IKS, Beograd, 21.11.2018 slobodan.bjelic@pr.ac.

rs,
Uzemljivački i gromobranski sistemi poslovnih objekata

Sadržaj predavanja:
1. Uzemljivački i gromobranski sistemi poslovnih objekata.
2. Specijalni uzemljivački sistemi.
3. Bezšumno uzemljenje.
4. Antikorozivni uzemljivači.

1. UZEMLJIVAČKI SISTEMI POSLOVNIH OBJEKATA,

Zakoni o planiranju i izgradnji, PP zaštiti i zaštiti životne sredine oslonjeni na standard ISO14001 i SRPS
o zaštiti od groma nisu usaglašeni sa standardima EN, IEC, ISO ali ih se projektanti pridržavaju.
U SRPS su usvojene norme EN 62305 Gromobranska zaštita ali se one se ne bave zašti-tom unutrašnjih
prostora koji su sa razvojem elektronike i računara postali nebitni. Komisija IEC/TC 81-zaštita od groma
na konferenciji u Firenci 2001 donosi norme IEC62305 koje treba da reše problem unutrašnje i spoljne
zaštite. Standard je rezultat merenja ATM pražnjenja u prirodi, ispitivanja i podataka o štetama usled dej-
stva udara groma. RS je, kao član u obavezi da normi IEC 62305 da status nacionalne a da staru poništi.
Osim norme EN 62 305 rešenje podrazumeva primenu, EN 50 162–Zaštita od lutajućih struja kao i:
1. A. IEC 50364–Zahtevi za sisteme uzemljenja
Otpornosti uzemljenja uzemljivača, Rz u TT mreži ne sme da bude veći od vrednosti iz tabela 1,2
RA∙IA<50V - vrednosti iz tabele 1(IA struja kvara u aktivnoj fazi, RA otpor petlje kvara koja obuhvata Rz,
otpornosti koja odgovara impedansi ZLOOP= Zph.ACTIVE + ZEARTH + Z NEUTRAL + Z TX(ph.winding transformer), ili
Rt×IAmax< 50V Rz - Otpor uzemljenja respect, Rt pri korišćenju osigurača, od vrednosti u tabeli 2 .
Maksimalna otpornost uzemljenja,Rz[Ω]
IΔn (A)n (A)
50 [ V] 25 [ V]
3A 16 8
1A 50 25
500 mA 100 50
300 mA 166 83
30 mA 1666 833

Tabela 1. Maksimalna otpornost uzemljenja, određene prema struji IΔn.n.

Ako se osigurač koristi u TN-C-S, PEN ne sme da bude iza osigurača na strani opterećenja. Spoj PE i
PEN se izvodi ispred osigurača na strani opterećenja. Pored T1. je primerTN-C-S sistema (neutralna i
zaštitna funkcija spojene u istom provodniku samo u delu sistema a u drugoj tački se razdvaja u PE i N.
PEN vod se koristi od ET do priključnog mesta gde se deli na PE iNi zatim razvodi u objektu do
prijemnika.Vod PEN (PE)TN mreže mora da ima radno uzemljenje po IEC 60364.
Ako se koristi prekostrujni osigurač i automatski prekidač važi sličan uslov za Rz =Rt , , iz tabele 2:
2 4 6 10 16 20 25
In (A)
Osigurači Automatski 6.69 2.86 1.92 1.08 0.75 0.56 0.42
Učinski 5.43 2.70 1.79 1.08 0.77 0.59 0.46
Karakteristike B 5.00 2.50 1.67 1.00 0.63 0.50 0.40
osiguraća C 2.50 1.25 0.83 0.50 0.31 0.25 0.20
D 1.25 0.63 0.42 0.25 0.16 0.125 0.10
L 4.76 2.38 1.59 0.95 0.64 0.51 0.41
U 2.08 1.04 0.69 0.42 0.28 0.22 0.18
Tabela 2. Karakteristike uzemljenja kada se koriste prekostrujni osigurača i automatske sklopke:
U TN i TT mrežama, vrednost zajedničkog uzemljenja, za VN i NN (zvezdište ET) se određuje iz RB
<Ud/Iz, gde RB EF],ukupni otpor uzemljenih svih PEN vodova koji idu iz TS uz dodatak otpora ET.
Ud-dodirni napon koji ima vrednost u mreži TN 50V, u mreži TT 125V (na uređajima nn, je to 50V).
Iz -struja zemljospoja na vn delu (kapacitivna/struja odvoda) ili struja 1 KS u kompenzovanim mrežama:
I Amax=300A, u kablovskim I Amax =1500A, u nadzemnim i mešovitim mrežama je I Amax =450A.
Otpornost uzemljenja mora da bude srazmerno mala vrednost u skladu sa vrednostima iz tabele 3.
Tabela 3: Otpornost zajedničkog uzemljenja VN i NN, RB [Ω] za Iz u odnosu na napon dodira Ud
Ud Otpornost zajedničkog uzemljenja VN i NN, RB [Ω] za Iz
300 A 450 A 1500 A
50 V 0.167 0.111 0.033
125 V 0.417 0.278 0.083
Ako očekivanja nisu ispunjena moraju se uzemljenja na VN i NN strani podeliti(NNstrana se uzemlji van
transformatora (na prvom ili drugom stubu NN voda) a oko transformatore se izvede izolacija površine.
Prstenasti B se položu direktno u zemlju/temelje objekta (ex.JUS N.B4.800), SRPS IEC60364-5-54-2012/
A11,SRPS EN62561-2-2013.Mrežasti uzemljivači: se sastoje se od više pravougaonih petlji Otpor se
računa kao za pločaste kad se površina kruga zameni ukupnom površinom mreže uzemljivača.
1. IEC 50364:Uzemljenje kao zaštita od povreda elekričnom strujom i strujom groma se koristi za
uređaje napajane u TN, TT i IT mrežama/instalacijama (opasni dodir neaktivnih delova),
U TN mreži je normirano da je otpor radnog uzemljenja uređaja ne bude veći od 5 Ω,
RB svih izlaznih vodova iz TS ne bude veća od 2F (za spec.otpornost veće od 200 Fm, važi RB<ρ /100),
_ su PEN ili PE vodovi spojeni na uzemljenje :
nadzemni vod na svakih 500m i na kraju, ogranak dužine do 200 m na kraju, u kablovskom dužim od
200m od mesta prethodnog uzemljenja na njegovom kraju,
u GRT u objektu, ako objekt ima transformator (ili su oni od nijbližíh mesta uzemljenja dalje od 100
m),
Za PEN i PE vodove i ogranake na kraju otpor uzemljenja ne mora da bude veći od 5Ω. Uslov je da
na uzemljenju napon stvoren strujom kvara IA, koju zaštita isključi brzo ne preće bezbedni nivo 50V/25V.
(u umetku to je struja koja se prekida za 5s,a u prekostrujnoj zaštiti rezidualna struja). Otpornost uzemlje-
nja RA mora da bude: RA 50V/IV/IA za normalne i opasne prostore ili,RA 25V/ IA za vrlo opasne prostore.
Otpornost uzemljenja gromobrana, za obične uslove, ne mora da bude veći od 15 F i u uslovima TN
mreže ne treba koristiti trake duže od 20m. Iz ovih uslova su preporučene vrednosti otpora zajedničkog
uzemljenja uređaja prema vrsti mreže i za gromobransku zaštitu: tabela. 4, max.otpornost uzemljenja:
Tabela 4 : Uzemljenje zaštite od groma se izvodi na objektima sa gromobranoima za razne vrste ODS.
Vrsta Uslovi za uzemljenje Maksimalna otpornost Gromobranska zastita[F]
mreze uzemljenja[F] Ne postavlja se Postavla se
TN Od najbližeg Λ 100 m Ne mora da bude Ne mora da 15
uzemljenja uzemljen* bude uzemljen
>100 m 15 15 15
>100m na kraj voda 5 15 5
TT Strujni osigurač 500 100 100 15
IΔΔa [mA] 300 167 167 15
100 500 500 15
30 500 500 15
IT Tip kvara kao TT Osig.IΔΔa [mA] 500 100 100 15
IΔΔa [mA] 300 167 167 15
IΔΔa [mA] 100 500 500 15
IΔΔa [mA] 30 500 500 15
Kao TN UL = 50 V 50/Id 50/IdE500F**] 15
UL = 25 V 25/Id 25/IdE250F**] 15
*) Kao uzemljenje služi spoj neaktivnih i stranih provodnih delova na vod PEN ili PE u električnoj mreži.
**) ako se respektuje struja prvog (direktnog) kvara, kada je IΔd = 100 mA.
 2. Proračun uzemljenja, razvrstanih prema vrsti uzemljivača (Tabela 5 , oblik i tip uzemljivača)
Tabela 5 Tipovi i vrste uzemljenja i uzemljivača primenjenih za zaštitu od ATM pražnjenja, IEC 50364
Oblik i dimenzije Karakteristike
Otpor uzemljenja [Ω] Uslovi Otpor uzemljenja [Ω] Uslovi
Egzaktni izrazi primene približni izrazi primene
ρ 4⋅l d 1 d
R= ln l>> R[Ω ]= l>>
2⋅π⋅l d 2 0.9η 1 2
[ n+ ]
l R1 R0 razmere
Štapni R=0. 9 l=1-3m
d Priblиžni
izraz**
Trakasti ili žični ρ 2l l l>> d ρ l>> d
Trakasti širine b: d= b/2, z=h R= ( ln +ln ) R=2 razmere
2 π⋅l d 2z l 10-50m
z << l /4
Prsten. traka ili žični traka ρ 8D l D ρ D
širine b: d= b/2 , z=h R= ( ln +ln ) z<< R=2,1 >>10
2π2D d 2z 2 l ili z
R=2ρ/3D
D>> d

Zrakasti-Traka/ žični h=z<< l

R=
ρ 2⋅l
( ln +1 )
D>> d
R=2,1
ρ l<30 m,
4 π⋅l d l l
>> d
4
Mrežasto uzemljenja Otpor uzemljenja [Ω] Primedba: Za mrežu flesibilnog oblika
Uzorak po približnoj proceni površine S
1 1 4S
R= ρ(
l …ukupna
+ )
2D l Priblиžni izraz**
dužina provodnika
D=
√ π

Tabela 6:Približne vrednosti specifične otpornosti tla u kojima je postavljen uzemljivač IEC 50-364
Vrsta zemlje Srednja vrednost ρ [Ωm]
Humus 30
Oranica, glina 100
Vlažni pesak 200 do 300
Vlažni kreč sa malim sadržajem peska 300 do 500
Suvi pesak ili kreć 1000 do 3000
Suvo kameno tlo 30000 do 10000
Betonski temelji 100 do 150
Srednja vrednost (ρ) tla: ne zavisi samo od vrste tla, nego i od toplote, vlage, dubine na kojoj je
uzemljivač; od godišnjeg doba. Smrznuta zemlja i slatka voda imju lošu provodnost.
Približne vrednosti specifičnih otpornosti tla mogu se odrediti iz dijagrama po standardu IEC 50-364 za posebne
oblike i dimenzije (Primer: štapni uzemljivač, otpornosti tla ρ=100Ωm, i ρ=1000Ωm)
Oblik i dimenzije Specifična otpornost tla (ρ) [Ωm]
Štap - prečnik 100 1000
d [mm] Dubina 1 [m] Dubina 6 [m] Dubina 1 [m] Dubina 200 [m]
8 100 24 600 20
10 95 23 450 15
15 90 22 420 12
 20 75 21 400 10
Približne vrednosti otpornosti uzemljenja ostalih 3 tipa uzemljivača mogu da se odrede matemičkim operacijama ±:
prstenasti –vrednost + 5% (za deo uzemljivača za koji se uzima njegovo kolo)
ρ
Ru =1. 05⋅2,1
l
zrakasti –vrednost + 10 % (uzima se deo svih zrakova)
ρ
R=1,1⋅2,1
l
temeljni –vrednost ± 20%(za prosto kolo uzemljivača temelja –mrežasti doda se 20%), ako je uzemlji
vač armirani temlej bez oblika strukture kruga ili četvorugla sa armiranom strukturom oduzme se 20%)
1 1
R[Ω ]=ρ [ + ]
2D l
sistem štapnih uzemljivača spojenih trakasim provodnikom za uzemljenje :
1
R[Ω ]=
0.9η 1
[ n+ ]
R1 R0
gde je, R1 -otpor uzemljenja štapnog uzemljivača, n - broj štapova, R0 - otpor uzemljenja bez štapa, -
koeficijent primene štapa (za manje razmake između štapova je do 0,3, a za velike razmake do 0,8)

