TOLERANCIJE

Zbog nesavrsenosti ljudi, masina, alata i materijala, mora se pretpostaviti da

ce u proizvodnji mere izradenih predmeta više ili manje odstupati od željenih
mera. Zbog toga je, ako namena delova to zahteva, potrebno odrediti granice
unutar kojih ta odstupanja smeju biti. Na taj način se određuju dozvoljena
odstupanja stvamih od željenih mera. Veličine dozvoljenih odstupanja stvarnih
mera zaviše od namene delova, s jedne strane, i od visine proizvodnih troškova
s druge strane. Podučja u kojim se nalaze granice dozvoljenih odstupanja mera
nazivaju se podučje tolerancije ili tolerancija.
Ako se kritički posmatraju mašinski elementi i njihove dimenzije, lako se
moze doći do zaključka da sve dimenzije ne treba raditi sa istom tačnosću.
Naprimer, na nekom vratilu je potrebno sa velikom tacnoscu uraditi ona mesta
koja ce doći u ležište, ili na koja ce doći zupčanici, kaisnici ili slicni elementi.
Ostale dimenzije tog vratila mogu se raditi s manjom tačnošću, jer to neće
uticati na funkcionalnost vratila.
Koje mere je potrebno tolerisati i kolika mogu biti dozvoljena odstupanja
pojedinih mera, zavisi od namene pojedinih delova, njihove funkcije, načina
izrade, broja komada koji se izrađuju, te od tacnosti strojeva, alata, pripremaka i
naprava za pritezanje. Tolerisu se, u pravilu, samo:
a) Mera cija bi netacnost mogla ugroziti ispravnost funkcije ili upotre-
bljivost delova. To su uglavnom one mere od kojih zavisi medusobni
odnos dva ili više delova.
b) Mere vazne pri montazi, od kojih zavisi izmenljivost delova, tako da
delove ne treba medusobno prilagodavati.
c) Vazne mere za proizvodni postupak, cijim neodrzavanjem ne bi mogle
biti odrzane i neke druge vazne mere.
d) Mere cije neodrzavanje ima uticaj na kvalitetu proizvoda (npr. tezina,
čvrstoca, zapremina, nosivost, i dr.).
Medunarodni savez nacionalnih drustava za standardizaciju ISO (Inter- national
Federation of the National Standardising Organisation) izradio je ISO sistem
tolerancija, koji sadrži načela za odredivanje dozvoljenih odstupanja za razne
stupnjeve tacnosti izrade i za razne vrste medusobnog naleganjnja delova u sklopu.
ISO sistem tolerancija sadrži i brojcane vrednosti dozvoljenih odstupanja, utvrdene za
odredeni broj stepena tacnosti izrade, za odredene položaje polja tolerancije
(dozvoljenih odstupanja).
Odredivanju tolerancija izvan standardima odredenog podučja dozvoljenih
odstupanja, moze se pristupiti samo izuzetno, kada neko standardno odstupanje ne
odgovara uslovima ili ako to trazi upotreba strane dokumentacije. Isto važi i za
1
tolerancije naleganja.

Slika1. Odstupanja na osovini i na rupi

Na slici 1 prikazan je položaj osovine u rupi. U vezi sa oznakama na slici 1,

moguće je dati sledeće definicije:
- nazivna mera osovine,
- nazivna mera rupe,
- najmanja (minimalna) mera osovine,
- najveća (maksimalna) mera osovine, Dd
- najmanja (minimalna) mera rupe,

Dg - najveća (maksimalna) mera rupe,

ds - stvarna mera osovine,
Ds - stvarna mera rupe,
T0 - visina tolerancijskog polja osovine, T0 = dg - dd,

