Витомир Јовановић

АРСЕНАЛ
НАЈЛОНСКИХ
КЕСА

Београд,
2018
АРСЕНАЛ НАЈЛОНСКИХ КЕСА
Витомир Јовановић

Издавач
Витомир Јовановић

Лектура
Марко Миљанов

Корице
Београд на скочу и соди, Димитрије Јовановић ©

Припрема за штампу и илустрације

Марија Ђерановић

Штампа
Byzart Београд

ISBN 978-86-900272-0-0

Тираж
300
Мини
 Садржај

Шмрк Градске чистоће

Апаратура за убиство Ничеа 9
Дирке 10
Јесен 12
Деспот 15
Кумодрашка 226 16
Ђурђевдан 17
Лакан, Хајдегер и Дерида пуше лулу и возе Јагуар 19
Урбано, урбано 20
Основни механизам света 21
Ничији 22
На врху пирамиде 24
Након љубави 25

Анђели деликвенти
Трансатлантик 29
Анђели на паузи за ручак 31
Калеидоскоп 33
Анђео историје 34
Негде на северу 35
О физичком раднику 36
Облачење 37
Откривење 38
Оптички инструменти или зашто је Спиноза брусио
сочива 39
Шмрк Градске чистоће

7
Витомир Јовановић

8
 Арсенал најлонских кеса

Апаратура за убиство Ничеа

Свештеник је пимповао лопту

У одблеску логорске ватре

На фотографији: ми загрљени са другим племеном

Очеви и мајке са једне

Деца са друге

Па конопци, мете, мрежице, хватаљке, водене боје, кремен,

компас, серије, карте, штапићи, корабља, упаљач, кликери,
скочице, тарот, гутачи ватре, кловнови, пливачи, мапе, мостови,
вазе, коцкице, натална карта, изгравирано сунце, огледалце,
презервативи са аромом, шпанер, усна хармоника, фишек,
левак, сунцокрет, омот, станиол, пуж од папира, импресум,
ускршње јаје, крстићи, варнице у ноћи, пијане звезде падалице,
цртежи снова.

9
Витомир Јовановић

Дирке

Колико си пута притискао дирке,

да ли је то била композиција намењена генералу наше војске,
или јадиковка изгубљеној драгој, сумњивог морала?

Матори је у ћумезима на свом пијанину

свирао бескућницима, лажним револуционарима,
џепарошима и проституткама
и веровао да наступа пред бољом половином света.

Јер радници су издали црвене вође за једну добру супу,

вође су боље подносили глад, у жељи да се дају
као самозапаљени Исуси.

И давали су се, али су брзо изгорели.

Политичари су бројали лешеве.

10
 Арсенал најлонских кеса

Наш old man у тешком капуту је свирао,

то је био реквијем за свет,
последње избеглице су бежале из запаљених градова,
патетична песма се чула из локала преко пута,
али наш стари је био незаустављив,
обраћао се паузи између две мисли,
одбројавао је тренутке,
да би онда најситнији изломио до вечности,
повратио нам је глад и ситост,
уздизао се крешендо који је сужавао свест,
зграда је еректирала,
из задимљеног локала су излазили
они који то нису могли да поднесу,
унутра су остајали само најпијанији и најлуђи,

и ми смо знали да он свира због нас.

11
Витомир Јовановић

Јесен

Последње птице одлазе из нашег града.

Паркови су пожутели.

Маркс је на хероину, а Леда се забавља са више типова

истовремено.
Њихов најбољи пријатељ Нео, помешао је пилуле.
Пошто није знао која је која, попио је обе.

О Боже мој драги, неуништиви – мислити црвено!

Или само розе, хватати позицију другога
и устостручавати своје светове,
рефлектовати мале Кинезе из птичје перспективе.

Кокаински зависници желе да укину политику

као последњу фарсу богаташа
и оставе голу извршитељску силу.

Mr Smith пресеца каблове и постаје ваш психотерапеут

који зна да је депресија ваш проблем,
или проблем смене годишњих доба,
такорећи сезонска болест, а не последица не знам чега.
Јесен је, и то је у реду.

Струјо! Лепо је било имати те и слушати

дрекави звук раздрнданог фрижидера.
Водо! Лепо је било умивати се свако јутро,
а некада се и окупати зарад
прочишћења духа.

О Боже мој драги, неуништиви – мислити жуто!

12
 Арсенал најлонских кеса

Или само мислити лишће,

скидати Фукоову маску и у понору језика
пронаћи моћ – бич којим су нас бичевали.

Јесен је.
У намрштеном јутарњем погледу радника
који звера кроз аутобуски прозор,
и посматра ћошак своје крагне
пронаћи ћеш траг дијалектике.

Јесен је и птице одлазе у топлије крајеве. Тема састава је јесен.

