VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
Predmet: Površinska zaštita metala
Tema: Bakarisanje

PROFESOR: STUDENT:

Milanka Plavšić Angela Popović

Br. Indeksa 31/16

Beograd 2019.
UVOD

Bakar (Cu) je element koji pripada prvoj grupi Periodnog sistema sa atomskim brojem
29 i atomskom masom 63,54. Gustina čistog bakra iznosi 8,93 g/cm3. Kristališe po
površinski centriranoj kubnoj rešetki. Posle zlata i srebra ima najveću električnu
provodljivost (58 m/omegamm2). Toplotna provodljivost bakra je šest puta veća od
provodljiivosti železa, odnosno dva puta veća od provodljivosti aluminijuma.
Temperatura topljenja čistog bakra iznosu 1083C. Osobine tehnički čistog bakra zavise
od njegove čistoće i sadržaja gasova u njemu. Štetnim primesama se smatraju antimon ,
sumpor, selen, telur, bizmut, vodonik i kiseonik, koji snižavaju električnu provodljivost
bakra.

Bakar (Cu) je jedan od najstarijih metala. U prirodi se može nači i u čistom stanju ali se
za tehničku primenu proizvodi iz njegovih legura. Ljudi su ga počeli odavno koristiti jer
se u prirodi nalazio u samorodnom stanju, tako da je bila moguća izrada ukrasnih
predmeta ili najjednostavnijih oruđa. Danas se samorodni bakar retko sreće pa se metal
dobija iz ruda koje sadrže 1-2% pa i manje bakra. Najvažnije osobine bakra, koje mu
obezbeđuju širku primenu, jesu dobra električna i toplotna provodljivost, visoka
plastičnost i mogućnost dobijanja legura sa dobrim mehaničkim osobinama. Tačka
topljenja mu je na 1083C, a ključanja 2360C. Zatezna jačina mu je 200Mpa.

Bakar je crvenkaste boje (tečan bakar je svetlozelene boje), zapreminske mase 8,9
kg/dm3. Topi se na 1083C. Kristališe u površinsko-centriranu kubnu rešetku. Posle
srebra, najbolji je provodnik toplotne i električne energije. Električnu provodljivost
znatno mu smanjuje i vrlo mali procenat primesa. Tako, na primer, 0,1% fosfora
smanjuje električnu vidljivost bakra za 50% a 0,1% silicijuma za 63%. Mehanička
svojstva bakra dosta su skromna. Čvrstoća i tvrdoća zavise mu od načina i stepena
prerade. Zatezna čvrstoća livenog bakra je 140-190N/mm2, toplo valjanog 200-240
N/mm2 a hladno deformisanog (vučenog) do 480 N/mm2. Tvrdoća žarenog bakra je 40
HB a hladno deformisanog do 100HB. Vrlo je žilav, ima malu granicu elastičnosti i
veliko relativno izduženje (30-40%). Pri hladnoj deformaciji, povećanjem tvrdoće i
čvrstoće smanji mu se izduženje. Zagrevanjem do 550C i hlađenjem u vodi gubi
povećanu tvrdoću a povećava mu se izduženje.
Bakar se veoma dobro plastično deformiše i u hladnom i u toplom stanju. Zbog velikih
izduženja može se izvlačiti u vrlo tanke žice i valjati u tanke limove debljine do 0,003
mm. Dobro se meko i tvrdo lemi a teže zavaruje zbog brze oksidacije i dobre
provodljivosti toplote. Slabije se obrađuje skidanjem strugotine jer se zbog mekoće i
žilavosti čupa iz površine i lepi za oštricu pa se ne može dobiti glatka površina
obrađenog predmeta. Nepogodan je za livenje jer upija gasove što dovodi do stvaranja
šupljina i krtih mesta.
U hemijskom pogledu, bakar je otporan na delovanje vazduha i vode. Kada se duže
nalazi na vazduhu, prevlači se zelenim slojem bazičnog karbonata (CuCO3-Cu(OH)2),
koji se zove patina a koji ga štiti od daljeg razaranja. Bakar je neotporan prema delovanju
kiselina i gasova koje sadrže sumpor. Sa organskim kiselinama stvara otrovna jedinjenja
pa se bakarni sudovi koji se koriste u domaćinstvu moraju prevući slojem kalaja
(kalajisati). Bakar vrlo brzo oksidiše, što otežava zavarivanje i zahteva čišćenje kod
lemljenja. Na povišenim temperaturama dolazi do difuzije vodonika u bakar. Sa
prisutnim oksidom bakra, vodonik stvara vodenu paru
Cu2O + H2 ->2Cu + H2
koja izaziva pukotine i šupljine (vodonikova bolest). Bakar je značajan inženjerskii
materijal i mnogo se koristi u nelegiranom stanju kao i u kombinaciji sa drugim metalima
u legiranom obliku. U nelegiranom obliku, bakar ima izuzetnu kombinaciju svojstava za
industrijske primene. Neka od ovih svojstava su velika električna i termička provodnost,
dobra otpornost prema koroziji, laka obrada deformisanjem, srednja vrednost zatezne
čvrstoće, svojstva u žarenom stanju koja se mogu regulisati, i uopšteno dobre
karakteristike mekog lemljenja i spajanja. Veće čvrstoće se postižu u nizu legura
mesinga i bronzii koje su neophodne za mnoge inženjerske primene.

Bakarisanje

Bakarisanje je prevlacenje tankog sloja bakra preko nekog drugog metala ili nemetala.

Bakarisanje metala se radi da bi se materijal zastitio od spoljasnjih uticaja. Da bi se

poboljsale njegove karakteristike.
Debljina radnog sloja bakra iznosi od 0,1 do 0,25 mm. Za bakarisanje se koriste
posebno konstruisane kade ili kupatila.
Radni sloj mora da ispunjava određene uslove u pogledu strukture, odnosno tvrdoće.
Naime, on mora da poseduje određenu tvrdoću koja mora da se
održava u određenim granicama tolerancije. Razlike u tvrdoćama imaju veliki
uticaj na kvalitet otiska u reprodukciji, što će se kasnije videti. Iako se dve dodatne
osobine, kao što su „lomljivost“ i „unutrašnji napon“, mogu uzeti kao pravilnije
procene, tvrdoća bakra ipak ostaje najznačajniji faktor.
Da bi proces bakarisanja funkcionisao kvalitetno, potrebno je sve parametre održavati
konstantnim i u istim uslovima rada. Valjak se montira na odgovarajuće adaptere i
prenosi u kadu za odmašćivanje gde se kontroliše i eliminišu nečistoće. Posle
eliminisanja nečistoća i
odmašćivanja, valjak se prenosi u kadu za bakarisanje, gde se izlaže procesu
elektrolize.

Cilindar se povezuje kao katoda, a anode su od elektrolitičkog bakra.

Analizom je utvrđen sastav elektrolita: 62,26 g/l H 2 SO 4 , 227,10 g/l
CuSO 4 , 57,78 g/l Cu
• Gustina struje 32 A/dm 2 – standard za jedan cilindar
• Iskorišćenost struje: 99 – 100 %
• Materijal: Ti/PP
• Anoda: elektrolit Cu (bez P)
• Rastojanje između anode i katode: 4 cm
• Potopljenost: 50 %
• Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min
• Temperatura: 40 ◦ C
• Napon: 10 V