Tr - visina tolerancijskog polja rupe, Tr= Dg - Dd,

ag - gome nazivno odstupanje za osovinu, ag = dg - d,
ad - donje nazivno odstupanje za osovinu, ad = dd - d,
Ag - gome nazivno odstupanje za rupu, Ag = Dg - D, Ad
- donje nazivno odstupanje za rupu, Act = Dct - D,
as - stvarno odstupanje za osovinu, as = ds - d,
As - stvarno odstupanje za rupu, As = Ds - D
 Nazivna mera služi kao osnova za definisanje granicnih mera i odstupanja.
To je mera koja se unosi na crtež elementa i dobivena je proracunom ili
konstruktivnim izvodenjem elementa ili sklopa. Pri grafickom prikazivanju,
nazivna mera je oznacena nultom linijom (linijom nultog odstupanja). Ako je
nulta linija povucena horizontalno, pozitivna odstupanja se nalaze iznad, a
negativna ispod nulte linije.
Stvarna mera se dobije merenjem pomocu merih instrumenata na vec
izradenom predmetu. Stvana mera osovine oznacava se sa ds, a stvarna mera rupe
sa Ds.
Granicne mere su one dve dozvoljene ekstremne mere, izmedu kojih se sme
kretati stvana mera elementa, pri cemu su ukljucene i same granicne mere. Na slici
1. se vidi da su granicne mere: dg (gomja) i dd (donja) za osovinu, a Dg (gonja) i Dd
(donja) za rupu.
Pri masinskoj obradi skidanjem strugotine, i izradi osovine, prvo se dođe do
gornje granicne mere dg i ta mera se naziva dobrom merom. Ako se osovina i
dalje obraduje, dolazi se do donje granicne mere dd i ta mera se zove loša mera.
Ako se i ta mera pri obradi pređe, osovina (element) se mora odbaciti (škart).
Kod rupe dobra mera je Dd (donja granicna mera), a loša mera Dg (gonja
granicna mera).
Nazivno odstupanje je algebarska razlika izmedu granicne mere i nazivne
mere (u podučju tolerancija, odstupanje je uvek algebarska razlika izmedu neke
mere i nazivne mere). Odstupanja se oznacavaju slovom "A" (za osovinu),
odnosno slovom "a" za rupu, a mogu biti gonje, donje i stvarne.
Tolerancija je razlika izmedu gome granicne mere i donje granicne mere,
odnosno apsolutna vrednost algebarske razlike izmedu gonjeg i donjeg odstupanja.
Tolerancija spoljne mere oznacava se sa To (osovina), a tolerancija unutrasnje mere
sa Tr (rupa).
Tolerancijsko polje je podučje ograniceno gonjim i donjim odstupanjem.
Stvarna mera osovine mora lezati u tolerancijskom polju osovine, a stvarna
mera rupe u tolerancijskom polju rupe.

3
 Slika 2. Položaji tolerancijskih polja za osovine

Slika 3. Položaji tolerancijskih polja za rupe

ISO sistem tolerancija i naleganja definise položaj tolerancijskog polja

u odnosu na nultu liniju, jednim ili u izvesnim slucajevima sa dva slova, i
to velikim slovima za rupe, a malim slovima za osovine. Položaj
tolerancijskog polja iste oznake u odnosu na nultu liniju je funkcija
nazivne mere. Slika 2 prikazuje odgovarajuce položaje tolerancijskih
polja za datu nazivnu meru u određenom podučju nazivnih mera za
osovine, a slika 3 za rupe.
Sledeći položaji tolerancijskih polja se koriste za oblast nazivnih
mera do 500mm:
 za osovine: a, b, c, cd, d, e, ef, f, fg, g, h, j, j8 , k, m, n, p, r, s, t, u, v, x, y, z ,
za, zb, zc
  za rupe: A, B, C, CD, D, E, EF, F, FG, G, H, J, Js, K, M, N, P,
R, S, T, U,, V, X, Y, Z, ZA, ZB, ZC

