Professional Documents
Culture Documents
Antonije Djuric Solunci Govore
Antonije Djuric Solunci Govore
Antonije Djuric Solunci Govore
СОЛУНЦИ ГОВОРЕ
СЕДМО, ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ
6
и да ће свакој сили доћи крај.
Отаџбина је и суза његова проливена на
Везировом мосту, гледајући како изнемогли
војници у реку бацају своје топове, и оно тихо
јецање на острву Видо, комадић хлеба који је
отац чувао у торби за сина, последња лиска
дувана коју је син чувао за оца трећепозивца, то
је онај громки позив на ју р и ш . . .
Малаксао, сломљен болом за мртвим оцем,
братом, комшијом и пријатељем, није губио веру
и наду. И само после неколико месеци, кад је
непријатељ објавио свету да нема више српских
војника, да се на завејаним стазама вуку само
бедни остаци, огласиће се оружје њихово и речи
њихове. Свет ће се усталасати. Непријатељ ће
поново задрхтати. . .
На Солунском фронту, у рововима и јуришима,
српски војници нису више били сами. С њима су
били француски војници. V то време, српски
војници су носили француски шлем, гаћали из
француске пушке, нишанили из француског
топа, јели француски хлеб, пили француско
вино, пушили француски дуван. . .
Неизмерна је њихова љубав према Француској.
Најдубље и најпотресније је то осећање љубави
према Француској исказао песник Владислав
Петковић Дис. Делећи судбину свог народа, у
нормандијском граду П'тит Далу, где су биле
колоније српских избеглица, гледајући како
француски добротвори организују концерт у
корист српске сирочади, песник је, окружен
неколицином француских књижевника, рекао:
„Кад се будемо вратили на наша огњишта и
наше мајке затекнемо још у животу, оне ће нас
дочекати и питати: „Како сте се осећали у
Француској?”. М и ћемо им одговорити: „Било
нам је добро!” Ако су наше жене и наше сестре
још у животу, оне ће нас загрлити и питати:
„Како сте се осећали у Француској?” М и ћемо
им одговорити: „ Било нам је добро!" Ако су
наша деца, која су сазнала за највећа искушења
овог света, још у животу, она ће нас загрлити
I
такоће; али њихова уста неће умети да нам
поставе то питање; она ће нас само просто
запитати: „Где је та Француска?” Уместо
одговора, Ми ћемо ставити руку на срце и рећи
ћемо им: „Ево, Француска је овде” и наила деца
ће нас разумети".
Оневи и дедови су ту љубав према Француској
пренели на своје синове и унуке.
Дош ли су, на своју изриниту жељу, и у прве
борбене редове, добровољци из Војводине,
Хрватске, Босне, Словеније, Л и к е . . . Они су
носили аустроугарску униформу, а у души
неодољиву нежњу за слободом и уједињењем са
својом браћом. Пристизали су добровољци из
Русије, Америке. . . Њ ихову судбину делиће
енглеске болнинарке, француски лекари,
добротвори из Швајцарске, Енглеске, Русије. . .
Сви су се они претворили у једно срце, једну
душу, једну нежњу: што пре у поробљену српску
отацбину.
Кад је куцнуо судбоносни нас, кад су
командири исукали сабље и повикалп: „За
мном, јунаци!" - полетели су као да имају крила.
Са окрвављених планинских врхова видели су
своју отаџбину.
Седокоси ратници, српски и француски,
добровољци и добротвори, све малобројнији, у
свенаним приликама говоре о себи и својим
друговима. А ово је ретка свенаност: шест
деценија од пробоја Солунског фронта, од оног
праскозорја 15. септембра 1918. године, кад се
све претворило у ватру, бомбу, крв. . . Више није
било силе која би их зауставила у победоносном
јуришу према отаџбини и слободи, спаљеним
домовима и уцвељеним мајкама.
А кад су умукли топови, кад је војна завршена,
сељак се вратио њиви, унитељ ћацима, војник
касарни, свештеник цркви, сви са понеком
раном на телу или у души, али свеснџ сазнања
да су извршили своју људску и војнинку
дужност.
Ова књига представља само мали део
8
аутентинне историје ондашњих догаћаја, коју
нису писали историчари, већ они који су је
стварали - унесници догаћаја.
9
. . . Хероји, ја вас шаљем у један нов рат против
једне мале, али врло храбре нације. То су Срби који
су у току три непосредна рата - против Турске, Бу-
гарске и Аустро-Угарске - дали свету доказе висо-
ких ратничких врлина и највећих војничких спо-
собности и који су, на заставама попрсканих
крвљу, написали за ове четири године само најве-
ће и најславније победе. Знајте да ће само ваша
енергија и спремност на највеће жртве и само пот-
пун презир према смрти омогућити да победите
овај народ, да освојите његову земљу и да немачкој
војсци донесете једну нову победу. Срећан пут ка
победи и слави! Ура!
Виљем II, (1859-1941) немачки цар
10
ПРЕД МАЈКОМ V СТАВУ МИРНО
14
Мијат Гредељевић има 95 година. Живи у Ти-
товом Ужицу, Загребачка 10. Носилац је четири
висока одликовања.
„Тачно у 3 часа непријатељ се има разбити ва-
шим силним јуришем, разнети вашим бомбама и
бајонетима. Образ Београда, наше престонице,
има да буде светао.
Војници!. . . Јунаци. . . Врховна команда из-
брисалаје наш пук из свог бројног стања, наш пук
је жртвован за част Београда и отаџбине. . . Ви не-
мате више да се бринете за своје животе који више
не постоје. . . Зато напред у славу!. . . За краља и
отаџбину. . . Ж ивео краљ!. . . Ж ивео Београд ! . . . "
16
РАТНО Ч УД О НЕВИБЕНО
20
ОДОШЕ БАЦ И У СМРТ
24
ПОДВИГ У Ч И Т Е Љ И Ц Е Љ У Б И Ц Е
28
Љ убицу Чакаревић смо недавно срели на Зла-
тибору, у друштву њене сестре Катарине, профе-
сора. С њима је био и њихов брат Милутин. Ту
смо из њене дуге, узбудљиве приче, узели овај
део. Њен подвиг није заборављен.
29
.. . Делигсатни маневри на Церу и Колубари,
воћени су сигурним просућивањем, са слободом
духа и снагом који испољавају мајсторство
српских командовања - заслужују да заузму сјај-
но место у нашим стратегијским студијама. . .
30
ГОРНИЧЕВО ВАТРОМ РАЗОРЕНО
35
.. . В и н е полазите ни на италијански, ни на ру-
ски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу
против једног новог непри]атеља, опасног, жила-
вог, храброг и оштрог.
Ви полазите на српски фронт и на Србију, а
Срби су народ који воли слободу и који се бори и
жртвује до последњег.
Пазите да вам овај мали непријатељ не помра-
чи славу и не компромитује досадашње успехе
славне немачке армије.
36
ЗБОГОМ, ПЛАВА ГРОБНИЦО
40
ЈА САМ, МАЈКО, ЖИВОЈИН
44
ХВАЛА ВАМ, СЕДИ РАТНИЦ И
48
ЈЕЦАЈ НА ОЧЕВОМ ГРОБУ
50
зна да ми каже где је мој отац, да \и је жив . . .
