VLADIMIR VUL REAKTIVNA ZASTITA KUPCA U RIMSKOM PRAVU Jedna od osnovnih obaveza prodavea je da kupcu preda stvar koja je pred- met ugovora 0 kupoprodaji. U nauci je, uglavnom, nespomo kakav je karakter ove predaje: prodavac nije duzan da kupea uéini vlasnikom stvari, nego samo ima obavezu »preaestare rem«, »possessionem tradere«, »vacuam possessionem tradere«, odnosno da kupcu obezbedi tzv. mirnu dréavinu koju mu niko ne moze naruSiti upotrebom nekog pravnog sredstva.! Drugim reéima, prodavac, prema rimskom pravu, ne odgovara za pravne nedostatke same po sebi, nego odgovara naéelno samo za evikciju, tj. on ne od- govara ako bi se neko treci samo javio kao viasnik stvari ili kao imalac nekog drugog stvarnog prava na toj stvari, nego tek onda ako bi treée lice putem parnice ili interdikta stvar oduzelo kupcu i time mu onemoguéilo mimu dréavinu2 Mr Vladimir Vuletig, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu: ' Zato ée se smatrati da je prodavac izvrsio svoju obavezu iako je predao kupcu tudu stvar, pa ée kupac, u slutaju da mu stvar bude oduzeta, imati pravo da trazi naknadu pretrpiene Stete — Stojéevié, D. Rimsko privamo pravo, Beograd, 1975, str. 260-261, isto i Stanojevi¢, O, Rimsko pravo, Beograd, 2003, str. 371, Milogevié, M, Rimsko pravo, Beograd, 2005, str. 338, Hor- vat M, Prekomjerno ostecenje, Rad JAZU, Zagreb, 1961, str. 92, Kaser, M. Das Rémische Private- recht 1, Miinchen, 1954, str. 459, Buckland, W, A Text — Book of Roman Law from Augustus to Justinian, Cambridge, 1921, str. 188, de Zulueta, F. The Roman Law of Sale, Oxford Clarendon Press, 1945, str. 42. 2 Atiah, P. The rise and fall of freedom of contract, Oxford, 1979, str. 227. 793PRAVNI ZIVOT br. 11/2007. U ovom sluéaju veéina modernih prava insisistiraju na prenosu svojine a kupac ima pravo da pokrene tuzbu ako svojina nije prencta iako on nije pretrpeo Stetu. S obzirom da rimska klasiéna kupoprodaja proizvodi samo obligatorna dej- stva, jasno je da se samom pogodbom ne prenosi jo8 na kupca svojina. Knitel na- vodi da se sporazumom o predmetu i ceni ne zasniva nikakav stvamopravni odnos, nego samo duznost za prodavea da preda stvar a za kupca da isplati cenu Sam prenos, dakle, nije deo nastanka obaveze, veé samo njenog ispunjenja, koja je nastala zakljuéenjem ugovora, bez obzira da li je reé o instantnoj ili kupo- prodaji na kredit? U rimskom pravu se od prodavea o€ckuje prenos svojine ~ prodaja je iusta causa zt twadiciju i odrzaj: medutim, kupac nema pravo na tuzbu zbog same Zinjenice da svojina nije preneta.* Kazer zauzima stav da je prodavac jedino obavezan na vacuam possessio- nem tradi, odnosno drZavinu koja je ostobodena bilo fakti¢kih bilo pravnih upli- tanja samog prodavea ili treeih lica? Medutim, uverenja je Cimerman, prodavac je edgovoran, ne samo za vacu- am possessionem tradere, veé i za produzenje kupéevog uzivanja na stvari.4 Ovo govori o tzv, impliciranoj garanciji za neometano posedovanje, jer cim bi pravi vlasnik dokazivanjem svog prava svojine evincirao stvar kupcu, on bi mogao da zahteva novéanu odgovornost prodavea.” Ugovor 0 kupoprodaji, je, dakle, samo pravni osnov za prenos stvari, odnosno isplatu cone, i u tome se Klasigno rimsko pravo tazlikuje od vecine ostalih anti¢kih prava, pre svega od urékog, u kojem je ovaj ugovor faktitki realni kontrakt i nastaje tek prenosom stvati a samo zak- ljugenje ugovora je uslovijeno davanjem kapare ~ Kniitel, R. Contrarius consensus: Studien zur Vertragsaufhebung im Rémischen Recht, Kéln, 1968, stt. 69, v. viSe Pringsheim, F, The Greek Law of Sale, Weimar, 1950, str. 333-340. + Ovakvo resenje se danas razligito objasnjava: preuzimanjem prodaje u civilno pravo iz odnosa sa strancima, ade rimska svojina nije primenjiva; poreklom ugovorne formule 0 obavezi prodavea (opisne — uti frui habere licere) iz stare stipulacije 0 prodaji, Zeljom Klasi¢nih pravnika da jednom formulom obuhvate sve moguée predmete (i provincijska zemijista koja ne mogu da budu u svojini) Cinjenica je, dakle, da prodavac nije obavezan da kupcu obezbedi kviritsku svojinu, vee samo nesmetant dr?avinu i uzivanje stvari uti fru’ hahere licere, dakle da ga dréi u polozaju koji prema ius gentivm ali ne i prema ius civile predstavija polozaj sopstvenika. Ako kupac nije postao kviritski sopstvenik, na primer, zato Sto je stvar kupio od nevlasnika, onda ne moze da istupa protiv prodavea dok se nalazi u polozaju neometanog dr2aoca. Iz ovoga se moze zakljuciti da kupac man- cipaciju zahteva samo zato sto je ona najdelotvornije sredstvo obezbedivanja kupcu takvog prav- nog polozaja u kom je zasti¢en od kasnijih eventualnih ometanja od strane prodavea ~ Kascr, M nav. delo, str. 460. Zimerman, The Law of Obligations, Oxford University Press, 1995, str. 293, 7 D.2U. 2.34; D. 21, 2. 35: D. 21. 2. 46; D. 21.2. 62. 2. 