Professional Documents
Culture Documents
Постављање споменика
Постављање споменика
комплексија него што се то уобичајено мисли. Скулптура може бити амбијентална или
меморијална, a резултат постављања скулптуре зависи од две битне компоненте –
простора који је по правилу веома различит и вајарског домета аутора скулптуре.
в) Одговор на прво питање могао би да гласи овако: споменици и спомен обележја подижу
се ради обележавања меморије на – значајне људе, – значајне догађаје или ради
обележавања – знаменитих места. Избор људи, догађаја и места која се обележавају
заснован је на вредносном систему владајућих политика и по томе он је израз политика
које се воде у култури, у датом времену.
У овом домену потребно је значајно поправити метод рада у многим аспектима, јер има
много отворених проблема и много погрешака које се у овој пракси чине.
– спомен-плочом,
– портретом
– седећом фигуром,
– стојећом фигуром,
– коњаничком фигуром и
– групом фигура.
У тексту који следи бавићемо се само спомеником појединцу који подразумева главу или
попрсје.
Ове мере одређују, макар приближно, оно што се назива природна величина скулптуре, у
овом случају главе или попрсја које захвата део човека од врха главе до краја Бранко
Бојовић Јавни споменици и спомен обележја 25 грудне кости односно до тзв. витних
ребара. Положај човековог ока одређује раван зоризонта на око 155 цм. Човеково око као
средство визуелне спознаје односно опажаја има подручје комфорне перцепције која је
одређена хоризонталним и вертикалним углом.
Споменик, тј. глава или попрсје треба да се креће од природне величине, али не више до
двоструко веће од природне. Човеково око јасно сагледава тј. јасно види главу или попрсје
зависно од величине споменика и удаљености од њега. Ту треба да важи принцип да
споменик треба да буде већи уколико је више удаљен од посматрача.
Примери показују нпр. велико попрсје на ниском постаменту, мало попрсје на високом
постаменту, малу главу на високом постаменту, велику главу на ниском постаменту.
Изабрани примери показују нехомогеност приступа у постављању споменика и, по мом
мишљењу, недозвољену различитост праксе. Фотографије свих ових споменика сликане
су фотоапаратом са објективом на висини од 155 цм, што је означено на фотографијама –
то је висина претпостављеног хоризонта, а фотографисање је вршено апаратом са
либелом. Сви споменици су фотографисани са дистанце од 6 м, а самерљивост споменика
међусобно може се процењивати и по аутору који се налази на свим фотограф
Слика 2. Споменик Војиславу Илићу. Половина споменика испод, половина изнад равни
хоризонта, близу парковске стазе, некомфорна перцепција
Слика 6. Споменик Јовану Дучићу, слично као на слици 5, глава у природној величини на
непотребно високом постољу, некомфорна перцепција. Слика 7. Споменик Бори
Станковћу, глава двоструко већа од природне величине, споменик близу стазе, оргинално
постоље које буди непријатне асоцијације, исразито несразмерно величини скулптуре,
врло комфорна перцеција. Слика 8. Споменик Милошу Ђурићу, врх постамента у равни
хоризонта, глава 1,5 пута већа од природне величине, врло комфорна перцепција. Слика 9.
Споменик Радоју Домановићу, врх постамента у равни хоризонта, глава око 2 пута већа од
природне величине, споменик на истом одстојању од стазе као споменик Јовану Дучићу,
врло комфорна перцепција.
– да се у јавне просторе града уопште постављају скулптуре које нису добијене јавним
конкурсом,
– када су скулптуре псотављене близу једна другој и када постоји јасна и уочљива
дспропорција између споменика и његовог постоља, у боји, висиним материјалу и др.
– и др.
Основни коментари уз ову слику, мислим да треба да буду следећи: – главу у природној
величини не треба постављати ближе од 2 м ни даље од 4 м на постољу које достиже
висину хоризонта. – попрсје у природној величини и главу до два пута већу од природне
величине треба постављати на дистанци од 4 – 6 м. – попрсје два пута веће од природне
величине треба постављати на дистанци од 6 до највише 8 м, никако на удаљености већој
од 8 м – укупна висина споменика треба да буде од тла до границе високог и вишљег
постављања тј. око 10о изнад равни хоризнта – унутар ове висине аутор треба да одреди
однос скулптуре и постамента, мислим да скулптура треба да узме приближно 1/3 укупне
висине споменика.
Уколико овако дефинисани оквирни критеријуми били прихваћени, обезбедило би се, као
најмање: – постављање споменика – главе или попрсја у природној величини до два пута
веће од природне величине, – комфорно сагледавање споменика и – препознатљивост лика
особе којој се меморијал поставља.
Уместо закључка
Мали текст који Вам се ставља на увид део је личног искуства, сазнања и схватања о
обележавању меморије постављањем споменика личности у форми главе и попрсја.
Свестан сам да постоји много могућих приступа и поимања ове врсте проблема, као и
чињенице да огроман број људи о проблемима постављања споменика уопште не
размишља. Проблем, међутим, заслужује озбиљна систематска истраживања и студије.
Овај мали прилог само је провокација, са намером да се отвори расправа ради стварања
каквог-таквог система благе унификације у постављању споменика и започињање
истраживачког рада у вези са тим.
Бранко Бојовић
Skupština grada Beograda, na sednici održanoj 16.3.2000. godine na osnovu člana 27. tačka 2.