Магла се спушта на наше теме, а лишће шушти под нашим

ногама.
Једна девојчица у чипканом комплету
увежбава Моцартову сонату за клавир No. 16, К. 545.

Кадар се пребацује на двориште луднице,

пуне жутог лишћа
и на младића, који схвата да је луд и излази пун разума,
док између својих проповеди о Апокалипси
отреса мрвице дијалектике са својих колена.

Леп је то био доручак, лепо је за доручак јести друштво,

друштво које схвата да то није,
а онда као и младић, то постаје.
Наравно, у јесен.
Када ствари сазревају.

Јесен је и Франклин Делано Рузвелт доручкује кајгану,

заогрнут радничким капутом у свом летњиковцу.
Опипава ране на свом стомаку од металног појаса

13
Витомир Јовановић

који му помаже да стоји пред милионима.

Док спасава свет, размишља о адолесцентској љубави.
Усамљен је.
Типично јесење.

Јесен је и сладоледа више нема,

а једино нас доступност сладоледа
може спасити нових пошасти.

Кокаински зависници у црним оделима

прерушени су у њихове продавце.

Они мало-мало па узлећу у небо,

као Цигани.

Mr Smith их враћа на земљу.

Чују се прапорци.
Неко долази, то су младенци.

Да ли млада носи Исуса?

Нео, девојчица, Лудак, ФДР, Моцарт и Mr Smith

хватају се за руке и играју уз трубаче,
док испод њих шушти јесење лишће.

Али птица више нема на небу,

дрвеће је голо и кише ће падати.
Шта мари.
Холивудски крај пожутеле дијалектике може се пронаћи
на дну и у средини дебелих књига.

14
 Арсенал најлонских кеса

Деспот
Радославу Петковићу и Ђорђу Бранковићу

Велика морнарица се повлачи.

Видик је остао празан.

Стари деспот самозванац је заточен

и умреће непознат.
Наше приче трају стотинама година:
митови о великом царству,
о обиљу и лагодности,
о светлостима градова у које нећемо отићи,
о слави народа у блату до колена.

Језик нам је тако прирођен: алатка за снове.

15
Витомир Јовановић

Кумодрашка 226

Претпостављам да се сећаш
када смо се ушушкавали у јорган и још увек пуштали
музику да свира и гледали у плафон
сасвим мирно и равнодушно.

Ујутро смо га затекли пред вратима,

неко га је чак и шутнуо и чуло се мрмљање,
после је долазио до наше комшинице
и узимао неке ствари које је касније продавао,
преко пута су били радници који су улазили насмејани у
самопослугу
и куповали зимску,
ми смо исто ту негде иза њих чекали у строју,
нисмо се предавали,
дан за даном,
и тако даље.

Сећаш се да се нисмо могли сложити око

количине суровости
неопходне за преживљавање
док смо се лагано завлачили под покривач
и знали да напољу
почиње да пада снег.

16
 Арсенал најлонских кеса

Ђурђевдан

Људи који умиру певајући, умирући су певали.

Тражила си амајлију, и схватила си да је негде у фиоци,

уместо око врата,
и ужаснута си устала да тражиш –
мало распеће без крви –
да те заштити од празног простора
који се не може мислити.

Имре Кертес је причао о бесконачном времену логора

које се дели и онда бива подношљивије
јер ако се све одједном сручи на главу
човек може попуцати

а онда је причао о срећи логора,

о последњем камену наде логораша,
који не постоји,
а излазак бива језивији
јер је све било нормално
и све је остало нормално.

Друмови су отишли а они су остали.

На том путу,
постављени су саобраћајни знаци који цинкаре историју.

Када будеш кретала до фиоке,

немој се ни сећати,
ни заборавити,

17
Витомир Јовановић

шта је оно по шта си кренула,

распеће, крв или вера –
или врећица богатства,

док будеш ходала

немој певати, ни мислити.

18
 Арсенал најлонских кеса

Лакан, Хајдегер и Дерида пуше лулу и возе Јагуар

Не веруј трансвеститима и поповима,

Него реци, списатељу,
где је твој вишак језика,
твој убојити фалус?

Велика прича је креација,

Речи у њој су чврсте, метафора је изјебана,
тумачење је једно.

Ивице велике приче су оштре, готово садо-мазо,

Ивице велике приче парају уши,
Као бич, латекс, parental advisory,
Као педофил који исповеда педофила,
као дете убица мачака,
Андреас Сам.

Велика прича је предкрематоријум, старачки дом,

Статуа Буде, запослење у општини,
Amy Winehouse.

Вишак језика је лудачка вера,

Вера у поредак, 6-7 милијарди њих, малих Кинеза,

У непроменљивност: нема одлагања, нема разлике,

Ту је Биће које плаћа кирију,

мућак, ту-мућак.
Обичан црнац.

