Новембар 2018.

Скрипта из економије
Тики_710
 Тики_710

1. Предмет економије
Пол Самјуелсон – дело: Економија - уводна анализа
Економија је проучавање о томе како се људи опредељују да користе ретка и
ограничена средства производње (земљу, рад, капитал, технику) да би произвели
разна добра (пшеницу, месо, капуте, јахте, путеве) и да би их расподелили на разне
припаднике друштва задовољавајући њихову потребу за потрошњом.
Економија је проучавање богатства.

Лајонел Робинс ''Есеј о природи и значају економске науке''

Економија је наука која проучава људско понашање као однос између циљева и
оскудних средстава која су подобна за алтернативне употребе.
задатак економије: максимална ефикасност или минимализација трошкова.
да би се нешто сматрало људском активношћу потребно је:
1) да постоји више циљева
2) ти циљеви се разликују по значају и степену приоритета
3) средства за остварење тих циљева су ограничена
4) имају више алтернативних употреба

2 аспекта посматрања:
теоријска – објективно проучава и објашњава привредну стварност (економски
закони);
дели се на маркоекономију (на глобалном нивоу:инфлација, платни биланс) и
микроекономију (предузећа, појединци). Поделу на макро и микро дали Антоан Рангар
Фриш и Готфрид Хаберлер.
примењена – практична решења за искрсле конкретне проблеме

Економија може бити позитивна и нормативна. Позитивна – економска стварност каква

заиста јесте. Нормативна – каква треба да буде.

економија – oikonomia ''правила о раду у газдинству''

2. Циљеви, инструменти, категорије и закони маркоекономије

4 циља:
 Стабилан раст националног обима производње
 Стабилан ниво цена
 Висок ниво запослености
 Уравнотежен платни биланс

Инструменти – њима се утиче на темпо и смер економских активности:

 Фискална политика
 Монетарна политика
 Политика доходака и цена
 Међународна економска политика

1
 Тики_710

Стање опште равнотеже: Y+U=P+I – циљ сваке привреде

Y- производња U- увоз P- потрошња I-извоз

’’Trade off’’ – решавање неколико конфликтних циљева; жртвовање других циљева

ради остварења једног
решење даје: економска политика (оснивач: Јан Тинберген) – 3 принципа економске
политике:
 Постоји онолико инстумената колико и циљева
 Инструменти су различити и независни
 За сваки циљ најефикаснији инструмент

Категорије – изражавају одређене односе у процесу друштвене производње на

различитим степенима људског развитка
Економски закони – правилности које владају у економској привреди. Специфичности
економских закона су да су они:
1. Објективни
2. Да се дефинишу као тенденције

4 категорије економских закона према Оскару Лангеу:

 Општи
 Који не делују у свим начинима производње, већ у 2 или више
 Посебни, у једном начину производње
 Само у 1 фази датог начина производње

Категорије су: роба, новац, цена, капитал, камата, акција

3. Апстракција, верификација, економски модел

Апстракција (уопштавање) – одстрањивање небитног, свођење на суштину –
упрошћена слика стварности – економски модел.
Свођење на оно што је битно и законито.

Егзогене варијабле се не објашњавају, оне улазе у економски модел, а ендогене

излазе из модела и њиме су одређене.

Економетријски модели – математички модели привреде за уочавање веза између

појединих економских величина

Верификација – јединство теорије и праксе који се међусобно условљавају и одређују.

Пракса је примарна у односу на теорију, али теорија условљава праксу.

2
 Тики_710

4. Меркантилизам XV-XVII
Шпанија- merkatus: трговина;
повећање богатства кроз спољну трговину

Настао у доба првобитне акумулације капитала

предмет економске анализе: робно-новчани промет, трговинска размена

Антонио Сера ''Кратка расправа о узроцима који могу изазвати обиље злата и сребра у
краљевинама у којима нема рудника, са применом на краљевину Напуљ'' 1613.
Колбер ''Писма, инструкције, мемоари'' – форсирао извоз
Монкретјен ''Тракат политичке економије'' 1615. – први пут се спомиње политичка
економија као економија народа, не домаћинства
Томас Ман ''Благо Енглеске од спољне трговине'' – меркантилистичко јеванђеље

2 фазе:

 Рани (монетарни систем или булионизам) – да се оствари суфицит новчаног

биланса јер се богатсво огледа у количини новца и племенитих метала; увоз –
забрањен
 Развијени (меркантилизам у ужем смислу) – позитиван трговински биланс; увоз
– дозвољен

5. Физиократизам XVIII
Француска, дозвољен увоз, повратак природи
Реакција против меркантилизма. Предност пољопривреде над трговином и
индустријом; само земља, природа је извор богатства, само она даје чист производ

Laisser faire, laisser passer – нека ствари иду слободно својим током
богатство: количина пољопривредних производа

Франсоа Кене ''Економске таблице'' – показао кретање GDPа

претпоставке: 3 класе људи, константне цене, занемарити спољну трговину, трговина
између класа не унутар њих
Класе: производна – ствара нову вредност (закупци земље, пољопривредници);
власничка – прикупља вишкове (држава, земљопоседници, црква); стерилна – не
ствара нову вредност (трговци, индустија, занатлије)

Слика 1. Економске
таблице – Кенеов модел
просте друштвене
репродукције

3
 Тики_710

6. Класична економска мисао

Адам Смит ''Богатство народа'' 1776. – даје основу laisser faire- laisser passer; истиче
рад
le monde va de lui-meme – свет се сам сналази, свет се креће сам од себе
У Енглеској: Рикардо и Малтус

Давид Рикардо ''Начела политичке економије и опорезивања'' 1817. – теорија и закон о

земљишној ренти; теорија корпоративних трошкова

Џон Стјуарт Мил ''Принципи политичке економије''

Уџбеници економије
Маршал ''Принципи економике'' 1890.

Томас Роберт Малтус ''Есеј о становништву'' – беда је последица људске природе

мере: превентивне (одлагање рађања деце) и репресивне (беда, глад, епидемије...)

Жан Батист Сеј – закон тржишта – теза о немогућности општих криза хиперпродукције
(укупна понуда > укупне тражње)

7. Теорија вредности, теорија граничне корисности

Цена је новчани израз вредности робе. Цене се не могу објаснити ценама.

Теорија трошкова производње – роба се продаје на тржишту у зависности од трошкова

учињених за њихову производњу

Теорија радне вредности – полази од вредности, не од цена робе – Виљем Пети

зачетник – даље Адам Смит (теорија трошкова производње)
По Петију цена може бити политичка (зависи од понуде и тражње) и природна
(вредност робе)
По Смиту вредност може бити употребна (да задовољи било коју човекову потребу) и
прометна вредност (могућност да се размењује)

Рикардо: вредност утрошених средстава за производњу и вредност радне снаге

Маркс: порекло профита - 2 услова: да је човек слободан и правно и лично и да је

приморан да прода радну снагу

Вредност радне снаге зависи од 3 категорије фактора:

 Историјски (наука, техника)

 Географски (клима)
 Степен стручности радне снаге (образовање)

Теорија граничне (маргиналне) корисности – полази од потрошње, опада са растом

количине; производ у различитим околностима има различиту корисност (вода у
пустињи)

4
 Тики_710

Госенови закони:
I закон засићености потреба – промена корисности неког добра на различитим
степенима задовољења потреба (Гладни смо, поједемо сендвич, сити смо)

II закон изравњања нивоа граничне корисности – прво задовољити потребе

највишег интензитета, али не до краја, него се прелази на друге, треће..

Слика 2. Маргинална корисност

8. Социјалистичка економска мисао

Томас Мор ''Утопија'' – критика модела првобитне акумулације капитала – утопистичка
слика друштва без приватне својине, трговине и новца
Томазо Кампанела ''Град Сунца''
Томас Минцер – Немачка
Карл Маркс – оснивач научног социјализма; дела: Капитал, Најамни рад и капитал,
Комунистички манифест
Енгелс: Нацрти критике политичке економије, Положај радничке класе у Енглеској,
Анти-Диринг

Производне снаге чине:

1. Људи са радним искуствима и навикама

2. Средства за рад
3. Развој науке
4. Организација рада у производњи
5. Производни услови
+ односи између самих људи – основни део друштвених односa

Производне снаге се стално мењају и представљају производну моћ извесног људског

друштва.