794V, Vuletié: Reaktivna zastita kupcau rimskom pravu Arandio ~ Ruic se bavi ovim pitanjem, te pokusava da izvede zakljugak 0 razlozima ovakvih reSenja. On smatra da razlog treba traZiti u tome sto je emptio — venditio faktiki otpotela u odnosima izmedu Rimljana i peregrina i Sto su se res mancipi mogle zato prenositi samo tradicijom, pa je peregrinski pretor tradi- ciju smatrao uobiéajenim na¢inom prenosa svojine.* Izgleda da Votson nije bas zadovoljan ovim objasnjenjem pa tvrdi da ovak- vo zakljuéivanje implicira stav da bi prodavac imao obavezu da prenese svojinu na kupca uvek kada je to moguée, i veruje da je Arandio — Ruic nedosledan, jer upravo on navodi da prodavac nema obavezu prenosenja svojine.’ Moglo bi se, iz izlozenog, zakljuciti da sama kupoprodaja ne podrazumeva i da je prodavac vlasnik stvari. Ako on nije vlasnik, jasno je da neée mo¢i ni pre- neti svojinu na kupca. To, medutim, ne znaéi da je sam kupoprodajni ugovor ne- vazeci, jer je bilo objektivno nemoguée izvrsiti ono Sto je obecano. $ obzirom da je kupac imao dréavinu na stvari, a da je prodavac bio duzan da mu tu drZavinu uéini mirnom, mogao je odrzajem steci i svojinu na toj stvari. Tako je, ako sc prihvati Cimermanovo mi8ljenje, ipak bilo implicirane garancije 7a neometano posedovanje stvari, jer cim bi pravi vlasnik, kada dokaze svoj pravni osnov, evincirao stvar koja je u posedu kupca, ovaj je prodavea mogao da smatra nadalje novéano obaveznim, Prodavéeva obaveza garancije mirne drzavine nije posledica jednog akta, vee je ona, pre svega, vezana za preduzimanje svih neophodnih aktivnosti da bi i eventuaina kasnija ometanja kupéeve drzavine bila sprecena."” U slutaju da se takvo ometanje zaista i dogodi, kupac je u moguénosti da zahteva od prodavea, kao pravnog prethodnika (auctor)"! da mu pomogne u spo- ru. Ako i pored prodavéeve intervencije kupac izgubi spor, i stvar mu bude odu- zeta (evincirana), jasno je da prodavac mora biti odgovoran za evikeiju jer nije ispunio osnovnu obavezu trajne garancije mirne dréavine. Odgovornost za evikciju poznaje vee najstarije rimsko pravo, pa je tako predvidao i Zakon 12 tablica.!? U sluéaju realne kupoprodaje mancipacijom, ko- jom se odmah prenosi svojina, ukoliko bi treée lice ometalo kupca reivindikaci- 8 Arangio Ruiz, V, La compravendita in diritto romano I, Napoli, 1978, str. 249. ° Watson, A, The Law of Obligations in the Later Roman Republic, Oxford Clarendon Press, 1965, str. 73. ‘© Ovo je razumljiva posledica funkcije prodaje: ona kupcu treba da omoguei trajno isko- rigéavanje stvari, kojem je predaja samo pretpostavka, Zato je Kupcu potrebna trajna pomoe pro- davea, sve dok svoje pravo na mimu drzavinu izvodi iz kupovine stvari — praktitno do okonéanja odrzaja ako je u datoj situaciji mogué — Milosevié M, v. napred, nav. delo, str. 339 'l Arangio = Ruiz. V. nav. delo, Compravendita...., str. 310. "2 Usus auctoritas fundi biennium, ceterarum rerum annos esto ~ Leges duodecim tabula- runt, 6.3 795PRAVNI ZIVOT br. 11/2007. jom, on je duzan da obavesti prodavea 0 ovim ometanjima (litem denuntiare, auctorem laudare). Tada je prodavac obavezan da kupcu pomogne u parnici ili mu se u njoj pridruzi (liti subsidere) ili preuzme parnicu na sebe."3 Ukoliko to prodavac ne uéini (auctoritatem defugere) ili ako se upusti u parnicu i izgubi je, pa stvar ipak bude evincirana (auctoritatis nomine vinci), ku- pac ima pravo da auktoritatnom tuzbom zahteva dvostruki iznos date cene (in du- plum).!4 Votson je misljenja da su actio auctoritatis i actio de modo agri inherentne mancipaciji, ida actio auctoritatis koja vazi in duplum u odnosu na iznos iz man- cipacije, ak postoji i bez izrigitih garancija od strane prodavea i ni na koji natin se ne moze iskljuciti dogovorom strana.'> Romanisti nisu potpuno jedinstveni u oceni karaktera same actio auctorita- ti. Tako joj Romac pridaje deliktni karakter,'* kao i De Robertis koji upravo u penalnom karakteru (in duplum), nalazi poreklo actio auctoritatis u deliktu na- merom nanoSenju stete drugom, jer prodavac je primio cenu iako nije viasnik stvari i iako je verovatno da ce kupac biti u opasnosti da ostane bez nje.'? Kazer odriée deliktni karakter actio auctoritatis i daje joj karakter pauSalne naknade Stete, a na karakter kazne.'* Cimerman se ovim pitanjem bavi iz sociolosko ~ psiholoskog ugla, jer ve- ruje da je deliktni karakter ove tuZbe mogao postojati samo uz prethodno znanje prodavea, Sto je verovatno za malo i nesofisticirano zemljoradnitko drustvo sta- rog Rima, gde su retki ovakvi pravni poslovi. Razvojem privrede i Sirenjem Ri- ma, Ginjenicom de se subjekti kupoprodajnih poslova, slabo ili uopste ne poznaju, razvili su potrebu za prodavéevom garancijom pri samoj transakeiji. Tu ovaj romanista vidi novéanu obavezu iz actio auctoritatiy kao posledicu same mancipacije, pre nego li posledicu delikta, i staje uz Kazera smatraju¢i da je iz nos in duplum pre pausalni iznos za naknadu Stete, nego li poravnanje iz de- likta.'