"SELEKCIJA I SEMENARSTVO" VOL. 1\1: BROJ 1-2 (1007), STR.37-43.

NOVI SAD

UDK 635.64

GAJENJE PAPRIKE

IZVOD: Pt~prikujr jednrl od nrrjznatrrjnijih povrtumkih biljnih vrsta kuko zbog svojv
visoke hran1ji1:ei bio/o.?kc vrednosti, r u b i zhog viiestnlkog rratirru potre re be u ishrrrni
ljudi i L r indrt,v~rij.~kojprt.mdi.
Povrtarsku paprika se koristi U rehnolo.tkoj i fiziolo5koj zrelosti ~4 sveiem ili yre-
~nderrornstnnju, dok se kod indust~ijsfiepaprike plod korisfi zu proizvodnju mlevene
puprike. Plod puyrike je bog~r~~gljenim hiclrutimu, im11 visok strtlt5uj ulju, sudtfi
jnhuEnu i limunsk~rkiselirru, i ~ fhojerre k materije. Posehno jc plod puprikt. bogat
vitun~irrornC.' i vitatninirna iz grry~eB. Ljutina paprike potice od ulkaloidn kup.~aicinu,
koji SE najfekk nulazi U iilicomu plocla i semena, a recle U perikarprc. Paprlka sc!
nrijkZe proizvodi iz rrrsudu nu otvorenorn pvljzr i IL zo.?tiCenom prorro~u, kao i
diwktnoni .setvomsementr.

KI,jnTne reti: paprika, proizvodnja, sadnja, berba

UVOD: Paprika vodi poreklo iz Lropskih predela Amcrike, sa osnovnim ccntrom u

jutnoj i cc~itralnojAmerici, Brazil, Mcksiko, Gvatemala i Peru su dolnovine razlititih vrsta i
fornii paprike. Mnogc forme paprike upotrehljavale su se u Juhmj Arnerici i Meksiku ,juS
pre dolaska Evropljana. Arlieolo?ki ~ialaziu Meksiku govore o njenom korilienju 7.000 g
pre nove ere. Papriku U Evropu je preno Columho i njeno gajenjc je poEelo u $aniji, zi~tim
Italiji, Frnncuskoj. a potoin prenekna na Istok (Alacl2ajkov. 1966). U severne clclove na9e
zzrn1.j~prcnegcna je iz Mudarske, a u juine iz Turske. D m a s je paprika kultura ulnerenog
pqjasa. gaji se i u tropskom polasu. dok ,je u Evropi to k~1lt11ri1 juga i zaStikenog prostora
sevcra.
Mad;) jc II poEctku prjena k m ukrasna, a zatim kao zaEinska biljk;], pi~prikajc we-
menom poslela jeilna ucl nqjznaZajnijiI1 puvrtarskih vata u svetu. PO podacima FAO u svetu
sc gaji na oko 1.050.000 ha sa prosehim prinosnm od 8.3 tiha, najvibc u $aniji, Kini, SAD,
Itali.ji, 13ug;1rsko.j, Maclarskoj, Francuskoj i Jugosli~viji.U SR Jugosl;rviji se gdji na oko
23.000 hi1 $;I proscEnim prinosorn oko h,lO V h i .
Piiprik;~ spada u fak~iltativnowmooplodne kulture. Cvet je hel-niahoditan, forniira
muGke i Eerlske polne organt: (Filcv, 1956). lnsekti poscduju wet i prenose polen, tako cla
~ n o i eclodi i do saniooplodnje (Hristov i sar., 1966). lJkoliko ncma insckata, u zaStiCenorn
prostoru, ne nioie doki do stranwplodnje. Nil otvore11~11npolju procenirt stranooplodnjc
moie biti od 0-70% (Popova, 1973).
I J nillcn~klimatu paprik;~jc jcdnopotlii~i~ja zcljasla biljka Sil clrvenastim utablom knjc je
manje ili viSe razgranah.
Korvrr ,je Lilibst, vizgranat, prodire u duhinu iz direktne serve do 1 m. Kasadene hiljke
I'ormirwju plici korcnov sistcm U orani?norn sloju do 30 cm. Koreli paprikc ima slahu usisnu
mod, zbog toga plocl~inzcmljih, PI-ihranjivanjei navodnjavanje su neophodni za uspegno
gajenje (Veselinov i sar.. 1984).
Stnblo jc dwcnasto, tvrsto i usprav~iosa granarna, prvog, t i r ~ g 0 gi treieg rcda, visinc
zavisno od sorte 30 cm tlo I m. Stablo je obraslo lificem. 21 na mestu gri~n;lnji~ rastu cvetovi.
Moic hiti jediln, a kod sitnoplodnih veii broj. Kod sorti buketnog tipa rast stahla se
zavr.hx cvetovilna i plodovima ( H r i s t o ~i sar., 1966).
List paprikc je prost, eliptii-an, jajolik ili lancctast, zaJiljen, na dugoj peteljci. sa
i ~ ~ i ~ % c nglavnom
om nervaturorn. KruprtoCa lista je u ciirektnoj pozitivnoj korclaciji sa
krupnokom plocla.
Cvrf je sastavljcn od 5-7 Ei~SiEnih,krunitnih listida i isro toliko prafinika. Na prasnicirna SII
po dvc antcre, u visini Biga tu?ka, Cime sc potcncira sarnooplodnja (Daskalov, Popova,
1062).
Plod jc Buplji~h o l i c ~u Zijoj osnovi se nalazi placenta se sernenom lo?o~ni senicnorn.
Jestivi cleo ploda je perikarp ili h e s o " . Moie biti tanak ili debeo od 1-10 mm. Duiina ploda
vi~riraod 1-30 cm, tciinc od 1-500 g. Boja ploda u tehnologkoj zrelosti moie biti svetlo
zelcna, zelcna. lamno zclena. b c l o d t ~ t ii ~iuta, 21 fizioloZkoj zrclosti svetlo-cnena, crvena,
Ijuhii-ash i narandZasta.
Sernc je sitno, pljosni~to,sa izraicnim oiiljkom, spojnim mestorn sa placcntom plorli~.
Ljuska semena je glatk;), Evrstw, zli~tnoiute do sive boje. U jcdnom gramu ima 150-200
semenki, il apsol~~tn;) leiinc 1000 serncnki sc krece od 5-8 g. (Popova, 1073).

