Одговори на најчешће недоумице претплатника у припремама за

прелазак на примену Закона о фискализацији

Транзициони период за примену Закона о фискализацији (даље: Закон) ће почети 1. новембра

2021. године. Од тада ће порески обвезници моћи постепено да прелазе на нови модел
фискализације. Уколико један продајни објекат уђе у транзициони период, обавеза је да сви
фискални уређаји у том објекту буду у истом статусу. Рок за потпуни прелазак на нови модел
фискализације продужен је тако да ће обвезници фискализације бити у обавези да у
потпуности пређу на нови модел до 30. априла 2022. године.

Свакако је приметно и видно интересовање за поједина питања у вези са применом новог

Закона, али и учестале недоумице, које примећујемо из питања која наши претплатници упућују
редакцији часописа.

Стога у наставку указујемо на нека најучесталија питања и недоумице.

Од када се примењују Закон о фискализацији?

Изменом Закона о фискализацији која је објављена у „Сл. гласнику РС“ бр. 96/2021 од 8.
октобра 2021. године, прописан је прелазни период (од 1. новембра 2021. године до 30. априла
2022. године) уместо фиксног датума (1. јануар 2022. године) за усклађивање са новим Зако-
ном.

Постојећи обвезници евидентирања промета преко фискалне касе дужни су да своје послова-
ње ускладе са новим Законом до 30. априла 2022. године. Значи, до тог датума моћи ће да
промет евидентирају на фискалним уређајима (фискалним касама и фискалним штампачима)
у складу са старим Законом о фискалним касама. Закон о фискалним касама престаје да важи
1. маја 2022. године.

Нови обвезници (они који сада тренутно нису у обавези да промет фискализују у складу са
одредбама Закона о фискалним касама) дужни су да ускладе своје пословање са одредбама
новог Закона и подзаконским актима донетим на основу њега у периоду од 1. новембра 2021.
године до 30. априла 2022. године. Значи, рок за усклађивање са новим Законом помера се за
четири месеца, а у међувремену ова лица неће бити дужна да евидентирају промет преко елек-
тронских фискалних уређаја.

Постојећим и новим обвезницима који буду имали техничке, кадровске и друге могућности да
раније отпочну са применом Закона, биће омогућено да од 1. новембра 2021. године
евидентирају промет преко нових електронских фискалних уређаја, односно помоћу софтве-
ра (електронског система за издавање рачуна).
 Који промет се евидентира преко фискалног уређаја – предмет фискализације?

Чланом 3. Закона прописан је предмет фискализације на следећи начин:

“Предмет фискализације је промет добра и услуга на мало (у даљем тексту: промет на мало) и
примљени аванс за промет на мало.
Прометом на мало из става 1. овог члана сматра се сваки извршен промет добара и пружање
услуга физичким лицима, као и сваки промет добара и услуга у малопродајним објектима,
независно од тога да ли је корисник физичко лице, правно лице или предузетник, укључујући и
промет извршен путем самонаплатних уређаја – аутомата.
Малопродајним објектом из става 2. овог члана сматра се сваки пословни простор и пословна
просторија који се примарно користе за промет добара и пружање услуга физичким лицима.”

Дакле, да би се избегле све евентуалне недоумице треба разлучити значење основних

појмова:
 Предмет фискализације је промет и аванс за промет НА МАЛО. Промет на мало је сваки
промет добара и услуга који се врши физичким лицима;
 Предмет фискализације је и сваки промет који се врши правним лицима и
предузетницима АЛИ САМО АКО СЕ ВРШИ У МАЛОПРОДАЈНИМ ОБЈЕКТИМА.
МАЛОПРОДАЈНИ ОБЈЕКАТ у смислу Закона је сваки пословни простор и пословна
просторија који се ПРИМАРНО користе за промет добара и пружање услуга физичким
лицима.

ПРВИ ЗАКЉУЧАК: Када се промет врши правним лицима и предузетницима у објектима који
се не могу сматрати малопродајним објектима у смислу Закона, односно када је реч о
велепродаји - куповини робе ради даље продаје и пружању услуга правним лицима и
предузетницима који се не врши из МАЛОПРОДАЈНИХ ОБЈЕКАТА - такав промет није предмет
фискализације.

Значи, књиговодствена агенција која пружа услуге искључиво правним лицима и

предузетницима НИЈЕ у обавези да промет евидентира преко електронског фискалног уређаја
(што значи да не треба ни да га набавља нити инсталира).
Ако услуге пружа и физичким лицима - у обавези је да има фискални уређај и тај (не сав) промет
услуга пружених физичким лицима евидентира преко њега (ово правило важи и сада).