Tolerancijska
ancijska polja osovina a…, g leže ispod nulte linije, polje h ležina nultoj
liniji, polje j obuhata nultu liniju, polje k leži
lež na ili iznad nulte linije, a polja m
…z leže iznad nulte linije. Tolerancijska polja rupa r pa A…G leže uvek iznad
nule linije, poljee H leži na nultoj
n liniji, polje J na nultoj linij
liniji, polja K, M I N
leže na ili ispod nulte linije i polja P…Z leže ispod nulte linije.
Za oblast od 500 do 3150 mm koriste
k se položaji:
 za osovine: d, e, f, g, h, js, k, m, n ,p,r, s, t, u
 za rupe: D, E, F, H, Js, K, M, N, P, R, S, T, U

Brojne vrednosti tolerancija su propisane po ISO popisima, zavisno

zavis o od nazivne mere.
ISO sistem predviđa 18 različitih stepena tačnosti izrade prizvoda odeđenih kvalitetom
tolerancije.Osnovne tolerancije
olerancije su označene sa:
IT01, IT02,..IT16.

Područje nazivnih mera

Oznaka tolerancije se sastoji od slova i brojeva. Oznake su npr. 50h6 za osovinu ili
70H7 za rupu.

5
 3 SISTEMI I VRSTE NALEGANJA

Naleganje je odnos dva dela

del jednog sklopa (osovine i rupe), istih nazivnih mera, koji
proizlazi iz razlike njihovih stvarnih mera pre sklapanja.
Oznaka naleganjaa u ISO sistemu tolerancija, sastoji se od nazivne mere i oznake
tolerancijskog polja unutrašnje
nje i spoljne mere (rupe i osovine), a obeležava se, na
pimer, 40 H7/s6 ili 120 H8/d10.
H8/d10
3.1.2. VRSTE NALEGANJA

Naleganje može biti labavo,

labavo neizvesno (prelazno) i čvrsto čvrsto. Labavo
naleganje je ono kod kog je moguće
mogu e relativno pomeranje delova, odnosno kod kog
postoji zazor - osovina ne ispunjava rupu u potpunosti.

Čvrsto naleganje je takvo kod kog su delovi spojeni tako da se ne mogu kretati
nezavisno jedan od drugog, tj. kod kog postoji preklop - osovina je uvek veće od
rupe.

Prelazno naleganje je ono kod kog se ne zna unapred hoće li se javiti zazor ili
preklop, jer su tolerancije takve da se preklapaju.
 Sa slika se vidi da je labavo naleganje ono, kod kog je tolerancijsko polje rupe
u potpunosti iznad tolerancijskog polja osovine. Čvrsto naleganje je ono kod kog je
tolerancijsko polje rupe u potpunosti ispod tolerancijskog polja osovine, a
neizvesno je ono naleganje kod kog se tolerancijska polja osovine i rupe preklapaju.

Labavo naleganje

Prelazno naleganje

Čvrsto naleganje
Slika 4: Vrste naleganja
7
 4. SISTEMI NALEGANJA
Sistem ISO tolerancija daje mogućnost izbora velikog broja različitih
kombinacija tolerancijskih polja rupa i osovina. Da bi se u tome uveo red i
smanjio broj kombinacija za praktičnu upotrebu, stvoreni su sistemi po kojima se
podešava osovina prema rupi ili rupa prema osovini. Tako se usvaja jedan od
sklopnih elemenata kao jedinstven po svojoj toleranciji za celi niz naleganja
(sklopova), a tolerancija i položaj tolerancijskog polja drugog sklopnog
elementa određuju se prema nameni naleganja.

Prema ISO sistemu, naleganja se mogu ostvariti u sistemu jedinstvene rupe i

u sistemu jedinstvene osovine. U sistemu jedinstvene rupe za sve vrste naleganja,
rupa ostaje ista, a menja se mera osovine. U sistemu jedinstvene osovine, za
sve vrste naleganja osovina ostaje ista, a prema vrsti naleganja menja se mera rupe.
Prikazan je sistem jedinstvene rupe i jedinstvene osovine. U praktičnoj primeni,
više se koristi sistem jedinstvene rupe, jer je precizna izrada rupe uvek
komplikovanija od precizne izrade osovine.

