Лична и друштвена неоствареност Чеховљевих јунака

Враћамо се у XIX век, читамо дело Антона Павловича Чехова, упознајемо нове ликове
руске, али и светске књижевности. Посматрамо њихову ситуацију у једном руском селу,
упознајемо њихове особине и реагујемо на њихова осећања у овој драми која се састоји од
четири стиха. Једино питање на које и даље не могу наћи одговор (а сигурно нисам
једини), јесте питање шта чини једну особу срећном ?

Док читамо ово дело, уочавамо да је јако несрећно и депресивно, зашто је баш тако ?
Зашто је Серебрјаков похлепан, зашто је Вања (Војнички) разочаран, зашто је Соња
несрећна и слично. Нико није задовољан својим животом, несрећни су због личних ствари,
али и због друштвених околности. Да ли је физички изглед и углед важнији од духовне
лепоте и доброте ? Да ли се нешто од тога променило и данас ? Нажалост не. Од давнина
човеку је важније шта ће друштво рећи о њему, његовом изгледу, стилу облачења и тако
даље. То нам није непозната појава. Професор Серебрјаков је био професор уметности
који је у пензији и планирао да напише књигу коју никад није довршио, похлепан је и
сматра да је увек управу и да све што каже мора тако да се уради. Никада није марио за
своју ћерку Софију (Соњу), његова жена (Јелена) га сматра старцем и да је досадан, Вању
је лагао и зајмио новац који никад није враћао, па чак је желео да прода имање и да тако
избаци Вању и његову ћерку Соњу на улицу. Он представља негативног лика у драми и
прави немире својом појавом. Разочаран пошто је отишао у пензију, жали за млађим
данима док је био професор на универзитету са осталим интелектуалцима. Соња је тужна
због неузвраћене љубави доктора Арсова, који воли природу и дрвеће, што га је највише
интересовало и у чему је видео сврху живота, био је наклоњен алкохолу, али без обзира на
ту околност, Соња, али и Јелена су биле заљубљене у доктора, такође је себе сматрала
ружном особом и да због тога не може да се уда. Јелена Александрова је главни женски
потагониста, физички јако лепа жена (која има 27 година), удата за некадашњег професора
уметности, није била срећна са својим супругом којег је сматрала досадним, чак и
призанје да се удала због његовог положаја у друштву. Она се заљубљује у доктора
Астрова, али њихова веза не опстаје, јер одлази са супругом из села. Ујка Вања је човек
који има 47 година и сматра да ништа у свом животу није остварио, његово незадовољство
животом и своју мржњу према зету показује покушајем убиства Серебрајкова, али га је
метак промашио (што може потврдити да Војничков живот је чист промашај). Доктор
Астров се може сматрати најпозитивнијом особом за све остале ликове (са Вањом
разговарају о важним темама и разговорима, Јелена га сматра шармантним и паметним, а
Соњи пружа неку врсту наде да ће бити срећна у животу са њим). Разочаран је у друштво,
људе, село и околину, али га природа чини срећним и помаже јој са својим плановима за
пошумљавање предела. Можемо рећи да смо укратко упознали и сазнали њихова
незадовољства. Не смемо заборавити да је и руско друштво у том периоду било доста
незадовољно, порезима, ратовима, сиромаштвом, богаћењем аристократије и царске
породице, док су сиромашни осуђени на милост и немилост. Физички изглед и утицај
високог положаја није само део теме код Чехова, већ и код Пушкина ( његово дело
,,Евгеније Оњегин“) и код Толстоја (дело које се зове ,,Ана Карењина“), тако да понављам
да нам ова појава није нешто ново у нашем друштву и у свету.

Да ли ће се икада открити шта то чини човека незадовољним, а шта га чини срећним, да

ли је важнија духовна лепота и доброта или новац и вискоки углед у друштву, да ли ће се
ове поделе и утицаји у свету променити ? То је питање на које ћемо можда једног дана
открити одговор који остаје загонетка за читаво човечанство.