ISTINA O SOJI – PERFIDNA

FORMULA ZA GLOBALNI
GENOCID?
PRVI DEO
Piše: Ivona Živković
 

Iako otpor korišćenju soje (posebno genetski modifikovane) traje

nesmanjenom žestinom već godinama i na Zapadu i na Istoku,
najtiražniji mediji u Srbiji skoro da uopšte ne posvećuju pažnju
ovom problemu.

U Srbiji, na žalost, nikada nije ni vođena neka ozbiljna kampanja

protiv korišćenja soje u ishrani kao ni genetski modifikovanih useva,
pa je čak i dozvoljen njihov uvoz. Najviše se uvozi upravo
modifikovana soja. Kod većine građana ne postoji ni dovoljno
znanja o tome šta se sve u ovoj oblasti radi i kakve su posledice
konzumiranja genetski modifikovane hrane. Što je još gore i sama
soja, organski uzgajana, ima brojne štetne posledice ako se koristi
u ljudskoj ishrani.

Ono što želim da vam predočim ovim tekstom su upravo neka

saznanja o soji koja bi trebala da budu poznata svima koji je koriste
ili hranu kupuju u supermarketima. Jer, verovali ili ne, soja i njeni
derivati su danas praktično svuda i skoro ju je nemoguće
izbeći. Nalazi se pod različitim imenima u mnogim prehrambenim
proizvodima (hlebu, konzervama tunjevine, čokoladama,
bombonama, viršlama i ostalim mesnim pređevinama, mnogim
osvežavajućim napicima, sladoledima (kornetima) i drugim vaflima,
u dečijoj hrani, u lekovima itd.
Naravno, svako ima prava da sam odluči čime će se hraniti, ali pod
uslovom da može da bira.

Ko i šta stoji iza politike nametanja soje i njene GM varijante

čitavom svetu? 
Možda odgovor više nego zastrašujući leži u sledećem pasusu.

Neki naučnici tvrde da kontinuirana upotreba soje u pripremanju dečije hrane predstavlja
oblik genocida, jer su informacije koje ćemo vam u nastavku predočiti dostupne
naučnicima već decenijama. Dakle, nemoguće je da se to ne zna. Ali, soja je uporno u
hrani koja se industrijski proizvodi i distribuira širom sveta.

U svojoj knjizi „Seme uništavanja: Skriveni plan

genetske manipulacije“ Bil Engdal tvrdi da postoji
đavolski plan kako Vašington i četiri anglo-
američka poljoprivredna džina planiraju da
dominiraju svetom patentirajući forme života kako
bi pridobili kontrolu nad proizvodnjom hrane u
čitavom svetu i to sa razlogom koji je zastrašujući –
redukcija ljudske populacije. On navodi i reči
Henrija Kisindžera iz 1970. : „Kontrolom nafte
kontrolišeš države, kontrolom hrane kontrolišeš
ljude“.

Kisindžer je danas visoki funkcioner jedne od najmoćnijih svetskih

nevladinih organizacija “Saveta za međunarodne odnose”. Njihovo
glavno sedište u Njujorku nalazi se u zgradi sagrađenoj na zemljištu
koje im je poklonila porodica Rokfeler, inače pravi vlasnik
kompanije Monsanto, glavnog proizvođača GM soje i drugih GM
useva. Jevrejska porodica Monsanto iz Luizijane je u 18. veku bila
poznata kao vlasnik i diler robova. 
Ali, pođimo redom.

     Australijanka Elejin Holingsvort nekada je bila poznata

holivudska glumica sa umetničkim imenom Sara Šejn. Kada je
okončala filmsku karijeru posvetila se borbi za zdravu ishranu. U
svojim knjigama i na svom Internet sajtu ona godinama vodi
žestoku borbu sa transnacionalnim korporacijama koje  proizvode
hranu i  koje se u težnji za što većim profitom ne libe da kao “zdravu
hranu” preporučuju onu koja je ne samo nezdrava već i veoma
opasna. Što je još gore ovaj biznis se povezuje sa farmaceutskom
industrijom pa se stvara obostrana dobit -preko hrane se ljudima
zdravlja poremeti, a onda sledi skupo lečenje.

Holingsvort je posebno obradila učinak soje u ljudskoj ishrani. Ona

ne samo da je našla brojne naučne radove urađene pre više
decenija koji  nedvosmisleno pokazuju da je soja veoma opasna
namirnica, već je žestoko optužila korporativne lovce na dobit da
finansiraju naučnike, lekare, popularne magazine o zdravlju i 
novinare koji soju preporučuju kao “veoma zdravu”. Najgore je što
se ova “zdrava hrana “ preporučuje majkama i deci i to čine baš
lekari, mada većina iz neznanja. I ne samo soja, već i nusprodukti
soje, koji bi trebali da završe na otpadu kao na primer sojin lecitin,
prodaju se i koriste sa etiketom “dobo za zdravlje”.

Najveći problem sa sojom je, piše Holingsvort, što  zrno soje sadrži
brojne fitoestrogene. To je uopšten naziv za hemikalije koje se
nalaze u biljkama, a imaju estrogensko djelovanje. Praktično deluju
kao hormoni. U prirodi  se fitoestrogeni javljaju kako bi pomogli
regulaciju ciklusa parenja kod životinja, a u sintetetičkom obliku se
koriste u istu svrhu u stočarstvu. Popularne kontraceptivne pilule su
takođe jedna takva sintetička verzija namenjena za ljudsku
upotrebu i funkcionišu kao ženski hormon estrogen.

ZAŠTO BI BEBAMA DAVALI PILULE ZA KONTRACEPCIJU?

Ali, ako se fitoestrogeni koriste u velikim dozama ili u dužem
vremenskom periodu, oni imaju protivestrogenski učinak.
Fitoestrogeni jednostavno remete rad hormona u organizmu. Jake
doze se koriste i u hemoterapiji za ubijanje ćelija raka.
Pomenimo da sve ćelije u organizmu međusobno komuniciraju, a
da se komunikacije odvija i unutar same ćelije od membrane ka
jezgru.  Za to su zaduženi hormoni i oni uvek moraju biti u
određenom balansu. Disbalans nosi ćeliji pogrešne informacije.
Fitoestrogeni sadrže desetine podvrsta kao što su: coumestani,
izoflavoni, lignani i steroli, od kojih svaka dalje sadrži  podvrste.
Soja sadrži puno izoflavona, uključujući i podvrste genistein,
coumestrol i daidzein.