. . . Рекоше ми, најпосле, да је пребачен у бол-
ницу у Алжиру, управо иза Алжира, у Кап Мати-
фу. Одем код командира чете и тражим одсу-
ство. Причам му где сам све био и како сам се
распигивао, гледао књиге болесника, књиге умр-
лих, али оца нисам нашао, а он, командир каже:
„Иди Војиславе, иди у Бизерту, можда је тамо и
очекује да га потражиш. Узми ово . . . " Угура ми
у шаку - дукат! „М ож е ти затребати Војиелаве",
рече ми и чврсто стеже руку.
... Девет дана сам трагао за оцем. За то време
био сам у шест болница.Најзад, иза Алжира у
Кап Матифу, указа ми се нада. У болничком дво-
ришту, на благом сунцу, наићем на групу болес-
ника. Неки су на штакама, без ноге, други, види
се, болесни, без рана, али исцрпљени, мршави.
Питам за оца. „ Је ли то један високи, дугих брко-
ва? Деда Ране га зову” - пита ме један из групе.
„И з околине Пожаревца?” Јесте, кажем, има дуге
седе бркове. Из околине Пожаревца. Како да га
наћем? Чекам одговор, а болесник се наједном
сневесели, нека га туга обузе, одмахну руком и
рече: „Дај боже, пријатељу, да је жив. Ја сам га
видео пре три дана . . . "
.. . Наићем на једну Францускињу, болничар-
ку. Сретох је у ходнику. Говори мало српски, па је
лепо замолим да ми покаже у којој је соби Рани-
слав Станимировић, деда Ране, бркајлија, мој
отац ... Рекох јој да је девети дан како га тражим,
све сам савезничке и српске болнице обишао ...
... Очи ове племените Францускиње испуни-
ше се сузама и мени би јасно да сам закаснио, да
више нећу видети мог доброг оца, мој узор у
истрајности и поштењу, у доброти и племенито-
сти. Умро је ире три дана. Наћох његове другове,
оне који су лежали крај његовог кревета. Причају
ми да је помињао своје синове, дом свој, отаџби-
ну .. . Сахрањен је на гробљу, недалеко од болни-
це. Све до сутона седео сам на његовом гробу и
гихо јецао. Воштанице сам купио за онај дукат
што ми га даде командир чете Војин Марјановић.
51
То је била последња пара коју сам имао у џепу ...
56
МАШИНОВОБА ПОСЛЕДЊ ЕГ ВОЗА
62
СЛИКА КОЈУ ЈЕ ВИДЕО СВЕТ
69
.. . Аустро-Угарски ултиматум Србији 1914. го-
дине је најстрашнији документ који је икад начи-
нила дипломатија. . .
74
Генерал Огист Шарл Траније умро је 1931. го-
дине у родном граду Тулузу. Имао је 69 годпна.
ГБегов син Анри, који има 67 година и живи у
Паризу, генерални је секретар Савеза борапа ста-
рих ратника, оних ратнпка које је на Содунском
фронту и у пробоју водио љегов отап генерал
Трапије. Анрп Транпје чува једно гшсмо свог опд,
упућено 1917. године својој породини у Т\лузу:
„Знам да у Тулузу живи ведики број мдадпх
Срба; једни су рањеници који се опорав.мају, лру-
ги су ћани, јоп 1 премдади за војску. Тражим да их
примите к\ ћу као своје синове и браћу . . . ”
.. . Када се генерал Траније по завршетку рата
вратио у родни град, на станини су га дочекали
ерпски војншш - рањеници, ћаци и студенти.
Ж елели су да га допрате до љегове к\ ће у Тулузу.
Стеглп су му руку, захва.мујућп се за све што је
учинио за љих и срнски народ.Узвраћајући им,
генерал Траније се обратио раљеном српском
официру: „Останите с нама.. . Бићеге наш
српски син. Замените нам сина којег нам је узео
рат . ..
. . . Због заслуга у периоду после другог свет-
ског рата, посебно због неговаља добрих односа
некадашњих француских и српских војника,
Анри Траније је недавно одликован Југословен-
ском заставом са златном звездом. Носилац је
многих француских и америчких одликовања за
заслуге у другом светском рату. Почасни је пу-
ковник француске војске.
Српска Врховна команда - то су Радомир Пут-
ник и Ж ивојин Мишић. Путник, као обазрив чо-
век, није остављао ништа непредвићено. Ако не-
што он није видео - умотрио је његов помоћник
Мишић.
Мишићево миимзење је одрећено: пословима
рукује опрезно, изводи их дрско, има потребну од-
лучност у стварима где не сме бити одлагања и где
је колебање опасно . . . Он је велики оптимиста, ни
у најцрњим часовима не губи веру и наду.
I г*
Др Александар Костић
80
Станоје Перић
85
. . . Кад се буде писала историја овога рата, нај-
славнији одељак те историје носиће назив: Србија.
Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а
српски народ претрпео је нечувене муке и такво
пожртвовање и истрајност не могу проћи незапа-
жено - они се морају наградити...
86
ПАДЕ МАЈОР БОРА
88
.. . Повукли смо се са Тамника и прешли Мо-
раву.Октобар је, двадесет трећи. Кад сам обријао
десни образ, чух: „Четврти вод, дижи се!” Скочио
сам и обрисао сапуницу са образа. Зове ме ко-
мандир Воја Петровић, поручник. Морао сам на
мост да браним пролаз, а мост да поруш им...
Командант батаљона Петар Мирковић, рањен је.
Аустријска артиљерија снажно туче прилаз мо-
сту с Милочајске косе. Свог помоћника Радисава
Миладиновића, шаљем десно, а ја идем лево.
Трком, под разорном и шрапнелом, улећемо у ро-
вове на два метра од Мораве, пуне воде. Артиље-
рија туче и наноси ми грдне губитке. Ашовчићем
копам заклон за главу и рамена. Гине ми војник
на мом прећашњем месту. Мењам место, опет ми
гине војник. И треће место ми је угрожено, па
идем улево иза траверзе у рову. Разорна разноси
грудобран и војника с мог трећег места ...
.. . Више од 40 војника ми је избачено из стро-
ја, а још нисмо ни метка опалили. Око четири
сата, почиње наша артиљерија да гаћа мост да га
поруши, а ми на два метра од њега! Наше гранате
падају свуда: испред и иза нас, по рову. Гину ми
војници од наших граната! Ужас! Непријатељ ми
туче вод са 25 топова, па још и наша артиљерија!
Излећем из рова да јавим команданту, јер ми се
ордонанси не враћају. Командант ме утеши да је
послао ордонанса, али да до наше артиљерије
има око шест километара . . . При повратку паде
наша граната и баци ме увис, па треснух о зе-
мљу ... Чујем гласове: „Погибе наредник Страхи-
ња”. Педесет шест је погинулих, рањених, конту-
зованих.. . Ту битку смо преживели нас седмо-
рица ...