Slika 3: Mogući raspored i vrste uzemljivača za šaštitu od ATM pražnjenja i sistem uzemljenja ODS
Sl. 4. Merenje specifične otpornosti tla izvedeno sa profilisanim Wennerovim uparenim elektrodama. NE
naponska, PE strujna elektroda
Temeljni uzemljivač:Temelj nije homogen i nema čvrste dimenzije: Ranija formula: R=ρ/πD,l=πDD,l=πD,l=πDD (Ω)
gde je: D = prečnik polusfere za koju je zamišljeno da je jednake zapremine kao i betonski temelj
sa ukopanim armaturnim provodnikom; ρ=100 – 150 (Fm) za uzemljivače u javnoj rasveti. , tabela 6.
Za prstenasti trakasti uzemljivač gde D prečnik prstena: IΔskustvena nekadašnja formula R=2ρ/3D (Ω)Ω))
Projektovani sistem uzemljenja zbog bezbednosti korisnika objekata mora da obuhvati primenu uzemljivača malih
otpora sposobnih da odvedu struje struje ATM pržanjenja kratkih spojeva u zemlju.
Za merenje specifične otpornosti tla postoje razni metodi ali se najviše korist metoda sa Wenerovim uparenim
elektrodama. Electrode su zabodene u tlo u istom pravcu sa konstantnim razmakom (a) a njihova udaljenost
približno određuje debljinu merenog oblika. Šema metoda je prikazana na sl. 4.
Specifična otpornost tla se računa po formuli: 2a U/I: - merena specifična otpornost (Ω.m), m), U (V)
napon između naponskih elektroda I struja kroz strujne elektrode a-razmak izmeđi elektroda (m).
 Za EDB preduzeća važan je i nivo struja zemljospoja. Ako nije prinudno ograničen, nivo struja VN strane je
nivo struje 3KS uz uslov da su svi otvoreni metalni delovi TS «spojeni i uključeni na uzemljivač» a uzemljenje
izvedeno kao mreža provodnika ispod TS. Struja kroz uzemljivač povećava njegov potencijal ka referentnoj
«tački zemlje nultog potencijala».Struja Iz=10kA, u uzemljivaču 0.5F stvori potencijal 5000V. Bezbednost se
osigurava ekvipotencijalnim «kavezom», Uzemljenje je deo spoljnog LPS čiji je zadatak ravnomerna raspodela
dospele struje groma u površinski deo zemlje da se ne stvore opasne razlike potencijala na raznim mestima
štićenog objekta.
Za objekat je bolje planirati isti tip sistema uzemljenja za sve namene: zaštitu og groma, prenapona, NN
instalacije i uzemljenje telekomunikacionih sistema, zaštitu od napona koraka i dodira. Uzemljenje se mora
spojiti sa sistemima za izjednačenje potencijala.
Preporučuje se vrednost otpornosti uzemljenja do do 10 Ω. Vrste uzemljivača :
– po obliku: štapni, cevni, trakasti, žični, pločasti .
– načinu polaganja:ugrađeni temeljni, metalni u betonskim šuplinama, prirodni temeljni
1. B. GROMOBRANSKI SISTEMI POSLOVNIH OBJEKATA - ugroženost od udara groma
Prenaponi i opasne struje nastaju iz dva razloga (:IEC, 62 305–1)
- usled brzih promena gradijenta potencijala u blizini zemlje,
- usled neposrednog udara lidera pražnjenja u provodnike ili delove električne opreme.
U fizici je bila aktuelna teorija da su oblaci u atmosferi provodne sredine sa (±q) naelektrisanjima, a udare ATM pražnjenja prati
pojava lidera=stabla,svetlosni efekt/munja i zvučni/grom.Pražnjenje je proces u elektrostatici u kondenzatoru sa oblogama od
dva susedna oblaka ili oblak i zemlje. Svetlost stvaraju opterecenja koje se krecu brzinom c≈3∙10V/I8 (Ω)m/s). Model procesa je kolo
sa parametrima sopstvene induktivnosti i kapacitivnosti čije trajanje određiju ti parametari. Ta teorija je odbačena iz dva razloga:
- vazduh može da bude manje ili više provodan ako se u njemu slučajno nađu joni i elektroni, a
- oblak je savršena izolacionu sredina i molekuli vode vezuju slobodne jone iz atmosefere.
Izolovane vodene kapi kiše kretanjem pod uticajem gravitacija i električne sile prenose električna opterećenja kroz oblak.
Kapi,realne mase, se postepeno šire u proceu jonizacije što znači da je pražnjenje oblaka spori proces i različit od brzog
pražnjenja usled pojave prenapona u elektrostatičkogm sistemu kondenzatora sa provodnim oblogama.
Satelitski snimci munja pokazuju da trase munja duhova nastaju pod uticajem kosmičkih zraka iz izvora u svemiru.
U dovoljno jakom električnom polju mogu se stvoriti nosioci naelektrisanja i reč je o trenutnoj jonizaciji.
C.T.Wilson: Elektrostat. opterećenje olujnih oblaka je Q = (10÷50)EC].a jačina polja E= -gradφ opada brže u zoni gradφmax,
delovi voda svrstani u aktivne zone obuhvaćene liderom obično su manji od 2 km.
I G.C Simpson E5], je merenjem električnih polja u blizini zemlje utvrdio vrednost od 200EkV/m] a USA autori navode vrednost
od 300EkV/m].Smatra da su potencijali ATM pražnjenja su oko V ≈ (1-10)10 3 kV.
Vrednost struje koja nastaje u pražnjenjima između oblaka i zemlje je veoma promenljiva a izmerene su i struje I≈150 kA.
Polaritet napona ATM pražnjenja je vrlo sporan. Prema Simpsonu pozitivna pražnjenja’ su 1÷10 puta češća od negativnih ali je u
USA detektovan veći broj ’negativnih pražnjenja’ od pozitivnih. Protivrečnost je samo prividna jer prema Simpson-u ’negativni
udari’’dospevaju do zemlje u jednoj tački, putem ‘lidera–stabla’. Oni bi zato morali da budu mnogu jači od ’pozitivnih udara’
kod kojih put do zemlje ide preko ogranaka’strimera’ a svaki ogranak prenese samo deo ukupne količine elektriciteta. Lewis je
zabeležio udare struje od 3000 do 5000A u slučaju ‘pozitivnih pražnjenja’a ‘’negativnih ’’ od 10÷150kA. Detektovani prenaponi
u vodovima nemaju tačan oblik; oblike kvare prigušenja i izobličenja pre nego što stignu do instumenta za detekciju. Sva
merenja ukazuju da vreme čela talasa (vreme rasta od pojave talasa do trenutka dostizanja maksimum) iznosi τ f =(1 ÷10) ms a
ukupno vreme, začelja τt=2 s (nekad do τ t=(200÷300) s . Udari groma se ponavljaju u razmaku τ f ( ms) a lider ne udara u
najviše tačke objekta, u vrhove bliske naelektrisanim oblacima kao ni u tlo koje ima veću provodnost.
Francuska,Nemačka,Ruska istraživanja pokazuju da grom često udara u tačke geološkog diskontinuiteta, gde je
vazduh izložen jonizaciji radioaktivnih-Ra stena ili vodenih površina koje sadrže Ra rastvore.
Efekti struje groma su posledica kinetičke energije„udarnog talasa“ čiji je oblik određen u EN 62 305-1 .
T1 – vreme čela čela strujnog impulsa(10 s mikrosekund), virtuelní parametar definisan kao 1,25 puta veći
vremenski interval između trenutka dostizanja 10% od 90% amplitudne vrednosti struje .
T2 –vreme začelja strujnog impulsa (350s) virtuelní parametar definisan kao interval od efektivnog početka O1 do
trenutka u kome opadne struja na ½ amplitudnevrednosti (impulsni deo).
Stepen ugroženosti veliki , za prvi udar struje, IΔ=200 (150) kA, T1/T2 = 10/350s , trajanje T = 0.5 s.
Stepen ugroženosti veliki, naknadni udar struje IΔ =50 (37) kA, T1/T2 = 0.25/100s , trajanje T = 0.5 s.
Stepen ugroženosti normalni, Za prvi udar struje, IΔ =100 kA, T1/T2 = 10/350s , trajanje T = 0.5 s.
Stepen ugroženosti veliki, naknadni udar struje, IΔ=25 (37) kA, T1/T2 = 0.25/100s , trajanje T = 0.5 s.
Udar ima malu energiju (kWh), pri udaru koji traje samo 0, 001 s ali stvori visoki napon. Impulsna struja
bude veća i od 200 kA i sa efektima koji su slični dejstvu VF struja. Pri udaru groma u objekt nastaju
štete–požari, destrukcije delova za izolacij, prekidi tanjih vodova i posledice zbog
• toplotnih (termički) efekata
–zbog toka struje kroz provodnike LPS (Lightning Protection System) – sistem zašite od groma, zavise od
preseka, otpornosti i ef. vrednosti struje, materijal postanje provodan i sledi direktan kontak sa strujom.
• mehaničkih efekata
– zavise od amplitude (pik) i trajanja ulazne struje, mehaničke fleksibilnosti konstrukcije objekta
–zbog struje mogu da porastu gasni parametari vode, nastane eksplozija i destrukcija materijala
• elektrodinamičkih efekata zbog sila između paralelnih vodova i posledice je odvajanje klema :
μo l l
F(t )= i 2 (t ) =2⋅10−7 i 2 (t )
Vrednost elektrodinamičke síle, EN], : 2π d d (1)
μ0–permeabilnost vakuma E4π10-7H m-1],struja EA] l–dužina vodova Em], d–razmak paralelnih vodova Em]
• elektromagnetnih efekata nastaje napon koji zavisi od razmaka od strujne konture i veličine petlje ali je
posledica toka struje kroz sistem gromobrana koja stvara promenu magnetno polje oko vodova LPS.
U petlji se indukuje napon,
us [V ] slika 5.a, čija je vrednost: us =k u⋅l⋅( di / dt ) (2)
V di kA
k u −[ ] [ ]−
mkA/ μs faktor petlje, l[m ]− dužina petlje paralelne sa vodom, dt μs strmina struje
groma
– toplota – izazvana struje u oštrim krajevima u petlji, intenzet iskrenja zavisí od specifične energije.
– naponi– struja pri prolasku kroz petlju indukuje dopunske napone.
– pozitvna i negativna korona pražnjenja su opasne u sredina u kojima je prisutno tečno ili gasno gorivo.

Sl. 5.a: Vrednost indukovanog napona us u petlji instalacije , b) Parametri strujnog impulsa .
Efekti struje groma su pojedinačni ili zajednički.Male energije imaju velike štetne efekte iako traju kratko
što znači da je važan i nivo snage i trajanje njenog oslobađanja. Zaštita od ATM pražnjenja izvodi se po
normama EN 62305-4 ed.2 kao SPD 1 zaštita od prenapona na tačno odreenim mestima. U geografskim
i klimatskim uslovima, u RS, se mogu pojaviti struje od 20 ÷ 40kA, a struje iznad 100kA samo izuzetno.
Oblik struje groma dat je na slici 5.b., i– trenutna vrednst impulsne struje, O1–početak strujnog impulsa.
GLAVNI PARAMETRI STRUJE GROMA
Standardi oblik impulsa ATM je 1.0/50s, sklopnog 100/1000s, : parametri struje groma: I- amlitudna vrednost
struje (crest value lighting current), prvog i naknadnog udara struje munje kada je,E LPS I-IV]:
Slika 6.a: Dijagram prvog talasa atmosfersog pražnjenja, b) Parametri dugog strujnog talasa (2ms<T long<1s), Tlong
–ukupno trajanje dugog strujnog talasa, kada vrednost struje u vreme rasta iznosi 10% ef.vrednosti struje za vreme
pada, Qlong –ukupno naelektrisanje dugog strujnog talasa, i – očekivana vrednost a IΔ – ef. vrednost impulsne struje
Talasni oblici karakterišu LPS (sistem zaštite od groma) izložene prvom udaru. Termička jonizacije u više od ½
pražnjenja je posledica kraćih pražnjenja i impulsa trajanja T< 2ms ili dugihT >2ms., Slika 6.a, b.
Atmosferska pražnjenja, ATM, impaju impulsni karakter.m), Osnovni parametri opisani su u tabeli
7: :
a) amplitudna vrednost struje I [A],
– je uspostavljena kao dostignuta maximalna vrednost toka struje u prvom delu trajanja ATM pražnjenja
– značajan parametar za dimenzionisanje prihvatnog sistema
– određuje maksimalni pad napona na otporu uzemljenja, važna za rast potencijala prema zemlji.
– iz ove vrednosti se računa maksimalna vrednost napona koraka i dodira u blizini štićenog objekta
b) nalektrisanje (količina elektriciteta) ATM pražnjenja – integral struje u vremenu Q=∫ idt [C]….. (3)
je sastavljeno od 2 komponente: od impulsne struje , Qs, i naelektrisanja dugog pražnjenja Ql=Qlong .
– značajan parameter za dimenzionisanje provodnika spusnih vodova struje groma.
– utiče na razmenu energije na mestu udara-struja groma prodire kroz izolacione materijale i razara hvataljke ili
zaštitnih iskrišta i povećava toplotu odvoda i spojeva
– najveći uticaj na požare na materijalima ima struja ATM pražnjenja dužeg vremenskog trajanja
c) specifična energija je jednaka vrednosti drugog dela impulsne struje EW/R]=∫ i2dt EkJ/F] .
– je energija razvijena u jediničnoj otpornosti 1 Ω i – utiče na izbor minimalnog preseka provodnika ,
– značajna je za zagrevanje i elektrodinamičke uticaje u provodnicima kroz koje prolazi struja groma .
d) vreme trajanja ATM pražnjenja T [s] – je vreme prolaska struje groma kroz meto udara
Tabela 7: Maximalne vrednosti parametara u zavisnosti od zaštitnog nivoa i stepen ugroženosti
Veličina Jedinica Veličina struje groma Nivo zaštite
I II III i IV
Prvi strujni impuls
I kA Amplitudna vrednost struje 200 150 100
Qimp C Elektrostat.opterećenje strujnog impulsa 100 75 50
W/R kJ/F Specifična energija 10000 5600 2500
T1/T2 μs / μs Vrednosti vremenskih konstanti 10/350
Naredni strujni impuls
I kA Amplitudna vrednost struje 50 37.5 25
Δn.I/Δn.t kA/ μs Srednja vrednost strmine struje 200 150 100
T1/T2 μs / μs Vrednosti vremenskih konstanti 0.25/100
Strujni talas dužeg trajanja
Qlong C Elektrost. opterećenje dugog str.impulsa 200 150 100
Tlong s Vrednost vremenske konstante 0.5
Ukupno elektrostatičko opterećenje pri pražnjenju
C Ukupno el. stat. opterećenje pri pražnjenju 300 225 150
e) prosečna (statistička) strmina struje , di/dt . . [kA /μs]s]
(4)
– definiše promenu vrednosti struje u vremenu, ima veliki uticaj na indukovanie napone u instalacionim petljama.
Služi za određivanje bezbednog razmaka instalacija od elemenata gromobranske instalacije.
Parametri su važni za fizička objašnjenja u LPS i utiču na pojavu kvarova pojedinačno ili kombinovano.
IEC 62305 –Zaštićena površina je referentni broj sume vrednosti parametara struje groma koji odgovara uslovu da
normirane maksimalne i minimalne amplitude ne prekorače prirodne vrednosti ATM pražnjenja (SRPS-
ekv.prihvatna površina objek=površina tla koja ima istu učestalost udara groma kao štićeni objekt)
• maksimalne vrednosti –kriterijumi za dimenzionisanje i planiranje komponenti ATM i prenaponske zaštite: izbor
preseka, debljine metalnih delova, strujno opterećenje SPD, udaljenosti od opasne korone .
• minimalni razmak –određuje prosotor zaštite hvataljke spoljne g zaštite od prvog udara (poluprečnik rotirajuće
sfere na vrhu prihvatnog sistema i zaštitnu zonu LPZ 0B, koja bi bila izložena prvom udaru. , IEC 62 305 – 3, 4.
ATM pražnjenje se može definisati kao štetna vrednost ako se utvrde nivoi zaštite LPL1–4 (Lightning
Protection Level). Za svaku površinu zaštite treba uzeti podatke iz tabele 8.
Tabela 8: Granični parametri i verovatnoća struja struje groma, IEC 62 305 – 1,
Zaštitni nivo Maksimalna vrednost Minimalna vrednost
Kriterijum dimenzionisanjsa Kriterijum za očekivanu struju groma
Maxim. verovatnoća da je Maxim ampl verovatnoća da je Radijus
amplituda struje struja groma manja struje groma struja groma manja rotirajuće
groma , kA od maxim.% kA od maxim.% sfere r(m)
I (1) 200 99 3 99 20
II (2) 150 98 5 97 30
III (3) 100 97 10 91 45
IV (4) 100 97 16 84 60
RIZIK OD UDARA GROMA, IEC 62 305 –2. Štete i gubici zbog dejstva različitih udara groma,
Razlozi oštećenja: Udar groma ( i tok struje kroz mesto udara ) si glavní razlog oštećenja objekta i tehničkih mreža.
U odnosu na mesto udara moguće varijante su:
S1 –udar u objekat (udar koji zahvata direktno štićeni objekt)
S2 – udar u blizini objekta (udar u blizini objekta koji može da stvori opasni prenapon)
S3 – udar u tehničku mrežu čiji se deo uvodi u objekat (kroz vodove/delova u spoju sa delovima objekta)
S4 – udar u blizini tehničkih mreža koje se uvode u objekat (ako grom udari vrlo blizu vodova ili u deo tehničke
mreže spojene sa štićenim objektom što može da izazove opasne prenapone) IEC 62 305 – 3, 4.
Opseg i karakter štete se prenosi sa mesta (položaja) udara groma ka objektu (leganda u tabeli 9)..
Tabela 9: Razlozi oštećenja, vrsta štete i gubici na mestu udara groma IEC 62 305 – 1, 2,

