Professional Documents
Culture Documents
10 Uzorkovanje
10 Uzorkovanje
10 Uzorkovanje
3.1 Узорковање
1
Узорковање
2
Истраживање и процена минералних лежишта
3
Узорковање
Слика бр. 4 Тачкасто узимање узорака Слика бр. 5 Платнена кеса за узорке
Код једноставних руда као што је: боксит, хромит, пирит, хематит,
или неметала, барит, магнетит и сл., број комадића обично износи 4-5, док
код сложених руда са равномерно распрострањеним минералом, број
комадића износи 10-12, а код неједнакомерно распрострањених минерала,
број комадића износи 15-20, а код јако неједнакомерних од 40-60. Тежина
једног узорка креће се од 0,5 до 3 па и до 4kg.
Узорци се могу узети и после минирања радилишта у руди. Мрежа се
поставља преко минираног материјала и са сваке тачке мреже узимају се
комадићи руде тежине од 100-200 gr, како је то показано на слици бр. 3.1.6.
По систему мреже могу се узети узорци у циљу одређивања квалитета,
текуће производње. Из сваког 2-3 или n-тог вагонета натовареног про-
изведеном рудом, узорак се узима на тај начин, што се код једноставних
руда комадићи узимају из ћошкова и средине, а код сложенијих узима се
више комадића по диjагонали ( слика бр.3.1.7) . На исти начин ради
контроле квалитета, узорци се могу узети из натоварених камиона или
железничких вагона.
Овакав систем узимања узорака је јако практичан, брз и лако
изводљив. Један радник у току смене може да узме 10-20 узорака, што
зависи од густине мреже и тврдоће руде. Ако се овај метод узме као
стандардни, потребно је вршити проверавање са неким другим методом.
Ако се покаже као веродостојан, може се усвојити за дотично лежиште.
Овај метод узорковања не може се примењивати за јако уске жиле.
4
Истраживање и процена минералних лежишта
Слика бр.3.1. 6 Узимање узорака са гомиле Слика бр. 3.1.7 Узимање узорака
одминираног материјала тачкастом mетодом из вагона
5
Узорковање
6
Истраживање и процена минералних лежишта
Слика бр. 3.1.10 Послужавник и Слика бр. 3.1.11 Поступак израде бразде
гумирано платно
7
Узорковање
8
Истраживање и процена минералних лежишта
Слика бр. 3.1.13 Узимање узорака прашине из краћих бушотина у стропу ходника
Слика бр. 3.1.14 Узимање праха из Слика бр. 3.1.15 Узимање праха из бушотине
бушотине у јами на копу
9
Узорковање
Слика бр. 3.1.16. Узимање праха из бушотине на откопима у циљу планирања производње и
управљања квалитетом
10
Истраживање и процена минералних лежишта
11
Узорковање
12
Истраживање и процена минералних лежишта
механичким лопатама, после сваког другог, трећег или n-тог захвата лопате
одваја се једна обична лопата минираног материјала у сандук, као и код
ручног утовара. Како се на овај начин добију веће количине материјала,
потребно га је предходно припремити за узорак и анализу.
Добијени материјал се дроби, просејава и меша и скраћује.
Скраћивање се врши квартирањем, тј. издробљени материјал се меша,
поравнава у правоугаону форму на једном лиму и диагонално се дели у 4
дела, од чега се 1/4 задржава, а 3/4 одбацују. Задржана четвртина се
поновно ситније дроби, меша и просејава и поравнава у правоугаону или
неку другу форму и поновно редуцира, док се добије количина од 200-500
грама која представља узорак за анализу (види слику бр.3.1.20 б).
13
Узорковање
минерала неке гомиле руде или сировине у луци, пред неким поткопом, у
неком стоваришту и сл. од одређене неправилне гомиле, направи се један
више мање правилан облик (види слику бр. 3.1.20 а) који се попречно
пресеца у облику канала. Приликом пресецања канала одваја се свака n-та
лопата материјала. За сваки канал узима се посебан узорак, који се
обрађује по наведеном принципу и анализом се добија увид у квалитет
гомиле. Постоји и тзв. грубо или информативно узорковање са гомиле. Да
би се добио информативни резултат квалитета неке гомиле, она се не
формира у правилну форму, већ се са ободних делова и са површине
узима по нека лопата материјала. Сав узети материјал се помеша и по
истој процедури обрађује. Још једноставнији метод информативног или
грубог узорковања врши се на тај начин, што се са неколико места гомиле
узме по неки комад материјаиа и сви узети комади дају се на анализу. Код
узимања узорака са гомиле, n-ти број лопата зависи од изменљивости
корисне компоненте. Код веће изменљивости треба узимати чешће
материјал, тј. у мањим интервалима.