Naučnici već dugi niz godina znaju da izoflavoni u soji mogu

poremetiti funkciju štitne žlijezde, dovodeći do autoimune bolesti, pa
čak i raka štitnjače.
Još pedesetih godina dvadesetog veka fitoestrogeni su povezivani 
sa povećanim brojem slučajeva raka, neplodnošću, leukemijom i
poremećajima u radu endokrinog sistema.
“Charlotte Gerson sa američke Klinike za zloćudne bolesti Gerson,
objavila je rezultate detaljno sprovedenog istraživanja  o raku koje
dokazuje da je fitoestrogen genistein kancerogeniji od DES-a
(diethylstilbestrola), sintetskog estrogenskog lijeka koji je davan
milionima trudnih žena, najvećim delom u razdoblju od 1938-1971.
Malo je onih koji nisu čuli za smrtne slučajeve i užasne patnje koje
je ovaj lek prouzrokovao bezbrojnim ženama i njihovim kćerima,”
podseća Holingsvort.

Učestale posledice hormonske neravnoteže izazvane asimilacijom

velikih količina estrogena otkrivene su u velikom broju slučajeva čak
i kod dece. A odakle taj estrogen? Iz hrane za male bebe i sojinih
napitaka kojima svoju decu hrane njihovi brižni roditelji - često  na
stručnu preporuku lekara. Holingsvort kaže da je to verovatno ista
vrsta “stručnog” savetovanja koja puni popularne magazine o
zdravlju i ishrani, a da su u stvari glavni finansijeri tih magazina
farmaceutske kompanije ili sami proizvođači soje, kao na primer
Monsanto.
Pored toga postoje “lekari” i “naučnici” koji novac vole više od
svega.

Obični ljudi veruju lekarima i često ne razmišljaju svojom glavom pa

ne vide očitu nelogičnost da se potpuno istim sastojkom
(estrogen iz soje) koji se prepisuje ženama u menopauzi kako
bi im se produžio određeni hormonski balans koji se u menopauzi
menja, daje novorođenčadi kao “zdrava” hrana. 
Jednostavno rečeno: hranjenje malih beba hranom na bazi soje
jednako je kao da im dajete pet kontraceptivnih pilula  dnevno.

«Količina estrogena u 100g sojinih bjelančevina odgovara količini

estrogena sadržanoj u jednoj kontraceptivnoj pilululi”, po merama
iznetim u jednoj švajcarskoj zdravstvenoj ustanovi još šezdesetih
godina prošlog veka, kada su ove pilule postale moderne.

Monosodijum glutamat (MSG) je jedna od nekoliko formi slobodnog

glutamata koji se često nalazi u hrani. Jedna kanadska studija
nedvosmisleno je pokazala da sastojci slobodne glutamatske
kiseline (MSG) i slobodne aspartičke kiseline koje su opoznate kao
neurotoksini, predstavljaju sastvni deo formule za pravljenje hrane
za bebe. Prisustvo ovih neurotoksina u ishrani beba predstavlja
problem jer se u njihovom mozgu još nije dovoljno razvila krvno –
moždana barijera koja sprečava da toksini iz krvi uđu u mozak.

Zanimljivo je i da se u svakoj formuli za pravljenje bebi hrane, na

primer, na Novom Zelandu nalazi soja, što je potvrdila i njihova
vlada. Tamo su majke formirale i udruženje protiv ovakvog
korišćenja GM soje, dok je Vlada smatrala da je toksikacija GM
sojom bila veoma mala te da zakon koji tu koncentraciju dozvoljava
nije prekršen. Na osnovu čega je procenjena koncentracija koja nije
štetna, sasvim je drugo pitanje. Takođe je majke zabrinulo i otkriće
da neke formule za bebe sadrže određene vrste GM soje koja
nikada nije ni bila testirana na ljudima ili to nije bilo sprovedeno u
skladu sa propisanom procedurom.
Svejedno, ovakvih slučajeva ima širom sveta, i svuda postoje jasni
pokušaji da se i sadejstvu možnih korporacija i vlada u hrani na ovaj
ili onaj način, u većoj ili manjoj količini nađe GM soja.

Pijenje sojinog “mleka” (ukoliko smatrate da se to može nazvati

mlekom) za vreme trudnoće, kao i u prethodno opisanom slučaju sa
enzimima, često blokira stvaranje majčinog mleka (pravog mleka)
što zatim logično dovodi do “neophodnosti” da se novorođenče
hrani zamenom i to baš “mlekom” od soje.

NIJE MLEKO SVE ŠTO JE BELO

Jedan od glavnih krivaca zašto je soja toksična krije se i u činjenici
što njezino zrno sadrži velike količine aluminijuma koji je zrno upilo
iz tla na kome raste. Tako je 1997. Odbor za prehranu Američke
akademije za pedijatriju objavio  da «u majčinom mleku ima od 4 do
65 ng/ml aluminijuma dok dečija hrana napravljena od soje sadrži
između 600 i 1.300 ng/ml».

Aluminijum je jedan od najraširenijih minerala u zemljištu, ali u većini useva se ne

zadržava ili ga same biljke ne konzumiraju u velikim količinama. Biljka soje, međutim,
taloži u svojim mahunama velike količine ovog metala.
 “Sojino mleko sadrži 100 puta više
aluminijuma od netretiranog kravljeg
mleka. Da biste dobili ovu belu tekućinu nevinog
izgleda koja se primamljivo sliva na fotografijama
atraktivnih reklama potrebno je provesti celi niz
postupaka. Jer sojino mleko se ne može izmusti”.
Da li ste ikada videli sojinu kravu”, pita
Holingsvort.
"Sojino mleko se dobija kada se grahorice
(mahune) soje melju na visokoj temperaturi, a
zatim se opasnim rastvaračima, od kojih neki
ostaju u dobivenom sojinom brašnu, otklanjaju
preostale masnoće. Potom se brašno u procesu
separacije namenjenom uklanjanju fibroznih
vlakana meša s lužnatim rastviorom  i šećerima.
Propisi koje su donele vlasti kažu da je ta količina
toliko neznatna da nije važna"

“Baveći se istraživanjima za potrebe svoje knjige naišla sam na

dvanaest hemikalija koje se nakon navedenog postupka obrade
dodaju soji”, otkriva Holingsvort.

Kontaminacija aluminijumom je dodatna i zbog tehnologije obrade

jer se grahorice tada potapaju u aluminijumske tankove i ispiraju
kiselinom. Tako se određena količina aluminijuma zadržava i u
prerađenoj soji koji onda dospeva u organizam.
Pored almunijuma, otkriveno je da dečija hrana od soje sadrži
visoku koncentraciju mangana. Prema nekim istraživanjima
sprovedenim u Kaliforniji “proizvodi sojinog mleka sadrže oko 80
puta više mangana nego što ga ima u majčinom mleku, što
novorođenčad izlaže riziku da će u prvim nedeljama života primiti
previše mangana.»
Osim narušavanja njihovog osetljivog hormonalnog sistema, sad je
već naširoko raširena i pojava da male bebe koje piju sojino mleko
pate od ozbiljnih gastrointestinalnih poremećaja.
“Međunarodna korporacija “Nestle”, vlasnik proizvođačke marke
“Carnation”, glavni je zagovornik konzumiranja soje. Možda ih se
sećate kao kompanije koja je donela dečiju hranu pripremljenu od
soje u zemlje Trećeg sveta, potiskujući hranjenje majčinim mlekom i
ubijajući - prema podacima Svetske zdravstvene organizacije - 1,5
miliona dece svake godine. Oni to i dalje rade, besramno forsirajući
sojino mleko za novorođenčad poput “Alsoya-e” uprkos svim
dokazima da je ono smrtonosno. Ali to ne treba da nas čudi ako se
uzme u obzir veličina tržišta koje prekriva ovaj proizvod”, piše
Holingsvort.

