а) Постављање скулптуре у простору је веома комплексна човекова пракса, много

комплексија него што се то уобичајено мисли. Скулптура може бити амбијентална или
меморијална, a резултат постављања скулптуре зависи од две битне компоненте –
простора који је по правилу веома различит и вајарског домета аутора скулптуре.

б) Када се ради о меморијалној скулптури и њеном постављању у простору одмах се

отвара неколико битних питања од којих су, чини ми се, најважнија следећа три: – шта се
обележава односно коме/чему се поставља споменик, – ко поставља споменик и – како се
поставља споменик.

в) Одговор на прво питање могао би да гласи овако: споменици и спомен обележја подижу
се ради обележавања меморије на – значајне људе, – значајне догађаје или ради
обележавања – знаменитих места. Избор људи, догађаја и места која се обележавају
заснован је на вредносном систему владајућих политика и по томе он је израз политика
које се воде у култури, у датом времену.

г) Одговор на друго питање могао би да гласи овако: споменике и спомен обележја у

организованом друштву постављају институције друштва које су за то овлашћене, или
институције које то чине узгред, из разних разлога. У Београду, као орган Секретаријата за
културу, тај посао годинама обавља Комисија за споменике и именовање улица и тргова.
Она одређује коме ће се подићи, где ће се поставити и какво ће бити спомен-обележје или
споменик.

д) Целовит одговор на треће питање није могућ – задовољавајућег одговора већ

деценијама нема. Наиме, делатност дела институција које се баве постављањем спомен
обележја и споменика подразумева краткотрајно, мандатно деловање што значи честе
измене политикe и праксe, па често и немање било какве политике у овом домену.
Институције које делују дугорочно и стално, као што су заводи за заштиту споменика
културе, по законима који су важили деценијама уназад, имају надлежност у заштити
амбијената, али по тим истим законима немају никаквих изричитих овлашћења када се
ради о постављању појединачних скулптура. Заводи могу да буду ослонац у постављању
појединачних скулптура само ако имају квалификованог појединца или групу људи који
овакав посао могу да обаве стручно и квалификовано, али не у оквиру систематизације
радних места у институцији у којој појединац или група ради.

O постављању споменика – глава и попрсје – нека основна техничка питања

У овом домену потребно је значајно поправити метод рада у многим аспектима, јер има
много отворених проблема и много погрешака које се у овој пракси чине.

ђ) Споменици се могу класификовати на многе начине, а када се ради о обележевању

меморије на значајне људе, меморија на њих може бити обележена:

– спомен-плочом,

– портретом

-глава или попрсје,

– седећом фигуром,

– стојећом фигуром,

– коњаничком фигуром и

– групом фигура.

У тексту који следи бавићемо се само спомеником појединцу који подразумева главу или
попрсје.

Посматрач Сврха постављања скулптуре у простору је да она буде уочена, примећена,

прихваћена. Скулптура је порука гледаоцу. Да би та порука била прихваћена потребно је
испунити два битна услова: – да скулптура буде добро постављена у простору – да буде
усаглашена са условима перцепције посматрача. У овом тренутку потпуно апстрахујем
простор у коме се скулптура поставља.

Простор може бити веома различит, у многим аспектима. И природни и антропогени

простор може бити веома различит у односу на рељеф. Позиција споменика може бити
акрополска, падинска и другачије. Рељеф може бити конвексан и конкаван, раван – у
нагибу или хоризонталан, итд. Скулптура може бити постављена на фону, који може бити
зеленило, небо, архитектура и др.

У продужетку овога текста претпоставићу да се скулптура поставља у парковски

обрађеном простору. Карактеристике човека на одређен начин условљавају и скулптуру и
човекову перцепцију простора. Те карактеристике се могу изразити чисто физичким
мерама имајући у виду неку врсту антропометрије, неку врсту карактеристика тзв.
просечног човека. Тај просечни, човек који постоји само као статистичка категорија за
потребе овог малог текста могао би да има следеће физичке карактеристике односно мере:
– висина просечног човека – око 170 цм – величина главе – око 25-30 цм – врат око 12 цм
или до +1/2 висине главе – попрсје, од врха главе до краја грудне кости – 45-50 цм –
положај ока – на висини од око 155 цм.