14
Истраживање и процена минералних лежишта
Ако означимо:
а1, а2, …..аn - садржај корисне компоненте у појединим узорцима, где је n -
број узорака у једном низу
15
Узорковање
x12= (а1 – Мsr)2, x12= (а1 – Мsr)2, xn2= (аn – Мsr)2 - квадратно одступање
појединих узорака од аритметичке вредности
xsr - средње квадратно одступање (стандардна девијација)
V - коефицијент варијације
n n
∑a i ∑x 2
i
xsr ⋅ 100
M sr = i =1
, xsr = i =1
, V=
n n M sr
16
Истраживање и процена минералних лежишта
15 3 +0,785 0,616
16 1 -1,215 1.476
17 4 +1,785 3,186
18 0.2 -2,015 4,060
19 1.5 -0,715 0,511
20 2 -0,215 0,046
Σ 44.3 60,781
∑ a = 44.3 = 2.215%Cu
n
M sr = 1
n 20
Средње квадратно одступање је
∑x
n 2
60.781
xsr = 1
= = 1.788%Cu
n 20
Коефицијент варијације је
xsr 1.788
Gr = ± =± = ±0.399%Cu
n 4.472
17
Узорковање
Карактер
Одстојање
расподеле Коефицијент
Групе Типови лежишта међу
корисне варијације
узорцима
компоненте
Слојевита
Компонента је лежишта: угља,
јако соли, фосфата,
1 До20% 15-50m
једнакомерно неких железних
распоређена руда и лежишта
сличних типова
Слојевита
лежишта: угља,
соли, фосфата,
Компонента је неких железних
2 једнакомерно 20-40% руда, глине, 4-15m
распоређена каолинита,
магнезита и друга
једноставна
лежишта
Лежишта обојених
метала и нека
Компонента је
лежишта ретких
3 неједнакомерно 40-100% 2,5-4m
метала:
распоређена
Pb,Zn,Cu,Sb,Sn и
слична
Лежишта обојених
Компонента је метала:
јако Pb,Zn,Cu,Sb,Sn и
4 100-150% 1,5-2,5m
неједнакомерно лежишта ретких и
распоређена племенитих
метала
Лежишта обојених
метала:
Компонента је
Pb,Zn,Cu,Sb,Sn, а
крајње
5 преко 150% углавном лежишта 1-1,5m
неједнакомерно
ретких и
распоређена
племенитих
метала
18
Истраживање и процена минералних лежишта
19
Узорковање
m1 + m2 + m3 + ..........mn
Msr =
n
l1 ⋅ m1 + l2 m2 + l3m3 + ......... + ln mn
Msr =
l1 + l2 + l3 + .......... + ln
Ако се ради о некој рудној жили (види слику бр. 3.1.24), где на
садржај метала не утичу само дужине, већ и ширина жиле, где су и узети
узорци, онда ће средњи садржај метала за. одређену дужину жиле бити:
20
Истраживање и процена минералних лежишта
l1 l +l l
⋅ d1 ⋅ m1 + 1 2 ⋅ d 2 ⋅ m2 + 2 ⋅ d3 ⋅ m3
Msr = 2 2 2
l1 l1 + l2 l2
⋅ d1 + ⋅ d 2 + ⋅ d3
2 2 2
Где су l1 и l2 дужине између пречника где су узете узорци, а d1, d2, d3
моћности жиле у пречницима у којима су узети узорци и обрачунати
средњи садржаји метала m1, m2, m3.
За исту жилу средња моћност на одређеној дужини биће:
l1 l +l l
⋅ d1 + 1 2 ⋅ d 2 + 2 ⋅d 3
d sr = 2 2 2
l1 + l2
p1 ⋅ m1 + p 2 m 2 + p 3 m 3 + .........p n ⋅ m n
Msr =
p1 + p 2 + p 3 + ...... + p n
d1m1 + d 2 m2 + d3m3
M sr =
d1 + d 2 + d3
21
Узорковање
d1 + d 2 + d 3
d sr =
3
У току извођења дубинског бушења веома је важна документација и
евиденција рада. На месту бушења потребно је водити дневник бушења у
који се уноси за сваку. смену: почетна дубина, завршена дубина бушења,
врста материјала у коме се је бушило, количина језгра које је добијено у
току смене и примедбе (застоји у раду, остале потешкоће и сл.). Свака
бушотина има свој број и сандук за одлагање језгра. Ти сандуци су дужине
око 1 m са преградама. На основу дневника рада и анализе језгра, израђује
се картограм бушотине, а сем тога, сви подаци уносе се у посебну књигу
бушотина. Један профил бушотине са потребним подацима приказан је на
слици бр.3.1.25. Вођење контроле квалитета и евиденције о раду, није само
важно у току истраживања, већ и у току експлоатације, па је за то
документацији и организацији око документације потребно посветити
велику пажњу.
Фотографисање језгра
22
Истраживање и процена минералних лежишта
23
Узорковање
24
Истраживање и процена минералних лежишта
25