SADRZAJ PREDGOVOR xI ‘Gordon Wheeler ZAHVALNOST xxl © AUTORU XxV PROLOG XXxvIl PRVI DEO : TEORIJA > 1, Na¥ zajednicki temel} 3 J ——_2,U tratenju dobre forme 26 7 5 Sistemi: Partnerski i porodigni = ao holisti¢ki fenomeni a = a.Interaktivai ciklus 6 S 5 Svesnost i promens 89 - 6,0tpor kontaktu 14 si 145 7 Granice i granica rukovodjenja DRUGI DEO : PRAKSA §.Intervenisanje u partaerskom sistemu 167 9 Intervenisanje vu porodiénom sistemu 207 10 Prevara i iskrenost u bliskim odnosima 244 11.Gubitak , tuga i koris¢enje rituala 259 12.Zakljuéak: Sklad u Gestalt pristupe 214 Dodatak: Profili glavnih Skola poroditne psihoterapije 305 Index 313 eS 2 5PREDGOVOR x1 Za sve one koji su upoznati sa gestalt modelom njegovim dometima i primenom ime Joseph Zinker ne zahteva objaSnjenje-Kao osnivaé i lider Geétalt Instituta Kliviendu,preko tri decenije, bio je aktivan u obuéavanju hiljade kliniéara i drugih u programima za podutavanje i usavrSavanje u Kliviendu,tinedi ga jednim od najpoznatijih i hajve nagradjivanih predavaéa Ge8talt modela aktivnog i danas.Najvetim delom,posledaje dve decenijezajedno sa Sonia Nevis vodi Center for Intimate Systems koji je preuzeo Vodeéu ulogu u pionirskoj primeni Gestalt modela u radu sa parovima i porodicama.Osim tova.njegova popularna i pionirska knjiga izdata 1976. Creative Process in Gestalt Therapy xi postala je bestseler i klasika u prikazivanju i spajanju humenisti¢kog i holistiékog_pristupa psihoterapiji i iudskom razvoju, sa delovanjem mnogo ispred granica kliniéara koji su se vee identifikovali sa specifiénim Ge8talt pristupom. : U svom pravom smislu,knjiga Koju éitate je dugootekivani ishod pionirskog i uticajnog prvog izdanja .,U tagenju dobre forme,, i zasniva se na istim osnovama Gestaltistiékin pravila koja su vodila i obeleZila Zinkerov rad tokom godina - cksperiment i kreativnost,oslanjanje na prirodan Ijudski put za rast i integraciju,vredaovanje ose¢anja i strasno vezivanje (posvetivanje) kao Kkljué zadovoljenja i koncept selfa (dozivijaja sebe) kao lumetnika Zivota.Ali, Zinker se kieée izvan individualnog kako bi istraZio i uoblitio dinamiku i ispoljavanje svih ovih spornih tema u njihovom veoma izazovaom i duboko ose¢ajnom Zivotnom ispoljavanju ( i psihoterapijskom radu): na8ih intimnih parterskih i porodiénih odnosa .Kroz ovu knjigu,on naglasava posmatranje i bivanje sa kao kijuéeve partnerske i poroditne terapije koja je istinski fenomenologka u svojoj sustini,u smisiu da terapeut ostaje sa pacijentima u ajihovom uzajamno kreiranom i zajedni¢kom uoblitavanju njihovog sopstvenog iskustva i megovog znacenja.Ovo je u suproiausti sa pristupom mnogih 3kola,kako novijih tako i starijih, koje bi radije (po regima Ervinga Polstera,drugog uvazenog diana pionisske generacije Gestalt utitelja i terapeuta) da ponovo uvede kaué Sto je umetanje jedne uévrSdene tebnike ili analitiékog sredstva 2a objektivno posmatranje klijenata, izvan njihovog iskustva,sa namerom da se proceni to iskustvo i obezbedi sigumma distanca (za terapeute!) izmedju ,,doktora,, i ,pacijenta,Ovde nema ,kauéa,, nema procrustean) pravila za ocenjivanje i dijagnozu prirode klijentovog iskustva,veé radije mudar i humaniji pristup za zajednitko istraZivanje mesta gde odredjeno iskustvo moze biti blokirano, ili izobliteno , ili osiromageno,ili nestaje u patnji, kao i konkretnih medjusobnih ponaSanja parova i porodica koji mogu podrZavati ili slabiti taj liéno ili od drugih stvoren proces.Terapija je ovde umetnost,disciplina- rifua/ , da upotrebim Zinkerovu reé - posebaa vrsta dubokog lignog kontakta ane xu zamene za njega, ne ,,objektivizacije,, u kojoj je subjekt ili osoba ultimativno pritisnuta ili izgubljena , u dubu mnogih drugih Skola i pravaca. Ne mofe se redi da nema metodologije da nema intelektualnog sadréaja koji utemeljuje i obelezava rad.Puno je toga, i Zinker posveéuje Prvi deo knjige uobliéavanju i pailjivom gradjenju okvira rada.sa teorijskim bogatstvom koje je