19
Витомир Јовановић

Урбано, урбано

Линије за паркинг места су се растакале и увијале,

Највиши спратови су израслине,
Фабрике су избацивале калупе за калупе,
Мајмуни тољагама разлупавају рачунаре,
Станари су умирали и рађали се у периодима:
након завршетка треће смене /умирали/ и за Нову годину /рађали се/,
Цивилизација није успела да уништи поезију,
Аутомобили су милели у бруталној једнакости,
Свима нама је управљала црвено-зелена лампица,
била сам мало другачија/
само дрска мала ленчуга.

20
 Арсенал најлонских кеса

Основни механизам света

Много браде чини становиште о свету и само мало неуспеха,

бодљикаве жице и хорор филмова и остављене жестине у ћошку
фарбарске радње, истрчаних стаза у парковима, шутнутих лоп-
ти и прекинутих снова која се потом настављају кроз лутајућу
будност. Они су основна полуга која свету даје замах - подигнуте
ученичке руке, завист, камате, мала, сасвим мала и занемарљи-
ва сила у црвеном целофану, трајекторије знања, скромни робо-
ти усисивачи, завођење, признање и награда. Брада потчињава
ваздух, жица производи крв, насиље страх, жестина отупљује
границе света, истрчана стаза осећа циљ, шутнута лопта ствара
шутнуту лопту, мисли - - -

21
Витомир Јовановић

Ничији

„Дошли смо да ти се поклонимо,

Краљу над краљевима,
ти што си покорио пустиње,
Победио Луцифера и повео народ ка небу.

Дошли смо да ти се поклонимо,

да ти целивамо стопала,
Ти који си показао
Пут, Истину и Живот,
ми губавци, лепрозни, презрени и одбачени,
недостојни у сваком погледу,

дошли смо да ти захвалимо

што нас ниси погубио.

Својим грбавим прстима показујемо теби и Небу

бескрајну захвалност.

А могао си.

Дошли смо издалека да ти одамо највећу част,

и да једну звезду именујемо твојим светлосним именом,
да сија,
кад нас више не буде било,
да сија,
када се ти преселиш да столујеш на небеском олтару.

Ти си бољи Отац него онај који нам је припао рођењем,

спремно си нам опростио грехе
(за које нисмо сигурни да смо их починили –
22
 Арсенал најлонских кеса

али ти знаш боље;

зар није један грех гордост
што смо се уопште осмелили да ти се обратимо?).

Навео си нас тако својом мудрошћу

да се запитамо да ли смо безгрешни

и да закорачимо на прву лествицу

која се уздиже увис,
до самог извора светла.

Све ове главе на копљима и пањевима,

показују нам пут.

Дошли смо да ти кажемо

да ти дајемо и наше главе,
ако су ти потребне,
стави их на пањ или на вешала,
размрскај их или нас ослепи,
или исто овако, стави их да вијоре,
попут заставе на копљу,
нек уплаше бахатог путника-луталицу,
лудог песника и разбојника,

само да више не будемо бескорисни,

непримећени, сами
и ничији.“

23
Витомир Јовановић

На врху пирамиде

Они купују препариране људе

Уместо сланика користе туђи зној страха

И уживају у укусу који их подсећа на далеке пределе
Цејлонa, Јавe и Мадагаскара

Њима је крв течност а људске очи огледало

Они купују препариране људе

И често посећују своје музеје жртава

Када их додирнеш
Претварају се у слуз и секрет

24
 Арсенал најлонских кеса

Након љубави

Растакао сам се у теби

Док су нас све временске линије пресецале
Град је блештао тако дивно одблесцима фарова у ноћним барама
као бубуљичави гитариста пред први наступ
Мостови су раздвајали континенте
Хеликоптери су звечали преносећи пензионере
Кина је била велики змај са црвеном кијавицом
Кина
Кина
Кина
Милионски градови тешких имена су израњали на глобусу
и клањали нам се за наше аплаузе
јер су свести спојиве
попут песка
Свештенство је играло лоре, Свети Петар је кибицовао
Изгубили су табеле добитника, листе учесника
Награда је припала свима, позлаћени поздрав;
Духови прошлости су стали у бонсаи
и препарираног патетичног канаринца.

25
Витомир Јовановић

26
 Арсенал најлонских кеса

Анђели деликвенти

27
Витомир Јовановић

28
 Арсенал најлонских кеса

Трансатлантик

Колико брада споро расте,

свако зна ко је и нико ништа не зна,
људи крену да муцају када изговарају сопствено име,
једна сабљарка ће прекинути трансокеански кабл
и градови ће кинути, светло ће пући, свако ће спавати за оног
другог,
ноћ ће полудети од крикова свраба и лудих комараца што
преносе зарезе,
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Пошта ће почети да објављује вести,

дневник ће извештавати о животу Ковиљке Станковић,
самопослуге ће куповати лицидерска срца у замену за фигурице
Кастра.

