) koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovjma rada (zara­
dama) u tehnoloskoj fazi
r< S/h3
1-'/3 = - - (6.48)
T/
(b) koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovirna rada u fazi
prekrivanja

r< _ S/h4

1-'/4 - - (6.49)
T/
(c) koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima rada zalihe go­
tove robe u zavrsnoj robnoj fazi ciklusa angazovanja

~/5 = SlhS (6.50)

T,
(d) koeficijent angazovanja ukupnih obrtnih sredstava u troskovima rada

~,= Slh3 + S lh4+ S lh5 =~ (6 .51)

T/ T[
Svi gore pobrojani koeficijenti su parcijalni koeficijenti angazovanja
sredstava. I to, najj)re parcijalni po elernentirna angazovanja mi,Bw, Bl), a
zatim, u okviru svakog parcijalnog koeficijenta po elementirna, rasclanjeni
koeficijenti na parcijalne koeficijente po fazama ciklusa angazovanja.
Analogno gornjemu, ukupni koeficijent angazovanja sredstava u jed­
nom ciklusu angazovanja predstavlja kolicnik izrnedu ukupne sume sred­
stava, angazovane u tome ciklusu , i troskova jednog ciklusa (jednog iz­
vatka). Prerna tome, ukupni koeficijent angazovanja sredstava je ravan

~= Sm+Si+ S, S
(6.52)
Tm+TJ+T, T

4) Koeficijent angazovanja sredstava

u robi u komercijalnom prometu

Metodoloski na isti nacin se postavlja piLanje utvrdivanja i izrazava­

nja koeficijenta angazovanja sredstava u robi u komercijalnom prornetu.
Razlike postoje sarno utoliko sto je karakter ovih angazovanja nesto druk­
6ji od karaktera angazovanja sredstava u proizvodnji . Funkcija angazo­
vanih sredstava je i ovde obez bedenje ?·eprodukcije. Samo dok je sustina
toga obezbedenja u proizvodnom preduzecu - obezbedenje proizvodnje,
a preko ove i reprodukcione potrosnje, u komercijalnom preduzeCU sustina
 je
sredstva u ko­
utr<r­

u
taka. ostvareni
ad nosno izraz
Prema tome,
ce biti ravan
sume u robnom
obrnutih sredstava,'lJ u

sredsta\-a u robi u komerci­

suma obrtnih sred­
zbir nabavne
robe u odrede­

vremenski
sarno
vee i
duzina na veliCinu
nim ostalim uslovima. duzina
udvostruci
i za njih se
ce se skora u
se u duzim vremenskim periodima ista
puta no sto se obrnu u kratkim vremenskim

:3> Obrr:;uta sredstva znace cenu koslunja u pro­

mettl. On" su ravna zbiru cem' i troskova
ta. Kad je to zbir tdisne eene kupljene i objektivno
onda je rec 0 objektivno uslovljenoj ceni
se uzima kao merilo stepena cwgazovanosti u izrazu
 5. ANGAZOVANA SREDSTVA KAO FUNKCIJA TROSKOVA
S obzirom na to da se koeficijent angazovanja svodi na odnos (kolic­
nik) izmedu prosecnih suma angazovanih sredstava i utrosenih sredstava u
jednom ciklusu angazovanja, svaka prosecna suma angazovanih sredstava
je u svojoj sustini funkcija koeficijenta angazovanja i utrosenih sredstava,
odnosno troskova u jed nom ciklusu angazovanjo.. Ovako postavljena pro­
blematika odnosa izmedu angazovanih i utrosenih sredstava svodi se, pre
svega, na problema tiku izrazavanja angazovanih sredstava velicinom utro­
senih sredstava. A kad je jednom ta problematika metodoloski uspesno
resena, tada se otvaraju siroke mogucnosti za prevodenje - ili bar prib1i­
zavanje - ekonomskih koncepata angazovanja na koncepte trosenja sred­
stava u reprodukciji.

1) Angazovana sredstva kao umnozak koeficijenta angazovanja

troskova
Ako se pode od ranije definicije:I .J da je koeficijent angazovanja ravan
kolicniku izmedu prosecne angazovane sume i utrosene sume pod dejstvom
objektivnih faktora, tada je suma angazovanih sre dstava u reprodukciji
(S) ravna umnosku koeficijenta angazovanja tih sredstava i troskova (dru­
stveno priznatih utrosenih konkretnih vrednosti) u vezi s kojim su sred­
stva angazovana:
S = B· T (6.54)

gde je: B = koeficijent angClzovanja sredstava u jednom ciklusu; T = utro­

sena sr edstva pod dejstvom objektivnih faktora u jednom ciklusu (kon­
kretni drustveno priznati troskovi) .
Prosecna gore izrazena angazovana suma, u din amici reprodukcije
moze se menjati
zbog promene utrosenih suma, jer je angazovanje izvrSeno radi omo­
gucenja trosenja, 5to znaci da s promenom razmera trosenja, uz osta1e
neizmenjene uslove, moraju cta se menja.iu i razmere angazovanja, i
zbog promena pojedinacnih vremena angazovanosti, jer se prosecna
angazovana suma utvrduje na osnovu pojedinacno angazovanih suma i
pojedinacnih vremena angazovanosti.
I jedna i druga gorn ja promena u dinamici moraju dod do izrazaja
kroz koeficijent angazovanja, s obzirom na to da je ovaj ravan kolicniku
izmedu prosecnih angazovanihi utrosenih sredstava u jednom ciklusu, a
prosecna angazovana sredstva se utvrduju na osnovu pojedinacno anga­
zovanih sredstava i pojedinacnih. vremena angazovanosti. Usled ovoga je
dinamiku anga zovanih sredstava u dinamici repl'odukocije moguce pratiti
iskljucivo kroz pracenje dinamike koeficijenta angazovanja, jer su tom
dinamikom izrazene i promene utrosenih (angazovanih) suma i promene
Vl'emena angazovanja. Ako se kao etalon za merenje ove dinamike anga­
zovanih sredstava u zme pocetna drustveno priznata suma konkretno utro­
senih sredstava (drustveno priznata konkretna cena kostanja), onda ce
dinamika angazovanih sredstava bitt iskazana sledecim izrazom

S ±0 S = m± 0 B) T (6.55)

:J5 Vidi ranije IV. 4.1) U ovoj glavi.

391
gde je: S = suma sredstava angazovanih u jednom ciklusu angazovanja;
L'l S = promena sume sredstava angazovanih u jednom ciklusu angazova­
nja; B = koeficijent angazovanja sredstava u jednom ciklusu angazovanja ;
L'l B = promena koeficijenta angazovanja sredstava u jednom ciklusu;
T = drustvena priznata utrosena sredstva (objektivno usiovijena cena ko­
stanja) u jednom ciklusu angazovanja.
Izraz 6.54 oznaeava ukupna. angazovana sredstva u jednom ciklusu
angazovanja, izroazena umnoskom utrosenih sredstava i koeficijenta njiho­
vog angazovanja. Na isti nacin mogu se iskazati i parcijaine angazovane
sume, kako po elementima angazovanja t3ko i po fazama angazovanosti.
Po elementima angazovanJa. proseena angazovana sredstva u jed nom
cikiusu iznose
1. angazovana osnovna sredstva

Si = Bi' Ti (6 .56)

2. obrtna sredstva angazovana u m3.terijalu

S,,' = B1J1' Tlil (6.57)

3. obrtna sredstva angazovana u zaradan1a

S, = BI . Tr (6.58)

Angazovana sroedstva, recimo u materijalu, u pojedinim fazama jed­

nog njegovog ciklusa angazovanja ce biti:
a. angazovana srecistva u materijalu u pocetnoj robnoj fazi

Slllh2 = [3 m2 . Till (6.59)

b. angazovana sredstva u troskovima ma terijala u tehnoloskoj fazi

Smh:l = Bm:l . Till (6 .60)

c. angazovana sredstva u troskovima ma terijala u fazi prekrivanja

Smh'l = Bill•. Till (6.61)

d. angazovana sredstva u troskovima materijala zalihe gotove robe u za­

vrsnoj robnoj fazi
SUlh5 = BUl;; . Till (6.62)

Slieni su i izrazi angazovanja sredstava po fazama za ostale elemente

angazovanja - sredstava za rad i radnu snagu - sarno sto se pri tome
menja simbolika za odgovarajuCi element.

2) Svodenje koncepata angaiovanja na koncepte trosenja

Angazovanja sresdtava u iznetom smislu predstavlja jedan od dva
osnovna oblika ulaganja sredstava u reprodukciju ; jedan od njih je tTO­
senje, a drugi angaiovanje sredstava. Iako se angazovanje vrsi u cilju omo­
gucenja trosenja - reprodukcionog trosenja - pa time i proizvodnje
kojom se ostvaruju ciljevi preduzeca u drustvenoj reprodukciji, i anga­
zovanje i trosenje , svako na S\-oj naein i u svom svetlu, izrazavaju odreden

392
kvalitet postignute ekonomije. Kvantitativno iskazana trosenja - troskovi
- predstavljaju kvantificirani izraz kvaliteta ekonomije, sagledavanog u
svetlu utrosenih vrednosti u reprodukciji. Na drugoj strani, kvantitativno
iskazana angazovanja predstavljaju takode kvantificiran izraz kvaliteta
ekonomije, sagledavanog u svetlu angazovanja sredstava u reprodukciji.
Mogucnosti i metode kvantitativnog iskazivanja stanja angazovanosti
prikazane su u dosadasnjem izlaganju u ovoj glavi. JVIedutim, u prethod­
noj tacki 1) metodoloski su prikazane moguc'nosti prevodenja kvantitativ­
nih stanja angazovanosti sre-dstava na h."Vantitativne izraze stanja utrose­
nih sredstava. avo prevodenje se postize pomocu koeficijenta angazovanja
sredstava. Utrosena sredstva, odnosno utro.sene vrednosti, posmatrane bez
koeficijenta angazovanja, predstavJjaju kvantitativni ,izraz stanja utro.se­
nih sredstava. Iste te utrosene vrednosti, posmatl'ane u okvil'U jednog cik­
lusa angazovanja, u kompleksu s koeficijentom angazovanja, pl'edstavljaju
kvantitativni izraz stanja angaZovanosti sredstava. Na taj naCin , kvantita­
tivni iuazi utl'Osenih sredstava istovremeno iuazavaju dva kvaliteta eko­
nomije - kvalitet uslovljen tl'Osenjem i kvalitet uslovljen angazovanjem
sredstava, jedanput samostalno drugi put u kombinaciji s koeficijentom
angaZovanja.
U sustini kvaliteta ekonomije time se nista nije izmenilo Sa stano­
viSta ulaganja sredstava u repl'odukciju: taj kvalitet je s ovog stanovista i
dalje uslovljen dvama osnovnim oblicima ulaganja sl'edstava, jednom ula­
ganjima u vidu tl'osenja, drugi put ulaganjima u vidu angazovanja. Me­
dutim, gornjim prevodenjem kvantitativnih izraza stanja angazovanosti na
kvantitativne izraze trosenja sticu se bitna metodoloska pl'eimucstva, jer
se time omogucuje kontl'ola kvaliteta ekonomije iz dvaju bitno razliCitih
aspekata - trosenja i angazovanja - koriscenjem istih kvantitativnih iz­
raza. avo metodolosko pl'eimuctvo pociva na karakteristikama funkcional"
ne veze izmedu trosenja i angazovanja sredstava u dinamici reprodukcije.
Naime, angazovana sredstava, u dinamici reproduk.cije ce se menjati u za­
visnosti
(1) od promena utrosenih sredstava i
(2) ad promena koeficijenta angazovanja
(1) S promenom velicine utrosene vrednosti (recimo, s povecanjem
utrosenih vrednosti za 50%), angazovana suma mora takode da se menja
(u navedenom primeru da se povecava), jer je prethodno tekuce i naknadno
stanje angazovanosti uslov proizvodnje, odnosno trosenja u proizvodnji.
Ako je dotadasnju sumu bilo nuzno angaZovati da bi se obezbedilo repro­
dukciono trosenje u dotadasnjim razmerima, dotadasn.ja angazovana suma
mora takode nuzno da se poveca, ako se zeli da se angazo\-anjem obezbedi
povecana potrosnja (u nave-denom pl'imeru za 50%). Ptanje je sarno sraz­
mere ovoga povecanja. - Angazovana Slhllla bi se menjala u istoj propor­
ciji s promenom utrosene sume kad bi dotadasnja angazovana suma bila
ravna utrosenoj sumi. avo bi, prema onome sto je ranije receno, bio slu­
caj kad bi se cela angaZovana suma angaZovala odjednom na pocetku teh­
noloske faze i kad bi se angazovanje u celini okoncalo sa zavrsetkom teh­
noloske faze; drugim reCima, kad ne bi bilo stanja angazovanosti u pocetnoj
robnoj , zavrsnoj robnoj fazi ,i fazi prekrivanja, i kad ne bi bilo postepe­
nog ulaganja angazovanih sredstava u tehnolosku fazu. U tom slucaju bi
koeficijent angazovanja sredstava bio ravan 1. Meautim, zbog pojave sta­

393
nja angazovanosti u pocetnoj robnoj fazi, fazi pr ekrivanja i zavrsnoj
robnoj fazi, kao i zbog pojave postepenog angazovanja u tehnoloskoj fazi,
koeficijent angazovanja nije ravan jedan , vee je on manji ili veCi od jedan.
Ranije je receno da su parcij a lni koeficijen ti angazovanja sredstva u ma­
terijalu i zaradama u tehnoloskoj fazi manji od jedan, dok je parcijalnj
ko eficijent angazovanja sredst.ava u sredstvima za rad (osnovna sredstva)
veCi od jedan. Kad se pO:3matraju ukupni, a n e parcijalni koeficijenti anga­
zovanja po elementima, konstat.ovaee se da ukupni koeficijenti angazo­
vanja obrtnih sredstava u materijalu i zaradama mog u biti manji ili veei
od jedan, dok je ukupni koeficijent ang2 zovanja sredstava u sredstvima
za rad (osnovna sredstva) redovno veei od .idem. - Zbog ovoga ee, sa
svakom promenom utrosenih sredstava u Jednom ciklusu, angazovana
sredstva se promeniti u srazmeri sa promenom utrosenih sredstava, ali
srazmeri korigovanoj koeficijentom angazovanja sredstava: ako je koefi­
cijent angazovanja sredstava veei od jedan, srazmerno ovom poveeanju
preko jedan koriguje se navise poveeanje anga zovane preko poveeanja
utrosene sume sredstava ; ako je koeficijen t angazovanja sredstava maniji
od jedan, opet srazmerno ovome smanjenju jspod jedan se koriguje pro­
mena angazovanih u odnosu na promenu utrosenih sredstava. 36
(2) S promenom koeficijenta angazovanja menjaee se odnosi izmedu
angazovanih i utrosenih sredstava srazmerno toj promeni. Pod pretpo­
stavkom da nije doslo do promene trosenja (utrosena sredstva - T - u
jednom ciklusu su ostala neizmenjena) , do promen e koeficijenta angazo­
vanja moze doei jedino zbog promene velicine angazovanih sredstava u
odnosu na ista utrosena sredstva . A do ove promene moze doCi jedino zbog
toga s to se izmenila uslovljenost angazovanja sredstava u napred iznetom
smis lu Y Izmenili su . se, drugim recima, faktori koji uslovljavaju visinu
angazovanih sred'S tava u pojedinim fazama ciklusa angazovanja : trzisni
uslovi u vezi s nabavkom sredstava za proizvodnju i ritam odlivanja sred­
stava za proizvodnju sa skl adista u tehnoloski proces - u pocetnoj robnoj
fazi; velicina ulozaka , ritam prilivanja u proizvodnju i ritam dovrsavanja
gotovih proizvoda - u tehnoloskoj fazi i fazi prekrivan ja: trzisni uslovi
prodaje, uslovi optimalnog koriS cenja kapaciteta i uslovi kreditiranja ­
u zavrsnoj robnoj fazi . Sustina ove promene p1'Osecne sume angazovanih
sredstava u odnosu na istu sumu ut ros enih sreds tava svodi se na p1'Omenu
vremena pojedinacnih angazovanja, prou zl'okovanu bilo pobrojanim ekster­
nim, trzisnim i ostalim faktorima, bilo promenom po jedinacnih ulozaka iJi
redosleda ulaganja , kao internim faktorima

~ o Na ovu din a miku angazovanih s redstava, prouzrokovanu din a mikom utro­

senih sredstava, nem a nikakvog uti ca j <l karakter din a mike utrosenih s re dstava u
vezi s din a mikom obima . K a o s to je rece no u gl a vi 0 troskovim a , troskovi, u
odnosu na dinamiku obim <l , mogu biti proporcionalni, relativno fik sni i fiksni.
Bilo koja od ovih kategorija d a se menj a ([iksni s a rno pri promeni obj e kti v nih
uslova proizvodnje!), angazo va n a sredsh-a ce se menjati sraz merno ovoj promeni
utros enih sred s ta va, korigov a noj koe£icijentom a ngazovanja _ O\'u konstataciju ni sta
ne m e nja ni cinj eni ca da su objekti v no utro se n a sredslva (tros kovi) u izra zu [1 . T
izra z proizvoda (Q) , a ne izraz tro s kova. Ovo otud a sto su ta sre ds t v a izraz j edinice
proizvoda (izraz proizvodnje u jednom ciklusu a nga zovanja!), t a ko ce ta jedinica
i u din a mici reprodukcije biti kons ta nln a v elicina.
--:iT Vidi ranije odsek III ove glave.

394
V. ODNOS IZMEDU TROSENJA I REPRODUKOVANJA SREDSTAVA

l. CIKLUS REPRODUKCIJE

1) Pojam ciklusa reprodukdje

Ciklus reprodukcije je vreme u kome se reprodukuju sredstva utro­
se na u jednom ciklusu angazovanja. S obzirom na to da reprodukovanje
utrosen ih sredstava moze da se diferencira kao komercijalno reproduko­
vanje i kao proi.wodno reprodukovanje, moze se diferencirati
(1) ciklus komercijalne reprodukcije .i
(2) ciklus proizvodne reprodukcije.
(1) Sredstva utrosena u jednom ciklusu angazovanja komer'c:ijalno se
reprod ukuju sa momentom prodaje robe (razume se, pod pretpostavkom da
je prodajna cena bar ko·lika je utrosena vredno st sredst.ava). Ako su ta sred­
stva usIa u reprodukciju s momentom nabavke sredstava za proizvodnju
(kupovina mater'ijala i sredstava za rad) , ona SLl , do trenutka svoga komer­
cijalnog reprodukovanja , prosla kroz poeetnu robnu fazu , tehnolosku fazu ,
£azu prekriva nja i zavrsnu robnu £azu. U ovim fazama ta sredstva su bila
angazovana u reprodukc.iji , a vreme toga angaiovanja za jedan izvadak iz
proizvodnje predstavlja i ciklus komercijalne reprodllkcije utrosenih sred­
stava. Prema tome, ciklus reprod ukcije je ravan ciklusu angazovanja sred­
stava .
(2) Ciklus proizvodne reprodukcije je vreme koje prode od pocet.ka
angazovanja sredstava za jedan izvadak pa do pocetka angazovanja tih
istih sredstava za prvi naredni izvadaak iz proizvodnje. U tom vremenu
sredstva su bila angaiov Rna (dakle: u funkciji) u pocetnoj robnoj fazi , teh­
noloskoj fazi , £azi prekrivanja i zavrsnoj robnoj fazi. Pored toga , ona s u
- iako univerzalno raspoloziva (u novcanom obliku) - bila namenski ve­
zana za reprodukciju, ali neangazovana u materijalnom obliku do momenta
pocetka kupovine sredstava za naredni izvadak. Pre.ma tome, ciklus proiz­
vodne reprodukcije ima iste one faze koje ima i ciklus angazovanja sred­
stava. Pored toga, on ima i fazu sredstava u noveanom obliku. Za velicinu
te faze cikLus proizvodne reprodukcije je duzi od ciklusa angazovanja
sredstava.

~~--Ll~

H2~ ~4 ~I

~
H3 *,-H4 H s r h,
CIKlUS AHGA10VAHJA SREDSTAVA---..I
CIKlUS PROIZVODHE REPRODUKCIJE ~
S 1 i k a 64. - ODNOS IZMEDU CIKLUSA PROIZVODNE REPRODUKCIJE I
CIKLUSA ANGAZOVANJA SREDSTAVA. S obzirom da je proizvodna reproduk­
cija izvrsena tek s nabavkom novih sredstava za reprodukciju u njihovom natu­
ralnom obliku, ciklus proiz vodne reprodukcije je duzi od ciklu sa angazovanja
sredstava za vreme koje sredstva u reprodukciji provedu u novcanom obliku (hI)'

395
 Ako se vreme proizvodnog r ep ro dukovanja poklapa s vremenom ko­
mercijalnog reprodukovanja utrosenih sredstava, tj. ako su nova sredstva
za proizvodnju nabavljena u istom trenutku u kome je p ro dat proi zvo d
prethodnog uloska , tada nema faze sredsta va u zavrs nom novcanom obliku,
ciklus proizvodne reprodukcije je tada ravan ciklusu komercijalne repro­
dukcije, a ovaj je ravan ciklusu angazovanja sredstava.
Kao i ciklus angazovanja, ciklus reprodukcije moze biti realni (stvarni)
i pTOsecni. Ovo vazi kako za ciklus komecijalne tako i za ciklus proizvod­
ne reprodukcije. Realni ciklus reprodukcije obuhvata stvarno (kalendar­
sko) vreme od pocetka angazovanja sredstava za jedan izvadak pa do po­
cetka angazovanja tih istih sredstava za prvi naredni izvadak. Proseeni
ciklus reprodukicije obuhvata prosecno vreme potrebno da proseena suma
angazovana u tehnoloskoj fazi za jedan izvadak provede u reprodukciji, u
istom tome prosecnom iznosu , od pocetka tehnoloske faze jednog izvatka
pa do poeetka tehnoloske faze drugog narednog izvatka. 38

2) Znacaj ciklusa reprodukcije

Kao izraz kvaliteta ekonomije u vezi s reprodukovanjem angazovanih
sredstava, ciklus reprodukcije je kvantitativni (vremenski) izraz brzintj
(odnosno intenziteta) reprodukovanja angazovanih sredstava. Ukoliko je
ciklus reprodukcije kraci, utoliko je reprodukovanje angazovanih sred­
stava brze, utoliko je moguce ostvariti veci obim proizvodnJe u izvesnom
periodu s istim angazovanim sredstvima . Ovaj intenzitet reprodukovanja
zavisi od mnogih objektivnih okolnosti (1) , ali se na njega moze uticati i
subjektivno, preduzimanjem odgovarajucih organizacionih mera (2).
(1) Pod dejstvom objekti vnih faktora, ciklus reprodukcije ne moze da
se skrati ispod onog vremena trajanja koje uslovljava objektivni ciklus
angazovanja - dakle, ciklus angazovanja uslovljen dej stvom objektivnih
faktora . Pod dejstvom tih £aktora, sredstva u reprodukciji moraju da osta­
nu u stanju angazovanosti onoliko vremena koliko ti £aktori zahtevaju .
SkraCivanje trajanja angazovanosti ispod onoga koje je uslovljeno objek­
tivnim okolnostima imalo bi za posledicu prekid kontin:Jiteta, iii cak i
osuj ecenje proizvodnje.
(2) Meautim, pod dejstvom mnogih subjektivnih momenata moze da
se smanji intenzitet reprodukovanja angazovanih sredstava kao posledica:
(a) produzavanja ciklusa angazovanja. (b) vremenske razlike izmeau mo­
menta komercijalnog i momenta proizvodnog reprodukovanja i (c) .izosta­
janja materijalne mogucnosti reprodukovanja.
(a) Pod dejstvom subjekti vnih - m.aho})') organizacionih - faktora
dol.azi do usporavanja procesa rada , zastoja u radu, prekida i sl., sto sve
ima za posledicu produzavanja proizvodnje, a time i produzavanje stanja
angazovanosti sredstava preko onoga koje je objektivno potrebno. Ostva­

38 Pocetak tehn oloske faze uzima ~e k ao beJeg za duzinll prosec nog ciklllsa
reprodllkcije sarno zbog toga sto su pocetak i kraj tehnoloske faze pT0secnog cik­
(usa TepTodukcije - kao u ostalom i prosecnog ci klu sa anga zovanja - jedini kalen­
darski fiksirani termini u ciklusu. Poceta k pocetne robne faze i faze prekrivan ja,
kao i zavrsetak · zavrSne robne faze u prosecnom c(klusu su ·racunske kategorije.

396
reni 39 ciklus angazovanja (kako realni tako i prosecni) OV1m se produzuje
preko objektivno uslovljenog vremena angazovanosti sredstava. Samim tim
se produzuje i vreme - odnosno ciklus - predstojeceg reprodukovanja
tih sredstava.
(b) Vremenska razlika izmedu momenta komercijalnog reprodukovanja
i momenta proizvodnog reprodukovanja predstavlja produ zenje ciklusa
proizvodne reprodukcije preko ciklusa komercijalne reprodukcije, odno­
sno preko ciklusa angazovanja sredstava. Ukoliko je ova vremenska razlika
duza, utoliko je duzi ciklus proizvodne reprodukcije u odnosu na ciklus
komercijalne reprodukcije, utoliko je sporije proiz\-odno reprodukovanje
angazovanih sredstava. A ovo produzavanje je mahom posledica organi­
zacionog stanja u preduzeeu i sposobnosti proizvodaceve da organizuje
reprodukciju.
(c) Specijalan slucaj »produzavanja« ciklusa reprodukcije angazova­
nih sredstava je slucaj poman.JI-wnja materijalnih uslova i moguenosti za
izvrSenje reprodukcije sredstava utrosenih u proizvodnji. To pomanjkanje
na trojak nacin dolazi do izrazaja. - U izvesnim slucajevima, zbog nepo­
voljnih triisnih uslova iii zbog pogresne orijentaci je proizvodnje, ne dolazi
uopste do realizacije robe. Proizvod, drustveno posmatran, u tom slucaju
nije dobio dmstvenu afirmaciju kao odredena upotrebna vrednost korisna
za drustvo, usled cega je ostao neprodat. Vrednosti utrosene za njegovu
proizvodnju nisu se, zbog toga, ni komercijalno reprodukovale. Razume se
da u takvim slucajevima otpada mogucnost proizvodnog reprodukoval2ja
utrosenih sredstava, jer su izostali izvori za to reprodukovanje. - U dru­
gim slucajevima, preduzeee je realizovalo proizvodnju - sto znaci da je
proizvod dobio izvesnu drustvenu afirmaciju - ali uz takve uslove da su
realizovani prihodi manji od utrosenih vrednosti u proizvodnji (rad s gu­
bitkom). Reprodukovana je, drugim reCima, suma koja je manja od sume
utrosene vrednosti. Prema tome, ciklus reprodukcije, za nereprodukovani
deo utrosenih sredsava, ostao je privremeno ili trajno nezakljucen. - U
LreCim slucajevima, plasman proizvoda na trzlstu je bio takav da je u re­
alizovanoj vrednosti komercijalno reprodukovana cela suma utrosenih
vrednosti (rad s dohotkom). Time je zakljucen ciklus komercijalne repro ­
dukcije. MeduLim, ako u vremenskom rasponu izmedu momenta ove reali­
zacij e i momenta nabavke sredstava za proizvodnju za novi ciklus repro­
dukcije dode do povisenja cena sredstava za proizvodnju, proizvodna re­
produkcija sredstava utrosenih u prethodnom -ciklusu biee nepotpuna. U
razmerama te nepotpunosti izostalo je zakljucivanje ciklusa reprodukcije
sredstava utrosenih u prethodnom ciklusu.

39 Ostvareni ciklus je onaj koji je fakticki postignu (po duzini) u odredenom

vremenskom periodu. On, dakle, nije istc, !ito i rea[ni ciklus, jer ovaj poslednji nosi
naziv »realni« ne zbog toga !ito je on ostvaren, vee zbog toga !ito je u njemu realan
raspored angazovanih suma u pojedinim momentima (jednom viSe, drugi put manje),
za razliku od prosecnog ciklusa u kome se stalno opcriSe istom - pTOsecnom ­
sumom, jer je on racunska kategorija. Inace, i real ni i prosecni ciklus mogu da
se tretiraju kao objektivno moguCi (tj. onakvi kakvima trcba teziti) i kao ostvareni
u odredenom konkretnom periodu.