Значи, друштво или предузетник које се бави грађевинарством и промет врши искључиво
правним лицима и предузетницима НИЈЕ у обавези да промет евидентира преко електронског
фискалног уређаја (што значи да не треба ни да га набавља). Ако услуге пружа и физичким
лицима - у обавези је да има фискални уређај и тај (не сав) промет услуга пружених физичким
лицима евидентира преко њега (ово правило важи и сада).
 Да ли се промет врши
физичким лицима?
НЕ ДА
Да ли је делатност изузета
Завршена прича
- не примењују од обавезе фискализације
Закон о по Уредби
фискализацији
Није
Јесте изузета
изузета
Промет се врши и
правним лицима и
Промет се врши предузетницима
Овај промет физичким лицима
није предмет Промет се њима врши Промет се њима врши
фискализације у малопродајним у посебним
објектима просторијама или у
Сваки промет се просторијама
фискализује наручиоца посла
Промет се
фискализује Промет се
не
фискализује
 Шта се све подразумева под малопродајним објектом у смислу Закона?

Члан 2. тачка 9) Закона: пословни простор и пословне просторије су затворени или отворени
простор, сваки самонаплатни уређај – аутомат, али и свако покретно место (возило, пловни
објекат и сл.) које служи за обављање делатности (укључујући и део или више делова једног
пословног простора и/или пословних просторија), као и простор који обвезник фискализације,
ради обављања делатности, користи само повремено или привремено.
Малопродајним објектом из става 2. члана 3. Закона сматра се сваки пословни простор и
пословна просторија који се примарно користе за промет добара и пружање услуга физичким
лицима

ДРУГИ ЗАКЉУЧАК: Треба јасно разграничити односно у свакој конкретној ситуацији разлучити
да ли се пословни простор ПРИМАРНО (значи углавном, у већини случајева) користи за
вршење промета добара и услуга физичким лицима.

Значи, сваки малопродајни трговински објекат у коме се продају добра по дефиницији је

малопродајни објекта и у смислу Закона и обвезници који врше промет добара из ових објекта
сваки промет евидентирају преко електронског фискалног уређаја без обзира да ли је купац
физичко или правно лице.
Даље, када су у питању услуге, уколико механичарска радња или ауто-сервис у истом
пословном простору (радионици, сервису) пружа услуге и физичким лицима (самим тим има
статус малопродајног објекта) и привредним субјектима неспорно је да се ради о промету
услуга у малопродајном објекту који у сваком случају подлеже обавези издавања фискалних
рачуна (независно од тога да ли се услуга пружа физичком лицу, правном лицу или
предузетнику).
Али, ако овај механичар своје услуге пружа правном лицу или предузетнику у неком другом
простору (просторијама које се не користе примарно за промет добара и пружање услуга
физичким лицима) нпр. има посебну радионицу за то или услуге пружа „на терену“ у гаражи
или пословном објекту примаоца услуге – такво пружање услуга другим привредним
субјектима не би имало карактер промета на мало који је предмет фискализације, што значи
да за овакав промет не би постојала обавеза издавања фискалног рачуна.

Изузеци од обавезе фискализације

Прво треба још једном да се нагласи, да обвезници који промет врше искључиво правним
лицима и предузетницима не треба да сагледавају делатности које су изузете од обавезе
фискализације. Ови привредни субјекти не примењују одредбе Закона о фискализацији, па
самим тим не сагледавају ни одредбе подзаконских аката који су донеси за примену овог
закона.

Промет добара и услуга (и аванс) извршен физичким лицима односно промет добара и услуга
извршен из малопродајног објекта (коме год да је извршен) није предмет фискализације само
уколико се ради о промету који је обухваћен делатностима које су од обавезе фискализације
изузете Уредбом о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза
евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја („Сл. гласник РС“, бр.
32/2021). То су:

1. Продаја сопствених пољопривредних производа на пијачним тезгама и сличним објектима

и другим местима у складу са посебним прописима којима се уређују мале количине
примарних производа животињског порекла, односно хране биљног порекла које служе за
снабдевање потрошача, као и другим местима у складу са законом којим се уређује трговина
од стране физичког лица – обвезника фискализације који је обвезник пореза на приходе од
самосталне делатности у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана, а које
није предузетник – обвезник фискализације.
Дакле, наведено ослобођење односи се искључиво на продају сопствених пољопривредних
производа које је конкретно лице произвело, а не односи се на препродају пољопривредних
производа. Осим тога, то ослобођење односи се искључиво на физичко лице, обвезника
пореза на приходе од самосталне делатности, које није предузетник. То је, дакле, лице из
члана 85. став 1. тачка 15) Закона о порезу на доходак грађана:
 носилац пољопривредног газдинства;
 лице које доприносе за обавезно социјално осигурање плаћа по решењу, као
осигураник по основу пољопривредне делатности, у складу са законом којим се
уређују доприноси за обавезно социјално осигурање, и
 корисник пољопривредне пензије.