Знање затвара свет,

наш Бог је привезак на кључевима, Transatlantik d.o.o.,
он бљесне неколико пута током дана,
бог су врата на гумици за мисли и море које се суши,
онда остане ово, врло танак удах,
ноћ у јутру и крај у почетку,
ту нема птица, ни усана ни језика

то је лепљење порцелана,
када се брижљиво сакупљам ђубровником од свиле,
поткрадам се, да нико не види,
да ме нико не запрати,
а зовем све,
неважно.

29
Витомир Јовановић

30
 Арсенал најлонских кеса

Анђели на паузи за ручак

Када је караван застао под звезданим небом,

ноћ се згуснула,
а у нас су зуриле књиге са полица,
Цезар је први пут заплакао читајући
о подвизима Александра Македонског,
Јосиф је изашао из бунара,
Сара је зачела,

а ми смо само тако успешно преживљавали,

по великим тржницама.

Историја нас се суштински није тицала,

уво је пуцало од болова,
желели смо само да скочимо у море
или да одемо у борову шуму
и миришемо земљу.

Били смо тако величанствено себични и деликвентни,

као ужитак тираније, ред законодавца и ћелијска деоба.

Осећање дужности је за нас била партитура

написана на тоалетном папиру.

Ти: Ако већ нисмо желели да дођемо овде,

зашто бисмо икад икоме морали да се захваљујемо и одужујемо.

Ти си боље осећала нагоне у себи.

Ја: Идентитет је случајни скуп материје у привремено насталу

целину,
31
Витомир Јовановић

оживео чудном петљом.

Плашио сам се.

Морали смо мало да певамо анђелима и сабластима,

који већ почињу да мезе и дрмају жестину.

32
 Арсенал најлонских кеса

Калеидоскоп

Колаж непознатог града је подношљив

једино ако се делови посматрају појединачно

Градови имају тргове и катедрале

Имају закопане и гладне
Имају одводе крвавог плиша и мокраћe

Визија је увек целовита: цвеће унутар розета

Истина је целина и зато је никада није могуће понети

са собом

Непознати град је подношљив само у прелому

Пристигли смо и посматрамо најмању фигуру распећа
на вратима која не отварамо

33
Витомир Јовановић

Анђео историје

Војник се хвата за врећицу око врата поред живог блата,

бајонет под грлом,
бачене магије и позиви у помоћ по олупинама,

страдање је савладано,
центри свести се умножавају
и сви се разумеју,
крећу милијарде исијавајућих тачака на глобусу,
седморица величанствених,
револвераш је постао фармер,
Валтер Бенјамин је Свети Петар,
то се стално рађа са сваким новим сунцем,
када дабар прави брану,
отварао конзерву у рову,
анђео историје је пинг-понгом аблендовао у ноћи,
на шумском путу духова.

34
 Арсенал најлонских кеса

Негде на северу

Покушавали смо да побегнемо од странствовања.

Неки људи се смејали томе одакле су,
док су неки други остајали укопани,
обрађивали земљу,
проналазили разлоге за сунце

или само за децу.

Ми смо тако необично постајали странци у свим оним земљама

у које смо морали да одемо,
видели смо како изгледа свет,
таман и прозрачан,
преломљен и уцеловљен,
нимало туђ,
нимало њихов,
круг се обртао,
предели промицали,
ми са њима.

Једног дана, врло ускоро, укотвићемо се

и почети да се ширимо, као корење, да се размножавамо,
као мрави,
неважно где и како се зовемо.

35
Витомир Јовановић

О физичком раднику

Физички радник устаје рано и онда се не обрије.

Онда не намаже помаду на руке,
не попије јогурт и корнфлекс,
не упали телевизор и не гледа Бољи Живот,
Физички радник не упали YouTube.

Физички радник служи за повећано исказивање хуманости,

Физички радник служи верно левичарењу,
Физички радник заиста верно служи Градоначелнику, Министру
за капиталне инвестиције,
Сектору за урбанизам,
и чини њихове тираде и моје тираде, данас смо изградили и
данас је отворен,
без физичког радника заиста не бисмо могли,
он је све изградио,
он је идеја која нас спашава,
он је спрдња живота,
он је оличење стида,

он је диван.