Mesta udara su pozicije na površini zemlje u blizini istaknutih delova objekta (nap.LPS,mreža,drvo).
TIP ŠTETE na objektu određuju ATM pražnjenja i zavisí od mesta udara, konstrukcije, tipa tehn. mreže i izvedenih
zaštitnih mera. Materijalna šteta (na objektu ili okruženju) je posledica mehaničkih, hemijskih, termičkih i
eksplozivnih efekata groma E6]. Osnovne vrste šteta su definisane sledećim D faktorima:
D1 –povrede živih bića i gubitak života ili trauma izazvana naponom dodira/koraka kao posledica struja.
D2 –materijalna šteta (požar, eksplozije, mehanička destrukcija,) izazvana efektom iskrenja struje groma
D3 – poremećaji na elect. i elsktronskim sistemima zbog dejstva LEMP (Lightning Electromagnetic Pulse)
TIP GUBITKA je statistički prosek gubitaka (ljudi i materijala) koji sledi iz određenih vrsta šteta opasne
za vrednosti štićenog objekta . Odnose se na razne posebne i zajedničke vrste šteta koje deluju kao (T 10):
L1 –gubici ljudskih života (računati kao gubici sa trajnim posledicama), L2 – gubici zposlenja,
L3 –gubici kulturne baštine, L4 – ekonomskih gubici (u objektu, u okruženju i gubici u produkciji).
Tabela 10: Tipične vrednosti dopuštenih rizika, IEC 62 305 – 1, 2.
Vrsta gubitka RT(y-1)
L1 Gubitak ljudskog života 10-5
L2 Gubitak zaposlenja 10-3
L3 Gubitak kulturnog nasleđa 10-4
Iz tabele sledi da za hiljadu godina dođe do gubitka službe i kada bi objekat imao gromobransku zaštitu.
Zaštinim merama, minimizuju se efekti gubitaka: EN 62305-2 kroz upravljanje rizikom, a postupak je:
– identifikacija zaštite i njenih karakteristika i određivanje vrsta gubitaka na objektu i rizika R (R1 ÷ R4)
– uspostavljanje rizika R za svaki tip gubitaka R1 do R4
–ocena potrebe za zaštitom poređenjem rizika R1, R2 i R3 za objekat sa dopuštenim rizikom RT i ocenu
efikasnosti osnove za zaštitu poređenjem cene gubitaka sa zaštitnim merama i bez. IEC 62 305 –3,4
VRSTE RIZIKA (R), KOJI SE MOGU IZRAČUNATI I OCENITI
R1 – rizik gubitka života R3 – rizik gubitka kulturne baštine
R2 – rizik gubitka zaposlenja R4 – rizik gubitaka ekonomskih vrednosti
R je prosečna vrednost statisičke verovatnoće gubitaka/god. Za ocenu rizika definišu se i računaju delovi
rizika prema razlogu nastanka, oštećenju i vrsti štete.Iz vrednosti R se vidi da li je on isti ili manji,R≤R T
od dopuštenog i dali je zaštita neophodna. Ako je R≥RT treba sniziti zaštitne mere jer vrednost R iz
Tabele 10 ne sme da se prekorači.
ZAŠTITNE MERE, IEC 62 305 – 3 , 4
Zaštitne mere ograničenja povreda živih bića nastalim naponom koraka
–odgovarajuća izolacija nezaštićenih provodnih delova i fizičke prepreke i znaci upozorenja
–– izjednačenje potencijala: ekvipotencijalni spojevi i sistem mreže istog potencijala
Zaštitne mere za smanjenje materijalnih šteta
a) na objektima – sistem gromobranske zaštite LPS, b) na tehničkim mrežama – oklopi provodnika
Zaštitne mere za smanjenje poremećaja u električnim i elektronskim sistemima
a) na objektima ( preventivna mera: – izolaciona odvajanja)
–mere za izbor uzemljenja i spojevi, uzemljenje bez smetnji, magnetni ekrani-oklopi, usmerenost vodova
–kordinacija prenaponskih zaštitnih SPD sistema
b) u tehničkim mrežama
– sistem zaštite SPD na raznim mestima deonica vodova, na kraju voda i magnetni ekrani-oklopi kablova
Izbor zaštitnih mera zavisi od vrste i obima štete, veličine rizika štete i tehničkih i ekonomskih mera .
LEMP (lightning electromagnetic impulse) - elektromagnetni impulsi dejstva groma su EM efekti struje groma na
aktivnim, induktivním i kapacitivním elementima koji generíšu prenapone i EM polje.
LEMP kontroliše tranzijentn napone, deluje u toku (ns, do ms) i prekida udar groma.
Za gromobransku zaštitu se koriste uređaji označeni Int. terminom LPS (Lightning Protection System –Njihova
uloga je da smanje materijalne štete (požare, destrukcije) nastale na objektu zbog udara groma , zaštita života i
zdravlja ljudi i životinja od pojave napona koraka.
OSNOVNE ZAŠTITNE MERE
SPM(SurgeProtectionMeasure) zaštitno merenje udara-mera zaštite unutrašnjih sistema od efekta LEMP.
Uzemljenje i povezivanje sa ostalim delovima zaštitnih sistema
– uzemljenje odvodi struje u zemlju i smanjuje potencijalne razlike i vrednosti koje karakterišu EM polje
Magnetni štitovi – oklopi
– slabe EM polje koje se prostire kroz vazuduh pomoću oklopa za zaštitu (plašt na fasadi, metalni elementi krova)
– najveći efekti slabljenju EM polja postižu omotač kablova (polaganje vodova u metalnom kanalu, cevi )
Trase vodova – izborom trasa vodova se eliminišu induktivne petlje i smanjuju efekti koji ugrožavaju el. uređaje .
Izolaciono odvajanje – realizacijom odvajanja smanjuje se indukovani prenaponi na ulazu vodova LPZ
Koordinisani SPD sistem – skup SPD koordinisanih da smanje poremećaje el. i elektronskih sistema
– limitira efekte spoljnih/unutrašnjih prenapona, odvodi ih u zemlju i izjednauje razlike potencijala
– u objektu sa zonom LPZ1 se SPD postavlja na ulaz voda do LPZ, a ako postoji više od jedne zone (LPZ1, LPZ2)
instalira se SPD na ulaz voda do svakog LPZ
KOORDINACIJA SPD, Između SPD 1 i SPD 2 mora da bude razmak 10 m. Ako se razmak ne može održati mora
se vodu dodati prigušnica, koja služi kao impedance voda. Minimalna dužina voda od SPD 2 do SPD 3 treba da je 5
m. Razmak prijemnika od SPD 3 nesme da prekorači 5 m. Ako je dalji, potrebno je dodati još jedan SPD 3. Što je
zaštita bliže korisniku, tim je bolje osigurana.Primer instalacije kordinisanih SPD ilustruje slika 7.
 Slika 7: Koordinacija SPD .
Prenaponska zaštita
EN/IEC 61643-11 standard ima isti naziv za odvodnik struje groma i odvodnik prenapona SPD (Surge
Protection Device), uređaj koji limitira tranzijentni prenapon ili provodi impulsnu struju koja teče kroz metalni vod.
SPD ima najmanje jednu nelineárnu komponentu (otpore zavisne od napona – vari story ili supresor ske diode) i/ili
iskrište. U normalnom radu SPD ne reaguje i dok nema prenapona ima visoku impedansu a na pojavu prenapona
deluje naglo ili trenutno smanji impedancu na malu vrednost.Zaštita se zasniva na instaliranju odvodnika struje
groma SPD1 i odvodnika SPD2,3 u definisane zone LPZ objekta.m),
PODELA SPD I PRENAPONSKA ZAŠTITA, (SPD se montira na granicama pojedinih zona)
a) Podela prema reakciji na prenapon :
IEC 61643-12(2002-02) Low-voltage surge protective devices-Part 12: SurgeProtectiveDevices ,SPD, connected to
LV power distribution systems - Selection and application principles]
prekidač (voltage switching type SPD"crowbar" štap) prekida napona jer ima visoku impedansu u norm. pogonu i
pri pojavi prenapona trenutno izmeni impedancu na malu vrednost. Primeri iskrišta, gasni odvodnici, tiristori i trijaci
ograničavač en.voltage limiting type SPD/"clamping type"(blokada) Za ograničenje služi visoka impedansa u
normal nom pogonu koja se pri rastu napon/strujnog talasa smanji. Nelinearni elemenati su: MO varistor i prigušne
diode. clamping-MO odvodnik nije pogodan za test sa dugim strujnim talasom za razliku od iskrišta `crowbar `.
SPD kombinovanog tipa – obuhvata prekidače i limitatore:
b) Podela prema primeni
–SPD u nn napojnim energetskim mrežama do 1000 V iSPD u informatikim, IT mrežama
–iskřišta za odvajanje sistema uzemljenja i realizaciju izjednačenja potencijala
c) prema propuštanju impulsne struje i zaštnom efektu .m),
–SPD tip 1 – odvodnik struje groma odvodi struju groma ili njene delove u zemlju, montira se na granici
zona LPZ 0a i 1 (naprime na GRT ili na izvodu prema LPZ0), struja do 50kA po polu za talas 10/350μs, s,
zaostali napon iza odvodnika Up ≤4kV, vreme reagovanja manje od 100ns
–SPD tip 2 –instalira se na pomoćnim RT, na granici LPZ 1 i 2, odvodi ATM i komutacione prenaone iz
odvodnika struje groma, ispituju se strujnim talasima 8/20 μs, s, struja 30 kA, zaostali napon Up ≤ 2 kV,
–SPD 3 (varistori/prigušne diode impulsne struje1,2/50 μs, s <10kA,ograničava prenapone <1,5kV), koristi
se za zaštitu krajnjeg dela instalacije, i stavlja blizu korisnika.m), Moraju se instalisati sva 3 stepena zaštite.m),
Opšta pravila spajanja Na sl.m), 20.m), a, vodovi: a,b su spojni vodovi za koje važi , a+b <1 m,: na delu tog voda
slična je zavisnost induk.m), napona.m), Ako se na vodovima a,b pojavi struja groma na SPD zaostali napon
se računa po izrazu:

Slika 8: Zaštitni spojevi a)Paralelní T-spoj, b) Serijski V-spoj c)Spoj-povezivanje 4+0, c): Spoj 3+1.
Naredni pad napona stvara zbir Ub + Up.m), : Ua+Ub+Up≤ Uimp, (5)
Ua,Ub–pad napona na spojnim vodovima, Up–prenaponska zaštita, Uimp – impulsní napon.m), Pad napona
na spojnim vodovima limitira V-spoj.m), Vod se spoji na klemu gde završava vod b, uz uslov da je b<1 m.m),
RASPORED SPD i spojni vodovi se moraju razvoditi tako da:
–se ograniče strujne petlje pošto indukoju sva elektromagnetna polla usmerena na sve strane
–ne sme da dođe do ukrštanja ispred i iza zaštite
Uvek je bolje usmeriti struje groma ka zemlji dovoljno dimenzionisanim vodom da ne bi došlo do
oštećenja instalacije i uređaja.m), Ako SDP otkaže mora se bezbedno isključiti siguračima gL/gG ili bržim.m),
Za spoj prenaponskih zaštita u kola i strujnih zaštita obavezno je respektovanje sledećih zahteva:
– 1. ispred SPD tip 1 ne sme da bude nikakva zaštita 2.strujna zaštita ispred SPD tip 2 je selektivna
– 3. strujna zaštita ispred SPD typ 3 mora da bude tip G (sa vremenskom zadrškom)
Kada se SPD postavlja iza strujne zaštite u spoju 4+0 dolazi do njenog isključenja, pošto glavni deo impulsne struje
teče kroz varistor između L i PE, tj. pored kola strujne zaštite. Taj nedostatak rešava spoj 3+1, u kome struja teče
izmeđui L i N, tim i kroz zaštitu. U mreži TNC se koristi spoj 3+0. a u TN-C-S i TNS 4+0. 4 elementa su spojena
svaki između faznog voda i zaštitnog . Spoj 3+1 ima 3 elementa spojena između faznih i nultog voda, 4 je iskrište,
spojena između N i PE a spoj galvanski odvaja N od PE voda.
ZAŠTITNI SISTEMI OD ATMOSFERSKIH PRAŽNJENJA
–Klase LPS (Lightning Protection System) je opisana funkcijama kao i:
a ) posebnim podacima koji zavise od klase LPS: parametri groma, poluprečnik rotirajuće sfere, veličine okca i
zaštitnog ugla,tipični razmaci odvoda,razmaci zbog opasne korone, minimalne dužine uzemljivača.
b ) podacima koji su nezavisni od klase LPS: ekvipotencijalní spojevi, debljine metalnih plehova, cevi ili metalnih
cevi u sistemu hvataljki, materijali LPS i uslovi primene, pripremljene razmere sistema hvataljki odvoda sistemi
uzemljenja, minimalne razmere spojnih vodova. Svaki LPS sadrži spoljni iunutrašnji deo.
Klase LPS: Parametri klasa u LPS su određene karakteristickama zaštite objekta i uvažavanjem površine zaštite od
groma (LPL). Norma SRPS EN62305-1 definiše 4 klase LPS (I–IV) koje odgovaraju površi nama zaštite od groma.
Svrstavanje objekta u pojedinu klasu se izvodi posle analize rizika (tabela 11).
Tabela 11: Odnos između površine zaštite LPL i klase LPS, preporučen klase LPS
KlasaLPS PovršinaLPL Vrsta objekta
I I Zgrade sa visokom godišnjom produkcijom,energetski uređaji, zgrade sa eksplozivima,
hemijskom produkcijom, bolnice, nuklerane elektrane (+ objekti sa spiska KTA)
II II Supermarketi, muzeji, škole, crkve i katedrale, prostori s opasnim požarima, viši objekti
objekti iznad 100 m), operativna vatrogasna postrojenja i uređaji, polocija, akvaparkovi
II III Porodične kuće, administrativne i stanbene zgrade, poloprivredni objekti .
IV IV Zgrade u zaštićenom prostoru drugih objekata (bez sopstvenog gromobrana) ,.