397
 2. KOEFICIJENT REPRODUKCIJE

1) Pojam koeficijenta reprodukcije

Koeficijent reprodukcije izrazava odnos (kolicnik) izmeau potrebne
utrosene vrednosti i sredstava u jednom cikLusu reprodukcije. Sve dotle
dok objektivni uslovi reprodukcije ostaJu neizmenjeni, potrebna utro.sena
VTednost u jednom ciklusu reprodukcije je J·constantna vdicina. U tom
slucaju koeficijent reprodukcije oznacava intenzitet rep1'Odukovanja sred­
stava u jednom ciklusu reprodukcije, meren jednom konstantom utrosene
VTednosti, dok prosecni ciklus rep1'Odukcije takode izrazava intenzitet re­
produkovanja sredstava u jednom ciklusu (za jedan proizvodni izvadak),
ali meren prosecnom angazovanom sumom u jednom ciklusu.
Koeficijent reprodukcije je, prema gornjoj definiciji, izrazen istim
vrednosnim veliCinama kojima je izrazen koeficijent angazovanja sredstava
- potrebne utrosene vrednosti (T) i angaz.ovane vrednosti (S). Medutim,
te vrednosne velicine u reprodukciji u koeficijentu angazovanja su po­
stavljene u takav medusobni odnos da one izrazavaju razmere angazova­
nosti vrednosti (sredstava) za odredenu (konstantnu) utrosenu vrednost.
U koeficijentu reprodukcije su, nasuprot ovome, te vrednosne veliCine tako
postavljene da one izrazavaju brzinu reprodukovanja utrosenih vrednosti
(kao konstan te). Za ovaj odnos izmedu koeficijenta reprodukcije i koefici­
jenta angazovanja sredstava karakterislicni su sledeci momen ti:
1. Ako je cela suma u troesnih vrednosti bila angazovana u punom
iznosu vee u momentu pocetka trosenja, tada je u celom ciklusu angazo­
vanja, angazovana stalno ista suma. U ovom slucaju je suma angazovan.ih

produkcije je tada ravan 1 + 1).

vrednosti ravna sumi utrosenih vrednosti u reprodukciji. Koeficijen t re­
(~ = = Medutim, i koeficlent angazo­

vanja je tada ravan 1 ( ~ =+= I}

2. Ako je suma angazovane vrednosti pos tepeno angazovana u repro­
dukciji , ali tako da ritam angazovanja daje prosecnu angazovanu sumu
ravnu polovini utrosene sume, tada je koeficijent reprodukcije ravan 2

( TS --21 --2). Koeficijent angazovanja je tada ravan jednoj polovini

3. Gornja promena odnosa izmedu koeficijenta reprodukcije i koefici­

jenta angazovanja pokazuje da se koeficijen t reprodukcije kreee u obrnutoj
proporciji prema promenama koeficijenta angazovanja. Ovo je sasvim u
skadu s karakterom ovi h dvaju koeficijenta: koeficijen t reprodukcije po­
kazuje intenzitet reprodukovanja konstantne angazovane sume; obrnuto,
koeficijent angaz ovanja pokazuje stepen angazovanosi (intenzitet angazo­
vanosti) konstantne reprodukovane sume (u stvari utrosene s ciljem da se
reprodukuje). Usled ovoga je koeficijent reprodukcije Tavan recipro cnoj
vrednosti koeficijenta angazovanja.
T
(6.63)
s ~

398
 2) Karakteristike koeficijenta reprodukcije
S obzirom na to da je koeficijent reprodukcije kvantitativni izraz
intenziteta reprodukovanja angazovanih sredstava u reprodukciji, karakte­
stike koeficijenta reprodukovanja doCi ee do izrazaja mahom u njegovoj
dinamici u vezi s promenama intenzite ta reprodukovanja. Ako se ove pro­
mene projiciraju na odredeni bazni (standardni) intenzitet, dobiCe se, u
sklopu koeficijenta reprodukovanja, kvantitativni pokazatelji ovih prome­
na intenziteta.
Odnos izmedu potrebne utrosene i reprodukovane vrednosti - t ro­
skova (T) - u jednom ciklusu, na jednoj strani , i potrebne angazovane
sume za to trosenje odnosno reprodukciju u jednom ciklusu predstavlja
standardni (bazni) koeficijent reprodukovanja., odnosno osnovicu za pra­
cenje promena i karakteristika tih promena koeficijenata reprodukovanja.
U izrazu 6.63 velicina T oznacava sumuu koja treba da se reprodukuje, a
veliCina S standardnu meru kojom se meri brzina reprodukovanja. Mere­
nje te brzine postize se odnosom T : S u kome je T suma koja se reprodu­
kuje i koja se men a S suma, odnosno standardna velicina, kojom se meri.
S obzirom na to da je S standardna veliCina kojom se meri promena koefi­
cijenta reprodukovanja izrazava se kao promena angazovane sume S. Pro­
mena angazovane sume moze da ostane kao posledica
(1) promene trosenja (troskova) i
(2) promene vremena angazovanja.
(1) S obzirom na to da je angazovanje direktno uslovljeno reproduk­
cionim trosenjem, sa svakom promenom utrosenih koliCina (vrednosti) u
proizvodnji menja se i angazovana S11ma . Te promene trosenja mogu biti
uglavnom dvojake pnrooe. Prvo, do pwmena trosenja, a preko ovih i do
promena angazovanja, dolazi zbog promena velicine i strukture izvatka
(promena obima i asortimana) jednog ciklusa. Drugo, zbog promena objek­
iivn.ih uslova proizvo dnje, u prvom redu promena tehnickih i trziSnih
uslova proizvodnje. Treee, zbog promena trosenja uz neizmenjeni izvadak
i neizmenjene objektivne uslove trosenja, kao sLo su poveeana trosenja
materijala, kvarovi polufabrikata, kvarovi i 10m maSina, itd. U odnosu na
ist i standard troskova (T), ova promena ce dovesti do promena angazova­
nih sredstava, usled cega ee se produvti iii smanjiti koeficijent repro­
dukovanja.
(2) Svako produzenje vremena angazovanosti sredstava ima za posle­
dicu povecanje prosecne sume angazovanih sredstava zbog toga sto je an­
gazovana prosecna suma funkcija pojedinacnih angazovanih suma i vreme­
na trajanja njihove angazovanosti. Do ove promene vremena angazovano­
sti moze doCi zbog istih onih razloga zbog kojih dolazi do promena prosecne
angazovane sume: (1) promena obima i strukture izvatka, (2) promena ob­
jektivnih trZisnih i tehnickih uslova proizvodnje i (3) promena vremna
angazovanosti uz neizmenjeni izvadak i uz neizmenjene objektivne triisne
i tehnicke uslove: neopravdano nagomilavanje zaliha, nagomilavanje ne­
dovrsene proizvodnje i s1. Pored ovoga produzavanja vremena angazova­
nosti, do promene koeficijenta reprodukovanja moze doCi i zbog promene
novcane faze ciklusa reprodukcije, tj. vremenske razlike izmedu ciklusa
reprodukcije i ciklusa angazovanja. Ove promene nisu posledica izmena
objektivnih okolnosti, vee posledica efikasnosti organizovanja repodukcije.

399
 Glava VII

FAKTORI ULAGANJA U REPRODUKCIJU

Smisao organizovanja proizvodnje je uticaj na faktore (cinioce) koji
Usl0vljavaju ulaganja u proizvodnju, i to uticati tako da rezultati proiz­
vodnje budu sto povoljniji. Isto ovo vazi i za organizovanje reprodukcije u
celini. Teorija 0 ekonomiji preduzeca bila bi nepotpuna ako bi zaobisla sve
faktore ulaganja u reprodukciju. I, doista, u teoretskoj literaturi ove oblasti
oni se tretiraju negde vise negde manje. MeClutim, zajednicko je kod vecine
deLa ove vrste da u njima faktori ulaganja nisu centralni predmet ispiti­
vanja u poglavljima u kojima se obraCluju. Usled toga, njihovom izucava­
nju cesto nedostaju sistematienost i potpunost, pri cemu bi se zahvatile sve
njihove bitne karakteristike i njihovo dejstvo na ulaganja. Umesto toga, oni
se ispituju kTOZ njihove efekte, pri cemu obicno ti efekti predstavljaju cen­
tra lni predmet izucavanja. A kako su konkretni eJekti faktora ulaganja
kompleksni rezultat istovremenog dejstva raznih faktora, pri izucavanju
faktora kroz njihove efekte razlikuje se da se iz izucavanja izgubi neki od
faktora koji su delovali naporedo s drugima, Cije dejstvo je uoceno i ispi­
tano. Nije dovoljno, recimo, konstatovati da trosenja radne snage u proiz­
vodnji zavise od karakteristika sredstava za md koja se pri tome koriste,
za6m od kvalifikovanosti radne snage koja obavlja Tad i sl. Iako i jedan i
drugi ovaj faktor uticu na razmere trosenja radne snage u konk1'etnom slu­
caju, ti uticaji su kvalitativno razliciti. Ako je konkretna masina starog
tipa za zbog toga sporije radi, proizvoClac tu nista ne moze da uradi da bi
ona brze radila pre nego sto se izvrsi zamena ili rekonstrukcija masine. Ali,
ako proizvoClac malo proizvodi zato sto je nedovoljno obucen, on moze
strucno da se obucava pa ce vise proizvoditi uz isti utrosak radne snage.
N edovoljna kvalitativna izdiferenciranost uticaja pojedinih faktora
ulaganja ne predstavlja nedostatak postojece literature 0 ekonomiji predu­
zeca samo sa stanoviSta stepena produbljivanja materije. To je nedostatak
i sa stanovista formulisanja i razrade principa i metoda 01'ganizacije pre­
duzeca, cijom primenom treba da se utice na dejstvo svakog konkretnog
faktora. Nije dovoljno samo saznanje da jedan faktor utice na karakter i
razmere ulaganja. Treba upoznati i sam taj faktor, i to upoznati ga s raznih
stanovista:
(1) kakva su njegova dejstva na ekonomiju reprodukcije;
(2) kako se on ponaSa u opStoj dinamici razvitka i, najzad,
(3) kakve su mogucnosti da se na dejstvo konkretnih fakora utice organi­
zaciono u pozitivnom smislu.
Faktori ulaganja, posmatrani iz ugla poslednjeg od t1-i gore navedena
stanovista, mogu da se po dele u dve osnovne grupe :
1. objektivne faktore, tj. faktore ciji uticaj na rep1'odukciju ne 1noze da se
kanalise preduzimanjem neposrednih organizacionih mem i

2& Ekonomika preduzeCa 401

 2. organizacione

kanalise

Nledutim, objektivni

gore navedena tri

vaznu za

Ra­

izmene
sopstvenog jormiranja i razvitka,
izucavanja ovih faktora imalo je za
i obradu ulaganja u i
vezu izmedu teoretskih 0 ekonomiji i orga­
nizacionih metoda treba se utice na tu ekonomiju.
U sistematisani su faktori ulaganja, a zatim su date
bitne i nacelno objasenjeno njihovo dejstvo na
oblike rezultata: ¥"cn~r'rI

LITERATURA

CI\OJ;' a ,
DYTI1 rrOBhlUleHI1R
- raJi'lwnOJlC1I:uu

MocKBa, 1946. Gutenberg

1955. Medunarodni biro

Mellerowicz Konrad.

rowicz Konrad, Kosten

Mellerowicz Konrad, Wert und Wertung in Essen, 1952.

Dynamic Factors in Industrial Productivity, Oxford, 1956, Milhau Jules,

sur 1a nation de Paris, 1952, Robinson E. A, G" Betriebsgrosse und

Productionskosten, - Wiles p, J. D. Price, Cost and Autput, Oxford,

1956,

L OPSTI OSVRT

1) Pojam faktora ulaganja

Pod faktorom ulaganja se
kom direktno iIi indirektno, utice na
faktori

matizaciji j e
bitnim osobinama
deluju na dovoljno
u mogu da se

tehnicki i prirodni faktori ulaganja,

drustveni faktori i
3, faktori ulaganja.

402
 Gornja podela je izvrsena sa stanovista bitnih karakteristika faktora.
Njihovo dejstvo na ualaganja u reprodukciju je najcesce istovremeno, tako
da je, pri odredenom posmatranju ukupnih ulaganja u reprodukciju za
ostvarenje konkretnih rezultaia jedva moguce izdiferencirati koliko je dej-

ULAGANJE

UTROS CI

A N G A Z 0 V A N J E
o S R 0 V I
I
I
I
. . . I I

I L. L:_r=::.--=-:-~~::::.::.\~J·····t········-·· ..·-·-···········_i I

L _______ ~_----------~----~---------r------J
: . I
: ! :
. -____~
!
____,_----L-I----.
:I

DRU5TVEN! TEHNICKI ORGANI­

ZACJONI
OB.JERTIVNI FA KTOR r FA KTO RI.
S 1 i k a 65. - FAKTORI ULAGAN.JA U REPRODUKCIJU.

stvo jedne grupe, koIiko -- druge, koliko -- trece; iIi , koliko je, recimo, u
grupi tehnickih faktora , dejstvo jednog tehnickog faldora, koliko -- drugog ,
treceg itd. Ovo narocito vazi za one faktore, odnosno grupe faktora cijedej­
stvo na ulaganja se manifestuje na isti iIi vrlo srodan nacin , kao sto je tu
slucaj sa dejstvom mnogih prirodnih i dejstvom tehnickih faktora. Ali, zato
je moguce posmatrati efekte izolovane promene jednoga od faktora iz bilo
koje od navedenih grupa na ulaganja u dinamici reprodukcije. Pri ovakvom
izolovanju dejstva jednog faktora moguee je to dejstvo najcesce i kvantita­
tivno izraziti; pri slicnom izolovanju dejstva drugoga, njegovo dejstvo je
takode obicno moguce i kvantitativno izraziti, itd. Ovim se otvaraju moguc­
nosh u teoriji 0 ekonorniji preduzeca da se upoznaju ne sarno faktori koji
nekad u veeoj nekad u manjoj meri, vee da se, kvantificiranjem efekata
izolovanih faktora, dode do odredenih standarda 0 tim efektima koji omo­
gUc.uju predvidanja, ekonomska projektovanja i s1.
Faktori ulaganja, navedeni u gore iznetom najsirem smislu reCi, pa cak
i uzi faktori sistematisani u navedene tri osnovne grupe tih faktora, po svo­
joj sustini nisu predmet izucavanja teorije 0 ekonomiji preduzeca, pa cak
ni iskljucivi predmet opste ekonomske teorrije. Ako su to tehnicki faktori,
oni su prvenstven predmet izucavanja egzaktnih i raznih tehnickih nauka;
ako su oni prirodni faktori, predmet su izucavanja prirodnih i izvesnih
egzaktnih nauka; ako su pak u pitanju drustveni faktori, oni su sarno deli­

26' 403
 predrnet izucavanja ekonomskih
ostalih drustvenih nauka. Medutirn,
dejstva tih faktora na ~HAhc"'.1
sniti ekonornska u toj rD'"U',-"r/
ve i izvuci principijelne zakljucke 0
ti nesurnnjiv
oni sagledati, i same
karakteristike osnovnirn gruparna.

2) Tehnicki i prirodni faktori

svi
onaj nacin, uticu na
karakteristi­

r.anosti
Za razliku ulaganja pri­
TOdne cinioce na ulaganja u reproduk­
Oni obicno kao radna sredina shvacena u
srnislu - kao odredeni radni ambijent iIi kao odredeni ldimatski
prirodni uslovi za rad. Ovako shvaceni faktori kako na
mogucnDsti radne snage tako sred­
stava za To se zahte­
virna reprodukcije tehnickim organizDvanjem Na taj
nacin se prirodni faktori sto otezava i odvojeno
prirodnjh i tehnickih

3) Drustveni faktori
sve drustvene uslove koji
a

404
 u .lednoj drustvenoj sredini faktor politieke i psiholoske pri1'ode. Kao takav,
on je znaeajan za formiranje stava proizvodaea prema proizvodnji. A od
ovoga stava u velikoj meri zavisi ulaganje u proizvodnju, odnosno 1'epro­
dukciju, i to ne sarno ulaganja radne snage vee i ulaganja sredstava za pro­
izvodnju. - Nivo razvitka proizvodnih snaga jedne drustvene sredine i
raspored pojedinih priv1'ednih objekata takode su u stanju da utieu, ne
sarno na orijetnaciju ulaganja, vee i na 1'azmere ulaganja u proizvodnju.
Preduzeea koje se izgraduje u kraju bez zeleznica i puteva imaee sasvim
drugu strukturu ulaganja (investicije, troskovi transporta njegovih pro­
izvoda i s1.) nego preduzeee koje se nalazi u podrueju s vrlo gustom saobra­
eajnom mrezom. - U drustvenoj sredini u kojoj se javlja hroniena nezapo­
slenost, karakte1'istike ulaganja ee se znatno razlikovati od karakteristika
ulaganja u nekoj sredini gde je velika traznja radne snage. - U sredini
s visokim opstim kulturnim nivoom ulaganja u proizvodnju (naroeito ula­
ganja radne sna.ge) znatno ee se razlikovati od ulaganja u jednoj sredini
sa znatno nizim kulturnim nivoom.
Na sliean naCin deluju i mnogi drugi drustveni uslovi rada i zivota
l' adnih ljudi, u prvom redu drustveno-politieko uredenje, zatim cela d1'u­
stvena institucionalna organizacija, prosvetni nivo, kvalifikaciona struk­
tura stanovnistva i proseeni nivo kvalifikovanosti, itd.

4) Organizacioni faktori ulaganja

U organizacione faktore ulaganja spadaju sve one organizacione mere
koje se preduzimaju bilo u vezi s osnivanjem i konstituisanjem p1'eduzeea,
bilo u vezi s njegovim poslovanjem, bilo pak u vezi s njegovim daljim raz­
vitkom. Moze se reb da skoro nema mere organizacione prirode preduzete
u preduzeeu i, uopste, u vezi s poslovanjem preduzeea, a da ona nema bilo
direktnog bilo indirektnog uticaja na ulaganja u reprodukciju toga predu­
zeca. Broj tih mera je prilieno ravan broju mogueih organizacionih akcija
i organizacionih resenja u konkretnom p1'eduzeeu. A to znaei, da je broj
takvih mera teoretski neogranieen. Pa ipak, s obzi1'om na njihove karak­
teristike i dejstva na ulaganja, ove mere, odnosno o1'ganizacioni faktori,
mogu da se podele u dYe bitno 1'azlieite kategorije:
(1) netehnizirane otganizacione mere i
(2) tehnizi1'ane organizacione mere.
(1) Organizacione mere su, po pravilu, odraz slobodnog odlueivanja
proizvodaea, sraeunate na ostvarenje odredenog o1'ganizacionog, a u kraj­
noj liniji od1'edenog ekonomskog efekta. Kao sto ih proizvodae moze u
svako doba doneti, isto tako ih moze usvako doba i opozvati iIi zameniti
drugim merama. Ovo, medutim, vazi sarno za netehnizirane organizacione
mere. One mogu biti ekonomske, odnosno organizaciono celishodne iJi
necelishodne Necelishodne se mere mogu organizaciono menjati iIi ko1'i­
govati Cim se ta necelishodnost uoei. One su izraz akcije organizovanja
reprodukcije, koja je stalno u toku i podloina stalnom usavrsavanju. Time
su jove mere predmet stalnog usavrsavanja i, kao iakve podlozne stalnil1l
promenama. Proizvodaeu-organizatoru su trajno odresene ruke da pristu-­
pa takvim promenama i da ih organizaciono sprovodi. Kada ee on pristu­
piti ovim promenama zavisi od njegovog smisla za organizaciju i njegovih
subjektivnih radnih i organizacionih kvaliteta. A kad su one jednom pre­
duzete, onda se na ulaganja utiee kroz organizacione faktore. S obzirom
na to da eovek inicij atol' svih akcija, k1'oz t e Ol'ganizacione faktore ce lieni
- subjektiv ni - momenti doCi do punog izrazaja.

405
 moguc­

moze to ucini ti
no, tako da
zavrsenn
1

II. OBJEKTIVNI FAKTORI ULAGANJA

1. TEHNICKI FAKTORI
a) K a r a k t e r i s t ike pro i Z v 0 da
1) Fizicke i upotrebne

masena i
nacin,

406
 repl'odukciju. Medutim, te karakteristike se gomilaju kao rezultat vrsta. i
razmera, ulaganja pojedinih elemenata proizvodnje. Otada ce one i
direktno uslovljavati ulaganja u reprodukciju, a preko ovih i kvalitet eko­
nomije.
U najznacajnije karakteristike proizvoda kojima se, bilo direktno , bila
indirektno, uslovljavaju ulaganja u reprodukciju , spadaju:
(1) oblik sa spoljasnjim izgledom,
(2) dimenzija i tezina,
(3) tehnoloski kvalitet i
(4) funkcionalni kvalitet.
(1) Oblik i spolja'snji izgled naJcesce su uslovljeni estetskim momen­
tima, funkcioncl'lnim zahtevima i konvencijom. - Kod proizvoda siroke
potrosnje, specijalno kod modne robe, estetski momenti kod oblika i spo­
Ijasnjeg izgleda igraju znacajnu ulogu. Oni mogu da se menjaju bez
promene upotrebnih kvaliteta proizvoda. Promena cesto nastupa, a da
kupac prethodno ne oseca stvarnu potrebu Za takvom promenom. Pa
ipak, sa stanovista proizvodaca, ova promena moze da igra znacajnu ulogu.
Oblik i spoljasnji izgled koji se vise dopadnu kupcima mogu da potisnu
sa trzista one proizvode koji im se. u tom pogledu manje dopadnu.
Ako je proizvodnja odredene vrste potpuno potisnuta, preduzece gub!
neotpisani deo troskova pripreme proizvoda, a mozda i izvestan deo tro­
skova amortizacije sredstava za rad (specijalne masine, alati, pribor i s1.).
- Funkcionalni zahtevi uticu na ablik uglavnom kod sredstava za proiz­
vodnju, rede kod sredstava za potrosnju. Tako jedan odlivak je kruznog
oblika jer treba da posluzi kao deo (remenica) uredaja za transmisiju;
neki otpresak je okrugao, jer treba da poslu zi, recimo , kao kuglica pri
montiranju kuglicnog lezaja, i s1. - Oblik i spoljasnji izgled se javljaju
po koncenviji u onim slucajevima u kojima ni estetski ni funkcionalni
zahtevi nisu naglaseni.
(2) Dimenzija i tezina su najcesce funkcije upotrebnih zahteva . Kod
sredstava za proizvodnju, to je redo-van slucaj: konstrukcioni profili za
gradnju mostova r azlikuju se i po dimenziji i po teZini od profila za
gradnju masina, a joo vise ad profila precizne mehanike. Kod sredst ava
za potrosnju dimenzija i tezina takode igraju cesto znacajnu ulogu,
ponekad znacajniju nego i kod sredstava za proizvodnju. Tu one obicno
predstavIjaju bitan element upotl'ebnog kvaliteta proizvoda. Broj cip21e
je nerazdvojna komponenta njenog upotrebnog kvaliteta. Dve iste muske
cipeJe su dva potpuno razlicita proizvoda ako je velika razlika izmedu
njihovih brojeva. One su medusobno nezamenljive, dok , recimo, veCi
celicni profil moze zameniti manji u konstrukciji , ukoliko se prihvati kao
solllcija veCi otpadak. Zbog ove tesne povezanosti upotrebnih sredstava
za potrosn ju s njihovim dimenzijama one predstavljaju znacajan faktor
na trziStu: ako nema jednog proizvoda, odredene dimenzije, znaci da je
izvesnom broju potrosaca uskracena mogucnost bilo kakvog izbora toga
proizvoda.
(3) Tehnoloskikvalitet je visestruko znacajan faktor ulaganja. On
je iIi po prirodi dat, iIi stvoren u procesima rada. - U prvom slucaju u
pitanju je, recimo, ruda nekog metala koja u jednom nalazizistu ima veCi
procenat metala, u drugom nalazistu - manji. Ili, recimo, goveda koza
u jednom slucaju ima veci procenat krupona a manji procenat okrajine,
dok je u drugom slucaju obrnuto. - Kvali tet stvoren u procesima' rada
je iIi posledica aktivnog utroska radne snage iIi posledica izvesnih gubi­

407
taka vremena radi omogucenja »sazrevanja« proizvoda. Kvalitet kristalne
ca"e u odnosu na obicnu casu stvoren je radom; kvalitet odela po meri
u odnosu na konfekcijsko odelo je opet rezultat dopunskog rada u cilju
poboljsanja kva'liteta. U drugom slucaju - »sazrevanje « proizvoda ­
dopunski rad se ne trosi da bi se dobio drugi kvailtet, ali se gubi izvesno
vreme da bi se, prirodnim procesima, taj kvalitet postigao: odlivci metala
koji leze pod vedrim nebom nekoliko meseci menjaju strukturu zma, a
time i kvalitet, ali ne zahtevaju dopunsko trosenje radne snage; grade­
vinsko drvo koje se mesecima kvasi, a godinu ill dye susi, da bi »prestalo
da radi«, dobija nov kvalitet, ali bez dopunskog iIi uz minimalni dopun.­
ski rad.
(4) Funkcionalni kvalitet je jedna od onih osobina proizvoda koja
kompleksno rezultira iz oblika, dimenzije, tezine i tehnoloskog kvaliteta,
ali nije ni jedno od ovoga. Cak ni u svima ovim osobinama funkcionalni
kvalitet se ne iscrpljuje. To je ono zbog cega kupac daje preimucstvo jed­
noj robi u odnosu na drugu: ovaj tepih se manje cupa od onoga; jedno
odelo se manje glaca, drugo - vise; jedna cipela propusta vodu, drug<1
- ne; ovo rublje se lakse pere ili ne pusta boju, ono se teze pere ill pusta
boju, itd. Zbog ovog funkcionalnogkvaliteta, razne vrste robe, u kla­
sifikaciji kupca, dobijaju sasvim drugo mesto od onoga koje bi imale
s obzirom na gore pomenute precizirane fizicke kvalitete.

2) Fizicke i upotrebne karakteristike

kao faktor ulaganja

Gotovo svaka od navedenih karakteristika ima izvesnog veceg ili

manjeg znacaja za razmere (1) intenzitet (2) ili vreme ulaganja (3) eleme­
nata proizvodnje u procesima rada. Uzmimo slucaj ako je, recimo, jedan
proizvodac proizveo rudu s 30 0/0 cistog metala, drugi - sa 60%, uz isti
utrosak radne snage. Ovaj poslednji je, u stvari, ulozio pola manje radne
snage po jedinici metala nego prvi, jer je cilj u proizvodnji rude - me­
tal, koji je u njoj sadrzan. Isto tako, ako jedan proizvodac izraduje rublje
koje pusta boju, a drugi izraduje ono koje ne pusta boju, i pri tome oni
za iste koliCine proizvoda imaju ista ulaganja, prvi ce verovatno izgubiti
veci deo svojih musterija , zbog cega ce se smanjiti i obim njegove proiz­
vodnje, a ulaganja se nece smanjiti u istoj srazmeri (progresija troskova);
iIi ce biti prinuden da obara trzisnu cenu svojih proizvoda, tako da ce na
smanjeni trzisni promet imati ista ulaganja kao i proizvodac cije proiz­
vedeno rublje ne pusta boju.
Fizicke i upotrebne k&rakteristike najcesce uticu na ulaganja u pro­
izvodnju na jedan od sledecih nacina:
(1) clovode do povecanja ili smanjenja obima ulaganja;
(2) uticu na vreme ulaganja ;
(3) f c1Vorizuju uslove racionalizacija i tehnickog pl"Ogresa i
(4) usmeravaju oelredenu poslovnu orijentac:iju.
-
(1) Obim ulaganj a j e najnepos l·ednije uslovljen fizickim karakteri­
stikama proizvoda. Ovo narocito vazi za vrste i oblike neposrednog ula­
ganja u tehnoloski proces, kao s to su: vrste i koliCine materijala za izradu
od koga se izraduj e konkretni proizvod , rad izra de i s1.; zatim kolicine
sredstava angazovanih u repl·odukciji , uslovljene razmerama trosenja , itd .
Mpdutim, pored ove neposredne uslovljenosti ulaganja , niz specificnih
problema ulaganja i resavanja tih problema su najneposrednije vezani za

408
fizicke i upotrebne karakteristike proizvoda. Tu u prvom redu spadaju
sledeCi problemi:
(a) problem otpadaka u proizvodnji,
(b) problem linearnog smanjenja utrosaka,
(c) problem optimalne kombinacije utrosaka i
(d) problem optimalnog asortimana dimenzija proizvoda.
(a) Oblik i dimenzija proizvoda su vrlo cesto uzrok pojavi otpadaka
materijala otuda sto materijal za izradu (obicno po'lufabrikati) moze da
ima oblike koji ne moraju da se podudaraju s oblicima proizvoda koji jt
u pitanju. Recimo, materijal koji se preradujepravougaonog oblika (table
lima), a proizvod koji se izraduje - zarubljeno-konicnog oblika (kofe za
vodu). Pri krojenju je u ovom slucaju neminovna pojava otpatka. IIi, pro­
izvod koji se radi ima izvesne celicne profilisane delove, recimo precnika
28 mm, a proizvodac raspolaze materijalom, recimo, preCnika 38 mm,
kOji je standardni; skidanje 10 mm uslovljeno je dimenzijom proizvoda,
koja nije prilagodena standardnim dimenzijama materijala.
(b) U procesu razvitka pToizvodnje postoji stalna tendencija takvog
konstrukcionog razvijanja proizvoda koji ee omogueiti sto veee smanje­
nje utrosaka po jedinici proizvoda istih (iIi cak i boljih) upotrebnih kva­
liteta. Poznat je proces smanjivanja tezine pogonskih masina na 1 KS
pogonske energije. Sa svakim smanjivanjem ove vrste smanjuju se i ula­
ganja materijala u proizvodnju. U konkretnom slucaju pogonskih ma­
sina smanjivanje je bilo jos znacajnije sa stanovista funkcionalnih ka­
rakleristika proizvoda. Snazni a laki motori omoguCiIi su brzi razvitak
automobilske industrije i racionalnu proizvodnju automobila. Isto tako
avioni odredenih funkcionalnih karakteristika mogli su biti izgradeni tek
kad je tezina avionskih motora po 1 konjskoj snazi pala ispod odredene
cifi-e, koja je uslov za takve funkcionalne karakteristike aviona.
(c) U onim slucajevima u Kojima nije moguee dalje Iinearno smanji­
vanje utrosaka po jedinici proizvoda ostavlja se stalni otvoreni problem
optimalne kombinacije utTOsaka, narocito s obzirom na moguenosti diver­
gentnog kretanja trosenja pojedinih elemenata proizvodnje. Pri smanje·­
nju dimenz ija i tezine, kao i pri uproseavanju oblika, pored toga sto
se najcesee postize smanjenje utrosaka materijala, postize se ponekad i
smanjenje utrosaka radne snage: ako su smanjena postolja izvesnih ma­
sin a radilica i time smanjena njihova ukupna tezina , to ee imati za po­
sledicu smanjenje utrosaka materijala, ali verovatno i smanjenje utro­
saka radne snage, jet' ce na smanjenom postolju biti manja povrsinska
obrada. Medutim, cesei su slucajevi da smanjenje trosenja jednog ele­
menta ima za posledicu povecanje tl'Osenja drugog elementa proizvod­
nje: umesto manje kolicine materijala, veea koliCina radne snage; umesto
manje kolicine materijala iii l-adn e snage. veea koliCina sredstava za rad ,
itd. Postolje masine radilice moglo je bib smanjeno u z zadrzavanje ma-­
terijala istih te hnolos kih svojstava. ci me je stvarno smanjeno ulaganje
(truskovi) mat e rijala. Ali. ::manjivciD.je te2i ne cilindra avionskih motora ,
uz zadrzavanje iIi cak povecanje njihove snage, moglo se izvesti samo uz
usIo\! da se znatno podigne kvalitet materijala ; umesto dotada snj ih kon­
slrukcionih celika, trebalo je upotrebiti visoko legirane elektrocelike, za
ciju je proizvodnju trebalo i veee ulaganje radne snage i veee ulaganje
~:-eclstava za rad l

J Relati vno dugi procc;; fel da u e lekt ropeCi S'·1 skupim pus in) jenjim a koja pri­
maju rel a tivno mHlu sCl rzu u odnosll nOl Simens-Martinovc.