То даље значи да други пољопривредни произвођачи који на пијачним тезгама и сличним

објектима продају сопствене пољопривредне производе, укључујући и предузетнике
паушалце и предузетнике пољопривреднике који се баве производном делатношћу, па у
оквиру производне делатности продају сопствене производе, односно пружају услуге
физичким лицима, а тренутно су, важећим Законом о фискалним касама, изузети од обавезе
евидентирања промета на мало, од 1. јануара 2022. године сматрају се обвезницима
фискализације.

2. Делатности које обављају обвезници фискализације а који накнаду за продата добра,

односно пружене услуге физичким лицима наплаћују испостављањем рачуна о обрачуну
потрошње преко мерних инструмената (грејање, гас, телефон, електрична енергија, вода и
др.).

Значи, као што је и до сада било прописано, за делатности које обављају обвезници
фискализације који накнаду за продата добра, односно пружене услуге физичким лицима
наплаћују испостављањем рачуна о обрачуну потрошње преко мерних инструмената (грејање,
гас, телефон, електрична енергија, вода и др.) ни у складу са новим Законом не постоји обавеза
евидентирања промета преко електронских фискалних уређаја.

3. Делатности у оквиру следећих области, грана, односно група:

49.31 Градски и приградски копнени превоз путника
Обухвата:
- копнени превоз путника градским и приградским транспортним системима
- превоз до и од аеродрома и других путничких терминала
- превоз успињачама, жичарама итд., ако су део система градског или приградског
саобраћаја
- превоз од града до аеродрома и од града до железничких станица
49.32 Такси превоз
Обухвата:
- такси превоз
- остало изнајмљивање путничких возила с возачем
52.21 Услужне делатности у копненом саобраћају
Обухвата:
- активности у вези с копненим превозом путника, животиња или терета:
* рад објеката и опреме на терминалима, као што су железничке и аутобуске
станице и станице за манипулисање теретом
 * управљање железничком инфраструктуром (одржавање, организовање и
регулисање железничког саобраћаја и обезбеђење приступа и коришћења јавне
железничке инфраструктуре)
* пратеће активности у вези с коришћењем (наплата и одржавање) путева,
мостова, тунела, паркиралишта или гаража, паркиралишта за бицикле, зимског
смештаја приколица и др.
- мењање колосека (скретање) и ранжирање
- вучу возила и помоћ на путу
- претварање гаса у течност у сврху превоза
53.10 Поштанске активности јавног сервиса
61 Телекомуникације
64 Финансијске услуге, осим осигурања и пензијских фондова
65 Осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим обавезног социјалног
осигурања
66 Помоћне делатности при пружању финансијских услуга и осигурања
69.10 Правни послови, изузев активности јавних бележника и извршитеља
75.00 Ветеринарске делатности – примарна теренска здравствена заштита животиња,
послови из Програма мера здравствене заштите животиња, послови дезинфекције
и дератизације у објектима у којима се држе и узгајају животиње и активности на
спречавању појављивања, ширења и сузбијања заразних болести животиња
84.30 Обавезно социјално осигурање
85 Образовање, осим делатности из гране 85.5 – Остало образовање
Значи изузетак се односи само на делатности:
85.10 Предшколско образовање
85.20 Основно образовање
85.31 Средње опште образовање
85.32 Средње стручно образовање
85.41 Образовање после средњег које није високо
85.42 Високо образовање
85.60 Помоћне образовне делатности
86 Здравствене делатности – здравствене услуге које се обезбеђују из средстава
обавезног здравственог осигурања
87 Социјална заштита са смештајем
88 Социјална заштита без смештаја
94.91 Делатност верских организација

4. Делатности из Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС” бр. 88/11, 104/16 и 95/18),
осим управљања гробљима и сахрањивања, погребних делатности и пружања услуга на
пијацама: издавања у закуп објеката, тезги и простора на њима.

Делатности из Закона о комуналним делатностима биле су ослобођене обавезе евидентирања

промета преко фискалне касе и према тренутно важећем Закону о фискалним касама (осим
пружања услуга на пијацама: издавање у закуп објеката, тезги и простора на њима). Новом
уредбом задржава се постојеће ослобођење, које се односи на комуналне делатности у
ширем смислу, али се истовремено проширује обухват фискализације на делатности
управљања гробљима и сахрањивање, као и на погребне делатности.