kompletno i nikada daleko dea od stvamih Zivota i fenomendlo&ke realnosti obojicei Klijenta i terapeuta.U Prvom Poglaviju on zapotinje izlaganje osnove izlazudi teorijska pravila i koncepte slededih Sest pogiavija.Svojom spretnom slikarskom rukom i okom (Zinker je uspeSan i profesionalni umetnik u viznelnom mediju), on stavija Frica i Lauru Perls u uloge ,, umetnike improvizatore,, shvacenih od ozbiljne psihoanalititke javaosti posleratnog perioda ,, u najboljem kao otpadnike,a u najgorem kao varalice,, - zatim uzima ovu Zivotou sliku povezujuéi je ,korak dalje,sa teorijom,uoblitavajudi Perisovsko razlikovanje ,,odigravanja,, od , prodivijavanja,, to je kjluéna klinitko/ iskustvena razlika izmedju akcije sa i akcije bez utemeljene svesnosti.U tom smislu, to je karika na kojoj je ceo Zinkerov rad i titay Gestalt model opstaje.Rezultat ovoga je jednostavan Zinker (i primner Sta ga Cini tako uspeSaim i” uticajnim uéiteljem i piscem’: prvo Konkretnosjasno¢a i iscrpndst - a tek onda teorijsko obrazlozenje ili napomena.Uvek prva i najfeSée neposredno(?)izvedena,fenomenoloska ,iskustveno stvarna;nikada zakljuéena,kruto (procrustean),apstraktno diktirana pojedinaénim sluSsjem. Zatim Zinker zauzima isti pristup sa ostalim znatajnim uticajima na njegov rad i na GeStalt model u radu sa parovima i porodicama: Whitaker,Satir Minuchin, Bowen, i drugi - kao i brojne druge litnosti i skole od kojih se oStro razlikuje.Istovremeno,on zapotinje ovde sa temom koja ¢e biti njegov lajt motiv i otvara uvodni deo knjige,koje je znatenje estetike i forme u klinitkom radu. sa parovima i porodicama i njihovim Zivotnim iskustvima. xiv Tipiéno,u Zinkerovim rukama ovi termini ne ostaju apstrakcija.ne izbegavaju klini¢ku stvarnost .veé je izgradjuju pazljivo i jasno opisujuci konkretno iskustvo gradeéi model - interakeijski ciklus iskustva - za apaliziranje i intervenciju u procesima i kvalitetu Zivljenja Posto autor sam daje sopstveni pregled preostalih delova na kraju Prvog poglavijaynema potrebe da taj sadréaj ponavijam ovde. Radije, Zelim da prokomentariSem svaki od slede jeste< _menja_sistemsku svesnost ifunkcionisanje. Rasnije, altermnatiia ponaé anja su iabalansiranija i lepa, u estetskom smislu. Strate’ ki Korisnici paradoksa, poput Hejlija i Madanesa, nisu zainteresovani 2a menjanje svesnosti. Oni hoce da vide bihejvioralne promeneu porodicama. Foli daje najjasniji pregled ovog pogleda: ‘Terapija je snaina borbau kojoj terapeut mora da kontrolige promenu, ako do nje dode, Drugi faktor u flejlijevom pristupu je loge svesnosti, Nije potrebno da porodica postane svesna svog ponaé anja da bi doSlo do efekine promene. Ovo je, takode, korak dalje od tradicionaine tatke gledi8 ta terapenta. Uvid, svesnost, ili ananjeotome kako sistem funkcionige, sve je to nepotrebno, Qno Sto proizvodi_promenu je terapeutska intervencijau _porodiéni sistem, Zasto dolazi do promene nije vaino, vaina je samo Cinjenica da je do$ lo do promene. Ove jeu skiadu sa Hejlijevom terapijom kao- mo¢nom borbom. Isto vali iza upotrebu indukcije od Eriksona i njegovih sledbenika. Ovde, nova svesnost mote biti praéena bihejviorainom promenom, Naglasak je na‘ kratkorofme procese u Kojima se otpori premo8¢ avaju iodmah dolazi do promene. Ovo je mesto na kome geStalt terapeuti stojje kao kontrast strates kim radnicimal drugim porodiénim terapeutima. Kao Sto ée ova knjiga ilustrovati, mi radimo sa svesnoi¢u sve vreme,I posto pomazemo sistemima pacijenata da artikuliu njihou svesnost oni polako dodi promenu.U izvesnom smishu, mode se reé i da imamo’ svoje mestou psihoanaliti¢kom krugu; vrednujemo pojavijivanje svesnosti keds ona izranja iz mraka nesvesnog. U veri sa ovim, seé amo se pitanja terapeutove snageu nagem sistemu, Suproto Hejliju, ovde klijent osnazuje terapeuta kao autoritet terapeut snadi Klijentov sistem kao pokretat promene. Terapeuti, wkreiraju promenu,, samo zato Sto oni stiéu tu sposobnost svojim iskustvom Yavaju 62 14 hea