Uslovi nspevanja

7iq)lotu: Paprika je whiro~nna svc~jeporeklo toploljubiva kultura i medu p u v r k n iz iste

holi~niEkcfarnilije 11 tom poglecl~~ stoji na plvorn Inestu. Minirnah~aLempcratul-a za klijanjc
sernena paprike jc I [ ) "C i na ovoj temperaturi seme potinje da klija posle oko 35 clana,
(Hwri~~gton. 1963). Temperature potrehne za obrazovanje klijanaca vidc su od tcmpcratura na
kojin~ap o h j e klijan~e.Mininnlna tempcratura za nl)razovi~njckli,janilca pi~prikcje l5 "C, :I
za to je pri ovoj tcniperi~turipotrehno 25 dana. Na rninimalnim tcmper;1turilrna, pa i na
temperaturima kqjc su ncito izniltl n~inimurna,nic;lnjc jc nc samo sporo ncgo i ~lcujcdnaCeno.
Kod viGh tcmperatura nicanje it: hrie i ujednatanije. Pri lemperaLuri zernljih od 22-25 "C,
naravno uz prisustvo dovoljno vli~ge,nicanje poi-inje ve6 za 7-8 clana. a zavrkwi sc p r a k t i h
za oko I0 diula. N;t,jpovoljni,jetemperaturc za r i 1 ~ 0I>ili;lka
j su 20-30 "C. Na ternpcri~turior1 15
"C biljkc se ne r-azvijaju i odhacuju pupoljke i cvetove, ;I isto take i preko 30 "C. Oitra kolc-
hi~njatempcriiture vwzduha zaclri.;~vajurazvice (Gerson i Hanma, 1978). Korenov sistcni jc
rakocte jako nszt!jiv 1121 temperaturu zemljid~a.Osohito velike zahtcve prema toploti irnaju
hiljkc u fazi rasada. Niskc temperature u rasaclnii.kom pcriodu (12 OC) dovode do fizioloJkih
promena u hiljki~rn:~.S;I starenjem hiljaka ~ o v ~ . ~ ~scI votpornost
;I nil lil;~rlno~u.Xiko sasvim
tnlatlc hiljke uginj;~v;!ju vec kod -0,s"C, dok nil starijirn hiljkama, pri ovoj kmperaluri, dolazi
do neznatnog oi~eccqialistova. Osetljivost ploda na lernperall~rekojc sc sp~l.<tiijuispod O "C
zavisi od njihave starosti i ri~zvijenosti.Na,josetIjivijisu mladi zarneci i zeleni ploclovi, manja su
osctljivi plotlovi u tehnologkoj zrelosti, a oni otporniji prema mrazu su plodovi koji su dostigli
punu hoti~nitkuzrclost (gimic. 19.59, Gvozdenovii: i s x . , 1993).
Sverlo.v~:R~prikatraii dosta svetlosti. ZAtevi u oval11 smislu posebno su vcliki LI rasaii-
nitkorn periodu. Slogs kod proizvodnje rasada l'oli,j;~kocl plastenika rnora biti nova i tista
kuko bi mogla propufitati Ito v i k svetlosti. Posebno je pri kraju r;ts;~dniCkogperiorla v x h o
kalcnje ri~sadi~, orlnosno skidilr~jcfolijc i izlaganjc dircktno~suni-evoj svetlosti ( h m $ 1984;
Markovic, 1986).
38
 V l q y : U pogletlu vode paprika ti~kotleposlavlja vclikc zahtevc tokorn Eiravog vege-
tacionog pcrioda, a narofito u periorlu obrazovanj;~ generativnih organa. Optinialna
vla?nosl vazduha jc 60-70%;.i1 kao najpovoljnijir vlagi~u zernljiit~~ smairir se vlainosr od oko
80%) poljskog vodnog kapaciteta. Uslcd nedostatka vlage u ze~nljiZtuzadriava sc rslst i
razvide hiljaka, slahljenja turgora biljke i odwelljavanja stabla. L ~ k o na nedostatak vlage
paprika je osctljiva i na v i h k vlagc u ze~nljiStu(Zntyko, 1979; DragoviC i sar., 1988).
Paprika se nqjCeSLe proizvotli iz rasatla, a u mmjoj meri tlirektnom satvom iz sernexia.
Ona zahtera ravna zctnlji.h (bez deprcsija) humusna i strukturna, zbog osctljivosti korena
n ; ~satlrki kiseonika. Dolitzi tia pwo mcstcl u plodorcdu. Zbog oset!jivosti n a Stetotine i
balcsti, gajenjc paprikc u monokulturi znatno smanjuje prinos. Ne trclxr je gajiti iza kultura
iz iste hrnilije ( p a w h j z , plavi pallid?ati, krompir i duvati). Dohri preduscvi 7a papriku su
leguminoze, iitarice, trave, krmne i industrijske kulturc (Lazid i sar., 1993).
Dubler!;e: Papriku zbog vclikih potreba u hranivima, njene duge vegctacijc i gajenja u
