PEDIJATRIJA- nauka koja se bavi proučavanjem fiziologije i patologije kod dece.

Pedijatrija se ne bavi samo

lečenjem dece već proučava i faktore koje utiču na zdravlje dece i doprinosi time da se odgajaju zdrave
generacije. Reč Pedijatrija se satoji iz dve reči PEDOS-dete(grčka reč) i JATREA –lečenje(latinska reč) Po
definiciji SZO zdravlje je stanje kompletnog fizičkog , mentalnog i socijalnog blagostanja , a ne samo odsustvo
bolesti i nemoći. OPŠTI principi:-sinergističko dejstvo pojedinca , porodice i celokupnog državnog uredjenja
koji kao krajnji cilj imaju pružanje normalnog rasta i razvoja deteta Svako dete treba da ima bez obzira na veru ,
političko društni sistem, boju kože , pol, jezik, imovinsko poreklo podjednako pravo na praviilan fizički i
mentalni razvoj. Dete uvek treba da bude prvo kome će se pružiti adekvatna zdravstvena zaštita. Bitno je da mu
se obezbedi besplatno obrazovanje , vaspitanje , zaštita od nasilja , izrabljivanja i diskriminacija. POSEBNI
oblici:1. antenatalnazaštita koja obuhvata: redovne preglede trudnice , praćenje trudnoće, ultrazvučni pregledi,
pripreme za porodjaj,da se porodi uz stručnu pomoć, da se prate trudnoće s rizikom. Takodje svoj
novorodjenjoj deci se vrši skrining testovi za otkrivanje fenilketonurije i hipotireoze. 2.neonatalna zaštita-
lekarski pregled novorodjenčeta u stanu radi utvrdjivanja zdravstvenog stanja nov. I majke,davanje uputstva za
negu i ishranu..Posebna pažnja se posvećuje deci rodjenoj sa rizikom.Lekarskim pregledom su obuhvačena sva
novorodjenčad po jedan pregled u tom uzrastu 3.postnatalna=Sistematske i kontrolne preglede odojčadi radi
ocene psihičkog i fizičkog razvoja, otkrivanje urodjenih mana, anomalije vida i sluha,poremećaji metabolizma
,savetovanje o nezi i ishrani deteta.Potrebno je sa tri sistematska pregleda( u 3. 6. i 9. mesecu) ,i 6 kontrolnih
pregleda propratiti svu odojčad. Intrauterini razvoj ploda podrazumeva vreme od oplodnje do rodjenja deteta i
traje 280 dana, tj 40 gestacijskihnedelja,odnosno 10 lunarnih meseci.Deli se na : 1. EMBRIONALNI
STADIJUM-do kraja trećeg meseca(tada se završava stvaranje placentarnog krvotoka)-to je i period
ORGANOGENEZE,kada se diferenciraju svi organi, ima ruke i noge,kuca mu srce,dug je oko 7,5 cm i težek
okom 14 gr. 2. FETALNI STADIJUM, vreme od 3.ćeg meseca do rodjenja. Prelazak embrionalnog u fetalni
period se obeležava početkom stvaranja Eritrocita u kostima ploda.*Karakteristike intauterinog razvoja
su=simbioza majke i bebe, ishrana putem placente, rastenje nesrazmerno brze nego po rodjenju. Faktori koji
uticu na int. Razvoj su ENDOGENI I EGZOGENI. Endogeni su= posteljica(obezbedjuje normalan rast ploda,
tu se stvaraju hormoni i enzimi koji uticu na normalan tok trudnoce) i bioloskicinioce(genetski potencijal
roditelja).
Egzogeni= uzroci su hronicne ili akutne bolesti majke, fizicko hemijski faktori okoline pa i psihicko stanje
majke.

Plod može biti oštećen uticajem naslednih elemenata od oca i majke,ali i vrlo je osetljiv na sve promene
unutrasnje sredine majčinog organizma. Za posledicu dobijamo vrlo teška oštećenja: 1-EMBRIOPATIJE-
bolesti ploda koje nastaju od trenutka diferencijacije embriona(od 2. ge sedmice trudnoće ) pa do kraja trećeg
mesec. 2. FETOPATIJE- bolesti ploda od 4.tog meseca do rodjenja. Ova podela je više didaktičke prirode.
Danas je uobičajeno da sve bolesti koje postoje odmah po radjanju deteta se nazivaju KONGENITALNE, ili
urodjene. Mada bi pravilnije bilo da ih delimo na HEREDITARNE- tj. one koje su nastale mutacijom gena ili
aberacijom hromozoma(promene samih oplodnih ćelija), i KONATALNE- one koje su nastale usled delovanja
štetnih faktora posle oplodnje.