Ове мере одређују, макар приближно, оно што се назива природна величина скулптуре, у
овом случају главе или попрсја које захвата део човека од врха главе до краја Бранко
Бојовић Јавни споменици и спомен обележја 25 грудне кости односно до тзв. витних
ребара. Положај човековог ока одређује раван зоризонта на око 155 цм. Човеково око као
средство визуелне спознаје односно опажаја има подручје комфорне перцепције која је
одређена хоризонталним и вертикалним углом.

Хоризнтални угао комфорне перцепције је око 70 степени, вертикални угао комфорне

перцепције је око 40 степени – приближно по 20 степени изнад и испод равни хоризонта.
Зона комфорног, лаког сагледавања предмета односно скулптуре у овом случају тј.
сагледавање без напора и без извијања врата је купа са елипсом у основи како је
приказано на слици 1. Услове доброг тј. комфорног сагледавања споменика одређују још и
величина споменика и дистанца између скулптуре и посматрача.

Споменик, тј. глава или попрсје треба да се креће од природне величине, али не више до
двоструко веће од природне. Човеково око јасно сагледава тј. јасно види главу или попрсје
зависно од величине споменика и удаљености од њега. Ту треба да важи принцип да
споменик треба да буде већи уколико је више удаљен од посматрача.

Мала анализа примера Било би потребно да се за Београд уради детаљна анализа

постављања свих врста споменика. Анализа би показала бескрајну различитост у приступу
постављању споменика, али и грешке и проблеме који се у том послу појављују. Таква
анализа далеко првазилази циљ и сврху овога текста. Због тога сам одлучио да на
простору од око 1.500 м2 парка Калемегдан снимим осам постојећих споменика од тога 6
попрсја и 2 главе. Упоредно посматрање ових споменика мислим да показује колико
нисмо свесни разлика у њиховој величини и начину постављања.

Примери показују нпр. велико попрсје на ниском постаменту, мало попрсје на високом
постаменту, малу главу на високом постаменту, велику главу на ниском постаменту.
Изабрани примери показују нехомогеност приступа у постављању споменика и, по мом
мишљењу, недозвољену различитост праксе. Фотографије свих ових споменика сликане
су фотоапаратом са објективом на висини од 155 цм, што је означено на фотографијама –
то је висина претпостављеног хоризонта, а фотографисање је вршено апаратом са
либелом. Сви споменици су фотографисани са дистанце од 6 м, а самерљивост споменика
међусобно може се процењивати и по аутору који се налази на свим фотограф

Постављање споменика Постављању споменика у Београду требало би посветити обимно

истраживање које би обухватило све елементе ове веома комплексне друштвене парксе. У
овом кратком тексту могуће је дати само назнаке неких проблема који у овом домену
постоје. Локализујем се на само два питања, укратко.

а) Поступак постављања споменика У поступцима односно процедурама постављања

споменика има врло много проблема и грешака – потребно је много поправки у тим
поступцима. Стандардни поступак мислим да би требало да буде овакав: – надлежни
орган Града одлучује коме ће се подићи споменик и какав споменик, – одређује се место
споменика,

Слика 2. Споменик Војиславу Илићу. Половина споменика испод, половина изнад равни
хоризонта, близу парковске стазе, некомфорна перцепција

Слика 3. Споменик Кости Таушановићу, исто као код слике 2.

Слика 4. Споменик Милошу Црњанском, исто као у примерима на сликама 2 и 3.

Слика 5. Споменик Јаши Продановићу, споменик нешто нижи него у пртходна три
случаја, споменик удаљен од стазе, комфорна перцепција, несразмера између масе
постамента и скулптуре. Бранко Бојовић

Јавни споменици и спомен обележја 27 –

раде се услови за постаљање споменика, – расписује се конкурс за избор вајарског

решења, – поставља се споменик. Када се ради о избору места за споменик ,најбоље је да
место споменика за личности мањег значаја буду аутентично место у вези са личношћу
којој се меморијал поставља; за личности националног значаја место треба да буде
посебно изабрано у најзначајнијим градским просторима; у сваком случају место
споменика мора да буде достојно значајне личности којој се споменик поставља.