Statuta grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je
ODLUKU
1. OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Član 2.
Spomenik u smislu ove odluke je delo likovne i primenjene umetnosti - figura, poprsje, bista,
reljef, spomen-park, spomen-groblje, spomen-ploča, objekat memorijalne arhitekture i drugo
spomen obeležje koje obeležava događaj ili ličnost značajnu za grad Beograd, nacionalnu istoriju
i kulturu ili svetsku političku i kulturnu istoriju.
Skulpturalno delo u smislu ove odluke je delo koje se zbog svoje umetničke vrednosti postavlja
na javnoj površini.
Član 3.
Javna površina u smislu odredaba ove odluke je: trg; ulica; skver; park; rečna obala; fasada
zgrade koja se nalazi na regulacionoj liniji ulice, odnosno javne površine; deo dvorišta ili parka u
sklopu kompleksa javnog objekta, koji nije ograđen i javno se koristi.
Član 4.
Spomenik se podiže, odnosno skulpturalno delo postavlja na osnovu odluke nadležnog organa, u
skladu sa odredbama ove odluke.
Član 5.
Odredbe ove odluke ne primenjuju se kada se spomenik podiže, odnosno skulpturalno delo
postavlja na zahtev druge države.
Član 6.
Član 7.
Član 8.
Komisija na osnovu primljenih inicijativa, sopstvene procene i na osnovu procene mogućnosti
realizacije za iduću godinu utvrđuje godišnji okvirni program podizanja spomenika, postavljanja
spomen-ploča i skulpturalnih dela, na kraju tekuće za narednu godinu.
Član 9.
Skupština grada Beograda (u daljem tekstu: Skupština), na predlog Komisije, donosi odluku o
podizanju spomenika i postavljanju skulpturalnih dela na području gradskih opština: Voždovac,
Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i
Čukarica.
Član 10.
Član 11.
Član 12.
Član 13.
Član 14.
Član 15.
Izuzetno od odredaba ove odluke, na teritoriji grada Beograda može se podići replika spomenika
značajne umetničke i kulturno-istorijske vrednosti, ili replika već postojećeg vajarskog dela.
O podizanju replike odlučuje Skupština, na predlog Komisije.
Komisija pre utvrđivanja predloga pribavlja stručno mišljenje o vrednosti replike kao i mišljenje
o lokaciji i uslovima njenog uređenja.
Član 16.
Spomenik odnosno skulpturalno delo može se premestiti, odnosno ukloniti, ako za to postoje
opravdani razlozi.
Odluku o premeštanju, odnosno uklanjanju spomenika, spomen-ploče, odnosno skulpturalnog
dela donosi Skupština na predlog Komisije.
Član 17.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda vodi evidenciju podignutih spomenika,
odnosno postavljenih spomen-ploča i skulpturalnih dela na teritoriji grada Beograda.
Podizanje spomenika, postavljanje spomen-ploče ili skulpturalnog dela obavezno se prijavljuje
Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u roku od 30 dana od dana podizanja
spomenika, postavljanja spomen-ploče ili skulpturalnog dela.
Član 18.
3. FINANSIRANjE
Član 19.
Pravno ili fizičko lice, koje obezbedi sva ili više od 50% potrebnih sredstava za podizanje
spomenika, ima pravo da mu se ime upiše na postament ili pored spomenika.
Na zahtev pravnog ili fizičkog lica iz stava 1. ovog člana, Izvršni odbor Skupštine grada
Beograda može odobriti i korišćenje određenih marketinških prava, o čemu se zaključuje
poseban ugovor.
Član 21.
Član 22.
Član 23.
Član 24.
Održavanje prostora oko spomenika, spomen-ploče odnosno skulpturalnog dela vrši nadležno
javno komunalno preduzeće, a mere zaštite spomenika, spomen-ploče odnosno skulpturalnog
dela (konzervatorske, restauratorske i dr.), sprovode se na osnovu uslova koje utvrđuje Zavod za
zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Član 25.
Član 26.
Pravno ili fizičko lice koje neovlašćeno podigne, premesti, ukloni ili ošteti spomenik, spomen-
ploču ili skulpturalno delo - dužan je da uspostavi pređašnje stanje pod nadzorom Zavoda za
zaštitu spomenika kulture grada Beograda, odnosno nadoknadi nastalu štetu.
Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana ne uspostavi pređašnje stanje, to će učiniti Zavod za zaštitu
spomenika kulture grada Beograda, o trošku pravnog ili fizičkog lica.
Član 27.
Organ uprave nadležan za poslove kulture, čuvanje i održavanje jednog ili više spomenika,
spomen-ploča odnosno skulpturalnih dela, može poveriti školi, preduzeću, ustanovi ili drugom
organu i organizaciji uz njihovu saglasnost.
5. NADZOR
Član 28.
6. KAZNENE ODREDBE
Član 29.
Član 30.
Novčanom kaznom od 100,00 - 5.000,00 novih dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:
- ako namerno ili iz krajnje nepažnje uništi ili ošteti spomenik, spomen-ploču ili skulpturalno
delo (čl. 25.);
- ako spomenik, spomen-ploču ili skulpturalno delo prlja ili skrnavi (čl. 25.).
Član 31.
Stupanjem na snagu ove odluke, prestaje da važi Odluka o izgradnji i održavanju spomenika i
skulpturalnih dela na teritoriji grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 26/85 i
23/92).
Član 32.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada
Beograda".