Slika 5: Sistem jedistvene rupe

 Slia 6: Sistem jedinstvene osovine

Sistem jedinstvene rupe se primenjuje kod: alatnih mašina, motora SUS,

lokomotiva, parnih magina, automobila, železničkih vagona, avionskih motora,
presa, kompresora, ventilatora itd. Sistem jedinstvene osovine se primenjuje kod
sklopova za transmisiju, tekstilnih magina, pribora u finoj mehanici,
električnih mašina, transportnih uredaja i gde god se primenjuju vučeni
materijali. Prednost sistema jedinstvene rupe je u tome što zahteva manje
reznog alata (npr. razvrtača), a nedostatak je to što nije pogodan za obradu
vučenih materijala.
Budući da je broj kombinacija tolerancijskih polja rupa i osovina veliki, nije
opravdano ni ekonomično koristiti sve moguće kombinacije, pa standardi ISO i
SRPS daju preporuke za tolerancijska polja i naleganja. Prema tom standardu
naleganja prvog stepena prioriteta u sistemu jedinstvene rupe su: H7/f7, H7/h6,
H7/n6, H7/r6, H8/f7, H8/h9, H8/u8 (iznad 24 mm), H8/x8 (do 24 mm), H9/h9 i
H11/h9.
Naleganja prvog stepena prioriteta u sistemu jedinstvene osovine su:
F8/h6, H7/h6, F8/h8, H8/h8, C11/h9, D10/h9, E9/h9, F8/h9, H8/h9, C11/1111,
D10/h11.

TOLERANCIJE SLOBODNIH MERA

Na detaljnom crtežu treba razlikovati sljedeće vrste mera:
a) Funkcionalne mere,
b) Montažne mere,
c) Tehnološke mere,

9
 d) Slobodne mere.
Funkcionalne mere su u vezi sa kinematskom šemom mašine, kao i mere
dobivene proračnom, mere koje obezbeđuju odredenu masu elementa ili radnu
karakteristiku, mere koje obezbeđuju naleganja.
Montažne mere, su one mere koje su važne za sklapanje elemenata
(jednokratno sklapanje ili višestruko sklapanje i rasklapanje, zamena
dotrajalog dela).
Tehnološke mere su one mere koje obezbeđuju pričvršćivanje delova na alatnoj
mašini ili stavljanje u stezni alat.
Slobodne mere su one mere koje nemaju uticaj ni na naleganje, ni na
zamenljivost delova, tj. nemaju poseban značaj ni u pogledu funkcije, ni
montaže, ni obrade.
U principu se tolerišu samo funkcionalne, montažne i tehnološke mere, ali ni
slobodne mere se ne mogu izrađivati izvan nekih dozvoljenih granica
odstupanja. Standard propisuje tolerancije slobodnih mera ostvarenih obradom
skidanjem strugotine za četiri stepena tačnosti (tabela 5).

Tabela 1: Tabela slobodnih mera u mm

Navedeni standard daje vrednosti dozvoljenih odstupanja za mere uglova i za

poluprečnike zaobljenja i oborene ivice. Na svakom detaljnom crtežui treba da
stoji napomena o tome koji standard i koji stepen tačnosti se traži za
slobodne mere.

3.3. TOLERANCIJE OBLIKA I POLOŽAJA

Kao što se neka dužinska mera ne može uraditi apsolutno tačno, nije
moguće apsolutno tačno uraditi ni neki geometrijski oblik, kao ni ostvariti
apsolutnu paralelnost osa iii površina. Uzroci koji dovode do pojave odstupanja od
geometrijskog oblika ili od predviđenog uzajamnog položaja površina i osa u osnovi
su isti kao uzroci odstupanja kod dužinskih mera.
Na slici 7 je karikirano prikazano odstupanje oblika prema geometrijski
idealnom obliku.