5. Послови из Правилника о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким

занатима, односно пословима домаће радиности, начину сертификовања истих и вођењу
посебне евиденције издатих сертификата („Сл. гласник РС” бр. 56/12), осим каменорезачког
заната из члана 2. став 2. тачка 26) тог правилника.
Када су у питању стари занати, као и према тренутно важећој Уредби о одређивању делатности
код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе („Сл.
гласник РС” бр. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013 и 100/2014), прописано је изузимање
за све старе занате, осим каменорезачког заната.

6. Поједине делатности у оквиру следећих група, и то:

47.99 Остала трговина на мало изван продавница, тезги и пијаца – продаја преко
путујућих продаваца – улична продаја сладоледа, лозова, кокица и штампе –
колпортери
96.09 Остале непоменуте личне услужне делатности – активност чистача ципела,
носача, лица за наплату паркирања аутомобила
Значи, почев од 1. јануара 2022. године уводи се обавеза евидентирања промета на мало и
примљених аванса за промет на мало преко електронског фискалног уређаја за продају преко
аутомата (делатност из групе делатности 47.99 – Остала трговина на мало изван продавница,
тезги и пијаца), која је према тренутно важећој Уредби о одређивању делатности код чијег
обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе изузета од обавезе
фискализације промета.

Осим наведеног, почев од 1. јануара 2022. године преко електронског фискалног уређаја
мораће да се евидентира и испорука хране и пића и пригодних сувенира на културним и
спортским манифестацијама, музичким фестивалима, сајмовима, изложбама, вашарима и
сличним манифестацијама, на којима се плаћање добара и услуга врши интерним картицама
издатим од стране организатора манифестације, независно од тога што се подаци о врсти
добра, количини, малопродајној цени и пореској стопи обезбеђују електронским путем.

Нова уредба не прави разлику по питању обвезника фискализације у зависности од начина

опорезивања (да ли је у питању предузетник паушалац или не), што доводи до тога да су многе
делатности које су биле изузете од обавезе евидентирања у случају када их обавља
предузетник паушалац, сада обухваћене новим системом фискализације, односно ти
предузетници паушалци биће у обавези да од 1. 1. 2022. године сваки промет на мало
(укључујући примљени аванс) евидентирају преко електронског фискалног уређаја, осим ако
се не ради о некој од делатности која је побројана у Уредби.

Шта ако је наручилац услуге привредни субјект, а услуга се фактички пружа физичким
лицима?
У ситуацији када услугу наручи и плати правно лице и до сада (а и по новом) је постајала
обавеза да се промет фискализује уколико је фактички пружен и извршен на физичком лицу.
На пример, без обзира што ће фризерском салону услугу платити правно лице, фризура је
направљена физичком лицу (нпр. директорки) у фризерском салону и обавеза фискализације
неупитно постоји. Или, без обзира што хируршку интервенцију плати правно лице, она је
спроведена на човеку (не на правном лицу) и здравствена установа промет обавезно
евидентира преко фискалног уређаја. Ово додатно из разлога што се ови описани објекти
свакако сматрају малопродајним објектом у смислу Закона, јер се примарно користе за
пружање услуга физичким лицима.
Шта се дешава у случају тренинга, едукација и обука које се организују и пружају за потребе
привредних субјеката?

И у овом случају учесници едукације (лица која се едукују и обучавају) су физичка лица.
Међутим, уколико наведене услуге пружа правно лице или предузетник који искључиво ради
организацију и провођење едукација за потребе правних лица, нпр. у просторијама
налогодавца (наручиоца едукације) или у неким другим просторијама, али искључиво за
потребе других привредних субјеката (не могу се пријавити и учествовати и физичка лица), по
нашем мишљењу овај промет услуга нема карактер промета на мало у смислу Закона, јер се
не ради о пружању услуга физичким лицима, већ привредним субјектима, и не ради се о
промету услуга у малопродајним објектима. Дакле, описана активност, када ИНГ ПРО
организује стручно саветовање (семинар) за потребе правних лица и предузетника из области
пореза и рачуноводства, по нашем мишљењу, не подлеже обавези фискализације.
Свакако је за очекивати да се по овом питању заузме и службени став надлежних органа у
предстојећем периоду, а прелазни период (до 30. априла 2022. године) свакако је довољан да
се на време разреше недоумице.

Супротан случај од горенаведеног био би када правно лице плати свом запосленом похађање
курса страног језика у школи страног језика. У овој ситуацији школа страног језика ће услугу
обавезно евидентирати преко електронског фискалног уређаја, јер се ради о пружању услуге
у објекту који се примарно користи пружање услуга физичким лицима.

Да ли се наплаћене чланарине евидентирају преко фискалног уређаја?

ТРЕЋИ ЗАКЉУЧАК: с обзиром да се новац од физичких лица наплаћује и у неким случајевима

када се за тај новац истим тим физичким лицима не врши неки промет добара или услуга (као
противчинидба) у свакој конкретној ситуацији треба разлучити да ли је за примљен новац
пружена нека услуга или дато неко добро.