5
 Тики_710

9. Савремена економска мисао

4 приступа анализи економских феномена:

1. Кејнзијанска – Џон Мајнард Кејнз ''Општа теорија запослености, камате и новца''

проблем: незапосленост – смањење незапослености и излазак из економске
кризе (штедња+инвестиције)
2. Монетаризам '60, '70 – антитеза кејнзијанства
Милтон Фридман: Есеј о позитивној економији, Теорија цена...
деловање новца на опште токове производње, инвестиције, потрошње..
3. Нова школа класичне маркоекономије '70, '80 – Роберт Лукас, Томас Сарџент
саморегулишући карактер тржишне привреде који искључује активну улогу
државе
- теорија рационалних очекивања – економски рационално понашање
- привреда увек на нивоу пуне запослености
4. Економија понуде: путем повећања понуде треба да се достигне стање
равнотеже

Слика 3. Теорија понуде се заснива на Лаферовој кривуљи

Нулта стопа пореза – никакви приходи;

Стопа расте, расту приходи до тачке А, од тачке А пораст стопе не доводи до
раста прихода;
Стопа 100%, приходи 0

Економисти:
1970. Самјуелсон (САД) – научни рад у целини
1969. Рангнар Фриш (Норвешка) и Јан Тинберген (Холандија) – развој економетрије,
примена математичких модела у економској анализи
2018. Вилијам Нордхаус и Паул Ромер; област: иновације, клима и економија.
Дугорочне детерминанте економског раста.

6
 Тики_710

10. Техничка и друштвена страна производње

Производња – стварање материјалних добара у циљу подмирења људских потреба
Економија која проучава друштвену производњу се бави:
 Односима људи
 Економским циљевима
 Економским методима
Друштвена производња – скуп економских активности: производња, расподела,
размена, потрошња
Карактеристике производње:

1. Нужна – храна, кућа

2. Историјска – мења се предмет рада производње
3. Људи
Јавља се питање коме припада вишак производа и како долази до тога коме припада.
Друштвене карактеристике производње:

 Непосредно друштвена (људи раде заједно да створе нешто за себе или

заједницу у којој припадају)
 Посредно друштвена (производимо да би продали)

11. Натурална привреда, VERSUS добра

вода, ваздух

Облици производње: натурални, робни

критеријуми за разликовање ова два:
 Организациона структура привредних субјеката (натурална: велике
организационе целине; робна: самосталност привредних субјеката)
 Циљ производње (натурална: личне потребе; робна: размена добара)
 Друштвене везе између привредних субјеката (натурална: непосредна; робна:
посредна)
 Степен спонтаности (натурална: нема; робна: има)

Услови за прелазак из натуралне у робну:

1. Развитак друштвене поделе рада
2. Појава вишкова производа за размену
3. Настанак приватне својине

Роба је масовни производ људског рада, који треба да задовољи неку човекову
потребу, али не потребу произвођача и која се размењује на тржишту.
елементи робе: 1. Производ људског рада 2. Масовни 3. Задовољава неку човекову
потребу 4. Али не потребу произвођача 5. Размењује се на тржишту

7
 Тики_710

Облици поделе рада:

1. Природна – пол, узраст
2. Друштвена – трајна опредељеност појединца за производњу нечега
3. Међународна – држава, регион
4. Професионална – образовање

Укупан друштвени рад:

 Ужи смисао – укупан текући рад
 Шири смисао – укупан текући и минули рад

Подела рада:
1. Општа – рашчлањавање на велике области (пољопривреда)
2. Посебна – групе и подгрупе (ратарство, воћарство)
3. Појединачна (техничка) – расподела послова у предузећу

12. Ефикасност употребе ретких ресурса

Инпути- робе и услуге које предузећа употребљавају у произвидним процесима
Аутпути- резултати; различите произведене робе и услуге произашле из производног
процеса употребом ресурса, а који се троше или употребљавају у даљој производњи

Ефикасност – однос између вредности добијеног аутпута и утрошеног инпута

2 облика:
1. Производна – да се одређени обим и квалитет достижу уз најниже трошкове
2. Алокативна – потреба да се ресурси којима се располаже распоређују на
производњу производа који се могу тржишно валоризовати

Координација – усклађивање делатности економских субјеката у циљу решавања

структурних проблема производње материјалних добара према друштвеним
потребама за тим добрима

Правичност – захтев праведне расподеле економских просперитета на све чланове

друштва

Слика 4. Ефикасност и правичност – између ефикасности и правичности

постоји trade off

8
 Тики_710

13. Структурни проблеми производње

1. Шта производити? (када, колико)
2. Како производити? (ко, којим ресурсима)
3. За кога производити? (натурално, робно) – Две крајности:
- чист тржишни систем ( држава не утиче, laisser faire економија, деловање
тржишних законитости )
- чист плански систем ( држава утиче ) – командна привреда и директивно
планирање

Четири облика економских система:

1. Тржишна – подразумева постојање слободне конкуренције и могућност кретања
фактора производње из једне у другу грану производње за чијим производима
постоји већа тражња
2. Командна (планска) – искључује деловање тржишта и конкуренције, доминација
држава
3. Мешовита – све модерне економије – удео имају и приватна и државна својина
4. Транзисторна – карактерише га прелаз са планског на тржишни систем

Општи елементи економских система

1. Ресурси – извори стварања богатства ( природни извори, људски рад, основна и
обртна средства, предузетништво)
2. Привредни субјекти – домаћинства, предузећа, држава
3. Економске активности – производња, расподела , размена и потрошња
4. Институције – показују везе и правила понашања између субјеката; најзначајнији:
тржиште и својина

Транзиција– процес који сажима комплексне друштвене, економске и политичке

реформе како би се прешло са директивног планирања на тржишну економију, као и
трансформацију једнопартијског политичног система у плуралистично друштво

Циљеви:
 Либерализација – слободно формирање цена и смањење трговинских баријера
 Маркоекономска стабилизација – контрола инфлације
 Реконструкција и приватизација – креирање финансијског сектора, реформа
предузећа
 Спровођење социјалног програма – брига о сиромашнима
 Правне и институционалне реформе – редефинисање улоге државе у
природи

Дилема: градуалистички систем (постепено спровођење) или шок терапија

(одједном)

9
 Тики_710

14. Производња и потрошња

Потрошња – употреба материјалних добара и услуга у циљу подмирења потреба
(физичке, културне)

Потрошња са:
 Маркоекономског аспекта – производи се да би се трошило
 Миркоекономског аспекта – метод за остварење неког економског интереса

Врсте потрошње са гледишта намене:

1. производна – трошење производних средства у производном процесу:

 Репродукциона – трошење обртних средстава
 Инвестициона – трошење основних средстава

2. непроизводна – резултат само трошење

 Лична – појединац ( храна, одећа, стан )
промене у личној потрошњи зависе од: реалних доходака становништва и нивоа
привредне развијености
 Јавна – од стране већег броја људи (школе, болнице)
обезбеђивање финансијских средстава за: плате радника и материјална добра
и услуге установама

15. Производња и размена

Размена – замена једних производа за друге; успоставља везу између производње и
потрошње

Услов размене – друштвена подела рада

Размена може бити:

 Посредна – новцем (прост робни промет)

 Непосредна – роба за робу (трампа)

Развијен робни промет – трговина – када добијете више новца од уложеног

2 акта: Акт продаје и акт куповине, њихово раздвајање по два критеријума: време,
место

Тржиште – целокупност односа понуде и тражње

Понуда – Количина производа коју су произвођачи спремни да продају за неку цену
Тражња – Количина производа коју су потрошачи спремни да купе за одговарајућу
цену