? 8 p.21.2.21.2 Culjueta objasnjava ovu proceduru, smatrajuéi da ona poseduje neke paralele sa grckim i germanskim pravom, tako da u stvari sada kupac izvodi prodavea pred sud na redovan nagin (in ius vocatio) pozivajuci se na prodavéevu garanciju (auetorem laudere). Ako se na sudu prodavae ne odbrani, gubi ovaj spor i obavezan je da na osnovu actio aucoritatis isplati duplu cenu kupcu de Zulueta, F. nav. delo, str. 43 'S Watson, A. nav. delo, str. 76 '© Romac, A, Rimsko pravo, Zagreb, 1978, str. 92. '7 On poredi ovo sa furtum nec manifestum i zato veruje da je sankcija in duplum ~ de Ro- bentis, F. La disciplina della responsabilita contrattuale, I, Milano, 1972. str. 202. 'S Kaser, M, nav. delo, str. 399. © Zimermann, R. nav. delo, str. 295. “ 796V. Vuletié: Reaktivna zastita kupca u rimskom pravu Jedan fragment iz Digesta®” nam govori o koriéenju actio auctoritatis sluzbenosti. Iz ovog teksta mozemo zakljuciti da, ako se zahtevaju sluzbenosti imanja koje je mancipovano, Kvint Mucije i Sabin smatraju da prodavac nije novéano obavezan za actio auctoritatis." Istovremeno, prema Kvintu Muciju, kupac nema pravo na actio auctoritatis protiv prodavea za susedske sluzbenosti, osim ako je izrigito navedeno da su ona deo imanja. Ovakav stav Kvinta Mucija, potvrduje i Celz.22 Dileme oko karaktera ove tuzbe mogle bi se otkloniti éinjenicom koju smo analizirali, da, ako je kupac napadnut stvarnopravnom tuzbom, prodavac mu se pridruzuje u formulamnom postupku, bilo da ga zastupa ili na neki drugi nagin. Ako to ipak ne uéini, ili ako, uprkos prodavéevoj pomodi, kupac ipak izgu- bi spor, prodavac, deluje ubedljivo, kao pausalnu naknadu Stete, odgovara za ku- povnu cenu in duplum. Medutim, ukoliko stvar nije predata mancipacijom sa jedne, niti postoji prodavéeva stipulacija sa druge strane, kupac nema pravno sredstvo zastite za slutaj evikcije. Pofetkom prvog veka, kupac ima moguénost da prodayea primo- ra da zakljuéi stipulaciju sa actio empti, dok u klasignom pravu ova tuzba u vrlo Sirokom znavenju sluzi zastiti od evikcije, Mekinto§ smatra da su klasigni pravnici stvarili pravilo da se kod kupopro- daje vrednih stvari, na osnovu bona fides moze pretpostaviti da su stranke zak- a Ijucile stipulatio duplae bez obzira da li su to zaista i udinile. U svim ostalim slugajevima kupae na osnovu actio empti zahteva naknadu Stete (quanti interest rem evictam non esse) zbog evikcije.2* 2) Quod ad servitudes praediorum attinet, si tacite secutae sunt et vindicentur ob alio, Qu- intus Macius et Sabinus existimant venditorem ob evictionem non posse: nec enim evictionis nomi- hee quemguam teneri in eo iure, quod tacite soleat accedere: nisi ut optimus maximusque esset traditus fuerit fundus: tune enim liberum ab omni servitude praestandum. si vero emptor petat viam vel actum, venditorem teneri non posse, nisi nominatum dixerit aecessurum iter vel actum: tune enim teneri cum, qui ita dixerit: et vera Quinti Muci sentential, ut qui optimum maximumaue fun- dum tradidit, liberum praestet, non etiam deberi alias servitudes, nisi hoe specaliter ab eo accessum sit D. 21.2. 75 Tzuzetak je ako je zemiljiste prodato ita ut optimus maximusque est ~ Zimerman R., nav. delo, str. 295, Watson, A. nav. delo, str. 79, Leser, H. Der Riicktrit vom Vertrag, Abwie- Alungsverhdlnis und Gestalungsbefugnisse bei Leistungsstérungen, Berlin, 1975. str. 116 fg DE 184199) 3" Mackintosh, J. The Roman Law of Sale, Edinburg, 1907. str. 195, u istom smislu i Stojéevié: On je to mogao traziti i ako je stvar zadrzao kod sebe, ali ne po osnovu kupovine nego po drugom osnovu (npr. nasledstva, poklona), pa eak i ako do evikcije nije ni do8lo ako je prodavac dolozno prodao tudu stvar, a kupac to nije znao. — Stojéevie, D. nav. delo, str. 261 - 262., kao i Ka- zer: ako je precutao sluabenost ili namerno prodao tudu stvar ~ Kaser, M, nav. delo, str. 402. 797PRAVNI ZIVOT. br. 11/2007. Od osnovnog pravila da je prodavac odgovoran tek ukoliko zaista dode do evikcije, u slucaju actio empti postoje odredeni izuzeci: kupac ima pravo da po- digne actio empti i ako zadréi dréavinu stvari, ali ne vie po osnovu kupoprodaj- nog ugovora, nego po drugom teretnom ili dobrozinom osnovu (npr. ponovo kupi istu stvar od pravog vlasnika).2* Actio empti kupac moze podiéi i pre nastupanja evikcije, ako mu je proda- vac dolozno prodao tudu stvar.?5 Takode, kupac moze zadrZati predmet kupopro- daje dok traje spor o vlasni8tvu (exceptio evictionis imminentis?