Најбољи пример су чланарине које плаћају чланови удружења. Да би се констатовало

постојање обавезе евидентирања чланарине преко фискалног уређаја треба у сваком
конкретном случају растумачити суштину односа између члана удружења и удружења односно
да ли се ради о једној од следеће две ситуације:
 Уколико плаћање чланарине не представља накнаду (еквивалент) за промет добара
или услуга од стране удружења физичком лицу (члану удружења), плаћање чланарине
удружењу не подлеже обавези фискализације, јер се не може сматрати да постоји
извршен промет добара или пружање услуга. Пример за овај случај је када чланови
синдиката плаћају чланарину истом.
 Уколико плаћање чланарине по својој суштини представља накнаду за промет добара
или услуга које удружење пружа својим члановима – постоји предмет фискализације у
складу са општим правилима из Закона. Пример за овај случају јесу удружења из
области спорта која наплатом чланарине својим члановима суштински врше наплату за
пружене услуге коришћења фитнес центра, базена, теретане и сл. Таква наплата
„чланарине“ – која представља цену за пружене услуге – подлеже обавези
фискализације у складу са Законом.
 Како ће у будуће бити третирани неки промети који су од обавезе фискализације до сада
били изузети на основу заузетих ставова Министарства финансија (а не на основу директне
примене одредаба Закона о фискалним касама)?

Продаја основних средстава запосленима и давање у закуп непокретности физичком лицу у

којем случају не долази до физичког контакта између закуподавца и закупца за време
реализације уговора о закупу, били су изузети од обавезе фискализације на основу мишљења
Министарства финансија.

Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00043/2012-04 од 7. 3. 2012:

“У складу са одредбом члана 3. ст. 1. и 2. Закона о фискалним касама ("Сл. гласник РС", бр.
135/04, у даљем тексту: Закон), лице које је уписано у одговарајући регистар за промет добара
на мало, односно за пружање услуга физичким лицима, дужно је да врши евидентирање сваког
појединачно оствареног промета преко фискалне касе. Обавеза евидентирања промета преко
фискалне касе постоји и у случају када се услуга пружа физичком лицу, а накнаду за пружене
услуге сноси правно лице, односно предузетник, и то независно од начина плаћања (готовина,
чек, картица и безготовинско плаћање). Према томе, у случају када привредни субјект у оквиру
обављања делатности врши и промет добара, као што је продаја аутомобила, мобилних
телефона и нотебоок компјутера, набављених у циљу даље продаје физичким лицима - својим
запосленим радницима, при чему се плаћање врши путем обуставе од зараде на основу
административне забране или готовинском уплатом на текући рачун Друштва, мишљење
Министарства финансија је да је Телеком Србија а.д. у обавези да тако остварен промет
евидентира преко фискалне касе, с обзиром да привредни субјект, у конкретном случају,
обавља делатност промета добара на мало. При томе, Министарство финансија напомиње да
уколико привредни субјект регистрован за обављање делатности из гране делатности 61
(Телекомуникације) у оквиру основне делатности врши и промет добара - основних средства,
као што је продаја половних аутомобила, мобилних телефона и нотебоок компјутера
физичким лицима - својим запосленим радницима, при чему се плаћање врши путем обуставе
од зараде на основу административне забране или готовинском уплатом на текући рачун
Друштва, мишљење министарства је да не постоји обавеза евидентирања овако оствареног
промета преко фискалне касе, с обзиром да привредни субјект, у наведеном случају, не
обавља делатност промета добара на мало.”

Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00483/2011-04 од 3.11.2011:

“У складу са одредбом члана 3. ст. 1. Закона о фискалним касама ("Сл. гласник РС", бр. 135/04),
лице које је уписано у одговарајући регистар за промет добара на мало, односно за пружање
услуга физичким лицима, дужно је да врши евидентирање сваког појединачно оствареног
промета преко фискалне касе. Обавеза евидентирања промета преко фискалне касе постоји и
у случају када се услуга пружа физичком лицу, а накнаду за пружене услуге сноси правно лице,
односно предузетник и то независно од начина плаћања (готовина, чек, картица и
безготовинско плаћање). Уредбом о одређивању делатности код чијег обављања не постоји
обавеза евидентирања промета преко фискалне касе ("Сл. гласник РС", бр. 61/10 и 101/10, у
даљем тексту: Уредба) одређена су лица на која се не односи обавеза евидентирања промета
преко фискалне касе. Према томе, лице чија је основна делатност трговина на велико
фармацеутским производима, сагласно наведеној Уредби, није изузето од обавезе
евидентирања промета преко фискалне касе. Промет који привредни субјект оствари
продајом добара физичким лицима у оквиру наведене делатности дужан је да евидентира
преко фискалне касе. При томе, Министарство финансија напомиње да када привредни
субјект, на основу Одлуке о продаји дела непокретности физичком лицу, врши продају те
непокретности која је стална имовина, односно основно средство привредног друштва, нема
обавезу евидентирања овако оствареног промета преко фискалне касе, с обзиром да
привредни субјект не обавља делатност промета добара на мало и не пружа услугу физичким
лицима, сагласно наведеној одредби Закона.”

Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-0302/2010-04 од 2.12.2010:

“У складу са одредбом члана 3. ст. 1 и 2. Закона о фискалним касама ("Сл. гласник РС", бр.
135/04, у даљем тексту: Закон), лице које је уписано у одговарајући регистар за промет добара
на мало, односно за пружање услуга физичким лицима, дужно је да врши евидентирање сваког
појединачно оствареног промета преко фискалне касе. Обавеза евидентирања промета преко
фискалне касе постоји и у случају када се услуга пружа физичком лицу, а накнаду за пружене
услуге сноси правно лице, односно предузетник, и то независно од начина плаћања (готовина,
чек, картица и безготовинско плаћање). Уредбом о одређивању делатности код чијег
обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе ("Сл. гласник РС"
бр. 61/10, у даљем тексту: Уредба) одређена су лица на која се не односи обавеза евидентирања
промета преко фискалне касе. Према томе, у складу са наведеним одредбама Закона и
Уредбе, лице које пружа услуге издавања у закуп пословног и стамбеног простора правним
лицима и предузетницима, нема обавезу евидентирања тако оствареног промета преко
фискалне касе. При томе, Министарство финансија напомиње да у случају када правно лице
као закуподавац врши услугу издавања у закуп стамбеног простора физичким лицима, према
мишљењу Министарства финансија, такође нема обавезу да тако остварен промет евидентира
преко фискалне касе, имајући у виду да се поменута услуга врши на основу закљученог уговора
о закупу којим је већ утврђена динамика плаћања наведене услуге (нпр. до 5-ог у месецу за
претходни месец) и да закупац плаћање месечне закупнине врши уплатом на текући правног
лица, при чему не долази у непосредни контакт са закуподавцем.”

Примена ових мишљења у контексту новог Закона била би могућа само уколико Министарство
финансија изда неко ново мишљење којим би се оваква пракса успоставила (и наставила) и у
будуће. У супротном, из директних одредаба Закона није могуће разазнати одредбу која би
указивала на то.
Ово значи да ће продаја основних средстава запосленима имати карактер промета на мало,
по основу којег постоји обавеза фискализације, у складу са општим правилом из члана 3. став
2. Закона.
Исто тако, промет остварен од давања у закуп непокретности физичким лицима сматра
прометом на мало у смислу одредби члана 3. овог Закона, који је предмет фискализације и за
који постоји обавеза издавања фискалних рачуна.

Ко издаје фискални рачун за испоруку добара коју врше приватни достављачи?

Уредба о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања

промета на мало преко електронског фискалног уређаја (у наставку текста: Уредба), уводи
обавезу фискализације поштанских активности комерцијалног сервиса (курирске службе).
Наиме, Уредба прописује да од обавезе фискализације могу да буду ослобођене само
Поштанске активности јавног сервиса (53.10) с обзиром да се ради о делатностима од општег
јавног значаја.
У ситуацијама када се испорука добара купцу - физичком лицу врши путем курирске службе
(комерцијалног сервиса) трошак испоруке свакако мора да буде евидентиран преко
фискалног уређаја и том физичком лицу мора да буде испостављен фискални рачун, само је
питање да ли ће то да уради продавац добара или достављач:
Уколико продавац робе у цену робе коју продаје купцу укључи и трошкове доставе - купац од
продавца добије фискални рачун са укупном ценом која укључује и трошак доставе (курирска
служба продавцу фактурише трошкове доставе), у том случају курирска служба нема обавезу
издавања фискалног рачуна физичком лицу (курирска служба је пружила услугу доставе
продавцу робе, а не физичком лицу да би се достава сматрала прометом на мало поштанских
активности комерцијалног карактера).
Уколико курирска служба која обавља активности комерцијалног сервиса пружа услугу
доставе физичком лицу уз накнаду, за такав промет ће постојати обавеза издавања фискалног
рачуна од стране курирске службе.

Како да поступи обвезник ако дође до прекида интернета или ако нестане струја?

