Suze su OK

Nije jak onaj koji nema slabosti, nego onaj koji svoje slabosti poznaje i prihvata.
Nije jak onaj koji ne plače, nego onaj koji dozvoli sebi da suzama olakša teret.
Suze ne rešavaju probleme, ali oslobađaju energiju i daju snagu za pokret ka rešenju.
Prirodno je i normalno biti tužan kada izgubimo nekog ili nešto nama važno.
Prirodno je i normalno potražiti utehu i podršku u teškim situacijama i vremenima.
Onaj koji nikada nije slab, onaj koji nikada nije tužan, onaj koji nikada ne plače
nikada neće setiti ni razdragano trčanje i smejanje celim telom.

Kritika
"Ako želite da izbegnete kritiku ne recite ništa, ne radite ništa i budite ništa." Albert
Ajnštajn
Svi volimo da čujemo pohvale i lepe reči na naš račun, i to je u redu. Ali, nekada može da
nam bude korisnije da čujemo u čemu grešimo i šta i kako da ispravimo.
Kritika može biti dobronamerna i zlonamerna, ali bez obzira na nameru onog koji je
upućuje, ako je tačna može da nam koristi.
Važno je i ko upućuje kritiku... da li je to neko ko "ima pokriće" u svojim delima, ili neko
ko kritikovanje drugih koristi za skretanje pažnje sa sopstvenog neuspeha i
nezadovoljstva?
Ako prebrzo odbacimo kritiku i nađemo milion opravdanja, možda sebi uskraćujemo
priliku da učinimo korak napred. Razmatranje kritike može da vodi korigovanju našeg
ponašanja ili razmišljanja,a može i da dovede do toga da se preispitamo, utvrdimo da
kritika nije na mestu i na taj način učvrstimo nešto što je dobro kod nas.
Kritika može da bude konstruktivna, kada je jasna, upućena na postupak i nudi smernice
za promenu ("Ručak će biti ukusniji ako sledeći put staviš malo više soli"), i destruktivna,
kada je nejasna, upućena na osobu i bez smernice za promenu ("Nesposobnjakovićko
jedna, kakve su ovo splačine???").
Kontekst u kom se kritika upućuje je takođe važan. Efikasnije je i bezbolnije uputiti je "u
četiri oka" nego u prisustvu svedoka, jer to može da deluje postiđujuće.
Strah od kritike i neuspeha često deluje blokirajuće, ali mnogo je veća greška i neuspeh
ne raditi ništa nego uraditi, pogrešiti, grešku ispraviti i na taj način nešto naučiti.

Strah od uspeha
Poznato je da postoje razni strahovi, od smrti, od mraka, od otvorenog prostora,
od zatvorenog prostora, strah da se ne pogreši, strah od neuspeha... manje je poznato da
postoji i strah od uspeha.
Biti uspešan ( u poslu, finansijski, u privatnom životu, u baštovanstvu, poeziji,
sportu...), mada na prvi pogled zvuči sasvim prihvatljivo i dobro, za sobom povlači i ne
baš prijatne posledice... zavist, nekada čak i neizrečenu osudu okoline, gubitak nekih
starih prijatelja, sticanje novih, nazovi prijatelja... Strah od uspeha najviše dolazi do
izražaja kada uspeh znači razlikovanje od okoline, pogotovo od porodice. Tada se uspeh
doživljava kao “odbacivanje porodičnih vrednosti“, makar te porodične vrednosti
podrazumevale i pasivnost i samosažaljevanje. Iz tog razloga, solidarišući se sa
porodicom i okolinom, ljudi nesvesno biraju da postignu manje nego što zaista mogu.
Kada u nečemu uspete, drugima iz ruke izbijate argument “to je nemoguće“, a ljudi to ne
vole.
Uspeh je za svakog nešto drugo. Za nekog je to lepo sređena bašta, za nekog
dobijanje Nobelove nagrade, za nekog priznanje u poslu, za nekog harmoničan porodični
život...
Uspeh je ostvarivanje sopstvenih potencijala i ciljeva koji su nama važni i vredni.
Nije lako biti različit, bez obzira na to da li različitost podrazumeva nedostatak
neke sposobnosti ili sposobnost koja je izražena u većoj meri nego u okruženju. Nije lako
biti uspešan među neuspešnima, nije lako biti zadovoljan među nezadovoljnima, nije lako
biti ostvaren među neostvarenima. Nekada je lakše odustati od sebe i uklopiti se, ali
pitanje je da li je to vredno osećaja nezadovoljstva i neostvarenosti. Nije problem kada ne
uspemo u nečemu čemu nismo dorasli, problem je kada ne uspemo u nečemu čemu jesmo
dorasli, samo zbog straha od izdvajanja i različitosti, ili iz straha od novine i
prilagođavanja novom i gubitka starog.
Šta je za vas uspeh?
Da li zaista činite sve što je u vašoj moći da ga postignete?
Da li postoji nešto što želite, ali se bojite da ostvarite iz straha da se nećete snaći u
novom/ da će vas okolina odbaciti?
“Nešto dobiješ, nešto izgubiš“... zamislite da ste ostvarili nešto što zaista želite...
šta time dobijate? Šta time gubite? Da li ste spremni da uz dobitak prihvatite i gubitak?
Da li ste spremni da uložite energiju u prilagođavanje na nešto novo, nepoznato?