uslovi~iianavodnjava~ijatreba clubsiti organskim i tninaralnim dubrivitna. Svei stajnjak se
koristi 40-60 t/lia (pod jesenju duboku o h r a d ~ ~a) ,zgoreli u prolcie 10-40 t/ha. Sto sc tite
mi~rcritlnihdul,riva n;~,ji.e.Sicdoze u 100-120 kg, N, SO-1l)O kg P20 i 100-160 kz K20 po
h c k l i ~ r ~Kotl
~ . proimxltije pirprike iz ~,irsadado ri~satlivanja,oclnosno serve unosi se l i Z
azo~nihi 213 fc~slortiihi kali,jevih dubriva. Druga polovina azota dajc se u dva prihsanjivanja,
pri ?emu prvo oko dve netlelje posle sad~ijc,a drugo u cvetanju kadi~se ditje i psaostala
kolii.inu fosfora i kalijuma (Markovid. 1994).
Proizvorhzj~rrrrsioltr r n o k Iili u ni12itn uslovima rana, kacla se rasud proizvodi u toplirn
Icji~~nir i ki~snaLI lili~dtlimle&inii~i plmtnicima he7, dopunskog gajcti,i;i. Setva kod nas z i ~ovai
vid proizvotlnjc msada potinjc o k ( ~20. mi~rta.ZemljiStc mol-il hiti dobro pripremljeno,
ravno i uncScna odrcrlena kolii-ina Iiraniva. Sa pritncnoni povrii~~skog slojil unosi sc 30-hfl
g m ' NPK dubriva LI zavisnosti oil hrirnljive vrednohti zemljigt;~.KoliEina semena za setvu st:
k r c k od 8-10 g/n~l.Scje se nit prcthodno dobro zaliveno zemljilte. Potom se pokriva
prctl~odnonilplavljenim kompostom u sloju od oko 1,s cm. Postojc i razne ruEne scj.d I'ICC Z;I
sctvu semen;[ LI plirstenikc. Si1 njima se seje U uedovc. Trcba obczbetliti 800-1000 biljakalm:.
Setnc mora h i ~ prc i setve tlezinfikovirno. Posle setvc neophodno jc xalivanje, onoliko koliko
zeml.ji<te upijc v i ~ t l ~Paprika
. nite za 10-14 tlana. Nega rasi~tla se sastoji otl retlo\.nog
navoclnj;rvanja, provctravanja, zaltitc od bolesti, prihn~njivanjai kalenja. Normulncl razvijcti
rilsi~ilz : ~ri~si~divimjc i st;~rosti50-60 dirtur. U p d c t k u r:ts;~dsc z;~liv;r
trclm d i ~irna 6-8 li~t(1vi1
Eck?c s:r mirnjc mlivnim normama, a sit stirrenjcni re&, sa veCirn zalivnim normiirnii. Prcd
~x~i~tlivirnjc iieophorlno ,je vr.$iti kalcnjc rasada. Kalenje rnoic M i 0,5% kkalijum sulfatom
(IC2S04) i l i skiilanje foli,je plahlenika nedclju tlirna pre rasadivanja i privikavanjc rasad;~
spoljainjini uslovima (.<tojc bolje). a sve II cilju povetavanja otpornosti na hlntlnodu i niraz.
Dobar ~-;isi~il LI momentu ~.itsi~tlivi~njiltreba da hudc cliistii-an. visir~c15-20 cm, sa 6-8 stalnih
listov;~.tlir inia tlohro ~;rzvijcnkoreriov sistcm i tlohro okaljcn tla hi hk8c podnosio prome-
njenc ~ ~ s l o vgirj~nja
c (Markovid, 1486; tXiovid, 1994; Gvozdcnovid i sar. 1994).
Rn.sarlitw~rjc paprike 11 niGirn uslovima moie da pofne po prestanku opasnosti od
Inrazcva. %a ranu proizvoclnju satlnja poi-inje zadnjih ~ l a n aprila ;~ i poi.etkom tnaja, srcrlnjc
r m a otl 10-25 tnaja. a kasna poslt: 25 maja. Sadnja moie biti ruEnn i tnir,<inski~. Sadnju treba
ohaviti na dohro pripretnljctiom zcmljiltu. Pre sadnje izvr8iti potrcbnn zadtitu (vidi zaStita
papviko). Razmi~ksiltlnjc t r e l ~pdagoditi mchiinizi~ciji.N$c.Cc sc sadi na 50 X 30 cm, 60 X
20 cm i l i 70 X 15 cm. Nc satliti dvc hil,jke 11 k~tdicu.Sildnju ohavczno prirti mliv;rnjc. Sadnju
jc najholjc ohaviti posle k i k ili poslc zalivanja. po ohlaCnom wenienu u ve?ern,jirn ili
,jutarnjim Easovitna. 1'0 ii~kotoplom, a naro2ito vetrovitom vrelnenu sadnju treha izlwgavati
(MarkoviC, 1983; Gvozdcnovii i sar., 1992).
Dirckma .wlvrr: Povrlarska papriki~se mote sejati dircktno i iz scmetx!. Sirenjc ovc
39
 proizvodl,je proisteklo je zbog visoke cene rasada koja it: rezultat skupe energijc, za zagre-
