VISOKA ŠKOLA ZA ZDRAVSTVO I 

SOCIJALNI RAD
SV. ELIZABETE, BRATISLAVA
SOCIJALNI RAD – EKSTERNA FORMA

ALKOHOLIZAM KOD MLADIH KAO SOCIJALNI

PROBLEM

SEMINARSKI RAD

Program studija: Socijalni rad

Smer studija: 7761 Socijalni rad
Predavač: doc. PhDr. Anna Bérešová, PhD.

BAČKI PETROVAC 2019 MILICA MILOVIĆ

SADRŽAJ

UVOD 3

1 EPIDEMIOLOGIJA ALKOHOLIZMA MLADIH 4

1.1 Etiologija alkoholizma kod mladih 4

1.2 Psihosocijalni faktori 5

1.3 Dijagnostikovanje alkoholizma kod mladih 5

1.4 Socijalni aspekt alkoholizma 5
1.5 Prevencija alkoholizma kod mladih 6

ZAKLJUČAK 7

SPISAK KORIŠĆENE LITERATURE 8

UVOD

Adolescencija je nastavak razvojnog procesa mladih, u biološkom, psihološkom i

socijalnom smislu. Sukob zrelih i nezrelih tendencija, proizašlih iz želje mladih za slobodnom
akcijom, izvor je anksioznosti i nesigurnosti adolescenata. Ova psihološka zbivanja u njihovoj
ličnosti ih vrlo često odvode na put alkoholizma, upravo u njihovoj fazi negacije. Smatra se da
je prelazno razdoblje od kasnog detinjstva u ranu adolescenciju, kritično razdoblje. Uz to
kritično razdoblje, deca stiču znanja o alkoholu puno ranije, a isprobavanje različitih interesa i
načina ponašanja su nužan deo procesa razvoja identiteta, koji se proteže i kroz ranu odraslu
dob. Za adolescente je pritom važno da imaju mogućnost istraživanja u sigurnom okruženju u
kojem ono neće dovesti do negativnih i nepovratnih posledica. Okvir za razvoj identiteta u
adolescenciji je osećaj pripadanja koji adolescent dobija od porodice. Adolescenti koji nemaju
podršku porodice mogu imati teškoće u razvoju kompetentnosti i samopouzdanja. Alkoholna
zloupotreba među mladima povezana je sa polom, socijalnim statusom, etničkom pripadnošću
i regionom u kojem žive (Brown et al., 2004).
Središnje mesto kulturalnog prenosa navike konzumiranja alkohola je porodica.
Adolescenti koji imaju problem sa alkoholom, većina njih ima kompleksnu porodičnu
anamnezu koja uključuje zlostavljanje i druge traume u detinjstvu. Porodica često nije svesna
problema dok se ne pojave incidenti u školi, sa policijom. Porodica negira problem alkohola,
pripisuje ga drugim problematičnim ponašanjima, ima strah od prepoznavanja problema zbog
osećaja krivice i odgovornosti. Nekomunikacija, otuđenost ili nepotpuna porodica direktno
negativno utiče na prekomerno pijenje. Naročito majčin alkoholizam ima povećan uticaj na
pijenje alkohola kod dece (White et al., 2005).
Imajući u vidu činjenicu da sve veći broj mladih ima problema sa alkohol i da se
zavisnost stvara sve ranije možemo slobodno reći da je to jedan od najsloženijih socijalnih
problema današnjice kako u našoj zemlji tako i u svetu generalno.

3
1 EPIDEMIOLOGIJA ALKOHOLIZMA MLADIH

Alkoholizam je najteži socijalni zavisnički problem gotovo svuda u svetu. Istraživanja

u našoj sredini pokazala su da u Srbiji ima 6 % zavisnika od alkohola, a oko 15 % muškaraca
starijih od 20 godina prekomerno pije alkoholna pića (Wolf King et al., 2011). U mnogim je
kulturama piće neizostavan deo važnih društvenih događaja i zbivanja pa stoga mladi počinju
sve ranije sa prvim isprobanjem alkoholnih pića. U našoj zemlji se počinje piti u dobi od 14
do 16 godina, a sve više piju i žene. Od 1955. do 1984. godine potrošnja u Srbiji raste do 8,4
litara čistog alkohola po stanovniku, međutim ta je brojka i veća zbog nekontrolisane
proizvodnje u domaćinstvima (Mavar, 2012). Izraženo u apsolutnim brojkama, u Srbiji ima
oko 250.000 zavisnika od alkohola.