Magazin “Insight on the News” citirao je 2001. procenu jednog

nezavisnog stručnjaka da od ukupnog godišnjeg prihoda od 3
milijarde dolara od prodaje hrane za bebe, samo na proizvode od
soje zaradi se 750 miliona dolara. Danas ova brojka verovatno
premašuje milijardu dolara.

Laboratorija za procenu zdravstvenih rizika američkog Ministarstva

energetike objavila istraživanje koje pokazuje da izoflavoni u soji
djeluju na isti način kao i zabranjeni insekticid DDT izazivajući
deobu i umnožavanje ćelija raka dojke.

     Jedan naučni tim sa Tajvanskog državnog univerziteta je 1988.

pod vođstvom dr. Teodora Kaja primetio da je već više od pola veka
poznato da soja izaziva povećanje štitnje žljezde, posebno kod
žena i dece.

I ugledni toksikolog dr Majk Ficpatrik iz Novog Zelanda, koji

predvodi pravu kampanju protiv konzumiranja soje, napisao je
1998. naučni rad u kome je naveo većinu objavljenih otkrića o
opasnostima od sojinih izoflavona. Rezultate istraživanja je poslo i
američkoj Federalnoj Agenciji za Hranu i Lekove  (FDA). Tu se
navodi i sledeće:
«Sojini izoflavoni povećavaju rizik od oboljevanja od raka dojke...
Sojini izoflavoni dovode do poremećaja menstrualnog ciklusa
tokom  i do tri mjeseca nakon što su uneseni u organizam...
Koncentracija genisteina koji se nalazi u proizvodima od soje
dovoljna je da podstakne ćelije dojke  na početak procesa ćelijske
deobe... Postoji zabrinutost da žene koje jedu izolate sojinih
belančevina učestalije oboljevaju od epitelijalne hiperplazije.»

KAKO JE SOJIN LECITIN POSTAO “KORISTAN ZA ZDRAVLJE

”Soja sadrži više fitične kiseline od bilo koje druge žitarice ili
mahunarke (grahorice). Problem sa fitičnom kiselinom je što ona
sprečava apsorpciju svih minerala, a posebno kalcijuma. Koliko
je mineralni deficit uzrok mnogih bolesti, za koje se navodno još
pouzdano ne zna kako nastaju, može se videti ovde.

Takođe je otkriveno da su alergijske reakcije na soju daleko češće

od alergija na ostale vrste mahunarki (grahorica). Čak i Američka
pedijatrijska akademija priznaje da bi rano izlaganje soji kroz
industrijski proizvedenu hranu za bebe moglo predstavljati glavni
uzrok kasnije  alergije na soju kod starije dece i odraslih.    
“Verujući «glasinama», jedan moj uporni kritičar rekao mi je da
«zasigurno zna» da kad soja proklija iz nje izađu svi otrovi. Ne
mogu ga uveriti ni znanstveni dokazi da se klijanjem soje genistein
pretvara u coumestrol koji je trideset puta jači od estrogena”,
zapisla je u svojoj knjizi Elejn Holingsvort.

Kao nusproizvod prilikom prerade sojine grahorice  dobija se

lecitin. 
To je viskozna masa, žuto braon boje, specifičnog ukusa i mirisa.
Sirov sojin lecitin je smeša fosfolipida i ulja, sa aktivnim dejstvom,
zahvaljujući kombinaciji lipofilnog i hidrofilnog karaktera u molekulu
fosfolipida.

Za razliku od raznovrsnih masnoća koje se u velikom rasponu

prirodno javljaju u jajima, oraščićima, semenkama i avokadu, ovaj
nusproizvod soje je uvek užegao, a izvlači se iz taloga koji ostaje
nakon što se iz grahorica soje odstrani ulje. Dakle, sojin lecitin
sadrži veliku količinu rastvarača i pesticida. Ali... Umesto da ga
bace na deponiju za odlaganje toksičnog otpada gde i pripada,
proizvođači su za njega otvorili još jedno visoko profitabilno
tržište nazivajući ga «zdravim» dodatkom hrani. Tako će vam
“stručnjaci” (potplaćeni) plasirati priču o njegovoj “izuzetnoj ulozi u
pravilnom metabolizmu, resorpciji masti, smanjenju holesterola,
obnavljanje ćelija nervnog sistema, usporavenju stranja...” i svemu
drugom što ste spremni da kupite za svoje zdravlje. Na vama je da
u to poverujete, pošto se sami naučnim istraživanjem verovatno ne
bavite. I da jeste naučnik iz ove oblasti - to košta.

Lecitin je  u industriji hrane prihvaćen kao emulgator, sredstvo za

dispergovanje čvrstih čestica, stabilizator pene, sredstvo kvašenja i
opuštanja i sredstvo za kontrolu kristalizacije. Ali, njgova osobina je
i da ima sposobnost da izaziva oštre bolove u zglobovima (koji se
često pogrešno dijagnostikuju kao artritis) i stvaranje teškog oblika
gihta. “Dugotrajno konzumiranje soje izaziva rak i bezbrojne druge
po život opasne bolesti, uništava kosti, uništava hormonski sistem,
kako ljudi tako i životinja, te potiskuje seksualni nagon. Čak i da se
preko noći ukloni iz naše ishrane, soja je tako duboko usađena u
prehrambeni lanac i telo svakoga ko ju je ikad pojeo da će njeni
negativni učinci zdravstvenim problemima mučiti i one koji još nisu
ni rođeni”, naveo je dr Ficpatrik.
SOJA U ISHRANI AZIJACA    
Oni koji savetuju uzimanje soje često navode da je to glavni
sastojak hrane u Aziji (a poznato je da tamo najmanji procenat ljudi
oboljeva od raka ili od osteoporoze). Pored toga navodi se da je
soja kao hrana počela da se koristi u Kini još hiljadu godina pre
nove ere.
Tako je stvorena lažna priča da ishrana sojom sprečava razvoj
osteoporoze. Ovaj pogrešan zaključak potiče od verovanja da je
manji procenat obolelih od osteoporoze u Aziji jer se tamo već
hiljadama godina konzumira soja pa se sa njom unosi i vitamin D.
Istina je da se u Aziji soja koristi više kao začin u hrani sa morskim
plodovima koji su bogati D vitaminom koji se zapravo nalazi u
njihovim masnim naslagama. To nije D vitamin iz soje. Naprotiv,
konzumiranje soje upravo povećava potrebu tela za vitaminom D,
jer soja definitivno lišava organizam kalcijuma.