Из односа понуде и тражње се формира цена

10
 Тики_710

16. Производња и расподела

Расподела – распоређивање материјалних добара и услуга; повезује производњу и
потрошњу; резултат и претпоставка производње

Резултат : Само произведено се може расподелити; од начина производње зависи

систем расподеле
Претпоставка : Расподела средстава за производњу на појединачне учеснике процеса
производње, при чему су једни власници средстава, а други произвођачи; Расподела
чланова друштва на различите врсте производа и делатности

Расподела:

 Непосредна – натурална привреда (R-R)

 Посредна – тржишна привреда – за новац (R-N-R)

Облици :
примарна – између главих учесника у процесу производње
секундарна – врши држава порезима, таксама
наменска – расподела дохотка

Доходак = потрошња + акумулација

17. Граница производних могућности друштва;

Опортунитетни трошкови

Слика 5. Крива производних могућности - укупан ниво производног потенцијала

одређене националне економије

Претпоставка : имамо само два производа А и В

КПМ показује максималне количине А и В
Х – неефикасно привређење
Y – не може се достићи

11
 Тики_710

Слика 6. Транслација КПМ (+додатни инпути/технолошке промене) – повећање

производње и привредни раст

Транслација КПМ удесно, из положаја CD у EF.

Слика 7. Сиромашна земља због ограничених ресурса претежно производи нужна добра.
Привредним растом долази до преласка из положаја А у положај В, када земља повећава
и производњу нужних и луксузних добара, али је повећање луксузних добара веће од
повећања нужних добара

12
 Тики_710

Слика 8. Слично претходном случају, долази до померања криве из тачке А у тачку В.

Преласном у тачку В се повећава и лична и јавна потрошња, с тим да је јавна већа од
личне потрошње.

Слика 9. Опуртунитетни трошкови - изгубљена могућност за једним добром зато што смо
се определили за друго добро (пропуштена добит)

А и F су екстремне ситуације. У тачки А се производи само производ Х, а у тачки F

само производ B.
Тачке B, C, D, E представљају различите комбинације производа Х и Y.
Тачка U је неефикасна тачка, а тачка I представља производњу коју је немогуће
достићи.
Да би се повећала производња једног производа, мора се смањити производња
другог.
Економија је ефикасна на кривој производних могућности.

13
 Тики_710

18. Природни производни фактори; Људски производни

фактори; Минули и текући рад; Пренесена и нова вредност
Инпути – утрошци у производним процесима
Аутпути – резултат производних процеса
Квартална подела фактора производње:
1. Природни производни фактори (земља, енергија, клима)
2. Људски производни фактори (рад, радна снага, образовање)
3. Основна и обртна средства
4. Предузетништво

Радна снага – укупност човекових физичких и интелектуалних способности које се

могу користити у производњи добара и пружању услуга
Рад – трошење радне снаге
Хумани капитал – физичке и умне способности људи, заједно са њиховим знањем,
искуством, вештинама, навикама, образовањем
Становништво једне земље – укупан број људи који живи у њој
Радно способно становништво – од 15 до 65 година (може бити активно- они који
раде; и неактивно- незапослени, као што су ђаци, студенти)

Рад са гледишта сложености може бити:

 Прост – не захтева струку и квалификацију (чишћење)
 Сложен – захтева образовање

Рад може бити:

 Производног карактера – производња
 Непроизводног карактера – образовање, култура, спорт
И производан и непроизводан – Саобраћај

Текући рад – утрошена количина рада у самом процесу материјалне производње

(кројач сашије одело за 4 сата)
Минули рад – утрошен рад за стварање добара који су намењени даљој производњи
(материјал за одело)
Вредност производа – укупна утрошена количина рада у производњи неког
производа (утврђује се преко цене)
Нова вредност – текући рад + продаја (нето производ или доходак)
Пренесена вредност – пренесена вредност са средстава за производњу на нови
производ (средства за рад, предмети рада)
Разграничење текућег и минулог: време и субјекат посматрања

VR (вредност производа) = PV (пренесена вредност) + NV (нова вредност)

Величина вредности се утврђује преко цене.

Цена је новчани израз вредности робе/ Вредност робе изражена у новцу.

14
 Тики_710

19. Продуктивност и интензивност рада

Продуктивност рада – производна моћ произвођача да у јединици времена произведе
одређену количину производа или обим извршених услуга. Произвођач: индивидуални
радник, предузеће, привредна грана или читава привреда једне земље.

Изражава се на два начина:

 Као однос између обима производње и утрошка рада
 Као однос између утрошка рада и оствареног учинка

Интензивност рада – степен напрезања при раду тј. степен трошења човекове радне
снаге у процесу производње

Фактори који утичу на продуктивност:

1. Природни услови
2. Развој науке и технологије
3. Степен примене научних и техничких сазнања
4. Ниво квалификације радника, њихово производно искуство, радне навике
5. Организација рада на марко и мирко нивоу
6. Друштвено-економски услови итд.

Продуктивност се повећава кад се у одређеном временском периоду може произвести

више производа или када се један производ може произвести за краћи временски
период уз исти утрошак радне снаге.

20. Основна средства

Фиксна = стална = средства за рад = капитални ресурси – средства која се не
троше одједном него постепено губе своју вредност; ствари којима човек делује на
природу и предмете рада
То су: зграде, фабрике, машине, апарати, рачунари...

Амортизација – постепено смањивање вредности основних средстава

Фонд амортизације – за обнављање основних средстава
Рабаћење – физичко трошење/застаревање; може бити:
 Физичко – смањење употребне вредности основних средстава због њихове
употребе у процесу производње
 Морално (економско, развојем технике)

15
 Тики_710

21. Обртна средства

Предмети рада – човек на њих делује средствима за рад и својим радом, мењајући им
облик и прилагођавајући их својим потребама
Деле се на:
 Сировине – предмети рада и готов производ
 Полупроизводе – не могу се употребити као готов производ већ морају у даљи
процес производње

Привреда са начина деловања на предмете рада:

1. Примарни (пољопривреда, шумарство)
2. Секундарни (индустрија)
3. Терцијални (услуге)

Компоненте обртних средстава:

 Залихе финалних производа и сировина
 Краткорочна потраживања
 Готовина и краткорочне финансијске инвестиције
 Фонд за исплате плата радника предузећа

Од великог значаја је количина/ величина обртних средстава

22. Предузетништво
- руководећи, управљачки, надзорнички послови

Предузеће – у њему се збивају разни процеси, оно је субјекат пословања у економији

Циљеви  Већи профит, као и:

1. Производња нових материјалних добара
2. Савремене методе производње
3. Проучавање обима и структуре потреба потрошача
4. Подстицање потрошачких потреба
5. Оснивања нових предузећа
6. Нова тржишта
7. Испитивање тржишта

23. Појам предузећа; Облици предузећа

Три разлога зашто се производња организује у предузећима:
1. Ефикасност производње – захтева високо-специјализовану опрему, изражену
поделу рада, специјализовану радну снагу
2. Неопходност значајних финансијских средстава – која се креирају из
акумулације, кредита
3. Вођење послова и доношење кључних пословних одлука од стране
менаџмента предузећа

16
 Тики_710

Предузећа могу бити:

1. Привредна – организација људи, формирана ради обављања делатности у
производњи, размени, потрошњи
2. Производнa – организација људи, формирана у циљу производње материјалних
добара и услуга (ужи појам)

Персонални састав – оснивачи, менаџери, запослени

Подела предузећа: инокосна, партнерска, корпорације

Државна предузећа – предузећа која су у својини државе у целини или једним својим
делом
Јавна предузећа – везана за функцију коју обављају (комуналне делатности)

Принципи по којима послују државна предузећа:

 Рентабилности – главни циљ: профит
 Трошковни – да покрију трошкове производње
 Социјални – пословање са губицима

Разлози за оснивање државних предузећа:

1. Велики значај одређених сектора
2. Неадекватна приватна понуда – привредни сектор није заинтересован због
ризика
3. Откуп фирми пред ликвидацијом
4. Обезбеђивање јавних добара – сектор без профита
5. Сувереност – оснива своја или откупљује делове великих фирми у циљу
спречавања монополских структура на тржишту

24. Инокосно предузеће

- брзо се оснивају и нестају; сектор мале привреде
Власник: појединац; породична предузећа

предност: контрола пословања, ниски трошкови оснивања, једноставна процедура

недостаци: апсолутна одговорност, ниска специјализација посла, власник често нема

сва потребна знања, ограничени извори за раст предузећа, неограничена одговорност

могућност проширења: акумулација, зајам од банке

17
 Тики_710

25. Ортачко друштво (партнерско предузеће)

- 2 или више лица

За финансијски губитак сви одговарају личном имовином - зато међу њима треба да
влада поверење (неограничена одговорност)

Предност у односу на инокосна: већи капитал, подела рада, одговорности, могућност

специјализације

Предност у односу на акционарска: једноставно се оснивају, флексибилна, мањи

степен друштвене контроле

Недостаци: неограничена одговорност, нестабилност, ограничена могућност за

проширење имовине предузећа, тј. за њихов раст и развој

26. Акционарско друштво

- најмање 2 лица
- ограничена одговорност

Збир номиналних вредности акција је основни капитал акционарског друштва.

проширивање: акцијски капитал

Предности: већа новчана средства, повољни кредити

Извори за проширење: капитали, обвезнице, акције
Акција – потврда на капитал
Обвезница – потвртда на зајам (фиксна каматна стопа)

Акционарско друштво може бити:

затворено – акције само оснивачима
отворено – акције свима

Органи: скупштина акционара (оснивачка, годишња = редовна, ванредна),

управни одбор, директор, надзорни одбор
редовна – дефинисање стратегија
управни одбор – оперативно пословање предузећа

Права акционара – располагање акцијама, дивиденда, одлучивање

Обавезе акционара – улогом одговара за пословање предузећа

Пад под стечај – акције могу имати минималну цену или једнаку нули
Дивиднда – део профита који припада акционарима
Елементи акцијског капитала:
1. Номинална вредност емитованих акција – исписана на самој акцији, вредност
по којој се емитују - екстерни карактер
2. Капитални вишак – емисиона премија (ажија) – екстерни карактер
3. Задржани профит – акумулација – интерни карактер

Контролни пакет акција подразумева 10-15% акција

18
 Тики_710

Тржишна цена акција = апсолутни износ дивиденде*100/просечна каматна стопа

Тржишна цена акције је доходак акције претворен у капитал (капитализована
дивиденда)
Цена акција = номинална вредност * дивидендна стопа / просечна каматна стопа
Књиговодствена вредност – представља се билансном терминологијом и значајан је
индикатор који инвеститорима служи као оријентација при доношењу одлука у
куповини појединих акција.

Фактори који утичу на висину тржишне цене

1. Висина дивиденде
2. Висина просечне каматне стопе
3. Однос понуде и тражње

Пораст дивиденде, пораст цене акција.

Разлике камате и дивиденде

1. Камата је утврђена величина, дивиденда није
2. Камата – нема ризика, дивиденде - ризик постоји

Камата је зарада од банковног капитала, а дивиденда зарада од акцијског капитала.

Оснивачка добит – остварује оснивач акционарског друштва

Акције могу бити на име и на доносиоца.

Према праву гласа акције могу бити:
обичне (редовне) – имају право гласа
преференцијалне (повлашћене) – немају право гласа, учествују у дискусијама,
гарантовање фиксне дивиденде, приоритет у вршењу наплата

Висина каматне стопе је обрнуто сразмерна цени акција.

Камата – зарада од банковног капитала
Дивиденда – зарада од акцијског капитала

Оснивачка добит настаје на основу очекиване дивидендне стопе и постојеће каматне

која је нижа од дивидендне; економска категорија sui generis и заснива се на разлици
између очекиване дивиденде стопе и постојаће каматне стопе

19
 Тики_710

27. Профит предузећа

Профит = укупни приходи – укупни трошкови
Профит = тржишна цена – трошкови производње ( трошкови рада + трошкови
капитала + опуртунитетни)
Тржишна цена = трошкови производње + профит

Укупни трошкови:
 Плате х број запослених
 Јединични трошак капитала х количина капитала
 Опортунитетни

Укукпни приходи = аутпут х цена

Укупни трошкови = инпути х цена

Предузеће тежи максимизацији профита

Слика 10. Економски и рачуноводствени профит

Економски профит = укупни приходи – укупни трошкови (са експлицитним и

имплицитним трошковима). Мањи од рачуноводственог.
Рачуноводствени профит = укупни приходи – укупни експлицитни трошкови
Експлицитни трошкови – сви трошкови инпута који предузећу стварају неки новчани
издатак (битни подаци о количинама, ценама утрошених инпута и фиксни издаци)
Имплицитни трошкови – они трошкови инпута који предузећу не намећу новчани
издатак, већ представљају трошење властитих ресурса

Цена коштања – трошкови по јединици производа

20
 Тики_710

Повећање профита:
1. Употребити основна средства тако да се уштеди на времену и повећа обим
производње
2. Смањење отпадака
3. Смањење трошкова

pf’=pf x 100 / K
pf’ – профитна стопа
pf - профит
K – капитал
Када је профитна стопа већа од нуле предузеће је рентабилно.

2 ствари у виду:
1. Профитна стопа се рачуна за период од годину дана
2. Рачуна се на уложени капитал:
фиксни (стални) – уложен у основна средства
оптицајни – обртна

Профитна стопа изражава степен рентабилности (профитабилности) пословања

предузећа и степен оплодње целокупног капитала.

28. Приватизација предузећа

Прелазак из државног у приватни сектор.
Нови власници: запослени, приватна лица, банке, холдинзи
Циљеви у:
 Тржишној привреди – повећање ефикасности, расподела дохотка, смањивање
притиска на буџет
 Транзицији – остварење економских, политичких циљева

Методе:
1. Интерна – запослени
Лако и брзо, спонтано, популарно;
Манипулација радницима, намерни губици, ниски буџетски приходи, привилегија
запослених у успешним предузећима
2. Екстерна – јавне лицитације
Високи буџетски приходи, до акција долазе они који су спремни највише да
плате, страни инвеститори;
Проблем код одређивања цена, опасност од губљења контроле због страних
инвеститора;
3. Дистрибуција акција свим грађанима
Ниске цене/бесплатно, једноставно, нико нема доминантан број
Нема прихода
4. Приватизација путем холдинг компанија
Продаја акција свима, брзо формирање;
Недовољан утицај појединца на пословање, приватизација се споро одвија,
слаб интерес грађана

21
 Тики_710

29. Тражња
Елементи: цена и количина
Количина материјалних добара коју су купци спремни да купе по одговарајућој
цени.

гледиште произвођача:
Одговарајућа је она количина производа коју он може да произведе расположивим
чиниоцима производње уз најмањи утрошак укупног рада по јединици производа (то је
оптимална количина)
Одговарајућа је она цена производа која му надокнађује све трошкове око плаћања
фактора производње и обезбеђује зараду изнад тих трошкова која га изједначава са
истим таквим произвођачем.

гледиште потрошача:
Одговарајућа је она количина производа дате врсте коју он може да купи да би
задовољио своје уобичајне потребе. Ниво потрошње зависи од: потрошачевог избора,
промене цене роба, промене реалног дохотка потрошача.
Одговарајућа је она цена производа по којој он може да купи одговарајућу количину
производа.