... Штитимо укрцавање у Драчу, према поло-
жајима Преза, иза реке Ишме. Ноћу дежурају по
два официра и броје ватре у долини од Л>еша до
Ишме. Према ватрама оцењујемо снагу неприја-
теља који нас гони. Обрачунавамо по четири-пет
људи на ватру. Испред нас су Маћари. Нападају
нас. Немамо ни муниције, ни ашовчића, ни бајо-
нета. . . Добијамо по 25 метака на пушку, али зар-
89
ђалих. Гладни смо, нрави лешеви . .. Топло при-
морско сунце нас откравило и готово онеспосо-
б и л о ...
... Ноћ између осмог и деветог августа 1916,
Бугари одсекли око 80 војника и нас седам офи-
цира. Решили смо да се пробијемо. Оставили смо
сву спрему. Задржали смо само бомбе, пушке с
бајонетима и предњу фишеклију с муницијом. То
имају и официри. Пузимо опрезно, без шума по
Совичкој коси. Пред нама су још Старков гроб и
Кајмакчалан. Ситна киша, око два сата по поно-
ћи, помрчина као т ест о. . . Тресак бомби .. . Па
други .. . Затим - ура ... и клање. Пипамо на све
стране: ако је шлем - наш је, ако је шапка - боди!
Оштар и пискав глас једног Бугарина пресече
ноћ, црну, злокобну: „Братко не ме кољи, не ме
боди . . . ”
. . . Недел>а 4. март 1918. Полазимо са Крфа ма-
лим бродом „Адриатико Бари”. Зле смо среће. У
два сата ноћи страховит тресак избацује нас из
постелЈе. . . Лађа тоне брзо. Паника. Хоћу да
уђем у чамац који се љуља, али нема мојих друго-
в а . . . С крова лађе неко баца даске, шлипере,
сплавове ... Мој друг из ђачког батаљона Пера
Пинтеровић враћа се на брод да узме чутури-
цу . . . Тамо је и остао ... Чамац спуштамо, али је
он потонуо чим је додирнуо воду. Скачем у воду
са својим другом Богољубом Милосављевићем,
држимо се за р у к е . . . Не знам да пливам, изле-
ћем на површину воде и грабим ваздух . . . Нале-
ћем на неки шлипер, обгрлим г а . . . Не видим без
наочара.. . Пењем се на неки сплав. После два
сата, спасени смо. Сто педесет пет се утопило, сто
четрдесет и пет се спасло .. . Удавио ми се и мој
друг Богољуб ...
90
1918. Био је професор и директор гимназије у Ја-
години и Београду. Један је од 1300 каплара.
Живи у Београду, Тополска 19.
91
Продужење офанзиве у Србији прекинуто је,
на жалост пре постигнутог циља, јер је српски
противудар био толико јак да се 15. и 16. корпус
нису могли одржати.
92
Ж орж Швајцер
Д РЖ И СЕ, Ж О РЖ
97
.. . Солунском офанзивом задат је смртни уда-
рац Централним силама. . . Срби, које је предво-
дио један од најталентованијих генерала овог
рата, војвода Ж ивојин Мишић, извели су пробој
са неодољивим јунаштвом. Навала Срба на непри-
јатеља који је био укопан у стену изнад њих,
представља један од најсјајнијих подвига овога
рата. . .
98
ХВ АТАЊ Е „Ж И В И Х ЈЕЗИКА”
100
само десетак метара ...
. .. Бацисмо, истовремено, три бомбе. Леле,
мајко моја, ге кукњаве, тих крикова . . . Не дамо
им да се освесте, него распалимо плотуном. Онај
официр паде, стропошта се. Види се све на благој
месечини, која се изненада надви над Завла-
ком ... Петорица мртвих. И официр. Остали - по-
бегли. Ми - незадовољни: није нам до мртвих,
живи су нам потребни, наши хоће живи језик,
хоће да непријател> проговори - колико их је,
како су наоружани, шта намеравају.. . То нам
треба...
... Почео сам себе да прекоравам. Ти си, ша-
пућем у себи, ти си Драгићу Митровићу један
брзоплет човек. Да се ти којим случајем ниси
уплашио? Шта ти би да кажеш да бомбама раз-
бијете ту десетину Шваба? Шта ће ти мртви, шта
ћеш рећи командиру? Ух, то ти баш није треба-
л о .. .
... Гласно још не говоримо. Само шапатом.
Онда се сетих оне швапске патроде коју смо про-
пустили. Па, они су ту! Сигурно су премрли од
страха. Ништа им није било јасно, чули су бомбе
и јауке својих другова, али - откуд сад то?! Е, то је
то, то је сад онај грм, оно шибље, онај пањ, то је
сад оно око српског војника, његово срце, љубав
његова према својој земљи, то се све сада претво-
рндо у бомбу, у мржњу према непријатељу .. .
.. . Повучемо се поново уз онај пласт сена и
ћутимо. И види ти судбине: она тројица право на
нас! Нису ни писнули, дигли су руке, иобацаше
гп/шке . . . Премрли од страха. Још пре сванућа
били смо у чети. Командир чете срећан, љуби
нас. Швабе одатде одведоше у штаб пука, а нама
после неколико дана стигоше одликовања: свима
Караћорћева звезда! Рекли су нам да је то био
подвиг. Ја баш и нисам сигуран да је то нешто ве-
лико: побили и ухватили Швабе на својој земљи!
Али, командаје друкчије мислила ...
... После оних невоља кроз Албанију, опет
сам био на фронту. Она моја два друга, Тадија Ра-
дошевић и Цветко Милић нису: Тадија је остао у
101
путу, завејао га снег, а Цветко је умро на Виду,
острву смрти ...
... А на Кајмакчалану 1916. године, мадо,
мало, па - покољ. Нема га у коме нисам био! И
како би то смело да се догоди. Зар би то имало
смисла? Добио Карађорђеву звезду, па мисли да
је готово - нема више рата за њега. Не, то ни за
живу главу не бих могао да гшднесем. А лично ми
је на том одликовању честитао командант диви-
зије Крста Смиљанић. Па, да видиш, и војници
некако навикли да прво виде оне са највишим од-
ликовањем. Као да хоће да кажу: „Хајде, брајко,
кад ти звезда сија на грудима - покажи се ... ”
. . . И те ноћи испод Кајмакчалана сећам се
као да се збило јуче. Позваше ме да са неколико
војника и наредником Стојаном Митровићем
кренем, кажу, на - специјалан задатак: да бацимо
по коју бомбу у бугарске ровове. То му дође као
нешто необично, изузетно, важно. А ја - огуглао
на рат, давно прежалио главу, презрео смрт,
ишао сам на овакве задатке као да идем на коми-
шање, на весеље ...
. . . Дођемо до бодљикаве жице. Један од на-
ших узе да сече и ми се провукосмо. Бугарски ро-
вови су испред нас, на дохват бомбе. Преостаје
нам, пошто смо се неопажено привукли, да баци-
мо бомбе и повучемо се. Али, нећеш, брајко, није
ни Бугарин тако наиван. Приметише нас и осуше
ватру из пушака. Ми се притајисмо, ћутимо, не
одговарамо, док се ватра не утиша. Схватише и
они у чему је ствар, па нас гађају бомбама. Једна
паде поред моје главе. Зграбих је и истог тренут-
ка - вратих у бугарски ров. Тамо је есплодира-
л а ...