409
od

2 Radne snage, a delimicno i sredslva za rad priboL

:, Povecani otpadak pri preradi tog materijala

410
 kako prema tehnoloSkim tako i prema funkcionalnim i estetskim kvalite­
tima proizvoda.
(4) U izvesnim slucajevima fizicke karakteristike proizvoda - oblik,
dimenzije, estetski izgled i sl. - mogu biti vrlo podesan instrument po­
slovne orijentacije u v ezi s teznjom za prosi-renjem triista. Tako, u
jugaslovenskoj proizvodnji poljoprivrednog alata, prelazak s jednog tipa
molika na razne tipove motika, omoguCio je proizvodacima veei asorti­
man kovane robe, ali je proizvodac zato, umesto jednog pokrajinskog iIi
lokalnog tdista motika, imao obezbedeno celo nacionalno trziste. IIi, pre­
lazhk s jednog tipa kolskih osovina na desetine raznih tipova dovelo je
do istih rezultata. IIi, pak, prelaskom sa pamucne na naj'lonsku carapu,
prosiren je aSOl'timan proizvodaca carapa, ali su potrosaci dobili carapu
s novim funkcionalnim kvalitetima, cime je omogueeno afirmisanje na
trzistu, uz cene znatno vise od dotadasnjih i uz potiskivanje onih proiz­
vodaca koji su ostali san10 na dotadasnjim pamucnim carapama. Ovim
se merama menjaju kako razmere tako i vreme ulaganja, ali se istovre­
m pno smenjuju i trZisne moguenosti plasmana proizvoda. Opt imalni odnos
izmedu jednih i drugih promena ukazuje na puteve pravilne poslovne
orijentacije preduzeea.
U celom gornjem izlaganju posmatra se pl"oizvod kao odredeni fizicki
predmet s odredenim oblikom, dimenzijom , tezinom, tehnoloskim i funk­
cionalnim kvaJitetima. Medutim, preduzeee najcesee ne radi jedan vee
citav niz proizvoda, bilo uporedo, bilo s povremenim njihovim medusob­
nim smenjivanjem. Sve ove razne vrste proizvoda koje jedno preduzeee
izraduje nazivaju je asortiman proizvoda. U organizovanom preduzeeu
asort iman nije samo obican spisak njegovih proizvoda, vee je to jedan
funkcionalno uslovljen skup proizvoda. Ta funkcionalna uslovljenost je
tehnoloska i ekonomska. - Pri tehnoloskom karakteru uslovljenosti
asortimana, rec je najcesee 0 jednom zajednickom i kljucnom tehnolos­
kom procesu ili izvesnom broju dopunskih tehnoloskih procesa, a r ezul­
tat je veei iIi manji broj proizvoda koji mogu, ali ne moraju da imaju
zajednickih tehnoloskih kar akteristika: pri preradi seeerne repe iz istog
materijala za izradu, tj . repe, dobijaju se seeer, melasa, sirup, alkohol,
kvasac, rezanci i sl. , kao zasebni proizvodi; pri suvoj destilaciji bukovog
drveta dobijaju se drveni ugalj , sireetna kiselina , drveni krec, aceton ,
ace ton purum, fo r maldehid, itd. , kao zasebni proizvodi; pri proizvodnji
valjane celicne robe se iz jednog istog sirovog ceJika dobijaju stotine
ra znih celicnih profila, od kojih je opet svaki proizvod za sebe. - Eko­
nomski karakter asortimana uslovljen je, u prvom redu; ekonomskim
momentima. Svaki proizvod ovde ima svoj zasebni tehnoIoski proces. Ali ,
recimo, pocelni materijal za izradu sluzi za izradu svih proizvoda: od
celicnih hmova rade se limeni delovi fabricke opreme. a od otpadaka tih
limova - razna sitna stancovana metalna roba. IIi recimo, svaki proizvod
ima svoj zasebni tehnoloski p roces i svaki se radi od zasebnog materijala ,
ali je za sve te proizvode triiste zajednicko. U slucajevima u kojima je
zajednicko triiste materijala od koga se rade razni proizvodi , za izbor
vrsta , oblika, dimenzija itd. proizvoda, neee biti relevant na situacija na
tdistu materijala (jer je za sve proizvode materijal isti) vee ee biti r ele­
vantne situacije na trzistima tih raznih proizvoda. Medutim, ako se razni
_oblici. dimenzije, tezine i sl. dobijaju od raznih vrsta materijala, poslovna
orijentacija proizvodaca ee biti uslovljena kako razlicitim situacijama na
trzistima tih raznih proizvoda tako i razlicitim situacijama na triistima
materijala od kojih se oni proizvode.

411
 Proizvodnja asortimana, kao funkcionalno uslovljenog skupa proiz­
voda , je drugi ekonomski kvalitet od proizvodnje svakog proizvoda iIi od
odvojene proizvodnje svih proizvoda . Ulaganja u ovakav asortiman su,
po pravilu, manja od ulaganja u sve proizvode pri zasebnoj proizvodnji
svakoga od njih. Razlika izmedu zbira pojedinacnih ulaganja u asortiman
kao integralni proizvod za isti obim proizvodnje predstavlja stepen inte­
griTanja kroz asortiman u konkretnom preduzeeu.

b) K a r a k t e r i s t ike t e h n 010 sk 0 g pro c e sa

NajveCi deo ulaganja u proizvodnju vrsi se u samom tehnoloskom
procesu, usled cega tehnoloske karakteristike neposredno uslovljavaju
vrste i razmere 's vakoga od tih konkretnih ulaganja. Medutim, sa stano­
vista kvaliteta ekonomije interesantna je samo ona uslovljenost tehno­
loskim procesom u kojoj proizvodae ima dYe ili vise varijanti, tako da,
po svojoj slobodnoj oceni, moze da izabere varijantu koja je u konkretnoj
si tuacij i ekonomski naj celishodnij a.

1) Mogucnost izbora tehnoloskog procesa

Tehnoloski proces je skup tehniekih radnji kroz koje treba da prode
predmet obrade po odredenom sistemu (proizvodnom postupku) da bi se,
mes to jednog, dobio drugi tehnoloski kvalitet strogo specificiran, isto kao
sto je strogo specificiran i tehnoloski proces u kome je taj kvalitet dobiven.
Svaki novi tehnoloski kvalitet zahteva novi tehnoloski proces. Medutim,
istovetan kvalitet dva proizvoda dobijena iz raznih vrsta materijala pri­
menom razliCitih tehnoloskih procesa za preradivaea ili konkretnog po­
trosaea ima obieno isti upotrebni kvalitet: za proizvodaea sapuna iIi pro­
izvodaea tekstilne robe je svejedno da Ii ee, kao pomoeni materijal trositi
sodu proizvedenu po Leblankovom ili po Solvajevom postupku; za pro­
izvodaea tursije je svejedno da Ii ce trositi s ircetnu kiselinu proizvedenu
suvom destilacijom dr-veta ili vrenjem alkohola; za potrosaea je svejedno
da Ii ce u eaj stavljati seeer iz secerne repe iIi iz seeeme trske. Svi ovi
proizvodi imaju priblizno isti tehnoloski kvalitet i podjednako dobro
podmiruju odt'edene potrebe. - Isti upotrebni kvalitet imaju eesto i pro­
izvodi razlieitih tehnoloskih kvaliteta , izradeni od istog iIi razlieitog ma­
terijala uz primenu razlicitih tehnoloskih procesa : liv e na celiena cev ima
isti upotrebni kvalitet kao i valjana pa zavarena, a ova opet isti kao i
vucena besavna; konstrukcioni celici proizvedeni po Simens-Marteno­
vom postupku imaju iste upotre bne kvalitete kao i odgovarajuCi eelici
prolzvedeni po elektro-postupku ; kravate od najlonske Zice imaju iste
upotrebne kvalitete kao knwate proizvedene od svilenog prediva ; izvesni
prcsovani delovi masina cesto imaju iste upotrebne kvalitete kao i odgo­
varajuCi kovani delovi. ovi opet iste kvalitete kat) odgovarajuCi liveni
cleluv i.
Pobude za izbor jedne od tehnoloski mogueih vat'ijanti raznolike su ,
a cesLo mnogobrojne. Najtipicniji motivi , odlucujuCi pri takvom izbol'u ,
su:
preorijencacija s jedne materi ,jalne baze na drugu ,
smanjenje ulaganja,
preorijentacija na nov a il'ziSta, ili na p roi zvode s drugim funkcional­
nim kvalitetima na postojecem trzistu.

412
 2) Izbor tehnoloskog procesa kao faktor uiaganja
Izborom bilo koje ad mogucih varijanti tehnoloskog procesa u datoj
konkretnoj situaciji uslovljavaju se vrste i razmere ulaganja, specificne
za izabrani proces. Ta ulaganja ce redovno biti manja ili veca u odnosu
na ulaganja koja bi prou zrokovala neka druga varijanta tehnoloskog pro­
cesa. U principu, teznja j e proizvodaceva da izabere takvu varijantu teh­
noloskog procesa kojom se postizu najpovoljnija ulaganja. Medutim, ovo
ne mora da se ostvari u svakom konkretnom slucaju izbora, jer su motivi
kOJima se proizvodac rukovodl pri izboru tehnoloskog procesa vrlo razno­
liki i mnogobrojni . Najtipicniji slucajevi ovih motiva su
(1) preorij e ntacija s jedne materijalne baze na drugu,
(2) teznja za smanjenjem ulaganja i
(3) preorijentacija na nova trzista iIi na proizvode s drugim funkcionalnim
nim kvalitetima na postojecem trZist u .
(1) Preorijentacija s jedne materijalne baze na dr'ugu , uz istovre­
menu izmenu tehnoloskog procesa, najcesce je posledica nestasice mate­
rijala koji je do tada preradivan. U takvim slucajevima obicno je u pita­
nju preorijentacija s povoljnih n a nepovoljne uslove pr oizvodnje: preo­
rijentacija na proizovdnju benzina iz skriljaca iIi iz uglja zbog nedo­
statka prirodne nafte; preorijentacija na proizvodnju i preradu vestackih
vlakana svilenog, pamucnog i vunenog tipa usled nedostatka prirodne
svile, pr irodnog pamuka i prirodne vune, preorijentacija na vestacku
kozu usled nedostatka prirodne koze itd. - Ovo su same nekoliko opste
poznatih primera masovne preorijentacije s jednih materijala na druge.
Ceo tehnoloski proces je, meo.utim, u danasnjoj fazi razvitka jeda n opsti
proces preorijentacije sa prirodnih materijala, kojih ima sve manje na
sinteticke materijale. Sve je veCi broj proizvoda - naroCito onih u do­
menu organske tehnologije i iarmaceutske industrije - koji imaju bar
jos jednu varijantu izbora. U svim tim slucajevima u pitanju je ne sarno
izmena pocetnog materijala koji se preraduje vee i izmena procesa rada
uz primenu sasvim drugog tehnoloskog procesa, a samim tim i primena
iz osno va razlicitih sredstava za rad (druge masine, postrojenja, uredaji,
alah i s1.). Novi tehnoloski pl'Oces drugim recima, ima za posledicu nova
ulaganja kako materijala tako i sredstava za rad i radne snage. Kad je u
pita nju preorijentacija s jednog materijala, u kome je oskudica, na drugi,
onda je to najcesee prelaz s jednih ulaganja na druga, koja su veea. Ako
je pak u pitanju prelaz s prirodnog materijala, cije su kolicine ipak ogra­
nicene, nasinteticki materijal, koga obicno ima prakticno u neogranice­
nim kolicinama, tada novo ulaganje moze biti vece, ali moze biti i manje
od dotadasnjeg.
(2) Teznja za smanjenjem ulaganja je jedan od vrlo cestih motiva
kojima se rukovodi proizvodac pri izboru varijante tehnoloskog procesa
u mehanickoj ili termomehanickoj obradi. Ta teznja se najcesce ispoljava
kao teznja za smanjenjem utrosaka radne snage, odnosno teznja na
varijantu tehnoloskog procesa u kome se postize veca produktivnost. -­
Tehnoloski procesi livenjem imaju dosta rucnog rada koji se izvodi
pojedinacno: priprema peska, priprema kalupa, izrada jezgra odlivaka,
izrada kalupa, nalivanje, Ciseenje odlivaka i s1. Proces i rada, usled ovoga,
dugo traju i livnica vrlo cesto pos taje usko grIo proi zvodnje u kom­
binaciji s mehanickom iIi termomehanickom obradom. U mnogim se
slucajevima ovakva grla proizvodnje otklanjaju prelaskom s tehnoloskog
procesa liv enjem na tehnoloski proces kovanjem, pr i cemu se menja i

413
 tehnoloski kva'litet dobijenog proizvoad, To je, recimo, slucaj s kovanjem
radilica , klipnjaca, bregastih asovina (delova eksplozivnih motora), gde
se, pri prelasku s livenih na kovane delove, ne sarno poveeava produktiv­
nos~ vee i dobija bolji kvalitet delova, Jos cesee je resenje prelaz s pro­
cesa livenja ili s procesa kovanja na proces presovanja, valjanja, izvla­
cenja i s1. Tako su , recimo, livene cevi zamenjene u mnogim slucajevima
valjanim, a proces valjanja cevi je masovan kao i proces valjanja profila,
traka, limova i s1. Medutim, i valjane pa zavarene cevi sporije se proiz­
vode - iako znatno brze nego Ii livene - od proizvodnje vucenih besav­
nih cevi, usled cega vucene cevi potiskuju valjane, pa zavarene cevi,
cime se opet dobija u produktivnosti, Izvesni delovi avionskih motora,
zbog zahteva za velikom izdrzljivoseu - na primer elise, proizvodeni su
kovanjem , sto je usporavalo tehnoloski postupak, Postupak kovanjem je
zamenjivan postupkom presovanja prostih komada koji su zavarivanjem
spajani u komplikovane delove, Cime je raniji pojedinacni postupak pret­
voren u masovnu proizvdnju, - Usvima ovim preorijentacijama s jed­
nog tehnoloskog procesa na drugi dolazi do promene u visini ulaganja, u
prvom redu do promene utrosaka radne snage, Medutim, do promene do­
lazi i u visini ulaganja sredstava za proizvodnju, slicno ranije nave-denim
slucajevima promene oblika i dimenzija, Ove promene u ulaganjima ne
moraju biti istoga smera: uporedo s re,lativnim smanjenjem ulaganja radne
snage moze doei do relativnog poveeanja ulaganja materijala , odnosno
do relativnog poveeanja ulaganja sredstava za load, U odnosu izmedu
bilansa ukupnih ulaganja uz primenu jednog tehnoloskog procesa i bi­
lansa ukupnih ulaganja uz primenu drugog tehnoloskog pl'ocesa ogleda
se ekonomska celishodnost jednog i drugog procesa,
(3) Izbol' jedne od moguCih tehnoloskih varijanti moze biti rezultat
zelje da se osvoje nova triista, iIi da se na postojeea trzista iznesu proiz­
vodi s funkcionalnim kvalitetima iznad odgovarajuCih kvaliteta postoje­
Cih proizvoda: rublje, haljine, odela od najlona, tergala i s1. rezultat su
koriseenja novih supstanca, uz primenu novih tehnoloskih metoda, Ovi
proizvodi imaju slicne upotrebne kvalitete, samo sa znatnim funkcio­
nalnim preimuestvima u odnosu na svoje pamucne konkurente: lako
pranje, nepotrebno peglanje, visestruko duzi vek trajanja i s1.

c) K a r a k t e r i s t ike s red s t a v a z a rad

1) Tehnicke i radne karakteristike sredstava za rad

Sredstva za rad - masine, postrojenja, ureaaji, instrumenti, alati i
s1. - najneposredniji su instrumenti kojima proizvodac izvrsava proces
rada, Ulaganja radne snage u procesima rada, usled toga, su u tesnoj
funkcionalnoj vezi s karakteristikama tih sredstava za rad , Ove karakte­
ristike mogu biti
(1) tehnicke karakteristike i
(2) radne karakteristike sredstava za rad,
(1) Tehnicke karakteristike sredstava za rad obuhvataju sve one teh­
nicke elemente koji su od znacaja bilo za radni ucinak u odredenom
vremenu bilo za razmere ulaganja u odreaenom proizvodu, U tehnicke
karakteristike ove vrste spadaju
(a) radni kapacitet,
(b) rezim odrZavanja sredstava za rad i
(c) tehnoloski kvaliteti samih sredstava za rad.

414
 (a) U izboru kapaciteta sredstava za rad postoji mnostvo razliCitih
varijanti izbora i proizvodac se odlucuje za jednu od njih vodeei racuna
o mnogim faktorima, u prvom redu 0 zahtevima trzista i moguenostima
ra zvitka potreba za konkretnim proizvodom. Tako, postoje topionice gvo­
zda s visokim peCima kapaciteta 120-150 tona materijala u jednoj sarli,
a zatim, topionice s peCima kapaciteta 800 tona materijala, kao i topio­
niCe s peCima kapaciteta 1500-2000 tona materijala u jednoj sarzi. Dok
prve daju, pri odredenoj saddini metala u rudi, recimo 25-30 tona si­
rovog dvoida , druge, pri istoj sadrzini sirovog metala u rudi, proizvode 120
-150 tona, a treee, 300-400 tona simvog metala u jednoj sarli. - Povr­
sinske obrade metala, recimo na strugu, mogu da se izvode na slabijoj ma­
sini. kako gruba tako i fina obrada, pri cemu ee se i gruba i fina obrada
obavljati relativno sporo zbog toga sto je u pitanju slabiji tip masine. A
moguee je istu ovu obradu podeliti na dye podoperacije i grubu obradu
staviti na jaku masinu na kojoj ee se rad znatno brle odvijati. Fina obrada
se tad a moze obaviti u relativno kratkom vremenu na slabijoj masini,
iako ona treba da radi znatno s-porije zbog potrebne preciznosti. Ili, ista
ta povrsinska obrada mo ze da se obavlja na obicnom srtugu, sto ee iCi
relativno spOoro ; na poluautomatu - sto ee iei vee brze; iIi na automatu
sto je najbrze i pri cemu je najmanji utrosak radne snage. - Pri automat­
sku] proizvodnji - izvesna preduzeea industrije nafte, pojedina odelje­
nja nekih velikih preduzeea za proizvodnju automobila, industrija piva,
industrija mesnih konzervi, industrija mlmicije i s1. - obavlja se pot­
puno automatski, i to ne sarno ceo tehnoloski proces vee i proces kontrole
izvrsenih operacija. Kapaciteti ovih automata-fabrika daleko su iznad
kapaciteta neautomatizovanih preduzeea.
(b) Rezim odrzavanja tesno je vezan za tehnicke karakteristike sTed­
stava koja se odrzavaju. Svaka masina ima svoj posebni rezim Ciseenja
i podmazivanja, koji se razlikuje od rezima ciSeenja i podmazivanja osta­
lih masina ne samo po rokovniku ciseenja i podmazivanja vee i po utros­
cima l'adne snage, materijala za Ciseenje i maziva u toku odrzavanja.
Od dye mas ine razliCitih tipova, koje obavljaju istu tehnolosku operaci­
ju, svaka ee imati specificno trosenje materijala i radne snage u vezi
s odrzavanjem : rezim podmazivanja automat-fabrike je sasvim drukciji
od rezima podmazivanja obicne fabrike, i s1.
(c) T ehnoloski kvaliteti sredstava za rad izrazeni su kvalitetom ma­
terijala od koga su ta sredstva izgradena, zatim njihovom osetljivoseu
na rad i 51. Masine za preciznu mehaniku ee se trositi mnogo brie u jedi­
nici rada nego masine za grubu obradu; alati namenjeni za obradu oboje­
nih metala vrlo brzo ee se trositi, a mozda i lomiti ako se upotrebe za
obradu celie nih predmeta, i s1.
(2) Po·d radnim karakteristikama u smislu ovog izlaganja podrazu··
mevarno sve one karakteristike koje ima konkretno sredstvo za rad i koje
dolazi do izrazaja u njegovom funkcionisanju u proizvodnji, bilo u vezi
s ulaganjima, bilo pak u vezi s rezultatima tih u'l aganja. Ove karakteri­
stike mogu biti:
(a) uslovljene tehnickim karakteristikama sredstava za rad iIi
(b) stecene u toku rada, odnosno koriSeenja konkretnog sredstva za rad.
(a) Tehnicke (konstrukcione i ostale) karakteristike sredstava za rad
odreduju uslove, odnosno radni rezim pod kojima to sredstvo za rad treba
da radio Ti uslovi se definisu, na primer, kao jacina pogonske masine ko­
jom treba da se pokreee konkretna masina radilica, brzina obrtaja pogon­
ske masine ili masine radilice, velicina posmaka pri jednom obrtaju, ob­

415
fadna povrsma, veiicina obradnog komada, alati i stege koji mogu da
se koriste na konkretnoj masini radilici, itd. U istom tehnoloskom procesu
cesto ee se naei tipovi istih ili razliCitih masina s razlikama u radnim
karakteristikama koje dovode do razlika u ulaganjima elemenata proiz­
vodnje.
(b) Stecene radne karakteristike se ispoljavaju uglavnom u stepenu
dotraja'losti sredstava za rad - masina i s1. Radne karakteristike dotra­
jalih masina znatno odstupaju od no rmalnih: stare predilice, zbog ne­
p ravilnog kretanja vretena, trose srazmerno vise vlakna za isto predivo
nebo nove predilice; rad na starim razbojima dovodi do poveeanog utro­
ska prediva zbog cestog kidanja zica, zbog nepravilnih udaraca i s1., a i
poLrosnja utenzilija se time povecava.

2) Karakteristike sredstava za rad kao faktor ulaganja

Tehnicke i radne karakte.ristike, izrazene moguCim efektom proiz..
vodnje u odredenoj jedinici vremena, cine kapacitet odgovarajuceg sred­
stva, odnosno masine. Ukoliko je kapacitet srec:lstva za rad yeti u odnosu
na istu angazovanu radnu snagu, utbliko je veea proizvodna snaga rada
na lOj masini. Prema tome, kapacitet sredstava za rad, odnosno njihove
radne karakteristike, u obrnutoj je srazmeri s ulaganjem radne snage u
proizvodnju: radna snaga na visokoj peCi kapaciteta 800 tona je verovat­
no isto kao i radna snaga na visokoj peei kapaciteta 120-150 tona. Me­
dutim, ucinak u proizvodnji prve je 6 puta veei od ucinka druge, odno­
sno ulaganja radne snage u prvom slucaju su 6 puta manja nego u dru­
gom za istu ostvarenu proizvodnju. Ovaj po-veeani ucinak je posledica
veceg ulaganja sredstava za rad. Veee ulaganje sredstava za rad dovodi
do poveeanog trosenja materijala za izradu srazmerno poveeanju obima
proizvodnje, ali i do poveeanog trosenja materijala i radne snage za odr­
zavanje. Drugim reCima, dok se ulaganje radne snage smanjuje u obrnu­
toj proporciji s povecanjem kapaciteta, ulaganje sredstava za proizvodnju
se poveeava s poveeanjem kapaciteta. Izbor varijante sredstava za rad
zavisi , pored ostalog, i od ovog odnosa izmedu ulaganja radne snage i
ulaganja sredstava. Kombinacija u kojoj je zbir ovih ulaganja najnizi
predstavlja optimalnu varijantu ulaganja.

d) K a r a k t e r i s t ike mat e r i j a 1 a

1) Kvaliteti materijala
Od svih karakteristika materijala, na ulaganja u reprodukciji u naj­
vecoj meri ce delovati oblici i dimenzije materijala, a naroCito kvaliteti
materijala. Ako preduzece, umesto oblika materijala za iz1'adu, pot1'ebnog
za konk1'etni proizvod, 1'aspolaze materijalom istog kvaliteta ali d1'ugog
obilka, one ce vemvatno upotrebiti taj materijal, s tim sto ee mu se, us­
led ove namene, mozda povecati otpadak . Slican slucaj ce biti i ako 1'as­
polaze mate1'ijalom za izradu druge dimenzije od one koja j€ pot1'ebna
za proizvodnju konkretnog p1'oizvoda: otpadak ce se ve1'ovatno povecati,
ali ee kvalitet p1'oizvoda ostati neizmenjen.
Mnogo cesCi, a obicno i znatno dalekosezniji je uticaj kvaliteta mate­
rija/.a na 1'ep1'odukciju, i to kako na 1'ezultate reprodukcije tako i na ula­
ganja u reprodukciji. Sa stanovista ovog uticaja, materijal koji se trosi \I
proizvodnji moze se podeliti na

416
(1) standardni materijal,
(2) surogat standardnog materijala
(3) okazioni materijal.
(1) Standardni materijaF je materijal koji je tehnickom nomenkla­
turom, izradenom na osnovu konstrukcionih resenja, predviden kao nor­
malan za izradu konkretnog proizvoda. Nj ihove fizicke i tehnoloske ka·­
rakLeristike unapred su precizirane. U slucajevima kad postoji moguc­
nost alternativnog izbora uzima se za standm·dni materijal ona alternati­
va koja obezbedu]e manja ulaganja za iste rezultate proizvodnje. Ovakav
materijal obezbeduje konstrukciona i tehnoloska resenja proizvoda ko]e
je predvideo konstruktor, odnosno tehnolog.
(2) Surogat standardnog materijala je nomenklaturom iIi receptu­
roUl predvidena zamena za standardni materijal. Naime, retka su pre­
duzeca koja pri proizvodnji preraduju samo standardni materijal. Trziste
ces~o pruza jedino neki d r ugi materijal, ciji se fizicki i tehnoloski kvali­
tet razlikuje od kvaliteta standardnog materijala. U takvim slucajevima
postoje materijali s man]im i materija:li s vecim odstupanjima od karak­
tei·istika standardnog materijala. Tu se, po pravilu, kao zamena za stan­
dar.d ni materijal uzima onaj materijal koji po svojim osobinama najma­
nje odstupa od standardnog. U tom slucaju ova zamena predstavlja su­
rogat standardnog materijala.
(3) Okazioni materijal se trosi u p roizvodnji u svim onim slucaje­
virna u kojima je nemoguce unapred nomenklaturom pr edvideti ni stan­
dardni materijal ni najblize surogate tome materijalu. Takav materijal
najcesce preraauju preduzeca za predadu rude, proizvoda sumarstva i
proizvoda poljoprivrede. U izvesnim slucajevima ova preduzeca nisu u
stanju da predvide ni orijeniaciono svoj standardni materijal: recirno,
standardnu psenicu za mlinove iii standardnu kozu za kozare, cak i stan­
dardnu oblovinu za strugare. 5 U ovim proizvodnim delatnostima je neiz­
vesno kakav ce biti materijal koji je porucen sve do momenta isporuke.
Samim tim su neizvesni i efekti ulaganja takvog materijala. Kvalitet iita,
ma kako ga cliferencirali po sortama, zavisi jos u vecoj meri od godine.
Oblovina koja se preraduje u strugarama imace u jednoj isporuci manje
cvorova i prave trupce, u drugoj - vise cvorova i krive trupce. U prvom
slucaju proizvodac ce iz nje vaditi jedan asortiman, u drugom slucaju ce
bit] prinuden da se orijentise na drug i asortiman. Kozara ce u .jednoj po­
siljCl dobiti teske volovske koze iznad 35 kg, u drugoj posiljci govede koie
ispod 25 kg. U prvom slucaju ce u ukupnoj proizvodnji kozare biti viSe
krupona, u drugom ce imati vaS, polutke, okrajine, vrat i s1. - Moguce
je da se i industrijski polufabrikati pojave kao okazioni materijal, zato
sto je u konkretnoj situaciji doslo do odstupanja konkretnog od standard­
DOg kvaliteta: celicni ingoti mogu da podbace u kvalitetu, sto ce se odra­
ziti na ulaganja u valjaonici koja ih pr eraduje, sirovo gvoZde moze biti

, Pojam standarda u ovomp. smislu nij e istovebn s drzavnim s tandard ima

kOjima se predvidaju fizick a i tehnoloska svojstva odredenog materijala, oba­
vezna za celu drzavu, bez obzira na to dOl li c':e se i koji proi zvodi raditi od tog
m a terij a la .
; U proizvod nji tehnickog drveta (strugare) postoje internacionalno postav­
Ijeni vrlo razradeni standardi oblovine za rezanje, ali proizvodac retko kada zna
za jedan konkretni period unapred kOje kvalitete drveta ce dobiti. Otud a on asor­
timan proizvoda moze da odreduje tek posle kupovine ma terijala, a n e pre ku­
povine.