® Zaista, actio empti bila je indicium bonae fidei i pruzala kupcu sve ono sto mu pripada ex fide bona. Ova tuzba, izgleda, samo nije imala cfekat za manje vrednu robu ili za provincijsko zemlji8te za koje je uobigajena stipulatio dup- tae" Ukoliko je kupac zahtevao od prodavea da mu pomogne u odbrani od rei- vindikacije, imao je pravo, ako je evikeija izvrsena, da pokrene actio empti in du- plum. Ovo je podrZao Pavle u svojim Sentencijama.2* Upravo zato actio empti kao svojevrsan korektiv prethodnih pravaih sreds- tava i tuzba »Sirokog spektra« omoguéavala je konaéno kupeu potpumu i pravno valjanu zastitu od evikcije, pa ovo dostignuée klasignog prava opstaje i u postkla- cnom, uz manje Justinijanove intervencije. Kurulski edili su predvideli razne situacije zastite kupca i za fizitke mane stvari, ali to, svakako, nije bio numerus clausus eventualnih sluéajeva, koji su se javljali u praksi Obe ugovorne strane su imale vrlo jasnu izrazenu moguénost da prosire obim prodavéeve odgovornosti i kupéevog prava na zastitu i van granica koje su postavili kurulski edili. To se moglo posti¢i putem dictum in venditione u nefor- malnoj ili stipulacijom u formainoj varijanti Tako je prodavac putem ovih sredstava mogao dodatno garantovati da rob nema vise ni jednu manu, osim onih javno predotenih ili da ak poseduje neke posebne kvalitete vazne za kupca u odredenim situacijama (na primer tvrdnja da je rob odligan kuvar).?” °4 Paul. Sent. 2. 17. 8, D. 21. 2. 29. p19. 1.30.1 * Dd. 18.6.19.1 7 p.21.2.37. ** Paul. Sent. 2. 12. 2. D.2b. 1181 798V Vulerié: Reaktivna zastita kupea u rimskom pravu Sveobuhvatni termin za sve ove garancije, bilo da su formaino ili neformal- no date, je dicta promissave (dicta et promissa).™ Kurulski edil ih je usvojio i prihvatio njihovu obaveznost i moguénost da dovedu do reaktivne zasite kupca Sam termin dicta et promissa nije lako objasniti, a jo8 manje povuéi jasnu liniju razgraniéenja izmedu ova dva pojma Kazer veruje da termin »dictume implicira unilateralnu garanciju prodavea, dok termin »promissume ukazuje na bilateralnost pravnog posla.*! Arandio ~ Ruic se sa ovim ne slaze i smatra da je ova distinkcija potpuno nepotrebna, da uopSte nije postojala u klasiénom pravu, veé da su oba pojma tre- tirani jedinstveno, bez ikakvih podvajanja i razliéitih znaéenja-? Peters, odigledno prihvatajuéi stav Aranda-Ruica, smatra da se dicta pro- missave odnosi iskljuéivo na dicta in mancipio, dok Votson ovo negira, veru- juéi da je ovakvo tumaéenje u suprotnosti sa fragmentom iz Digesta™ i misli da bi bilo bolje tumaditi ovaj pojam koji se odnosi samo na ugovorne uslove, na do- datne sporazume (pacta adiecta), a ne i na neformalne garancije iznete tokom pregovora o zakljuéenju ugovora.>> Posebno je interesantno utvrditi u kojim sluéajevima dicta et promissa radaju moguénost zastite za kupca, odnosno gde prestaje benigno hvalisanje a potinje prodavéev dolus Prirodno je, naime, da svaki prodavac tezi da § bu, da je ishvali i u ogima kupca udini kvalitetnom. Tako Pringshajm kaze da sve dok je to hvalisanje na opStem nivou i ne pre- lazi uobiéajeno preterivanje veé poznatog hvalisavog prodavca, ni jedan razuman kupac takve izjave neée uzeti previse ozbiljno.3° Cini se da kurulski edil nije imao razloga da intervenise u ovakvom sluéaju. Tako su prodavéeve izjave” da je rob zgodan i lep ili da je konj dobro graden, izjave opsteg karaktera i Gini se da ne radaju osnov za kupéevo pravo da podigne tuzbu. Medutim, situacija je sasvim drugaéija ako se sa opSteg prede na konkretni teren: tako prodavéeva izjava da je rob /itteratus (pismen ili veoma ob- (0 bolje predstavi svoju ro- D201 19.2. §' Kaser,M, nav. delo, str. 404 2 Arangio ~ Ruiz. V. nav. delo Compravendita...str. 358. Peters, F. Die Riicktrittsvorbehalte des rémischem Kaufrechts, Munchen, 1973, str. 187. Mp. 21.2. 09.3. 85 Watson, A. nav. delo, str. 89. Pringsheim, F. The Decisive Moment for Aedilician Liability, Revue internationale des droits de "antiquite (RIDA), (1), 1952. str. 655. ” % Ea quae commendandi causa in venditionibus dicuntur, si palam appareant venditorem non obligant, vetuti si dicat servum speciosum, domum bene aedificatam: at si dixerit hominem lit- teratum vel artificem, praestare debet: nam hoc ipso pluris vendit ~ D. 18. 1. 43 799PRAVNI ZIVOT br. 11/2007. razovan) ili vrlo ve8t zanatlija, veé predstavlja vrednosni stav koji moze da utive na odluku kupea. Ovakve izjave, pogotovu ako su la2ne ili iskazane sa dolus-om, tipigan su osnov za pokretanje tuzbe od strane kupea Zato Stein, oslanjaju¢i se na Ulpijana,.