P metode prenatalne dijagnostike= Ultrazvučnim pregledi se konvencionalno primenjuju od 7 nedelje

gestacije za potvrđivanje napredovanja trudnoće i utvrđivanja postojanja blizanaca. Od 11 nedelje gestacije
moguće je pratite morfološke odlike ploda, utvrditi pol, a u kasnijim nedeljama uočiti i eventualne srčane
defekte, nepravilno razvijanje organa ili delova tela isl. Metoda je potpuno neinvazivna pa se redovno
primenjuje tokom celog trajanja trudnoće. AFP test je biohemijski test krvnog seruma majke. Određuju se nivoi
α-fetoproteina (AFP), humanog horionskoggonadotropina (HCG) i estriola. Sam po sebi, test se ne može
koristiti za dijagnostikovanje nijednog pojedinačnog poremećaja, ali izmenjeni nivoi ovih supstanci (van
normalnih vrednosti) ukazuju na postojanje eventualnih poremećaja koje je potrebno potvrditi ili eliminisati
drugim testovima. Tipično se vrši između 14. i 16. nedelje gestacije. U Srbiji se od pre nekoliko godina
primeljuje kod svih trudnica čak iako se trudnoća ne smatra rizičnom.

Amniocenteza je invazivna metoda koja se primenjuje kod trudnica sa rizičnom trudnoćom ili kod onih gde su
metodu indikovali izmenjeni nivoi AFP parametara. Amniocenteza se vrši između 16. i 18. nedelje gestacije
punktiranjem amnionske tečnosti čime se pribavljaju fetalne ćelije. Ovo se vrši uvođenjem igle velikog kalibra
kroz zid uterusapod ultrazvukom kako se ne bi povredio plod. Punktirana amnionska tečnost se centrifugira
nakon čega se iz nje izoluju fetalne ćelije koje ostaju pri dnu epruvete. One se stavljaju na podlogu i uzgajaju in
vitro nakon čega se u podlogu dodaje kohicin koji zaustavlja ćelije u metafazićelijske deobe kada su hromozomi
najvidljiviji. Zatim se vrši izrada kariograma.
Biopsija horionskih vila= Ovim postupkom uzima se uzorak horionskih vila kojima je placenta pričvršćena za
endometrijum. Suštinski, pribavljaju se fetalne ćelije koje je moguće analizirati na sličan način kao i kod
amnicenteze.

Kordocenteza je metod kojim se pribavlja krvfetus koju je moguće analizirati. Vrši se tek posle 20. nedelje
gestacije uvođenjem igle većeg kalibra pod ultrazvukom sa ciljem punktiranja krvi ploda kroz pupčanu vrpcu.
Postupak zahteva izuzetnu spretnost lekara jer je potrebno pod ultrazvukom punktirati pravi krvni sud, odnosno
onaj koji nosi plodovu, a ne majčinu krv. Sama pupčana vrpca je u prečniku do 2 cm, tako do postupak zahteva
posebnu preciznost.

rizične trudnoće i kod njih se po pravilu obavezno vrše i invazivnije metode prenatalne dijagnostike: trudnoća
kod žene starije od 35 godina , žena koja je prethodno imala spontani pobačaj ili prerano rođeno dete, žena koja
je prethodno rodila dete sa genetskim poremećajem, u porodicama sa poznatom naslednom bolesti , žene sa
povišenim krvni pritiskom, dijabetesom, astmom, epilepsijom.
Podele principa zdravstvene zaštite dece na: 1.OPŠTE- gde ulogu imaju porodica, društvo u celini
sinergističkim dejstvom obezbedjuju sve socio-ekonomske, kulturne , religijske osnove za pravilan razvoj dece
2.POSEBNI OBLICI:-su oni koji su u direktnoj vezi sa pedijatrijom i praksom i zavise od stepena razvoja
društva.

U posebne oblike spada: 1.ANTENATALNA ZAŠTITA.tu spada blagovremeno i pravovremeno otkrivanje