36
 Арсенал најлонских кеса

Облачење

Хтео си да будеш владар себе и постао си тиранин

Хтео си да будеш роб својих задовољстава и постао си
црквени миш

Should I stay or should I go

Крај је увек исти

Они који су смели да умру често су преживљавали

Нема слика ни боја ни тканина
које би обукле храброст

Она је скривена као задовољство

Облачи се једном као венчаница

37
Витомир Јовановић

Откривење

Постапокалиптична визија носи виклере

Птице у нафти и корнфлекс

Пингвини који се зноје

Magic mushrooms

Шпијунирање домаћица
Порески рајеви

И јако добра музика

38
 Арсенал најлонских кеса

Оптички инструменти
или зашто је Спиноза брусио сочива

Када се преврне угланцана кожа на наличје

Остане увек једна иста постава

Ево, почиње када се увиди

Да је тај слој свуда сачињен од језика

А језик се састоји од главе очију руку и два ножна палца

Свако у једном тренутку дође на ред

Да завири у телескоп главног посматрача

39
Витомир Јовановић

40
 Арсенал најлонских кеса

Холивудски завршеци

41
Витомир Јовановић

42
 Арсенал најлонских кеса

***

У заспивању,
када се тело спусти у левак,
као звезда,
отвор кроз који се тело спушта је свест:

то је обична визија вечности

када се будимо као неко други.

43
Витомир Јовановић

Andante

Мала задовољства се плаћају малим смртима.

Отпити гутљај кафе, ући у круте речи, опити се,
замислити ливиду на којој трчимо,
ући у безумност сасвим свесно и вољно,
као у најбољу фабрику текстила и стаклених флаша.

Да ли си некада маштала о томе како возимо бицикл

по прузи за коју не знамо куда води
док су око нас поља кукуруза и река
без иједног пецароша?

Да ли си икада замислила да смо се састали

на обронку планина од гуме, зарђалих машина и
бачених уџбеника историје?

Какве речи желиш да ти кажем?

Прављење скромне вечере,
одлазак по намирнице које фале,
емисије које не разумемо,
ова присутност која нестаје,
моћ људи који не разумеју ове речи,
ми који не разумемо моћ,
тихи анданте.

44
 Арсенал најлонских кеса

Something’s Gotten Hold of My Heart

Ниси изашао прошлог петка нигде,

посматрао си само аутомобиле
како јуре испред твог прозора
и пљескају заостале баре.

Видео си како неко весело друштво

улази код твог комшије,
па си потом, кроз зидове,
чуо прво женско смејање
а онда и уздахе
и мислио о томе како си и ти једном,
пре годину или две,
са много мање раздаљине
ослушкивао женски дах
и како се то тело трзало, тамо,
од оне познате тачке, негде на превоју
леђа и рамена.

Није то био онај тренутак када си се осетио усамљеним;

напротив, то је био само још један обичан дан,
данас си већ био са колегом са посла на кафи
и то је сасвим довољно
за оно што се зове
социјални живот и неопходан број
изговорених речи дневно.

Пушташ нежну песму, Beautiful Maria of My Soul или

Something‘s Gotten Hold of My Heart
и загледаваш се у љиљане на своме столу.

45
Витомир Јовановић

Мирис кафе или прљавих чарапа те врати у детињство

и на тренутак се осетиш безбрижно,
сетиш се док ти се чоколада помешана са знојем
сливала низ грло у полувремену међуодељеског дербија.

У друштву углавном ћутиш, поготово ако је непознатије;

плашиш се јавних наступа,
наглих ситуација,
непредвиђених околности
а тако жудиш за њима.

Нешто се стврдло у мојој души, пева Џин Питни.
Поезија је сврдло које ломи лед у нама, каже Кафка.

Ево га, ту је.

46
 Арсенал најлонских кеса

Бордел

Орфеји су људи зашивених уста

Њихов језик у устима је мртав али језик ума је жив

Они се ужасно боје речи и онда их кроте

Као у родеу

Они заправо могу једино причати са собом

јер им треба пажљив слушалац
да углавном понавља речено

Убила га је прејака реч

пажња му је посустала док је говорио

Свест је изгубила свој центар

Невеста му умире на руци
пре него што је изашао на светлост дана

И није била нека

47
Витомир Јовановић

Дисциплиновање

Док слушаш етиде које су прављене за децу

која гризу заноктице, једу супу
и намерно своје чипке прљају у прашини,
устајеш на време, испуњаваш обавезе
и завршаваш дане.

Мора се добро потплатити оно што желиш,

мора се пронаћи по јефтинијој цени,
морају се остали богови обуздати,
Зевс, Посејдон и Арханђел Гаврило,
председник и комунална инспекција.

Да ли постоји дисциплина
за количину исплаканих суза
или за количину ироније и разочарења
које се треба ослободити,
о томе како проживети дане
или са колико удараца прутем
обуздати оно што би требало?

Канцонијер, сонет, осмерац,

Потпуно расуло.