27 Ekonomika preduzeca 417

 losijeg kvaliteta, sto ce se odraziti na ulaganja u livnicama; predivo u
tekstilu ce usloviti ulaganja u tkaenicama, i slicno. U ovakvim slucaje­
virna okazioni kvalitet nije posledica uticaja prirodnih okolnosti, vee od­
sustvo organizacionih mera kod proizvodaca polufabrikata, kojima je tre­
balo zagarantovati odgovarajuci kvalitet.

2) Kvalitet materijala kao faktor ulaganja

Odstupanja od standardnog kvaliteta materijala mogu da dovedu do
sledeeih poremeeaja u rezultatima reprodukcije, odnosno ulaganjima u
reprodukciju:
(1) Umesto planiranog proizvoda, ili planiranog asortimana proizvo­
da , zbog odstupanja od standardnog materijala, preei ee se na proizvod·­
nju nekog drugog proizvoda, ili drugog asortimana proizvoda. Ova pre­
orijentacija ne mora da pogodi kupce ni da dovede do pogorsanja kva­
liteia ekonomije, ali moze.
(2) Zbog upotrebe materijala koji je loSijeg kvaliteta, proizvodi se
Losi,1i kvaLitet istog proizvoda. Ukoliko razmere proizvodnje i triisnog
prometa ostanu iste, kvalitet ekonomije proizvodnog preduzeea ne mora
biti pogoden, ali ee biti pogodeni kupci, odnosno potrosaci tih proizvoda.
(3) Odstupanje od standardnog kvaliteta materijala mogu da imaju
niz reperkusija na ulaganja u reprodukciju, kao sto su
(a) smanjenje radnog ucinka,
(b) promene u potrosnji pomoenog materijala,
(c) promene rezijskih troskova po jedinici proizvoda i
(d) promene utrosaka sredstava za rad, odnosno njihovih troskova.
(a) Losiji kvalitet materijala redovno dovoditi do opadanja radnog
ucinka, jer proizvodac pri radu mora da savlada niz negativnih uticaja
loseg kvaliteta materijala: ako je u tkacnici osnova loseg kvaliteta, zice
ce pucati, proizvodac ee morati daih vezuje, sto ce usporavati njegov rad;
ako je pri topljenju metala ruda mokra, za njeno ce se susenje trositi iz­
vesno vreme, sto opet predstavlja smanjenje radnog ucinka; ako je oblo­
vina los.eg kvaliteta, pti rezanju grade ce se dobiti vise bocnica, manje
kladarki,6 sto predstavlja smanjenje ucinka kad se posmatra kroz kla­
darke; ako je sirova krupna koza loseg kvaliteta, radni ucinak posmatran
kr02 koliCinu proizvedenog krupona7 ce podbaciti. U svim ovim sluca­
jevima je, dakle, kvalitet materijala za izradu doveo do povecanja ula­
ganja radne snage u odredenu proizvodnju.
(b) Kvalitet materijala za izradu dovooi i do promena u ulaganju
pomocnog i potrosnog materijala. Tako, ako je sirovo gvozde u livnic.i
loseg kvaliteta, livac ce dugo da eksperimentise dok uspe da podesi kva­
litet odlivka. Zbog ovoga ce se povecati i potrosnja koksa i potrosnja £e­
rosilicijuma, kao i potrosnja ostalog redukcionog materijala. Ako je ruda
u topionici sirova, produZice se proces topljenja, ali ce to dovesti do po­
veeanja potrosnje koksa, kiseonika za sagorevanje i s1. Ako je los kva­
litet prediva koji preraduje tkacnica, zice ce pucati, zastoji ce biti cesti, a
proces tkanja ce se produziti. Potrosnja pogonske energije za odredenu
proizvodnju ce se usled toga povecati.
6Sorte u asortima nu rezane grade.
7Gla vni proizvod u asortimanu koji se dobija iz krupne govede koze pri
stavljenju, a predstavlja najdeblji ledni dec povrsine koze.

418
 (c) Svako produzavanje procesa rada znaCi smanjivanje proizvodnog
ucinka u jedinici vremena. Rezijska ulaganja, kako materijala tako i rad­
ne snage, meautim, ostaju pri tome uglavnom neizmenjena u jedinici vre­
mena. Zbog produzenja procesa rada prouzrokovanog slabijim kvalitetom
materijaIa, za istu proizvodnju povecavaju se usled toga rezijska ula­
ganja.
(d) Do povecanja ulaganja sredstava za Tad moze dovesti kako slabiji
tako i bolji kvalitet materijala. - Nairne, svako produzenje procesa rada
znaci istovremeno i produzenje tehnoloSkog procesa, odnosno procesa ra­
da rnaSina za istu koliCinu pmizvoda. Samim tim njihovo fizicko a i pret­
postavljeno trosenje za istu proizvodnju se povecava. Mokra ruda i ruda
s niskim procentom metala povecavaju ulaganja radne snage i materija­
la za odreaenu proizvodnju, a kvalitet dobijenog proizvoda je ili slabiji
iIi neujednacen . Otklanjanje ovih nedostataka izvodljivo je izgradnjom
postrojenja za aglorneriranje rude, Cime se povecavaju investicije, odno­
sno ulaganja osnovnih sredstava, ali se smanjuju ulaganja radne snage
i materijala i obezbeauje odgovarajuCi kvalitet proizvoda. Dalje, skoro
svako pogorsanje kvaliteta materijala dovodi do povecanog trosenja, od­
nosno habanja sredstava za rad. - Meautim, i materijal boljeg kvaliteta
moze dovesti do pojacanog habanja zbog vece tvrdoce, eventualno loma
alata iIi masine i 51.

e) P r i rod n i tehnicki uslovi rada

1) Prirodni uslovi rada

Prirodni uslovi rada obuhvataju sve one ClDlOce koji su od prirode
dati, a koji direktno uticu na proces rada, odnosno na njegovog izvrsioca.
'I'u spadaju, u prvom redu, karakteristike radne sredine - radnog arnbi­
j enta - geoloske iIi klimatoloske prirode: geoloska, hid1'ografska i 01'0­
grafska konfiguracija radilista, prirodni gasovi, vazduh, svetlost, toplota
i s1. Ovi faktori, onakvi kakvi su od prirode dati, najcesce ne predstav­
Ijaju povoljne uslove za rad. Da bi ih prilagodio svojim radnim zahtevi­
ma, proizvoaac je prinuaen da ih tehnicki obuzdava. Tamo gde u tome
uspe, i ukoIiko uspe, oni su kombinovani s tehnickirn uslovirna, vestacki
stvorenim. Meautim, vrlo cesto, oni ostaju neprilagodivi sa izvesnim spe­
cificnostima koje obieno negativno deluju na tok procesa rada i na raz­
mere ulaganja u proizvodnju. Dejstvo prirodnih uslova rada najjaee je
izrazeno u primarnoj proizvodnji - rudarskoj i poljoprivrednoj proiz­
vodnji.
Vecina rudnika vadi rude iz podzemnih galerija, ee·sto kilometrima
dugackih, dok izvestan manji broj rudnika ima takozvani povrsinski kop.
Ulaganje u proizvodnju kod prvih je razmemo vece od ulaganja kod ovih
poslednjih. Pri vaaenju rude i uglja s dubinskim kopnom, okna mogu biti
norrnalno obezbeaena vazduhom, iIi s nedovoljnorn koliCinorn vazduhCl:
mogu biti plavljena vodom, zemnim plinom i s1. Razlike u ovim uslovi­
rna rada su tolike da ih cesto ni dopunskom tehniekornopremom proiz­
vonae nije u stanju potpuno da otkloni: dublje galerije zahtevaju rnasin­
sku ventilaciju i dopunsko dovoaenje vazduha; plavljen teren traii od­
vodnjavanje i drenazne ureaaje; galerije so. zemnim plinom zahtevaju
specijalne zastitne i alarmne Ul'eaaje itd. Ovom dopunskom tehnikom,
uslovi rada se pribliiavaju norrnalnim, negde viSe negde rnanje. Meau­
tim, l'azlika u obimu ulaganja u proizvodnju time se povecava.

27* 419
 Pored prirodnih uslova gornje vrste, koji permanentno deluju u jed­
nom odredenom smeru, postoje i drugi prirodni uslovi promenljivoga
smera, koji deluju cas povoljno, cas nepovoljno, i to kako na tok procesa
rada tako i na sam efekat proizvodnje. To su klimatski uslovi u onim
proizvodnim delatnostima u kojima klimatski faktori igraju znacajnu
ulogu: poljoprivredna proizvodnja, gmaevinarstvo i s1. U poljoprivredi
oni, ne sarno da mogu povoljno ili nepovoljno da uticu na tok procesa
rada (kisa, sneg, vetar i nevreme uopste), vee su i bitan elemenat tehno­
loskog procesa zbog toga sto su u pitanju bioloski procesi koji mogu da
se odvijaju samo uz povoljne klimatske uslove. U gradevinarstvu oni de­
luju u zimskoj sezoni na tok procesa rada, a cesto i na tehnoloske procese
(smrzavanje betona, sporo susenje maltera i s1.). Ovaj uticaj moze biti
tako snazan da dovede u pitanje kontinuitet proizvodnje.

2) Tehnicki uslovi rada

Tehnicki uslovi rada obuhvataju sve mere tehnicke prirode i sve
urec1aje namenjene sprecavanju ili otklanjanju negativnog dejstva raz­
nih prirodnih i tehnickih faktora na procese rada. Oni nisu izuzetna po­
java koja se susreee samo u preduzeeima s izuzetno nepovoljnim prirod­
nim uslovima rada. Tehnicka sredstva za stvaranje povoljnih uslova rada
su redovan inventar u opremi svakog preduzeca, cije procentualno uces­
ee u ukupnoj sumi osnovnih sreclstava nije beznacajno. Sredstva ove vrste
su: (1) sredstva za stavarnje povoljnih uslova rada i otklanjanje nepo­
voljnih prirodnih uslova, i (2) sredstva za zastitu pri radu u vezi s koris­
eenjem proizvodnih sredstava za rad .
(1) Tehnicka sredstva koja imaju za cilj stvaranje povoljnih uslova
za rad nazivaju se zajednickim imenom klimatizaciono-sanitarna sred­
stva. Tu spadaju
sredstva za proeiscavanje vazduha (ventilatori i ventilacioni uredaji),
sredstva za obezbedenje potrebne toplote (klimatizeri i ostali uredaji
za grejanje i hladenje),
sredstva za osvetljenje radnih prostorija,
sredstva za obezbedenje vode (pijaea voda, sanita-rni uredaji s toplom
i hladnom vodom).
(2) Tehnicka sredstva koja imaju za cilj zaStitu pri radu u vezi s ko­
riscenjem ostalih sredstava za proizvodnju obuhvataju:
- uredaje za mehanicku zastitu od pokretnih delova masina i postro­
jenja,
sredstva za zastitu toplote pri tehnickim procesima (paravani, azbest­
na odela, obuca, rukavice i s1.),
sredstva za zastitu ad svetlosti (naocari),
sredstva za zastitu organa za disanje (r6'spiratori, gas-maske, izolacio­
ni aparati s kiseonikom i 81.),
- ostala sredstva za zastitu tela (antifoni za zaStitu od zvuka, kape za
glavu, slemovi, kozne rukavice protiv posekotina, gumeni stitnici
protiv prljavstine, kamasne, zastuciei za rarne, rami stitnici za poje­
dine delove tela i s1.),
medicinska sreclstva i pribor za slucajeve udesa (rucne apoteke, pri­
hvatne arnbulante i s1.).

420
 3) Prirodni i tehnicki uslovi rada kao faktor ulaganja
Korektivi prirodnih uslova rada dovode do poveeanja osnovnih sred­
stava zbog investiranja u klimatizacione uredaje i druga sredstva. Uko­
liko su ovi korektivi veei, utoliko su veea dopunska ulaganja osnovnih
sredstava za klimatizaciju u odnosu na osnovna sredstva potrebna za
oba v lj anje procesa rada.
Svako poveeanje tehnicke opreme pa i poveeanje klimatizacione op­
reme ima za posledicu prosirenje sluzbe odrzavanja. A to znaci, poveeano
ulaganje materijala za odrzavanje (rezijski materijal) i radne snage na
odrzavanju (rezijska radna snaga).
Sve ovo ima za posledicu stvaranje povoljnih psihofizioloskih uslova
rada. Proizvodacu je time obezbedeno vise prijatnosti pri radu i manje
psihofizioloskog naprezanja. Izvesne klimatizacione i zastitne mere ee
verovatno dovesti i do manjeg ulaganja radne snage, ali ne sve. Tako,
pravilno osvetljena i normalno zagrejana prostorija ee verovatno imati
za posledicu poveean radni ucinak u odnosu na slabo osvetljenu i nedo-·
voljno zagrejanu prostoriju. Medutim, zastitna odela, zastitne rukavice,
maske i s1. zastitiee delove tela proizvodaca i ocuvati njegovo zdravlje,
ali ucinak rada moze biti pre smanjen nego poveean, jer se proizvodac
teze kreee kad koristi ta sredslva.

f) Vidovi organizacije rada

1) Tehniziranje organizacionih mera
Svako organizaciono resenje - privremeno iii trajno - predstavlja
izvesnu kompoziciju radnji u procesu rada i metoda i postupaka korisee­
nja sredstava za rad. Kad se takva jedna organizaciona kompozicija ustali,
s time da se ona ponavlja na istovetan ili sliean naCin u obnavljanju pro­
cesa reprodukcije, tada imamo posla s odredenim vidom organizacije rada.
U takvom jednom vidu organizacije rada radne operacije mahom postaju
rutinske, a sredstva se koriste po ustaljenom postupku, s priblizno istim
intenzitetom optereeenja.
Kad je jedan vid orgainazcije rada ustaljen , tada je za prelazak na
novi vixiJ - novu kompoziciju radnji u procesu rada i metoda i postu­
paka u koriSeenju sredstava za proizvodnju - potreban novi organiza­
cioni napor u cilju reorganizovanja dotadasnjeg proizvodnog postupka.
Kakav ee biti novi organizacioni vid, to zavisi od organizacione umesnosti
i smisla proizvodaea-organizatora za organizovanje proizvodnje. On je,
dakle kao organizaciono resenje uslovljen subjektivnim momentima, koji
leze na lienosti organizatora. Medutim, ni jedno organizaciono resenje,
ma koliko ono nosilo obelezja subjektivnih elemenata sadrianih u lieno­
sti organizatora , ne donosi se zbog organizacionih resenja, vee zbog eko­
nomskih efekata (kad je ree 0 organizovanju reprodukcije u preduzeeu)
koje ee doneto organizaciono resenje proizvesti. Svako od mogueih orga­
nizacionih resenja u reprodukciji ima odreden ekonomski efekat na
rezultate reprodukcije. Prema tome, i svaki od ustaljenih vidova orga­
nizClcije ima odredene ekonomske efekte po kojima se razlikuje od eko­
nomskih efekata drugih vidova organizacije. Ali, pored ovoga, i sam pre­
lazak - sama reorganizacija - ima odreden dopunski ekonomski efekat
na rezultate reprodukcije .
Dopunski ekonomski efekat, prouzrokovan prelaskom s jednog vida
organizacije na drugi, nije isti kod svili vidova organizacije: kod jednih

421
 on se jedva i oseea , kod drugih je vrlo vidljiv, kod treCih ima vrlo siroke
razmere itd. S obzirom na to da je cilj sva:k:og organizovanog resenja ,
pa prema tome i svake reorganizacije, ostvarenje rezultata reprodukcije
na sto povoljniji nacin reorganizacije, odnosno prelazak s jednog vida
organizacije na drugi, po pravilu, imaju svoje ekonomsko opravdanje sa­
rno u slucaju kad se takvim merama obezbeduje povoljniji ukupni eko­
nomski rezultat. Otuda, u onim slucajevima u kojima su ekonomski efekti
reorganizacije relativno mali, moguenosti reorganizovanja su znatno ela­
sticnije nego kad su ekonomski efekti reorganizacije sirokih razmera . A
stepen ave elasticnosti zavisi, u prvom redu, od stepena tehniziranosti
kOrl kretnih organizacionih resenja.
Pod stepenom tehniziranosti konkretnih organizacionih resenja pod­
razumeva se udeo tehnike u ostvarivanju konkretnog organizacionog re­
senja. Recimo, ako je u pitanju interni transport materijala, taj transport
moze organizaciono da se resi na razliCite nacine: da radnik prenosi ma­
terijal rucrum kolicima, da ga prenosi motornim kolima, da se materijal
prenosi konvejerom i s1. Ako se prenos vrsi rucnim kolicima, udeo teh­
nike u ostvarenju organizacionog resenja transporta materijala je rela­
tivno mali; odlucujueu ulogu u tome transportu ima sam transportni rad­
nik. Usled toga , on moze vrlo lako, vee u narednom transportnom zah­
vatu, da prede na organizaciono resenje (drugi naCin utovar a, prevoza i
istovara) koje ee se razlikovati od prethodnog organizacionog resenja.
Efekti ove reorganizacije na ekonomske rezultate proizvodnje biee ve­
rovatno minimalni. - Ako se pak, u istom ovom slucaju, prede na orga­
nizaciono resenje transporta motorrum kolima, tada se, pre svega, m enja
stepen tehniziranosti novog organizacionog resenja: umesto rucnih ko-·
lica, u transport se sada ukljucuju motorna kola , u koja se investiraju
zna1no veea sredstva nego sto su bila sredstva investirana u rucnim ko­
lima. Ova investicija ima vee vidnog ekonomskog efekta na ukupni re­
zultat proizvodnje. Ona ce imati ekonomskog opravdanja jedino aka efe­
kat drugog organizacionog resenja (transport motomim kolima), zajedno
s efektom same ove r eorganizacije, na ekonomske rezultate bude povolj­
niii no sto je efekat prvog organizacionog resenia. Prema t.ome, visi ste­
pen t.ehniziranosti u ovom drugom organizacionom resenju ucinio je sa­
mu reorganizaci.1u manje elasticnom. - Ako se zeli da prede na trece
organizaciono resenje sa transporta motornim kolima na transport
konvejerom tada ee ova reorganizacija imati dvojakog ekonamskog
efekta: na jednoj strani, uklanjanje iz internog transporta motomih kola
i, na drugoj strani, ukliuCivanje konvejera u interni transport. Prvi efe­
kat znaci eliminisanje iz proizvodnje jednog dela dotadasnjih osnovnih
sredstava: drugi unosen ie u proizvodnju novih osnovnih sredstava.
Ekonomski efekti reorganizaciie ovde ee biti vee sirokih razmera i imace
svoie ekonomsko opravdanje ako, zajedno s ekonomskim efektima novog
organizacionog resenja, obezbede povoljniji ukupni ekonomski rezultat
od onoga kaji se ostvarivao pri dotadasnjem organizacionom resenju. U
ovom trecem slucaju je, dakle, jos vise smanj ena elasticnost reorganiza­
cije zbog relativno visokog stepena tehniziranosti organizacionih resenja.
- A ako se, posle izvesnog vremena , zbog uvidanja necelishodnosti or­
ganizacionog resenja internog transporta pomocu konvejera zeli preci
na organizaciono resenje toga transporta pomocu motornih kola , reor­
ganizaciia vee postaje sasvim neelasticna, jer je dotadasnje or ganizaciono
rescnje bilo potpuno tehnizirano fiksirani i potpuno mehanizovani
konvejeri koji funkcioniSu bez transportnih radnika.

422
 2) Elasticnost reorganizovanja pojedinih vidova organiZaCI]e rada
Razni tipizirani vidovi organizacije rada imaju razlicite stepene teh­
niziranosti. Ako se najtipicniji od njih sistematiSu po stepenu tehruzira­
nosti, dobice se sledeci njihov redosled
(1) pojedinacna proizvodnja,
(2) smaknuta serijska proizvodnja,
(3) linijska serijska proizvodnja,
(4) lancana proizvodnja,
(5) masovna proizvodnja i
(6) automtska proizvodnja.
S obzirom na razlike u stepenu tehniziranoS!ti , koje postoje izmedu
ovih vidova organizacije proizvodnje, izmedu njih postoji dosta velika
razlika i u stepenu elasticnosti reorganizacije, sto ima za posledicu re­
relativno veliku razliku izmedu njih, kako u ekonomskom efektu samih
mera reorganizovanja tako i u ekonomskom efektu svakog od tih v idova.',
kao odredenog tipiziarnog organizacionog resenja.
(1) Pojedinacna proizvodnja - u kojoj je proizvodni proces jednog
proizvoda tehndloski odvojen od proizvodnog procesa drugog isto takvog
proizvoda - ima najnizi stepen tehniziranosti, usled cega i najveci ste­
pen elasticnosti pri prelasku na druge vidove organizacije. Ovu elastic­
nost favorizuju promenljivost asortimana proizvoda, rad na univerzal­
nim masinama, neustaljen redosled operacija, odsustvo standardizovanih
linija kretanja materijala, odsustvo automatizovanih operacija, stalno
ucesce neposrednog proizvodaca u organizovanju spostvenog procesa rada
itd. - Zahvaljujuci ovim karakteristikama, postoje siroke mogucnosti za
organizovanje i reorganizovanje pojedinacne proizvodnje. Samim tim ,
postoje siroke mogucnosti za reviziju ulaganja u ovoj proizvodnji. Ako
je organizator na visini, ulaganja se mogu svesti u vrlo uske okvire; ako
je orgaruzator ispustio iz ruku organizaciju, ulaganja mogu da dobiju
forme rasipnistva.
(2) Smaknuta serijska proizov dnja - masine rasporedene grupno po
vrsti obrade - ima niz zajednickih karakteristika s gore navednom
pojedinacnom proizvodnjom, od koje se razlikuje po sledecim organiza­
cionim resenjima:
1. jedna organizaciona odluka vazi bar za celu jednu seriju delova (pro­
izvoda), a ne sarno za jedan proizvod kao kod pojedinacne proizvodnje;
2. tehnicka priprema je detaljnije razr adena za neograniceni broj delova
(proizvoda) .
Zbog ove dve karakteristike, elasticnost organizacionog odlucivanja
kod smaknute serijske proizvodnje je znatno manja od elasticnosti odlu­
civanja pri pojedinacnoj proizvodnji. Ovo otuda sto su upravo gornje dve
specificnosti smaknute serijske proizvodnje polazna osnovica u tehnizi­
ranju i objektiviziranju organizacionih mera.
(3) Linijska serijska proizvodnja - ona kod koje su masine za pro­
izvodnju izvesnih glavnih delova rasporedene po linijama istim orum re­
dom kojim teku tehnoloske operacije - ima navedene osobine smaknute
serijske proizvodnje uz dodatak sledeCih svojih specificnosti:
a. na jednoj liniji ce se mozda raditi sarno onaj proizvod (deo) zbog koga
je linija postavljena; ako se zeli da se odstupi od toga , mora se reor­
ganizovati cela linija - sto nije mali posao;
b. masine koje su ukljucene u liniju ne mogu se »po potrebi« premestati:

423
L'. radnici rasporedeni na Iiniji teze mogu da se rasporeauju na poslove
izvan linije;
d . zastoi na jednom radnom mestu na liniii dovodi do zastoia cele Iiniie.
Ove specificnosti predstavljaiu drugi korak u tehniziraniu i obiektivizi­
raniu organizacionih mera. Moguenosti organizacionog odlueivani a ovim
su ios vise suzene: za liniju su vezani i tehnieka priprema, i tehnoloski
proces. i masine. i dokumentaci;a, i radna snaga; ako bi se odstupilo 00.
proizvodn;e predviaene za tu liniiu, izgubila bi se ulagania u tehnieku
pri.premu, dokumentaciju i postavlianie linije, a preko toga bi bila pot­
rebna i nova ulaganja u rekonstrukciiu linije.
(4) Lancanu proizvodnju - linije glavnih delova medusobno pove­
zane od poeetka do krai~ tehnoloskoQ" procesa uz visoki stepen tehnizira­
nosti - karakter i~u sledeei momenti znaeajni za stenen elastienosti re­
orQ"anizaci;e: svi delovi se rade no. liniiama ; na ;edno; liniii se radi sarno
iedan deo, zbog eega i e liniia opremliena mahom speciialnim masinama
s visokim proizvodnim efektom; rad linija ie sinhronizovan; mehani'lOva­
no ie interno kretanie ; duzi zastoii dovode do obustave rada svih odelje­
nia ukopeanih u laneanu proi zvodnju.
Zbog ovih karakteristika i visokog stepena tehniziranosti orQ"anizaci-­
onih mera. mali broi ie orga nizacionih resenia 0 kojima operativni ruko­
vodi.lac moze da odlueuje. Izgledi za preoriientaciiu s jedne vrste proiz­
vodnie na druQ"u ovde su ios manii . Pri takvoj preoriientaciji gube se ula­
.Q"anja u tehnieku priprem u, u ustrojavanie dotadasniih linija, a verovat­
no i veliki deo osnovnih sredstava ulozenih u specijalne m asine, tran··
sportne uredaie i s1.
(5) Masovna proizvodnja ima skoro sve gore navedne specifienosti
Ian cane proizvodnje, a preko toga jos i sledeee:
1. poeetni impulsi su jos viSe ogranieeni, jer je masovna proizvodnja
obieno kontinuelna proizvodnja jednog proizvoda, tako da je potrebno
iedino euvati kontinuitet;
2. ios vise su povezane operaci;e internog kretania s tehnoloskim opera­
cijama, i ove su vezane uglavnom tr:ansportnim mehanizmima;
3. koordinaciia se svodi na najmanju meru i potrebna je u glavnom sarno
kod krupnih zastoia;
4. kontro1ne operacije se svode na povremenu kontrolu uzorka.
Kod ovog vida organizaciie, organizovanie tekueeg poslovan;a ie svede·­
no na naimaniu meru. Preduzeee je do detalia organizovano pri nieQ"o­
voi iZQ"radnii. Kad 5e one iednom izgradeno, ono moze iIi da proizvodi s
taka postavl;enim orQ"anizacionim reseniima ili do. ne proizvodi. Ako pro­
izvl)di, POslovanje teee prema organizaciji koja ie postavljena prilikom
izgardnie; ako ne proizvodi, ne sarno da postaiu nekorisna ulaQ"ania u
organizacione mere koie su pre toga ueinjene (tehnieka priprema) , vee i
SVCl. osnovna sredstva su nekorisno ulozena. Organizacioni oblik masovne
proizvodnie. tehnizirane u ovome stepenu, predstavlja;u za proizvodaea
obiektivni faktor, s koiirn on ima do. raeuna pri preduzimanju i sprovo­
denju tekueih organizacionih mera.
(6) Automatska proizvodnja, iako jos usamIien i nov vid of.ganiza­
cije. predstavlja potpuno nov organizacioni kvalitet. Ona zadrzava karak­
teriMike prethodnih na;viSih organizacionih vidova - laneane i masovne
proizvodnie - ali se ovima dodaju ios i nove specifienosti koie toj pro­
izvodn;i daju potpuno nove organizacione kvalitete. Te specifienosti su
u sledeeem:

424
a. sve izvrsene funkcije su mehanizovane i automatizovane;
b. kontrolne funkcije su takoae prenete s organizatora na mehanizam

au tomatizovane;

c. ne postoji radno mesto ni raspored radnog mesta u prakticnom smislu,

vee postoji automat-fabrika;
d. ne postoje organizacioni faktori proizvodnje; postoje sarno tehnieki
faktori; ako dode do kvara dela koji se obraduje ili do loma masine,
to nije zbog toga sto je »organ izacija podbacija«, vee zbog toga sto ma­
terijal nije bio odgovarajuee kvalitete i zbog toga sto je neispravna
masina, alat i s1.

