Zaljubljenost je parazit.

Ona ne može da preživi sama.

Traži puno zalivanja i pažnje.
Koje joj mi olako pružamo, kao naivčina novčanik prevarantu.
Ona se hrani svakom pesmom, slikom, sećanjima...
Sve trpa u sebe kao kakav izgladneli prosjak.
Stvara iluzije, fatamorgane, priviđenja...
Čini sve što može ne bi li se održala što duže.
Oduzmi joj to i ona je ništa!
Gasi se i vene kao cvet koji niko ne zaliva.
Nakon toga ostane ljubav ili praznina.

Ljubav je od druge sorte.

Ona ima jači koren i stablo.
Ne slomi se pod naletom prvog jačeg vetra.
Ne traži toliko brige.
Ustvari, ona ne traži ništa za uzvrat!
Mada od pažnje procveta, i razgrana se.
Pa napravi lep hlad, i sklonište od kiše.
Obgrli te svojim granama i ne da nikome da te povredi.
Nije ljubomorna, ne vređa se, ne ljuti.
Mada se ponekad' malo duri.
Ali i tada brine o tebi.
Pokrije te dok spavaš i poljubi u čelo.
I jedini način da je ubiješ je da je iščupaš iz korena.