SPOLJNI SISTEM ZAŠTITE OBJEKATA od ATM pražnjenja - gromobran

Gromobran treba da prihvati prvi udar, sprovede ga uzemlju i spreči štetu od termičkih, mehaničkih i el.efekata
pražnjenja a osnovna uloga je PP zaštita.Postoje 2 verzije spoljnih LPS:izolovani i neizolovani.
Delovi spoljnog LPS:hvataljke,odvodi, uzemljenja i sklopovi protiv dejstva ATM struje-instalacije SPD1
Prihvatni sistem Kompletira zaštitu objekta i smanjuje verovatnoću nastanka struje groma.Mora da zah- vati ATM
pražnjenje i struje 3÷200kA, iznad objekta i s bočnih strana.Hvataljka se stavlja na mesto dolas ka udara: sleme,
sims, graničnici i najvišim tačkama objekta i mogu da budu kombinacije komponenti:
1. štap ili sistem štapova , 1. Metoda rotirajuće sfere,
2. razvučeno uže - vod, 2. Metoda zaštitnog ugla,
3. sistem mreže . 3. Metoda sistema mreže (parametri u T11)
Prihvatljive su i prirodne hvataljke (metalne konstrukcije). Prihvatni sistem bira se prema 3 metode:
Tabela 11: primenjene metode za izbor sistema hvataljki prema SRPS , EN 62305-3 [11]
Zašt. nivo Maksimalna vrednost Rotirajuća sfera Minimalna vrednost
Visina objekta (m) Radijus sfere r(m) Veličina okca otstupanje
20 30 45 60 mreže (m) odvoda (m)
I 25o * * * 20 5x5 10
II 25o 25o * * 30 10x10 10
III 25o 25o 25o * 45 15x15 15
IV 25o 25o 25o 25o 60 20x20 20
METODA ROTIRAJUĆE SFERE: Razvijena je iz saznanja da struja traži kraći i što provodniji put za razvoj
pražnjenja iz opterećenja na omotaču sfere. Na slici 9 sfere rotiraju oko objekta u svim smerovima u težnji da jedna
od sfera dodirne hvataljku.Parametar susretnog pražnjenja radijus r zavisi od klase LPS.
Slika 9.Metoda rotirajuće sfere Princip metoda je blokada puta ATM pražnjenja od oblaka ka zemlji
Prostor između sfere i objekta se koristi za zaštitu od udara prvog talasa. Da bi sfera dodirnula objekt ili uređaj na
krovu,sistem treba dopu- niti sa hvataljkom. Zbog prednosti prema metodama zaštitnog ugla i sistema mreže mogu
se ostvariti uštede u broju hvataljki na objektima složenih geometrijskih oblika.
METODA ZAŠTITNOG UGLA je povoljna za obicne objekte i štapne i grebenaste hvataljke. Slična je metodi
rotirajuće sfere a zona zaštite ograničena visokim hvataljkama. Krive, slika.10.a.pokazuju da zašitni ugao α
zavisi od kl.m), LPS i visine hvataljke iznad refer.m), ravni.m), Za razne strane ugao se promeni i može da ima razne
vrednosti (sl.m), 10.m), b)

Slika 10. a)Zaštini uglovi, b)Promene zaštitnog ugla prema visini hvataljke iznad referentne ravni za LPS IΔIΔIΔ , c)
Metoda sisteme mreže na kosom krovu
METODA SISTEMA MREŽE Koristi se pretežno za objekte sa ravnim krovnim konstrukcijama.m),
Vodovi hvataljke se raspoređuju u petlju da bi ostvarili mrežu sa zadatim razmerama okca (tabela 10). Na mestima
ukrštanja spajaju se zavrtnjima. Struja može da teče minimalno kroz 2 metalne putanje do sistema uzemljenja.
Metalne instalacije ne smeju da budu van štićenog prostora sistema hvataljki.Planira se kraća direktna putanja
vodova.Štićeni prostor sistema mreže je kombinacíja štićenih prostora pojedinih vodova hvataljki. Primer sistema
mrežnih hvataljki je za kosi krov (sl. 10.c).
ODVODI spajaju hvataljke sa sistemom za uzemljenje.Za bezbedno odvođenje struje groma potrebno je :
– stvoriti paralelne putanja koje će podeliti struju groma,smanjiti dinamičke sile, oslabiti smetnje (*šum) EM polja
u okolini odvoda i uzemljenja a time smanjiti razmake mogućih preskoka
– ravnommerno razmestiti odvode oko objekta u svrhu limitiranja vrednosti opasnih napona koraka. Postavljaju se
na fasade, u zid ili iza fasadnih zaštita. U prostorno razuđenom objektu polažu se unutar ali struja ulazi u prostor i
moguć je preskok struja. HVI vod sprečava preskok i EM efekte. Pored standardnih koriste se i prirodni odvodi:
metalne armirane konstrukcije, fasade. Na odvodu se mora postaviti spoj za merenje otpora uzemljivača i znak broja
odvoda. Mogu se ugraditi i brojači udara u hvataljke i peak current senzor koji upisije u izokerauničku-magnetičku
kartu broj udara i maximalne struje groma.
BEZBEDNOST U BLIZIINI ODVODA Boravak u blizini odvoda sa strujom groma je opasan. Na odvod deluju
dinamičke sile a u okolini postoji napon koraka i dodira, slika 11.a. Zaštitne mere za osobe u blízini odvoda su:
– instaliranje odvoda izvan dohvata (izvan hodnika,ulaza u zgrade) i znakova upozorenja kao na sl. 11.b.
– oblaganje odvoda izolacijom otornom na impulse 1,2/50 μs Vm=100kV, npr. poliethilen debljine 3mm.
– primena voda HVI do visine 2,5 m ili CUI voda (sl.11.c. ) do visine 3 m. i sistema mrežnog uzemljenja.
CUI vod ima Cu jezgro prečnika 8 mm a s izolacíjom otpornom na naponske talase 1,2/50 μs, s do 100 kV.m),
Koriste se kao krajnji deo,3÷5 m odvoda u dohvatu ljudi za zaštitu od povreda od ATM prenapona i struja
groma.m), Za CUI vodove nema zahtev za dopušteni razmak i spoj izolacionih plašteva vodova na PEN/PE.m),
Slika 11:a) Dijagram napona koraka, b): Znak upozorenja, c) Korišćenje CUIΔ vodova .
Spoljni izolovani (odvojeni) gromobran: Izborom mesta prihvatnih sistema i odvoda se planira da putanja struje
groma ne dodiruje objekat na dva načina: 1. štapna hvataljka na subovima izvan objekta ili 2. razvučeno uže na dva
stuba za objekte u kojima postoji opasnost od požara na slici 12.
Dozvoljenim razmakom HVI vod je električno izolovan i celom dužinom voda od hvataljke do uzemljenja.Koristi
se u zaštiti od direktnih udara u metal na krovu i udaljenih struja koje prodrtu u unutrašnju instalaciju. Spoj s
provodnim delovima je samo na nivou terenu. Nepoštovanje razmaka samo na jednom mestu ugrožava sistem.
Odvojeni gromobrani instalisani na dozvoljenom odstojanju štitie od:
– neočekivanih i nekontrolisanih pražnjenja na štićenom objektu i nekontrolisanih iskrenja
– indukcije udaljenih struja groma u metalnim i električnim uređajima

Slika. 12: IΔzolovani (udaljeni ) gromobran sa hvataljkama na stubovima

HVI VOD (high voltage isolation) Visoki impulsní napon 250 kV izaziva preskok iskri između površina izolatora -
efekat korona pražnjenja. HVI vod ima osobine koaxialnog kabla, sadži Cu jezgro 19mm2 sapojačanom izolacijom
zbog pojave VN i specijalnom poluprovodničkom površinom koja sprečava pojavu korona pražnjenja. Plašt se spaja
na sistem izjednačenja potencijala. Ako se primeni HVI vod nije obaveno održavanje razmaka od metalnih i elek.
delova. Ekvivalentní dopušteni razmak u vazduhu je 0,75 m a 1,5 m u zidu. Instalacíja sa HVI štiti od direktnih
preskoka struje groma u unutračnjoj instalaciji a efekte elektromagnetnog polja uvek sprečava .
SPOLJNI NEIZOLOVANI (blisko postavljeni) gromobrani, Zaštita od lutajućih struja) EN 50162
Ako se hvataljke ne mogu odvojiti ili izolovati od unutrašnjih instalacija i neaktivnih provodnih delova ti delovi se
međusobno spoje i tek tada instalira neizolovani (bliski) gromobran. Odvodi struje su učvršeni na objektu a putanja
pražnjenja je u kontaktu sa objektom. Varijanta je pogodna za izvođenje za šta se mogu koristiti provodni delovi
(bravarija,oluci, plehovi)kao prirodne hvataljke i odvodi i tako oslabiti efekte EM polja i podeliti struju groma u više
kontura i ikoristiti efekte Faradejevog kaveza( primeri su objekti sa metalnom fasadom i armirano beton. stubovima
koje sprečavaju prodor EM polja. Nedostatak je pojava struja u objekat pa je potrebna zaštita od prenapona .
Dozvoljeni razmak – električna izolalovanost od gromobrana Je uslov za odvajanje instalacija od gromobrana.
Razmak je udaljenost vodova opticanih struja groma od met. delova i instalacija na objektu gde se može dogoditi
pražnjenja i preskok. Zavisi od veličine struje, dužine voda na kome se javlja napon i sastava sredine(vazduh,beton),
Ako pad napona na vodu prekorači vrednost dielektrične čvrstoće između odvoda i provodnog uzemljenog dela
dolazi do preskoka a dozvoljena udaljenost s Em], se računa iz, slika 13.: s = (ki /k m)⋅k c⋅l (6)
ki–koeficijent klase LPS (za LPS I–0,08; LPS II–0,06; LPS III a IV–0,04), kc– strujni koeficijent kroz odvod/spusni
vod (EN62305-3), km – koeficijent električne izolacije sredine (vazduh–1;beton i cigla–0,5) l–dužina puta struje k
uzemljivaču,vertikalni raymak do tačke u uzemljenju za izjed. potencijala.Razmak je manji što je odvod na većoj
visini, ako su trase pravolinijske ili ako su bliže zemlji. Mesto za izjednačenje potencijala odgovara razmaku s.
 Slika. 13: Dozvoljeni razmaci S
Prenaponska zaštita je mera koja treba da spreči poremećaje ili poništi efekte na uređajima. Mere se dele:
a) na mere za smanjenje snage prenapona i b) mere za ograničenje prenapona.
Direktni-blíski udari (slika 14. a)