48
 Арсенал најлонских кеса

Мајстори на градилишту

Добри мој човече, колико си већ година напунио,

да ли си већ почео да дремаш када се вратиш са посла?

Да ли ти се чарапе чешће цепају,

а ножни палац провири,
и његова убојита оштрица од нокта,
пред телевизијским екраном?

Почео си да гледаш ТВ серије?

Одустајеш од великих мисли, великих дела,
великих књига, славе?
Престао си да желиш да будеш Паоло Сорентино, Il Divo,
да вежбаш како се цигарета пали са нешто стила?

Престали су да те брину светски проблеми, недостатак идеје,

политика и добробит човечанства?

Више водиш рачуна о себи, о текућем билансу,

о благим вишковима у којима уживаш?
Исправно, исправно.

(Пусти Адорна који прича како су људи после четрдесете

сломљени својом егзистенцијом, ринтањем).

Очекујеш потомство? Мислиш да си тиме одужио дуг друштву?

Где су барикаде, где је утицање на све погубне одлуке
(као да постоје одлуке које нису погубне)?

Ваљда знаш да се друштву никада не може вратити дуг.

Забога.
49
Витомир Јовановић

Док идеш на посао,

јутарње птице прелећу мајсторе
који доручкују на градилишту.

Птице одлећу а мајстори гледају у даљину док пију јогурт.

Схваташ да је живот без маште
празна пољана, администрација и безначајна смрт.
На шта ћеш помислити док будеш умирао?

50
 Арсенал најлонских кеса

Јануар

Лагодне патње представљају слушање радија

који говори о водостајима и проходним путевима:

На путевима у Србији коловози су влажни, снега има

до пет сантиматара на мањем броју деоница и препоручује се
опрезна вожња

Завлачење у сопствено ћебе. Снег почиње да пада.

На Дунаву водостаји су у мањем опадању до Апатина,
низводно у опадању. До 3. фебруара водостаји ће бити у стагна-
цији до Богојева, а низводно у мањем опадању.

Сећам се како јој је лепо пристајала љубичаста хаљина

и са којим је изненађењем приказивала њене
бициклистичке листове.

Поплавни талас који се очекује неће условити
поплаве тако да опасности нема, а ситуација је када је реч о
водостајима река под контролом

Снег пада.
Мисли надиру, ћебе на лирском субјекту почиње да се помера.

Температуре воде крећу се: Дунава од Новог Сада до Великог

Градишта од 1.0 °C до 1.8 °C, Тисе од Новог Бечеја до Титела 0.5 °C,
што је испод просечних вредности температура воде за јануар.

Сећам се када смо оставили бицикле и дуго лежали на трави,

док су барже пловиле низводно.
51
Витомир Јовановић

Концерт за шљунак и козју стазу

Како би то могла да замислиш шта је то заправо,

замисли да је то онај тренутак - за који си помислила да је
тренутак за који желиш да се још мало продужи
продужи,
иако знаш да ће се завршити,
и брже него што било ко очекује -
заправо да је то тренутак који се бесконачно продужава,
чак на његово само чуђење,
на пример, када си изашла из мора и легла на земљу
са којом си пронашла тако пуно сличности
или као онај када си попила гутљај воде, под јединим дрветом на
пољани,
након сати жеђи,
или у највећем тренутку задовољства у ком помислиш да се
растеже као вечност
у којој чучи там-там црног врача
или
када узимаш неко пиће и осећаш да долази пијанство - - -
или

У суштини, замисли да су, као што јесу, најлепши путеви козје

стазе,
а да смо ми пилићи који само имају среће,
и да нас одједном,
одабрани питају за путоказ

52
 Арсенал најлонских кеса

Хијерархија међу клошарима

Између успеха и неуспеха постоји провалија

унутар које тече мутна и плитка вода.

Премошћава се овим речима.

Премошћава се отупљењем оштрице и присећањем ноћашњег
сна.

Разглобити метафору.
Провалија зјапи а вода у њој и даље тече.
Муче ме речи или и али.
Болујем од или.
Болујем од да и не,
од је и није.

Негде на пола моста покушавам да пронађем мекши језик

и овако се сурвавам.

53
Витомир Јовановић

Нови свет

Насукали смо се на плишане идеологије.

Знали смо од чега се састоји стварност: окрвављене дечје

играчке.

Насукали смо се на слатке речи.

Зар то није страшно?

Слепац је прогледао када је ушао тамо где боравимо -

у неку врсту цркве невидљивих зидова -
али нико није кренуо за њим.
Када је прогледао, сањао је сваке ноћи како је слеп
и како слуша дивну музику.

Знали смо да је узалудно причати

али наручивали смо речи сами за себе -
правили смо нове друштвене покрете
од рецепата са најбољим зачинима.