Тражња може бити:

 према величини тржишта: локална, национална, светска

 према временском критеријуму: дневна, недељна, месечна, годишња
 изражава се: натурално (комади) и вредносно (цена)
 у односу на субјекте: појединачна, тражња привредне гране, тражња целог
друштва
 према простору настанка: домаћа, инострана
 према намени: тражња за призводним добрима (средства за рад и
предмети рада) и тражња за потрошним добрима (нужна добра, луксузна
добра, трајна добра)
 на тражњу делују: систем потреба, доходак, цене

финална тражња – збир домаће и иностране

ефективна – стварна тражња потрошача у датом тренутку, при датим условима
платежно способна – могућност да потрошач нешто купи (одређену количину при
датим ценама)
укупна агрегатна – тражња за финалним производом

Однос цене и тражње: табеларно – скала тражње, у координатном систему – крива

тражње и путем алгебарске функције ( тржишна тражња – збир индивидуалних
тражњи за одређеним производом)
Скала – количина производа коју су купци спремни да плате (купе) при различитим
ценама
Крива - се изводи из скале

22
Тики_710

23
 Тики_710

Општи закон тражње приказује тражњу као функцију цене, али и осталих варијабли од
којих она зависи.

Закони:
1. Курно-Маршалов d= f(p )
Tx – тражена количина робе
px - цена
Из овога произилази:
а) тражња и цена се крећу у супротним правцима
b) тражња је функционално зависна од тражње
c) цена се може променити под утицајем кретања робе (количина)
2. Валрасов dx1 = f(px1, px2.... pxn ) – цене свих роба
3. Хикс – Аленов закон dx1 = f(px1, px2.... pxn D) – доходак потрошача
4. Мур – Шулцов dx1 = f(px1, px2.... pxn, D, t) - време

Слика 11. Померање криве тражње

– пораст тражње удесно, пад тражње улево

На померање криве тражње утичу: доходак, укуси, очекивања, број купаца, цене роба
супститута и комплементарних добара.

24
 Тики_710

30. Еластичност тражње; Доходовна еластичност тражње

Ценовна еластичност тражње: директна и унакрсна

Директна – показује како тражња за неким производом реагује на промене цене тог
производа
коефицијент еластичности – однос између процентуалне промене у коичини тражене
робе

И најмањи пораст цене обуставља

продају (тражњу)
Edx=∞
При p1 ће купити било коју
количину

Слика 12. Савршено еластична тражња

25
 Тики_710

Слика 16. Јединична (унитарна) – промена

Слика 15. Еластична тражња: Варијације у
цене обрнуто пропорционална тражњи
кретању тражње су веће него у кретању
Еdx=1
цена
Edx > 1

Слика 14. Нееластична Edx<1 Слика 13. Савршено нееластична Edx=0

Веће варијације у кретању цене него Без обзира на промене у цени тражња се не
тражње мења

Слика 17. Збирна:

11 – савршено еластична
22 – еластична
33 – јединична
44 – нееластична
55 – савршено нееластична

26
 Тики_710

Гифенов ефекат – куповина инфериорних добара – добра која се не купују зато што
се желе већ јер одређена група становника не располање дохотком који би им
омогућио боље и квалитетније производе (хлеб)
Вебленов ефекат – накит, бунде.. Луксузна добра. Опадање цене, опадање тражње

Унакрсна еластичност тражње – како тражња за једном врстом робе делује на

промену цене неке друге робе

Edx/y = 0 на тражњу не делује промена цене

Edx/y > 0 робе супститути (конкуренти)

Edx/y < 0 комплементарни (допуњујући)

Доходовна еластичност тражње – однос између релативне промене тражене

количине неке робе и релативне промене реалног дохотка.

27
 Тики_710

Edx/D > 0 супериорно добро

Edx/D < 0 инфериорно добро
Edx/D = 0 промена тражње

Енгелови закони:
I. што је доходак већи то је процентуално учешће издатака (трошкова) за исхрану
у укупном дохотку мање, и обратно
II. удео издатака (трошкова) за одећу у укупном дохотку остаје апроксимативно
исти без обзира на висину дохотка
III. удео издатака (трошкова) за становање, огрев и осветљење остаје
апроксимативно исти без обзира на кретање дохотка
IV. што је доходак већи то је процентуално учешће издатака (трошкова) за хигијену,
културу, спорт, путовања и сл. у укупном дохотку веће

Први и четврти важе; други и трећи нису важни

Енгелова крива – вишим дохотком се троши већа

количина одређене робе
Крива тражње – при датом дохотку, са падом цене
расте тражња
Нормална (супериорна) добра – уз остале
непромењене факторе, пораст дохотка доводи до
пораста тражње

Слика 18. Енгелова крива и

крива тражње

28
 Тики_710

Слика 19. Коефицијент међузависности цена - показује како и колико промене у цени
једне робе, утичу на промене цене друге робе
>0 супститути; <0 комплементарни

31. Понуда
са аспекта тржишта: локална, национална, светска
временски критеријум: дневна, недељна, месечна, годишња
са аспектка порекла: домаћи, инострани (увоз)
ко врши понуду: предузеће, привредна грана, агрегатна понуда
понуда: фиксна (ограничена добра) и варијабилна (прилагођавање захтевима
тражње)
обим и структура понуде зависе од: обима и структуре друштвеног производа,
степена робности привреде и цена и трошкова производње

Степен робности – који део производа се приближава натуралној, а који робној

привреди

Међусобни односи цене и понуде могу се изразити:

 табеларно – скала понуде
 графички – крива понуде
 алгебарском функцијом

29
Тики_710

Скала понуде – количина коју су продавци

спремни да изнесу на тржиште при
различитим ценама

Крива понуде – порастом цена се повећава

и понуда

Количина понуде – зависно променљива

величина, а цена робе независно
променљива

Закон понуде Sx=f(px )

Цена расте, понуда расте

На транслацију криве понуде утичу: цена

инпута, технологија, очекивања, број
продаваца; пораст понуде – на десно, пад
понуде – на лево

30
 Тики_710

32. Еластичност понуде

Слика 20. Савршено еластична Esx=∞ Слика 21. Еластична Esx>1

Цена се не мења, а обим или расте или Понуда реагује у већој мери него што су
опада промене цене

Слика 23. Јединична Esx=1 Слика 22. Нееластична Esx<1

Променом у цени долати до исте промене у Цене брже расту него количина
понуди робе

31
 Тики_710

Слика 24. Савршено нееластична Esx=0

Пораст цене не мења понуђену количиу

Слика 25. 5 облика еластичности понуде

11- савршено еластична
22- еластична
33-јединична
44-нееластићна
55-савршено нееластична

Временска димензија еластичности понуде - 3 временска периода:

 тренутни рок – понуда је фиксна у тренутном року
 кратак рок – делимично прилагођавање променама цена
 потпуно се прилагођава промени цене

33. Тржишна равнотежа

Тржиште – местп сучељаваоа тржишне тражое и тржишне ппнуде. Њихпв међуспбни пднпс
пдређује тржиште цене. Цена рпбе зависи пд ппнуде и тражње.

Како промене цена утичу на

кретање понуде и тражње:
 висока цена повећава
понуду, јер су произвођачи
стимулисани да производе више
и обратно
 висока цена снижава
тражњу, јер се смањењем
куповне моћи потрошача смањује
тражена количина дате робе и
обратно

Слика 26. Равнотежа цена

32
 Тики_710

При равнотежној цени нема ни мањкова ни вишкова. Количина производа коју су

купци спремни да купе се подудара са количином производа коју су продавци спремни
да продају.
Понуђена количина и тражена количина при равнотежној цени представља
равнотежну количину.
Мањкови добара (прекомерна тражња) – када је цена сувише ниска, тада тражена
количина премашује понуђену количину
Вишкови (прекомерна понуда) – превисока цена, тражена количина мања од понуђене

34. Анализа благостања

Она посматра користи које потрошачи (потрошачев вишак) и произвођачи
(произвођачев вишак ) остварују из економских трансакција.

Потрошачев вишак је разлика између максималне цене коју су купци спремни да

плате и цене коју заправо морају да плате за одређено добро.

Произвођачев вишак се израчунава тако што се од продајне цене одузму трошкови

производње.