3) Tehnizirani vidovi organizacije kao faktor ulaganja

Specifienost uticaja vidova organizacije na ulaganja u reprodukciju
ogled a se kroz pomeranje odnosa izmedu dejstva organizacionih jaktom,
kao izrazitih subjektivnih faktora, i tehnickih faktora, kao izraziti h ob­
.1ektivnih faktora u procesu tehniziranja vidova organizacije. Ukoliko je
niii stepen tehniziranosti organizacionih resenja u konkretnom vidu or­
ganizacije, utoliko je naglasenije dejstvo subjektivnih faktora na organi­
zaciona resenja, utoliko vise dotieni vid organizacije ima karakter subjek­
tivnog jaktom ulaganja. Obrnuto, ukoliko je visi stepen tehniziranosti
konkretnog vida organizacije, utoliko su manje moguenosti organizovanja
i reorganizovanja, zbog toga sto su poeetna organizaciona rdenja tehni­
zirana, te tako tehniziran vid organizacije dobija karakter objektivnog
fak10m ulaganja.
Ako se u ovoj svetlosti posmatraju navedeni vidovi organizacije pro­
izvodnje, konstatovaee se da ni zi vidovi sadrze u sebi za izvesne mere
elemente organizacionih, odnosno subjektivnih faktora, dok visi, a naro­
eito najvisi vidovi nose obelezja objektivnih faktora ulaganja, u sledeeem
sm islu :
(1) Kod pojedinaene proizvodnje, koliko je u proizvodnji naglasena
uloga proizvodaca toliko je i naglasena uloga organizatora procesa mda.
Kroz ove dve uloge organiza'Cioni jaktori, vezani za lienost proizvodaca.
u sirokim razmerama uslovljavaju ulaganja u reprodukciju. S obzirom
na relativno nizak stepen tehniziranosti organizacionih mera u pojedi­
naenoj proizvodnji,dejstvo objektivnih tehniekih faktora je ovde pod­
redeno dejstvu organizacionih faktora.
(2) U smaknutoj serijsko.1 proizvodnji proizvodae zaddava svoje me­
sto i funkciju organizatora. Medu tim, niz organizacionih resenja je ov­
de do izvesne mere objektiviziran, usled veeeg stepena tehniziranosti
smaknute serijske proizvodnje. Sirina organizacionog zahvata je ovde
zbog toga smanjena u odnl)Su nn pojedinaenu proizvodnju.
(3) U linijskoj serijskoj proizvodnji deluju isti faktori ulaganja kao
i u smaknutoj proizvodnji, samo se menja srazmera izmedu uticaja t ih
faktora: na proizvodnim radnim mestima tehnicki jaktori ulaganja potis­
kuju organizacione; obrnuto je na ostalim - rezijskim, organizacionim
- radnim mestima. S obzirom na to da je broj radnih mesta izrade veCi
od broja rezijskih radnih mesta, proporcija izmedu tehniekih i organiza­
cionih faktora ovde je jos vise pomerana u korist tehniekih.
(4) U lancanoj i masovnoj proizvodnji produzuju se gornja pomera­
nja u istom smeru: znaeaj organizacionih faktora ovde se jos vise sma­
njuje; nasuprot tome, znaeaj tehnickih faktora se poveeava srazmerno
vise nego sto opada znaeaj organizacionih faktora zbog prelaska na spe­

425
cijalne mas me, automatizovanje pojedinih tehnoloskih i transportnih
operacija i, uopste, visoki stepen mehanizacije.
(5) Automatska proizvodnja (automatizam) predstavlja krajnju gra­
nicu u pomeranju odnosa izmedu tehnickih i organizacionih faktora ula­
ganja. Tehnicki faktori ovde dominiraju. Organizacioni su eliminisani u
tehnoloSkoj i deluju jedino jos u pripremnoj i zavrsnoj fazi procesa rada.
Ako se uzme da u pojedinacnoj proizvodnji tehnicki faktori deluju
u onoj meri u kojoj je istaknuto i okarakteTisano njihovo dejstvo u pret­
hodnim tackama a) - e) , i da ti isti faktori takode na isti nacin i u istim
razmerama deluju kao objektivni faktori i u svima ostalim - visim ­
vidovima organizacije, tada jos uvek ostaje da u tim ostalim - visim _.
vidovima organizacije, preko ovog dejstva, deluje i sam vid organizacije,
kao specifican objektivni faktor, u onoj meri u kojoj su specificna orga­
nizaciona resenja doticnog vida tehnizirana. To specifirno objektivno dej­
stvo vida organizacije najmanje je naglaSeno kod smaknute serijske, a
najvise kod automatske proizvodnje.

g) S t r u k t u r a 0 r g ani z a c i j e
1) Struktura organizacije kao faktor ulaganja
Strukturu organizacije preduzeca iIi njegove interne organizacione
jedinice cine
(1) sredstva koja se koriste u pro<:esima rada,
(2) kompozicija radnih mesta preduzeea, odnosno jedinice,
(3) metode rada i
(4) organizacione veze izmedu radnih mesta.
(1) Sredstva' koja se koriste u procesima fada obuhvataju u prvom
redu sredstva za rad, ali i predmete rada. Strukturu organizacije ona us­
lovljavaju, kako svojim obimom tako i svojim kvalitativnim karakteri­
stikama. Kad su u pitanju sredstva za rad , onda i njihov obim i njihove
kvalitativne karakteristike u najvecoj meri dolaze do izrazaja lrroz kapa­
citet tih sredstava. Predmeti rada uslovljavaju strukturu organizacije u
tom smislu sto promene, bilo u obimu reprodukcione potrosnje, bilo u
kValitetu utrosenog materijala, vrlo cesto dovode do potrebe organizacio­
nog adaptiranja tim promenama.
(2) Kompozicija radnih mesta je uslovljena obimom i karakteristika­
ma zadataka koji ima da se izvrse na odgovarajucim mestima. Tu kom­
poziciju odreduje broj radnih mesta (a) u konkTetnom preduzecu i njiho­
va kvalifikociona struktura (b), zasnovana na zahtevima poslova koji treba
da se obavljaju na tim radnim mestima.
(3) Metode rada su element organizacione strukture preduzeca, od­
nosno jedne organizacione jedinice, u tom smislu sto karakteristike rad­
nih postupaka (karaktelistike izvodenja operacije, zahvata, pokreta) us­
lovljavaju cesto kompoziciju radnih mesta , sred,s tva koja se koriste pri
radu i organizacione veze izmedu radnih mesta - uslovljavaju, dakle,
ostala tri gore pobrojena elementa strukture organizacije.
(4) Organizaciona struktura u kojoj su odredeni kompozicija radnih
mesta, sredstva koja se koriste, metode rada koje se primenjuju na poje­
dinim radnim mestima, moze se menjati izmenama organizacionih veza
izmedu radnih mesta. Zbog ovih mogucnosti promena, 07'ganizacione veze
izmedu radnih mesta predstavljaju takode element strukture organiza-­
cije.

426
 Sa promenom bilo kog od navedena cetiri elementa strukture orga­
nizacije, menjaee se ulaganje u reprodukciju , a verovatno i rezultati
reprodukcije. U tom smislu je kako struktura organizacije u celini tako i
njeni pojedini elementi faktor ulaganja u reprodukciju. Medutim, ako se
ulaganja u reprodukciju posmatraju u svetlu uslovljenosti strukturom or­
ganizacije, odnosno njenim navedenim elementima, konstatovaee se da,
od ta cetiri elementa, jedino element sredstva koja se koriste pri radu
ima objektivni karakter. Sama ona ulaganja koja su uslovljena elemen­
tom sredstva za proizvodnju, kao elementom strukture organizacije, pred­
stavljaju objektivno uslovljena ulaganja. U tom smislu su uostalom sred­
stVEt za proizvodnju u prethodnim tackama (karakteristike sredstava za
rad i karakteristike materijala) i tretirana kao objektivni faktori ulaganja.
Ostala tri elementa - kompozicija radnih mesta, metode r ada i organi­
cazione veze - predstavljaju elemente vezane neposredno za coveka, bilo
kao proizvodaca bilo kao organizatora, usled cega nose niz subjektivnih
obelezja.
Ipak, ako se ude u dublju analizu tih elemenata, konstatovaee se da
se ti elementi mogu takode objektivizirati. Ovo objektiviziranje se postize
uvoaenjem organizacionih standarda u smislu ranije iznete standardne
kvalifikovanosti i standardne organizacije rada. Standardi u napred
iznetom smislu reci predstavljaju optimalna resenja kvalifikovanosti i
organizacije, kako sa stanovista ekonomskih tako i sa stanovista psihofi­
zioloskih efekata. S obzirom na to da su ulaganja koja su uslovljena objek­
tivnim faktorima najniza moguea ulaganja koja ne mogu dalje da se sma­
njuju u datoj situaciji, objektivno uslovljena ulaganja su, prema tome,
istovremeno i optimalna ulaganja. Ovaj zakljucak se moze, medutim,
interpretirati i u obrnutom smeru: ako se ulaganja, uslovljena objektivnim
elementima, objektiviziraju svodenjem na odredene standarde, i, kao
takva, postanu optima'lna u datoj situaciji, onda tako utvrdena objektivi­
zirana optimalna ulaganja mogu da se tretiraju kao objelvtivno uslovljena
ulaganja. U tome slucaju, objektivno uslovljena ulaganja ee biti ulaganja
uslovljena sa sva cetiri elementa strukture organizacije ali uz uslov
da su sredstva, kao element strukture, tehnicki definisana, i
da su kompozicije radnih mesta, metode rada i organizacione veze
izmedu radnih mesta, kao elementi organizacije, objektivizirani, svo­
aenjem na odgovarajuee standarde.

2) Nivo tehnicke opremljenosti kao faktor ulaganja

Za sredstva za rad je vee do sada navedeno da se ona dvojako pojav­
ljuju kao objektivni faktor ulaganja u reprodukciju. Jednom , kao sred­
stvo za Tad u svojstvu izolovanog pojedinacnog tehnickog objekta, Cije
tehnicki specificirane karakteristike uslovljavaju vrste i razmere ulaga­
nja bilo njih samih, bilo drugih sredstava za rad (drugih masina) , bilo
pak drugih elemenata proizvodnje. Drugi put, ista ta sredstva uslovlja­
vaju takode ulaganja u sklopu odreaenih standardnih vidova organizaciie
rada. Naime odredene masine u sklopu pojedinacne proizvodnje usloviee
odredena ulaganja. Iste te masine, u sklopu serijske proizvadnje usloviee
druga ulaganja, sto znaci da s redstva za rad jedanput uslovljavaju ulaga­
nja u reprodukciju kao izdvojen tehnicki objekt, drugi put - u sastavu
vida organizacije, uz sadejstvo drugih sredstava za rad .
Pored gomja dva oblika uslovljenosti ulaganja sredstvima za rad
ubganja su jos na jedan nacin uslovljena sredstvima za rad, a to je teh­

427
 nicka opremljenost rada tim sredstvima. Pod tehnickom opremljenoSeu
rada podrazumeva se stepen koncentracije sredstava na jedinicu rada.
Ona moze da se posmatra fizicki (1) i vrednosno (2).
(1) Fizicki posmatrana tehnicka opremljenost obuhvata, ne samo
masu (a) sredstva po jedinici rada, vee i njihovu tehnolosku (b) konstruk­
cionu (c) funkcionalnu (d) i energetsku (e) kompozjiciju. - Tehnoloska
kompozicija sredstava u svetlu tehnicke opremljenosti omogueuje veeu
iIi manju fizicku izdrZljivost sredstava, a od ove zavise odredeni rasponi
radnog ucinka. - Ista masa sredstava u drugoj konstrukcionoj kompozi­
ciji u stanju je da izmeni radni ucinak iIi ulaganja u reprodukciju u od­
nosu na ucinak, odnosno ulaganja prouzrokovana prvom kompozicijom .
- Funkcionalna kompozicija takode menja fizicki izrazenu tehnicku
opremljenost: isti tehnoloski i konstrukcioni elementi u jednoj funkcio­
nalnoj kompoziciji ee davati jedne rezultate, u drugoj - druge. - Ener­
getska kompozicija tehnicke opremljenosti je izrazena obimom i raspore­
dom koriseenja prirodnih energetskih izvora. Uz iste ostale uslove,
promenom bilo obima, bilo rasporeda koriseenja prirodnih energetskih
izvora , dobiee se kako razIiCiti proizvodni efekti, tako i razlicita ulaganja
u reprodukciju, usled cega energetska kompozicija takode predstavlja
element fizickog izraza tehnicke opremljenosti . - Ako se izmeni bilo koji
ili svi ovi elementi fizickog izraza tehnicke opremljenosti i ako, usled toga ,
dode do povecanja moguceg uCinka sredstava na kome su izmenjeni ovi
elementi, fizicki iskazana tehnicka opremljenost se povecala. To poveeanje
ne moze da se izrazi kvantitativnim promenama navedenih elemenata
zbog njihove heterogenosti , vee jedino promenom moguceg ucinka (kapa­
citeta) posmatranog sredstva. Obrnuto, ako je, zbog promene navedenih
elemenata doslo do smanjenja mogueeg ucinka, fizicki izrazena tehnicka
opremljenost se smanjila, a to smanjenje opet je moguce kvantitativno
izraziti jedino promenom moguceg ucinka , s obzirom na heterogenost ele­
menata fizickog izraza.
(2) Vrednosni izraz tehnicke opremljenosti je vrednost (prosecna
suma osnovnih sredstava) sredstava za rad po jedinici rada. S obzirom na
to cia se ova vrednost formira kroz trZisnu cenu, a da trziSna cena, pored
ostalog zavisi od ponude i traznje, dok je traznja, pored drugih faktora ,
uslovljena i mogucim ucinkom konkretnog sredstva, moze se ocekivati da
ee, uz ostale neizmenjene uslove, cena (vrednost) konkretnog sredstva da
raste s porastom moguceg ucinka, a da opada s opadanjem moguceg ucinka.
1z ovoga bi sledilo da se tehnicka opremljenost, vrednosno iskazana,
krece u istom smeru u kome se krece tehnicka opremljenost fizicki iska­
zana. Medutim, ovakav zakljucak ne bi mogao sa sigurnoscu da se donose
i za razmere tih kretanja. Naime, vrednosni izraz promene tehnicke
opremljenosti najcesce neee biti proporcionalan fizickom izrazu te pro­
mene, jer se obicno cene sredstava za rad ne menjaju u direktnoj propor­
ciji s promenama fizickog izraza tehnicke opremljenosti. - S obzirom na
to da su prakticne mogucnosti fizickog izraza tehnicke opremljenosti
metodoloski ogranicene, najcesce se koristi vrednosni izraz, koji, usled
gornjeg odstupanja od fizickog izraza, treba uzimati samo kao priblizni
izraz tehnicke opremljenosti.
Bilo da je u pitanju fizicki izraz, bilo pak vrednosni izraz tehnicke
opremljenosti rada, s promenom tehnicke opremljenosti menjaee se radni
ucinci sredstava, a s ovim promenama menjace se ulaganja u reproduk­
ciju. S obzirom na ovaj karakter dejstva promena t~hnicke opremljenosti

428
na ulaganja u reprodukciju, tehnicka opremljenos t se, por ed ostalih
faktora, javija takode kao objektiv ni fakto7" ulaganja, i to kao faktor
ulaganja koji na trojak naCin deluje na ulaganja u reprodukciju: (1) kao
izolov ano posmatran tehnicki objekt, (2) kao kompenzacija pojedinacnih
telmickih objekata u sklopu odgovarajuceg vida organizacije i (3) kao
kompozicija elemenata fizickog izraza tehnicke opremijenosti.

3) Objektiviziranje organizacionih

elemenata strukture organizacije

Za razliku od sredstava za proizvodnju, kompozicija radnih mesta,

mei.ode rada i organizacione veze izmedu radnih mesta predstavIjaju
organizacione elemente u ukupnoj strukturi organizacije. Njihovo dejstvo
na ulaganja u reprodukciju je istovetno s dejstvom objektivnih faktora
pri takvoj strukturi organizacije koja daje optimalne ekonomske rezultaLe
sa stanovista odnosa izmedu ulaganja i rezultata ulaganja. Ako se ova
optima Ina struktura objektivizira u smisiu definisanja kao standarda ele­
menata koji odreduju, njeno dejstvo na ulaganje je moguce tretirati na
isti nacin na koji se tretiraju dejstva ostalih objektivnih faktora na ula­
ganja: moguce je, pre svega, izmeriti veliCinu odredenih konkretnih
ulaganja uslovljenih ovako standardizovanim organizacionim e'lementima
strukture organizacije; moguce je, dalje, mer iti svaku promenu velicine
ulozaka, bilo usIovljenu promenom standardizovanih organizacionih ele­
menata (1), bilo nezavisno od tih elemenaat (2). Pri tome, svaka promena,
prouzrokovana izmenom ovako standardizovanih organizacionih eleme­
nata (1), moze se tretirati kao objektivno uslovljena promena ulaganja;
obrnuto, svaka promena nastala nezavisno od st anja, iIi promene stanja,
standardizovanih organizacionih elemenata (2), moze se tretirati kao orga­
nizaciono uslovljena pTomena.
Ako se standardizovanju organizacionih elemenata strukture organi­
zacije pristupi sa stanovista navedenog optimalnog odnosa izmedu uIaga··
nja i rezultata ulaganja , usIovljenog odgovarajuCim elementom, tada ce
se standardi tih elemenata - kompozicija radnih mesta, metode rada,
organizacione veze izmedu radnih mesta - objektivizirati (odnosno po­
staviti standardi) na sledeci nacin:
1. Kompoziciju radnih mesta odreduje kvalifikaciona struktura izvr­
Silaca, kakvu zahtevaju posiovi na tim radnim mestima i broj radnih
mesta. Optimalna kvaIifikaciona struktura izvrsilaca je kvalifikaciona
struktura standardne kvalifikovanosti .8 - Sto se tice optimalnog broja
radnih mesta, on je uslovljen kompleksom: broj radnih mesta - metode
rada - organizacione veze izmedu radnih mesta.
2. Optimalan kompleks : broj radnih mesta - metode rada - orga­
nizacione veze izmedu radn ih mesta, svodi se na optimalnu organizaciju
rada, a ona je ravna ranije prikazanoj standardnoj organizadji rada. 9
Prema tome, standardizovanje, odnosno objektiviziranje, organiza-­
cionih elemenata strukture o rganizacije postize se u takvim konkTetnim
strukturama organizacije koje pocivaju na standardnoj kvalifikovanos ti
clanova kolektiva i na standardnoj organizaciji Tada posmatrane organi­
zacione jedinice.

8 Vidi glavu II, odsek II, t ac ku 2.1).

o Vidi gla vu II, odsek II, ta cku 2.2).

429
 Postoji, medutim, jedna bitna razlika izmedu objektiviziranih
organizacionih elemenata na bazi standarda u gornjem smislu i drugih
objektivnih faktora ulaganja. Dok drugi objektivni faktori ulaganja
(karakteristike sredstava za rad, karakteristike materijala, karakteri stike
tehnoloskog procesa i s1.) uslovljavaju svega jedan optimalni odnos izmedu
ulaganja i rezultata ulaganja, objektiviziraru (standarclizovani) organiza­
cioni elementi strukture organizacije mogu da uslove niz optimalnih
odnosa izmedu ulaganja i rezultata ulaganja pri ostvarivanju istog ciIja
(pri proizvodnji jednog odreaenog proizvoda). Pojava ovoga niza optimal­
nih odnosa uslovljena je Cinjenicomda se isti rezultat reprodukcije (proiz­
vodnja odredenog proizvoda) moze {)stvariti - i redovno se ostvaruje na
raznim nivoima obima proizvodnje. Pri proizvodnji jednog obima, uz
standardne organizacione elemente strukture organizacije, postici ce se
jedan optimalan odnos izmedu ulaganja i rezultata ulaganja. Meautim,
ako se zeli da se proizvodi s drugim obimom (zbog trZiSnih zahteva), koji
je, recimo, znatno visi iIi znatno nizi od prethodnog, tu proizvodnju ce
biti moguce ostvariti, uz standardne organizacione elemente strukture
organizacije, jedino uz neki drugi optimalni odnos. Drugim recima, u
raznim zonama obima, proizvodnju uz standardizovane elemente struk­
ture organizacije moguce je ostvariti uz veci iIi manji broj optimalnih
odnosa izmedu ulaganja i rezultata ulaganja, koji su medusobno razliciti,
ali, pri tome svaki od njih je optimalan sa stanovista k{)nkretnog obima
koji se zeli postici . Pri tome, jeeinu zonu obima Cini raspon u obimu
izmedu izvesne donje granice i gornje gran ice moguCih obima za koje
konkretni oeinos izmedu ulaganja i rezultata ulaganja predstavlja opti­
malan odnos uz objektivizirane organizacione elemente strukture organi­
zacije. S obzirom na to da su ovako konstruisani optimumi raznih zona
obima, iako objektivne veliCine medusobno razliCite velicine, zone obima
se Lakode javljaju kao objektivni jaktor ulaganja u istom onom smislu u
kome se kao objektivni faktor ulaganja javljaju tehnizirani vidovi orga­
nizacije rada.

4) Zone obima proizvodnje kao faktor ulaganja

U jednoj zoni obima preduzece proizvodi sve dotle dok ostaj e pri
nelzmenjenoj strukturi organizacije. Uz takvu, neizmenjenu strukturu
organizacije, one moze proizvoditi s TazIiCitim obimom. Svaki od tih
moguCih obima, medutim, ne predstavlja novu zonu obima. Isto tako, ni
svak~ \Od tih obima ne ostvaruje se uz optimalno ulaganje sa stanovista
odnosa izmedu ulaganja u reprodukciju i rezultata ulaganja. Optimalan
odnos izmedu ulaganja i rezultata uIagajna u jednoj odredenoj strukturi
orgcmizacije postize se pri onom obimu pri kome je, uz standardne orga­
nizacione elemente strukture te organizacije, izvrseni rad sadrzan u
proizvodu jednog ciklusa reprodukcije (jedn{)g izvatka iz reprodukcije)
ravan izvrsenom radu u ciklusu rada ciji rezultat je taj proizvod. Tako
os1.varen obim proi zvo dnje u jednom ciklusu je maksimalno moguc obim
uz neizmenjenu strukturu organizacije i uz neizmenjene standardizovane
organizacione elemente te strukture.
Gornji maksimalno moguc obim je istovremeno jedini objektivno
uslov ljen obim u doticnoj strukturi organizacije. Uz objektivizirane orga­
nizacione elemente u jednom ciklusu rada, obim se ne moze povecati bez
izmene strukture organizacije. Medutim, on se moze smanjiti ispod tog
maksim a1;nog obima. S obzirom na to da su ulaganja u jedan cildus pri

430
lome ostala standardna velicina - jer je nezimenjena struktura organi­
zacije, a ulaganja se vrse uz objektivizirane organizacione elemente -- i
da se na drugoj strani, obim smanjuje, za svaki od tih nizih obima ostva-

S 1 i k a 66. - ORGANIZACIONO USLOVLJENA ULAGANJA U JEDNOJ ZONI

OBIMA, PROUZROKOVANA ODSTUPANJEM OD OBJEKTIVIZIRANIH ORGA­
NIZACIONIH ELEMENATA PROCESA RADA. U periodu I (gornja slika) utrosci
radne snage su ravni potrebnom radu. Proizvodnja je ravna maksimalno mogucoj
(puno iskoriScenje kapacitcta). U periodu II utrosci radne snage se povecavaju pre­
ko potrebnog rada (/1 + 12 + i3)' zbog odstupanja od objektiviziranih (standardizo­
vanih) organizacionih elemenata procesa rada (smanjen intcnzitet, eventualno sma­
njena kvalifikovanost i s1.). Proizvodnja je smanjena ispod maksimalno moguce
(Q-q).

ruje se odnos izmedu ulaganja i rezultata ulaganja (izvatka jednog cik­

lusl:i), koji je nepovoljniji od navedenog optimalnog odnosa. Dok ulaganja
u jedan ciklus (rada ili angazovanja sredstava) ovde imaju takode objek­
tivni karakter, jer su izvrsena uz objektivizirane organizacione elemente,
ulaganja u jedinicu proizvoda nemaju objektivni karakter, jer je bro:i
proizvodnih jedinica smanjen ispod moguceg bToja u jednom ciklusu. U
stvari, ulaganja u jedinici proizvoda u jednom ciklusu imaju objektivni
kamkteT sarno do one mere pri kojoj se ona izjednacuju s ulaganjima uz
ma!"simalno moguc obim. Svako povecanje ulaganja po jedinici preko
toga objektivno uslovljenog predstavlja subjektivno (odnosno organizacio­
no, u tome smislu sto je prouzrokovano odstupanjem od objektiviziranih
organizacionih elemenata doticne strukture organizacije) uslovljeno ula­
ganje. A ovo organizacil)no uslovljeno ulaganje se menja u obrnutoj pro­
porciji s promenama obima u odnosu na objektivno moguc obim doticne
zne: ukoliko se obim vise blizi maksimalnom objektivno mogucem obimu
doticne zone (dakle, uz neizmenjenu strukturu organizacije), utoliko
su manja ova organizaciono uslovljena ulaganja; i obrnuto, ukoliko je
ostvareni konkretni obim nizi od maksimalno moguceg obima u toj zoni,
utoliko su veca ova organizaciono uslovljena ulaganja.
U gornjem slucaju optimalno - a time i objektivno uslovljeno
ulaganje se postize pri proizvodnji s maksimalno mogucim obimom, uz
neizmenjenu strukturu organizacije. Svaki drugi obim koji je manji od
ovoga, a koji se ostvaruje uz istu strukturu organizacije, je nepovoljniji
od optimalnog. Razlika izmedu ulaganja uz objektivizirane organizacione
elemente u jednom ciklusu i ulaganja uz objektivizirane organizacione
elemente u izvatku toga ciklusa, u tome slucaju predstavlja organizaciono
uslovljeno povecanje ulaganja za izvadak jednog ciklusa. Medutim, i
pored ovog organizaciono uslovljenog povecanja ulaganja za jedan izva­
dak, proizvodnja u istoj (dakle, neizmenjenoj) organizacionoj strukturi
je ipak povoljnija sa stanoviSta odnosa izmeau ulaganja i rezultata ula­
ganja za jedan izvadak nego sto bi bila proizvodnja u slucaju kad bi se
izmenila dotadaSnja organizaciona struktura. Tek sa onim obimom sa

431
kojim se, pn umeni organizacione strukture, bilo uz povecanje bilo uz
smcmjenje obima, ostvaruje povoljniji odnos izmedu ukupnog ulaganja
za izvadak u jednom ciklusu i veli cine toga izvatka (veliCine proizvodnje
jednog ciklusa), prelazi se u novu zonu obima. Ta zona moze biti ili sle­
deca niza zona - ako se obim smanj uje, ili sledeca visa - ako se obim
povecava.
U novoj zoni obima - bilo nizoj , bilo viSoj - postoji opet moguc··
nosl proi zvodnje na raznim organizacionim nivoima. Meautim, svega
,jedan obim - a to je maksimalno moguca p r oizvodnja u toj zoni - pred­
stavlja, optimalan , tj. objektivno uslovljen obim. Pri tome obimu, ula..
ga nja uz objektivizirane organizacione elemente nove organizacione
strukture u jedan ciklus izjednacuju se u ulaganjima uz iste te us'love
u lzvadak (ukupan proizvod) toga ciklusa. Prema tome, ulaganja u izva­
dak jednog ciklusa, pa i u svaku jedinicu proizvoda toga izvatka, su
obj!:!ktivno uslovljena, kao sto su objektivno uslovljena i ulaganja u sam
c iklus u novoj organizacionoj strukturi. Za svak i drugi obim proizvodnje,
niii od maksimalno moguceg, u novoj zoni, ulaganja u proizvod jednog
ciklusa uz objektivizirane organizacione elemente nove strukture orga­
nizRcije su manja od ulaganja u jedan ciklus (rada iIi angazovanja sred­
stava) zbog nepotpunog koriscenja proizvodnog potencija'la toga ciklusa;
ova razlika predstavlja organizaciono uslovljena ulaganja i krece se u
obrnutoj proporciji s promenom obima unutar zone - dakle, na isti
nae:in kao i u prethodnoj zoni.
Broj moguCih zona obima u okviru datog tehnickog kapaciteta kon­
kretne organizacione jedinice (preduzece) uslovljen je karakterom i raz-

I
I
I
Uav:
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I

ZONA II ~I ZONAIII!4---Z0HA IV~

~------QII-=Q-----~tl to!
~-------- __--_I="==QQwIV~======~---~
S 1 i k a 67. - PROMENA OBJEKT1VNO USLOVLJEN1H ULAGANJA PR1 PRE­
LASKU 1Z JEDNE ZONE OB1lVIA U DRUGU POD DEJSTVOlVI 1ZMENA ELEME­
NATA STRUKTURE ORGAN1ZAC1JE UZ OBJEKT1V1Z1RANE (STANDARDIZO­
VANE) ORGAN1ZACIONE ELEMENTE PROCESA RADA. Pri preiasku iz zone I
u zonu II uz standardizovane organizacione elemente procesa rada (kvalifikovanost,
intenzitet, organizaci.ia rada) moze se proizvoditi same na gornjoj granici nove zone
obima. Proizvodnja se prj tome povecala za Qu - Qr, dok su se ulaganja povecala
za UzII. S obzirom na povecanje ulaganja nije proporcionalno povecanju obima, ovaj
prelaz iz zone u zonu je doveo do promene objektivno uslovljenih ulaganja po jedinici

432
merama promena organizacione strukture pri izboru novog optimuma
(1) i razmerama promene velieine izvatka iz jednog ciklusa u svakoj no­
voj organizacionoj strukturi (2).
(1) Ukoliko su radikalniji karakter i razmere promene organizacione
strukture, utoliko ce radikalnije biti i promene ulaganja u jedan ciklus,
uz objektivizirane organizacione elemente te nove strukture. Samim tim
ce utoliko radika'lnija biti i promena ulaganja po jedinici proizvoda uz
objektivizirane organizClcione elemente.
(2) Od razmera promene veliCine izvatka u novoj organizacionoj
strukturi - a uz ogranieenje iz prethodne tacke - zavisi konacna veli­
Cina uloska po jedinici proizvoda uz objektivizirane organizacione ele­
mente. Od istih tih razmera, prema tome, u svakoj zoni obima, zavisi i
veliCina optimalnog odnosa izmedu ulaganja i rezultata ulaganja - a to
znaei velieina objektivno uslovljenog ulaganja - za dotienu zonu.
Svaka od mogucih zona obima u konkretnoj organizacionoj jedinici
ima drugi optimalni odnos, pa prema tome i drugo objektivno uslovljeno
ulaganje, bilo za zonu kao celinu, bilo po jedinici proizvoda u toj zoni.
To znaei da se, pri prelasku iz jedne zone obima, definisane u gornjem
smislu, u drugu, menjaju objektivno uslovljena ulaganja uz objektivizi­
rane, odnosno standardizovane organizacione elemente strukture organi­
zacije svake zone.

2. DRUSTVENI FAKTORI ULAGANJA

Drustveni faktori dejstvuju na ulaganja preko proizvodaea kao orga­

nizatora i izvrsioca reprodukcije u preduzecu. S obzirom na to da je
on istovremeno Ijudsko i drustveno bice, dejstvo tih faktora najeesce se
manifestuje jednovremeno uz sadejstvo organizacionih faldora koji po­
eivaju u s ubjektivnim momentirna lienosti proizvodaeeve. Otuda je dej­
stvo mnogih od ovih drustvenih faldora, kao objektivnih kategorija, te.sko
izlueiti od organizacionih primesa koje, u ukupnim ulaganjima, prouzro­
kuju subjektivni momenti vezani za lienost proizvodaeevu. Medutim,
izv~sni najznaeajniji od tih drustvenih faktora imaju svoj jasno naglasen
kvantitativni izraz iz koga se, direktno ill indirektno - mogu izvuCi
(eesto i kvantificirati) zakljueci 0 dejstvu tih faktora na ulaganja u repro­
dukciju. To je, u prvom redu, trziste koje, kroz konkretno formirane cene
sredstava za proizvodnju, na vi dan i kvantitativno izrazen naCin deluje
na ulaganje u reprodukciju. Slieno je i sa drustvenim planom, drustve­
nom ekonomijom i jos nekim faktorima, eiji uticaj na ulaganje je moguce
ponekad kvantitativno izraziti, a redovno precizno oceniti na osnovu
poznavanja ovih faktora.