* jasno razlikuje neobavezujueu izja- vu »ca quae ad nudam laudem servi pertinet« od one koja rada obavezu prodavea »culeatorem non esse, furem non esse, ad statuam num quam confugisse«? Ukoliko su takve vrednosne, a samim tim i obavezujuce, izjave bile date uz prodavéev dolus (znao je da istiée kvalitete koji ne postoje ili svesno preéutkuje latentne nedostatke), kupcu je na raspolaganju bila actio empti (otkako je kupop- rodaja kontrakt bonae fidei) koja se i uvek moze podi¢i ako dolus postoji Premda nije vezana ni za kakve rokove, njen nedostatak lezi, pre svega, u obavezi kupca da dokaze prodavéev dolus, Sto ponekad nije bilo ni malo jednos- tavne. Sudeéi prema Digestama,* koje navode slutaj prodaje veé noSene odeée kao nove, osim Sto je tesko dokazivati bilo kakvu prevarnu radnju prodavea, ova- kav pogreSan navod prodavéev uopite nije okarakterisan kao dolozan. Ova situa- cija jednostavno nije bila utuziva i ostaje van domasaja i civilnog i prava ib edila. Kupac, koji Zeli da se osigura da stvar koju kupuje nema fizi¢kih mana, ili da ima obeéanc kvalitete, moze da trazi od prodavaca da stipulacijom (stipulatio duplae) garantuje sve izreéene navode.*! Premda u kombinaciji sa stipulatio dup- Jae za evikciju, ova stipulacija pokriva samo naknadu Stete i nema penalni karak- ter in duplum Momzen sumnja donekle u svrsishodnost ovakvih stipulacija i daje primer kupoprodaje zdravog odnosno bolesnog roba. Obeéanje prodavea da je rob zdrav deluje nepotrebno: ili je rob zdrav pa u tom sluéaju stipulacija nema nikakav prakti¢ni znaéaj, ili je bolestan, pa je proda- vac obe¢ao neSto Sto objektivno nije bilo moguce garantovati.*? §® Sciendum tamen est quaedamet si dixerit praestare eum non debere, scilicet ea, quae ad nudam laude3m servi pertinet: veluti si dixerit frugi probum dicto audientem. ut enim Pedius scri- bit, multum interest, commendandi servi causa quid dixerit, an vero praestaturum se promiserit qu- od dixit~D. 21, 1.19. * ‘Stein, P, Fault in the Formation of Contract in Roman Law and Scots Law, Cambridge, 1958, str. 29, “p18. 1.45 Arangio-ruiz, V. nav. delo, Compravendita... str. 355. 2 Mommsen, F. Die Unméglichkeit der Leistung in ihrem Einfluss auf’ obligatorische Verhalinisse, Weimar, 1853. str. 259, 800V, Vuletié: Reaktivna zastita kupca u rimskom pravu Arandio-Ruic se ne sla je, da ono Sto prodavac garantuje nije ni odsustvo fizickih nedostataka, niti prisu- stvo nekog kvaliteta ~- on je jednostavno odgovoran ukoliko njegova tvrdnja nije ¢ sa ovim tumacenjem i smatra, Gini se utemeljeni- u saglasnosti sa faktiékim stanjem po bilo kom osnovu.*® Prodavéeva garancija na osnovu stipulacije omoguéava kupcu da podigne actio ex stipulatu za naknadu stete ukoliko navodi iz stipulacije nisu istiniti, Pro- davac, medutim, nije u izri¢itoj obavezi da postupi po zahtevu kupca i obaveze se stipulacijom Tada ima osnova za sumnju, ako prodavac odbije da garantuje stipulaci- jom, da moda sa robom nesto nije u redu. 1z tog razloga, kupcu je dato pravo da u roku od dva mescca moze zahtevati povraéaj novea uz istovremeno vraéanje kupljcnog roba.* Cimerman poentu postojanja ovog instituta vidi upravo u tome da se kupeu, Gije je poverenje u regularnost ovog posla poljuljano, dozvoli da se iz njega po- vuée i pre nego Sto mana postane potpuno odigiedna.* Neki romanisti se bave i pitanjem Sta se sve ukljuguje u prodatu stvar koja je predmet redhibendi iudicium-a. Pitanje koje se, naime, postavlja je da li su svi clementi jedne slozene stvari ili i pripadak (accessorium) deo prodavéeve odgo- vornosti. Cini se da na ovo pitanje nije dat identi¢an odgovor. Votson, pozivajuéi se na Digesta,”® u prodaju roba ukljutuje i peculium, kao Ginjenicu da je totak kojim se vuée voda isto toliko deo zgrade koja se pro- daje, kao i kofa.4? On takode podrZava Ulpijanovu odluku da podrzi Trebacijevu distinkeiju u vezi sa dubrivom koje se prodaje.** Tako, ako je dubrivo namenjeno zamilji8tu koje se prodaje, njegov je pripadak i prodavac je odgovoran kako za ze- mijiste, tako i za kvalitet prodatog dubriva. U suprotnom, ako je dubrivo samos- talni predmet kupoprodaje, prodavac za njegov kvalitet nije odgovoran po osnovu prodaje zemijista, veé, eventualno, po osnovu poscbnog kupoprodajnog ugovora, 43 Arangio-ruiz, V.nav. delo, Compravendita... str. 357. “4 Si venditor de his quae edicto aedilium continentur non caveat, pollicentur adversus cum redhibendi iudicium intra duos menses emptoris intersit intra six menses ~ D. 21. 1. 28. 45 poste ta dva meseca koja su mu data da odluéi da li Zeli da ima tog roba ili ne, sa ili bez garancije, on je joS uvek mogao, u roku od éctiri meseca da zahteva quod interest, ali samo ako je njegov interes bio narusen, tj. ako se za roba ispostavi da zaista poseduje fizitke mane ~ Zimer- mann, R. nav. delo, str. 316. 40D. 18. 1.45; D. 18. 1. 46; D. 19. 1, 17.2. a7 Watson, A. nav. delo, str. 92 * Ibidem. 801PRAVNI ZIVOT. br. 11/2007. Sule tyrdi da u kta dok Votson smatra da ipak jes kljuee.