Укупне нето користи од тржишта (тј. укупни вишак) је збир потрошачевог и

произвођачевог вишка.

АЕ – купци који производу

дају већу вредност него
што је његова цена,
одлучују да купе производ

ЕВ – купци који производу

дају мању вредност него
што је његова цена,
одлучују да не купе добро

СЕ – произвођачи чији су
трошкови мањи од цене,
одлучују се за производњу
и продају производа

ЕD – произвођачи чији су
Слика 27. Потрошачев и произвођачев вишак у тржишној трошкови већи од цене,
привреди одлучују да одустану од
производње

33
 Тики_710

Слика 28. Ефикасност равнотежне количине

Слика 29. Утицај пореза на благостање

34
 Тики_710

35. Производна функција

Технички однос између инпута и аутпута.
Производна функција је инструмент марко и мирко анализе.

Дефинише се на различитим нивоима:

1. производног процеса
2. предузећа
3. привредних целина
4. целе привреде

трпшкпви

инпути

прпизвпдна функција

аутпути

прихпди прпфит

Q = F(x1,x2...xn)max количина Q – општи облик

Q = F(K,L) К-капитал, L-величина р.снаге

(оба фактора су варијабилна)

х – фактори
Производне могућности одређене су временским периодом.
Кратки рок – може се мењати само количина једног инпута предузећа
Дуги рок – количине свих инпута су променљиве
Дугорочна производна функција показује макималну производњу предузећа која је
остварена у ситуацији када су сви инпути варијабилни.

35
 Тики_710

36. Гранична стопа техничке супституције

Један инпут може бити замењен неким другим, а да та замена не утиче на промену
аутпута.
MRTS (Marginal Rate of Technical Substitution) увек мери позитивне величине, и може
се приказати: MRTS = промена инпута капитала/промена инпута рада= ΔK / ΔL
Графичка илустрација супституције
фактора производње коришћењем
изокванте је следећа:
К – капитал, L – рад;
у А: капитал релативно велики, рад
релативно мали
Капитал се смањује, рад расте – АВ
Рад расте – ВС
у D: Капитал – мала, L-велика
DE: (DE=AB) и раст EF

Слика 30. Линија једнаке производње

Ситуације:

1) изокванта изразито
закривљена – фактори се
тешко супституишу
2) благо закривљена –
фактори се лако
супституишу
3) изокванта је права линија –
фактори су савршено
замењиви
4) изокванта је потпуно
закљивљена – немогућност
супституције

3 и 4 су екстремни случајеви.

Слика 31. 4 ситуације везане за супституцију фактора

производње

36
 Тики_710

37. Закон опадајућих приноса

Када се ради о законима приноса разликујемо:
 Закон опадајућег приноса - Приноси једног фактора опадају додавањем тог
фактора, остали фиксни
 Закон константног приноса - Улагање и приноси пропорционални
 Закон растућег приноса - Приноси већи од улагања

ЗОП формулисао Тирго – објашњење зашто се на ограниченој површини земље не

могу добити неограничени приноси

Слика 32. Опадајући принос према прирасту капитала

Један фактор фиксан, један променљив.

Фиксан фактор – парцела; променљиви – рад, ђубриво, наводњавање
Улагање не даје увек резултат – после неког времена додавањем фактора принос је
једнак нули

Производна функција: Q = T x F (K,L)

T – технологија

До 4/1 се повећава, а у 5/1 не.

Наступа тачка сатурације

(засићености) где се применом
савремене технологије не може
више повећати обим производње.

Слика 33. Тачка сатурације Ѕ

37
 Тики_710

38. Укупан, просечан и граничан производ

Физички производ – количина производа добијена ангажовањем одређених јединица
фиксних и варијабилних фактора, у економским анализама се јавља као:

 Укупан производ Q – укупна производња

 Просечан производ Qp – однос између укупног производа и укупних улагања
(=Q/K)
 Граничан (маргиналан) производ Qg – однос између прираста производа и
додајне уложене јединице одређеног фактора производње
(=Qn – Qn-1/ Ln – Ln-1)

Правила која важе:

I. Укупан, просечан и граничан производ су увек једнаки код улагања првог
варијабилног фактора.
II. Укупан производ представља збир граничних производа
III. Ако просечан расте, граничан мора бити већи од просечног
IV. Ако просечан опада, граничан мора бити мањи од просечног
V. Ако се просечан не мења, изједначен је са граничним
VI. Када просечан достиже максималну или минималну вредност, граничан
производ је једнак просечном производу
VII. Ако се укупни не мења, граничан =0
VIII. Ако се укупни смањује, граничан мора бити негативан
IX. Ако се укупни не мења, просечан мора опадати
X. Додатак неке фиксне вредности које поприма укупан производ, не утиче на
граничан производ

Слика 35. Правила која важе између

просечног, граниног и маргиналног
Слика 34. Криве укупног, просечног и производа
маргиналног производа

38
 Тики_710

При улагању првог варијабилног фактора L сва три производа су иста.

Зато граничан и просечан на другом графику полазе из исте тачке.
Први график – пораст Q све до улагања седмог варијабилног фактора, затим
стагнира, па опада.
Када се просечан повећава, граничан се налази изнад просечног (маргинални се
повећава брже од просечног); када опада просечан, граничан је испод просечног
Када се просечан не мења, граничан опада
Просечан и граничан се секу на максималној вредности криве просечног производа
Маргинални је једнак нули када укупна производња достиже максимум.

39. Тражња за чиниоцима производње и њихове цене

Фактори производње утичу на:
 Обим производње
 Обим и структуру трошкова по јединици производа
 Вредност и цену робе

Сваки фактор производње има цену употребе која је једнака његовом граничном
производу:
 Плата – цена радне снаге
 Камата – цена капитала
 Рента – цена земљишта

Цене фактора производње се образују на основу маргиналне продуктивности

Додавање фактора производње све док:

 Граничан производ производне радне снаге не буде једнак са најамнином
 Граничан производ капитала не буде једнак са каматом
 Граничан производ земље не буде једнак са рентом

Супституција фактора – замена, углавном за јефтиније

Граничан приход = Qg х цена

Слика 36. Повезаност тржишта фактора производње и тржишта роба

39
 Тики_710

Граничан производ рада – Показује колики је додатни производ (тј.колико се

повећава физички обим производње) при запошљавању сваког новог радника.

Гранични производ капитала – Показује колики је додатни производ (тј.колико се

повећава физички обим производње) при запошљавању додатне јединице капитала.

Гранични производ земље – Показује колики је додатни производ (тј.колико се

повећава физички обим производње) при запошљавању додатне јединице земље.

Да би предузеће имало најниже трошкове и остварило максимални профит, оно ће

запошљавати додајне факторе производње све док се:
 гранични приход производа радне снаге не изједначи са најамнином као ценом
радне снаге,
 гранични приход производа капитала не изједначи са каматом као ценом
капитала и
 гранични приход производа земље не изједначи са рентом као ценом земље.