Od soje koja se koristi kao deo japanske kuhinje , veoma mali deo
je uzgojen iz genetski modifikovanih kultura koje dominiraju danas
zapadnim tržištem. “Osim zbog siromaštva ili za vreme gladi, Azijci
konzumiraju soju u vrlo malim količinama - 7 do 8 grama dnevno - a
većina te soje je fermentirala od tri do pet godina da bi se iz nje
uklonili toksini. 
Japanci jedu male količine tofua (proizvoda od soje) i misoa kao dio
supe bogate mineralima, nakon čega sledi meso ili riba, što
neutrališe jedan dio toksina. Praktično u Aziji se koristi soja
uglavnom kao začin drugim tradicionalnim jelima.Takođe je stvoren
mit da proizvodi od fermentirane soje poput tempeha i natoa sadrže
visoke količine vitamina B12. U tim se argumentima ne spominje da
se vrsta vitamina B12, koja se nalazi u soji, ubraja u neaktivne
oblike B12 koje ljudsko telo nije u stanju da iskoristi. Neki su
istraživači čak izneli pretpostavku da ovaj oblik vitamina B12  može
sprečiti absorpciju vitamina B12 iz drugih izvora.

Sa druge strane, gorka istina koju proizvođači soje ne navode je

visoka stopa kretenizma u delu Kine gde ljudi naširoko konzumiraju
soju (zato što su previše siromašni da bi priuštili neke druge vrste
belančevina) i povezuje se sa oštećenjem mozga, pošto goitrogen
iz soje lišava štitnu žlezdu potrebne količine joda. Novozelandski
toksikolog dr. Majk Ficpatrik kaže: «Epidemiološko istraživanje u
Kini pokazalo je da konzumiranje velikih količina soje ne štiti od
raka dojke. Još nekoliko sličnih istraživanja opovrgava teoriju da
soja pomaže u prevenciji raka dojke».

“Dr. Rejmon Pet i njegovi saradnici pokazali su da je konzumiranje

tofua (fermentirane soje) povezano s demencijom. U opsežnom
američkom istraživanju na uzorku od osam hiljada američkih
Japanaca sa Havaja sprovedena je procena konzumiranja tofua u
srednjim godinama života, te njegova povezanost s
funkcionisanjem   mozga i strukturalnim promenama u kasnijem
životnom dobu. Naučnici su sproveli radiološko snimanje neurona u
mozgu i opsežno istraživanje kognitivnih funkcija, a nakon smrti
ispitanika izvršili su obdukciju. Otkriveno je da je povećano
konzumiranje tofua povezano s indikacijama moždane atrofije i
kognitivnih oštećenja u kasnijim godinama života. Na autopsiji je
kod ispitanika, koji su obilno jeli tofu, čak otkriveno oteknuće
moždane šupljine i smanjenje težine mozga. Ovo istraživanje
objavljeno je u časopisu “The Journal of The American College of
Nutrition, 2000., a zatim i u “William Cambell Douglassovom
glasniku”.

Danas se na Zapadu soja ne fermentiše (kao u Aziji) da neutrališe

toksine, već se obrađuje na način koji “denaturiše proteine i
povećava nivo kancegogenosti”.
Ona i ne sadrži kompletne proteine, pa ne može ni biti korišćena
kao zamena životinjskih proteina.

Dakle, zaključak da Azijatkinje od raka i osteoporoze štiti soja

potpuno je netačan. Kako je prethodno rečeno, njihove navike i
prehrana u potpunosti su drukčiji od zapadnjačkih
ipodrazumijevaju vrlo ograničene količine hrane lošeg
kvaliteta, kakva se obilato koristi na Zapadu. Osim toga, one ne
zamenjuju maslac koji sadrži vitamin D za margarin dobijen od
sojina ulja koji je tako popularan među obmanutim Zapadnjacima.
Pored toga u soji se nalaze inhibitori nekih enzima, posebno
tripsina, što može izazvati ozbiljne probavne smetnje, odnosno
bitno se može smanjiti unos belančevina te hroničan manjak
esencijalnih aminokiselina.
U testiranju na životinjama otkriveno je da ona time što koči varenje
proteina utiče na funkciju pankreasa. Poznato je danas da je glavni
uzročnik raka poremećaj u metabolozmu zbog nepravilnog rada
pankreasa. Ovo je isti slučaj i sa dijabetesom. 
I ovde je još jedna zabluda u vezi korišćenja soje u Aziji i na
Zapadu gde je rašireno verovanje da soja može potpuno da zameni
proteine u ishrani. To nije tačno jer ona i ne sadrži kompletan
životinski protein.
Ali, soja je  stavljana kao neizbežna namirnica u ishrani onih koji promovišu
vegetarijanstvo. Zanimljivo je kako najuticajniji mediji daju veliki publicitet vegetarijanstvu.
Da li je to slučajno ili je cilj upravo promocija soje?

Pomenimo ovde slučaj popularnog

bivšeg Bitlsa, Pola Makartnija i njegove
žene Linde koji su godinama bili
promoteri vegetarijanske ishrane pa su
imali i svoju vegetarijansku smešu
nazvanu “Linda Mc Cartney”. Linda je
1998. iznanada umrla od raka dojke, a
već sledeće godine BBC je objavio da
je nakon testiranja njihove smeše
otkriveno da sadrži GM soju. Pol
Makartni je tvrdio da mu nije bilo
poznato da se u smeši nalazi GM soja.
Pitanje je, međutim, zašto je ovaj već prebogati par propagirao  soju
i vegetarijanstvo i morao da prodaje svoje ime uz vegetarijansku
smešu? Da li su bili za to zavrbovani od neke moćne korporacije
koja poizvodi GM soju? Da li su tako oni koji su sledili svoje
popularne idole korišćeni kao zamorčići za testiranje GM soje?
Za ovakvu pretpostavku za sada ne postoje dokazi, ali kasnije
ćemo videti na šta su sve spremne korporacije koje proizvode i
distribuiraju GM hranu i ko stoji iza njih. 
KAKO SE GENETSKI MODIFIKUJE SOJA
Ukrštanje biljaka kako bi se dobile neke poželjne  osobine - metoda
je stara vekovima. Od poželjnih osobina  se najčešće očekuju brz
rast, otpornost na viruse, otpornost na herbicide, insekte štetočine
itd. Vekovima su se tako ukrštali roditelji po želji, pa odabrani
potomci, pa njihovi potomci... i to je podrazumevalo dug period da
bi se došlo do željenog rezultata. Nije bilo mešanja gena različitih
vrsta, već samo srodnih. Jer to nije ni bilo moguće po Božijim
zakonima pošto vrste zato i postoje da se ne bi mešale i
stvarali se Frankenštajni. Ali, satanistička filozofija ne mari za
prirodne (božje) zakone pa su savremeni genetičari (čim su
prodrli u tajne gena) počeli da stvaraju upravo Frankenštajne.
GM hranu u Americi popularno zovu frankenfood.