Правили смо пароле од смеса које

су, временом, остајале у виду скорелих мрвица на тањиру,
ишараних политичких порука у јавном WC-у,
слузи која је запушила сливник.

Епифанија јавних тоалета.

У њих смо стављали изглед новог света:

стари смо, застакљен и провидан,
зафрљачили у море.

54
 Арсенал најлонских кеса

Знојав и задихан, крене да лупа, на половини ноћи,

унутар груди.

55
Витомир Јовановић

Одласци

Град нам је непознат; као и предели,

као и тренутак који се негде изгубио,
као и партитура коју не могу да пронађем,
као и пиће које нико није поручио, као предмет који није ничији,
као стврднута каша.

Изумитељ је правио изуме

али није хтео да објасни како се употребљавају.

Стигли смо у некакав град

и сада се распитујемо где смо кренули.

Негде на аутобуској станици,
разапињу се штафелаји и квартет се расвирава.

Град је прљав, мирише на мокраћу и улично цвеће;

стигли смо.

Синоћ смо негде били и размишљали смо

о оном тренутку између:
када кажеш не знам,
када кажеш свеједно
није важно
али; у реду;
када реченица

не пронађе свој крај.

56
 Арсенал најлонских кеса

Јан Палах

Те давне 2015.
Стекли су се сви услови,
Плата је стизала редовно,
Селице су одлазиле,
Почела су прва појефтињења у великим маркетима,
Схватили смо да ћемо можда морати да идемо одавде,
У соби је свирао неки ноктурно,
Тек је свака четврта породица могла да оде негде на море,
Људи који претурају по контејнерима су бивали све боље
обучени,
Неки су возили јако лепе аутомобиле,
Општа места су постала сва места,
Трава је ујутру била свежа и орошена,
Небо је било дивно,

А ми смо маштали о теби, како ћеш изгледати,

Размишљали смо како да те назовемо и нисмо знали,
Тема бића нам је увек измицала,
Онтологија папуче,
Калашњикови на екрану,

Те давне 2015.
Репризирали су Грлом у Јагоде,
Наша нада је постала то да се више не надамо онако блесаво,
Уживамо у дану, прорачунато,
Као Бане Бумбар,
- можда име неког цвета,
цвеће подсећа на песму

57
Витомир Јовановић

Благи neurosis cordis,

Кундера
и жеља да подржимо студенте.

58
 Арсенал најлонских кеса

Песма над песмама

Отпутовао сам, хтео сам на столу да ти оставим поруку,

али нисам.

Док ме пруга вози између борова,

Знам да не мислиш на мене и знам
да је између нас све у реду и да ће тако и бити,
вероватно читаш новине или одлазиш до купатила,
шминкаш се и одлазиш на посао,
и иако је то само пар дана
не могу да се обуздам,
почињем да брљавим, постајем отрцан, пишем недостајеш ми,
као у мермеру.

На овом скупу на којем сам, неки Јапанци су певали своју

народну песму.

Они се љубе на месечини

Док реком плове патке.

Две милијарде каменорезаца је уклесивало речи више хиљада

година,
Исте превртљиве глупости
Од руже саронске, љиљана у долу до Боба Дилана,
Још те нешто чини изузетном, не само лепота,
Хормонски коктел, неуротрансмитерска бомба,
Комуникативна до ужаса,

The cracked bells and washed-out horns

Blow into my face with scorn

59
Витомир Јовановић

почињеш да ми недостајеш, док воз пролази кроз тунел,

и кроз други, и кроз трећи,
и четврти,
ћићифу.

60
 Арсенал најлонских кеса

Прелази

У нашем малом стану

подигли смо зидове од глине
и оставили један танак проред да посматрамо
тачке далеких птица.

Новинске папире слажемо за облагање стакла, чаша и ваза

и чувамо најлонске кесе.
Чекамо мрак како бисмо могли на солитеру преко пута
видети када се упале светла.

Да ли размишљамо о претходним предавањима?

Када је професор Загајевски улазио необријан,
помало уморан,
и нешто замуцкивао о епистемологији и својој жени?

Светла се заиста пале преко пута.

Да ли је пала ноћ?

61
Витомир Јовановић

Пијемо

Ти и ја смо седели у ноћи и пили

заборавили смо на птице рачуне
потомство и оно што нам фали

Простирале су се пољане солитера речи и везника

и труле испоставе наших слободних тренутака

Планине су биле наше заноктице

Цвеће је било наша грешка између прихода и расхода

И тако је протекло сво наше време

од напуштених корпи прљавог веша

Нуклеарни реактор и усрана пелена

Пили смо тако царски

62
Арсенал најлонских кеса

63
Витомир Јовановић

О чему говоримо када говоримо о љубави

Деди је умрла баба.