*? nom pravu pekulijum nije ukljuéen u prodaju roba,"” sim ako strane ugovornice to izridito ne is- Interesantno je da Pernis navodi primer prodaje ropkinje, éiji su odeéa i na- kit predmet posebnog ugovora i prodavéeve odgovornosti,*! dok nam rimski tek- stovi nedvosmisleno potvrduju da su sluzbenosti bile deo odgovornosti prodavea vlasnika prodavane nepokretnosti. Poznati fragment iz Digesta*? nagovestava izuzetno vazno pravno sredstvo, koje su ustanovili kurulski edili u korist kupea za slugaj skrivenih mana stvari. Edili predvidaju moguénost podizanja actio redhibitoria, pod taéno odredenim uslovima i unapred predvidenim rokovima za svakog tuZioca Pravo na ovu tuzbu ima kupac u toku od dva meseca ukoliko prodavac ne Zeli da zakljugi stipulaciju. Njome on zahteva povracaj datog novea, a za uzvrat vraéa kupljenu stvar. U slucaju da je stipulacija zakljugena, rok podizanja redhibitorne tuzbe je Sest meseci.®* Kazer navodi da kasnije ovaj rok od Sest meseci postaje opsti, bilo da je sti- pulacija zakljuéena ili ne, odnosno i bez zahteva za zakljucenjem stipulacije.** Cimerman smatra da ovaj rok poéinje da teéc tek od momenta kada je ma- na postala o¢igiedna i to u objektivnom smislu (bez obzira da li ju je kupac uogio ili ne).5¢ Schulz, F. Classical Roman Law, Oxford, 1951. str, 477. 30 st Watson, A nav. delo, str. 93. Prodavac je posebno odgovoran za kvalitet odeée i nakita ropkinje, ako je preuzeo oba- vezu da za njih odgovara uz prodaju roba. Nece, medutim, biti odgovoran, ukoliko se predvidi da odcéu i nakit posebno prodaje istom kupcu. U tom slueaju se ne moze govoriti o pripacima glavne stvari, veé 0 posebnom bitnom clement novog kupoprodajnog ugovora. Tada ce se predvideti dru- gi uslovi prodaje, koji mogu biti ist, ali i potpuno razligiti od ustova prodaje roba ~ Pernice, A. Ri- misches Privaterecht im ersten Jahrhundert der Kaiserzeit, Weimar, 1873, str. 316. * p.21.2. pe? Vala 4 D2 119.6, §5 Kaser, M. nay. delo, str. 405. To je bilo ono sto je nazivano tzv. »korisno vreme« (sex menses utiles), tako da se oni dani tokom kojih kupac nije mogao podneti tu2bu npr. zbog bolesti, nisu uratunavali u ovaj rok Zimermann, R. nav, delo, str. 318. 802V. Vuletié: Reaktivna astita kupca uw rimskom pravu U sustini, osnov na koji se poziva kupac pri podizanju ove tuzbe je kada prodavac namerno ili bez namere ne saopSti javno mane koje je obavezan da nag- lasi, kada izrigito tvrdi (dictum),." ili stipulacijom obeéa (promissum) da rob ne- ma drugih mana ili ima odredene osobine.** Lu ovom, kao i u slugaju actio quanti minoris, potpuno je nebitno dali je prodavac lazne iskaze davao ili mane prikrivao namerno ili ne. Njegova je odgovornost objektivna, jer se polazi od ncoborive pretpostavke (praesumptio iuris et de iure) da svaki prodavac poznaje osobine stvari koju pro- daje.” Dejstvo actio redhibitoria sc u klasignom pravu, izgleda, priblizava dejstvu povratka u predasnje stanje (restinutio in integrum). Da je zaista tako, svedoti nam i Julijan u Digestama,® koji navodi obavezu i kupca i prodavea da usposta- ve stanje kao da kupoprodaja nije bila ni zakljuéena To dovodi do jos nekih implikacija: kupcu je Steta morala biti nadoknadena ukoliko je rob poéinio kradu ili naneo kakvu drugu Stetu kupéevoj imovini,"" kao Sto su mu morali biti nadoknadeni svi izdaci vezani za kupovinu roba.2 Ovo ne vazi za troskove vezane za odrZavanje roba, jer ni kupac prodaveu nije duzan da isplati naknadu za vrednost robovih usluga, dok se nalazio kod kupea.°* Culjeta, vredi pomenuti i to, citira jo8 jedan tekst iz Digesta," iz kog zak- Ijuéuje da kupac, izgleda, ima pravo na naknadu Stete in simplum protiv prodavea koji je pristao na nalog redhibitio, a in duplum ako nije dao svoj pristanak. Baklend ovo dovodi u sumnju, kako klasignost ovog teksta, tako i njegovo znagenje. TeSko je verovati, smatra on, da je u klasitnom pravu prodavac koji je dao pristanak bio kaZnjavan, a samo mozda malo lakSe verovati da onaj koji nije dao pristanak bude kaznjen tako visoko.%° 7 .17,20.4, *S Kaser, M. nav. delo, str. 405; odnosno ako bi se za roba ispostavilo da ima neku od ma- na pominjanih u ediktu koje prodavac nije pomenuo, ako je kvalitet koji je izrigito garantovan bio odsustan, ili je neka mana ¢ije je odsustvo garantovano ipak prisutna -. Pernice, A, Zur Lehre von den Sachbeschiidigungen nach romischem Rechte, Weimar, 1867, str. 244. De Zulueta, F. nav. delo, str. 50; Zimmerman, R. Liability for Non ~ Conformity, Uni- versity College, Dublin, 2003. str, 422. Julianus ait iudicium redhibitoriae actionis utrumge, id est venditorem et emptorem, qu- adammodo in integrum restituere debere -_D. 21. 1. 23.7. °! D2 1.23.8 2 D.24. 1.27. cee sate s0] D.24.1.45. 