Рачуне је могуће издавати и када постоји прекид интернет везе, што је и законска обавеза. У
складу са Законом, изузев у случају онлајн продаје, порески обвезници су у обавези да имају
најмање један локални процесор фискалних рачуна по продајном објекту. Он ће бележити и
електронски потписивати све обављене трансакције до момента поновног успостављања
интернет везе.
Значи, изузетно, уколико постоји прекид интернет везе или она није доступна на месту
промета, обвезник фискализације доставља Пореској управи податке о издатим фискалним
рачунима периодично, одмах по успостављању интернет везе, а најкасније у року од 5 дана од
дана издавања појединачног фискалног рачуна.
Уколико се подаци не достављају Пореској управи у реалном времену, у тренутку промета на
мало, обвезник фискализације је дужан да податке чува у интерној меморији електронског
фискалног уређаја до момента преноса ових података Пореској управи, након чега нема
обавезу даљег чувања података о издатим фискалним рачунима у интерној меморији
електронског фискалног уређаја.

Међутим, у случају нестанка струје, не само да настаје прекид интернет везе него не ради ни
локални процесор фискалних рачуна, па се поставља питање како ће обвезници да раде у том
случају.
Кратак одговор би био: никако.
Због тога се обвезник фискализације на време мора припремити и за овакве ситуације.

У случају привременог (краткотрајнијег) нестанка електричне енергије, обвезник

фискализације треба да обезбеди алтернативно снабдевање уређаја електричном енергијом.
Већина модела има своје батеријско напајање, па ће се рад несметано наставити преко
локалног процесора, до доласка струје.
Обвезници који ће користити рачунаре који су програмски прилагођени режиму рада
електронских фискалних уређаја могу обезбедити напајање путем УПС уређаја – уређај за
непрекидно напајање струјом.
Међутим, када није обезбеђено алтернативно снабдевање уређаја електричном енергијом,
алтернативна варијанта издавања нефискалних рачуна (тзв. блок рачуна), није могућа јер таква
опција Законом није предвиђена. У том случају, обвезник фискализације ће морати до доласка
електричне енергије да затвори објекат и на вратима истакне разлог привременог престанка
рада.

Када може да се изда фискални рачун у електронској форми?

Према одредбама члана 13. ст. 1. и 2. Правилника о врстама фискалних рачуна, типовима
трансакција, начинима плаћања, позивању на број другог документа и појединостима осталих
елемената фискалног рачуна, обвезник фискализације, преко електронског фискалног уређаја,
фискални рачун издаје купцу добара, односно кориснику услуга у штампаној форми, што
омогућава проверу фискалног рачуна, у складу са чланом 10. став 1. Закона. Изузетно, обвезник
фискализације који обавља промет на мало искључиво путем интернета, преко електронског
фискалног уређаја, фискални рачун издаје купцу добара, односно кориснику услуга у
електронској форми, а која омогућава проверу фискалног рачуна.
Дакле, фискални рачун у електронској форми могу да издају само они трговци који немају
ниједан класичан малопродајни објекат, већ сав свој промет на мало обављају искључиво
путем интернета.
Ово даље значи да они трговци који имају макар један класичан малопродајни објекат, морају
да издају фискалне рачуне у штампаној форми и у случајевима када продају врше преко
интернета.
Значи, независно од тога што је роба наручена преко интернета, фискални рачун (уколико је
извршено авансно плаћање, фискални рачун за аванс и фискални рачун за промет) мора да се
изда у штампаној форми.
Обвезник фискализације који обавља промет на мало искључиво путем интернета, фискални
рачун издаје купцу, односно кориснику услуга у електронској форми. Када се фискални рачун
издаје у електронској форми, обвезник фискализације, преко електронског фискалног уређаја,
на фискалном рачуну исказује хиперлинк за верификацију, којем се може приступити преко
свих уређаја који имају приступ интернету.

Који фискални уређај изабрати и може ли се користити постојећи фискални

уређај?

У складу са усвојеним законом, подзаконским актима и техничким упутством, порески

обвезници имају на располагању широк дијапазон могућих уређаја. У складу са својим
пословним потребама, порески обвезник се може определити како за хардверски фискални
уређај - каса, таблет, мобилни телефон, тако и за комбинацију хардверских и софтверских
компоненти уређаја. Порески обвезници са малом фреквенцијом издавања фискалних рачуна
по дану, се могу на пример определити за решење које подразумева таблет, на коме треба
инсталирати софтвер за касу, локални процесор фискалних рачуна, као и безбедносни
елемент. Потребан је и обичан или термални штампач. Напомињемо да фискални обвезник
може да користи постојећи, али надограђен фискални уређај, уколико је као такав добио
одобрење Пореске управе. На такав уређај је неопходно инсталирати нови хардверски или
софтверски локални процесор фискалних рачуна, као и безбедносни елемент у виду картице
или фајла. Уколико обвезник набави потпуно нови уређај, у коме се већ налази софтверски или
хардверски процесор и интегрисани штампач, онда му је неопходан још само безбедносни
елемент. Такође, порески обвезник може да користи потпуно обичан или термални штампач.
Важно је да има могућност да штампа рачун са QР кодом.
Обвезник који набави нову опрему и софтвер и даље може да користи стари фискални
штампач - повезаће на њега нову опрему.