Услови за постављање споменика треба да одреде његово тачно место и величину –

укупно, величину главе или попрсја, висину постамента и др. Услови треба да

Слика 6. Споменик Јовану Дучићу, слично као на слици 5, глава у природној величини на
непотребно високом постољу, некомфорна перцепција. Слика 7. Споменик Бори
Станковћу, глава двоструко већа од природне величине, споменик близу стазе, оргинално
постоље које буди непријатне асоцијације, исразито несразмерно величини скулптуре,
врло комфорна перцеција. Слика 8. Споменик Милошу Ђурићу, врх постамента у равни
хоризонта, глава 1,5 пута већа од природне величине, врло комфорна перцепција. Слика 9.
Споменик Радоју Домановићу, врх постамента у равни хоризонта, глава око 2 пута већа од
природне величине, споменик на истом одстојању од стазе као споменик Јовану Дучићу,
врло комфорна перцепција.

O постављању споменика – глава и попрсје – нека основна техничка питања 28

одреде и друге техничке елементе споменика у границама потребног или могућег –

материјал, боју, ритам постављања, амбијентални контекст и др. Услови треба да су
засновани на лакој и комфорној перцепцији спомениак са оних позиција са којих је
најлакше и најједноставније да се споменик види. Мислим да би у сваком случају, било
потребно избећи следеће ситуације:
– да инвеститор одлучи сам и без консултације са градом коме тј. чији ће споменик да
финансира, да он сам избаере вајара, наручи и прими скулптуру и онда затражи да се тај
споменик постави у јавном простору,

– да се у јавне просторе града уопште постављају скулптуре које нису добијене јавним
конкурсом,

– да се изради скулптура за постављање у јавним просторима поверава дилетатнтима

– најзначајнијим људима народа и државе споменике треба да праве најзначајнији вајари

народа у датом времену,

– да се релативна унификација у постављању споменика замени претераним и неупутним

индивидуализмом у изради постамената који нарочито долази до изражаја у два случаја

– када су скулптуре псотављене близу једна другој и када постоји јасна и уочљива
дспропорција између споменика и његовог постоља, у боји, висиним материјалу и др.

– и др.

б) Поступак постављања споменика Сматрам да споменици у простору треба да буду

постављени релативно хомогено, слично, са неком врстом благе унификације, по неком
систему логичних и договорених мера. Једноставно, споменици исте врсте и у сличном
простору треба да буду постављени на приближно исти начин. Индивидуализација
споменика је, разуме се, обавезна и она се постиже скулпторским изразом, односно
оствареним вајарским резултатом и обликом, волуменом, обрадом, бојом и другим
елементима постамента.

Основу за техничко постављање споменика, по личном схватању, представља слика број

10. Слика 10 – Начин постављања споменика Бранко Бојовић Јавни споменици и спомен
обележја 29 Приложени цртеж захтева најкраће тумачење, како следи. Цртеж приказује
следеће елементе простора на месту постављања споменика: – висина предпостављеног
просечног човека од око 170 цм, – висину ока просечног човека, посматрача од око 155
цм, – раван хоризонта, – вертикални угао видног поља посматрача, од око 40о – по 20о
испод и изнад хоризонта, – могуће дистанце посматрача од споменика у интервалима од
по 2 м, – висинску позицију споменика – ниско, више и високо постављање.

Основни коментари уз ову слику, мислим да треба да буду следећи: – главу у природној
величини не треба постављати ближе од 2 м ни даље од 4 м на постољу које достиже
висину хоризонта. – попрсје у природној величини и главу до два пута већу од природне
величине треба постављати на дистанци од 4 – 6 м. – попрсје два пута веће од природне
величине треба постављати на дистанци од 6 до највише 8 м, никако на удаљености већој
од 8 м – укупна висина споменика треба да буде од тла до границе високог и вишљег
постављања тј. око 10о изнад равни хоризнта – унутар ове висине аутор треба да одреди
однос скулптуре и постамента, мислим да скулптура треба да узме приближно 1/3 укупне
висине споменика.

Уколико овако дефинисани оквирни критеријуми били прихваћени, обезбедило би се, као
најмање: – постављање споменика – главе или попрсја у природној величини до два пута
веће од природне величине, – комфорно сагледавање споменика и – препознатљивост лика
особе којој се меморијал поставља.