Biljke u koje je ubačen gen neke druge vrste nazivamo transgenim

biljkama ili genetski modifikovanim (GM). Kod njih je genetska
osnova izmenjena dodavanjem jednog ili više gena poreklom od
drugih organizama korišćenjem tehnike rekombinantne DNK. 
Zanimljivo je da se često i ne zna čime se gen soje modifikuje. EU
ima najveću bazu podataka genetske strukture svih biljaka. Ipak
ostala je misterija sa kojim molekulima je kompanija “Monsanto”,
najpoznatiji proizvođač GM useva rekombinovala njen DNK.
Jedan molekul je definisan kao molekul biljke maćuhica (dan i
noć), drugi je od bubašvabe (!!!) a treći je ostao TAJNA.

Veruje se da je korišćen gen bubašvabe jer su to najotporniji insekti

na planeti (kao pacovi i cijanobakterije) za koje se veruje da su u
stanju da prežive mnoge ekološke katastrofe, te budu dalji
nastavljači života pomoću svojih neuništivih proteina. 
     Ipak, neka naučna istraživanja otkrivaju da i za njih postoji
granica otpornosti, ali da je ona odložena  tako što se otrovi koje oni
podnose manifestuju tek kod daljih potomaka i ubijaju ih polako.

Bubašvabe se smatraju štetočinama, ali naučnici su otkrili da one

mogu biti veoma korisne kao prirodni agenti za kontrolu drugih
neželjenih insekata u poljoprivredi.
Ubacivanje nekog drugog gena u biljku može se obaviti preko
vektora kao sto si virusi, plazmidi i transpozoni.

Što se tiče otpornosti na herbicide najviše se zahteva da budu

otporne na glifosat i glufosinat-amonijum. I tu je transgena soja
veoma otporna, čak i kada se psrka glifosatom trostruko jačom
dozom od uobičajene. Može  se herbicidom uništiti sav okolni
korov, ali ova biljka opstaje. I tako zaprašena možda “željno čeka”
da se nađe u vašem hamburgeru ili hrani za bebe.

Drugi herbicid glufosinat-amonijum izaziva inhibiciju, tj. kočenje

rada enzima glutamin sintetaze i na taj način biljkama uništava
biosintezu proteina. Podsetimo da se inhibicija enzima događa u
kod ljudi koji konzumiraju soju.
Tolerantnost biljaka prema glufosinat-amonijumu ostvaruje se
korišćenjem bar gena. 
Za otpornost na insekte koriste se najčešće geni bakterije Bacillus
thurigiensis. Tako ugrađeni geni ove bakterije transgenoj soji
omogućavaju da luči toksine otrovne za insekte i zaštiti se od
štetočina.
 
EKSPERIMENTI SA MIŠEVIMA

Već se zna i da su genetski poremećaji kod miševa hranjenih GM

sojom drastični.
Tako je još oktobra 2005. za vreme jednog simpozijuma o
genetskim modifikacijama koji je organizovala Ruska nacionalna
asocijacija za genetsku bezbednost (NAGS) doktor biologije Irina
Ermakova obelodanila rezultate istraživanja rađenih na njenom
Institutu za više nervne aktivnosti i neurofiziologiju Ruske akademije
nauka. U ovom istraživanju je analizirana defektnost potomstva
miševa koji su hranjeni genetki modifikovanom hranom.

Naučnici su  dodali smeši za ishranu opitnih ženki miševa brašno iz

sojinog zrna proizvedenog u kompaniji “Monsanto”, genetski
modifikovanog kako bi bio otporan na njihove herbicide. Počeli su
da im daju tu hranu dva nedelje pre parenja, nastavili da ih hrane za
vreme trudnoće i za vreme dojenja. Drugoj grupi je data organska
soja nemodifikovana) a treća grupa uopšte nije hranjena sojom.

Svi mladunci ženki hranjenih GM sojom bili su uočljivo manji (oko

20 %). I unutrašnji organi su im bili manji, uključujući i mozak. Čak
55.6 posto hranjenih GM sojom je uginulo, dok je postotak uginuća
onih koji su hranjeni organskom sojom bio 9. Oni koji uopšte nisu
hranjeni sojom imali su smrtnost 6,8 procenata.
   Dva miša iste
starosti. Desni je hranjen GM sojom. Čitavo leglo, dole, hranjeno
GM sojom je zakržljalo i dezorijentisano.

BORBA NAUČNIKA SA KORPORACIJAMA

Sa navedenim rezultatima postavilo se pitanje među naučnicima
kako su SAD uopšte odobrile da se GM soja nađe u ljudskoj ishrani.

Dr Ermakova je planirala i da nastavi sa svojim opitima, ali je ovaj

projekat ostao iznenada bez sredstava i nisu dobili 70.000 dolara
koliko im je bilo još potrebno. Tako je ovo istraživanje predstavljeno
kao preliminarno.

Rezultati mnogih istraživanja, na žalost, nisu ni obelodanjeni. Da li

je i to slučajno?
O tome sa kakvim se pritiscima i zastrašivanjima od strane moćnih
kompanija suočavaju naučnici koji iznose podatke o štetnom
delovanju GM useva zabeleženo je i u knjizi Džefrija Smita:“Seme
obmane” objavljenoj 2003.

Tako je svetski vodeći predavač i ekspert za genetsko

modifikovanje biljaka iz Velike Britanije, Arpad Puctaj, najpre
oklevetan, a zatim otpušten sa pozicije istraživača u škotskom
“Rowett Research Institute” kada je obelodanio rezultate
istraživanja o bezbenosti GM hrane. Istraživanje su naručile
kompanije koje proizvode GM soju, ali im se rezultat nije dopao.
Iako je rad pomenutog instituta smatran nezavisnim, a naučnici
uvereni da treba da budu objektivni, u šta je verovao i Puctaj, nije
ispalo tako.
Rezultat ispitivanja nedvosmisleno je pokazao sve negativne
implikacije jedenja genetski modifikovane hrane. Puctaj je odlučio
da rezultate pusti u javnost i dobio je otkaz.