63 De Zulueta, F. nav. delo, str. $1 ° Buckland, W. nay. delo, str. 492 803PRAVNI ZIVOT br. 11/2007. Redhibitorna tuZba ima osobinu, kao Sto smo analizirali, da, ukoliko se ku- pac za nju odluti, insistira na tome da kupac, ukoliko Zeli novac natrag, mora vratiti roba ili Zivotinju pre nego Sto prodavac bude osuden na novéanu obavezu Pitanje koje se postavija je da li actio redhihitoria move imati efekat, ukoli- ko kupac iz nckih razloga vise ne moze da vrati stvar sa fizitkim nedostacima, ili je ne moze vratiti u stanju u kojem ju je primio, jer je u meduvremenu dodatno o&tecena ili €ak uni8tena (mortuus redhibetur)? Prema ediktu kurulskih edila,” actio redhibitoria je moguéa, iako je stvat dodatno o8tecena, ukoliko kupac prodaveu kompenzuje smanjenje vrednosti stvari. Cimerman smatra da su rimski pravnici donosili svoje presude u zavisnos- ti od toga da li bi se o8teéenje pojavilo i da je rob ostao kod prodavea ili je to po- sledica njegove predaje kupcu. U drugom shugaju kupac je morao pristati na kompenzaciju, bez obzira na to dija je odgovornost. U slugaju potpunog gubitka stvari i nemoguén ° sti kupca da je vrati, rizik snosi prodavac Volsleger nije zadovoljan ovim resenjem i postavlja pitanje zaSto, ako je kupac viasnik stvari u momentu njenog unistenja, odustati od pravila cayus sentit dominus i dozvoliti kupcu da zahteva vracanje cene, premda ne moze da vrati stvar?7 Sa stanovista kupca fizi¢ki nedostatak stvari bi, u tom sluéaju, misti Cimer- man, bila izrazito sreéna koincidencija, i predlaze da se mortuus redhibetur ogra- nigi samo na one sluéajeve u kojima je kupac izgubio roba zbog nedostatka koji je uzrokovao podizanje actio redhibitoria.” Ovo se sasvim dobro uklapa u osnovnu idgju i funkeiju redhibitorne tuzbe in integrum restituere debere, Na temelju ovoga, VolSleger dalje razvija svoju »pravignuc ideju: ukoliko bi rob u svakom slu¢aju umro (ako je na primer bio tesko bolestan), rizik propasti stvari ide na teret prodavea. Bez ugovora o kupoprodaji (do éega bi dovela pri- mena actio redhibitoria u smislu restitutio in integrum) prodavac ne bi dobio ni DULL © Ovo se éini da je u skladu sa opstom namenom actio redhibitoria ~ da se izvrsi restitutio in integrum kao da ugovor i nije bio zakljuéen — Zimermann. R. nav. delo, str. 331 Buckland, W. nav. delo, str. 497; Bonfante, P, Instituzioni di diritto romano, Torino, 1946, str. 322 Wollschlager, C. Die Entstehung der Unméglichkeltslehre, Zur Dogmengeschichte des Rechts der Leistungsstérungen, Kéln, 1970. str. 186 Zimermann, R. nav. delo, ste. 332. 804Stita kupca u rimskom pravu V. Vuletié: Reaktivna novac, a roba bi svejedno izgubio. Na osnovu toga, kupac ima pravo da potrazuje sVoj novac, uprkos tome Sto nije u moguénosti da vrati stvar. Medutim, stvari stoje drugadije ukoliko je rob umro delovanjem kupca, ili se to sluéajno desilo. Primena actio redhibitoria u povratku u stanje u kom ugovor uopste nije zakljuéen, ustanovila bi da prodavac ne bi dobio novac, ali bi i dalje imao svog roba (sim u sluéaju pretpostavke da bi rob mogao sluéajno umreti i da je ostao kod prodavea)’* i time se moze dozvoliti kupcu da zahteva povraéaj novea. Klasiéno rimsko pravo, sudeéi prema Ulpijanu,” ne primenjuje restriktivno mortuus redhibetur. Cini se da je rizik na strani prodavea samo ako se kupac ne moze okriviti za smrt roba, odnosno da je primenjivano ovo naéelo u sluéajevima u kojima bi doslo do uni8tenja stvari, bez ozira na to da li se nalazila kod kupca ili prodav Kupac, dakle, moze zahtevati povracaj novea iako ne moze da vrati stvar, jer ti- vik je ipak na prodaveu. Pored actio redhibitoria, kurulski edili su uveli jo jednu tu7bu, koja je al- spolaganju kupcu, u sluéaju fizi¢kih nedostataka stvari. ternativno stajala na Actio quanti minoris, koju, istina, Ulpijan ne pominje u svom fragmentu 0 actio redhibitoria,?® op8te je prihvaéeno, veé je postojala i u ranom klasignom pravu.”¢ Ovu tuzbu ée kupac podiéi ukoliko ipak namerava da zadrZi stvar koju je kupio, ali njome zahteva novéani iznos koji predstavlja razliku izmedu stvarne vrednosti stvari i vrednosti koja je plaéena na osnovu prodavéevih izjava da stvar nema skrivenih mana ili da poseduje odgovarajuée kvalitete. Kazer se na ovo na- dovezuje stavom da je osnovna funnkcija actio quanti minoris, u stvari, srazmer- no smanjenje kupovne cene,”” Wollschliger, C. nav. delo, str.188. Na primer, ako zemljotres unisti imanja i kupca i prodavea ~ Wollschkiger, C. nav. delo, 4 p21 b3h ® DILL Arangio-Ruiz, V. nav, delo Compravendita...., stt. 381; sa ovim se slazu i Zimerman Weimar, 1950, str. 546; Kazer veruje ctio aestimatoria, nema sumnje u 1% R. nav, delo, str, 318; Pringsheim, F, The Greek Law of Sale, da, uprkos tome $to ovaj naziv tuzbi nije prikladan, kao ni na njeno postojanje u klasi¢nom pravu ~ Kaser, M. nav. delo, str. 406. 7” Kaser, M. nav. delo, str. 406; tako i Buckland, W. nav. delo, str. 493, Mommsen, F. nav delo, str. 304. 805PRAVNI ZIVOT br 11/2007, Rokovi za podnosenje ove tu%be su est meseci, ukoliko prodavac odbije da vakljuéi stipulaciju, odnosno godinu dana (annus utilus) otkako je stipulacija za- kijuéena.”