Уместо закључка

Мали текст који Вам се ставља на увид део је личног искуства, сазнања и схватања о
обележавању меморије постављањем споменика личности у форми главе и попрсја.
Свестан сам да постоји много могућих приступа и поимања ове врсте проблема, као и
чињенице да огроман број људи о проблемима постављања споменика уопште не
размишља. Проблем, међутим, заслужује озбиљна систематска истраживања и студије.
Овај мали прилог само је провокација, са намером да се отвори расправа ради стварања
каквог-таквог система благе унификације у постављању споменика и започињање
истраживачког рада у вези са тим.

Бранко Бојовић
Skupština grada Beograda, na sednici održanoj 16.3.2000. godine na osnovu člana 27. tačka 2.
Statuta grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je

ODLUKU

O PODIZANjU I ODRŽAVANjU SPOMENIKA I SKULPTURALNIH DELA NA

TERITORIJI GRADA BEOGRADA

(Objavljena u "Sl. listu grada Beograda", br. 3 od 17. marta 2000)

1. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovom odlukom uređuje se podizanje, finansiranje i održavanje spomenika i skulpturalnih dela na

javnim površinama na teritoriji grada Beograda.

Član 2.

Spomenik u smislu ove odluke je delo likovne i primenjene umetnosti - figura, poprsje, bista,
reljef, spomen-park, spomen-groblje, spomen-ploča, objekat memorijalne arhitekture i drugo
spomen obeležje koje obeležava događaj ili ličnost značajnu za grad Beograd, nacionalnu istoriju
i kulturu ili svetsku političku i kulturnu istoriju.
Skulpturalno delo u smislu ove odluke je delo koje se zbog svoje umetničke vrednosti postavlja
na javnoj površini.

Član 3.

Javna površina u smislu odredaba ove odluke je: trg; ulica; skver; park; rečna obala; fasada
zgrade koja se nalazi na regulacionoj liniji ulice, odnosno javne površine; deo dvorišta ili parka u
sklopu kompleksa javnog objekta, koji nije ograđen i javno se koristi.
Član 4.

Spomenik se podiže, odnosno skulpturalno delo postavlja na osnovu odluke nadležnog organa, u
skladu sa odredbama ove odluke.

Član 5.

Odredbe ove odluke ne primenjuju se kada se spomenik podiže, odnosno skulpturalno delo
postavlja na zahtev druge države.

2. PODIZANjE SPOMENIKA, POSTAVLjANjE SPOMEN-PLOČA I

SKULPTURALNIH DELA

Član 6.

Inicijativu za podizanje spomenika, odnosno postavljanje spomen-ploča i skulpturalnih dela

može dati svako fizičko ili pravno lice.
Inicijativa se upućuje Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda (u
daljem tekstu: Komisija) u pisanom obliku i mora biti obrazložena.
Inicijativa može da sadrži i mesto za podizanje spomenika, odnosno tekst i oznaku mesta za
postavljanje spomen-ploče.

Član 7.

Inicijativu za podizanje spomenika, odnosno postavljanje spomen-ploče i skulpturalnog dela,

razmatra Komisija.
Komisija obaveštava podnosioca inicijative o ishodu inicijative.
Stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije obavlja organ gradske uprave nadležan za
poslove kulture.

Član 8.
Komisija na osnovu primljenih inicijativa, sopstvene procene i na osnovu procene mogućnosti
realizacije za iduću godinu utvrđuje godišnji okvirni program podizanja spomenika, postavljanja
spomen-ploča i skulpturalnih dela, na kraju tekuće za narednu godinu.

Član 9.

Skupština grada Beograda (u daljem tekstu: Skupština), na predlog Komisije, donosi odluku o
podizanju spomenika i postavljanju skulpturalnih dela na području gradskih opština: Voždovac,
Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i
Čukarica.

Član 10.

O postavljanju spomen-ploča odlučuje Komisija na predlog organa Gradske uprave nadležnog za

poslove kulture.

Član 11.

Skupština, istovremeno sa donošenjem odluke o podizanju spomenika i postavljanju

skulpturalnih dela obrazuje odbor za sprovođenje odluke.
Aktom o obrazovanju odbora utvrđuje se njegov sastav, zadaci, način obavljanja stručno-
administrativnih poslova i druga pitanja od značaja za rad odbora.
U odbor iz stava 1. ovog člana može se imenovati i donator koji je obezbedio najmanje 50%
potrebnih sredstava za podizanje tog spomenika, odnosno postavljanje tog vajarskog dela.