40. Укупни, просечни и гранични трошкови

Трошкови – новчани израз трошења инпута у процесу производње

Mогу бити:
1. Фиксни FC – не мењају се са повећањем обима производње
2. Варијабилни VC – мењају се са повећањем обима производње

Укупни трошкови TC = FC + VC – мењају се са повећањем обима производње

Варијабилни трошкови могу бити:

 Дегресивни – расту у мањој сразмери у односу на обим производње
 Пропорционални – сразмерни
 Прогресивни – већи у односу на обим

40
 Тики_710

Слика 37. Укупни трошкови

Укупни просечни трошкови – укупни

трошкови по јединици AC=TC/Q
TC – укупни трошкови; Q – укупна производња;

Слика 38. Просечни трошкови по јединици –

нагли пад (дегресија) до одређеног обима
производње, а онда блажи пад

Не може до апцисе из 3 разлога:

 Аритметичких
 Техничких
 Економских

Слика 39. Просечни варијабилни трошкови

Просечни фиксни AFC=FC/Q по јединици AVC=VC/Q
дегресија – опадање просечног варијабилног
трошка
прогресија – пораст прочног варијабилног
трошка

41
 Тики_710

41. Гранични (маргинални) трошак и гранични приход

Гранични (маргинални) трошак – трошак додатне јединице производа

MC = TCn – TC n-1 / Qn – Qn-1 MC = Δ TC / ΔQ

Порастом аутпута гранични трошак је

релативно висок, затим опада, достиже
свој минимум, па опет почиње да расте

Слика 40. Гранични трошак

Односи између крива

М – AFC = AVC

C – MC = ATC – преломна тачка – означава

доњу границу тржишне цене којом се
покривају само трошкови пословања

C1 – MC = AVC – тачка затварања – доња

грница цене којм се покривају варијабилни
трошкови

H – граничан и просечан фиксни се секу

За сваку фирму је изузетно значајна дилема да ли на одређеном степену производње

треба да још више повећа свој аутпут. Одговор на ово питање зависи од постојећег
односа између граничног трошка и граничног прихода.

Гранични приход – промена у укупном приходу

која потиче од продаје сваке додатне јединице
аутпута

Повећањем аутпута смањују се приходи због

тражње

MR > MC – треба повећати аутпут

Максимизација профита : MR = MC

Слика 41. Гранични приход MR

42
 Тики_710

Од изузетног значаја је економско

правило по којом се профит
максимизира на оном нивоу
производње на коме су маргинални
приходи једнаки маргиналним
трошковима;
Примењује се на све типове тржишта

Слика 42. Гранични трошак и гранични приход - Правило маргиналног аутпута

42. Економија и дезекономија обима

објашњење:
SRATC – се помера
удесно када се
повећава количина
ангажованих
капитала и
производни
капацитети
SRATC1 – ниски обим
капацитета и
капитала
SRATC2 – средњи
ниво
SRATC3 – висок ниво
капитала
Слика 43. Просечан укупни трошак на кратки и дуги рок
LRATC – на дужи
период, зато је много равнија; тачке изнад ње су неефикасне. Ако су минимуми криве
краткорочних и дугорочних поклопљени – оптимална количина; У QQ1 трошкови
опадају због деловања економије обима. После количине Q2 долази до прогресије
дугорочних просечних трошкова због деловања дезекономије обима (повећање
бирократије, учешћа трошкова контроле, лошијег управњања, неефикасног
одлучивања)
Трошкови изражавају дезекономију обима ако порастом аутпута дугорочни трошкови
расту. (економију: ако порастом аутпута трошкови опадају)
У Q1 - Q2 LRATC је хоризонтална са апсцисом, трошкови константни.
Константна економија обима је присутна када се дугорочни просечни трошкови не
мењају у случају пораста обима.
Када постоји економија обима: LRATC опадају, LRMC мањи од просечних трошкова
на дуги рок. Када постоји дезекономија: LRATC расту, дугорочни маргинални
трошкови LRMC морају бити већи од просечних трошкова.
LRMC = LRATC у условима константних приноса дугорочни трошкови су минимални.

43
 Тики_710

43. Појам и функције тржишта

Тржиште – скуп свих робно-новчаних веза између економских субјеката у друштву у
коме је извршена подела рада;
Место суочавања понуде и тражње

Елементи: тражња, понуда, цена – условљавају кретање на тржишту

Функције – преко све 4 функције се остварује општи закон сразмерне расподеле

укупног фонда друштвеног рада:
1. Информативна – цене врше улогу преноса информација; слика односа понуде
и тражње за одређеном робом
2. Селективна – тржиште врши избор роба и услуга које су друштвено потребне и
селекцију произвођача на основу ефикасности
3. Алокативна – цене правилно усмеравају факторе производње у области и
секторе за чијом производњом постоје стварне друштвене потребе
4. Дистрибутивна – врши се расподела стварног дохотка на основу тржишно
формираних цена фактора производње и роба и услуга

Сразмерна расподела на макро нивоу – расподела на поједине врсте производа, на

појединачне привредне гране и области да би се могле задовољити друштвене
потребе
Сразмерна расподела на микро нивоу – проналажење оптималног односа између
фактора производње у свакој фази производног процеса и у сваком предузећу

Усклађивање односа понуде и тражње се обавља на тржишту.

Криза хиперпродукције – понуда већа од тражње

Криза хипопродукције – тражња већа од понуде

44. Сфере неефикасности тржишта

Испољава се тамо где се не остварују све 4 функције.
Индикативно планирање – држава својим економским мерама и инструментима
дефинише друштвени интерес у циљу постизања привредне стабилности и пуне
запослености

Сфере имперфектности тржишта:

1) Немогућност потпуног регулисања путем цена где тржиште не пружа
благовремено потребне информације (производи енергетско-сировинског
сектора)
2) Немогућност аутономног регулисања односа путем тржишта код појава које
спречавају успостављање равнотеже у смислу прилагођавања граничног
трошка цени тј. граничном приходу
3) Неефикасност тржишта као алокацијског механизма у случају екстерналија и
јавних добара; Екстерналије –када неко обавља одређене активности од којих
други могу имати користи или штете
4) Неефикасност тржишта у пољопривреди

44
 Тики_710

5) Неефикасност тржишта у остварењу посебних циљева у вези промене

привредне структуре и регионалног развоја
6) Немогућност аутономног тржишног регулисања у оквиру наменске расподеле
дохотка на акумулацију и потрошњу
7) Тржиште не може да остварује поједине циљеве и задатке друштва у социјалној
сфери
8) Немогућност функционисања тржишне привреде у условима непостојања
интегралног тржишта (циркулације робе, услуга, капитала)
9) Неравнотеже на тржишту које могу настати услед тежих поремећаја друштвене
производње, цикличних криза, инфлационих кретања итд.
10) Организационе деформације тржишта услед присутног монополског
образовања цена

Проблеми у вези основних лимита тржишта:

 Прецењивање – проблем који се јавља може се повољније решити неком
другом акцијом
 Потцењивање – мерама економске политике, прописима и регулативама се
спречава повољније утицање тржишта на привредне токове

Механизми регулације токова друштвене производње:

 тржишни
 плански

45. Алтернативне тржишне структуре

Величина тржишта: локално, национално, регионално, светско

Облик промета:
 гросистично – промет на велико
 детаљистичко – промет на мало

са гледишта броја учесника и врсте конкуренције

1. тржиште слободне конкуренције
2. тржиште ограничене конкуренције
3. монополско тржиште

глобална подела тржишта обухвата:

 тржиште роба и услуга
 тржиште фактора производње (рада, капитала, земљишта)
 финансијско тржиште ( тржиште новца – трговина акцијама и обвезницама;
девизно тржиште – трговина девизама; тржиште финансијских деривата)

Два основна облика капитала: физички (реални) и финансијски

Физички – као средство за производњу (машина, опреме, зграде)
Финансијски – потраживања једне стране према другој

Према степену слободе и правних прописа тржиште може бити: слободно(отворено)

и затворено.