* Cimerman i Peters pominju zanimljiv slucaj iskljusenja prodavéeve odgo- vornosti za kvalitet robe koju prodaje. Ukoliko prodavac ima nameru da potpuno iskljuei svoju odgovornost za eventualne mane odredenog roba, (na primer u slugaju ratnih zarobljenika, za koje je jasno da prodavac nije mogao imati pravi uvid u njihove potencijalne kvalitete niti u latentne nedostatke) on ga na 1g ili pi- jacu dovodi sa ScSirom na glavi ili vencem, a ta se prodaja naziva »sub corona«.” NoSenje neke vrste SeSira ili venca na glavi, upozoravalo je potencijalne kupce da prodavac nije siguran u kvalitete roba kojeg prodaje i da posteno to obznanjuje. Medutim, Peters pise da to nikako nije znatilo a priori da taj rob zai- sta poseduje neke skrivene mane. Mojdda je on, spekuli8e ovaj romanista, bio kvalitetniji od svih drugih koji su tog dana na prodaji To samo verovatno znaéi da prodavac Zcli da iskljuéi svoju eventualnu od- govornst, upravo zbog pretpostavke da poznaje stvar koju prodaje, koja je i vodi- la objektivnoj odgovornosti kojoj je izlozen. Sansa da proda takvog roba nije velika, ali Sansa da snosi odgovornost za njega je praktiéno nikakva.*? | to je, ini se, neka utcha. Vazno pitanje je momenat u kom kupac stiée pravo na zastitu, odnosno da li je to trenutak zakljuéenja ugovora o kupoprodaji ili momenat prenosa stvari, bilo mancipacijom ili tradicijom. Ovo se pitanje najéeSée postavlja u vezi sa kupoprodajom robova i stoke, jer je to vrednija vrsta robe, pa se javlja problem da li je prodavac odgovoran ako je mana postojala u vreme zakljuéenja ugovora ali je nestala pre predaje stvari, ili postoji odgovornost za manu koja ne postoji u trenutku zakljuécnja ugovora ali nastane u trenutku predaje. U nauci postoji intenzivna i Ziva rasprava posvecena ovom pitanju. Tako Stojéevié stoji na stanovistu da je odlueujuéi momenat trenutak zak- Hjugenja ugovora a ne predaja stvari.*! D.21. 1.38.21. 1.55, Cimerman se bavi pitanjem ovakvog naziva ove vrste prodaje, i pretpostavlja da je on luda Sto se Zeli ukazati da je to jasna prodaja robe koju ni sam prodavac ne poznaje, da nije pod njegovom garaneijom nego pod »garancijom sunca«, dakle sam je odgovoran za sebe — Zimer- mann, R. nay. delo, str, 318 177-178. st Peters, F Die Riicktrittworhehalte des rémischem Kaufrechts, Miinchen, 1973. str Prodavac ée, dakle, odgovarati samo ako je stvar imala nedostatke u momenta zak: liugenja uzovora ~ Stojéevie, D. nav. delo, str. 262-263. 806‘uletié: Reaktivnc Stita kupca u rimskom pravu Za razliku od njega, Kazer? i Arandio—Ruic* odluéujuci momenat vide u trenutku predaje stvari Ovim pitanjem se podrobno bavi, analizirajuéi edikt kurulskih edila. poz- nati pravni istori¢ar Fric Pringshajm. Razligiti zakljuéci se mogu izvesti u zavis nosti od toga kako se tumati ovaj tekst. Pringshajm reei »cum venirct« odbija da prihvati kao integralni deo teksta, ak zamerajuci nekim romanistima Sto to pre- vidaju.® Momzen smatra da treba izbaciti ili reé »fuiset« ili ree »fucrit«,° dok Cu- Ijueta misli da je jedno od ova dva izostavljanja neizbeZno, pa se odlueuje da je vi8ak ipak »fuerit«.*” Sule ovo podrzava, pozivajuci se na okolnost da su mane robova bivale izlozene pre prodaje, pa su samim tim morale postojati u vreme sklapanja ugovora. Imajuéi sve ovo u vidu, Pringshajm ogigledno staje uz Kazera i Arandio Ruica i smatra da je razumljivo kao odlueujuci momenat za kupéevo pravo da podigne tuzbu uzeti momenat predaje roba, posto je kupac zainteresovan za preu- imanje roba bez fizi¢kih mana i sa garantovanim kvalitetima, i za njega je mo- menat predaje sigurno odlucujuci.” Behman takode podrZava ovu ideju pozivajuci se na Pomponija,”" koji dis: kutuje sluéaj prodaje bolesnog roba. U momentu sklapanja ugovora rob je bio bolestan, ali je ozdravio pre nego Sto je predat kupcu. Pomponije odbija da na bilo koji na¢in dovede ovu kupoprodaju u sumnju, Sto Behman pozdravlja i zakljucuje: »Kupac je dobio onakvog roba kakvog je platio. Njega niti interesuje, niti treba da ga interesuje da li je i Sta sa robom bilo pre nego Sto ga je preuzeo. Jedino vazno je to da kupac preuzima ono Sto je Zeleo i za Sia je dao novac.«?! Kaser, M. nav. delo, str. 407. 3 Arangio-Ruiz, V, Responsabilita contrattuale in diritto romano, Napoli, 1933, str. 370. Quodsi mncipium adversus ea venisset, sive adversus quod dictum promissumve tuerit cum veniret fuisset quod eius praestari oportere dicetur~D. 21, 1. 1.1 85. Pringsheim, F. The Decisive Moment for Aedilician Liability, Revue internationale des droits de Mantiquite (RIDA), (1), 1952. str. 547, © Momsen, F. nav. delo, str. 313, ‘7 De Zulueta, F. nav. delo, str. 51 st Shulz, F. nav. delo Classical...., str. 535. 89 Ako je rob imao neke nedostatke u trenutku sklapanja ugovora, a te mane nestanu pre momenta predaje roba kupcu, ni jedan razuman pravnik neée udiniti prodavea odgovornim Pringsheim, F. nav. delo, Decisive..., str. 554. p21. 1.16. °! Bechman, A. Der Kauf nach gemeinem Romische Recht, Weimar, 1876. str, 218. 807