Član 12.

Odbor za podizanje spomenika i postavljanje skulpturalnog dela odlučuje da li da se sprovodi

konkurs, da se angažuje autor po pozivu ili će se (na osnovu stručnog mišljenja) koristiti već
postojeće vajarsko delo.
Ukoliko odbor odluči da se sprovodi konkurs, konkurs se objavljuje najmanje u dva dnevna lista.
Odbor može odlučiti da se sprovede konkurs po pozivu uz učešće najmanje tri autora.
Konkurs sprovodi i izbor idejnog rešenja vrši konkursna komisija.
Ukoliko konkurs ne uspe, izrada rešenja za podizanje spomenika, odnosno postavljanje
skulpturalnog dela, može se ugovorom poveriti jednom autoru. Izbor autora kome će se
ugovorom poveriti izrada rešenja za podizanje spomenika, odnosno postavljanje skulpturalnog
dela vrši odbor na predlog konkursne komisije.

Član 13.

Konkursnu komisiju obrazuje odbor za podizanje spomenika, odnosno postavljanje

skulpturalnog dela iz sastava odgovarajućih stručnjaka.

Član 14.

Pre raspisivanja konkursa, odbor za podizanje spomenika, odnosno postavljanje skulpturalnog

dela pribavlja stručna mišljenja nadležnih organa ("Urbanističkog zavoda Beograda" JP, Zavoda
za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, vajarske sekcije ULUS-a i drugih) radi utvrđivanja
lokacije, uslova njenog uređenja i bližih uslova konkursa.
Na osnovu pribavljenih mišljenja u smislu stava 1. ovog člana, odbor za podizanje spomenika
odnosno postavljanje skulpturalnog dela utvrđuje lokaciju i bliže uslove konkursa.

Član 15.

Izuzetno od odredaba ove odluke, na teritoriji grada Beograda može se podići replika spomenika
značajne umetničke i kulturno-istorijske vrednosti, ili replika već postojećeg vajarskog dela.
O podizanju replike odlučuje Skupština, na predlog Komisije.
Komisija pre utvrđivanja predloga pribavlja stručno mišljenje o vrednosti replike kao i mišljenje
o lokaciji i uslovima njenog uređenja.

Član 16.
Spomenik odnosno skulpturalno delo može se premestiti, odnosno ukloniti, ako za to postoje
opravdani razlozi.
Odluku o premeštanju, odnosno uklanjanju spomenika, spomen-ploče, odnosno skulpturalnog
dela donosi Skupština na predlog Komisije.

Član 17.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda vodi evidenciju podignutih spomenika,
odnosno postavljenih spomen-ploča i skulpturalnih dela na teritoriji grada Beograda.
Podizanje spomenika, postavljanje spomen-ploče ili skulpturalnog dela obavezno se prijavljuje
Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u roku od 30 dana od dana podizanja
spomenika, postavljanja spomen-ploče ili skulpturalnog dela.

Član 18.

Skupština gradske opštine: Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac i Sopot, po

prethodno pribavljenom mišljenju Komisije, donosi odluku o podizanju spomenika, postavljanju
spomen-ploče ili postavljanju skulpturalnog dela na području te gradske opštine.
Postupak za donošenje odluke, način finansiranja i održavanja spomenika, spomen-ploče
odnosno skulpturalnog dela, skupština gradske opštine iz stava 1. ovog člana uređuje odlukom.

3. FINANSIRANjE

Član 19.

U budžetu grada Beograda obezbeđuju se sredstva za podizanje spomenika, spomen-ploče,

odnosno skulpturalnog dela.
Sredstva za podizanje spomenika, odnosno postavljanje spomen-ploče ili skulpturalnog dela
mogu se obezbediti iz priloga, poklona, donacija ili na drugi primeren način od strane pravnog ili
fizičkog lica.
Član 20.

Pravno ili fizičko lice, koje obezbedi sva ili više od 50% potrebnih sredstava za podizanje
spomenika, ima pravo da mu se ime upiše na postament ili pored spomenika.
Na zahtev pravnog ili fizičkog lica iz stava 1. ovog člana, Izvršni odbor Skupštine grada
Beograda može odobriti i korišćenje određenih marketinških prava, o čemu se zaključuje
poseban ugovor.