... Сад више није имало смисла да чекамо.
Сви смо бацили бомбе. То је било страшно слу-
шати: јауци, само јауци. Ми смо прошли без губи-
така. Ранише нам само друга Животу, мислим да
је био родом из Љубовије. Па и њега, у раме, тек
да одболује месец дана ...
... Време борби је тек требало да дође. Чека-
ли смо га сви као што гладан чека парче хлеба.
102
Дочекали смо да кренемо у онај јуриш. Више
нико није могао да нас заустави, да сломи наше
надирање према отаџбини. Кући сам се вратио
жив и здрав. Моја војна трајала је шест година.
103
.. .Т о су сељаци, скоро сви; то су Срби, тврди
на муци, трезвени, скромни, несаломљиви; то су
људи слободни, горди на своју расу и господари
својих њив а. . .
Али дошао је рат. И, ето, како су се намах за
слободу земље, ти сељаци, без напора, претворили
у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од
свих. То су те сјајне трупе, створене од издржљи-
вости и полета, због којих сам горд што сам их ја
водио, раме уз раме са војницима Француске, у по-
бедоносну слободу њихове отаџбине. . .
104
Чеди Милошевић
104
лана. Био сам, у то време, преводилац код војводе
Живојина Мишића и имао прилику не само да
изблиза видим славна имена наше историје, већ и
да много што-шта чујем од њих . ..
.. . Према нашим рововима били су бугарски.
Измећу нас удолина кроз коју протиче Бела река.
Бугари су добро укоиани на Кајмакчалану и Ко-
зјаку, тако да им наша артиљерија није могла ни-
шта. Измећу Кајмакчалана и Доброг Поља каме-
нити врх који се зове Кучков камен. Иза тог врха
Бугари су се укопали и утврдили, сместили не-
мачкн митраљез и само косе. То је највиша тачка
на Кајмакчалану - 2525 метара! Одозго имају
чист и леи поглед према нашим положајима, тако
да су контролисали сваки наш иокрет, чак и ноје-
диначни.. .
. .. Туче то место наша артиљерија, хиљаде и
хиљаде граната је ту сручено, али је све било уза-
луд. Ако се наш војник само помакне у рову - Бу-
гари гаћају митраљезом! Чим сване, митраљез
сеје страх и смрт. Тај митраљез је главна прича
мећу војницима и старешинама. Сваки је потајно
желео да баш он разори то миграљеско гнездо.
Сваки је већ себе видео како пуже нрема врху
Кајмакчалана, како поред њега фијучу меци, али
он иде до врха и ту за тренутак застаје, да би, јед-
ну за другом, бацио три бомбе . ..
. . . Таквих покушаја је заиста било. Из ноћи у
ноћ упућивани су најхрабрији људи, гаћали су
бомбама, али је митраљез све време само косио.
Многи наши војници нису се вратили . . . Тако је
немачки митраљез у бугарским рукама био не-
уништив. Све до августа 1918. године. Врућина је
страшна, једва се дише . . . Сви знамо да предсто-
ји наша офанзива, започете су велике припреме
за пробој, али Кучков камен је озбиљна препре-
ка. Наши официри су иросто опседнути тим ми-
траљеским гнездом. Како да се тај чудовишни
митраљез уништи . ..
. .. Мислим да је то било 22. августа. У густом
шумарку изнад наших ровова, тог поподнева,
били су командант фронта, генерал Франше д'Е-
106
пере, регент Александар, војвода Живојин Ми-
ншћ и други високи официри две војске.
.. . Стоје они тако и посматрају непријатемске
положаје, посебно Кучков камен. Чујем како
управо говоре о том врху на коме се угнездио ми-
трал>ез. Наједном, одоздо, од наших ровова, трчи
капетан Михаило Маџаревић. Он је Вамевац, бпо
је познат ио јуиаштву и веома цењеи. Трчи, да-
кле, капетан Маџаревић, а мећу нашим официри-
ма настаде комешање. Вероватно су помислилп
да се нешто необично догодило и да сада капетан
трчи да о томе обавести своје нретпоставмене ...
... Дотрча капетан Маџаревић, поздрави и
хтеде иешто да каже, али га пресече војвода Ми-
шић: „Ш та је, Маџар?” Сви сада гледају у капета-
на. Он, види се, узбућеи, дице му румено од трча-
ња, задихао се. Рече: „Молим вас, да ми дозволи-
те да уништим оно митра.меско гнездо . . . ” Ми-
пшћ га поиово пресече, готово оштро: „Ш та ти
пада напамет, капетане Маџаревићу? Толике па-
троле су ишле иоћу, па нису ништа учиниле, а тп
хоћеш усред дана!” Маџаревић још етоји у ставу
мирно и понавља: „Али, ја вас молим . . . ” Тог тре-
нутка се генерал Франше д'Епере обраћа регенту
Александру и пита - шта је ово, шта се збива са
канетаном? Овај му одговори шта тражи капе-
тан. На то Франше д’Епере одушевљено викну:
„Бон, бон . . ” Сви му потом одобрише и он поно-
во потрча према својој чети. Убрзо се врати са
својим четним наредником . . .
.. . Капетан Маџаревић и његов наредник носе
по две бомбе о појаеу, а по једну држе у рукама.
Војвода Мишић им махну руком и они отрчаше
према реци. Појавише се с друге стране реке и ми
гледамо како пузе уз ону чистину. Сви ћуте, нико
ни реч да проговори, а свима на уснама лебди пи-
тање: да ли ће успети? Како се капеган Маџаре-
вић и његов наредник пењу иавише, тако се главе
посматрача померају - навише. Прати се сваки
њихов покрет .. . Неко време свима као да је за-
стао дах. Генерал Франше д'Епере поче да шета
лево-десно, без речи.
107
... Ево и х ... Наши избише до самог Кучко-
вог камена. Дал.е се не може, д а ле не постоји, ту
је онај страшни митралез. Али, гле, како је могу-
ће да митралез ћути, шта се то догодило, пре
пола часа - сипао је убиствену ватру. . . Најед-
ном, одјекну експолозија- шест бомби експлоди-
раше једна за другом ... Кучков камен обави
дим. Ништа се осим дима не види, ништа се више
не чује ...
.. . Из дима, ево, излазе капетан Маџаревић и
наредник. Вуку некакав котур. Нешто се прекину
и они просто слетеше низ падину .. . Ево их, пре-
лазе реку и трче према шумарку. Капетан Маџа-
ревић знојав, раздрлених груди, виче: „Успеди
смо, обећао сам и успели смо . . . " Генерал Фран-
ша д’Епере му трчи у сусрет, грли га, љуби, а по-
том скида са својих груди Француску Легију ча-
сти и ставла му је на груди. А»уби га и грли и ре-
гент Александар, па и он са својих груди скиде
Караћорћеву звезду и даде му је уз речи: „Чести-
там вам, господине-мајоре” Мало подале стајао
је храбри наредник са котуром телефонске жице
преко које су Бугари одржавали везу са својим
трупама на Козјаку. Сутрадан је наредник одди-
кован Караћорћевом звездом са мачевима и уна-
прећен у чин потпоручника ...