vanjc za,Wenog prostora i velikog uEe?Ca Ij~tdskograda u proizvodnji rasada. Proizvodnja
paprikc dircktno setvorn oswaruje se ninogo veki sklop biljak;~(ei~k4-5 puta) ncgo iz
ri~siltla,a Sto onioguCava ostvilriv;rnje visokog prinosi~,ali kasne proimodnje. Za ovu proiz-
vodnju uz sorte krafc vegzlacije, meha gqjiti papriku knja sc here U tehnolo.Ckoj zrelosti.
Setva se olnvlja krajem m r t a i poktkoln aprila (najbolje oko 5. a p ~ i l i ~preciznirn
) se,jaEi-
c a n u (nibex, stanhuy, rau, nodet i clr.). Setvu povrtarske paprike treha ubaviti na 50 cm
izmcdu rcdova, ;I oko 5 c111U rcdu, (Markovii., 1956; Gvozdenovif i sar. 1995).
Nega: Neposrecino posle rirsi~tlivar~ja trehi~popmiti prazna niesti~.Naknn toga paprikil sc
mecfuretlno kulriviri~.Ti opelacija sc izvodi 3-4 puta u toku vegetncije. Kul~iviranjcje veomil
vatno jer paprika irna osct1,jiv plitak koren sa vclikim zahtcvom za dnhr-om iteracijnm
zernlji5ta. Ovu operaciju 11-ebaprirnenjivati (S cm dubine) posle svakug navodnjavanja ili
jute kigc, svc dok Iiljke tic sklopc redove. Radi suzbijanja korova potrebna su i dva ok-
olx~v;lnji~. Pored prihrirnjiva~ija,o konie snlo vci: govorili, navod~i,jirv;~n,jc jc veom;l bitnn hez
kojeg u ni19im uslovima nerna uspeAne proimodnje paprike. Ri~si~diviinje trehii t l i ~prati
zalivanjc, ali sa nialim ;ralivnini norriialna (uko I0 mm). Poslc r;~sadivanji~ i clohrog ukore-
njavanja zalivne norrne povehti. Prosecno U n a h uslovirna treha izvesti oko 8-10 zalivanja
(sa 25-35 mm). Pri navodnjavanju paprike ve5taekom kiSom treba koristiti fine rusprskivaCe
kako rlc bi doilo rlo povredc plodow i listov;~.Bolji n;~Cini~i~liv;mji~ od v c h t k c k i k su
povriinski, bl-aztli~mai l i sistem k i ~ ppo ki~p,gdc ne dolazi clo kvakrija hiljaki~(DragoviC i
sar., l W$).
Zuitila: Sto se tiEe suzbijanja korova u paprici pre rasactivanja, lnogu se od I~erbicida
primeniti lieflan Ec 1-2 Ilha, zupilan 480 ECI 1-2 Iha, Devrinol 3-4 k d l ~ a .Ovc hcrhicidc
treba inkorporitati (uneti) na cluhinu 3-5 cm, trctirati 7-8 dana pre rasiidivanja. Pre
rasadivanje mogu se primeniti herbicidi: Stomp 330 EC 3-4 l/h;r, Lasso - 2-3 Illla.
Kod tlirektne sel.ve paprikr mogu se primenili pre serve Devrinol 3-4 l/ha, l7eflan l-1,S
I/l~a,2upilan 480 1-1.5 kdha. Trcba ill uneti na duhinu 5-8 cm 7-10 dana prc setvc paprikc.
Poato pilprika iz djrektne sctvc sporijc nife, i\ korov je ovl;lda, mogu se pre ~lical!japrimcr~iti
hehicidi Reglon 3 I/ha sa kolieinom vode po hekti~ru300-100 litars ( G l u h c i sirr., 1995).
Za suzbi.ian,je i sprcCavanjc pcgavosti i uvelosti paprike od prepurk~tasc rnogu koristiti
fiuigicidi Belllate 0.5 l/ha, Enovit 0,i l/lii~,R o r r l ~ v ~bkri b~ a 1,SV:.
Pl:uncnjai-U paprikc suzhijati sa prrvicur-N 2 Iha, Bordnvska torha 1.5% ssa koliCincm
vorlc po hi1 300-400 lit. Snzbijanje 1;1rvipodgrizajutc sovicc otl p r e p ; ~ r i ~mugu
t i ~ se prin~eniti
Fastak SC 0,175 1/11;1, K;~rare0,3 Ilha, Decise E-25 0,s I/ha, Ultracitl (475 l/ha. Kolitin;~vode
po Iicktarr~trclxi da iznosi 300-400 1 (Crlukic i sar., 1994).
Rrrhn: Berha paprika sz ohav1,ja ruEno, otkidanjern ploda sa plod non^ dr9kom U
tehnoloGkni ili hotanitkoj zrclosti. Berha je sukccsivna i U njivsknj proinodnji bcrha poEinje
u jnnu. u srednje ranoi krajem jula, poiSetkom avgusta i u kas~wjkrajrm avgusta i poretkom
septembr;~. B c r h paprikc trajc svc do pojave jatih jcsenjili mrazcva. Prinosi se krecu u
zavisnosti od natina giljcnia i sortc od 20-50 tfia.