Zašto su svi putnici u tvom redu?

Verovatno svi znaju reklame za Schauma šampone... prva gde jedna službenica pita
drugu "Zašto su svi muškarci u tvom redu?" a druga odgovara "To nisam ja, to je moja
Schauma." U drugoj reklami je scenario sličan, jedan službenik pita drugog "Zašto su sve
devojke u tvom redu?" a kolega odgovara "Zato što ti imaš perut."
Pretpostavljam da se pitate kakve veze imaju reklame za šampon sa emocionalnom
inteligencijom...
Zamislite sledeću scenu: nalazite se na autobuskoj stanici i želite da kupite kartu. Jedna
pored druge, za dva susedna šaltera sede dve službenice.
Jedna vas strelja pogledom, a ako se ipak približite njenom šalteru počinje da gleda kroz
vas. Kroz zube procedi "dobar dan", a ako kojim slučajem pokažete indeks, počinje da
vas skenira pogledom iskusnije od carinika. Gleda vaš indeks, pa vas, pa tako nekoliko
puta. Ponekad ode i kod šefice da proveri da li je semestar stvarno overen ili ste vi veoma
vešt falsifikator. Kad vam na kraju ipak odobri kupovinu karte sa popustom ne gleda u
vas, ne kaže izvolite, samo vam ćutke da kartu.
Druga je nasmejana, izgleda vedro. Ljubazno i prijatnim glasom kaže "dobar dan".Ako
često putujete pita vas kako ste, da li vam je naporno da često putujete, i na kraju poželi
srećan put i prijatan dan. Indeks ne traži jer je zapamtila da uvek kupujete kartu sa
studentskim popustom a ne sumnja u to da je semestar overen. Samo ponekad priupita
kako ide studiranje i da li je teško raditi i studirati istovremeno.
Pogađate u čijem redu je većina putnika. I mada ljubazna službenica ima lepšu i uredniju
frizuru, mislim da to nije pravi razlog.
Obe rade isti posao sa raznim teškim ljudima, za istu, verovatno malu platu. Verovatno,
kao i svi ljudi, obe imaju neke svoje probleme. Pa ipak se razlikuju...razlikuju se po tome
šta misle o sebi, šta misle o drugima i kako biraju da se ophode prema drugim ljudima.
Razlikuju se i po tome što jedna na kraju radnog vremena odlazi kući sa kolekcijom
osmeha koje je dobila od putnika, a druga sa kolekcijom mrzovoljnih pogleda i
izbegavanja.

Neko je rekao da ljudi neće zapamtiti šta ste uradili ili rekli, ali da će zapamtiti kako su se
zbog vas osećali.
Ako službenice sa autobuske stanice pretvorimo u metaforu, koja od njih dve biste vi
bili? Kako se ljudi osećaju u kontaktu s vama?
Emocionalno inteligentno ponašanje podrazumeva i izbegavanje neprijatnih
emocionalnih razmena kad god je to moguće, i traženje što je moguće više prijatnih
emocionalnih razmena. To ponekad znači poraniti malo, kako biste imali vremena da
sačekate u redu kod osobe koja će vas počastiti osmehom i lepom rečju, a i vama
omogućiti da nekom podarite osmeh.

Samopouzdanje i samopoštovanje
Samopouzdanje se odnosi na subjektivnu procenu i doživljaj, poverenje u neku
našu sposobnost ili veštinu. Samopoštovanje se odnosi na subjektivnu procenu i doživljaj
vrednosti sebe kao osobe u celini.
Ne vredi čekati da se stekne samopouzdanje pa da se krene u akciju,
samopozdanje se stiče učenjem i iskustvom u nekoj oblasti.
Samopoštovanje se stiče prihvatanjem činjenice da bez obzira na to šta nam je
neko rekao i uradio, bez obzira na prethodno iskustvo, greške koje smo napravili i sve
ono što ne znamo, vredimo kao ljudsko biće.
Stiče se kada stav "ja sam OK ako...." zamenimo stavom "ja sam OK bez obzira
na..."

Mudrost, za razliku od bora i sede kose nije posledica starenja... mudrost je

rezultat svesnog življenja, promišljanja, preispitivanja svojih stavova i uverenja, promena
u sebi koje nisu uvek lake, odluka koje su ponekad bolne... kao što uživamo gledajući sa
kakvom lakoćom vrhunski sportisti postižu vrhunske rezultate i ne vidimo vreme i
energiju koje su uložili u to, tako se divimo miru i zadovoljstvu kojim zrače mudre osobe,
a ne vidimo bitke koje su vodili u sebi da bi zadobili taj mir...

Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te neko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu
reč kaže.Kako onda misliš da živiš?" Meša Selimović