1.1 ETIOLOGIJA ALKOHOLIZMA KOD MLADIH

Danas se sve češće spominje da alkoholizam nije jedinstveni poremećaj, već

predstavlja grupu poremećaja koji se po uzorku međusobno razlikuju. Stoga razlikujemo
biološke, psihološke i sociološke faktore (Watson et al., 2017).
1. Psihološke teorije razvoja alkoholizma kod mladih gledaju na alkoholizam kao
individualni psihološki problem, a euforično delovanje alkohola kao najvažniji motiv
uzimanja alkoholnih pića (Watson et al., 2017).
2. Biološka teorija razvoja alkoholizma kod mladih je najčešće genetičke teorije, koja
alkoholizam pomatra kao naslednu bolest. Razni genski faktori svakako utiču i na razlike u
reakciji na alkohol, različitu osetljivost mozga i drugih telesnih sistema na alkohol, brzina
eliminacije alkohola, sticanje tolerancije i fizičke zavisnosti (Watson et al., 2017).
3. Sociološke teorije gledaju na razvoj alkoholizma razmatrajući pojmove odnosno
teorije poput primarne i sekundarne porodice alkoholičara, a i vrlo često porodični
alkoholizam. Socijalno kulturni faktori izazivaju alkoholizam pomoću običaja, uticaja
društva, prihvaćenih tipova ponašanja pojedinih sredina, nepovoljnih socijalnih i porodičnih
faktora. Poznato je npr. da dete najčešće prvi put okusi alkoholno piće upravo u roditeljskom
domu (Watson et al., 2017).

1.2 PSIHOSOCIJALNI FAKTORI

4
 Psihosocijalni faktori su pre svega vezani za porodicu, okruženje i vršnjake. Pri tome
je uticaj porodične dinamike izuzetno značajan. Rizik od alkoholizma je povećan ako se
roditelji opijaju te ukoliko roditelji tolerišu konzumiranje alkohola. Rano započinjanje
konzumiranja alkoholnih pića su značajan rizičan faktor za kasniji alkoholizam. Vaspitni stil
koji je previše tvrd i hladan te nedosledan ili odbacujući i neprijateljski prema detetu takođe
značajno doprinosi javljanju problema opijanja i sa alkoholom povezanih problema kod
adolescenata (Su et al., 2018).
Naročito veliki uticaj na moguć razvoj alkoholizma kod mladih imaju njihovi vršnjaci.
Vršnjačka grupa koja pije alkohol ili koja prihvata opijanje povećava šansu pojave
alkoholizma mladih. Istraživanja pokazuju da roditelji imaju veliki, iako ne direktan, uticaj na
izbor vršnjačke grupe, tako što vaspitavanjem usmeravaju decu prema određenim vršnjačkim
grupacijama (Taylor et al., 2016).

1.3 DIJAGNOSTIKOVANJE ALKOHOLIZMA KOD MLADIH

Alkoholizam je nastupio, kada je tolerancija na alkoholna pića povećana, a osoba

izgubi kontrolu i svaki put pije do pijanstva - to su sigurni znaci alkoholizma. Eventualni rani
znaci alkoholizma mogu biti prvo povećanje uobičajene dnevne doze alkohola. Zatim slede
prigovori u porodici i radnoj sredini, a onda se javljaju prvi znaci nemara u porodici i na
poslu. Dva savremena dijagnostička sistema su trenutno aktuelna: sistem Svetske zdravstvene
organizacije i sistem Američkoga psihijatrijskog društva koji se zasnivaju na konceptu
sindroma zavisnosti od alkohola u kojem se kod zavisnika javlja grupa prepoznatljivih
simptoma: gubitak kontrole, apstinencijski simptomi, tolerancija, pijenje uprkos problemima.
Alkoholičar koji pokazuje simptom gubitka kontrole, može apstinirati, međutim čim popije
prvu čašu alkoholnog pića, izgubi mogućnost kontrole daljeg pijenja i pije do besvesti (Su et
al., 2018).

1.4 SOCIJALNI ASPEKT ALKOHOLIZMA

Društvo i porodica trpe velike štete zbog nepovoljnog delovanja alkohola i

alkoholizma. Mesto gde se alkoholizam najpre manifestuje je porodica. U tom slučaju se
može govoriti i o porodičnom alkoholizmu, stoga što oba partnera, a ponekad i deca učestvuju
u alkoholizmu. Alkoholizam je problem cele porodice i drušva, u kojem sa najtežim
posledicama mogu proći deca u razvoju. Pijenje alkohola negativno se odražava i na radnu
5
sposobnost mladih ljudi, a samim time i na proizvodnju. Javlja se nepoverenje u radnu
organizaciju, alkoholičar često izostaje sa posla (Mavar, 2012).