Sorle paprika

Novo.vurlsk~rhdrr hrrhurn - Domaia sorta nastul;~il~dividuelnornsclekci,jonl iz populacijc

koja se gajila U okolini Novog Si~dn.Namenjena je z i ~proinoclnju u poljskirn uslcn:irna iz
rasada i direktnorn sctvoni. Visina biljkc jc od 45-55 cm, srcdnje bujna. Spada u grupu
srcdnje r;111il1sori~t;~. Plod je u tipu hilburc r~epravilnoprizmi~tiEnogohlilii~sil su5enjem 11
sr-edini 3-4 vrha. Mass ploda iznosi od 80-IN) g. Roja ploda u tclinoloGkoi zrclosli jc be-
lozclenskiista, il 11 fiziolo.5koi crvena. Ocl svih paprik;~imii najlepfii miris i ukus. Poseduje
40
 osohinu zametanja velikog hroja cvetova i plodova. Dehljina mesa joj je 3-5 mm. Pogodna je
za kiieljcnje i razne vidove punjene paprike.
Maticn - NovOS~VO~CI~~ srednjerana sorta. Namcnjena zi1 proizvodnju u poljskim
uslovim;l iz rasada i clireklnom setvom. Visina hiljke je 50-60 cm, hujna, Plod jc kupastog
ohlika sn jednim vrhuni, sasvim glatke povrLinc i rwne Caiicc. Boja pluda u tehnoloikyi
zrelosti je svetlo zelena tlo fuckasta. a u fiziolo.Skqi intenzivno crvena. Duiina ploda je 9-1 1
cm, girinc 5-7 cm i dehljinc pcrikapa 5-6 mm, p r o s e h e teiinc ploda 70-90g. I ~ n aosobinu
I;ll;og odvw,j;rnja epiderniis;~od mesa ploda prilikoni peEenja. Pogodna je za sve vidovc
porro.fnje.
Bukr:tnu I - Novostvore~~;r sorta. Spadil u grupu r;rnih soratx Nanienje~lnz ; ~proizvodnju
prvenstvcno direktnom setvom, a moie i iz ras~ld;~ na otvorenom polju i U zaltii.enom
prostoru. To jc determinantn;~sortil, ogr;u~ifenogr;~st;~. Rast hiljke xavriava se cvctom
ud~losnoplotioni. Plod je u tipu Ixthure sa 1-4 vrlm Du%inaplud;~sc krcce od 9-1 1 cm, a
Grin;) izmedu 5-7 cm. ProseEna tc%ina plotla je SO-I00 g. Dehljina perikarp jc oko 5 m.
Buja ploda u tehnolo.;koj zrelosti je belu-iu~a,a u fizidoSkoj crvena. Pogotlna je za sve
vidove potrohje.
A t i m - Nova SOlTir paprikc. Eijc su biljkc dobro riuvijcnc, stahljika visinc 50-h0 cm, listovi
krupni svctlo7elenc hoje. Plod jc 11 ripu bahure pravilno prinnalifnog ohlika sir 3-4 vrha i
komore. Dutina ploda k r e k se od 9-14 cm, Grim 6-9 cm. a 1eZinc od 100-150 g, tleblji~lc