Slika 14: Vrste ATM udara u objekt a)direktni udar S1, b)udar u vod S3, s)udar blizu objekta S2, d)udar u tlo u
blizini i raspodela potencijala na mestu udara, e)Razlog štete i širenja struje groma u ED mreži, S4.
Pri udaru u objekat, u blizinu u električne mreže i blizu mreža nastaju prenaponi zbog kojih rastu
potencijali i struje do 200kA, 10/350μs, koje su veliko strujno opterećenja za uređaje u objektu.Pod
itucajem indukcije EM polja istovremeno nastaju prenaponi i u instalacijama i uređajima. Energija
indukovanih prenapona i impulsnih struja (8/20μs) je uvek mnogo manja. Pražnjenje je EMVF fenomen
stvara prenapone na svim provodnim elementima i uređajima.
Udar deluje na električne/elektronske sisteme u zgradama na dva načina:
 direktni udar u zgradu (slika 14. a); i indirektni udar u zgradu: (Tabela 14. b,c,d);
-Udar u vazdušni vod, koji kao izvor napajanja,ulazi u zgradu (slika 5.b.) Prekomerne struje i prenaponi
se prostiru kilometrima u odnosu na tačku udara groma.
- Udar u blizini vazdušnog voda (slika 14 c). Struje pražnjenja kao EM fenomen stvaraju prekomerne
struje i prenapone u mreži jer se u oba slučaja (direktni/indirektni udar) prenose u mrežu.
- .Udar u tlo blizu zgrade (sliku 14 d). Potencijal zemlje oko udarne tačke raste i postaje opasan.
Rizik od udara groma je visok jer se u godini dogodi 2000-5000 oluja praćenih pražnjenjem. Ekstremne
energije ugrožavaju električne mreže, elektronske sisteme u i visoke objekte uopšte.
Za instalaciju i njena opterećenja posledice su velike. Zaštitu komplikuje to što struja ima impulsni
karakter Ef≈MHz, IEC62305 komitet IEC81-31] i zahtev da bude usaglašena sa sistemom
uzemljenja,Tab.14.a. Štete su velike a posledice udara na rad računarskih i TT mreža i otkaza je teško
oceniti zbog uništenja podataka. Finansijski gubici su veći od investicaja za opreme. 50%ATM
pražnjenja ima jačinu struje >33kA a 5% >85kA.
Tabela 12, a, b,c,d: Posledice udara atmosferskog pražnjenja
Udar u nezaštićenu zgradu/vod a./b, S1,S3 Udar groma pored voda , c ,S4 Udar groma pored zgrade d), S2
Direktni udar/Indirektni udar u vod ,a),b) Uticaj magnetnog polja na vodove,c) Uticaj magnetnog polja , d)
Struje teku u zemlju direktno/ kroz provod Struje pražnjenja proizvode isti tip Udar groma proizvodi isti tip
ne struktura zgrade. Destruktivni efekti prenapona kao kod EM inducije u prenapona kao što je prethodno
termički : jako zagrevanje požari i distributivnom sistemu. opisano. Opasna je i struja groma
mehanički:Deformacije ctrukture, prenapon se prostire duž provodnika koja se vraća iz zemlje u el. instal
iskrenje: Pale se ekspl. materije u el. uređajima unutar zgrada . jer može da razori uređaja.
Zgrada i instalacija uništeni Električna instalacija u zgradi uglavnom uništena.
Udaljeni udari - udari groma u dalje objekte, vodove VN, ATMpražnjenje oblak –oblak. Nivo ugroženosti je
nekoliko kA (8/20 μs). Sklopni prenapon nastaje zbog prekida induktivníh i kapacitivníh opterećenja, paljenjem ili
prekidom el.luka, strujama KS na osigurač, isključenjem rasvete ili transformatora. Prenapon iza sklopke odgovara
obliku strujnog talasa 8/20μs. Kvar na el. i elektronskim sistemima pod utcajem LEMP može da bude izazvan zbog:
– dovedenih ili indukovanih tranzijentnih talasa koji se prenose do uredaja kroz vodove u mreži
– efektu zračenja elektromagnetnog pola koji direktno obuhvata uređaj.
Prenaponskom zaštito od ATM pražnjenja obezbeđena je i zaštita od sklopnih prenapona.
LPZ 0a – prostor s mogućim direktnim udarom, impulsne struje maximlne, EM polje neprigušeno
Mere odgovaraju zaštitnim zonama LPZ (lightning protection zone), i podeli prostor unutar i van objekta Zone
zaštite od groma su ograničeni prostori s prenaponima i EM poljem na zadatom nivou ,slika 15.a.
LPZ 0b–prostor zaštićen od direktnog udara, EM polje neprigušeno, impulsna struja postiže manji deo struje
groma .m),
LPZ 1 – prostor izvan iza zidova u objektu, EM polje je prigušeno prostornim suženjem
LPZ 2 –iza zidova u objektu, struje podeljene i ograničene vodovima EM polje prigušeno zidovima
LPZ 3 – prostor za narošito osetljiva postrojenja, elektromagnetno polje i prenaponi stalno ograničeni.
Na granicama zona menjaju se EM uslovi moraju se izvesti ekvipotencijalní spojeví ili mere zaklanjanja.
Princip je da se postepeno smanji napon na bezopasni nivo pre nego što dođe na izvod uređaja i ošteti ga.
Na slici 15.b se vidi da se instalacije, sa aspekta otornosti dejstvu impulsnih napona dele u I-IV
kategorije. Svaki ogranak instalacije ima klasa izolacije uređaja. Podnosivi napon je najveća ampltuda
nazivnog napona oblika i znaka koji u tim uslovima ne izaziva proboj izolacije.Vrednosti napona za NN
mreže je 230/400 V i kategorije su uvedene u EN60664-1.

Sl. 15.a) Podela objekta na zone , b) Kategorije prenapona

2. SPECIJALNI UZEMLJIVAČKI SISTEMI EN 62305-3
Za poslovne objekte sa električnim i elektronskim sistemima predviđeni su sistemi uzemljenja bez
smetnji) Na sl. 16.a, neutralna tačka na NN strani TS je priključena na uzemljenje TS i nulti provodnik,

Slika 16: a)Spoj N tačke i uzemljenja. Namotaji NN i fazni vodovi imaju potencijal uzemljivača a kablovi, iz TS, taj
potencijal predaju instalaciji. Proboj izolacije faznih ili faznog provodnika i neutralne tačke nije moguć, jer svi
imaju isti potencijal ali je verovatan i moguć proboj izolacije kabla faza-zemlja. Nezavisni uzemljivači u odvojenoj
mreži uzemljenja nisu prihvatljivi jer se ne može ostvariti EMK i rizik su za bezbednost, b): Primena nezavisnih
elektroda uzemljenja neprihvatljiva,c) IΔnstalacija sa jednom elektrodom za uzemljenje,d):Preporučene šeme razvoda
Tab 15 : Osnovne karakteristike sistema uzemljenja .
TT TN-S IT TN-C
Stepen Sigrurnosti dobra (primena UZI) Dobra ,Mora se obezbediti neprekidnost PE-provodnika u području instalacije
Očuvanost opreme Dobra Nedovoljna Dobra Nedovoljna
Srednja vrednost struja KS Velika struja kratkog Mala struja 1KS(manja od Velika struja ks
(manja od više desetina A) spoja (oko 1 kA) 10 mA, veća struja 2KS (oko 1 kA)
Raspoloživost Dobra Dobra Visoka Dobra
Stepen EMK Dobra . Opasni prenaponi Odlična. Bez problema (izbegavase) Opasni prena Zabrana opšteg nultog
problem izjedn.potencijala izjednačenju potencijala, poni. Filtri i limitatori treba radnog i PEvoda. Cirkula
Neophodno upravljanje da izdrže međufazni napon cija struja u otvorenim
upravljanje uređajima sa uređajima sa većim Ako su u mreži kondenza provodnim delovima
većim ``oticanjem`` struje `oticanjem`struje. Velike tori UZI reaguju lažno. (prisutvo EM- smetnji).
struje ks .
Građevinski standardi zabranjuju primenu tih sistema jer nisu prihvatljivi po zakonu o Planiranju i izgradnji i
bezbednosti i zdravlju na radu. Čisti sistemi uzemljenja za elektronske uređaje i gromobrane za en.postrojenja se ne
preporučuju sa aspekta EMK ako se ne koristi isti uzemljivač (slika 16.c). Za zaštitu od EM smetanji treba poštovati
razlike arhitekture ODS i napraviti dobar izbor uzemljenja sa osnovnim parametrima u T15. Pri izboru ODS koriste
se 3 tipa radijalnih šema, sl.16.d. Za instalaciji sa uređajima veće snage (motor,lift,elementi energetske elektronike),
sisteme za upravljanje i merenja treba da se u napajanju koristi jedan ili više posebnih transformatora i sistem TN-S.
Osvrt na UZEMLJENJE STUBOVA JAVNE RASVETE, (Ω)JR) .
1. Izbor uređaja JR mora da uzme u obzir spoljne faktore još u fazi projektovanja pošto oni utiču na ograničenja i
bezbednost. Važan dokument odnosi se na klasifikaciju prostora sa aspekta bezbednosti od povreda strujom. Za
instalaciju se klasifikuje prostor (npr.AD2÷Ad4)prema sistemu uzemljenja i oceni bezbednost sistema JR.
2. Definišu se zaštitne mere za instalaciju JR rasvete u odnosu na spoljne faktore i određuju zaštitne komponente .
1. U okviru mere automatskog isključenja uređaja u projektu JR mora da bude urađen proračun impedantne petlje i
izbor osigurača uređaja prema standardnom preseku voda. Kablovski razvod je trofazni, minimalnog preseka
10mm2. Ako se koriste nadzemni vodovi, preporučuju se samonosivi 3-fazni vodovi preseka 16mm2(1-fazni se
koristite izuzetno, npr. za kraj razvoda). Radi se i zaštita od lutajućih struja prema EN 50162.
2. Primena osetljivih strujnih zastita (residualna struja do 30mA) je poželjna za napajanje kaseta u RO -JR (tf. box,
reklamni paneli, plan ulica, saobraćaju, prizemne svetiljke,) i uređaje gde je kontakt sa strujom uzrok povreda.
Primena prekostrujnih zaštita za razvod JR se ne preporucuje. Osigurač ne sme da se koristi u TN-C mreži.
3. Prirodni uzemljivač je podzemni deo čeličnog stuba javne rasvete u betonskom temelju. Spoji se uzemljenje dva
susedna stuba ili stuba i razvodnog (instalacionog) uzemljenja a kao spoj TN mr. služi uzemljeni vod PE/PEN.
Uzemljivač je žica FeZn Ǿ10mm, traka FeZn30x4mm ili štapni uzemljivač minimalne dužine 2m od poc.čelika.
4. Na pogodnom mestu (iznad betonskog temelja stuba) uzemljenje se spoji na merne ispitne kleme otpora
uzemljenja. Uzemljenja u osnovi stuba mora celom dužinom da bude u betonu a u zemlji se stavlja žz- traka .
5. Ako su razvodni vodovi JR nadzemni, osim PEN štite se fazni vodovi od groma. Zaštita se postavi na početku i
kraju razvoda i na prelazu sa nadz. na kabl. razvod JR (u zemlji) i obrnuto, i na udaljenim mestima (>500m) .
3. BEZŠUMNO UZEMLJENJE
Zaštita od elektromagnetnih impulsa ( Zaštita od smetnji – šuma)
Gromobran štiti živa bića i zgradu od primarnog udara groma ali ne uvek i elect. i elektroniske uređaje u
objektau. LEMP (lightning electromagnetic impulse)elektromagnetni impulsi dejstva groma su EM efekti
struje groma na aktivnim, induktivním i kapacitivním elementima koji generíšu prenapone i EM polje.
LEMP kontroliše tranzijentn napone, deluje u toku (ns, do ms) i prekida udar groma.
Po SRPS Пренапони су сврстани у сметње иако имају екстремне вредности и неугодне последице
за мреже /инсталације, човека и средину и стварају ЕМ зрачење, EN 60 664-1 2: 2008prenapon je
svaki napon čiji peak–vrh prekorači odgovarajuću vrednost stacionarnog napona u nromalnim uslovima.
IEС: Overvoltage (in a system) any voltage between one phase conductor and earth or between phase conductors
having a peak value exceeding the corresponding peak of the highest voltage for equipment definition from the
International Electrotechnical Vocabulary,I EV604-03-09) Пренапон (у систему) је било који напон између фазe
и земље или фазних проводника чија је амплитудна вредност у складу са деф.пренапона po IEV604-03-09) ``.
 EN50174-2 p.6.4 i EN50310 p.6.3 zbog malog broja EMK problemapredlazu sisteme TN -S, za instalacije sa
osetljivom računarskom i TK opremom. Sistemi uzemljenja i izjednačenja potencijala rade odvojeno/zajedno
i ostvaruju niz funkcija: (Predlaže se primena 2 ili 3 uzemljivača,sl. 17.a. ) :

Slika 17.a) Više uzajamno spojenih elektroda, b) Mreža uzemljenja sprata i međusobno spajanje .
 zaštitu ljudi i opreme od oštećenja i obezbeđenje potrebnog nivoa EMK (prihvatljivosti) ;
 stvaranje uslova za nultu tačku potencijala da bi se dobio veći kvalitet energije i signala;
 ostvarenje zahteva EMK računarskih i TT sistema (po EEC89/336-emisija smetnji i stabilnost).
 odvojeni «čisti» sistema uzemljenja se koriste za 50Hz ali nisu prihvatljivi sa gledšta EMK.
 U sistemu izjednačenja potencijala su metalni delovi:u prostoru sa računarima mreža je dopunjena uzemljenjem
provodnika i sabirnica i stvara posebnu zašt. zonu za uzemljenja sistem mreže, slika. 17.b.
Osnovni ciljevi postavljanja uzemljenja i ekvipotencijalnih spojeva u instalaciji su:
 Bezbednost, kroz ograničenje napona dodira i dužine kontura kroz koje teku struje kratkog spoja i EMK
* Lutajuće struje i smetnji se ne mogu otstraniti a kratko spajanje svih petlji uzemljenja nije moguće.
Magnetno polje struja groma u konturama stvara napone a u sistemu uzemljenja su struje štetne za elektronska
kola.Spoj uzemljenja eliminiše struja zemljospoja i jača sistem izjednačenje potencijala. Provodnici ka limitatoru
prenapona i sistema gromobranske zaštite spojeni su direktno na uzemljenje zbog mogućeg isključenja. Pazlika
između PE voda i kabla koji dolazi sa limitatora prenapona je u tom da se kroz PE vod unutrašnje struje «vraćaju»
u zvezdište ET a u isto vreme, po kablu-iz limitatora spoljne struje ulaze u uzemljivač (štićenog uređaja).
Uzemljivač se polaže duboko do tačke u kojoj tlo ne zamrzava jer se pri promeni agregatnog stanja pogorša prelazna
otpornost uzemljivača struja slabije prolazi kroz zemlju i ulazi u instalaciju preko ekvipotencijalnih spojeva.
Osnovnii tipovi kontrukcije uzemljivača:

Slika . 18: Minimalna dužina uzemljivača za predviđenu klasu LPS .