Slika 7: Slika odstupanje od cilindičnog oblika

Tolerancije oblika i položaja u znatnoj meri poskupljuju proizvodnju i treba ih

primenjivati samo tamo gdje to zahteva funkcija komada iii ekonomičnost
proizvodnje, i to samo ako su veće ili manje od tolerancije prostora. Kad se već
moraju primeniti ove tolerancije, treba ih primnjivati uz princip
MAKSIMUMA MATERIJALA, gdje god je to moguće, jer se time znatno
smanjuje škart proizvodnje. Ove tolerancije se moraju u svakom slučaju
označiti na crtežu.
Zona tolerancije je zona u kojoj moraju ležati sve tačke jednog geometrij-
skog elementa (tačka, linija, površina, središnja ravan). U zavisnosti od tole-
rancije oblika i položaja i njene oznake na crtau, zona tolerancije može biti:
* površina obuhvaćena krugom,
* površina izmedu dva koncentrična kruga,
* površina izmedu dve paralelne linije,
* prostor obuhvaćen kuglom,
* prostor obuhvaćen cilindrom,
* prostor izmedu dve paralelne ravni i
* prostor obuhvaćen kvadrom.
Tolerancija oblika ograničava odstupanja jednog elementa od njegovog
geometrijski idealnog oblika. One određuju zonu tolerancije u kojoj posmatrani
11
element mora ležati i u kojoj sme imati proizvoljan oblik.
Tolerancije položaja obuhvataju tolerancije pravca, mesta ili tačnosti
obrtanja. One ograničavaju dozvoljena odstupanja od geometrijski idealnog
položaja dvaju ili više elemenata u odnosu jedan prema drugom, od kojih je
jedan utvrđen kao referentni element. Ako je potrebno, može se odrediti i više
referentnih elemenata (na pimer ležišni rukavci osovine). Tolerancija položaja za
jedan geometrijski element odreduje zonu tolerancije u kojoj taj element mora
ležati i ako nije data tolerancija oblika, mote imati proizvoljan oblik.
Na slici prikazani su geometrijski oblici jednog mašinskog elementa koji se
toleriše.

Referentni elementi su polazna baza za funkciju i izradu dela kod

primene tolerancije položaja. Referentni element treba biti najmanje tako
tačnog oblika kao zahtevana tolerancija položaja tolerisanog elementa. Po
potrebi treba propisati toleranciju oblika. Odstupanje oblika referentnog
elementa treba odrediti prema "uslovu minimum".

Teorijske mere su one mere koje su potrebne kao podatak za geometrijski

idealan pololožaj tolerancijske zone nagiba, lokacija i često za tolerancije oblika
površina i linija. Za ove mere ne važe tolerancije slobodnih mera.

Slika8: Primer označavanja teoijskih mera

Dozvoljena odstupanja izradenog komada ograničena su upisanim

tolerancijama oblika i pololožaja. Ove se mere ograduju tankom linijom u obliku
pravougaonika. Pimer takvog označavanja prikazan je na slici 8.
Mera uslov minimuma je ona granična mera koja daje minimum materijala
izradenog dela. To je najmanja mera osovine i najveća mera rupe.
Pri merenju odstupanja od oblika granične linije i površine moraju biti tako
postavljene prema stvarnom obliku, da se dobije najmanje odstupanje. Ako se o
ovome ne vodi računa, onda se dobiju veća odstupanja, što dovodi do pogrešnih
rezultata merenja.
Pri merenju odstupanja od položaja važi uslov minimuma za referentni
element. Ako je referentni element osa, treba izradeni komad izravnati prema
cilindru koji referentnu osu obuhvata s najmanjim mogućim prečnikom tog
cilindra (r1 na slici 10). Ako je referentni element jedna ravna površina, treba
izrađeni komad izravnati prema paralelnim ravnima koje referentnu ravan
obuhvataju s najmanjim mogućim rastojanjem izmedu tih ravni.