. .. Да не би остала тајна како је капетан Маџа-
ревић успео да уништи ово упориште Бугара,
треба рећи и ово. Капетан је био не само храбар,
већ и веома досетљив. Изабрао је тренутак кад се
Бугари томе нису надади: подне, страховите вру-
ћине. Претпоетавио је могућност да ће Бугари да
беже од јаре и склоне се, у подне, бар мало у хла-
довину. Поучени искуством да наши за то време,
на том положају, још ниједном нису напали у
подне, Бугари су заиста отишли у оближњу
шуму ... То су они тренуци за које су капетан Ма-
џаревић и његови храбри наредник успели да се
испужу до врха, прићу близу, и непогрешиво уба-
це шест бомби у митралееко гнездо и разоре
г а ...
... Али, није реч само о лукавству. Требало је
108 •
имати јуначко срце. А он га је имао. То му је у
ствари, била друга Карађорђева звезда. Прву је
добио још у почетку рата 1914. године, за подвиг
у бдизини Шашха, кад је заробио вод војника и
два официра . . .
.. .Поучени овим искуством, ускоро ћемо
моји другови и ја бити у прилици да под сличним
околностима, близу тог положаја, окушамо сре-
ћу у ућуткамо један бугарски митраљез. Бугари
су стално покушавали да прекину пруп/ од Солу-
на према Битољу, и то на оном делу код Острв-
ских језера, испод Горничева и Кајмакчалана. А
језеро је било прелепо, мамило је својим чарима.
Било је близу нас и наши су хтели да се окупају,
али би истог тренутка Бугари осули митраљеску
ватру. . . Испред шуме, у једном шипрагу, били
су добро укопали митраљез ...
.. . Усред дана, на инсистирање команданта
пука, мој командир, каиетан Љубивоје Благоје-
вић, одредио је нас тројицу ђака-каплара да уни-
штимо бугарско митраљеско гнездо. Најпре је
позвао мене и рекао ми: „Млади јесте, али сте и
искусни. Спретни сте, прекаљени у свакојаким
невољама и биткама. Узми, Милошевићу, још
двојицу својих другова, па опрезно . . . ” Позовем
Драгојла Гордића из Ужица и Свету Кнежевића
из Београда. Понели смо по две бомбе ...
Пузећи прешли смо ону чистину између на-
шег положаја и бугарског митраљеског гнезда.
Нисмо проговорили ни реч - споразумевали смо
се очима. И раније смо се овако прикрадали не-
пријатељским положајима, али усред дана и ис-
пред митраљеза - никад! Кад смо се приближили
видели смо бугарске војнике: лешкаре у хладови-
ни. Смесга смо у бункер убацили шест бомби ...
Не губећи ни часак, не чекајући да виднмо шта је
остало иза бомби, кренемо, трчећи назад ... Али,
како сам у трчању пао, десна нога ми је отскочи-
ла увис, па је - изрешетана .. . Гордић је рањен у
главу, а Кнежевић у груди. Наши су притрчали и
прихватили нас. Њихов митраљез се више није
чуо. Наши су прихватили пуцњаву и борба се
109
развила . . . Нас тројицу рањених упутили су у Со-
лун, у болницу, али су нас пет дана касније транс-
портовали у Болницу у Марсед>. Хтели су да ми
ампутирају ногу до колена. Нисам дозволио. По-
сле четири месеца проведена у болници, стао сам
на ноге. Убрзо потом, вратио сам се на фронт .. .
110
СЛИКЕ УЖ АС А У МАЧВИ
„Обсервер", енглескилист
116
СПАСАВАЈ МЕ, НАРЕДНИЧЕ
120
РОБЕН ДА БУДЕ БОМБАШ
126
ГА..
НЕ Љ У Т И СЕ, РАТНИЧЕ
130
ОВО ЈЕ МОЈА ЗЕМ ЉА
133
шали са бугарским и носе се, носе .. . Одозго, са
врхова, стропоштавају се доле, ухваћени у ко-
штац, кол>у се зубима . ..
.. . Крај мојих ногу наћоше се двојица. Ухвати-
ли су се у коштац горе, на врху, побацали су ору-
жје и сада кидишу један на другог. Гледам ужас:
час је Бугарин одозго, хоће да удави српског вој-
ника, час је Србин горе, покушавајући исто - да
задави Бугарина. А снажни обојица, јаки, шкргу-
ћу зубима, као да не малаксавају. Збуњен сам,
хтео бих да окончам овај двобој, али немам снаге
и просто не знам шта да учиним. Сад је српски
војник супериорнији, јачи је, удара Бугариновом
главом о камено тле и виче: „Ово је моја земл>а,
ово је моја земља, упамти . . . ” Најзад малаксао,
Бугарин не може више ништа да упамти, чује се
његов ропац и ту испод Ветерника је његов крај,
ту је завршено његово војевање ...
.. . А српски војник стресе прашину са одеће и
викну ми: „Хајде Француз напред”, па и не освр-
ћући се похита поново горе, ка врху, да се рве са
непријател>ем и да од њега отима своју отацбину.
Не знам му име, али лик памтим. Не знам зашто,
али мени се чинило, кад је Ветерник освојен и кад
се на њему завијорила српска застава, мени се чи-
нило да онај војник, који се рвао са Бугарином
разбијајући му главу о крваво, каменито тле, да
ту заставу баш он носи ...
. .. Али да се вратим почетку приче и капетану
Рубеу. Он је, пошто је превијен, укрцан у брод-
болницу и отпловио је за Бордо, где је дуго лечен.
Лекари су му ампутирали леву руку. Убрзо после
рата, капетан Рубе се оженио у Југославији и на-
станио у Скоплу. Управлао је фабриком уља
која је припадала његовом тасту. Не знам каква је
била његова даља судбина ...
138
Милан Гвозденовић
143
.. . Ходали смо по мртвима, тако много их је
било - понекад би нам ноге упале у јаме трулог
меса, дробећи кости. Изненада су се отварале ру-
пе које су водиле дубоко унутра и по којима је ври-
ло од сивих црва. Већина лешева била је покриве-
на само танким слојем земље, коју је делимично
спра/Ш киша - а многи нису уопште сахрањени.
Гомиле Аустријанаца лежале су онако како су
пале у очајничком јуришу, натрпане по земљи у
положајима пуног покрета. Мећу њима су били
Срби. На једном месту полупоједени скелети јед-
ног Аустријанца и једног Србија били су сплетени,
руку и ногу обавијених један око другог у самрт-
ничком грчу који ни сада није могао да буде раз-
двојен. Иза аустријских линија била је барикада
од бодљикаве жице, значајна за дух људи прико-
ваних у овој самртној залгци - јер то су били већи-
ном Срби из аустријских словенских провинција,
упереним револверима натерани да се боре против
своје браће. . .