perikarpa orl od 5-7 mm. Bo,ii~plotla u tehnolo?koj zrelosti je iuta. a u fiziolo9ko.j crvenu.
Spada u grupu kasnill sorata. Ploclonoie~~je je dugo i sukccsivno, a plodovi S I I ujedn;ltcni LI
svim bcrlx~~na. Plod jc at~~aktiv;ui, Icp, pogodan za svcZu potroinju. il zbog debljine pcri-
karpa i za industl-ijsku preri~d~l.
Anitu - NOV~I sorta, hilike su dohro ri~zvijcne,stih!jik;~visiue 51MO cm, listovi krupni
zttlent: boje. Plod je u tipu hahure pravilno prizniaticnog ohlika sa 3-4 vrhil i 3-4 komorc.
Duiinn plods sc krcec od 8-12 cm, .iirina 6-8 cm, ;I proseEna teiiwr 120-160 g. rlehl]inc
perik;~rpi~ 5-7 mm. h j i ~plodil U teh~iolodkojz l - c h t i je I I c I o - ~ L I;I ~U~ fizioloikoj
~, crven;I.
Sp;~dil11 g r q w srcdn,jc kasnih soriila. Plodono.icnje je s~rkcesivno,a plodovi su ~~jednateni
pu herbi~ma.Namen,jena za svetu potrofnju i oslvaruje visok prinns.
Novorrrdunko - Nova sort>\u lipu p;ll.;rtli~jz-paplike.Hiljkc SII sna2ne i visoke od 50-60 cm.
Plod je gotovo okrugan; ~ i e n i ;rcl)ara.
~ Boja ploda u tehr~olo.fkojzrelosti je Ixla, a u
Iw~aniCkojinfcnzivno-crvena. Pcrikarp je ~oEil11,debljinc od 7-9 mm, 11k11s;m.~ 1 - 0 ~ ~ f l l i l
tciina ploda jc 70-90 g. Spada u grupu srednje ranih sorti, a namenjcna jc z ; ~sve vidove
potro.i~ijc.T t h a n t n a prelna lholestirna. Ostvaruje \:isok i stabilan prinos.
IJrru - Pnprikir u tipu kwpijc, imc dohro ri~zvi,jencMjke, visine 55-65 cm, listovi krupni
svctlo-zclcnc hoje. Plod jc LI tipu kirpijc svctlo-hclc do zelcnkaste bojc u tehnoloSkoj a
i~ltcnzivnocrvc~lchojc u fiziolo5kol zrelosti. Dui.in;~ploda sc krcCc or1 14-18 cm. Kiri~lco k o
1 cm ;I tc%incoko 80-100 g, d e h l j i ~ ~rncsa
e oko 5 mm. Spatia u grupu srcdnje r;~nilisorara.
Plod je pogocli111za svciu polroSnju. kiScljcnjc. pcEcrije i snirziivanje iI zhog dchljinc mesa i
za incluslrijsku prerarlu.
Pored toga rn;lbjnc s r ~i introtlukovanc swle pilprikc: h r o k ~ a r i .Ka1ifr)rnijsko h ~ d o ,
Kurtovska kapija. Bcli kalvil, kao i sorta paprike Centra zir povl-ti~rstv~) iz Smcdcscvskc
Palanke: I'alanaEk:~ bahura, PalanaEka kapija, Morava. Prima. %upska rana. Duga heln i dr.
(Gvoztlcnovii. i sar., 1989. 1996).