1) TdiSte kao faktor ulaganja

Cena po kojoj se sredstva za proizvodnju unose u reprodukciju je
trZiSna cena (konkretna nabavna cena) tih sredstava u trenutku njihov2
nabavke. 10 Ova cena - nabavna cena sredstava - je rezultat odnosa iz­
medu ponude i tramje na trzistu odgovarajuce vrste sredstava u trenutku
10 Ovo ne znaci da se sredstva po toj ceni moraju zaracunati na teret nosioca
troskova.

28 Ekonomika preduzeca 433

nabavke. Sa svakom promenom odnosa izmedu na trziStu
tih sredstava se i trziSna cena navise promena
ista fizicka imace za rezultat
i
osnovna i obrtna sredstva za isti obim

Ako je promena cena doci ce do promena troskova u obrnu­

smeru.

2) Drustveni kao faktor ulaganja

Dok trziste,
cena formiranih
je
(1). Pored

da
jedne
u reproduk­
potpuno ili de­
(po kvalifiko­
i utvrdeni su
bilo minimalne zarade zarada u sva­
kom konkretnom delimicnom re­
gulisanju njihov nivo granicu rada
koje drustvo priznaje za konkretnu Na tim troskovima treba
da se formira cena kostanja, a na osnovu kroz odnos izmedu
drustvo u krajnjoj odredenu trziSnu cenu kon­
cijoj strukturi te trzisne cene) drustvo
delimicno jednu stavku

II Vidi glavu III, odsek II.

434
 (troskova rada) planskim regulisanjem zarada.1 2 - Na ovaj nacm, keoz
drustveni plan se utice na visinu troskova nezavisno od unutrasnjih orga­
nizacionih napora proizvodaca. Ovaj plan time postaje objektivni faktor
ulaganja, odnosno objektivni fakLor ekonomije preduzeca.
(2) Troskovi rada su samo jedna od pozicija kroz koju se drustvenim
planom utice na ekonomiju preduzeca i taj uticaj je direktne prirode.
Medutim, proporcije drustvenog plana u celini uticace obavezno na eko­
nom..iju preduzeca, odnosno ulaganja u reprodukciju, iako ce taj uticaj
negde biti jaci, negde slabiji, a delovace uglavnom indirektno. To su naj­
cesce sledece proporcije kroz koje se ispoljava ovaj uticaj drustvenog
plana na ulaganja u reprodukciju konkretnog preduzeca :
(a) Propor cija izmedu fondova za potrosnju i fondova za reproduk­
ciju odredice strukturu nacionalnog proizvoda. Zbog ovoga ce za jednim
proizvodima biti veca, za drugima - manja traznja; jedni ce se proda­
vati po visim, drugi --< po niZim cenama. Razume se, da ce konkretno
preduzece u svojoj poslovnoj politici morati da vodi racuna 0 ovoj ci­
njenici. Iako drustveni plan konkretno proizvodacu niSta ne propisuje,
on indirektno utice na asortiman i obim toga proizvodaca. On deluje na
njegovu ekonorniju kao objektivni faktor.
(b) Proporcija kojom se postavljaju smernice investiranja ne tangira
direktno konkI"etno preduzece, ali ce imati indirektnog uticaja na inv e­
sticionu politiku jednog preduzeca: u onim granama na koje je baceno
teziste u investiranju, kao i u granama koje su sa njima proizvodno po­
vezane, investiranje u nove objekte racionalizacije i rekonstrukcije po­
stojecih objekata biCe sire i radikalnije nego u drugim granama koje nisu
usle u prvi plan investicione politike.
(c) Proporcija kojom se odreduje visina akumulacije uslovljava, kako
direktno tako i indirektno, konkurentski polozaj pojedinih proizvodaca.
Ako je akumulacija visoka, ona ce u velikom procentu ucestvovati u pro­
dajnoj ceni konkretnog proizvoda. Mogucnosti sirenja trZiSta su tada ma­
nje nego u slucaju da je akumulacija niska. NaroCito je jak uticaj aku­
mulacije na ekonomiju preduzeca, odnosno na ulaganja u reprodukciju,
kad su razne grane opterecene razlicitim visinama akumulacije. Grane
koje su manje opterecene bice favorizovane u svom razvitku u odnosu
na grane koje su vise opterecene.

3) Drustvena ekonomija kao faktor ulaganja

Ekonomija preduzeca je deo drustvene ekonomije. Razvitak p r edu­
zeca je, usled toga, odraz razvitka privrede kojoj pripada to preduzece.
Elementi na kojima poCiva drustvena ekonomija, njene organizacione for­
me i faktori koji uslovljavaju njen razvitak, na taj nacin, postaju direktni
ili indirektni faktori razvitka ekonomije preduzeca. To pokazuju iz slede­
cih nekoliko primera:
Ako je drustvena ekonomija u celini visoko tehnizirana, tehnicka
oprema preduzeca ce takode biti na visem nivou . Obrnuto, u privredi
12 U trZiSnoj ceni, koju ce drustvo priznati, moze biti sa drzan i drugi ­
dopunski - deo plate (komponenta plate za poboljsanje ekonomije preduzeca), ako
se u ostvarenom dohotku preduzeca ja ve i komponente koj e su rezultat
(a) usteda u ulaganju sredstava za proizvodnju,
(b) prelivanja delova dohodaka drugih preduzeca, zahvaljujuCi elasticnosti i
poslovnoj umesnosti kolektiva u odabiranju triziSta, kako svojih sopstvenih pro­
izvoda tako i trziSta s redstava za proi£:vod nju.

28· 435
niskog tehnickog nivoa, izolovana izgradnja tehnicki moderno opremljenih
preduzeca, iako u principu nije iskljucena, skopcana je sa nizom speci­
ficnih problema. Preduzece s visokom tehnickom opremom i u takvoj
privredi trazi masovnu proizvodnju, a ovu uslovljava prostrano trziSte. U
privredi nedovoljno razvijenoj cesto ce biti nemoguce obezbediti prostrano
trziste za pojedine, konkretne proizvode.
Uspesno i efinkasno funkcionisanje preduzeca s visokom tehnickom
opremom zahteva visok nivo organizacije, a ovaj s.e teze obezbeduje u
poslovnom kontaktu s preduzeCima koja su na niskom organizacionom
nivou, sto je redovna pojava u nedovoljno razvijenim drustvenim eko­
nomijama.
U preduzecu koje pripada nedovoljno razvijenoj privredi stru7ctura
sredstava se takode znatno razlikuje od st.rukt.ure sredst.ava u preduzecu
visoko razvijene privrede, bez obzira na to kakav je nivo tehnicke opre­
me t.ehnickog preduzeca.
Preduzece u visoko razvijenoj privredi moei ce da sprovede visok
stepen kooperacije i specijalizacije, sto ce imati odraza na stepen ulaga­
nja u reprodukciju. Obrnuto, kod preduzeca u nerazvijenoj privredi, i
kad je dobro t.ehnicki opremljeno, t.roskovi proizvodnje ce biti relativno
visoki zbog sirokog asortimana u kome preduzece radi sve delove i sve
faze od pocetka do kraja tehnoloskog procesa svakog artikla u svom asor­
timanu. U takvom preduzecu i sredstva ce se sporije reprodukovati nego
u specijalizovanom preduzecu.
U nedovoljno razvijenoj privredi preduzece mora da ima znat.no siru
so pstvenu opremu nego u razvijenoj privredi . U razvijenoj privredi pre­
duzece koristi drustvenu saobracajnu mrezu, dok u nerazvijenoj privredi
ono cesto, pored internog, mora samo da organizuje i sprovodi i eksterni
sopstveni saobracaj . Preduzece razvijene privrede najcesce ce pribavljati
gotovu strucnu radnu snagu, dok je preduzece u nerazvijenoj privredi
cesto prisiljeno da sopstvenim sredstvima, ne samo usavrsava nego i pot­
puno izgraduje kadrove. U ovom poslednjem slucaju ulaganja u repro­
dukciju su veca od ulaganja u prvom slucaju.
Razlika u nivou razvit.ka proizvodnih snaga, ilustrovana gornjim
primerima, nije jedini Eaktor ulaganja u reprodukciju u preduzecu koji
poCiva u strukturi i karakteristikama drustvene ekonomije. Pored ovoga,
prirodno bogatstvo, kao specificnost konkretne drustvene privrede, je ta­
koae faktor ulaganja pr eduzeca koja pripadaju toj privredi. Drukcija ce
biti obrtna sredstva met.cclurskog preduzeca koje uvozi rudu iz dalekih
zemalja nego sto su sredst.va istog takvog preduzeca koje ima u neposred­
noj blizini rudnik te rude. DrukCija ce biti osnovna sredstva rudnika
uglja koji su izgradeni na bogatim nalazistima i rade s dnevnim kopom,
nego rudnika koji su izgradeni na siromasnim rudnim poljima i koji su
morali da buse kilometre podzemnih hodnika da bi stigli do uglja.

4) Ostali drustveni faktOli kao faktor ulaganja

Malo je drustvenih faktora koji, pored izlozenih, ne bi imali bilo

direktno bilo indirektno ut.icaja na ekonomiju jednog preduzeca, odnosno
na njegova ulaganja u reprodukciju. Tu kao najznacajniji spadaju: poli­
ticka situacija u zemlji, politicke veze s inostranstvom, ekonomski odnosi

436
s drugim zemljama, karakteristike privrednog sistema i sl. Ovi i mnogi
drugi neprivredni momenti dru stvenO'g karaktera ulaze takO'de u kategO'­
riju drustvenih faktO'ra ulaganja u reprodukciju i, sa stanO'vista kO'nkret­
nO'g preduzeca, imaju O'bjektivni karakter.
Instrumenti privrednO'g sistema, kO'ji su najcesce i instrumenti dru­
stvenog plana, cesto imaju vanrednO' jak uticaj na ekO'nO'miju preduzeca,
odnosnO' na karakter i visinu ulaganja u reprO'dukciju. Ako je sistemO'm
rasPO'dele dohO'tka predvidena, recimO', fiksna zarada, iIi minimalna za­
rada, O'va zarada PO'staje neizbezan tro.sak i tereti preduzece bez O'bzira
na trzisnu situaciju i mO'gucnost preduzeca da plasira svO'je prO'izvO'de.
AkO' se amortizacija placa unapred , nezavisnO' O'd prodaje robe, za takvO'
plae:anje preduzece ce mO'rati da angazuje specijalna obrtna sredstva,
iako arnortizacija predstavlja reprO'dukovanje O'snO'vnih sredstava. AkO'
su sirovine opterecene visO'kO'm akumulacijO'm, preduzeCu ce biti potreb­
na znatno veca obrtna sredstva no sto bi bila potrebna da je akumula­
cija na sirovine niza. Ako se doprinosi drustvu placaju periO'dicno, neza­
visnO' O'd naplata za prodaju robe, preduzecu ce biti potrebna druga O'brt­
na sredstva nO' stO' bi bila potrebna kad bi se drustveni doprinO'si placali
u irenutku naplate sume za prodatu rO'bu. Svi O'vi uslovi nametnuti su
preduzecu privrednim sistemO'm i njegovim planskim instrumentima. Oni
mO'gu da pogadaju ili favO'rizuju konkretnO' preduzece. Medutim, oni su
za njega objektivno dati i preduzece ne mO'ze da O'tklanja eventual no ne­
gativni uticaj tih instrumenata, dO'k se ne izmene prO'pisi, odnO'sno instru­
menti, kO'jima su oni regulisani.

III. ORGANIZACIONI FAKTORI ULAGANJA

Organizaciono uslovljena ulaganja su sva PO'vecanja ulaganja u re­

produkciju preko O'bjektivno uslovljenih, tj. prekO' ulaganja uslovljenih
dejstvO'm tehnickih , drustvenih i objektiviziranih organizacionih eleme­
nata u strukturi O'rganizacije. Ona se ispoljavaju kao:
utrosak radne snage preko O'bjektivnO' PO'trebnog,
povecanje troskova preko O'bjektivnO' nuznih i
sporije reprO'dukovanje sredstava od O'bjektivno mO'guceg.
Faktori kO'ji uslovljavaju povecanje ulaganja elemenata proizvO'dnje
u navedenim oblicima leze u licnosti proizvO'dacevoj kO'ji je izvrsilac i
organizator reprodukcije. Medutim, u odnO'su na objektivne faktO're, ovi
organizacioni - subjektivni - faktori ulaganja imaju niz svojih speci­
ficnih obelezja, od kojih su najtipicnija :
(1) najveci deo organizaciO'no uslO'vlj enih povecanja u ulaganja dolazi po
impulsima prO'cesa rada;
(2) po pravilu, ne postO'ji izdiferenciranost organizacionih faktora u onom
smislu u kO'me postoji izdiferenciranost objektivnih faktO'ra , a jos ma­
nje mogucnost povezivanja svakog O'd tih faktora s konkretnim pove­
canjem u'1aganja koje je taj faktO'r prO'uzrokO'vao;
(3) rezultati dejstva organizacionih faktora, shvaeeni kao povecanje ula­
ganja u reprodukciju, u najveeem broju slucajeva ne mO'gu direktno
da se zahvate, vee sarno indirektno, i to u globalnom iznosu, kao uku­
pni rezultat dejstva niza najrazlicitijih organizacionih faktora.

437
 (1) Svaka operacija u procesl~ rada mora da se organizuje pre iIi u
toku samog njenog izvodenja. Kroz ovo organizovanje utice se na ekono­
miju preduzeea, a time i na ulaganja u njegovu reprodukciju, direktno
(a) iIi indirektno (b).
(a) Direktni uticaj organizovanja procesa rada na ulaganja ispoljava
se u veeem iIi manjem trosenju radne snage u procesu rada. Ako je siste­
matisan i hronoloski pravilno postavljen proces rada, iz njega ce biti
iskljuceni mnogi intervali nerada koji su dovodi'li do cekanja i nepotrebnih
gubitaka rada. Uovakvim i slicnim slucajevima, ulaganja radne snage u
reprodukciju su bila veca ad ulaganja koja su objektivno nuzna, s obzi­
rom na tehnicke i drustvene faktore, i objektivizirane organizacione ele­
mente strukture organizacije.
(b) Indirektni uticaj organizovanja procesa rada na ulaganja u re­
produkciju ispoljava se u vidu povecanih ulaganja s redstava u reproduk­
ciju, bilo da se ista ispoljavaju u vidu trosenja, bilo pak u vidu angazova­
nja sredstava. Nairne, nepotrebna trosenja radne snage nisu jedini, a
najcesce ni glavni negativni efekti organizovanja procesa rada. Zbog
pogresnog izvrsenja odredenog proizvodnog zadatka, u proizvodnji mogu
da se jave lwarovi materijala, lom masine, nedovoljno koriscenje masine
i s1., cije negativne posledice su obicno visestruko veee od proizvedene
nove vrednosti. Pogresna ocena trzisne situacije moze dovesti do orijen­
tacije na pogresno trZiste, do zastoja u realizaciji robe, do poveeanog
ang azovanja sredstava - drugim recima, do poveeanih ulaganja u repro­
dukciju rna u kome vidu.
Razmere efekta ovakvih i slicnih organizacionih mera zavise od
orqanizacione umesnosti proizvodaca i njegovog subjektivnog stava prema
procesu reprodukcije. Ukoliko je pozitivniji taj stay, utoliko je manje
preicoracenje ulaganja u reprodukciju preko objektivno nuznih. Organi­
zacloni nivo preduzeca , medutim, nikad nije trajnije tako visok da bi
iskljucivao mogucnost pojave bilo kakvih organizaciono uslovljenih ula­
gan ja preko objektivno nuznih. I pri najboljoj organizaciji javice se izve·­
sn e prikrivene rezerve u ulaganjima - dakle izvesna suvisna ulaganja
- sa Cijim se smanjenjem ili otklanjanjem poboljsava ekonomija predu­
zeca, i, ukoliko su smanjenja ulaganja ove vrste veca, utoliko je veci uspeh
u organizovanju proizvodnje.
(2) Drugu specificnost organizacionih faktora ulaganja cini njihova
n edovoljna izdijerenciranost. U ovom pogledu oni se znatno razlikuju od
obj ektivnih - na primer tehnickih - faktora. Ako je objektivno uslov..
ljen utrosak, recimo, lima, za odreden proizvod ravan, recimo, 2 m~
onci a se tu jasno zna da je taj utrosak uslovljen karakteristikama proiz­
vod a, eventualno karakteristikama tehnoloskog procesa i eventual no ka­
rakteristikama masina kojima se taj lim preraduje. Svaki od ovih tehnic­
kih elemenata predstavl,ia jedan objektivni faktor ulaganja , za svaki od
njih najcesce se moze konstatovati u kojoj meri ba's on uslovljava odgova­
r ajuee ulaganje. - Organizacioni faktori n i priblizno nisu tako izdiferenci­
rani. Recimo, doslo je do kvara jednog proizvoda pri njegovoj tehnoloskoj
obradi. Taj kvar je prouzrokovan organizacionim jaktorima i, uz nor­
malnu obradu, on je mogao biti izbegnut. Meautim, retko kad se zna koji
,i e to pojedinacno odreaeni organizacioni faktor koji je prouzrokovao
kvar. Ovo nije sigurno cak ni u onim slucajevima u kojima se u opera­
tivnoj dokumentaciji izri6to navodi faktor - nepaznja radnika, neis­
pravnost masine, slab kvalitet materijala, pogresno uputstvo p redradnika

438
 i s1. Bilo koji od ovih fal<:tora da se uzme kao prouzrokovac kvara, jos
uvek nije sigurno da i ostaIi pobrojani, iIi cak i neki n epoznati, faktori
nisu doprineli pojavi kvara. - Cak i onda kad je vee skoro izvesno da
je to, recimo, »nepa znja ra:dnika «, time jos uvek nije mnogo receno 0
faktoru koji je prouzrokovao kvar . »Nepaznja « kao organizacioni (sub­
jektivni) faktor pojave kvara je sarno poslednji izraz n iza subjektivnih
stanja koja su dovela do negativnog stava prema poslu, okarakterisanog
kao »nepaznja«: premorenost, nesposobnost da se posao savlada fizicki
iIi umno, nezadovoljstvo dodeljenim zadatkom, odsustvo interesa za uspeh,
licne nedaee u porodici, sklonost porocima, kao sto su pijancenje, neuredan
zivot, kocka itd . Svako od ovih i niza drugih subjektivnih stanja
ima opet niz svojih subjektirnih, drustyen ih i s1. uzroka koji indirektno
deluju na ulaganja. Svaki od njih je takocle u izvesnoj meri organizacioni,
iIi subjektivni faktor ulaganja. A ni za jedan od njih, bili oni direktni
iIi indirektni, ne sarno da ne moze da se utvrdi njegov efekat na organi­
zaciono uslovljeno poveeanje ulaganja , vee se ne moze sa sigurnoseu ni
tvrditi da je konkretni od tih mnogobrojnih subjektivnih faktora delovao
na pajavu poveeanog, organizaciono uslovljenog ulaganja u posmatranom
slucaju .
(3) Rezultati dejstva pojedinih organizacionih faktora takocle nisu
dovoljno izdiferencirani, naroCito ne direktno izdiferencirani, u ukupnim
izlaganjima. Tako, na primer, stepen neuspeha u konstrukciji proizvoda,
razradi tehnoloskog procesa i s1., najcesee neee mob kvantitativno direkt­
no da se izraze, ali ee taj neuspeh imati za rezultat proi zvod koji ee biti
rclavo primljen od strane potrosaca. Promet takvog proizvoda ee verovat­
no biti nedovolj a n u odnosu na r azmere ulaganja potrebnih za njegovu
proizvodnju, tako da ee se proizvodnja mob odriati samo radom s gu­
bitkom ili eventualno s minimalnim dobitkom. Ili, rclavo planiranje moze
da dovede do pogresne triisne orijentacije, do usporenja reprodukcije,
do sirokog asortimana proizvoda cije posledice ee biti relati vno visoki
troskovi proizvodnje itd. Medutim, ni j edna od ovih posledica ne moze
da se okarakterise kao direktna i iskljuCiva posledica rdavag planiranja.
Ili, pak, lose rukovodenje radom u radionicarna moze da ima za posle­
dicu zastoj u radu, nepotrebne gubitke radnog vremena, nagomilavanje
nedovrsene proizvodnje, podbaeaj kvaliteta proizvoda i s1. Svaka od ovih
pojava predstavlja negativnu stranu ekonomije preduzeea, ali ni kod
jedne od njih ne moze da se izkvantificira direktni uticaj na ekonomiju .
Za ave i mnoge druge njima slicne organizacione nedostatke ne moze da
se izrazi direktni negativni uticaj na ulaganja u proizvodnju zbog toga
sto oni ne deluju izolovano i samostalno, v ee u sklopu ni za drugih orga­
nizacionih nedostataka. Uticaj svih tih organizacionih mera na ulaganja
u proizvodnju ispoljiee se indirektno, tek kroz konacan ekonomski uspeh
preduzeea. Taj uticaj moze i da se izkvantificira, ali u globalnom iznosu :
recimo, razIika izmeclu troskova koji su konkretno ostvareni i objektivno
mogueih troskova predstavlja g ubitke na troskovima zbog organi zacionih
nedostataka; iIi, razlika izmedu objektivno mogueeg i konkretnog koefi­
cijenta reprodukovanja posledica je takocle organizacionih nedos tataka ,
itd. Samo, koliko je koji organizacioni nedostatak uticao na poveeanje
troskova, na smanjenje koeficijenta reprodukovanja, na pogorsanje kva­
liteta proizvoda i s1. to ne moze da se vidi iz ovoga globalnog rezultata.
Pa ipak, pored izlozenih specificnosti kompleksnog delovanja orga­
nizacionih faktora, s ukupnim zajednickim rezultatom toga dejstva, u
izvesnim slucajevima moguee je

439
1) izdvojiti tipske slucajeve organizaciono uslovnih povecanja ulaga­
nja i
2) odmeriti dejstvo organizacionih faktora pri izboru navih tehnickih
elemenata.

1) Tipski slucajevi organizaciono uslovljenih povecanja ulaganja

U izvesnim tipskim slucajevima organiza:ciono uslovljena povecanja
ulaganja mogu da se izdvoje od objektivno uslovljenih i ostalih organi··
zaciono uslovljenih ulaganja i da se, tako izdvojeni, analiziraju. Pri tome
je moguce najcesce razmere tih ulaganja i kvantitativno izraziti. To su
sledeci slucajevi:
1. Povecanja ulaganja prouzrokovana kvarom ili lomom sredstava za
proizvodnju takode mogu da se izluce kao specificni slucajevi organiza­
ciono uslovljenih ulaganja i da se kvantificiraju. Kad je u pitanju kvar
materijala, odnosno polufabrikata u proizvodnji, tada je cesto moguce
utvrditi i faktore koji su prouzrokovali kvar: pogresno pripremljena (ste­
lovana) masina, rdav alat, rdav materijal, nedovoljna vestina radnikova
pri radu, pogresna instrukcija predradnika, pogresno tehnicko resenje u
konstrukciji ili tehnoloskom procesu i s1. Identifikovanje uzrocnika, od­
nosno faktora , koji u ovom smislu dovode do pojave kvara materijala
znatno doprinosi mogucnostima otklanjanja, odnosno sprecavanja budu­
Cih pojava slicnog kvara. - Kod kvara, odnosno lorna masina i uredaja
neposredni prouzrokovac maze cesce da se otkrije, ali su uzroci loma
obic;no kompleksni, tako da je njih nemoguce precizno izluciti kao faktore
povecanih organizaciono uslovljenih ulaganja: nedovoljno ili nepravilno
odrzavanje masina, pogresno rukovanje masinom, preopterecivanje ma­
sina pri radu, neumesnost radnikova i s1.
2. Rasipanje sredstava za proizvodnju obuhvata sve oblike nepotreb­
nih trosenja sredstava koja nisuobuhvacena nekim od navedenih dvaju
oblika organizaciono utvrdenih povecanja trosenja. Ta rasipanja - re­
cimo materijala - desavaju se mahom na organizacionim (reZijskim) rad­
nim mestima : rasipnicko trosenje materijala za odrzavanje, nekontroli­
sano trosenje energije (pogonska, kaloricna, osvetjenje), nepotrebno tro­
senje kancelarijskog ili s1. materijala, nepotrebni putni trookovi, svi oblici
povecanja trosenja sredstava za proizvodnju u vezi s pogresno -cl.onetim
odlukama 0 radu pojedinih organa i sluzbi u preduzecu (pogresno istrazi­
vanje trZiSta, troskovi nepravilne trzisne orijentacije i s1.).
3. Odstupanje od standardne kvalifikovanosti predstavlja organiza­
ciono uslovljeno povecanje troskova - a preko ovoga i angazovanih sred­
stava - rada. Naime, pri radu sa standardnom kvalifikovanoscu, troskovi
rada (u stvali izgradnje kvalifikovanosti) su minimalni po j edinici proiz­
voda. Oni se povecavaju po jedinici zbog odstupanja od standardne kva­
lifikovanosti i ta razlika (koja se u svakom konkretnom slucaju moze
kvanifictrati) predstavlja organizaciono uslov1jeno povecanje troskova
rada po kvalifikovanosti.
4. Odstupanje od standardnog intenziteta rada ima takode za posle­
dicu povecanje ulaganja: povecanje ulaganja proizvodaceve bioenergije,
jeT' SLl utrosci te bioenergije po jedinici proizvoda minimalni pri radu uz
standardni intenzitet; povecanje troskova rada, jer za povecana trosenja
bioenergije cesto placaju povecanim zaradama u jedinici vremena.

440
 5. Odstupanja od standardne organizacije procesa rada imaju za po­
sledicu produzavanje trajanja procesa rada po jedinici proizvoda ili za
jedan izvadak. Tim produzavanjem se, pre svega, povecavaju trosenja
radne snage po jedinici proizvoda, sarnim tim sto je produzeno vreme
proizvodnje toga proizvoda; povecavaju se takode i trosenja sredstava za
proizvodnju - naroCito onih sredstava eije trosenje je vezano direktno
za ciklus proizvodnje, a ne za pojedinaeno posmatran proizvod (rezijska
trosenja sredstava za proizvodnju); povecavaju se zatim angazovana sred­
stva zbog produzenja vremena trajanja angazovanosti. - Sva ova pove­
canja ulaganja, nastala zbog odstupanja od standardne organizacije rada
prouzrokovana su dejstvom organizacionih faktora. Sarno, dok su ti fak­
tori, u slucajevima odstupanja od standardne kvalifikovanosti standard­
nog intenziteta rada najeesce potpuno odredivi, s obzirom na to da su
vezani 'za odredena radna mesta ili odredene lienosti, faktori koji do­
vode do odstupanja od standardne organizacije rada kompleksni su i nisu
pojedinaeno odredivi. Oni obuhvataju sve tri ranije navedene grupe
organizacionih elemenata strukture organizacije konkretne jedinice: kom­
poziciju radnih mesta, metode rada, organizacione veze izmedu radnih
mesta. Izlueivanje dejstva bilo kog od ovih faktora obieno je u praksi
neizvodljivo, ali je moguce merenje ukupnog dejstva tih faktora i predu­
zimanje odgovarajuCih organizacionih mera u cilju otklanjanja ulaganja
ove vrste.

2) Dejstvo organizacionih faktora pri izboru novih tehnickih

elemenata
Tehnieki faktori ulaganja, kao sto je ranije naglaseno, predstavljaju
objektivne kategorije, usled eega ulaganja u reprodukciju, nastala pod
njihovim dejstvom, imaju karakter objektivno uslovljenih ulaganja. Me­
dutim, u fazi izbora tehnickih re§enja, subjektivni momenti, saddani u
lienosti koja vrsi ovaj izbor (konstruktor, tehnolog, rukovodilac politike
prodaje i s1.) dolaze u punoj meri do izrazaja pri odluCivanju u ovom
izboru. Ako je odluka pala na takve tehnicke elemente i njihovu kompo­
ziciju koji obezbeduju optimalna ekonomska resenja sa stanovista eko­
nomskih principa reprodukcije, ueinjeni izbor ima objektivni karakter.
Ali, ako su pli ovom izboru odabrana takva tehnieka resenja koja dovode
do povecanih ulaganja preko optimuma, tada u izboru deluju organiza­
cioni faktori vezani za lienost koja vrSi izbor. Konstruktor, tehnolog i s1.
- moze da postavi i izvede takva tehnieka resenja koja obezbeduju ze­
Jjene upotrebne kvalitete proizvoda i da se pri tome postignu optimalna
ulaganja za njegovu proizvodnju. Moze, medutim, da i7Abere varijantu
koja ne obezbeduje odgovarajuce upotrebne kvalitete, usled cega proiz­
vod ne moze da nade plasman na trzistu, sto dovodi do smanjenja ostva­
renih rezultata reprodukcije, do povecanja ulaganja za jedinicu realizo­
vanog proizvoda i s1. Isto tako, konstruktor ili tehnolog je mogao da
obezbedi odgovarajuci kvalitet proizvoda ali da izabere takvu konstruk­
ciono-tehnoloSku varijantu koja zahteva mnogo vise ulaganja od opti­
malnih; iIi je mogao da primeni nedovoljno proverena, nedovoljno raz­
radena ili pogresno razradena tehnieka resenja, sto moze da dovede do
neuspeha u proizvodnji, do ,lorna postrojenja i s1. Negativni rezultati ovih
tehniekih promaSaja obieno su trajne prirode. Oni najeesce mogu i da
se kvantificiraju. Medutim, utvrdivanje faktora koji su direktno prouz­
rokovali pogresna tehnicka resenja najcesce je neizvodljivo. Ovo zbog

441
toga sto u odlucivanju 0 konkretnim resenjima obicno ne ucestvuju samo
odgovarajuCi tehnicki organi sopstvenog kolektiva vee i strucnjaci spolja
iIi nestrucni rukovodioci iz preduzeca i sl.
Greske gornje i slicne vrste pri izboru tehnickih faldora predstav­
Ijaju greske organizacione prirode, s obzirom da su prouzrokovane sub­
jektivnim momentima lica koja su vrsila izbor u fazi izbora. Medutim,
kad su jednom izabrani tehnicki elementi i uvedeni u proizvodnju sa
svima tim njihovim nedostacima, ovi nedostaci predstavljaju objektivnu
kategoriju (objektivne faktore) za kolektiv koji koristi sredstva za pro­
izvodnju na kojima je pricinjena greska. Ovo vazi pogotovu za one slu­
cajeve u kojima takav jedan kolektiv nije imao moguenosti ni indirekt­
nog uticaja na odluku, s obzirom da je 0 tehnickim faktorima odluCivano
izvan konkretnog kolektiva, odnosno preduzeca, sto je najcesee slucaj kad
investitor nije istovremeno i izvodac radova.