a) konstrukcija tipa A (duboko ukopani uzemljivači za svaki pojedinačni odvod)
– a1)horizontální uzemljivači položeni zrakasto, a2)– vertikalní uzemljivači, vertikalno ukopani štap .
b) konstrukcija tipa B, prsten – obruč, dijagrami na slici 18,
– kružni uzemljivač položen na 1m od objekta i gde je 80% dužine položeno u zemlju.
– temelnji uzemljivač, žica ili traka stara zatvorenu petlju položenu 5cm iznad dna betonskih temelja, spaja se na
armiranu strukturu, a beton svojim magnetnim osobinama štiti uzemljivač od korozije.
Prednost B uzemljivača je spoj svih odvoda radi stvaranja nultog potencijala na nivou tla i i mogućnost
izbora ekvivalentnog radijusa re u kome se površina S koju zatvara obruč realnog uzemljivača pretvara u
površinu kruga. U odnosu na izračunatu površinu S se zatim potraži vrednost l1 za planiranu klasu LPS,
prema EN 62305-3 dijagrama na slici 18, i proveri potreban uslov (
r e ≥ll ,r e √ S/ π ).
Ekvipotencijalne interkonekcije i modelovanje stanja pri udaru groma u objekt,
 Slika.19: Odvodnik struje groma SPD 1 .
Potencijal raste u svim delovima objekta, dostiže i visoke vrednosti i dešava se da u tlu oko objekta dođe potencijal
iz TS udaljene više kilometara i dodaje se naponu 3x400/230 V napojnog kabla,
Ukupni napon između PEN voda i faznog voda 3 x 400/230V plus više stotina hiljada volti koga ne može da
podnese nijedna električna instalacija ni elektronski uređaji i na slabím mestima dolazo do probojai protekne struja
više desetina kA.Jedini uređaj koji taj potencijal neutrališe je SPD, bez koga nema zaštite od ATM pražnjenja.
Neutralisanje potencijala od struja groma u e.i TCS vodovima mora da bude izvedeno tako da svaki ulazni vod u
objekat galvanski (preko voda) ili svaki fazni vod preko SPD1 bude spojen na sabirnicu za izjednačenje potencijala.
Odvodnik struje groma se postavi što bliže ulazu metalnog voda u objekt a spoj na glavnu sabirnizu za izjednačenje
potencijala treba da bude što kraći. SPD se montira na tačno utvrenom mestu obzirom na:
– uzajamnu energetsku koordinaciju između sledećih odvodnika SPD tip 2 i SPD 3 i kraj uređaja
– zaštitni nivo odvodnika obzirom na izolačionu čvrstoću električnih i elektroniskih uređaja ,
Ta instalacija osigurava izjednačenje potencijala struje groma na spoljnom zidu, njen parcijalni put u zemlju i
sprečava nastanak opasnih iskrenja između raznih metalnih delova što je prikazano na slici 19.
4. ANTIKOROZIVNI UZEMLJIVAČI
Proračuni uzemljenja su samo približni jer se sprovode uz pretpostavku konstantne vrednosti specifične
otpornosti tla, što uglavnom nije ispunjeno. Ako je izvedeno uzemljenje, potrebno ga je merenjem kontrolisati, pa ga
eventualno poboljšati ako ne zadovoljava propisane uslove. Elementi uzemljenja su u toku eksploatacije izloženi
uticaju parametara kao što su vlaga, temperatura i kiselost tla. Ovi parametri zavise od klime i geološkog sastava tla.
KOROZÍJA: hemijskii uticaji ispod objekt (pH)a, prisustvo vazduha na prelazima sa betona na ostale
materijale. pH u zemlji kreće od pH 9 do pH 3, smanjuje se vrednost električne otpornosti kao i specifične
otpornosti tla, odnosno povećava se elektroprovodnost. To su faktori koji bitno utiču na proces korozije uzemljivača
i smanjenje eksploatacionog veka zbog čega se preduzimaju mere zaštite i stvaraju nove vrste uzemljenja.
Rezultati merenja na uzorcima tla na mnogim mestima pokazuju da primarni uticaj na specifičnu otpornost
imaju pH i vlažnost tla. Temperatura tla se sporo menja u zavisnosti od promena spoljne temperature, tako da u
periodu u kojem su vršena merenja nije primećen njen značajniji uticaj. Povećanjem %vlage vrednost otpornosti se
smanjuje. korozione aktivnosti smanjuju otpornost, što nalaže sprovođenje zaštitnih antikorozivnih mera ili izbor
novih antikorozionih uzemljivaca. Merenje otpornosti tla ima 3 cilja: 1. dobijene vrednosti se koriste kao sredstvo
pri utvrđivanju sastava tla ispod površine zemlje, 2. otpornost ima direktan uticaj na stepen korozije podzemnih
instalacija. 3.otpornost tla direktno utiče na projektovanje uzemljenja.Koriste se novi materijali i oblici, tabela 5.
Tabela 16. Oblika uzemljivača od novih materijala, i njegove dimenzije
Materijal Minimalne razmere Primedba
Štap (mm) Vod za uzemlj. Ploča uz.(mm)
Bakar Uže 3) 50 mm2 min.prečnik 1.7mm svake žice
Čvrsta žica 3) 50 mm2 prečnik 8 mm
Čvrsta traka 3) 50 mm2 Minimalna debljina 2 mm
Čvrsta žica 15 8)
Cev 20 Minima.deb. zida cevi 2mm
Čvrsta ploča 500x500 Minimalna debljina 2 mm
Umrežena ploča 600x600 Presek25x4mm min.okce4.8 m
Čelik Poc. čvrst žica 1) 2) 16 9) Prečnik 10mm
Pocinkov. cev1) 2) 25 Minimalna debljina zida 2mm
Pocinkovana čvrsta 90 mm2 Minimalna debljina 3 mm
 traka1)
Pocinkovana 500x500 Minimalna debljina 3 mm
mrežna ploča 1)
Poc mrež. ploča 1) 600x600 Presek 30x3 mm
Čvrsta žica i bakarni 14 Minimalni prečnik 250μm,
plašt 4) procenat bakra 99,9%
Čista čvrsta žica Prečn. 10mm
Čista ili pocink. 75 mm2 Minimalna debljina 3mm
čvrsta traka 5) 6)
Pocink uže 5) 6) 70 mm2 min prečnik 1.7mm svake žice
Poci. ukrsni profil 50x50x3
Nerđ.čelik Čvrsta žica 15 Prečn.10mm
Čvrsta traka 100 mm2 Minimalna debljina 3mm
1) Zn sloj treba da bude gladak, bez ispupčenja (pri topljenju) min.debljine 50μm, za okrugle a 70μm za pločaste materijale
2) Zavrtanj mora da bude rezan pre pocinkovanja spojen na svakih 5m sa čeličnom armaturom
3) Sme da bude pocinkovan 7) Cr >16%, Ni >5%, Mo >2%, C < 0.08%
4) Bakar se sa čelikom se spaj neraskidivom vezom 8) U nekim uzemljivacima je dozvoljeno 12 mm
5) Dozvoljeno samo pri potpunom polaganju u betonu 9) U nekim zemljama su štapni uzemljivači spojeni sa
6) Dozvoljeno ako je temeljni uzemljivač bezbedno odvodom na mestu gde ulaze u zemlju.
2. Primeri antikorozivnih materijala za uzemljenje, zaštitne i spojne vodove u sistemima zaštite.
Korozija je takođe problem uzemljenja i gromobranskih instalacija jer slabi provodnost na kontaktima, posebno ako su kontakti
od različitih materijala. Bakarni elementi se ne smeju galvanizovati i kombinovati sa aluminijumom, a ako je
kombinacija neophodna treba koristiti bimetalne spojnice, SRPS EN 62305–3. Zbog prednosti najbolje je primeniti
ČELIČNI PROVODNIK ZA UZEMLJENJE za:
1. zaštitu od dejsvta strujei, 2. gromobransku zaštitu i on je već postao deo standard u mnogim zemljama EU kao
zajedničko uzemljenja za realizaciju oba zadatka (suprotno praksi gde su tri sistema uzemljenja odvajana).
Struje groma na provodnim delovima u objektu stvaraju razne nivoe potencijala čije su posledica pojava iskrenja–preskoka sa
hvataljke sistema ili odvoda na: provodne delove tehničkih uređaja i instalacija, spoljnom delu objekta.
Opasna iskrenja između odvojenih delova se mogu sprečiti:
– ekvipotencijalnim spojevima – svih uvedeníh provodnih delova u objektu na zajednički potencijal
– elect. izolovanjem spoljnog LPS od unutrašnje–dopušteni razmaci svih blískih provodnih delova.

Slika 20: Sistem za izjednačenje potencijala kao mera protiv efekata ATM pražnjenja, EN 50162 .
Različiti naponski nivoi se mogu umanjiti i održati na najnižem nivou a eventualna struja se na bezbedan način odvede u zemlju;
spreči se preskok iskrenja i nastanak požara. Međusobni spojevi se izvode, slika 20:
– spojnim vodovima (za metalne delove) i prenaponskim zaštitama SPD (na aktivnim –faznim vodovima)
– odvajanjem posredstvom iskrišta (postavljenim na izolacionim komadima cevi ).
Vrste ekvipotencijalníh spojeva u zavisnosti od klase izolacije objekta, LPS :
a) ekvipotencijalo povezivanje metalnih instalacija (gas, voda, kanalizacija, daljinski parovodi ili toplovodi )
b) ekvipotencijalni spojevi za unutrašnje sisteme, – unutrašnje razvođenje vode, toplote, klimatizacija
c) ekvipotencijalní spojevi uvedeni u objekat – električni i telekomunikacioni uvodi ili odvodi iz objekta
Zaključak
EN 62 305 je rađen u 3 verzije (GB,BDR,France). Prevod člana CENELEC na svoj jezik ima status službene verzije što je slučaj
i sa SRPS. EN 62305. Od 2006 važe i SRPS EN 62 305 1–4 izdanje 1. IEC 62 305 je prihvaćen i kao Evropska norma
CENELEC (EU odbor za normizaciju u elektrotechnici).
• Deo 1: Opšti principi , Standard važi i odnosi se na: Ugroženost od ATM pražnjenja
– projektovanje, zastitne mere postavljenje, reviziiju održavanje a LPS u objektima bez obzira na njihovu visinu .
 Slika 21: Dijagram toka delova normi IΔEC 62 305
Kontakti čoveka sa delovima pod naponom svrstani su u II kategorije:
• direktni (opasnost od el.udara u normalnom radu), neposredni slučajni ili namerni dodir delova pod naponom.
• indirektni (opasnost od udara u uslovima kvara)dodir delova inst. koje nisu pod naponom ali su došli pod napon
Skup normi obuhvatio je pored 1 i 5 tri dela a dijagram toka i međusobnih veza je prikazan na slika 21 .
•Deo2: Upravljanje rizikom, Rizik od udara •Deo3:Materijalne štete na objektu i ugrožavanje života, zaštitne mere
•Deo 4: Električni i elektronski sistemi u objektu zaštitne mere.
Zbir standarda EN 62 305 1–4 izd. 2 je poslat na usvajanje i prihvaćen kao referentni u nacionalnim komitetima u mnogim
zemljema sveta. Pored ove usvojene norme u problematici gromobranske zaštite i prenapona i dalje važe:
• SRPS EN 60 664 Koordinacija izolacije uređaja niskog napona – Deo 1: Principi, Zahtevi i ispitivanja .
• SRPS IEC 61312-3 Zaštita od EM impulsa izazvanih gromom –Deo 3:Zahtevi za uređaje prenaponske zaštite SPD
• SRPS EN61643-11 Zaštita od NNprenapona–D11:Prenaponska zaštita uređaja niskog napona –zahtevi i ispitivanja
• SRPS EN 61 643-21 Zaštita od NN prenapona–Deo2: Zaštita od prenapona u Telekom. i Informatičkim mrežama–
• SRPS EN 61 000-4-5 Elektromagnetna kompatibilnost (EMC) komparacija sa (LPC)
• SRPS EN 50 164-1,2. Koordinacija grom. zaštite (LPC)–1:Zahtevi za spojnim elemenata : Zahtevi za uzemljenja
PRILOG 1: MANE I STANDARDI O ESE HVATALJKAMA (rani start susretnog pražnjenja) IEC 62305-1-5.
Ideje o većim efekatima zaštite i povećanje zone pojavile su odmah posle promocije gromobrana, Londan 1777.g.
Zato je u 19.veku izvedena pozlata vrha šiljka, primenjen princip susretnog pražnjenja ka očekivanom AT lideru i
dodata hvataljka. 1914 mađarski fizičar Leo Szilard je napravio hvataljku sa radioaktivním (Ra) elementom.
Aktivní gromobrani i hvataljke sa Ra elementom se dele u 2 grupe :
-pasivní (sa dodatkom u odnosu na Franklinov gromobran) i
-aktivní jonizacioni (za emisiju susretnih pražnjenja ) sa šiljkom, glavom i nosačem inicijalnog elementa.
Postoje 2 sistema aktivnih gromobrana: Sa Ra nukleidom (Co60) i Sa elektronskim kolom
U VN laboratoiji EdF (Electricité de France) je 1980.god. simuliran je nastanak susretnih pražnjenja kod pasivníh i
jonizacionih hvataljki ali su kod ovih drugih ta pražnjenja počinjala nekoliko μs]s ranije pa je to vreme nazvano
inicijalno vreme za emitovanje pražnjenja koje prethodi procesu za susretno presretanjeΔn (A)t iznosilo je do 40μs]s).
( prednjačenja po JUS NB.4.800, sada vreme ranijeg starta) Δ t=tPTS−tESE (7)
tPTS – prosečno vreme za početak prostiranja u ogranku sa Franklinovom štapnom hvataljkom .
tESE – prosečno vreme za početak prostiranja u ogranku sa uređajem za ranije emitovanje pražnjenja
Efekte zaštite u hvataljkama povećaju veštački stvoreni strimeri usmereni ka liderima–principESE hvataljke (Early
StreamerEmision–rana em. susretnog pražnjenja).U jonizovani oblaku ka dolaznom lideru stvara impulse VN reda
x10kV između pomoćnih elektroda spojenih sa electronskim uređajem i štapne hvataljke. 80 tih god. 20v. pokazalo
se da taj princip ne upravlja trasom; zbog zakona o kontroli i zaštiti od Ra–zračenja primena nije dozvoljena ( u RS)
Princip dejstva Hvataljke sa ranijom emisijom susretnog pražnjenja,
Osnovni princip je vođenje spontane korone na vrhu Frenk. štapa pred nailazak oluje sa electričnim parametrima.Pri
nastanku olujnih oblaka poveća se jačina električnog polja na vrednosti10–20 kV ESE hvataljka u blizini se aktivira
‘usisa’ energije iz tog el.polja.Elektronski uređaj u ‘glavi’šalje seriju impulsa koji jonizuju prostor pre nego što dođe
udar groma oko vrha Franklinovog štapa i stvori emisiju strimera protiv nastupujíćih pražnjenja i putanju lideru u
smeru hvataljke. Rana emisija strimera (Δn. t, inicijalno vreme, time delay) deluje tako da mesto udara groma (susret
strimera i lídera) se dogodi na 60m iznad šiljka hvataljke i nastane njegov relativni (virtualni) produžetak Δn.L. To je
znak uvećanja radijusa zamišljenog štićenog prostora nad objektom u odnosu na klasični Fr. gromobran.