Paprika ilna \diki pl-ivredni i ekonomski ziiataj. ,jer se gqji na vrlikim povrbina~n;~ i
prcclsti~vljazn;~i.ajnusirnvinu zil prcrildivi~i.kuilltl~~striju,
a isto t;lko ostvaruje visok tloho-
41
dak po jcdinici p o v r h c , pa jc zbog toga i visokoakumulativna kultura. U poglcdu gajcnjw
imn veolna izraizne zditcve za svim relevantnitn fditori~na.Zhog svng tnnogostrukog
tiaCina upotrcbc u intcnzivl~i)jproizvodnji nillazi sc razliCiti sortitncnt puprikc ucl ranih do
kasnili, raAii.itog oblika, ho,je i krupnoCe ploda.

ALADZA.IKOV, L. (1984): Spccijalno gndit~arstvo.Skopjc, 1966.

VESEIJNOV, B. (19x4): Piper, Snfij;~.
GVOZDENOVIC. D. (1989): Kar;~ktcrislikcnwih soriltii i lini,j;~pilprikc. Zlmrnik radov;~
Instilufit, vol. 16. str. 543-549.
( ~ V O Z D E N O V I ~D., ' , ,AKA(?, A.. JOVI~?EVI<:, D. (1993): Proizvotlne ossbine novill
sorti povrka. Zhornik ridova Institut za ratnrstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 21,503-508.
GVOZDENOVIC. D., T A K A ~ A., , J O V ~ ~ E D. V ~i RLJGARSKI,
~ , D U ~ A N K A(1992):
Proimotl~io-tcl11ioIoRkcosobinc novih linija pi~prikc.Sa~vrcmcniipoljoprivrcd;~,10, 1-2,
37-40.
C ; V O Z D E N O V I ~D., . XAKAC. A., JOVI~:EVIC,D., V A S I ~ MIK.IAKA , i UUCiAKSKI.
DIISANKA (1994): Nnve pcrspcktivt~csortc povria. Zbornik racluv:~Instituta, vol. 22,
str. h71 -674.
G V ~ ~ . D E N O VB.. I ~ .TAKAC, A.. JOVICEVI~',D.. nUGARSK1, DU<ANKA (1994):
Zlmrnik ri~dovaInsli~ula.vol. 22, slr. 071-674.
G v o ~ D E N O V ~D., ~ . T A K A ~ .A.. J O V I & V I ~ , D.. UUGAKSKI. DUSANKA,[:ER-
VENSKI .l. (1995): Proitvodnja scmena paprikc. Zbornik radova Instituta, svcska 23.
str. 397-405.
GVOZDENOVIC, D., VASIC, MIRJANA. BUGARSKI, DUSANKA, OVOZDA-
NOVIC-VAKGA? JEI.ICA, I A K A ~ A., , . T O V I C ~ V I).I ~ i, &KVENSI<I, I . (1996):
Sla~ijei perspekliva selekcije povria. Zbornik radova Institul za ralilrslvo i povrtarslvo.
Novi S i ~ d25, 4.55-466.
GERSON, R. and HANOMA. S. (1971;): Emergence rcsponsc of the pepper ;it low soil
temperi~tur-eEul'yitica, 27. 1 , 151-156.
C ~ I , ~ J S A C . l,., G V O % I I F , N O V I ~D.,, MAI,ID'~.A,G., BIJGAKSKI, I I I J S A N K A(1994):
Kezullali ispitivmja hcrbicicla u paprici. V1 Simpozijum SLL tneduni~rotlnitnui.eki.etn
"Pnvrdc i rczultati ispitivanj;~herbicida u pitprici." V1 Simpozijum sa rncdunaroclnim
uCe%krn "PovrCc i kronipir" 346-35 I .
GI,USAC, D.. GVOZDENOVIC, D., MAIJDZA, G., TAKAC, A., GVOZDANOVIC-
VAKGA. JHI JCA, Z'.E:.KVENSKI, .l. (1005): P~.in~cnil hcrl>icih kotl nekil~pov~.~;~rskili
kul~ur:~. Zhornik ridova I n s ~ i t uza~ ratarslvo i povrlarslvo. Novi Sad. 23. 431 -437.