4. ODRŽAVANjE SPOMENIKA, SPOMEN-PLOČA I SKULPTURALNIH DELA

Član 21.

Spomenici koji su proglašeni za kulturno dobro održavaju se po programu zaštite nepokretnih

kulturnih dobara.
O održavanju spomenika koji nije proglašen za kulturno dobro, spomen-ploče ili skulpturalnog
dela, stara se gradska opština na čijoj se teritoriji nalazi spomenik, spomen-ploča ili skulpturalno
delo.

Član 22.

Sredstva za održavanje spomenika, spomen-ploča, odnosno skulpturalnih dela obezbeđuju se u

budžetu gradske opštine na čijoj teritoriji se spomenik, spomen-ploča ili skulpturalno delo nalazi.
Organ gradske uprave nadležan za poslove kulture, koordinator je svih poslova na održavanju
spomenika, spomen-ploča i skulpturalnih dela na području gradskih opština iz stava 1. ovog
člana.

Član 23.

Održavanje spomenika, spomen-ploča i skulpturalnih dela u smislu odredaba ove odluke

podrazumeva redovno održavanje čistoće, negu zelenih površina, kontrolu rasvete, popravku
prilazne staze ili puta i po potrebi sprovođenje mera konzervatorske zaštite spomenika, spomen-
ploče, odnosno skulpturalnog dela.

Član 24.

Održavanje prostora oko spomenika, spomen-ploče odnosno skulpturalnog dela vrši nadležno
javno komunalno preduzeće, a mere zaštite spomenika, spomen-ploče odnosno skulpturalnog
dela (konzervatorske, restauratorske i dr.), sprovode se na osnovu uslova koje utvrđuje Zavod za
zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Član 25.

Spomenike, spomen-ploče i skulpturalna dela građani su dužni da čuvaju i da se prema njima

odnose sa dužnom pažnjom.
Spomenici, spomen-ploče i skulpturalna dela ne smeju se prljati, skrnaviti, oštetiti ili uništiti.

Član 26.

Pravno ili fizičko lice koje neovlašćeno podigne, premesti, ukloni ili ošteti spomenik, spomen-
ploču ili skulpturalno delo - dužan je da uspostavi pređašnje stanje pod nadzorom Zavoda za
zaštitu spomenika kulture grada Beograda, odnosno nadoknadi nastalu štetu.
Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana ne uspostavi pređašnje stanje, to će učiniti Zavod za zaštitu
spomenika kulture grada Beograda, o trošku pravnog ili fizičkog lica.

Član 27.

Organ uprave nadležan za poslove kulture, čuvanje i održavanje jednog ili više spomenika,
spomen-ploča odnosno skulpturalnih dela, može poveriti školi, preduzeću, ustanovi ili drugom
organu i organizaciji uz njihovu saglasnost.

5. NADZOR
Član 28.

Nadzor nad održavanjem spomenika, spomen-ploče i skulpturalnog dela vrši komunalna

inspekcija.

6. KAZNENE ODREDBE

Član 29.

Novčanom kaznom u iznosu od 2.000,00 - 100.000,00 novih dinara kazniće se za prekršaj

pravno lice:
- ako podigne spomenik, spomen-ploču ili skulpturalno delo suprotno odredbama ove odluke (čl.
9. i čl. 10);
- ako premesti ili ukloni spomenik, spomen-ploču, odnosno skulpturalno delo suprotno
odredbama ove odluke (čl. 16).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom
od 100,00 - 5.000,00 novih dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 1.000,00 -
50.000,00 novih dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 100,00 - 5.000,00
novih dinara.

Član 30.

Novčanom kaznom od 100,00 - 5.000,00 novih dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:
- ako namerno ili iz krajnje nepažnje uništi ili ošteti spomenik, spomen-ploču ili skulpturalno
delo (čl. 25.);
- ako spomenik, spomen-ploču ili skulpturalno delo prlja ili skrnavi (čl. 25.).

7. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 31.
Stupanjem na snagu ove odluke, prestaje da važi Odluka o izgradnji i održavanju spomenika i
skulpturalnih dela na teritoriji grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 26/85 i
23/92).

Član 32.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada
Beograda".