Додељивање пореских стопа артиклима

Систем за управљање фискализацијом (СУФ)дефинише ознаке пореске стопе које се користе,

администрира претходно дефинисане пореске стопе, одређује датуме за промену пореских
стопа и примењује измењене пореске стопе. Међутим, он не одређује на који артикал се при-
мењује која стопа, односно који промет је ослобођен ПДВ, као и да ли је обвезник
фискализације истовремено и обвезник ПДВ. Према томе, обвезници ће и даље, као и до сада,
морати да сваком артиклу доделе ознаку пореске стопе (општа, посебна, ослобођено, није
обвезник). Обвезници ће, такође, морати да воде рачуна о томе да приликом промене статуса
(улазак у ПДВ, или брисање из ПДВ), артиклима доделе одговарајуће ознаке пореске стопе.
 Продаја добара на одложено

Начин евидентирања продаје на одложено непромењен је у односу на тренутни.

Фискални рачун је фискални документ којим се потврђује да је појединачно остварени промет
на мало, укључујући и примљени аванс за будући промет на мало, евидентиран у електронском
фискалном уређају.
Пореска обавеза настаје у моменту промета, односно у моменту издавања авансног рачуна
који се издаје за будући промет на мало (сам фискални рачун, као и пореска обавеза, не може
се делити на рате).

Обвезник фискализације, преко електронског фискалног уређаја, у оквиру податка о начину

плаћања, на фискалном рачуну наводи један од следећих података, зависно од средства
плаћања којим купац, односно корисник услуга плаћа испоручена добра, односно пружене
услуге:
1) "готовина" - ако се плаћање врши готовим новцем (новчаницама и кованим новцем);
2) "инстант плаћање" - ако се плаћање врши инстант трансфером одобрења на продајном
месту";
3) "платна картица" - ако се плаћање врши платном картицом;
4) "чек" - ако се плаћање врши чеком;
5) "пренос на рачун" - ако се плаћање врши налогом за уплату или налогом за пренос;
6) "ваучер" - ако се плаћање врши ваучером, новчаним боновима, интерним картицама или
сличним средством плаћања;
7) "друго безготовинско плаћање" - ако се плаћање врши безготовински другим средством
плаћања које се сматра дозвољеним у Републици Србији, у складу са законом.
Значо, код продаје робе на одложено плаћање, обвезник фискализације, преко електронског
фискалног уређаја, као податак о врсти фискалног рачуна, на фискалном рачуну, наводи пода-
так „промет“, као податак о типу трансакције, на фискалном рачуну наводи „продаја“, а у окви-
ру податка о начину плаћања, на фискалном рачуну наводи податак о одговарајућем начину
плаћања на који ће обавеза бити измирена на рате (нпр. ако је продаја на одложено извршена
преко платних картица, изабраће средство плаћања “платна картица”).

До када обвезник фискализације треба да изврши пријаву пословних простора и пословних

просторија?

Имајући у виду да је изменама и допунама Закона о фискализацији предвиђен прелазни период

за почетак примене нових правила о фискализацији у трајању од шест месеци (од 1. новембра
2021. до 30. априла 2022. године), то значи да ће обвезници фискализације морати да изврше
пријаву пословних простора и пословних просторија најкасније до 30. априла 2022. године.

Међутим, обвезници фискализације који се пријављују на јавни позив за пријављивање за

финансијску подршку новом моделу фискализације, пријаву пословних просторија треба да
изврше најкасније до 31. јануара 2022. године, с обзиром да се до тог рока може извршити
пријава за финансијску подршку (сви заинтересовани могу да се пријаве електронски, преко
портала Пореске управе еПорези, у периоду од 15. октобра 2021. години до 31. јануара 2022.
године).

Који простор се пријављује?

Према одредби члана 9. став 1. Закона о фискализацији, обвезник фискализације дужан је да,
пре почетка коришћења електронског фискалног уређаја за издавање фискалних рачуна,
Пореској управи електронским путем достави податке о пословним просторима и пословним
просторијама у којима ће користити електронски фискални уређај, и то за сваки пословни
простор и пословну просторију одвојено.
Према томе, подаци се достављају о пословним просторима и пословним просторијама у
којима ће се користити електронски фискални уређај, независно од тога где је седиште
обвезника. Према томе, уколико обвезник у седишту неће користити електронски фискални
уређај – тај пословни простор/просторија се неће ни пријављивати у контексту примене члана
9. овог закона.