Udar iznad hvataljke , b) Zaštićeni prostor c): Rezultat merenja, Univerzite u Manchesteru
Radijus štićenog prostora RP doseže 100m. Prostor na sl.16.b. je ograničen ovojnicama u osi hvataljke i radijusom
RPEm] ograničenog prostora, za različite visine h. RP=h⋅(2D−h)+ΔL(2D+ Δ L)
h–visina zaštite od šiljka do ravni koja će biti zaštićena, D–udaljenost udara s vrednostima: 20m za LPS I, 30 m za
LPS II, 45 m za LPS III a 60 m za LPS IV, Δn. L–razlika dužina dejstva ESE u odnosu na pasivní Franklinov
Em].Relativno produženje Δn. LEm] se računa empirijski: Δ L=k⋅vΔ t
k–činioc bezbednosti 0,6–1,v-brzina prostiranja ATM pražnjenja Em/μs],Δn. t– inicijalno ’predvreme’Eμs]
Izraz Δ L=v⋅Δt i brzina v su bile predmet spora zastupnka i protivnika ESE gromobrana i dovele su u pitanje teoriju
o povećanju štićenog prostora. Manji gradφ u prírodi, nego kod laboratorijski stvorene duže korone je uzrok razlike
brzina - prostorno opterećenje smanjuje brzinu lidera. Za proračun vremena ranijeg starta služe ispitivanja i merenja
u laboratoriji,15– 60 μs, Δn. L<60m. Metoda zaštitnog radijusa RP za izbor aktivníh ESE po EN 62305 nije
dozvoljena Koristi se samo metod rotir.sfere ili zaštinog ugla.U svim hvataljkama se poštuje fizička dužina a ne i
produžeci Δn.L.
Koje prednosti ima primena aktivníh gromobrana (prema inženjerima koji ih hvale i zastupaju)
– ostvaruje isti nivo zaštite sa manjim brojem hvataljki i odvoda ii ma jednostavniji system gromobrana
– jednostavniji izbor i cenu materijala i rada i jednostavnije održavanje i veći životni vek
– veću otpornost prema koroziji i ostalim hemijskim uticajima i – neruší architektonski izgled zgrada,
– nije potrebno napajanje-ima energiju za sve funkcije,isplativ za parcijalne i geometrijski složene objekte
NEDOSTACI:– merenjem se izvodi test o radu aktivnog dela na svake 3 godine ili pri udaru groma
– svaki proizvođač ima svoje uređaje i merni protocol
– test ’glave’ izvodi proizvođač strujom pražnjenja do 100 kA, objekat klase LPL 1 mora da izdrži 200kA
– ispitivanje strujom 300 kA, može da razori ‘’glavu’’ ESE’’ i disfunkcije zaštite.
Aktivní gromobrani se u RS instaliraju od 1995.god, posle seminara ’Zaštita od ATM praž. u novoj JUS regulativi’’
na inicijativu pojedinaca iako je primena tom regulativom obuhvaćena neku godinu kasnije. Predlog se odnosio na
zaštitu u kome je ugao iznosio120°, hvataljku stavljenu na određenoj visini i otpor uzemljenja do 10 Ω, (nalaze se
primeri za zgrade visine do 30m, ali ne podaci o gromobranima iako France norme propisuju revizije posle 3 god.).
Novi SRPS EN 62 305 1 – 4 izdanje 1 nisu obuhvatili aktivne gromobrane.
Jedine norma koje još uvek rešavaju primenu ESE su francuske norma NF C 17102. CENELEC je 2010 godine
odbio uveđenje te francuske norme u evropske a to praktično znači i zaustavljanje u nacionalne norme. Zastupnici
ESE su potom neuspečno pokušali da uvedu hvataljke ESE na listu americke NFPA (Nac. vatrogasni savez). U USA
ali je federalni sud u Arizoni na osnovu mišljenja veštaka odbacio argument o‘’uvećanju šticenog prostora’`i sporna.
Budućnost gromobrana: Realno je da ESE uređaje ne veruju ni fizičari, ni članovi odbora IEC, ali to ne
znači da su ESE eliminisani.m), Stručni timovi pokušavaju da otvore jonizacione kanale pomoču visokih
napona,mikrotalasnih uređaja,plamena, lasera usmerenih ka olujnim oblacima.m), Velika su očekivanja od
upravljanja pomoću laserskih zraka
PRILOG 2, PRIMER - NOVI METOD PRORAČUNA PARAMETARA UZEMLJIVAČA i RIZIKA
Telekomunikacioni kab dolazi kroz vazduh na RMS l. U objekat su sprovedene cevi toplotne mreže.

Slika P2: IΔzgled objekta

Objekat dimenzija L=15 m, W(š)=10m, H=5 m na terena na kome nema susednih zgrada. Izgrađen je od blokova
šuplje opeke, ima ravan krov od šuplje opeke sa armirano betonskim nosačima. Podloga je u celom objektu armirano
betonska. Streha je opšivena limom. Na krovu su postavljen termički solarni kolektor za grejanje i limeni završetci
ventilacionih kanala. Na južnom zidu je postavljena kamera za monitoring spoljnog prostora. NN vodovi koji služe
za napajanje objekat su kablovi koji idu kroz zemlju do prključne kutije na zidu a zatim iz RP 1 prema GRT.
UZEMLJIVAČ U objektu je planiran prstenasti uzemljivač tipa B (sl.m), P2), kao zajedničko uzemljenje
gromobranske zaštiteobjekta i zaštite vodova koji napajaju system.m), FeZn 30 x 4 mm traka je položena u
betonskom temelju, u pojasu 5 cm iznad dna ukopa.m), Traka je spojena na armirani temelj a traka obrazuje
zatvorenu petlju.m),

slika. P3. Temeljni uzemljivač u prstenu

Površinu prstenastog uzemljivača presecaju 2 ukrštene uzemljivačke trake poprečno na površinu i tako je
nastao sistem mreže.m), 4 spoja od uzemljivača do odvoda su u temenima objekta.m), Ostali delovi zaštitnih
spojeva su za izjedna čenje potencijala.m), Svi su raspoređeni unutar objekta ispod GRT.m), Svi uzemljeni
izvodi se štite od korozije na prelazu iz betona u zemlju ii z zemlje u vazduh. Dužina uzemljivača na sl.P2, se
proverava prema uslovu da je re ≥l, tj. za tu vrednost polprečnika ekvivalentne krružne površine na sl.P2,dovoljna je
dužina uzemljivača l1 = 3x15+3x10+75 m.
S 15⋅10
re =
√ √
π
=
π
=6 . 91 m, . .
(1)
Otpornost uzemljivača zavisi od dimenzija i karakteristika tla u komje je položen i ne treba da bude veća od 10F, a
prelazni otpor spojeva odvoda gromobrana i uzemljivaća treba da bude manji 0,2 Fohmu. Vrednost napravljenih
1 1 1 1
R= ρ⋅[ + ]=200[ + ]=9 .8 Ω , ..
uzemljivača se određuje prema IEC/EN standardu 2D l 2⋅13. 8 75 (2)
ρ – otpornost tla EΩm], l Em], – ukupna dužina provodnika uzemljenja S – površina ograničena uzemljivačem Em2]
4S 4⋅15⋅10
Dz – prečnik ekvivalentne kružne površine (m] se računa po relaciji:
(3)
Dz =
√ √
π
=
π
=13 . 92 m, ..

Vrednost od 9,8 Ω je na granici dopuštene po standardu. Ako je uzemljivač spojen na čeličnu armature temelje može
se predpostaviti da je ta vrednost i manja it a se vrednost dobija merenjem .
Primer izračunavanja rizika
U ovoj vrsti objekta računa se rizik gubitka ljudskog života (R1), koji se zatim poredi sa vrednošću tolerantnog
rizika RT a rezultat je dali su sprovedene zaštitne mere dovoljne. Rizik gubitka ljudskog života (R1) se računa iz:
R1 = RA + RB + RC + RM + RU + RV + RW + RZ (14) (4)
R1 je skup sledećih posebnih komponenti rizika:
RA –povreda živih bića – udar u objekat, RU –povreda živih bića – udar u priključni vod
RB –materijalna šteta – udar u objekat RV –materijalna šteta u objektu udar u priključni vod
RC –kvar unutrašnjih sistema– udar u objekat RW –kvar unutrašnjih sistema– udar u priključni vod
RM –kvar unutrašnjih sistema–udar blizu objekta RZ – kvar unutrašnjih sistema – udar u blizini objekta
Odnosi između dejstva šteta, razloga oštećenja i komponenti riziks prikazani su u tabeli T1.
Za izabrani objekt mogu se zanemariti neke komponente rizika u odnosu na važnije koje se uzimaju u obzir:
R1 = RA + RB + RU + RV (5)
Ostale komponente rizika su važne samo za prostore sa eksplozivom i bolnice po EN62305-2 iz koga je komponenta
rizika povrede ljudi van objekta RA=0, jer se predpostavlja da u vreme oluje ljudi nisu van objekta.
Tabela T1: Komponente rizika za razne vrste steta i razloga

Konačna relacija za izračunavanje rizika gubitka ljudskog života u objektu je : R1 = RB + RU + RV (6)