Slika 9: Postavljanje graničnih linija za odstupanje od oblika

Slika 10: Odstupanje oblika od kužnog oblika

Odstupanja oblika, mogu biti:

13
* Odstupanje od pravca (nepravost)
* Odstupanje od ravni (neravnost)
* Odstupanje od kruga (nekružnost)
* Odstupanje od cilindra (necilindričnost)

Odstupanje od oblika bilo kog profila

* Odstupanje od oblika bilo koje površine
Odstupanje od pravca definisano je cilindrom unutar kog se moraju nalaziti sve
tačke tolerisane linije.
Dozvoljeno odstupanje od ravnosti definisano je prostorom izmedu dve
paralelne ravni, izmedu kojih se moraju nalaziti sve tačke tolerisane površine.
Dozvoljeno odstupanje od kruga definisano je površinom izmedu dva
koncentrična kruga u istoj ravni. Linija profila elementa ne sme nijednom
taelom izlaziti izvan tog kru2nog prstena.
Dozvoljeno odstupanje od cilindra definisano je prostorom izmedu dva
koaksijalna cilindra. Površina omotača elementa ne sme nijednom tačkom izlaziti
izvan prostora izmedu tih cilindara.
Dozvoljeno odstupanje od oblika bilo kog profila definisano je površinom
izmedu dve obvojnice krugova ciji centri lek na liniji koja ima zahtevani
geometrijski oblik. Dozvoljeno odstupanje od oblika bilo koje povrgšine
definisano je prostorom izmedu dve obvojnice kugli čiji centri leže na površini koja
ima zahtevani geometrijski oblik.

Slika 11: Odstupanje od oblika

Odstupanja položaja, mogu biti:

Po pravcu:
* odstupanje paralelnosti
* odstupanje upravnosti
 * odstupanje ugla nagiba

Po mestu:
* odstupanje lokacije pojedinih osa i površina
* odstupanje centričnosti i aksijalnosti
* odstupanje simetričnosti
* Po položaju obrtnih površina:
* radijalno bacanje (radijalna izbočenost obrtanja)
* aksijalno bacanje (aksijalna izbočenost obrtanja)
Standardni simboli za označavanje odstupanja oblika i položaja na crtežima, prema
standardu, su dati u tabeli 2.
Oznake tolerancija oblika i položaja sastoje se od strelice koja pokazuje
povrgšinu odnosno liniju koja se toleriše i okvira u koji se unosi simbol vrste
odstupanja i velicina tolerancije. Referentna površina (referentni element) u odnosu
na koji se odstupanje druge povrgine tolerige oznaeava se referentnim trouglom
(slika 12).
Ako se podatak vrednosti tolerancije odnosi na osu i srednju ravan, kao na
tolerisani element, tolerisana se strelica postavlja u pravcu kotne linije, na jednu
od strelica kotne linije. Medutim, ako je tolerisani element neka površina ili linija,
ali ne i osa, referentna strelica mora biti pomaknuta od kotne strelice u stranu.

Slika 12: Primeri obeležavanja tolerancija oblika i položaja

Kod tokarenih delova često se daju kombinovana odstupanja oblika i

položaja (aksijalno i radijalno bacanje), jer se vrlo jednostavno mogu meriti. Kod
zadavanja dopuštenih odstupanja oblika i položaja potrebno je misliti na
međuzavisnost tolerancija mera, oblika i položaja. Obično se tolerancije
položaja i oblika ograničavaju na priblizno polovinu tolerancije mere.
15
 Tabela 2: Označavanje tolerancije oblika i položaja