DASKALOV, 11., POPOViI. DOBRA (1962): ProuCava~~jchiologijc tla cvctanic i
c>prilbi\l;~~!jc t1i1 piper Sofi,ia. 13. 5-1 X.
D R A G O V I ~ .S.. G V ~ Z ~ ) E N O V ~f).. ~ ' ,M A K S I M O V ~I ~JVIJA,
~ PANIC, 2. ( 198%):
Il~ic;i,j11aEin;l ni~votl~i;i~vi~nja t1;1 prinos i rnorlido~ki~ tclinolodkil svojs~v;~ lwprikc.
Jugc~sloveliskisitnpozijun~,"lntenzivtlo g:!jenje povri.al', Zbornik radova. 333-303.
DINOVI~',1. (1094): Svct povrda. DcCijc t~ovinci IJnion M Z 180-200.
ZATYKCI, I.. (1979): Paprika - tclmxsztCs, Mcziigazciilsiigi kiarlh. I3udi1pcst.
I . A ~ I RRANKA:
~, MARKOVIC.V. i DUROVKA, M. ( 1 993): Po\.rhrstvo. 38.378.
MARKCIVIC:.V. (1983): Osnovni agrobiololki n~omcnli11 pt-oizvoclnjil q x i k c , Savclnvanjr.
Institul za ralarslvo i povrtarsl\u, Novi Sad, 83-89.
MARK(WI@,V. ( 1994): Ciajenjc paprikc. Novi Sad.
42
MARKOVIC?, V. (1986): Kvalitet rasada p p r i k e 11 zavisnosti o d 11ai.ina proizvodnjc.
Jugo4ovcnski simpozijum, "Proizvodnj;~prwri.a zil zrllavu isliranu, Split. 69-74.
M A K K O V I ~ ;V., K K S M A N O V I ~ . %. (1086): Elcmcnli proizvoclnjc povrlarskc paprikc
direktno iz scnicna, XX scminar agronoma, 566-571.
POPOVA. DOBRA (1973): I-Ieternzis psi pipera, Sofi,ja.
SOMOS, A. (IcM4): A paprika, Uudapcst.
HARRINGTON, D. (1963): Experiments with peppers, Agr. Expt. sta. Ann. Rpt., 32,
33H-359.
HRIS'I'OV. ST. POPOVA, DOBKA. VESELINOV, E. (1966): Piper. Sofija.
~ I K I ( ?D.
, (1973): Prilo:; poznavmia al-omatskih materija paprikr. Dokrorska disertacija.
Univcrzitct u Nnvom Sadu, Teh11olo.35fakultet.
FII,OV, A. I. (l 956): Percc i hakla8i1n Scljlozgiz, 3hH.
~ I M IJU1.A~ , (1959): O gajcnju paprikc, maka i h k a , Poljoprivrednik, hr. 130.

PEPPER GROWING
hv

Pcppcr is one of thc most significant \ q p ~ b l spccics

c for its high nutritive and hiologi-
cal vi~lue,;IS well 21s for its multiple wiiys of usilgc in llunia~inutrition il~ldproccssi~lg
induslry.
Vogciahlc pcppcr is used at its technological ;111d physiol~)gi~al maturity in frcsh or
proccsscrl forms, wliilc industrial pepper is uscd for production of powlcr pcpper. Pcppcr
I'ruit is rich in cilrl)on hytl~xtcs.high oil content, i t contains applc ilntl Icrnon ircicls. 2nd
colo~~l-cd matters. 11 is cspccially rich in vilamin C and vitamins h e l o ~ ~ g to
in~B group. Its
spiciness originates from alkaloid capsaicin which is most often found in newes of fruir ancl
~ d in pericarp. It is most often producecl fl.on7 scctllings in thc upcncci ficltl
in seed, a ~ rarely
illid i n the p ~ w x t c dareas, or directly fro111seed sowing.

Kcy words: pcppcr, production, sowing, hwvcsting