442
 REGISTAR POJMOVA

A prosecna suma, 366-372

Alnti, 100
- reprodukovanih, sJika, 369

- u pocetnom robnom obliku,

Amortizacij a, 296
369-371

Amortizovanje
- uslovljenost, 345-349

- funkcionalni sistem, 297

- period, 315

- vremenski sis tern, 297

- pojam, 306

- problem, 323-324

Angazovana sredstva
- prosecni, 356

- kao funkcija trosenja, 391-395

- sJika, 329

- kao umnozak koeficijenta angazova­ - svodenje na koncepte trosenja,

nja i troskova, 391-395

392-394

- karakteristike, 324-353
- u dva sukcesivna ciklusa reproduk­

- u jednom ciklusu, ukupna prosecna

cije, sJika, 327

- u materijalu, duzina zavrsne robne

suma, 380
faze, sJika, 384

u materijalu, 372-377
- u prelaznim tehnoloskim oblicima,

- u pocetnom robnom obliku, 337

uslovljenost, 345- 351

u reprodukciji, povecanje sume, 157

- u reprodukciji, 305

- u sredstvima za proizvodnju, 75
- u sredstvima za rad, 329-331

- u sredstvima za rad, metamorfoza,

- uslovljenost, 340-352

(324
u pocetnom robnom obJiku,
- u troskovima materijala
340-34.5
- u prelaznom tehnoloskom obliku,
u zavrsnom robnom obliku,
334-336
351-352

- u zavrsnom rob nom obliku,

Angazovanost,

337-338
- produzenje kontinuiteta, 352

- u zalihi gotove robe, slika, 338

- promena obJika, 352

- uzaradama,
- sredstva u materijalu, karakteristi­
- karakteristike, 338-340
ke, 333-337

- u prelaznim tehnoloskim oblici­ - stanje, 321

rna, 338-339
- vreme, 350

- u zavrsnom rob nom obJiku, 340

Asortiman,

- u zavrsnom robnom obliku, slika 340

- proizvodnje, 50

Angazovana suma, 314

Automatska proizvodnja, 98, 423,

- u jednom momentu, 317

- pojedinacna, 361

Angazovanje sredstava, 316

B
cilj, 307

elementi, 320
Bankarska preduzeca, 13-15

i reprodukovanje sredstava, 317

Bilans drustvene potrosnje, ravnoteza,

i trosenje sredstava, 317

211

momenat, 319

obrtnih
Bioenergija, utrosak, 127

- u materijalu, uslovljenost,
Blokiranje, period 314

349-351

- u zaradama, uslovljenost, 351-352

- odnos prema trosenju, 353-355

c
- osnovnih,

- oblici, 332-333
Cena, 22

- slika, 333
- kao izraz drustvenog priznanja re­

pri ravnomernom reprodukovanju

produkcionog trosenja sredstava,

325
174-175

443
- kostanja - periodi rada i periodi nerada, slika ,
- i utrosak radne snage pri prome­ 145
ni asortimana, slika, 375 - pojedinacni, 146--147
- kumulirane komponente 279 -- slika, 146
- pojam, 245 ' - prekrivanje faza, 154--156
- trgovinskog preduzeca, 248 -- slika, 155
materijala, 296 - prekrivanje operacija, 153-154
- prekrivanje raznih ciklusa, 156-157
- nabavna, sredstva, 184-185 - prosecni, 146-147
- po jedinici sredstava -- slika, 147
- s nemerljivim utroscima, 192 - realni , 146-147
- za proizvodnju, s merljivim utro­ -- slika, 146
scima, 191 - struktura poslova, 150
- sredstva, - tehnoloski aspekt, 149-152
- fakturna, 192 Ciklus reprodukcije, 395-397, 100
- u momentu kupovine novog sred­ - jednog sredstva za rad i ciklus re­
stva, 188 produkcije proizvoda koji se radi po­
- u momentu proizvodnje, 184--185 mocu tog sredstva u veku trajanja
- u trentuku prodaje proizvoda, 186 sredstva za rad, slika, 322
- za proizvodnju, 171-198 ostvareni, 399 n
- po jedinici utroska, 190-194 - pojam, 395- 396
- reprodukcioni aspekt, 179-190 - proizvoda, 102
Ciklus angazovanja sredstava,353-366 - znacaj, 395-397
- duzina Ciklus trosenja radne snage, 147-149
- u prosecnom ciklusu, 380-384 - skracenje, 157
- hronoloski aspekt, 356-359
- obrtnih,
- u materijalu , duzina faza, 383-384 D
- u zaradama, duzina faza,383-384
_ odnos izmedu prosecnog i realnog Deblokiranje (amortizovanje) osnovnih
ciklusa, slika, 366 sredstava, slika, 368
- odnos prema ciklusu proizvodnje, 359 Deblokiranje sredstava, momenat, 314
- odnos prema ciklusu rada, 359 Degresija relativno fiksnih troskova 272
- osnovnih, duzina faza Demontiranje pri generalnom rem;ntu
- pocetna robna faza, 354 2~ ,
- pojam, 353-358
- prosecna suma angazovanih sredsta­ Dimenzija i tezina proizvoda 406
va, 366-380 Direktor proizvodnje, 163 '
- prosecni, 361-366 Dodatna kalkulacija,
- obracun ukupnih troskova pri­
- realni, 360-361 menom jedinstvenog kljuca slika
- s tvarni, 360--361 302 ' ,
- tehnoloska faza, 354 utvrdivanje kljuca za obracun
- tehnoloski aspekt, 356-359 troskova slika, 302
- u materijalu, duzina pocetne robne Dohodak, 29, 28,
faze, slika, 383 - kao rezultat ekono)nije, 29
- zavrsna robna faza 354 Drustvena ekonomija,
Ciklus komercijalne r~produkcije, 395
- kao faktor ulaganja, 435-437
Drustvena evidncija, 14
Ciklus proizvodne reprodukcije, 395
Drustvena podela rada, 8, 32
- odnos prema ciklusu angazovanja,
slika, 395 Drustvena reprodukcija,
- ciljevi, 31
Ciklus proizvodnje, 353 - faze procesa, 18
Ciklusa rada, 144--160 Drustveni faktori ulaganja, 433--437, 436
- ekonomsko-organizacioni efekti hro­ Drustveni plan kao faktor ulaganja
noloskog kompleksa, 157-160 434-435 '
- faze, 150
Duzina faze prekrivanja, 384
- hronoloski aspekt, 152-160
- izvrsni i organizacioni poslovi u po­
jedinim fazama rada, slika 152 E
karakteristike, 145--149 ' Efekat proizvodnje, maksimalan, 38
- odnos prema ciklusu trosenja radne Elementi
snage 147-149 - ekonomije preduzeca 28-30
- slika, 149 - proizvodnje, 73 '

444
 - konkurentski odnos, 287
I
- uzajamna supstancija, 287-289

reprodukcija, 73
Intenzitet rada,

- rezultata ekonomije, 28-29

- donja granica, slika, 129

- ulaganja u reprodukciju, 30
- gornja granica , slika , 129

Ekonomija
- standardni, slika, 129, 312

- drustvena, 435--437
Intenzitet trosenja, 80

- preduzeea, 28-49
- radne snage, 121

- ciljevi, 31-44
- sredstva za rad, 101

- kao mezoekonomija, 38
Intervali nerada,

- kvalitet, 48--49, 47-48, 45-47

- eliminisa nje, 157

Ekonomika preduzeea, 49-67

Inventar, 100

cilj, 52

i knjigovodstvo, 54-58
Izdaci u reprodukciji, 248-250

i organizacija preduzeea, 58-60

Izmirenja suprotnosti izmedu ma k ro­
i politicka ekonomija, 50-62
ekonomije i mikroekonomije, 38-39

i statistika, 62-63
Izvrseni rad, masa, 221

metode, 63
Izvrsenje, 150

- predmet, 50-52

problematika, 50
IzvrSene operacije, 154

- razgranicenje izmedu nje i srodnih

IzvrSeni poslovi, 18, 150

naucnih disciplina, 53-63

Ekonomska teorija, opste metode, 64-65

J
Ekonomski principi reprodukcije 26-27

Jedinica mere sredstava za proizvod­

Ekonomsko-projektna metoda, 65
nju, 190-191

Jedinica mere za energiju, 120 n

F
Faktori
K
- drustveni,

- i ulaganja, 436
Kalkulacija,

- organizacioni,
- dodatna, 301

- i ulaganja, 437-441
- ekvivalentnih brojeva, 300

- tehincke opremljenosti rada, 33

- slika, 300

- ulaganja, 30
- metode, 299, 300

- drustveni, 404, 433-437

- vezanih proizvoda, 301

- objektivni, 404--436

- organizacioni, 404
Kapacitet,

- pojam, 402
- radni, 108

- tehnicki, 406-431
- tehnicki mogue, 108

- i prirodni, 404
Kapital,

- u reprodukciju, 401-442
- opticajni, 325

- slika, 403
- stalni, 325

- utroska radne snage, 123-132

Kara kteristike
Faza
- angazovanja sredstava u sredstvima
- potrosnje, 61
za rad, 324-334

- prekrivanja, 363, 358

- dinamike troskova, 267-280

- proizvodnje, 60
- materijala , 415--417

- raspodele, 61-62
- proizvoda, 406-412

- razmene, 61-62
- fizicke i upotrebne, 406--408
Finansijska reproduktivnost, stepen,
- kao faktor ulaganja, 408--412
347
- sredstva za rad kao faktor ulaganja,
414--415
Fizicki vek, 259
- tehnoloskog procesa, 412--414
Fizicko trosenje sredstava za rad,
- troskova,
101-102
- istorijske tendencije u promena­
Funkcionalni kvalitet proizvoda, 406
rna, 286

- promene u zavisnosti od vidova

G organizacije, 287

Klimatizaciono-sanitarna sredstva, 420

Grane privrede, 15-18

Koeficijent angazovanja sredstava,

385-391, 399,

H -- fazni, 386

- izrazavanje, 387-389

Hronoloska sukcesija operacija, 154

- karakteristike, 386-387

445

- parcijalni, 386, 389

- kalkulacija, 299

- po eJementima, 386
- organizacija rada, 41--43

- pojam, 384-391
- ostvarenja ciljeva mikroekonomije,

- promena, 393
37

- ukupni, 384-385, 389

Metod rada, kao element strukture or­
- u robi u komercijalnom prometu,
ganizacije, 425

389-390

Mezoekonomija, 35, 37--44

Koeficijent reprodukcije, 398

- elementi, 46

- karakteristike, 399

- pojam, 398-399
Mikroekonomija, 34

- kao ekonomija pojedinca, 35-37

Koeficijent slozenosti rada, 231

- principi, 35

Kolektiv preduzeca, 4-5

- saddina, 35

Konkurencija, 236
Montiranje pri generalnom remontu, 261

Kontinuitet r ada , 351

Komercijalno reprodukovanje, 298

N
Komore, 24

Komercijalno-analiticka metoda, 65
Nabavna cena sredstava za proizvodnju,

Kompozicije radnih mesta kao element

178

strukture organizacije, 426--427 Nabavna td.isna cena robe, 248

Kvalifikaciona struktura
Nabavni troskovi sredstava za rad 192,

- radnika, kao faktor zarade, 230-232

296

Kvalifikacioni profil, troskovi izgrad­ Nejednaki utrosci radne snage, 121-123

nje, 123
Netehniz irane organizacione mere, 405

Kvalifikovanost,
Nivo tehnicke opremljenosti kao faktor

- standardna, 214
ul aganja, 427--429

- stepen, 123, 126, 129

- vrste, 124, 127, 128

Nosilac utroska sredstava, 82

Nova vrednost, 28, 29

Kvalitet

- ekonomije,
Novcani oblik sredstava, 310, 312

- preduzeca, 45-49

- materijala, 416-417

kao faktor ulaganja, 418--419

o
Kvar sredstava za rad, 102
Obim proizvodnje,

- moguce varijante, 215

L Objektiviziranje organizacionih eleme­

nata strukture organizacije, 429-430

Lancana proizvodnja, 98, 423

Objektivno u sJovl jena ulaganja, prome­

Licni dohodak,
na pri prelasku iz jedne zone obima

- nominalni, 233
u drugu, 432

- stimulativni, 222
Oblici u1agan ja u reprodukciju, (anga­

Linijska serijska proizvodnj a, 423

zova nj a i trosenja), slika, 74

Lom sredstava za rad, 101-103,

Oblik sa spoljasnjim izgledom proizvo­
da, 406

M Obrnuta sredstva, 389

Makroekonomija, 34,
Obrnuta vrednost, 389

- kao drustvena ekonomija, 32-35

Obrtna sredstva, 386

Manipulaciona taksa, 14
- angazovanje u materijalu u pocet­

nom robnom obliku, 374-375

Masovna proizvodnja, 423, 98

- angazovana u troskovima materijala,

Masine, 100
376-377

Materijal
- ravnomerno rasporedena na celu

- okazioni, 416
duzinu tehnoloske faze ciklusa, 377

- standardni, 416
- u fazi prekrivanja, slika, 374

Mesta utrosaka, slika, 86

- u tehnoJoskoj fazi , 372-379

- u zavrsnoj robnoj fazi , slika, 376

Mesto utrosaka sredstava, 84

- u zavrSnom robnom obliku,

Metamo rfoza sredstava u reprodukciji,

375-376

opsta shema, slika, 311

- angazovana u troskovima rada

Metamorfoze sredstava u reprodukciji,

- u zavrsnom rob nom obliku,

310
378-379

Metode
- zalihe gotove robe, slika, 379

446
 angazovana u zalihama materijala, p
slika, 375
angazovana u zaradama, 378-380 Periodika isplate zarada, 351
- u fazi prekrivanja, slika, 378 Periodi rada i periodi nerad a. 145-146
- u tehnoloskoj fazi, sIika, 378
- u za radama u tehnoloskoj fazi,
Plan drustveni, 434-435
378-379
Planska cena sredstava za proizvodnju,
Odgovornost, stepen, 123
197-198
Odr2'avanje sredstava za rad,193
Planske proporcije, kao determinanta
zarade, 218--220
Operacija

in ternog transporta, 284

Pocetna robna faza ciklusa angazova nja,
izvrsna, 7
353, 362
netehnoloska, 122
Podela rada
od rzava nja sredstava za rad, 284
po kriterijumu procesa rada, 15
organizaciona, 7
- po kriterijumu plocesa reprodukcije,
organizacionog koordiniranja, 284
10--15
- tehni cke kontrole, 284
Pojedinacna proi zvodnja, 96, 423
- tehnoloska , 122, 282, 284

- zajednicka, 282
Porez na licni dohodak, 219 n
Opste metode ekonomske teorije, 64 Poslovi
- instruktaze, 163
Organizacija rada,
-- organizaciono - disciplinski, 163
- pOjam, 122, 130
- s tandardna, 131 , 214 Poslovna sposobnost, 24
- slika , 131 Poslovna udruzenja, 24
- uticaj na promene karakteristika Poslovni neuspeh, 223
troskova, 282 Poslovoda, 163
Organizaciona jedinica, 20
Postrojenja, 100
Organizaciona preduzeca, 18-19
Potrebna vrednost za reprodukciju, 217
Organizaciona struktura preduzeca,
6-8
Potrebni utrosci radne snage, 132-134
Organizacione mere -- konkretnog proizvodaca, 132-133
- netehnizirane, 405 Potrosnja,
- tehnizirane, 405 - drustvena, 218
Organizacione operacije, 154 - individualna, 218
- reprodukciona , 218
Organizacione vez~, kao element struk­ - u makroekonomiji, 35
ture organizacije, 427
Pra vna Iicnost,
Organizacioni elementi strukture orga­ -- organizacione jedinice, 26
nizacije, objektiviziranje, 429-430 -- preduzeca, 20
Organizacioni faktori - karakteristike, 22--24
- dej stvo, 441--442,
Pravna sposobnost preduzeca, 22
- ulaganja, 437--442

Preduzeca,
Organizacioni poslovi, 18, 151
ekstraktivna iIi rudarska, 16
Organizaciono uslovljena ulaganja,
gradevinska, 16
- tipski slucajevi, 440--441
poljoprivredna, 16
.- u jednoj zoni obima, slika, 431
saobracajna, 17
Osnovna sredstva, 386
za novcani promet, 13-15
- angazovana u fazi izgradnje, slika,
za organizaciju, 18-19
371 za proizvodnju, 10
- angazovana u pocetnom robnom ob­ za robni promet, 11-13
liku, 332 Preduzece,
- angazovana u prelaznom tehnolos­ kao organizacioni oblik mezoekono­
kom obliku, 332 mije, 43-45
- angazovana u tehn;eloskoj iazi, - kao organizaciona radna zajednica,
366-369 19-25
- angazovana u tros kovima sredstava - kao radna zajednica, 3-8
za rad u zavrsnoj robnoj fazi, slika, - obracunsko-tehnicka izdvojenost, 25
373 -- pojam, 3
angazovana u zavrsnom robnom ob­ - privredno-pravna licnost, 20
Iiku, 371-372, 333
otpisivanje, 298 Predradnik, 163
Osnovni ekonomski princip reproduk­ Prekrivanje
cije, 206 operacija, ekonomski efekti, 157
Otpisivanje osnovnih sredstava, 293 - operacija, organizacioni efekat, 159

447
- tehnoloska faza,
ProPQrcija drustvenog plana kao fak­
- slika, 355
tor zarade, 230

Prelazni tehnoloski oblici sredstava,311

Prosenci ciklus angazovanja, 361-366

Preneta vrednost, 173

Prost rad, 121

Prethodni robni oblik, 364 n

Psihofiziolosko naprezanje, minimalno,

Principi mezoekonomije, 39-40

35

Principi reprodukcije,
R
- ekonomski, 39
Rad, 22

- organizacioni, 39
- fiksni, uz fiksni obim proizvodnje,

Princip
215

- raspodele prema radu, 235

- izrade, 160-163

Pripremna faza procesa rada, 150

- na izvrsnim radnim mestima »ad­
ministracije«

Prirodni i tehnieki faktori rada kao

faktor ulaganja, 421

Radna mesta,

- grupe prema karakteru trosenja

Prirodni uslovi,
radne snage, slika, 169

- rada, 419-421
- izrade, 85

Privredna lienost
- netehnoloska, 85

- organizacione jedinice, 25
- organizaciona, 85

- preduzeca, 20, 21, 25

- pripreme proizvoda, 168

- karakteristike, 20-21
- proizvoda, pripremna i zavrsna fa­
Privredni raeun, 25, 26-27
za, 85

- rezijska, 85

Privredno-pravna lienost
- tehnoloska, 85

organizacionih jedinica u preduzecu,

24--25
Radna snaga,

preduzeca, 20
- kao roba, 217

- koja je samo angazovana, 136

Proces
- koja se psiholoski trosi, 136

- prenosenja vrednosti, 243

- koja se proizvodno trosi, 136

- proizvodnje nove vrednosti, 243

- pojam, 115

proizvodnje novih upotrebnih vred­

nosti, 243
Radna zajednica, 36

rada,
Radne karkteristike sredstava za rad,

i proces angazovanja i reprodu­

415

kovanja sredstava, 319-320

Rad,

kontinuitet, 132
- neposrednih rukovodilaca u tehnolo­

- radna kompozicija, 119

skoj fazi procesa rada, 163-164

- reprodukcije u preduzecu , pojam, 73

- neproporcionalan promenama obima

Progresija relativno fiksnih troskova,

proizvodnje, 215

272
- organa tehnieke pripreme, 168-169

- pomocni u radionici, 165-166

Progresivni i degresivni relativno fiksni

- posrednih rukovodilaca u proiz­
troskovi, karakteristike promena, sli­
vodnji 168

ka, 274
- predradnika, 163-164

Proizvod, 28
- proporcionalan promenama obima:

Proizvodae-kolektiv, 6, 31
proizvodnje, 215

- lienost, 43
- rukovodilaca u pripremn'0j i zavrs­

- uslov za njegovo postojanje; 45

noj fazi procesa rada, 169

Proizvodae-pojedinac, 6, 31
tehnicke kontrole, 166-167

- tehnieki, izvan tehnoloskog procesa,

Proizvodae-zajednica, 31
164-165

Proizvod,
Rasipanje, 441

- fizieki posmatran, 50

- kao rezultat proizvodnje, 28-29

Raspodela

- u makroekonomiji, 34--35

Proizvodna preduzeca, 10

Raspolaganje sredstvima, 22, 23

Proizvodna snaga drustvenog rada kao

Razmena u makroekonomiji, 33-34

faktor zarade, 232-235

Rela tivno fiksni troskovi,

Proizvodna snaga rada,

- karakteristike dinamike, slika, 273

- konkretnog proizvodaca kao faktor

- preracunati na jedinicu proizvoda,

zarade, 235
slika, 273

Proizvodnja u makroekonomiji, 32-33

Remanentnost relativno fiksnih tros­

Proizvodno reprodukovanje, 298

kova, 275

Promet ostvareni, 389

- slika, 277

448
 Reprodukcija - za proizvodnju, reprodukcioni

- sredstava za rad,
aspekt, 179-182

- prosta, 299
- za rad

- prosirena, 299
- i radna snaga, slika, 76

- u preduzecu, slika, 74
- karakteristike, 414-416

Reprodukciona vrednost utroska radne

- pojarn, 100

snage, 203
- reprodukovanje, 298

Reprodukovanje
- specificnost reprodukovanja,

- ko~ercijalno, 298, 396, 331

328-329

- prOlzvodno, 396, 367, 331, 298

- specificnost trosenja, 325

- sredstava, 316
Standardi

- odnos prema trosenju, 395-400

-:-' po jedinici proizvoda, 89

utrosenog i otpisanog dela sredstava

- razlicitih tehnickih i prirodnih

296 '
uslova rada, 131

~ svodenje utroska radne snage na

Rezultat reprodukcije,

- i odnos prema ulaganju u reproduk­

vremenske ekvivalente, 123-132

ciju, 51
Standardna

- u mezoekonorniji kao predrnet izu­ - ,cena sredstava za proizvodnju,

cavanja ekonornike preduzeca, 50-51

194-198

Rezijski troskovi, 291, 300

- kvalifikovanost, 214, 441 , 123-127

- pojam, 126

Ritam
- slika, 126

- blokiranje sredstava, 360

- organizacija procesa rada, 214, 441

- deblokiranje sredstava, 368

130-131

- oblikovanja gotove robe, 308

- odlivanja sredstava, 308

Standardni

- prilivanje sredstava za proizvodnju ,

- intenzitet rada, 127-129, 214, 441

308
- pojarn, 128

- ulaganja u proizvodnju, 308

- organizacioni elementi, 142

- ulaganja u tehnolosku fazu, 366 n

- utrosci, fiksnost pri neizmenjenoj

organizacionoj strukturi, 140-142

Robni oblik sredstava, 310

- utrosci, relativna fiksnost pri izme­

- pocetni, 312

njenoj organizacionoj strukturi,

- zavrsni, 312

142-144

Rukovoaenje, 149
- vidovi organizacije rada, 427

Standardnog materijala surogat, 416

s Stanja sredstava u reprodukciji,

Sarnostalnost preduzeca, 25-27

312-314

Sektori privrede, 15-18

Starenje, sredstava za rad, fizicko, 102

She rna reprodukcije u preduzecu,

Stpen kvalifikovanosti, 121

slika, 74
Stepen naprezanja, 123

Slozenost rada, 121

Struktura organizacije, 142, 144

Srnaknuta serijska proizvodnja, 423

- kao faktor ulaganja, 426-428

Stvarna cena sredstava za proizvodnju,

Specijalizacija proizvoaac-pojedinac,32

198

Sredstva,

- angazovana, Sudski troskovi, 249 n

- u zaradama, 75
Suma sredstava angazovanih u repro­

- angazovanje, pojarn, 307

dukciji, 314

- ciljevi angazovanja, 308

Supstancija zivog rada minulim, 211

- dodeljivanje odredene narnene. 43

- kao element strukture organizacije,

426
s
- mogucnost uvecanja, 43
Sef odeljenja, 163

- rnornenat angazovanja, 314

Stedni ulog, 14

- mornenat blokiranja, 314

- namenska, 43

- preduzeca, 5-6
T
- status, 42
Tehnicka
- u reprodukciji,
- opremljenost

- angazovanje, 305
- fizicki posmatrana, 427

- finansijska stanja, 314-315

- rada, optimalna, 33

- rnaterijalna stanja, 314-315

podela rada, 6

- rnetarnorfoze, 310
priprema buduceg proizvoda, 270

- znacaj angazovanosti, 314

rekonstrukcija, 259

29 Ekonomika preduzeca
449

 Tehnicke i radne karakteristike sred­ - na organizacionim radnim mesti­

stava za rad, 414--415 ma, 271

Tehnicki - obracun, 296

- direktor - u faznoj proizvodnji, 255

- progres, - utrosenog u procesima rada, 252

- uticaj na promene karakteristika

- za izradu, 277, 285, 290

troskova, 284--286
- metodoloska problematika, 289-304

- uslovi rada, 419-421,

- na radnim mestima proizvoda, 278

Tehnizirana organizaciona reSenja, 95

- na tehnoloskim radnim mestima, 277

Tehnizirane organizacione mere, 405

- neizbezni i otklonjivi, 279

Tehnzirani vidovi organizacije, 425-426

- neotklonjivi, 279

Tehniziranje organizacionih mera,

- obracun po elementima proizvodnj""

421-423
296-297

Tehnoloska faza, 362,

- opsti, 293

- ciklus angazovanja, 352

- otklanjanja kvara i loma sredstava

- procesa rada, 150

za rad , 263

Tehnoloske faze ciklusa angazovanja, - pogonske energije, 252

prekrivanje, slika , 355

- pogonske rezije, 291

Tehnoloski
- pojam, 242--245

- kvalitet proizvoda, 406

-- pojedinacni, 292

- oblici sredstava, prelazni, 312

- pomocnog materijala, 291

- proces kao faktor ulaagnja,413-416

- postupak i metode obracuna ,

- proces, mogucnost izbora,412-413

2.96-304
Trgovinska preduzeca, 11-13
-- potrosnog materijala, 287

Trosenja,
- produza vanja veka trajanja sred­
- materijala po mestima, karakteri­
stava za rad, 260-263

stike, 90-100
- proizvodnje, 245

- na ostalim radnim mestima, 82

-- promene karakteristika, 280-289

- na pripremnim i zavrsnim radnim

- prometa, 294

mestima proizvoda, 82
- proporcionalni, 276-279

- na tehnoloskim radnim mestima,

- slika, 278

82
- rada,

- sredstva, 316
-- drustvena uslovljenost, 264--265

- za rad, ritam, 109

- izrade, 278, 286

- standardi, 111-112
- karakteristike, 264-267

- uslovljenost, 104-109
-- na organizacionim radnim mesti­
- vrste i faktori, slika, 109
ma, 287

- netehnoloskih faza, 271

Trosenje,
- na pomocnim ra:dnim mestima

- cilj , 317
u radionici, 271

diskontinuelno, 81
- na radnim mestima pripreme

i reprodukovanje sredsta va, 317

proizvoda, 287

kontinuelno, 81
- odnos prema troskovima sred­

sredstva za rad, vrste i oblici,

stava za proizvodnju, 207-208

101-102
po jedinici proizvoda, 236

Trosak rada, 206

posrednih rukovodilaca, 271

Troskovi, 239-304
tehnicka uslovljenost, 267

direktni, 295
tehnick e kontrole, 271

- dopreme sredstava , 192

u pripremnoj fa zi, 270

- energije, 291, 277

- uslovljeni poslovnom politikom

- karakteristike, 251-252
preduzeca, 266-269

- fiksni, 268
- radne snage po mestima, uslovlje­
- slika, 271
nost, 158-168

- finansijskog prometa , 244

- relativno fiksni , 271-277

- fizickog trosenja sredstava za rad,

- reprodukcije, problem, 250

257
- robnog prometa, 244

- generalnog remonta, 296, 298,

- sistematisanje

260-263
- po kriterijumima ekonomski re­
- indirektni, 295
lativnih odnosa, 289-295

