Бескрајни плави круг и у њему

звезда
„Бескрајни плави круг и њему звезда“ назив је првог и последњег романа што га уједно и чини
првим и последњим стихом песме или строфе, што је чини прстенастом, који наслови
поглавља заједно чине. Тај бескрајни плави круг чини нешто најлепше у роману и први пут се
јавља Вуку Исаковичу, док је био у стању између јаве и сна на почетку дела. Он се јавља такође
истом лику док је био у истом стању и на самом крају романа, и тиме уоквирује сам роман и
затвара круг дела. Док се тај круг привиђао Вуку Исаковичу, вазносећи главног јунака слутњом
о једном вишем свету, у исто време он постаје застрашујући и узнемиравајући круг који пред
преплашеним и престрављеним Аранђелом Исаковичем „искрсава“ заједно са угашеним
Дафининим погледом, јер „боја њених очиј беше се разлила и он је над њеним мртвим телом
губио свест“. Тако је бескрајни плави круг са зветдом не само најлепша ствар у роману, као што
рекох, већ је и застрашујућа слика ништавила.

Од светлог пространства у наслову и од поменуте звезде, поглед се нагло спушта у мрак, влагу
и студен земаљског света. Том деградацијом и тим падом са неизрецивих висина у ниске,
мрачне и каловите просторе обезбеђен је сусрет са човеком, али и је и јасно наслућена тежина
његовог постојања. Тиме писац покушава да проузрокује ефекат, поистовећења са самим
ликом у делу.

Наслов се сам по себи може тумачити. Бескрај, који је симбол духовне висине, описује
неизмерне горње дубине са сугестијом лета и уздизања, које преставња небеско плаветнило
док круг позива зведу, идеал, водиљу, у своје средиште и тако истиче њену симболику.

Звезда у плавом кругу може имати још једну симболику. Она може представљати једини извор
Исаковичеве среће који је заробљен у затвореном кругу рата и сеоба. Тај источник духовне
снаге и једине среће у страшним тренутцима Вук Исакович налази у Русији: „Сладост јест и
наша Русија. Богу творцу молим сја да узрју пут свој и Русији појду.“. Одмах затим Вук
проналази значење речи Русија где сваком слову даје узвишено значење: „Име Русије! Р – јер
је Рождество. У – јер је Ускрсеније... С – јер је Славјанска. И – јер је Исусова. Ј – јер је
Јединосушна. А – јер је..“

Његова љубав према Русији дочарана звезданим небом опет је исаказана када се Вук пијан
исповедао комесару и када је отварао своју душу: „већ сасвим напит, блену у ноћ, пуну звезда,
прешав погледом сва месечином обасјана поља... све шуме у даљини... брда... и облаке... па,
уневши се бискупу у лице, прошапута... »тамо аз појду...« и заплака.“

Са свих тих страна „Бескрајни плави круг и њему звезда“ је велики чинилац романа, поетичност
самог дела дочарава утисак. Роман „Сеобе“ је због многих ствари невероватан, али је
невероватан и због самих радњи у сваком поглављу које се понављају и које имају цикличну
структуру, прво и последње поглавље имају исту тематику, друго и претпоследње , и тако даље.

Роман оставља јак утисак на читаоца и на добар начин описује страхоте рата и људи тог доба.