I vlade Bile Klintona i Tonija Blera u to vreme bile su na strani

moćnih korporacija, pokušavajući da pomenuta istraživanja
zataškaju, jer je Vašington već bio potrošio milijarde dolara
promovišući GM useve i novu biotehnološku revoluciju koja će
promeniti svet (!) I, naravno korporacijama doneti ogroman profit.
Životi i zdravlje ljudi očito nemaju takvu vrednost.
Pominje se i slučaj Injacija Čapele, ekologa i mikrobiologa sa
Univerzitata Berkli u Kaliforniji. 
Naime, Čapela i njegov diplomirani student, Dejvid Kvist su otkrili 2000. veliku kontaminaciju meksičkog
kukuruza sa GM varijetetom, uprkos zabrani vlade da se ovi varijeteti mogu mešati.  Kukuruz je u Meksiku
svetinja i tu je postojbina nekoliko stotina prirodnih varijeteta kukuruza koji se sasvim prirodno međusobno
ukrštaju.

Čapela i Kvist su testirali varijetete u više od

deset mesta u Oaksaki i otkrili 6 posto biljaka
kontaminiranih sa GM semenom. Oksaka je na
dalekom jugu pa je Čapela znao ako se
kontaminacija proširi tamo, ona će se proširiti
po čitavom Meksiku, jer trgovinski sporazum
NAFTA  (praktično objedinjuje SAD, Meksiko i
Kanadu) dozvoljava potpuno uvoz kukuruza iz
SAD koji sadrži do 30 posto GM varijeteta.
Sada je sve vodilo ka tome da se taj iznos
udvostruči i tamo gde GM kukuruza nije bilo
uopšte, uskoro bi ga bilo svuda.
Prestižni žurnal „Nature“ složio se da objavi Čapelin nalaz, iako je
jedan tada visoki funkcioner za poljoprivredu Meksika tražio od
Čapele da to ne čini uz pretnju da će Čapela biti  odgovoran za svu
štetu nanetu meksičkoj agrokonomiji. Protiv Čapele je pokrenuta i
medijska hajka, kako bi ga kao naučnika omalovažili.

 Kampanja protiv njega se nije fokusirala samo na ovo otkriće, već i

na rezultate još jednog otkrića koje je bilo mnogo ozbiljnije. Čapela
je otkrio da kontaminirani GM kukuruz ima oko 8 fragmenata od Ca
VM promotera koji stvaraju nestabilne „vruće tačke“. One uzrokuju
da se geni biljke komadaju i rasprskavaju i onda se ti delići
rasejavaju kroz genom biljke gde, dokazano, uništavaju napore
(navodne) da se spreči unošenje GM useva zemlju.

Čapela je ipak delimično uspeo da objavi neke od nalaza, zbog

čega je "Monasnto" angažovao profesionalnu PR agenciju kako bi
ga kao istraživača u medijima maksimalno klevetali i diskreditovali.
Zbog toga je na loš glas došao i sam Berkli Univerzitet, koji je
odlučio da mu uskrati profesorsko nameštenje.

Samo dve nedelje nakon što je magazin “Nature” pod pritiskom

delimično demantovao ono što  je već objavio i izvinio se čitaocima
zbog iznetih neistina i nekompetetnosti autora (Čapele) došlo je do
zvanične objave meksičke vlade o masivnoj genetskoj kontaminaciji
tradicionalnih meksičkih varijetata kukuruza u Oksaki i susednoj
državi Pueblo.
Čak 95 posto testiranog kukuruza je bilo zagađeno i to „brzinom
nikada ranije zabeleženom“. Ova je objavljeno kao udarna vest u
Evropi i Meksiku, ali je ignorisano u Kanadi i SAD.
ROKFELERI SVUDA

Sila koja gura čitav ovaj projekat sa GM usevima je Rokfeler

Fondacija. 
Evo šta o tome kaže Bil Engdal u svojoj knjizi »Seme uništenja«:
“Suština američke projekcije u postizanju svetske dominacije počiva
na razvoju ključnih strateških prednosti, koje ni jedna druga nacija
niti savez drugih nacija u svetu ne može zaustaviti. Za ovo planeri u
Pentagonu koriste termin »dominacija punog spektra«. Ovo
uključuje globalnu vojnu dominaciju, dominaciju nad svetskim
zalihama nafte, koje su organičene a zalihe su pri kraju, kontrolu
nad svetskom monetarnom politikom, odnosno rezervnom
svetskom monetom – dolarom. I, svakako kontrolu u budućnosti
svetske poljoprivrede kroz kontrolu najvažnijih GM patenata
posebno GM kukuruza i soje”.

Ovde ipak treba dodati da su sve analize i priče o skorom

iscrpljivanju svih vitalnih resursa na planeti, zapravo samo deo
propagande koja je napravljana za zamajavanje naučnih krugova i
političara. Postoje i veoma ozbiljne analize koje govore da su svi
navedeni resursi zapravo neiscrpni. (O tome kako se nafta nalazi
praktično svuda, samo na većoj dubini, već smo pisali). I hrane i
vode ima u količinama koje su dovoljne.
Poznato je da se ogromna količina hrane uništava, da se plodna
zemlja uništava, sve zarad kopanja minerala i prerade drveta jer to
donosi profit određenim korporacijama. 
U ovaj propagandni arsenal spada i priča o globalnom zagrevanja
koje je, navodno, posledica prevelike ljudske populacije i
industrijske aktivnosti. Istina je da su predstojeće klimatske
promene zapravo deo prirodnog ciklusa, koje ovi vešti promoteri
koriste da bi plasirali svoju startegiju porobljavanja stanovništva i
njegovu redukciju, dok će se predstavljati kao "spasitelji".

Činjenica je, takođe, da je porodica Rokfeler jedan od najvećih

deoničara američke centralne banke, tako da već imaju kontrolu
nad današnjom svetskom rezervnom monetom.
“Proteklih osamnaest godina Fondacija Rokfeler je imala odlučujuću
ulogu širom  sveta u širenju prihvatanja radikalnih metoda genetske
modifikacije u zemljama i laboratorijama gde bi programi iza kojih bi
stajala američka vlada bili dočekani sa najvećom sumnjom.
Rokfeler Fondacija je  tako bila Trojanski konj za širenje metoda
genetske modifikacije”.

Oni su pridobili naklonost mnogih zemalja predstavljanjem svojih

programa za podršku i stipendiranje najeminentnijih naučnika iz
mnogih zemalja. Takva “pomoć” bila je usmerena najviše ka
nerazvijenim zemljama. 
Finasirali su projekte i istraživanja u oblasti GM-a koristeći uticaj na
lokalne vlade i preko nevladinih organizacija.