- izrade, 291
- po mestima nastajanja, 289-290

- zajednicki, 301
- po nosiocima, 291-293

- karakteristike, pojedinih elemenata

- slika, 293

proizvodnje, 251-264
- po vremnnu njihovog nastajanja,

- materijala, 251-257
293

450

 -- prema metodi njihovog obracuna, - fiks ni , standardni, 139-140

295
-- mesto, 11 8-119

- sitnog alata i inventara , 263

- nproizvodni, 135

- sredstava za rad, 266, 274, 283

- nosioci, 116-118

- amortizovanje, 270
- odnos izmed u proizvodnog

- karakteristike, 256-257
stvarnog, slika, 135

- obracun, 296-299
- odnos izmedu proizvodnog utro­

- rezijski, 263-264
ska i utroska angazovane radnc

- utvrdivanje visine, 296

snage, slika, 137

tehnoloske energije, 251

-- pojam, 115- 116

tekuceg odrZavanja sredstava za rad,

-- potreban, 132-134

263
- problem, 119

tudih usluga, 251

- proizvodni, 135

- karakteristike, 253-255
- proporcionalni, standardni, 138

- ugradivanja i montaze, 192

- standardi svodenja na vremenske

- upravno-prometne r ezije, 291

ekvivalente, 123-132

- u vezi 5 neposrednim rukovodenjem

- standardni, 137-144, 213

proizvodnjom, 276
- promena prouzrokovana pro­
- zajednicki, 293
menom strukture organizacije,

- zamene, 260
slika, 143

- zamene sredstava, 192

- uslovljen dejstvom tehnickih

- zastarevanje sredstava za rad,257

faktora, 13 8-140

TrZiSna
- uslovljen strukturom organi­
- cena,
zacije, 140--144

- sredstava za proizvodnju,
- stvarni, 134---137

177-178
-- stvarni i standardni, 134---144

-
i nabavna cena sredstava za pro­
- tendencije, 209

izvodnju 177-179
-- vremensko merilo, 120--134

TrZiste kao faktor ulaganj a, 433

rezijskog materijala,

- fiksni, 98-100

- proporcionalni, 95-96

u - relativno fiksni, 95-97

- sredstava,

Ukupna drustveno priznata zarada kon­ - pojam, 80-82

kretnog proizvodaca, 228

- za proizvodnju, 79-112,

Ukupni drustveni proizvodac, 9

- prosecni, 173

Ulaganja
- za rad, 100- 112,

- oblik, 73
uslovljen karakteristikama

- redosled, 350,
materijala (predmeta rada),

- u reprodukciju, 69--442, 30
107

- faktori, 52
uslovljen karakteristikama tih

- kao predmet izucavanja ekono­ sredstava, 106-107

mike preduzeca, 52
- uslovljen nivoom tehnicke op­

-- u preduzecu, 73-77
remljenosti, 108-109

- vidovi, 73
- uslovljen tehnoloskim proce­

- ritam, 307
som, 105-106

- sirina, 350
- uslovljen vidovima organiza­

Umesnost, 123
cije rada, 107

Upotrebna vrednost, 22
Utrosci

- drustveno prizna ti, 173

Upravljanje, 150
- energije, 94---95

- sredstvima, 22
- materijala, 87-99

Upravnik pogona, 163

- komponente, slika, 99

Uredaji, 100
- standardni, 87-89

Uslovi rada,
- stvarn i, 89, 295

- garantovanje, 36
- za izradu, 91-93

- prirodni, 419--420,
- pomocnog materijala, 93-94

- tehnicki, 420-421,
- pretpostavljeni, 84

Usluge, 29
Utvrdivanje pocetne zarade po jedinici,

- intelektualne, 254
225-229

-- operativno-organizacione, 254

Utrosak

- radne snage,
Vek

- angazova ne, 136, 135

- rada sredstava za rad, III

drustveno potreban, 133-134

- trajanja, 111, 193

29'
451

- ekonomski, 257 Zarada, 22

- fizicki, 101, 257

- dinamika, 208-213

Vidovi
- drustvena funkcija, 210

- organizacije proizvodnje, 283,

- drustveno priznata, 220

421--426
- formiranje, 220

- elasticnost reorganizovanja,
- i licni dohodak, 220-221

423-425
- i poslovni uspeh, 221-222

- tehnizirani, 89 425-426
- kao deo licnog dohotka, 220-224

- kao element cene kostanja, 206-207

ulaganja u reprodukciju (naturalni

- kao trosak u strukturi cene, 206-213

finansijski), slika, 76
- konkretnog proizvodaca,

Vrednost, 28
- stvarna, 226

- proizvodnje, 52
- korigovanje, 220, 222-223, 223-224

- kao rezultat, 29
- metodoloska problematika, 224

- sredstava za proizvodnju,
- pojam, 203

- preneta, 174
- po jedinici, 224

- utrosena, 174
- drustvena uslovljenost, 217-220

- drustveno potrebnog rada,

- utrosaka radne snage, reprodukcio­ 225-226

na, 206-220
- potrebnog rada konkretnog pro­

- utrosena u proizvodnji, 173-174

izvodaca, 228

Vreme
- potrebnog rada prosecnog proiz­

- angazovanosti sredstava 307,314

vodaca, 227

- i obima reprodukcije, slika, 316

- prilagodavanje dinamici faktora

- kruzenja sredstava u reprodukciji,

koji je uslovljavaju, 229

skracenje, 157
- proizvoda, 215-217

- potrebnog rada, skracenje, 157

- rada, 213-215

- tl10senja sredstava, 81
- uslovljena tehnicko-organizacio­
Vrste preduzeca po dela tnostima,
nim faktorima, 213-215

15-18
- problem, 205

- tendencija kretanja, 209

z - u jednom ciklusu rada, 215

- uslovljenost po jedinici rada, 218

Zadatak
Zastarevanje sredstava za rad, 258

- preduzeca, 6
Zavdna faza procesa rada, 150

- u drustvenoj reprodukciji, 8-19

- proizvodni, 6
Zavrsna robna faza, 362

Zahvati, netehnoloski, 282

Zavrsna robna faza ciklusa an~zova-
nja, 354

Zajednicka potrosnja, 35

Zavrsni robni oblik, 364

Zajednicki troskovi, 300

Zgrade, 100

Zaliha

- materijala,
Znanje, 123

- dinamika, slika, 364

Zona obima proizvodnje, 89, 142, 271

- sredstava, optimalna, 307

- kao faktor ulaganja, 430-433

Zamena delovaj 193

Zonski relativno fiksni h'oskovi, 272

452
 REGISTAR SIMBOLA*

- Amortizacioni fond
- Sredstva amortizacije koja nisu ponovo vraeena u reprodukciju vee ostaju
neiskoriseena u amortizacionom fondu
- Pojedinacni ponovni ulosci sredstava amortizacijc u reprodukciju
- Angazovana sredstva u naturalnom obliku, objektivno uslovljena
- Sredstva za zamenu kupljena iz amortlzacionog fonda
- Osnovna sredstva u sredstvima za rad
- Obrtna sredstva u materijalu u naturalnom obliku
- Tdisna cena proizvoda
- Zbir nabavne cene (trzisna cena) robe i troskova komercijalnog prometa
robe u odredenom periodu ; cena kostanja robe u komercijalnom prometu
C1 - Tr'Zisna cena sredstava za rad
CI - Drustveno priznata zarada po jedinici prostog rada ; zarada po jedinici rada
Cia - Drustveno priznata zarada prosecnog proizvoda ca grane po jedinici rada
C/no - Prosecna drustveno priznata zarada konkretnog proizvodaca po jedinici rada
Cm Trzisna cena materijala
C m1u Prosecna tr'Zisna cena po jedinici utroska :naterijala i sredstava za rad
Cmiu Odstupanje stvarne od prosecne tr'Zisne cene po jedinici utroska materijala
i sredstava za rad
Odstupanje tr'Zisnih cena sredstava za proizvodnju po jedinici od njihove
vrednosti pod dejstvom trzisnih faktora
- Prodajna cena po jedinici proizvoda
- Tr'ZiSna ccna po jedinici proizvoda
Odstupanje konkretne prodajne od prosecne trziSne cene po jedinici pro­
izvoda pod dejstvom organizacionih faktora
Odstupanje tr'ZiSne cene po jedinici konkretnog proizvoda od njegove vred­
nosti po jedinici pod dejstvom tr'Zisnih faktora
Odstupanje stvarnog od objektivno uslovljenog dohotka po jedinici cene
kostanja organizaciono prouzrokovano odstupanjem stvarne prodajne od
prosecne tr'ZiSne cene proizvoda
Odstupanje tr'Zisne cene po jedinici od vrednosti po jedinici utroska sred­
stava za proizvodnju pod dejstvom objektivnih trziSnih uslova
Organizaciono uslovljeno odstupanje nabavnih od trzisnih cena po jedinici
utroska sredstava za proizvodnju, odnosno stvarnih od drustveno priznatih
zarada
Odstupanje tr'Zisne cene proizvoda od njihove vrednosti pod dejstvom
drustvenih faktora
Dohodak stvarni
Dohodak, objektivno uslovljen
Proizvedena nova vrednost po jedinici rada
Objektivno uslovljen dohodak (dakle, realizovana nova vrednost) po jedi­
nici rada
dj Kamata koju treba platiti na sumu prosecno angazovanih sredstava preko
optimalne angazovane sume

• Simboli su ure<leni p o abecedi a u okviru jednog sl ova 1 p o grckom a lfabe tu u onim

s lucaj evima u kojima simbol sa drzi i grcka slova.

453
D, - Deo dohotka namenjen licnoj potrosnji
D,z - Ukupna drustveno priznata zarada konkretne grane
Dhn Ukupna drustveno priznata zarada konkretnog proizvodaca
Ds Akumulacija za prosirenu reprodukciju; kvota dohotka namcnjena pro­
sirenoj reprodukciji
D6 Kvota dohotka namenjena zajednickoj drustvenoj potrosnji
E - Ekonomicnost, stvarna
Eo - Ekonomicnost drustvena, stvarna
Eli - Ekonomicnost troskova sredstava za rad, stvarna
Etl - Ekonomicnost troskova radne snage, stvarna
E'm - Ekonomicnost troskova materijala
E Ekonomicnost objektivno uslovljena
Eo - Ekonomicnost drustvena, objektivno uslovljena
e - Ekonomicnost, organizaciono uslovljena
eu - Ekonomicnost organizaciono uslovljena utroscima elemenata proizvodnje
H Ciklus angazovanja sredstava, stvarni; ciklus reprodukcije, stvarni; ciklus
rada, stvarni
H Ciklus angazovanja sredstava, objektivno uslovljeni; ciklus reprodukcije,
objektivno uslovljeni; ciklus rada, objektivno uslovljeni
h Organizaciono uslovljeno produzenje ciklusa preko objektivno uslovljenog
hi Faza ciklusa reprodukcije u kojoj se sredstva nalaze u novcanom obliku
H2 - Duzina pocetne robne faze u prosecnom ciklusu a!1gazovanja sredstava
H3 - Duzina tehnoloske faze ciklusa angazovanja sredstava
H. - Duzina faza prekrivanja u prosecnom ciklusu angazovanja sredstava
H5 - Duzina z&vrsne robne faze prosecnog ciklusa angazovanja sredstava
Hs -- Vremena trajanja angazovanosti pojedinacnih isplacenih zarada u tehno­
loskoj fazi
H, - Vremena trajanja angazovanosti pojedinacnih zarada u fazi prekrivanja
Hm - Prosecan ciklus angazovanja obrtnih sredstava u materijaJu
I - Utrosak sredstava za rad, objektivno uslovljen
KI - Koeficijent dela amortizacije koji se vraca u reprodukciju
K, - Koeficijent promene objektivno uslovljenih utrosaka radne snage po jedi­
nici potrebnog rada
Kq Koeficijent objektivno uslovljene promene obima proizvodnje
K qz Koeficijent raspona u obimu izmedu donje i gornje granice posmatrane
zone obima
kqz Koeficijent smanjenja proizvodnje ispod gornje granice konkretne zone
obima
Kt - Koeficijent objektivno uslovljene promene trosKova
K tc - Koeficijent objektivno uslovljene promene cene kostanja
K tr - Koeficijent objektivno uslovljene promene cene kostanja pod dejstvom iz­
menjenih tehnickih faktora
Kz - Koeficijent slozenosti radova
L - Stvarni utrosci radne snage
L Objektivno uslovljeni utrosci radne snage konkretnog proizvodaca; potre­
ban rad konkretnog proizvodaca
Lo Prosecni drustveno potreban rad; Kolicina drustveno potrebnog rada za
proizvodnju kolicine proizvoda Q; objektivno uslovljeni utrosci radne sna­
ge prosecnog proizvodaca
L, Objektivno uslovljeni utrosci radne snage konkretnog proizvodaca svedeni
na vremenske ekvivalente prostog rada
L/o Objektivno uslovljeni utrosci radne snage prosecnog proizvodaca svedeni
n~~ vremenske ekvivalente pros tog rada

L/k Promena objektivno uslovljenih utrosaka radne snage po jedinici potreb­

nog rada

454
L l< - Razlika izmedu utrosaka radne snage prosecnog i utrosaka konkretnog
proizvodaca prouzrokovana razlikom u tehnickoj opremljenosti
Ltk Promena objektivno uslovljenih troskova izrazena u ekvivalentima zivog
rada i projecirana na jedinicu potrebnog rada
L~ Potre ba n rad u jedinici objektivno uslovljene cene kostanja
L< Razlika izmedu objektivno uslovljenih utrosaka radne snage konkretnog
i istih tih utro~aka prosecnog proizvodaca prouzrokova na razlikom u tehni­
ckoj opremljenosti
I, Organizaciono uslovljeno povecanje utro~aka radne snage izrazeno u ekvi­
valentima pros tog rada ; organizaciono uslovljeno povecanje utrosaka rad­
ne snage po jedinici potrebnog r ada
lit Organizaciono uslovljeno povecanje trosenja radne snage po jedinici po­
trebnog rada zbog odstupanja od sta ndardnog intenziteta rada
lt2 Organizaciono uslovljeno neproizvodno trosenje proizvodaceve radne snage
u intervalima nerada
il3 Organizaciono uslovljeno trosenje angazova ne radne snage odsustvovanja
s posla
1[4 - Organizaciono uSlovljena trosenja radne snage pod dejstvom raznih fak­
tora : nedefinisana odstupanja od standardne kvalifikovanosti, standardnog
intenziteta i standardne organizacije rada
M - Utro~ak materiala stvarni
M - Utrosak materijala, objektivno uslovljen
m -- Organizaciono uslovljena povecanja trosenja materijala
n - Vremenski razmaci od pocetka koriScenja konkretnih sredstava za rad pa
do odgovarajucih ponovnih ulozaka, amortizacije u reprodukciju izrazeni
brojem ciklusa angazovanja
Q Kapacitet preduzeca
Q Kolicina proizvoda; stvarni obim proizvodnje
q Smanjenje obima proizvodnje ispod punog kori~cenja kapaciteta
qz Smanjenje obima ispod punog koriscenja kapaciteta pri proizvodnji u ni­
zoj zoni obima
R Rentabilnost, stvarna
R Rentabilnost, objektivno uslovljena
Ro - Drustvena rentabilnost
S .- Prosecna objektivno uslovljena suma angazovanih sredstava u novcanom
obliku
S - Organizaciono uslovljeno povecanje angazovanih sredstava
Sb Prosecna suma obrtnih sredstava angazovanih u robi u komercijalnom
prometu
Sh Organizaciono uslovljeno povecanje angazovanih sredstava prouzrokovano
produzenjem ciklusa I'eprodukcije
- Prosecno povecanje angazovanih sredstava organizaciono prouzrokovano
produzenjem pocetne robne faze
- Prosecno povecanje angazovanih sredstava organizaciono prouzrokovano
produzenjem tehnoloske faze
Prosecno povecanje angazovanih sredstava organizaciono prouzrokovano
produzenjem faze prekriva nja
Prosecno povecanje anga zovanih sredstava organizaciono prouzrokovano
produzenjem zavdne robne faze
S. Angazovana osnovna sredstva, objektivno uslovljena suma
S i1 Pocetna suma osnovnih sredstava unetih u reprodukciju
S13 Suma osnovnih sredstava naknadno unetih u reprodukciju u cilju zamene
dotraj a lih del ova
S1h3 Prosecna suma angazovanih osnovnih sredstava u tehnoloskoj fazi, objek­
tivno uslovljena
Sin Suma osnovnih sredstava u reprodukciji un-tom ciklusu reprodukcije

455
 SJllh - Prosecna suma angazovanih osnovnih sredstava koja su uneta u proizvod­
nju pri izgradnji objekta
S1 2PI - Prosecna suma osnovnih sredstava ponovno unetih u reprodukciju u veku
trajanja sredstava za rad
Sio Osnovna sredstva po jedinici rada u okvirima nacionalne privrede
SIh3 Prosecna suma obrtnih sredstava a ngazovanih u zaradama u tehnoloskoj
fazi
SIM Prosecna suma obrtnih s redstava angazovanih u troskovima rada zbog pre­
krivanje tehnoloskih faza dvaju sukcesivnih izvadaka
SlhS Prosecna suma angazovanih sredstava u troskovima materijala zalihe goto­
ve robe
Sin Osnovna sredstva po jedinici rada konkretnog proizvodaca
Sm Obrtna sredstva angazovana u materijalu
Smh2 Prosecna suma angazovanih sredstava u materijalu u pocetnoj robnoj fazi
Smh3 Prosecna suma angazovanih sredstava u troskovima materijala u tehnolos­
koj fazi
SmM Prosecna suma angazovanih sredstava u troskovima materijala u fazi pre­
krivanja
Smh5 - Prosecna suma angazovanih sredstava u troskovima materijala zalihe go­
tove robe
Smlh Objektivno uslovljena suma obrtnih sredstava vezana za novcanu fazu ci­
klusa reprodukcije
Sroib Organizaciono uslovljeno povecanje sume obrtnih sredstava vezano za nov­
canu fazu ciklusa reprodukcije
Smhll Stvarna suma obrtnih sredstava u novcanom obliku
Sm/bl - Prosecno povecanje angazovanih obrtnih sredstava u materijalu i zaradama
organizaciono prouzrokovano pojavom faze sredstava u novcanom obliku
So - Prosecna suma stvarno angazovanih sredstava
s, - Prosecno povecanje angazovanih sredstava organizaciono prouzrokovano po­
vecanjem troskova
T Utrosena vrednost u reprodukciji (troskovi); cena kostanja, stvarna
T Objektivno uslovljena cena kostanja ; utrosena vrednost pod dejstvom ob­
jektivnih faktora u jednom ciklusu (konkretni drustveno priznati troskovi)
To Objektivno uslovljena cena ostanja prosecnog proizvodaca
tc Odstupanje stvarnih od objektivno uslovljenih troskova reprodukcije pro­
uzrokovano odstupanjem konkrctnih nabavnih od prosecnih tdisnih cena
sredstava za proizvodnju
TI Stvarni troskovi (utrosene vrednosti) sredstava za rad
TI Objektivno uslovljeni troskovi sredstava za rad; amortizacija
T iv - Objektivno uslovljeni troskovi sredstava za rad prosecnog proizvodaca
Tin Amortizacija onih sredstava za rad koja se amortizuju Sl'azmerno obimu
proizvodnje
T/ Stvarno utrosene vrednosti u vezi s trosenj em radne snage; stvarni tros­
kovi r adne snage
TI Troskovi rada, objektivno uslovljeni; utrosena vrednost za reprodukciju
radne snage konkretnog proizvodaca
Tlo Objektivno uslovljeni troskovi rada prosecnog proizvodaca; potrebna vred­
nost za reprodukciju radne snage
TI6 Odstupa nje utrosene vrednosti za reprodukciju radne snage od prosecne
potrebne vrednosti pod dejstvom r azlicitih prirodnih i tehnickih uslova pro­
izvodnje, koji dovode do razlike u stepenu prosecne kvalifikovanosti
Tiltl Troskovi rada izrade
TJ."4 Proporcionalni rezijski troskovi rada
TIQ Relativno fiksni troskovi rada
Tlr Odstupanje troskova rada konkretnog od troskova prosecnog proizvodaca
zbog ra zlike izmedu njihovih objektivno uslovljenih utrosaka r adne snage
TN>! Fiksni troskovi rada u pripremnoj fazi

456
 - Fiksni troskovi rada viSih rukovodilaca
- Stvarni troskovi (utrosene vrednosti) materijala

- Objektivno uslovljeni troskovi materijala

- Objektivno uslovljeni troskovi materijalne reprodukcije konkretnog pro­

izvodaca
Odstupanje stvarnih od objektivno uslovljenih tro~kova materijalne re­
produkcije prouzrokovano odstupanjem konkretnih nabavnih od prosecnlh
trZisnih cena sredstava za proizvodnju
Povecanje troskova materijalne reprodukcije zbog organizaciono uslovlje­
nog povecanja utrosaka
T mlv - Preneta vrednost sredstava za proizvodnju
Tml 6 1 - Odstupanje utrosene vrednosti (troskova) od prenete vrednosti sredstava
za proizvodnju prouzrokovano odstupanjem njihovih trZisnih cena od vre­
dnosti
Odstupanje utrosene vrednosti (troskova) od prenete vrednosti sredstava
za proizvodnju pod dejstvom drustvenih mera organizovanja
Organizaciono uslovljeno odstupanje troskova materijalne reprodukcije pri­
preme radnih mesta konkretnog od troskova pripreme optimalnog uloska
TmiT Odstupanje troskova materijalne reprodukcije konkretnog od odgovara­
juCih troskova prosecnog proizvodaca prouzrokovano razlikom u tehnickoj
opremljenosti
Tmv Objektivno uslovljeni troskovi materijala prosecnog proizvodaca
Tm"l Troskovi materijala za izradu
T m "2 Troskovi pomocnog rna terij ala
Tmn3 Troskovi energije
TmQ Relativno fiksni troskovi materijala
T m ", Fiksni troskovi materijala
tt Organizaciono uslovljeno odstupanje stvarnih od objektivno uslovljenih
troskova po jedinici cene kostanja
Odstupanje stvarnih od objektivno uslovljenih troskova po jedinici cene

kostanja prouzrokovano odstupanjem nabavnih od prosecnih trZisnih cena

sredstava za proizvodnju

Organizaciono uslovljeno odstupanje stvarnih od objektivno uslovljenih

troskova sredstava za rad po jedinici cene kostanja

Promena troskova po jedinici objektivno uslovljene cene kostanja prouz­

rokovana tehnickom rekonstrukcijom

Organizaciono uslovljeno povecanje troskova rada po jedinici cene kos­

tanja

Organizaciono uslovljeno povecanje troskova po jedinici cene kostanja pro­

uzrokovano nepotpunim koriscenjem kapaciteta

Organizaciono uslovljeno povecanje troskova po jedinici cene kostanJa

zbog povecanih utrosaka elemenata proizvodnje

Organizaciona komponenta rel a tivno fiksnih troskova po jedinici objek­

tivno uslovljene cene kostanja nastala zbog smanjenja obima proizvodnje

ispod gornje granice konkretne zone

Organizaciona komponenta fiksnih troskova tehnicke pripreme nastala zbog

odstupanja od optimalnog asortimana pri smanjenom stepenu koriScenja

kapaciteta

Minimalna organizaciona komponenta fiksnih troskova pri alternativnom

izboru asortimana, uslovljena smanjenjem koriScenja kapaciteta

Organizaciona komponenta fiksnih troskova tehnicke pripreme za kon­

kretni asortiman pri smanjenom stepenu koriscenja kapaciteta

Organizaciono uslovljeno povecanje troskova prouzrokovano povecanjem

utrosaka elemenata proizvodnje preko objektivno potrebnih

Prosecni drustveno priznati troskovi; zbir prenete vrednosti sredstava za

proizvodnju i drustveno priznate vrednosti za reprodukciju utrosene radne

snage

457
To Odstupanje objektivno uslovljenih troskova sredstava za proizvodnju od
njihove prenete vrednosti pod dejstvom trZnih cena sredstava, odnosno
odstupanje prosecne drustveno priznate zarade posmatrane grane od drust­
veno priznate zarade prosecnog drustvenog proizvodaca pod dejstvom
razlike u kvalifikacionoj strukturi
T Qz Zonski relativno fiksni troskovi, objektivno uslovljeni
T. Odstupanje objektivno uslovljenih troskova konkretnog od troskova pro­
secnog proizvodaca zbog razlike izmedu objektivno uslovljenih utrosaka
elemenata proizvodnje tih dvaju proizvodaca prouzrokovanih razlikom u
njihovoj tehnickoj opremljenosti
U Stvarni utrosci elemenata proizvodnje
U Objektivno uslovljeni utrosci elemenata proizvodnje konkretnog proizvo­
daca
Uo Objektivno uslovljeni utrosci elemenata proizvodnje prosecnog proizvodaca
U[ - Stvarni utrosci radne snage
U[ - Objektivno uslovljeni utrosci radne snage
U rn10 Objektivno uslovljeni utrosci sredstava za proizvodnju prosecnog proiz­
vodaca
Urn In Objektivno uslovljeni utrosci sredstava za proizvodnju konkretnog proiz­
vodaca
U rnl • Odstupanje objektivno uslovljenih utrosaka sredstava za proizvodnju kon­
kretnog proizvodaca od objektivno uslovljenih utrosaka prosecnog proiz­
vodaca zbog rClzlike u tehnickim i prirodnim uslovima proizvodnje
U. Odstupanje objektivno uslovljenih utrosaka elemenata proizvodnje kon­
kretnog od utroska prosecnog proizvodaca, nastalo zbog razlika u tehnic­
kim i prirodnim uslovima proizvodnje
V Proizvedena vrednost; vrednost proizvodnje; zbir prenete vrednosti i pro­
izvedene nove vrednosti
VI Preneta vrednost sredstava za rad
V[ Proizvedna nova vrednost
Vm - .. Preneta vrednost materijala
V ml - Preneta vrednost materijala i sredstava za rad
V mlu - Preneta vrednost materijala i sredstava za rad u jedinici objektivno uslov-
Ijenog utroska sredstava
Vq Vrednost po jedinici proizvoda
Vu Vrednost po jedinici utroska elemenata proizvodnje
IX Stvarni koeficijent angazovanja sredstava
(3 Objektivno uslovljen koeficijent angClzovanja sredstava konkretnog pro­
izvodaca
(30 Prosecni drustveno priznati koeficijent angazovanja sredstava po jedinici
objektivno uslovljene cene kostanja drustvenog proizvoda
(3b Objektivno uslovljen koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u robi u
komercijalnom prometu
(3, Objektivno uslovljen koeficijent angazovanja ukupnih osnovnih sredstava
u jednom ciklusu angazovanja; broj reprodukcionih obrta koji se ucine
jednim sredstvom za rad; vek trajanja sredstava za rad izrazen brojem ci­
klusa angazovanja u kojima ce ta sredstva biti reprodukovana
(3'2 Koeficijent angazovanja osnovnih sredstava u pocetnoj robnoj fazi
(313 .- Koeficijent angazovanja osnovnih sredstava u tehnoloskoj fazi
(3i~ Koeficijent angazovanja osnovnih sredstava u zavdnoj robnoj fazi
(3, Objektivno uslovljen koeficijent angazovanja ukupnih obrtnih sredstava u
troskovima rada
(3/3 Koeficijent angazovanja sredstava u zaradama u tehnoloskoj fazi
(3[4 Koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima rada u fazi pre­
krivanja
(3[5 Koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima rada zalihe gotove
robe u zavrsnoj fazi ciklusa angazovanja

458
13w - Objektivno uslovljen koeficijent angazovanja ukupnih obrtnih sredstava
u materijalu
13m2 Koeficijent angazovanja obrtnih sredstava materijala u pocetnoj fazi
13m3 Koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima materijala u teh­
noloskoj fazi
13m4 Koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima materijal a u fazi
prekrivanja
13m5 Koeficijent angazovanja obrtnih sredstava u troskovima materijala zalihe
gotove robe u jednom ciklusu
Y Organizaciono uslovljeno odstupanje koeficijenta angazovanja sredstava od
objektivno moguceg
Y. Organizaciono uslovljeno povecanje stvarnog preko objektivnog koeficijenta
angazovanja zbog vezivanja za reprodukciju dela amortizacije u nove an om
obliku
Yh Organizaciono uslovljeno odstupanje stvarnog od objektivnog koeficijenta
angazovanja prouzrokovano odstupanjem ostvarenog od objektivno uslov­
Ijenog ciklusa angazovanja
Yhl Organizaciono uslovljeno povecanje sLvarnog preko objektivnog koeficijen­
ta angazovanja prouzrokovano vezivanjem obrtnih sredstava za novcanu
fazu ciklusa reprodukcije
Yt Organizaciono uslovljeno odstupanje stvarnog od objektivnog koeficijenta
angazovanja prouzrokovano odstupanjem stvarnih od objektivno uslovlje­
nih troskova
Yl.c Saldo odstupanja stvarnih oct objektivnih uslovljenih troskova koje je pro­
uzrokovano organizaciono uslovljenim odstupanjem konkretnih na bavnih
od prosecnih trzisnih cena sredstava
otu Zbir utrosenih vrednosti u mezoekonomijama zoog organizaciono uslov­
Ijenog povecanja trosenja elemenata proizvodnje
I:Tv Zbir prenete vrednosti sredstava za proizvodnju i potrebne vrednosti za re­
produkciju drustveno priznatih utrosaka radne snage
I:T6 Saldo odstupanja utrosenih vrednosti od zbira prenete i potrebne vred­
nosti pod dejst vom odstupanja trzisne cene od vrednosti sredstava za pro­
izvodnju
L:V Vrednost drustvenog proizvoda
T Tehnoloski proces; tehnicki faktori

459
@,

'.,

Stampanje knjige dovrseno u oktobru 1968. godine

 OOUR
EKONOMSKI PAKULTET
PLI

II
I
I :
,
I ; :I I :
I I
I