148
ДВОСТРУКИ ВИТЕЗ СЛОБОДЕ
152
О Ж И Љ А К НА Д УШ И
155
Из народа сам поникао; он ме је начинио овим
што сам; морам се покоравати његовој вољи и слу-
жити му до последњег даха.
* * *
156
НЕИСПАЉЕНИ Р А ФА Л ЗА Ж ИВОТУ
158
пред овим јарком . . . Његови ће га узалуд чека-
ти .. . Покушавам да се сетим његове приче о по-
родици: да ли ју је имао?» Не, не сећам се. Укочен
сам од туге. Стојим ту, јер не знам куда да кре-
н е м ...
.. . Живота је, присећам се, био ћак - наред-
ник. Добро је говорио француски. Сваке вечери,
за време подужег затишја, седели смо и причали.
Говорио ми је како ће, кад се заврши рат доћи у
Париз да настави студије француског и књижев-
ности. Знам, никада неће доћи у Париз. Никада
неће стићи ни у свој Шабац. Остаће можда за-
увек овде, испод Ветерника, чијем су врху стре-
мили његови другови ...
.. . Опет сам пронашао жицу и телефон је
оживео. Депеше, поруке, наредбе. . . У мећувре-
мену, мисао ми се враћа Животи. Шта је он имао
од својих 20 година живота? Ништа! Ништа осим
патриотског жара, осим ватре коју је носио у
себи, с којом је говорио о својој земљи. Причао
ми је о путу преко албанског и црногорског
крша. Па то је било ужасно! Колико их је остало
на том путу, завејани у снегу, гладни, г о л и ...
Обузела ме туга и ја бих сада да треснем телефон
о земљу и истрчим горе, на Ветерник, на Крави-
цу, на Јеж, на Кожух; да испалим рафал у оне
који су усмртили Животу! Ало, Дринска, јави
се . . . Ало, батеријо, јави се штабу! Грме топови,
борба не престаје на целом фронту . ..
. . . Зашто сам се поново сетио оне високе,
лепе девојке коју сам видео у возу према Струми-
ци. Можда због Животе. То је овако било. Кад
смо се враћали са Дарданела, 1915, упућени смо
најпре у Солун, а потом у Струмицу, где је треба-
ло да ухватимо везу са српским јединицама . ..
... У Солуну смо се укрцали у вагоне треће
класе и у поподневним часовима стигли у Стру-
мицу. У моменту када је воз кренуо једна млада,
лепа девојка у црвеној дугој хаљини отворила је
врата купеа. Иако нас је било пуно, помакли смо
се да јој начинимо места, питајући се каква ли је
судбина доведе баш у наш вагон. Девојка је била
159
предивна. Можда се то нама, двадесетогодишња-
цима тако чинило зато што смо управо били иза-
шли из пакла који се зове - Галипоље ...
.. . Затварајући за собом врата, девојка је про-
говорила на течном француском језику. Рече нам
да је Српкиња, да је имала три брата - два су по-
гинула у досадашњим борбама. Поче да нам се
захваљује што долазимо да помогнемо српској
војсци. Излазећи из Струмице и опраштајући се
од нас, лепа српска девојка није ни слутила да ће
у нама упалити пламен љубави за српску земљу,
пламен који се никада више иеће угасити . . .
.. . Салш што смо изашли из воза, није прошло
ни пола сата, сударисмо се са бугарским једини-
цама. Готово истовремено, ухватили смо везу са
српским трупама. Нисмо могли да зауставимо на-
дирање непријатеља, па смо код Бевћелије напу-
стили српску границу и нашли се у Г р ч к о ј. ..
.. . Тог првог сусрета са српским војницима и
оном леполг девојком у возу сетио сам се и у под-
ножју Ветерника где сам, трагајући за прекину-
том тедефонскол! жицом,наишао на убијеног
Ж ивоту и групу француских војника. Са каквом
је љубављу девојка говорила о својој браћи! Са
каквим је жаром Живота говорио о својој земљи!
Кад сал1 се са српским и француским војницима,
после пробоја Солунског фронта, нашао у Бео-
граду, загледао сам веселе људе. Надао сал! се да
ћу мећу њима угледати онај лепи лик девојке из
воза за Струмицу ...
160
ДЕ ГОЛОВ ВИТЕЗ
166
ДОБРО СЕ ДОБРИМ ВРАИА
172
Пол Роа
174
снегу високом четири метра. Догаћало се да маз-
га падне на дно провалије .. . Тако смо остајали и
без мазге и оез хране . ..
... Али све ове недаће нису ништа у порећењу
са задовољством српских и француских војника
оног тренутка, кад груну топови. Са високих ос-
матрачница лепо се види како наша артиљерија
просто комада положаје бугарских и немачких
трупа. Ови топови као да су враћали наду
српским војницима у скори повратак у своју
отаџбину. Сви њихови разговори, сва казивања,
жеље и стрепње, све њихове Цаде биле су везане
за отаџбину. .. Ми, француски војници, имали
смо ту предносг: имали смо отаџбину. Ја сам увек
могао да се са положаја вратим у свој родни Епи-
нал ... Осим тога, Француска је имала резерве у
људству, увек је могла да мобилише људе. Шума-
динац није могао да доће у своју лепу Гружу, она
је била окупирана, а Србија није имала резерве у
људству - њена војска је само оно што није по-
умирало на завејаним албанским стазама, на
острву Видо, у Бизерти ... Погинуле није имао ко
да замени ...
.. . Тим сазнањем и осећањем био је испуњен
сваки француски војник. Отуда његова жеља да
подели судбину рата и да се раме уз раме бори
против заједничког непријатеља за слободу
српске земље ...
... Тај дан се ближио. Дан одлучног боја. Сви
смо то схватили 29. јуна 1918. године, када су се
на Флоки успели највиши српски и француски
команданти. Тада сам, први пут, видео генерала
Франше д'Епереа, регента Александра Караћо-
рћевића, војводе Живојина Мишића, Степу Сте-
пановића и друге. Њихова имена изговарана су с
љубављу и поштовањем. . . Први је на Флоку, у
ствари, стигао регент Александар, праћен Миши-
ћем и Степановићем. Одмах су се испели на осма-
трачницу. Неколико тренутака касније, стигао је
генерал Франше д’Епере, праћен командантом
француске тешке артиљерије групе Кламенсон.
Генерал се упутио осматрачници. Пошто се
175
срдачно поздравио са српским ко.мандантима,
усмерио је поглед на положај. Детал>и бугарскнх
положаја видели су се изванредно. Генерал је за-
пазио да има добрих положаја за дугачке топове,
да има сјајних осматрачница са којих може да се
посматра бугарска позадина. Укратко, био је вео-
ма задовољан . ..
.. . Излажући свој план, генерал се у једном
тренутку обратио српским командантима: „Вн
гледате своју земл>у пред собом - тамо ја желим
да поведем ваше победоносне армије”. „Идемо с
вама, идемо с вама”! - одговорили су у исти мах
српски официри . ..
За то време, стрепео сам од бугарских осма-
трача. Дрхтао сам при помисли да нас очи Бугара
прате и да ће сваког тренутка загрмети њихови
топови. То се није догодило. Бугари ннсу били
довољно пажљиви чим су дозволили да се на
тако важном месту, у њиховој близини наћу наји-
стакнутија имена српске и француске команде.