Do danas je više od 400 vodećih naučnika i stručnjaka iz

poljoprivrede od Filipina i Tajlanda do Kenije i Kine bilo obučeno od
strane ove fondacije. Da pomenemo da ovde spada i Srbija. Ključnu
ulogu u vladi DOS-a. 2001. da uvede GM useve u Srbiju imala je
Ivana Dulić Marković, stipendista Monsanta, u tu svrhu postavljana
na mesto ministra poljoprivrede. Na žalost, ona je svoj zadatak
uspešno i obavila.

Engdal dalje podseća da  Rokfeler Fondacija ima prilično mračnu

prošlost, od kada je osnovana 1914. od strane porodice Rokfeler,
tada vlasnika kompanije Standard Oil (danas Exxon). Pre 1945.
Fondacija je bila vodeći finansijer eugenetskih istraživanja
(istraživanja o rasnoj higijeni) koja su u istoriji poznata kao vivo
eksperimeniti koje su vršili nacisti. Podsetimo da je Hitlerov dolazak
na vlast takođe finansirala porodica Rokfeler preko hemijskog
koncersna  “IG Farben” (o čemu je pisao u svojim knjigama Entoni
Saton), a jedan od ljudi zaduženih za raspodelu novca je bio deda
današnjeg američkog predsednika, Preskot Buš.

Rokfeleri su dali finansijsku podršku Američkom Eugeničkom

Društvu i Savetu za Populaciju. Politika odgajanja čiste rase u
Nemačkoj za vreme Trećeg rajha, otkrivena je tek nakon rata. Ova
politika, međutim nije nestala, već je samo premenila ruho i nakon
Drugog svetskog rata ona je iznedrila novu strategiju. Hitler je bio
samo marioneta za javnu upotrebu. "Njegovo" čuveno delo "Mein
kampf" o rasama pisao je, veruje se, jezuita Otac Stempfl. Hitler ta
znanja i nije mogao da ima. Današnja propaganda o ograničenosti
vitalnih resursa deo je te strategije. Efekat je da se stvori spoznaja
o neophodnosti redukcije ljudske populacije na Zemlji.

“Više od četvrt veka energija Rokfeler Fondacije je usmerana na

promociju biotehnologije i genetskih istraživanja.  Razlog je upravo
što su oni uključeni po raznim šemama u sprovođenje redukcije
humane populacije”.

Tako je 1972. predsednik Ričard Nikson imenovao jednog člana

Upravnog odbora Fondacije Rokfeler, Džona D. Rokfelera III  na
mesto predsednika “Komisije za Populaciju i Budućnost Amerike”.
Isti Rokfeler je stvorio Savet za populaciju 1952., otvoreno
nazvan »populacioni rast nula«.
 
SAMO GLADAN ČOVEK JE POSLUŠAN
Rokfelerova “Komisija za Populaciju i Budućnost Amerike” postavila
je i osnove Memoranduma Nacionalne Bezbednosti, Henrija
Kisindžera (NSSM200) iz aprila 1974. Memorandum navodi da je
kontrola rasta pupulacije u svetu strateško pitanje za nacionalnu
bezbednost SAD, u smislu kontrole strateških resursa koji su,
navodno, nedovoljni za sve.
Kada je Kisindžer 1970. bio direktor Saveta za nacionalnu
bezbednost kao i državni sekretar za inostrane poslove SAD, hrana
i nafa su dobili ulogu američkih artikala od nacionalnog interesa za
bezbednost. Kisindžer je započeo kontroverzni program »nafta za
hranu« , političku strategiju u kojoj je Rusija kao zemlja za deficitom
u proizvodnji hrane uvezla ogromne količine američkog kukuruza i
platila to velikom količinom nafte, za koju je dobila petro dolare.

Američka domaća proizvodnja nafte, osim Aljaske dostigla je tada,

1970. vrhunac i od tada počela stalno da opada. SAD su sve više
postajale država uvoznik nafte, kako bi se održavala vredsnost
dolara koji je 1971. godne vezan za trgovinu naftom. Tako su
nacionalna bezbednost (i dolar) postali čvrsto vezani za jeftino
uvezenu naftu, a hrana je bila oružije koje su koristili kao sredstvo
za političko ubeđivanje (ucenjivanje).
Ovu politiku je jasno obelodanio ministar za poljoprivredu u
Niksonovoj vladi i Kisindžerov kolega Erl Batz izjavom: »Gladan
čovek sluša samo one koji imaju parče hleba. Hrana je alatka. To je
oružije u američkom arsenalu za pregovore”. Tada je Kisindžer bio
glavni inostrani pregovarač.

Rokferel Fondacija zajedno sa Ford Fondacijom i Svetskom

bankom, 1971. osnovala je Konsultativnu Grupu za Međunarodna
Poljoprivredna istraživanja (CGIAR) koja ima 16 istraživačkih
centara u svetu ( najviše u zemljama u razvoju) i troši godišnje 350
miliona dolara. Cilj CGIAR je širenje GM useva u zemljama u
razvoju, gde spada i Srbija i ostale zemlje bivše Jugoslavije.

Juna 2003. američki predsednik Džordž Buš, mlađi pobedonosno je

objavio ukidanje zabrane uvoza GM useva u EU, koja je bila na
snazi osam godina. I to je bilo upravo u skladu sa glavnim
prioritetima američke spoljnje politike. Ovo je usledilo samo dan
nakon američke okupacije Bagdada i to vreme nije slučajno
izabrano, jer su tada sve oči i uši bile okupirane ratom u Iraku i
“strašnim” Sadamom Huseinom. Do tada je otpor u EU slomljen baš
kao i u Brazilu, drugom ključnom centru za proizvodnju hrane.
Samo godinu dana ranije, opstanak GM useva je već bio doveden u
pitanje.

“Kada se jednom GM seme pusti u neki region – pušten je zao duh

iz boce”, kaže Engdal.  Uprkos ogromnim rizicima koji su
naučnicima odavno poznati, Vašington i veliki broj vlada u Evropi,
Aziji, Latinskoj Americi i Africi pod pritiskom sve više dozvoljava da
se ovi produkti seju na njihovim terororijama i da se uvoze za
prehranu ljudi. To čini i Srbija danas.