trudnoće, pqaraćenje zdravlja majke i deteta tokom trudnoće, pripreme za porodjaj.)meri se KPA trudnice, nivo
glikemije, meri se težina, odredjujeRh faktor, Eassermanova reakcija, HbsAg i HIV , kod rozičnih
trudnica,=Omočućvanje da se porodilja porodi uz stručnu pomoć -screening na dve kongenitalne bolesti
FENIKLKETONURIJUI HIPOTIREOZu, koja kada se blagovremeno otkrije , omogućava, da uz adekvatno
lečenje, dete raste normalno. 2.NEONATANA zaštita-tu spada neonatoločki pregled novorodjenčeta odmah po
rodjenju i tokom boravka u porodilištu, davanje saveta za negu i ishranu(dojenje),kao i pregled rizične dece kod
lekara odredjenihsubspecijanosti. 3.POSTNATALNA ZAŠTITA-je zaštiota dece nakon izlaska iz porodilišta
koja se nastavlja kroz odredjne mere i ustanove do punoletstva.Upostnatalnu zaštitu spadaju: -sistematski
pregledi dece koji su tokom prve godine češći i to u III , IV i IX mesecu života, tokom kojih se
procenjujuefizička,neurološka i psihička zrelost.Otkrivaju se odredjena odstupanja od normale , kao i u pućuju
na postojanje nekih bolesti deteta.Ti sistematski pregledi se obavljaju u Dispanzeru za decu.Potom sledi
sistematski pregled u 4. Oj godini ,kada se prati rast i razvoj, stanje koštano-mišićnog sistema, logopedske
sposobnosti, neurološki napredak, pregled oftalmologa i zubara. Sledeći sistematski je pri upisu u prvi razred
.Pri ovim pregledima daju se i saveti za pravilnu ishranu, kontroliše se stanje anemije, daju se saveti za
adekvatnu ličnu higijenu. Ujedno dispanzer za decu ima i važnu ulogu u sprovodjjenju i primeni profilakse
dece-VAKCINACIJE. Osim sistematskih pregleda u Dispanzerima, primenjuju se i pedijatrijski pregledi tokom
upisa u vrtiću i praćenje dece tokom boravka u njima. Vrši se sanitarno- higijenska kontrola u kolektivnim
smeštajima, kao i u školama.Prati se zdravstveno stanje, mentalni i fizički razvoj školske dece i adolescenata.
FAKTORI koji utiču na RAST i RAZVOJ zdrave dece se dele na: 1. UNUTRAŠNJE –Tu spadaju
GENETSKI-prenose ih genskim materijalom roditelji, ENDOGENI-koji zavise od pravilnoge funkcije
Žlezda(hipofize, nadbubrega, tiroidnežlezde,polnih hormona), a koji udruženo deluju na pravilan rast i razvoj
dece. I NERVNI faktori koji se nalaze u HIPOTALAMUSU I HIPOFIZI i koji sinergističi sa žlezdanim
sistemom utiču na rast i razvoj 2. SPOLJNI FAKTORI-su mnogobrojni, i od posebne su značajnosti zarast
dece: Mikrobi-razne bolesti, Higijenski faktori-vlaga, oblačenje, prehlade, pretopljavanje, boravak u zatvorenim
prostorijama, Klimatski faktori-dob godine, klima, magla, kraj u kome žive, Mentalna higijen-deca posebne
konstitucije.alergije, neuroze, anoreksija, Socijalni faktori-sredina u kojoj raste, materijalne mogucnosti, ne
ravnoteženi odnosi u porodici, nepravilna ishrana.

Fizioloska zutica= To je stanje usled koga koža i beonjače novorođenčeta dobijaju žutu prebojenost zbog
proizvodnje velike količine bilirubina ili zato što jetra novorođenčeta ne može da se dovoljno brzo oslobodi
njegovog viška. Bilirubin je braonkasto žućkasta materija koja nastaje razgradnjom crvenih krvnih zrnaca,
normalnim fiziološkim procesom u organizmu. Prerađuje se u jetri, a iz organizma uklanja najvećim delom
putem stolice. Fiziološka žutica je uobičajena pojava kod novorođenčeta i najčešće se javlja drugog ili trećeg
dana po rođenju, kao posledica prilagođavanja bebinog organizma životu izvan materice. Žutica se uglavnom
prvo javlja na bebinom licu i grudima, gde majka obično uočava žutu prebojenost beonjača i žućkastu boju
kože, najčešće na bebinom nosiću. Beba je često pospana i kenjkava (razdražljiva), teško se budi, ima slab apetit
i malo sisa jer nema dovoljno snage.
Funkcionalno zutice mogu biti= retencione- nastaju usled nesposobnosti hepatocita da konjuguje bilirubin pa
se u cirkulaciji nagomilava nekonjugovan bilirubin, a u urinu nema UROBILINOGENA. Konjugovane—kada
se konjugovani bilirubin ne moze izluciti I nagomilava se u krvi te su u urinu zucne boje. Mesane.
Uzroci fiz. Zutice—1. Povecan priliv bilirubina u jetru, 2. Smanjen ulazak bilirubina u hepatocite jer je niska
koncentacija Y protein koji ucestvuju u uvodjenju bili. U hepatocit. 3.smanjena konjugacija bili. U hepatocitama
4. Smanjena je oksigenacija jetre posle podvezivanja pupcanika.
Patoloska zutica je svaka zutica koja se javi u prvom danu po rodjenju . Žutica je patološka ukoliko dođe
do nekompatibilnosti između Rh faktora koja može da postoji između krvne grupe majke i bebe. Ukoliko je
majka Rh-negativna postoji rizik od pojave komplikacija, stoga je bitno da za vreme trudnoće kontroliše
antitela koja se nalaze u njenoj krvi, a koja bi potencijalno mogla biti opasna po zdravlje bebe. U trenutku
porođaja antitela Rh-negativne majke mogu razoriti eritrocite u krvi bebe, pri čemu dolazi do hemolize, koja
vodi smanjenom broju eritrocita (anemija) i povećanju bilirubina u krvi (žutica).