Али, уместо његових, грунули су наши топови.
Топови са Флоке. Био сам неизмерно срећан гле-
дајући озарена лица српских војника који су, ло-
мећи све пред собом, журили у своју отаџбину.
Ми смо били с њима до краја. После шест недеља
борби и усиљених маршева, две батерије које су
пошле до Флоке - ушле су у престоницу Срби-
ј е ...
... Како је могуће да непријатељ, тако снажан
и опремљен, буде разбијен за 45 дана? Најбоље је,
чини ми се, одговор на ово питање потражити у
дневној наредби војводе Степе Степановића:
„Врховна команда, наредбом од 30. септембра,
саопштава да је бугарска влада ратификовала
конвенцију о престанку непријатељства. Бугар-
ска, разбијена и разоружана, бачена је на земљу;
очекује од наших великих савезника реч правде
за сва своја недела која нам је причинила. Наша
отаџбинајеослобоћена...
.. . Друга српска армија учинила је највише за
ову огромну победу, јер је она, снагом грома, раз-
била бугарску армију и, брзином муње, напредо-
176
вала и закуцала на врата Софије, подсећајући Бу-
гарску да је Ханибал пред вратима и Бугарска се
бацила на колена и предала се савезничким ар-
мијама. Њена судбина, и овог пута, одлучена је
на Брегалници ...
... Победа је тако огромна да нисам у стању
да изразим захвалност и да изнесем сву славу хе-
роја Друге српске армије коју су они стекли и
остаје ми само да вас поздравим, у овом свеча-
ном часу, са: Захвалимо Богу!
... Слава херојима Друге српске армије!...
.. . Нека Бог помогне херојима Друге српске
армије који су остали живи да се врате у наручје
својих толико измучених породица . . . ”
... Неколико дана касније, генерал Франше
д’Епере је у својој наредби рекао: ,,Вама изража-
вам гордост коју осећам што сам комапдовао
гако ваљаним армијама. Ваш хероизам вас изјед-
начава с вашим друговима са француског рати-
шта. Измећу вас и љих победа не прави никакве
разлике, а ви сте доказали да сте достојни да њи-
хову славу делите . . . ”
... Познавао сам војнике који су ове наредбе
војводе Степе Степановића и генерала Франше
д’Епереа знали напамет. Касније, кад смо се сус-
ретали на некадашњим рагиштима, где смо одла-
зили да се поклонимо сенима палих, сећали смо
се ових речи и заветовали се да ћемо чувати
успомену на дивно пријател>ство српских и фран-
цуских војника који су у судбоносним данима за
српски народ делили све - од коре хлеба, муни-
ције, одеће, топова, до победе и славе. Неизмерно
сам срећан што то пријатељство и данас траје ...
177
.. . Франше дЋпере се користио оним што су
његови претходници, наронито генерал Сарај,
створили на Солунском фронту, али је показао ве-
лику мудрост да прихвати и послуша савете јед-
ног човека који је до краја познавао своју земљу и
начин да у њој води рат. Он је за сарадника узео
војводу Живојина Мишића и овај је, у ствари, ко-
мандовао великим победничким маневром.
178
ВОЈНИЧКА ПАРАДА НА К Р Ф У
182
Тихолшр Кујунџић
185
Једна потучена војска - не, разбијена руља ју-
рила је у безумном страху према граници. Пред
вече прешли смо Арину преко ратног моста у чи-
јим су понтонима седели понтоњери већ спремни
да га разоре.
Општа депресија изражавала се непрекидно
преклињањем и сумњичењем воћа.
Сјајни су момци ови Срби! Са истим фанатиз-
мом они воле своју земљу и бране њену слободу.
186
Радослав Веснић
ТО ЈЕ ТВОЈ ОТАЦ
190
ЧЕТИРИ ДАНА ПРСА У ПРСА
193
.. . Пошто српска војска више не постоји, него
постоје само њени бедни остаци који су се разбе-
гли у дивље албанске и црногорске планине, где ће
без хране, а по зими, наћи смрт, то су прекинуте
даље операције и неће се више издавати комини-
кеи са балканског ратишта.
194
КОЊ ЕМ НА ВОЈВОДУ СТЕПУ
194
. . . Остаће загонетка како су се остаци српске
војске, који су се спасли испред Макензена, могли
доцније оспособити за борбу. Тиме је дат доказ
да српски војник спада у најжилавије ратнике
које је видео светски пожар.
200
КАГТУ ДОЛЕ, ЛИСЈЕН
204
Светислав Павловић
ОСМАТРАЧ НА ДРВЕТУ
207
Светислав Павловић је човек јуначке прошло-
сти. Доживео је дубоку старост: деведесет три
године. На нрослави 60 - годишљице пробоја Со-
лунског фронта, Павловић је, као председник
Секције носилаца највишег ратног одликовања
српске војске, био у центру пажље. Данас живи у
Крњачи, надомак Београда.
208
БРОД ЈЕ МИНИРАН, ТОНЕ
210
ставу . . .
. . . На десетак километара од града, на пешча-
пој ползанн, у близини насел>а Аазуаз, оили су за
нас прппремљени шатори. После купања дооили
смо фрашд ску униформу' и пушке са оајопетом и
неН после неколико дана живели смо - питомач-
кпм живото.м: учили смо ратну служб\' . . . Месец
дана касније преоаченп смо у лепо \ ређене бара-
ке. I ада је почела интензивна војна ооука, изво-
ђена под гвозденом дисциплином . . .
. . . V мају 1917. године - на раменима су све-
тлуцале звездице - били смо подпаредници. Али,
обука је настав.меиа - овладали смо војппчким
знаљем впшег стенена. После иекуства, које смо
сгекли у борбама са Бугарима и после толиког
пешачеља преко крша, били смо - очеличенп .. .
Једва смо чекали прплику да своје знаље, вешти-
ну и храброс г искажемо .. .
. . . Веђ се говорило о томе да ђе нас у најско-
рпје време праоаци ги на Солунски фронт. Тај дан
је дошао 28. јула 1918. године. V ратној луци у Би-
зерти укрцани смо у француски брод „Полинези-
ја”, под руководство.м команданта транепорта,
активног пешадијског иотпоручника Синише Р.
Тајспђа, родом из Крагујевца. Брод је у 20 часова
ушао у састав конвоја десетак теретних бродова,
којп су превозили ратни материјал за Солун. Не-
колико разарача је \ п\ ној брзини обплазило
конвој, тако да смо се ослооодилп страха од пе-
пријате.лских подмориица којих је \' то време
бпло много .. .
. . . Ипак, за еваки елучај, добили смо појасеве
за спасава1 ве.\'чшвене е\/ и друге предострожно-
сти: нођу су гашена светла, владала је тишина.
Одређене су вође оде.меља за укрцаваље лд дства
у чамце и на сплавове и љихово спуштаље у воду.
