Страх јесте човеков највећи непријатељ.

Он нас парализује, мења, усмерава,контролише и ако се

не изборимо са њим уништава. А ко је страх? Шта је страх? Страх је само у нашим главама,он није
реалан. Најпре мислимо како ми бринемо зато што не би волели да се одређене ствари догоде
баш нама,јер не, ми то не заслужујемо. Бринемо за друге,оне које волимо. Та наизглед безлазена
брига ,коју околина подржава и тумачи као доказ наше љубави,наше осетљивости и емотивности
се претвара у хорор. Лако се гаји. Лако постаје део нас и неприметно преузима контролу над
нашим животима.

Пара ми уши када чујем „плашим се“. Јер кад изговоримо то , само смо нахранили страхов

долазак у наш ум. А после тога следи нешто озбиљније,онда страх почиње да буде реалан. Постаје

реалан јер нас ограничава. „Плашим се да ће ме ујести пас“ . Дуго сам се плашила да ће ме ујести

пас, колико сам само пута претрнела,доживела сцене искезенего кера испред мене, ограничила

своје кретање због