Modifikovana soja je u Srbiju stigla kada je kao ministarka

poljoprivrede u DOS-ov vladi to omogućila Ivana Dulić Marković.
Seme GM soje je bilo poklon donacija za srpske seljake. Iako je
sejanje ove soje kasnije zakonom zabranjeno, kazne nisu bile
drastične i seljacima se progledalo kroz prste pa je otkupljena i
visoko kvalitetna organska soja (veoma tražena na svetskom
tržištu) i GM soja. Razlika je bila u otkupnoj ceni. GM je ostala za
domaću upotrebu, a visoko kvalitetna organska se danas izvozi.
Da obmana bude veća, u Srbiji uvoz GM soje nije zabranjen
pa tako mi Zapadu prodajemo našu organsku veoma
kvalitetnu, a oni nama prodaju Frankenštajn soju. I to se sve
obavlja preko privatizovana firme “Soja Protein” iz Bečeja, koja je
formalno u vlasništvu jednog srpskog tajkuna bez lica, a suštinski je
njen vlasnik porodica Rokfeler (svi tajkuni rade u mreži nekoliko
najbogatijih porodica u svetu).
Tako "Soja Protein" otkupljuje prirodnu soju od seljaka jeftino, a
prodaje Zapadu skupo. Vlada Srbije sve to odobrava i podstiče
zakonima koje parlament nekritički izglasava. 
U SAD se ova soja meša sa modifikovanom u zakonom
propisanom odnosu pa se onda takav proizvod može nazvati
organskom sojom. Ta soja se nalazi u uvezenim prehrambenim
proizvodima.
Tako su i stanovnici Srbije postali, najblaže rečeno, zamorčići za
testiranje rekombinovane soje (za koju se i ne zna koje ni čije
molekule sadrži, a koji se verovatno i menjaju).

Oni koji proučavaju ciljeve i metoda ostvarivanja globalnog projekta

nazvanog Novi Svetski Poredak odavno su već otkrili da se radi na
in vivo kombinovanju  GM useva u ljudskom organizmu sa
rekombinovanim virusom H5N1 (pričijeg gripa) tako da efekat ove
kombinacije može biti epidemija ptičijeg gripa , koji će negde biti
smronosan, a negde ne što zavisi od hrane koja se na određenom
područiju konzumira. O ovome je pisao veoma opširno dr Leonard.
G. Horovic. Soja će u ovim đavolskim planovima svakako zauzeti
značajno mesto. Bolje reći, ona je već stavljana u mnoge “žive
epruvete”.

GM hrana danas ispunjava našu ishranu. Preko 80 posto hrane u

supermarketima EU i SAD sadrži derivate GM useva. Tu su ulja od
povrća, bezalkoholna pića, dresing za salate,  mlečni proizvodi
uključujući jaja, meso i razne mesne proizvode, hamburgeri, viršle,
hrana za bebe i decu u kojoj je široka paleta skrivenih aditiva i
sastojaka procesirane hrane kao (tomato đus, sladoled, buter od
kikirikuja). Oni potrošačima često nisu otkrivani.

Prve tri stvari koje je Monsanto napravio bile su soja, šećerna repa
(najeftiniji šećer koji se stavlja kao šećerni sirup u slatkiše i keks) i
kukuruz.
Soja, hidroliziran soja protein,  lecitin, dekstroza , saharoza,
maltodekstrin, obrano mleko (modifikovane mlečne baze što je
danas u modi) dekstrin, ksantan guma, guar guma, mikrokristalna
celuloza, kalijum sorbat, sodijum ertrobat i itd., samo su neki od
sastojaka koji se danas redovno nalaze u hrani koju kupujemo u
prodavnicama. Neka od ovih jedinjenja su derivati morskih trava i
morskih algi i koriste se za zgušnjavanje mase.
Zašto su nam potrebni derivati morskih algi u mlečnim proizvodima,
u čokoladama, sladoledima, instant napitcima (kapućino) supama,
hlebu, konzervama tunjevine...? Oni se svi mešaju sa sojom zbog
lecitina koji se koristi kao emulgator.

Vi čitate imena sastojaka (ingredients),  ali ne znate sastav satojka.

Jednostavno piše – “emulgator”. A šta je u emulgatoru? Možda ne
znate od čega se prave kapusle za lekove? Možete li da pogodite?
Ili slatki sirupi za decu?

Jedno obrazloženje za drugim navodi nas da hteli ne hteli na

kraju ipak jedemo soju koju je proizveo (modifikovao )
Monsanto. I naravno, punimo se aluminijumom i ženskim
hormonima.
Samo u Americi sojom je zasađeno najmanje 100 miliona jutara
zemlje, a većina nje je genetski izmenjena. Za Australiju se
procenjuje da se soja uzgaja na oko 50.000 jutara obradivih
površina. Samo korporacija “Monsanto” u Americi uzgaja GM soju
na 45 miliona jutara zemlje.

Ako imate problema sa alergijom da li verujete u priče o alergenim

biljkama koje se nalaze na travnjaku pored koga prolazite? Lekari iz
popularnih magazina o zdavlju (koje finansira – pogodite ko) baš će
vas na to uputiti. Nije li to proverana tehnika lopova koji vam pažnju
usmerava na drugu stranu? Mediji podižu mnogo prašine o
navodnoj štetnosti duvana, iako je duvan deo prirode i konzumira
se hiljadama godina. A rak u epidemiološkim razmerama počinje
tek nakon Drugog svetskog rata. Naravno, prevejani lopov i tihi
ubica sa sto prstiju i lica, vešto će vas savetovati o vašem zdravlju
dok vam ga neprimetno unisštava.

Naravno proizvođači GM useva kažu da nije na njima da se brinu o

bezbednosti svojih frankenštajnskih tvorevina, već to rade
merodavne državne institucije. U SAD je taj autoritet Federalna
Agencija za Hranu i Lekove (FDA). Ova agencija ume i da kaže
kako nema dovoljno kapaciteta da testira sve ili se oslanja na skupe
naučne studije i radove koje su naručile i finansirali poljoprivredni
džinovi kao Monsanto , Dipon, Dau Agri Sajens i Kargil, a
”eminentni naučnici” potpisali svojim uglednim imenom. Kada moćni
korporacije takvim naučniciam izdejstvuju i Nobelovu nagradu (pri
čemu većina ljudi ne zna da je predsednik Nobelovog komiteta i
član Bilderberg grupe, koja predstavlja tajnu Svetsku vladu) onda je
začarani krug manipulacija u potpunosti zatvoren.
Izvesno je da smo danas svi postali laboratorijski pacovi u
nekontrolisanom masovnom eksperimentu čiji su rezultati za sada
nepoznati, ali je iz svega iznetog izvesno da će biti katastrofalni tj.
genocidni.
Rak danas hara u SAD. Van SAD mnogi naučnici su
dokumentovano izložili posledice delovanja neurotoksina Zato su
aprila 2003. Indija, Pakistan i nekoliko država u Africi vratili
američku donaciju sa GM hranom i semenom, rešeni da radije
puste narod da gladuje nego da Frankenštajn hranu  puste na svoju
teritoriju. Na žalost i EU i mnoge druge zemlje su vremenom
poklekle. Teroristički napadi koji pogađaju s vremana na vreme
upravo Pakistan i Indiju, ali i zemlje u EU, često su samo deo
prikrivenog “ubeđivanja” onih koji se opiru političkoj strategiji SAD
nazvanoj “dominacija punog spektra”.