Имала је рак. Умирала је дуго и споро.

Рекао ми је да му је криво што није искористила

преосталих двадесет пелена
које јој је он мењао.

Рејмонд Карвер је наручивао последње пиће.

Хтео је да стави своју слику поред ње на гроб, али му нису дали

јер је жив.

То што је неко мртав, ништа не мења.

Нека птица је грактала између два и три ујутру.

64
 Арсенал најлонских кеса

Арсенал

Сети се када смо ишли у рат с најлонским кесама.

Јурили смо их по трпезарији, њима облагали
канту за ђубре,
ја сам их надувавао и распукивао да те изненадим,
а ти си ратоборно звецкала
есцајгом на туфне,
пљувала по поду и причала о Мао Це Тунгу.

Сети се када смо покушавали да средимо купатило

и да сањамо о нашој идеологији:
суве шљиве, супа из кесице и
сасвим изненадно,
небезбедно,
крајње дрско,
јебање с нежношћу.
И тако даље.

Нисмо се бојали пеглања.

Нисмо се бојали ратова који долазе.

Сваки дан бисмо излазили по храну,

пролазећи поред градских рушевина и џинова.
Обично не би слушали Вивалдија и пролеће;
поленска кијавица је ствар доброг укуса.
Шта нас брига што се цвеће размножава,
шта нас брига за бабе романтичаре,
шарене мазарије и Weltschmerz.

Ратовали смо против алијанси, против историје,

Против једних и против других,

65
Витомир Јовановић

Против њих и против оних,

Против Антихриста и за Христа, за, за.

Ратовали смо најлонским кесама којих у нашој кухињи има

прегршт,
ратовали смо као за праве, некада смо се скидали и голи,
штипали смо се,
на свом телу сам имао ране од твојих ноктију,
ти ниси веровала ни у шта
а ја нисам знао у шта.
Читао сам Лествицу и метафором уздизања
покушавао да доскочим арсеналима кеса,
док си ти кришом прилазила иза леђа
и затицала ме неспремног.

Наш арсенал је довољан да заустави фаланге.

66
Арсенал најлонских кеса

67
Витомир Јовановић

68
 Арсенал најлонских кеса

Интимни регистар имена

Аврам, 31 Ирис, 57
Адорно, Теодор, 49 Исус Христ, 10, 14, 65
Александар Македонски, 31 Јован Лествичник, 65
Арханђел Гаврило, 48 Јосиф, 31
Баба и деда, Петар и Љубица, 64 Карановић, Срђан, 57
Башу, Мацао, 59 Карвер, Рејмонд, 64
Бенјамин, Валтер, 34 Кастро, Фидел, 29
Бранковић, Ђорђе, 15 Кафка, Франц, 46
Бринер, Јул, 34 Кертес, Имре, 17
Буда, 19 Киш, Данило, 19
Буковски, Чарлс, 62 Кундера, Милан, 58
Бумбар, Бане, 57 Лакан, Жак, 19
Вајнхаус, Ејми, 19 Леда, 12
Вивалди, Антонио, 65 Мао Це Тунг, 65
Видовић, Жарко, 17 Маркс, Карл, 12
Вонегут, Курт, 32 Мина, 16, 25, 44, 62, 65
Гомбрович, Витолд, 29 Моћници, 44
Денис, млади бескућник, недуго Моцарт, Волфганг, 14
затим је умро од хладноће или Mr Smith, 15
предозирања, како нам је рекла Незнани јунак, 36
комшиница, 16 Нео, 12
Дерида, Жак, 19 Орфеј, 47
Дилан, Боб, 59 Палах, Јан, 57
Диоген, Мастурбатор из Петковић, Радослав, 15
бурета, 51 Питни, Џин, 46
Доген, Зенђи, 43 Посејдон, 48
Загајевски, Адам, 61 Рузвелт, Френклин Делано, 13
Зевс, 48 Сара, 31
Иван Галеб, 10 Свети Петар, 25, 34
Илић, Мирослав, 59 Сноуден, Едвард, 38
69
Витомир Јовановић

Соломон, 59
Сорентино, Паоло, 49
Спиноза, Барух, 39
Станковић, Ковиљка, 29
The Clash, 37
Фројд, Сигмунд, 60
Фуко, Мишел, 13
Цезар, 31

70
Арсенал најлонских кеса

71
Витомир Јовановић

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1

ЈОВАНОВИЋ, Витомир, 1984-

Арсенал најлонских кеса / Витомир Јовановић. - Београд :
В. Јовановић,
2018 (Београд : Byzart). - 72 стр. : илустр. ; 21 cm

Тираж 300. - Регистар.

ISBN 978-86-900272-0-0

COBISS.SR-ID 265855500

72