1.5 PREVENCIJA ALKOHOLIZMA KOD MLADIH

U svetu su razrađene brojne preventivne aktivnosti koje su zasnovane na principu

uključivanja svih društvenih struktura. Njihov cilj je podizanje svesti mladih u vezi sa
upotrebom alkohola. Prevencija ove teške bolesti najvažniji je oblik suzbijanja alkoholizma.
Sadržaji preventivnih programa za mlade najčešće se odnose na:
1. Ispravljanje normativnih očekivanja mladih o svojstvima materija/predmeta
zavisnosti – edukativnim programima menja se dotadašnje nerealno očekivanje mladeži i u
većem broju slučaja odvraća mlade od bavljenja zavisničkim aktivnostima.
2. Inokulacija protiv poruka masovnih medija koje skriveno reklamiraju proizvod i
kod mladih stvaraju iskrivljen sistem vrednosti, koje promovišu nezdrave životne navike. –
skrivene reklame putem filmova, oporezivanje alkohola) (Diep et al., 2013).
3. Trening odupiranja pritisku grupe vršnjaka.
4. Rasprave među mladima o ponašanju roditelja i odraslih, sa upozorenjima da takvo
ponašanje ne treba oponašati.
5. Pomoć vršnjaka.
6. Izgradnja pozitivne slike o sebi (Zuckerman Itković, 2010).

6
ZAKLJUČAK

Zbog opšte dostupnosti i prisutnosti alkohola mladi su mu najviše izloženi, a

prisutnosti doprinosi i njihov neizgrađen stav, problematično ponašanje, porodični problemi,
školski uspesi i neuspesi, želja za dokazivanjem odraslosti alkoholom itd. U adolescenciji se
javlja potreba za oslobađanjem od zavisnosti od roditelja, a istovremeno i pokušaj održavanja
veze s njima jer se adolescenti roditeljima obraćaju u potrazi za utehom i podrškom. Ličnost
adolescenta nastaje pod uticajem sredine, naslednih osobina i sopstvenih subjektivnih
iskustava, stoga loš uticaj imaju poremećeni odnosi u porodici, slaba komunikacija među
njenim članovima, kao i odnosi bez ljubavi i topline. U porodicama gde se slobodno iznose
osećaji i uvažavaju različita mišljenja, smanjena je mogućnost nastajanja stresa i stanja
frustracije kod adolescenata. Stoga je uz razumevanje, ljubav i podršku neophodan dosledan
roditeljski nadzor i uključenost u svakodnevne aktivnosti.
Mladi danas puno znaju o alkoholizmu i njegovim posledicama ali malo znaju o
stvarnim posledicama alkoholizma kroz koje prolaze alkoholičari, o klubovima alkoholičara,
o negativnim efektima nečega što možda svaki dan konzumiraju. Granica društveno
dopuštenog i nedopuštenog vrlo je tanka, smisao pojma retko ili često piti je subjektivan, a
prag tolerancije pojedinih mladih ljudi na alkohol sve više raste u skladu sa sve jačom
apatijom i egocentričnošću modernog društva.
Da bi se preventivno delovalo na alkoholizam kod mladih, mladima treba ponuditi
više vannastavnih aktivnosti, motivisati ih za iste, bolje organizovati njihovo slobodno vreme
i atraktivnije i privlačnije načine druženja od ispijanja alkohola.

7
SPISAK KORIŠĆENE LITERATURE

DIEP, P.B. et al. 2013. Alcohol-related harm among university students in Hanoi,
Vietnam. In Glob Health Action. ISSN 1654-9880. 2013, vol. 6, no. 1, p. 1-10
MAVAR, M. 2012. Školski neuspjeh i ovisničko ponašanje. Zagreb: Naklda Slap,
2012. s. 176. ISBN 953-191-754-4
SU, J. et al. 2018. Influence of parental alcohol dependence symptoms and parenting
on adolescent risky drinking and conduct problems: a family systems perspective. In Alcohol
Clin Exp Res. ISSN 1530-0277, 2018, vol. 42, no. 9, p. 1783-1794.
TAYLOR, A. et al. 2016. Association of hepatitis C virus with alcohol use among
U.S. adults: NHANES 2003–2010. In Am J Prev Med. ISSN 0749-3797, 2016, vol. 51, no. 2,
p. 206–15.
WATSON, J.et al. 2017. Youth social behaviour and network therapy (Y-SBNT):
adaptation of a family and social network intervention for young people who misuse alcohol
and drugs - a randomised controlled feasibility trial. In Health Technol Assess. ISSN 2046-
4924, 2017, vol. 3, p. 1-260.
WOOLF-KING, S.E. - MAISTO, S.A. 2011. Alcohol use and high-risk sexual
behavior in SubSaharan Africa: a narrative review. In Arch Sex Behav. ISSN 1573-2800.
2011, vol. 40, no. 1, p. 17–42.
ZUCKERMAN ITKOVIĆ, Z. – PETRANOVIĆ, D. 2010. Ovisnosti suvremenog
doba, strast i muka. Zagreb: Školska knjiga, 2010. s. 260. ISBN 978-953-0-60837-5