45
 Тики_710

тражња
многи неколико један
понуда
савршена
многи олигопсон монопсон
конкуренција

билатерални ограничени
неколико олигопол
олигопол монопсон

ограничени билатерални
један монопол
монопол монопол
Слика 44. Штаклебергова табела – класификација тржишних стања

Конкуренција је такво тржиште које подразумева:

 ''утакмицу'' између продавца са циљем да своју робу продају по што повољнијим
условима и у што већем обиму
 ''утакмицу'' између купаца који се надмећу у подизању цена како би дошли до
жељене робе
 ''утакмицу'' између продаваца са једне стране, и купаца, са друге стране, где
свака страна настоји да оствари повољније резултате за себе

Претпоставке савршене конкуренције

 Аутомизираност понуде и тражње – велики број продаваца и купаца не могу
да наметну своје услове
 Хомогеност робе – велики број производа истог квалитета па је купцу свеједно
 Приближно једнака куповна моћ купаца – нико од купаца не може да диктира
цене
 Слободно кретање капитала, рада и роба – не постоје никакве препреке за
проширивање, сужавање или одустајање од производње
 Потпуна транспарентност тржишта – сви упознати о стању на тржишту

Монополско тржиште је супротност тржишту слободне конкуренције. Карактеристике:

 Постоји један купац/продавац – сам одређује услове и цену
 Постоји потпуна нееластичност тражње
 Мобилност фактора производње и робе – онемогућена
 Не постоји могућност супституције производа
 Не постоје латентни продаци/купци, не појављују се нови продавци/купци

Монополска тржишна стања

 Чист монопол - 1 продавац, више купаца
 Монопсон – 1 купац, више продаваца
 Ограничени монопол – 1 продавац, неколико купаца
 Ограничени монопсон – 1 купац, неколико продаваца
 Билатерални монопол – 1,1

46
 Тики_710

Монополи према настанку:

 Монополи који настају по основи прироних услова – последица ретких и
ограничених ресурса (пољопривреда)
 Законски монополи – настају на основу државних прописа
 Економски монополи – настају на основу концентрације и централизације
рада, капитала
 Октоподски монополи – комбинација економског и природног

Ограничена конкуренција – тржишно стање којем недостаје једна или више

претпоставки савршене конкуренције.

Полипол – тржишно стање где постоји велики број произвођача

Разликујемо:
1. Олигопол – неколико продаваца, више купаца
2. Олигопсон – неколико купаца, више продаваца
3. Билатерални олигопол – неколико, неколико

Два типа олигопола:

 Који продају исту врсту робе
 Диференцијални производи

Олигополски бумеранг – продавац политиком утиче на тржиште, друге продавце и

самог себе

Дуопол – 2 продавца, велики број купаца; односи:

1. Доминације – један или оба показују тенденцију за освајање тржишта
2. Сателитства – прилагођавају политику тржишту

Дуопсон – 2 купца
Билатерлани дуопол – 2 купца, 2 продавца
Триопол – 3 продавца

46. Максимизација профита конкурентног предузећа;

Монополска цена и монополски профит
Укупан приход TR = Q x p (количина х цена)
Просечан приход AR = TR / Q (укупни приходи х количина)
Граничан приход MR = TRn – TRn-1 / Qn – Qn-1 (износ прихода за сваку јединицу
аутпута; однос додатног прихода и додатне производње)
Хоризонтална крива тражње/ крива граничног прихода – подразумева да предузеће
може да прода додатну јединицу без снижавања цена
1. Продаја додатне јединице производа повећава укупни приход предузећа
2. За конкурентно предузеће цена је дата величина, Q се повећава
3. За конкурентно предузеће маргинални приход је једнак цени производа тј. MR=p
4. Просечан приход предузећа једнак је цени p – предузеће може да прода колико
год жели производа по цени p

47
 Тики_710

MC = ATC = P
– праг рентабилитета
– послује се без профита и
губитка

P = MC = AVC
– тачка затварања
– предузеће покрива варијабилне
трошкове

P < AVC – предузеће обуставља

производњу

Слика 45. Максимизација профита конкурентног

предузећа

Монополска цена – не образује се по законима тржишне конкуренције, монополиста је

одређује самостално и има могућност да комбинује обим производње и ниво цене да
би максимизирао профит

Фактори
1. Куповна моћ становништва
2. Еластичност тражње у односу на цене и доходак
3. Положај немонополских предузећа и грана
Доња граница монополске цене – цена коју монополиста одређује за производе које
купује од добављача ради обављања делатности

Крива тражње – кад цена расте, тражња опада

MR = MC – максималан
профит – тада
монополиста зауставља
производњу

P > MR = MC –
равнотежна позиција у
тачки

профит = TR - TC
профит = (TR/Q – TC/Q)xQ
профит = (P – ATC)xQ

Слика 46. Максимизација профита монополског предузећа

48
 Тики_710

47. Монопол
Монопол – стање на тржишту где један или више међусобно повезаних произвођача
држе у својим рукама целокупну понуду или њен највећи део
Монопсон - стање на тржишту где један или више међусобно повезаних купаца држе у
својим рукама целокупну тражњу или њен највећи део

Монополи и конкуренција могу бити испреплетани на два начина:

1. Број учесника на идентичном тржишту
2. Диференцијација производа

Сличности монополистичке и савршене конкуренције

1. Има велики број учесника који немају утицај на формирање цене
2. Предузећа имају слободу уласка на тржиште и излска са њега
3. Постоје савршена расположивост информација о производима и њиховим
ценама

Разлике: производи у савршеној конкуренцији су хомогени (идентични), а у

монополистичкој конкуренцији благо диференцирани (заменљиви, али нису савршени
супститути)

Облици монополистичке конкуренције:

 Конкуренција у оквиру монопола – неколико међусобно повезаних
произвођача контролишу понуду на тржишту
Производна конкуренција – роба која се продаје по јединственој цени; јер су
трошкови свима различити
 Конкуренција у оквиру монопола исте гране – стицање доминантног
положаја у грани
 Конкуренција између монопола у различитим привредним гранама –
између скоро свих привредних грана у циљу обезбеђивања позиције која ће им
омогућити диктирање услова пословања другим учесницима у производњи и
продаји

Методи монополистичке конкуренције

1. Конкуренција путем снижења цена
2. Конкуренција смањивањем трошкова производње
3. Конкуренција на бази супститута и диференцијације производа
4. Конкуренција путем појаве нових производа и технологија
5. Конкуренција путем пропагнде
6. Нелојална конкуренција (дампинг, шпијунажа)

Предаторно формирање цена – учесник на тржишту обара продајну цену испод

својих трошкова и остварује губитке, али очекује да ће и његови конкуренти оборити
цене и остварити веће финансијске губитке од његових, што би их одвело у стечај

49
 Тики_710

48. Извори монополског профита

Извори:
 контрола над оскудним ресурсима или факторима производње
 правна ограничења
 економија обима
 део профита немонополских предузећа
 део вредности који стварају радници у монополисаним и осталим предузећима
 део вредности који се ствара на основу коришћења патентних права
 део вредности који се ствара у неразвијеним земљама

Највиша монополска цена и профит се постижу ако су остварени следећи услови:

 ако постоји апсолутни монопол, што значи да монополско предузеће у
потпуности контролише целокупну производњу и промет неке робе
 ако монополско предузеће располаже свим потребним условима производње
 ако је тражња за робом потпуно нееластична
 ако нема произвођача супститута.

Дискриминација цена – могућност монопола да на основу своје позиције на тржишту и

различите еластичности тражње одреде различите цене за исту робу

Облици:
 када монополиста одређује различите цене истог производа за различите
категорије потрошача на истом тржишту, а зависно од њихове куповне моћи
 када монополиста одређује различите цене за различите јединице (количине)
истог производа истом купцу
 када монополиста одређује различиту цену свог производа на различитим
тржиштима у оквиру националне економије
 када монополиста одређује различиту цену свог производа на домаћем и
иностраном тржишту (више цена на домаћем у односу на инострано тзв.
дампинг цена)
 када монополиста спроводи тзв. везану трговину која постоји када се куповина
једног производа условљава куповином неког другог производа од истог
продавца

3 услова потребна за спровођење дискриминације путем цена:

 опадајућа крива тражње
 да купци на различитим тржиштима имају различиту ценовну еластичност
тражње
 да купци који купују производе по нижој цени не могу да их препродају другима
по вишој

50
 Тики_710

однос државе према монополистима:

 да покуша да монополизовне секторе учини конкурентнијим
 да регулише понашање монопола
 да нека приватна монополска предузећа претвори у јавна
 да не учини ништа

кључни негативни ефекти постојања монопола се испољавају у 3 сегмента:

 неефикасној алокацији ресурса
 неправедној дистрибуцији (расподели) дохотка
 смањивању инвентивности и иновативности

51