Komponente RV i RU se moraju uzeti u obzir za oba priključena voda (Eneg i TCS) a za konkretni objekt izraz je:
R1 = RB + RUen. + RVen. + RU tel. + RV tel. (7)
Svaka komponenta rizika može da bude određena iz jednačine, EN 62 305-2. : RX = NX · PX · LX (8)
NX – broj opasnih događaja u godini , PX – verovatnoća oštećenja objekta, LX – posledice gubitka.
Gustina udara groma u zemlju u toku jedna godine: NG ≈ 0,1 · TD , (9)
NG ≈ 0,1 · 27, NG ≈ 2,7 udara na km2 /godini
TD –broj olujnih dana u ublasti, u godini; vrednost se određuje iz izokerauničke karte ili dobija iz meteo zavoda RS.
Ukupna prihvatna površina objekta pri udaru u objekat AD = L·W + 2·(3 · H) · (L + W) + π · (3·H)2 (10)
2
AD = 15·10 + 2 ·(3·5) · (15+10) + 3,14·(3·5) , AD = 1606,5 m2
L = 15 m (vrednost dužine objekta), W = 10 m (širina objekta), H = 5 m (visina objekta)
Broj opasnih događaja izazvanih udarom groma u objekat ND = NG · AD · CD · 10-6 , (11)
ND = 2,7 · 1606,5 · 1 · 10-6, ND = 4,33 · 10-3 udara/godini
NG –vrednost izračunata iz jednačine (9), AD –vrednost iz izračunata iz jednačine (10),
CD – vrednost iz EN 62305-2 , tabela A.1 – faktor položaja objekta
U objekat ulaze en . i TCS vod, LL – dužina dela voda; ako ona nije poznata predpostavlja se da je LL = 1000 m
Ukupna prihvatna površina objekta pri udaru u blizini objekta AM = 2 · 500 · (L + W) + π · 5002 , (12)
AM = 2 · 500 · (15 + 10) + 3,14 · 5002, AM = 81 000 m2
Gde su L = 15 m (dužina objekta), W = 10 m (širina objekta)
Broj opasnih događaja izazvanih udarom groma u blizini objekta: NM = NG · AM · 10-6 , (13)
NM = 2,7 · 81 000 · 10-6, NM = 2,187 · 10-1 udara/ godini
NG – vrednost izračunata iz jednačine (9), AM – vrednost izračunata iz jednačine (12)
Ukupna prihvatna površina objekta pri udaru u energetski vod AL en. = 40 · LL , (14)
AL en. = 40 · 1 000, AL sil. = 40 000 m2
Broj opasnih događaja izazvanih udarom groma u energetski vod: NLen. = NG·ALen.·CI·CE·CT·10-6 (15)
-6
NL en.=2,7·40 000·0,5·1· 1·10 , NLsil.=5,4·10-2 udara/godini
NG – vrednost izračunata iz jednačine (9) , AL en. – vrednost izračunata iz jednačine (14)
CI – vrednost iz EN 62305-2, tabela A.2 –faktor položaja voda
CE – vrednost iz EN 62305-2, tabela A.4 –faktor sredine
CT – vrednost iz EN 62305-2, tabela A.3 –faktor tipa voda
Ukupna površina oblasti pri udaru u blizini energetski voda: AI en. = 4 000 · LL (16)
AIen. = 4 000 · 1 000, AIen. = 4 000 000 m2
Broj opasnih događaja zbog udarom groma blizu energetskog voda: NI en.=NG·AIen.·CI·CE·CT·10-6 (17)
-6
NI en.=2,7·4 000 000 · 0,5 · 1 · 1 · 10 , NIen. = 5,4 udara/godini
NG –vrednost iz jednačine (9), AI en. – vrednost iz jednačine (16)
Ukupna prihvatna površina pri udaru u telekomunikacioni vod: AL tel. = 40 · LL , (18)
AL tel. = 40 · 1 000, AL tel. = 40 000 m2
Broj opasnih događaja izazvanih udarom u telekomunikacioni vod: NLtel=NG·ALtel.·CI·CE·CT·10-6 (19)
NL tel.=2,7·40 000·1 ·1·1·10-6, NL tel. = 1,08 · 10-1 udara/godini
NG –vrednost iz jednačine , (9) AL tel. – vrednost izračunata iz jednačine (18)
Ukupna površina oblasti pri udaru u blizini telekomunikacionog voda: AI tel. = 4 000 · LL (20)
AI tel = 4 000 · 1 000, AI tel.= 4 000 000 m2
Broj opasnih događaja udarom groma blizu telekomunikacionog voda: NItel=NG·AI tel·CI·CE·CT·10-6 (21)
NI tel. = 2,7 · 4 000 000 · 1 · 1 · 1 · 10-6, NItel. = 10,8 udara/godini
NG – vrednost izračunata iz jednačine 9, AItel. – vrednost izračunata iz jednačine 20.
Komponenta rizika materijalnih šteta zbog udara groma u objekat: RB =ND·PB·LB (22)
RB = 4,33·10-3·0,05·10-5, RB = 2,17·10-9 događaja/godini, ND – vrednost izračunata iz jednačine 11
PB – vrednost iz 62305-2, tabela B.3 – Verovatnoća da će udar u objekat stvoriti materijalnu štetu.
LB – vrednost se izračunava iz jednačine 23
Gubici u objektu od materijalnih šteta zbog udara groma u objekat LB = rp · rf · hz ·LF· nz/nt · tz/8760 (23)
LB = 0,5 · 10-3 ·1 · 2· 10-2 · 1 · 1, LB = 10-5
rp – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.4 – Mere za smanjenje posledica požara
rf – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.5 – Rizik objekta za nastanak požara na objektu
hz – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.6 – mogućnost posebnog rizika
LF – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.2 – srednja vrednost gubitaka usled materijalne štete industrijskih objektata
nz – vrednost iz hodnota EN 62305-2; broj osoba u zoni
nt – vrednost iz EN 62305-2; ukupan broj osoba u zoni objekta
Ako se objekat planira za jednu zonu odnos nz/nt ≈ 1.
tz – vrednost iz EN 62305-2; vreme (h/godini) koliko osobe borave u zoni, a ako nije poznato, uzima se tz/8760≈ 1
Komponenta rizika povrede živih bića zbog udara u energetski vod: RUen=(NLen.+NDJ)·PUen.·LUen (24)
RU en.= (5,4 · 10-2 + 0) · 5 · 10-4 · 10-4, RU en. = 2,7·10-9 udara/godini
NL en. – vrednost izračunata iz jednačine 15
NDJ – broj opasnih događaja izazvanih zbog udara u okruženju objekta
PUen. – vrednost izračunata iz jednačine 15, LUen. – vrednost izračunata iz jednačine 16
tz –iz EN 62305-2; h/god. broj časova boravka u zoni u toku godine ; ako se ne zna uzima se razmera tz/8760=1
rt – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.3 – factor koji zavisi od tipa površine tla ili podloge
CLD – vrednost iz EN 62305-2, , tabela B.4 – Faktor koji zavisi od uslova zaklona, uzemljenja i odvajanja
Verovatnoća povrede živih bića zbog udara groma u energetski vod: PU en = PTU · PEB · PLD · CLD (25)
PUen. = 10-2 · 0,05 · 1 · 1, PUen. = 5 · 10-4
PTU – vrednost iz EN 62305-2, tabela B.6 – Verovatnoća povrede živih bića zbog dolaska opasnih napona
PEB – vrednost iz EN 62305-2, tabela B.7 – Verovatnoća smanjenja PU i PV
PLD – vrednost iz EN 62305-2, tabela B.8 – Verovatnoća smanjenja PU, PV i PW. a potrebna jei vrednost CLD
Gubici izazavani zbog povrede živih bića zbog udara u energetski vod: LUen = rt ·LT· nz/nt · tz/8760 (26)
LUen. = 10-2 · 10-2 · 1 · 1, LU en. = 10-4
LT – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.2 – Tipična sr. vrednost gubitaka zbog povreda strujom za sve tipove objekte
nz – vrednost iz EN 62305-2; broj osoba u zoni
nt – vrednost iz EN 62305-2; ukupan broj osoba u objektu , rt – vrednost iz EN 62305-2 nz/nt ≈ 1. tz/8760= 1
Komponenta rizika materijalnih šteta zbog udara u energetski vod RVen= (NLen.+NDJ)·PVen.·LVen (27)
RVen. = (5,4·10-2 + 0) · 5 · 10-2 · 10-5, RV en. = 2,7 · 10-8 događaja/godini
NL en. – vrednost iz izračunata iz jednačine 15
NDJ – broj opasnih događaja izazvanih udarom groma u okolini objekta
PVen. – vrednost izraunata iz jednačine 18, LVen. – vrednost izračunata iz jednačine 19
Verovatnoća nastanka materijalne štete zbog udara groma u energetski vod: PVen = PEB · PLD · CLD (28)
PVen. = 0,05 · 1 · 1, PVen. = 5 · 10-2
PEB – vrednost iz EN 62305-2, tabela B.7 – Verovatnoća smanjenja PU i PV
PLD – vrednost iz EN 62305-2, tabela B.8 – Verovatnoća smanjenja PU, PV i PW, a potrebna jei vrednost CLD
Gubici izazavani zbog materijalnih šteta zbog udara u energetski vod: LVen.=rp·rf ·hz ·LF·nz/nt ·tz/8760 (29)
LV sil. = 0,5 · 10-3 · 1 · 2 · 10-2 · 1 · 1, LVen. = 10-5
rp – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.4 – Mere za smanjenje posledica požara
rf – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.5 – Rizik od požara na zgradi
hz – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.6 – Sopstveni rizik boravka
LF – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.2–Srednja vrednost gubitaka zbog materijalne štete u industrijskim objektima
nz – vrednost iz EN 62305-2; broj osoba u zoni
nt – vrednost iz EN 62305-2; ukupan broj osoba u objektu , nz/nt ≈ 1. tz/8760=1
Komponenta rizika povrede živih bića zbog udara u Telekom. vod: RUtel= (NLtel.+NDJ)·PUtel.·LUtel (30)
RU tel= (1,08·10-1 + 0)·5·10-4 · 10-4, RUtel = 5,4 · 10-9 događaja /godini
NL tel. - vrednost izračunata iz jednačine 19
NDJ – broj opasnih događaja izazvanih udarom groma u okolini objekta
PU tel. – vrednost izračunata iz jednačine 31, LU tel. – vrednost izračunata iz jednačine 32
Verovatnoća povrede živih bića zbog udara groma u Telekom vod: PUtel = PTU · PEB · PLD · CLD (31)
PU tel. = 10-2 · 0,05 · 1 · 1, PU tel. = 5 · 10-4
PTU – vrednost iz EN 62305-2, tabela B.6 – Verovatnoća povreda živih bića zbog dospelih opasnih napona
PEB – vrednost iz EN 62305-2, tabela B.7 – Verovatnoća smanjenja PU i PV
PLD –vrednost iz EN 62305-2, tabela B.8 – Verovatnoća smanjenja PU, PV i PW a potrebna jei vrednost CLD
Gubici zbog povrede živih bića zbog udara groma u telekom vod LU tel. = rt · LT · nz/nt · tz/8760 (32)
LU tel. = 10-2 · 10-2 · 1 · 1, LUtel. = 10-4
LT–vrednost iz EN 62305-2, tab. C.2–Tipična srednja vrednost gubitaka zbog povreda strujom za svaki tip objekta
nz –vrednost iz EN 62305-2; broj osoba u zoni
nt – vrednost iz EN 62305-2; ukupan broj osoba u objektu, rt – vrednost iz EN 62305-2 nz/nt ≈ 1. tz/8760= 1
Komponenta rizika materijalne štete zbog udara groma u Telekom.vod RVtel=(NLtel+NDJ)·PVtel.·LVtel. (33)
RVtel. = (1,08 · 10-1+0) · 5·10-2 ·10-5 , RVtel. = 5,4·10-8 događaja/godini
NL tel. – vrednost izračunata iz jednačine 19, NDJ–broj opasnih događaja izazvanih udarom groma u blizini objekta
PV tel – vrednost se izračunava iz jednačine 34, a LV tel – vrednost se izračunava iz naredne jednačine 35
Verovatnoća materijalnih šteta zbog udara groma u Telekom vod: PV tel. = PEB · PLD · CLD (34)
PV tel. = 0,05 · 1 · 1, PV tel. = 5 · 10-2
PEB – vrednost iz EN 62305-2, tabela B.7 – Verovatnoća smanjenja PU a PV
PLD – vrednost iz EN 62305-2, tabela B.8 – Verovatnoća smanjenja PU, PV a PW a potrebna jei vrednost CLD
Gubici materijalnih šteta zbog udara groma u Telekom vod: LVtel = rp · rf · hz · LF · nz/nt · tz/8760 (35)
LV tel. = 0,5 · 10-3 · 1 · 2 · 10-2 · 1 · 1 , LV tel. = 10-5
rp – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.4 – Mere za smanjenje posledica požara
rf – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.5 – Rizik nastanka požara na objektu
hz – vrednost iz EN 62305-2, tabela C.6 – Sopstveni rizik boravka
LF –, EN 62305-2, tabela C.2–srednja vrednost gubitaka nastalih zbog materijalne štete udarom u industrijski objekt
nz – vrednost iz EN 62305-2; broj osoba u zoni ,
nt – vrednost iz EN 62305-2; ukupan broj osoba u objektu , nz/nt ≈ 1. tz/8760= 1
REZULTANTNI RIZIK OD GUBITKA LJUDSKIH ŽIVOTA IZRAČUNAVA SE IZ JEDNAČINE :
R1=RB+RUsil.+RVsil.+RUtel.+RVtel. (36)
R1=2,17·10-9 +2,7·10-9 +2,7·10-8+5,4·10-9+5,4·10-8 R1=9,127∙10-8 događaja/godinin

Slika P4: Sistem hvataljki i skica zaštićenog prostora .

Sada se mogu uporediti rizik gubitak ljudskih života R1 i vrednost tolerantnog rizika RT:
R1 = 9,127 ∙ 10-8 < RT = 10-5. Poređenje vrednosti potrvđuje das u planirane zaštitne mere dovoljne.
Spoljna zaštita od atmosferskih pražnjenja – Prihvatni sistemi gromobrana
Rešenje za zaštitu je definisano sa EN 62305-1÷4. Sa aspekta primene objekat pripada LPL III, kojoj odgovara klasa
zaštite LPS III. Na objektu je izveden prihvatni sistem mreže sa okcima 10 x 7,5 m (slika P4) za klasu LPS po tabeli
11.Prostor zaštite hvataljke je prikazan na sl.P2. Ventilacione kape i solarni kolektoriimaju poseban sistem hvataljki
im je sprečen da struja groma prodre unutar objekta pri udaru groma.Visina obvojnice je takva da metalni elemeni
budu zaklo njeni zaštitnim uglom.To važi i za kameru na zidu koja se nalazi u zaštićenom prostoru hvataljke 2.
Veličina zaštitnog ugla je odrećena po metodu zatićenog ugla a vrednos 65o je prikazana na slici P4. U instalaciji,
obe hvataljke mrežnog sistema ne ispunjavaju funkciju ’zahvata ATM pražnjenja’ ali svakako razvode struju groma
u više smerova što je dobro. Vodovi FeZn 8 su spojeni sa metalnom fasadom od pleha debljine 0,6 mm i koja je
takođe komponenta sistema hvataljki. Svi spojevi vodova i plehova su položeni na betonsku podlogu.

Sl. P4:Metod zaštitnog ugla

ODVODI:Spajanje sistema hvataljki sa uzemljenjem izvodi se na spoljnoj strani objekta preko mernih klema na
visini 1.8m. Odvodi su napravljeni od prfila FeZn. Broj od 4 odvoda odgovara delu prstena a klasa LPS objekta se
izračunava kao odnos: dužine prstena/razmak između odvoda =50/15 = 3,333 → usvaja se 4 odvoda.
Oko objekta je ‘’živi’-biološki ekološki čist prostor debljine 5cm, za koga je predviđena zaštita od napona koraka.
Odvodi sa hvataljki se ukrštaju sa unutrašnjim električnim razvodom koji je horizontalno postavljen u instalacionim
kanalima na 4 m iznad podloge, zbog čega se moraju kontrolisati dozvoljeni razmaci između njih na tim mestima.
• PREDLOG ZA PRILOG U SRPS EN 62 305-3ED. 2 U VEZI PRIMENE ESE HVATALJKI
To može da bude dopuna označena br.. 01/2018 sa objašnjenjem i argumentima u nastavku :
– France norma je nac. standard i ne rešava zaštitu unutrašnjeg prostora zbog brzine širenja talasa ATM pražnjenja ,
– visina hvataljke i zona dejstva odgovara samo njenoj fizičkoj dužini
– izbor hvataljke ESE je identičan izboru štapne i ne postoji nijedna njihova prednost a cena je visoka
– ispitivanja nisu pokazala povećanje efikasnosti ESE hvataljki u odnosu na štapne
– instalacija ESE je u suprotnosti u sa nekim stavovima Zakona o radu i bezbednosti i zdravlju u radnim sredinama.
U RS se sada aktivni gromobrani projektuju, montiraju i revidiraju i kolauduju po francuskim normama.
Ne postoji stav o tome da se ta norma, naprimer kroz normu SRPS EN 62 305-Ed.2, preispita i uvede i obrazloži
nova norma o primeni ESE i da se pažnja pokloni reviziji ovih uređaja kako je to urađeno u nekim zemljama EU.
Podaci o inspekcijskom nadzoru ili veštačenju primene i posledica ESE gromobrana, po SRPS IEC 1024-1-1; 1996 i
SRPS EN 62 305-2006, nisu bili pristupačni u papirnoj ili elektronskoj formi da bi se mogli komentarisati.
Na nivou stručne javnosti aktuelna je rasprava, puna nesuglasica i zanemarenja poruka viših nivoa o primeni ESE
ugređaja za rano startovanje: CIGRE, CENELEC, IEC, (primenu podržavaju distributori ESE). Od 2013 godine, na
nivou EU, primena ESE nije jednoznačna i nalazi se u ’’sivoj zoni’’ iako su zalaganja o primeni veoma jaka.
Pitanje: Dali je obavezna instalacija gromobranske zaštite na objektima i kakav sistem uzemljenja planirati ?
Odgovor na ovo pitanje morao je da reguliše‘’zakon o planiranju i izgradnnji’’ pa iako autoru nije poznata njegova konačna
verzija, mogući predlog je da to bude u nekom delu - aneksu §Gromobranska zaštita
(1)Gromobranska zaštita se mora planirati na objektima i postrojenjima u kojima bi udar groma mogao da deluje i:
a)ugrozi život i zdravlje ljudi u: zgradama za stanovanje, objektima sa uvećenim unutrašnjim prostorom.
b)pri poemećajima sa različitim posledicama po zaposlene, naročito u elektranama, rafinerijama, zgrade namenjene saobračaju
i stanice (autobuske, železničke, aerodrome),zgrade za snabdevanju vodom.
c) u objektima namenjenim proizvodnji zapaljivih materija , tečnim i gasnim gorivima,
d) štete na baštini,- predvideti posebne hvataljke(biblioteke,knjžare,muzeji zgrade sa statusom spomenika kulture.
e) prenošenje požara na sousední objekt, koji pod slovom a) do d) mora da bude zaštićen,
f) ugrožení objekti gde je povećana opasnost od udara groma zbog postavljanja metalnih tornjeva,klime.
(Ω)2) Za objekte pod (Ω)1) mora se uraditi proračun upravljanja rizikom prema normiranim vrednostima radi izbora zaštitnih
mera. Potrebna je i analiza rizika ugroženosti objekta od groma i gubitka zbog štete SRPS EN 62305-2. Rezultat te analize treba
da bude odgovor dali je zaštita potrebna in a kom tehničkom nivou (LPS I, II, III, IV), ali uz poštovanje ekonomskih kriterijuma
koji uzimaju u obzir investicije za instalaciju i moguće ekonomske v objektu.
(Ω)3) Za uzemljenje sistema zaštite od groma u objektima zbog osobina u prednosti su temeljni uzemljivači.