Српски језик и књижевност

Житије Светог Симеона Немање

Питања и одговори

1. U ovom odlomku je prikazana poslednja tačka (scena) života

Stefana Nemanje, odnosno Svetog Simeonal, njegovo
zamonašenje, život monaha zajedno sa svojim sinom Savom i
njegova smrt . Njegov odlazak u Svetu Goru 8. dana meseca
februara 6706. godine, odnosno 1197. godine, predstavlja jednu
od prekretnica u njegovom životu, ostavlja dvor, vlast, titulu,
zemlju i odlazi u Svetu Goru i počinje da živi monaškim,
kaluđerskim životom.

2. Sveti Simeon (Stefan Nemanja) je želeo da krene putem svoga sina

Save i da svoje poslednje dane, posveti bogu, Hristu i da sam
krene u potrazi za svojim jagnjetom (Sveti Sava), kako bi bio
nagrađen od strane Boga. Stefan Nemanja je gradio manastire i
obnavljao, kao što je gradio i obnavljao državu Srbiju. Bio je jako
srećan i zadovoljan što čini dobro delo ne samo za vernike,
religiju, već i za Boga i Hrista .

3. Sveti Simeon je počeo da obnavlja Svetu Goru, upravo onako kao

što je obnavljao svoju državu, postavio je glavnog monaha,
kaluđera po imenu Metodije i okupio je sve monahe oko sebe i
gradio svoju zadužbinu, posle Studenice, Hilandar zajedno sa
svojim sinom Savom, krasi manastir preizobilnim milostinjama i
organizuje i čuva Svetu Goru u Božje ime i uz njegov blagoslov.
4. Sveti Simeon 7. dana februara meseca počinje da boluje i polako
slabi i zbog toga govori svom sinu Savi i savetuje, uči i upućuje
kakav da bude, da ide pravim putem, ni levim ni desnim, da sluša
grdnju svoje majke i da ne prekrši Simeonov zakon, zakon svog
oca, da savetuje i da uči od mudrih i pametnih ljudi, da ne tuguje
za svojim ocem, jer, ako će se na ovom mestu rastati, na onom
drugom svetu će se ponovo susresti.

5. Stefan Nemanja pred svoju smrt nije se hranio i nije bio žedan
(nije okusio ni hleba, niti je pio vode), molio se Bogu i govrio mu
da zaštiti njegovu državu, sinove, porodicu. Nosio je kaluđersku
odeću i govorio svom sinu da bude pokriven grubim pokrivačem
od rogoza (rogozina) i čekao svoju smrt.

6. Pred svoju smrt, Sveti Simeon govori kaluđerima i svom sinu Savi,
da slave Boga, da ljudi koji strahuju od njega, oni ga poštuju, da će
ih on primiti u carstvo nebesko. Nakon njegove smrti, Sava je
gordo plakao za svojim ocem, a kaluđeri uradiše ono što im je
Simeon rekao. Mnogi pravoslavni narodi su mu odali čast i
poštovanje, Rusi, Grci, Bugari i Iverci. Ono što će slediti nakon
njegove smrti, jeste rađanje i razvijanje najveće vladarske
porodice u Srbiji, Nemanjići, koji su nastavili Nemanjinim putem,
postali ktitori i gradili svoe zadužbine (manastire), čime su nakon
njegove smrti postali svetitelji (osim cara Dušana).