3.4. SLOŽENE TOLERANCIJE

Ako je jedna mera zavisna o drugoj, napimer, mera "x" na slici, odnosno
ako se nekoliko delova naslanja jedan na drugi, kontrolom tolerancija mora se
utvrditi medusobni uticaj tolerancija. Za utvrđivanje jedne granične mere zavisne o
drugim merama važi sledeće:
* Ako je neka mera zbir pojedinih mera, onda je najveća mera zbir
pojedinih najvećih mera, a najmanja mera zbir pojedinačnih
najmanjih mera.
* Ako je mera razlika dveju pojedinačnih mera, onda se najveća mera
dobija iz razlike gornje granične mere (veće mere) i donje granične
mere (manje mere). Najmanja mera dobije se obratnim postupkom.
* Razlika graničnih mera neke mere, sumarna tolerancija, jednaka je zbiru
pojedinačnih tolerancija.
* Ako se potrebna mera dobiva sabiranjem i oduzimanjem pojedinih mera
(mera x na slici), korisno je izraditi lanac mera (slika Lanac mera). Počinje se
i završava crtanjem lanca mera na traženoj meri i utvrduje pozitivan,
odnosno negativan smer

Slika 13: Međusobna zavisnost mera

Slika 14: Lanac mera

Najveća mera zavisne mere dobije se sabiranjem gornjih graničnih mera

negativnih članova lanca mera. Najmanja mera dobije se obratnim postupkom.
Iz toga proizlazi za gonji pimer:
xg = 45,0 - 40,0 + 10,05 + 20,01 = 35,06

xd = 44,9 - 40,1 + 9,95 + 20,0 = 34,75

Tolerancija se tada dobiva iz T = xg - xd = 35,06 - 34,75 = 0,31. Tolerancija je jednaka
17
sumi svih pojedinačnih tolerancija:
T = 0,1 +0,1 +0,1 +0,01 =0,31
Sabiranje tolerancija može zavisnoj meri dati približno velike vrednosti
surname tolerancije i konstruktor ih mora uzeti u obzir.
* U zatvorenom lancu mera bar jedna mera mora biti netolerirana.
* Mera s malom tolerancijom koja je funkcionalno uslovljena, ne sme se
određivati s većim brojem tolerisanih mera

Slika 15: Kotiranje tolerancija

Dok se kod pojedinačnih delova sumarna tolerancija dobije na navedeni

način, kod većeg broja delova koji se nalaze jedan pored drugog, uvijek dolazi do
stvaranja sumarne tolerancije. Radi toga nije moguće na vratilu fiksirati mašinski
deo pomoću uskočnika bez zazora. Slika prikazuje takav slučaj. Isto tako aksijalni
zazor kod većeg broja delova na vratilu može biti znatna. Ako, na pimer,
tolerancija pojedinačnih delova (ukpno 6), na vratilu iznosi 0 mm, a tolerancija
sigurnosnog prstena (kojih takode ima 6) 0,06 mm, onda će sumarna tolerancija biti
čak 0,36 mm. Tako veliki uticaji tolerancija su nedopustljivi. Uticaj sumarne
tolerancije na dopuštenu meru može se ograničiti zadržavanjem istog konstruktivnog
oblikovanja samo pomoću uskih (i istovremeno skupih) tolerancija pojedinačnih
delova. Time se, doduše, ostvaruje izmenljivost, ali troškovi izrade mogu jako
porasti. Prema broju pojedinačnih delova koji su smešteni jedni pored drugih, kod
postupka s minimalno maksimalnim merama, tolerancije moraju biti jako uske.
Verovatnoća da će se kod više od triju delova koji su smešteni jedan pored
drugog naći delovi s graničnim merama, vrlo je mala. Zato se za izračunavanje
sumarne tolerancije mogu koristiti i statističke metode. Druga mogućnost za
savladavanje sumarnih tolerancija, koja ne zahteva tako uske tolerancije, je
upotreba izmenljivosti grupe delova iii metoda kompenzacije. Kod metode
izmenljivosti grupe delova, svaki deo dobiva široka polja tolerancije. Delovi se
mere i grupišu tako da se ukupna željena mera dobije u uskim granicama
tolerancije. Kod metode kompenzacije vrši se prilagodavanje jednog dela, po
mogućnosti onog koji se montira poslednji.
Slika 16: Sumarna tolerancija kod većeg boja delova

19