Antun Gustav Matoš

UTJEHA KOSE

Gledao sam te sinoć. U snu. Tužnu. Mrtvu.

U dvorani kobnoj, u idili cvijeća,

Na visokom odru, u agoniji svijeća,

Gotov da ti predam život kao žrtvu.

Nisam plako. Nisam. Zapanjen sam stao

U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,

Sumnjajući da su tamne oči jasne

Odakle mi nekad bolji život sjao.

Sve baš, sve je mrtvo: oči, dah i ruke,

Sve što očajanjem htjedoh da oživim

U slijepoj stravi i u strasti muke.

U dvorani kobnoj, mislima u sivim.

Samo kosa tvoja još je bila živa,

Pa mi reče: Miruj! U smrti se sniva.

Aleksandar Antić

LUD ZA NJOM
Ja sam lud za njom i znam to je glupo
Ali srce udara ludo kad je vidi
I zbog tog se stidim, al nema mi pomoći
Lud sam od nula pa sve do ponoći
Tu nema spasa, tu nema kruva
Iman kretenski osmijeh od uva do uva
Žila mi kuca, stegne oko srca
Zbog nje mu-mu-mucam mekan ka štruca
Ekipa me pljuca, al nije me briga
Ja pribacujem program ma ne znam ko da igra
Pa namištam boju, svitlo, kontrast
Buljim u ekran, oči će mi otpast
Doživit cu kolaps, to je hipnoza
Čekam da mi kaže koja je prognoza
Postoje li šanse, barem minimalne
Da dođemo na iste duljine valne

Ja lud sam za njom, prizajem to

Lud sam za njom, ne znam kud sa sobom

I pari mi se plitka, znam sve je krinka

Savršena slika, kut, svitla i šminka
I znam to je fikcija, loša joj je dikcija
Al ima mota to je divota
Idila, neka čudna sila
Me tira da slinim kad je vidim
Ne mogu se sabrat, grizem se ka dabar
Pratim svaki njen pokret ka radar
Priko prike od prike pa njegovog prike
San nabavija neke njene privatne snimke
A preko drugog prike sam nabavija broj
Sutra ću je nazvat i reći joj: 'Oh, joj!
Ti ne znaš ko sam ja, al ja tebe znam
Da li znaš da mi ti kradeš miran san
Da li znaš da te voli neko s ove strane
Miluje daljinski i ljubi ekrane!'

Ja lud sam za njom, priznajem to

Lud sam za njom, ne znam kud sa sobom