Те нођи и сутрадан до 11 часова „Полинезија" је
пловила оез сметљи .. . Седелп смо у каоипама и
гихо причали о предстојеђим данима: нисмо зна-
\п шта пас чека на фронту, најмаље да ће ускоро
да о\ де проопјен. Ж едели емо свпм срцем да се
\ к.мучимо \; ооро\, да покажемо непријате.л,\/ да
211
нас нијеуништио. V школп, у Бизерти, распал>ен
је у нама патриотски жар, а сцене патњи и стра-
\аља, у којима смо учествовали и које смо успут
впћали, појачавале су нашу желл/ да се што пре
сретнемо са непријатељем . . .
. . . Наједном, брод се затресао уз заглушујућу
експолозију и ми смо попадали... Сирена је
злослутно завијала, брод се искривио, настала је
папика . . . Трчали смо од прамца према крми, па-
дали једни преко других . . . Настало је отимање о
појасеве, јер иеки нису озбилшо схватили \'иозо-
рење и иису их били везали . . . Брод се све више
иагињао на леви бок . . . Трчимо према делу бро-
да који не тоне и хитно сиуштамо чамце и сплаво-
ве у воду. Командант транспорта, потпоручник
Тајсић даје упутства за епасавање. Прибран је,
настоји да спречи панику . .. Ипак, узбуна не пре-
стаје, али се чамци са бродоломцима брзо спу-
штају и још брже удаљавају . . .
. . . Мој класни друг Саво Живковић и ја л/ско-
чисмо у један чамац. Француски морнари нам по-
мажу да се укрцамо, дају нам уиутства како да
весхамо .. . V страху бацамо одећу са себе, цоку-
ле, нричвршћујемо иојасеве, јер многи од нас не
знају да пливају . . . Неки већ скачу у воду, ваљда
нису успели да ућу у неки чамац, држе се за да-
ске, зову у иомоћ . . . Боже, како је све то страш-
но . . . Моји другови тону у море, неетају . . .
. . . Командант транспорта, потпоручник Тај-
сић је испратио пос ледњег војиика . . . Они који
су показали дисциплину, нашли су се у неком
чамцу, сплаву .. . Али, ево и Тајсић спушта један
мањи чамац, хоће да напусти брод пре него што
потоне. Један крај чамца, ослобоћен везе, полети
према води, други је још причвршћен за држач.
И Тајсић се стрмоглавио у море .. . Вода га пову-
кла у дубину . . . Више се ннје појавио. Тако се,
без речи, спасавајући питомце, чекајући да укр-
ца носледњег човека, с нама опростио храбри и
племенити потпоручник Тајсић . ..
. .. Убрзо потом, дошле су са Малте мале ен-
глеске лаће и покупиле нас .. . Драма је трајала
212
45 минута. Кад су катарке „Полннезије" нестале у
води, ми преживели питомци подофицирске
школе, заједно са француским морнарима - у
ставу мирно, одали смо иоседњу пошгу броду и
својим друговима ... V дубинама Средоземног
мора, заувек су остади неки наши другови.
.. . Са Малте смо бродом кренуди за Бриндизи
п Сицилију, па за Содун. Ту смо сазнали шта се са
бродом догодило. Док су разарачи иратили „По-
лниезију” подморннце нису смеле да се иојаве,
али чим су нас у Малти напустили, непријатељ-
ска нодморница је лансирала торпедо који иого-
ди брод у средину бока, начинивши велику рупу,
кроз коју је покуљала вода . . .
213
.. . Пробијајући се кроз албанске гудуре, тре-
нутно надјачана Србија и даље живи и нада се.
Она ће живети и биће освећена. Јуначки српски
народ је најплеменитији пример за углед онима
који би у борби за независност своје земље, за
правду и права народа, дошли у искушење да на-
пусте такву велику ствар. . .
214
МОМИРОВ РАТНИ ДНЕВНИК
217
ка, што офнцира, кад смо из Крагујевца у рат
отишли .. .
... Из Крагујевца преко Београда, Земуна и
Босанског Брода огишли смо у Сарајево, где је
наш Штаб Шумадијске дивизије образовао штаб
Босанске дивизијске области. Овде, у Сарајеву,
били смо два месеца, па сам потом 12. IX 1919. го-
дине пуштен кућн .. .
... Немачка је побећена. Аустрија срушена н
распарчана и тако је свршен еветски ра г после
толиких борби и ратовања . . .
. .. Ово сам прибележио да бп своје млаће
подеећао на патње и муке које Србпја и српска
војска за своје ос уобоћење и уједињење пропати-
ше . ..
217
. . . Још не доспјесте да гсрв оперете с ваших
храбрих мишица, а ваш стари краљ ггриморан је да
вас и по трећи пут, за непуне двије године, позива
на оружје, да вас и по трећи пут поведе у рат, све-
ти рат за слободу Српства и Југословенства. Суд-
боносни часје куцнуо!
Црно-жути барјак, који од давних времена гсао
мбра ггритисгса дугиу југословенског народа, раз-
вио се, да тај народ сад потпуно уништи, да њего-
ве слободне представнике, Србију и Црну Гору,
прегази. . .
. . . Аустрија је објавњга нашој драгој Србији
рат, објавила га нама, објавила га је Српству и ци-
јелом Словенству.
Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна
Русија, представница великог Словенства и наша
вјековна заштитница, са својим ггросвијећегиш са-
везницима. Крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дри-
ни. Лије сена границама наше моћне заштитнице
Русије и њене савезнице Француске, гга сад ко је ју-
нак гга оружје! Ко је јунак и слиједи гсорацима два
стара срггска краља, да гинемо и крв ггролијевамо
за јединство и слободу златну. На нашој су страни
Бог и правда. М и смо хтели мир, а наметнут нам је
рат. Пргшите га као и увијек, ггргшите га срггсгси и
јуначгси, а благослов вашега старог гсрстЂа пратиће
вас у свглм вашглм подвизгша.
218
ЕТИКА СЕЉ АКА ИЗ КАЛУБЕРИ ЦЕ
-)Г)
Живота Станојевић
226
Аушан Стојадиновић
228
Шваба у качари, на српској земљи! Море, нећу да
размишљам, већ отшрафим бомбу, прићем вра-
тима, па викнем: Предајте се! И, да не дужим при-
чу, Швабе истрчаше. Било их је десет, мећу њима
и један наредник. Оружје оставише у качари. По-
ведем их према нашем положају. Само што сам
прешао десетак метара, ево тројице мојих војни-
ка. Чули, рекоше, неке гласове, па пошли да виде
шта се догаћа. Поведемо Швабе у штаб. Поша-
љем потом неколицину војника у качару, да по-
купе њихово оружје. Тако је то било .. . Није про-
шло ни месец дана, а ја сам на грудима носио Ка-
раћорћеву звезду са мачевима. Испоставило се
да су заробљене Швабе имале шта да кажу. То је
било драгоцено и можда одлучујуће за моје од-
ликовање .. .
... Неке догаћаје са Солунског фронта сам за-
боравио. Али, један памтим, мада не могу да се се-
тим да ли је то било у јуну или јулу 1916. године.
Коњица се бавила извићањем, јер није било мо-
гућности да ратује. Али и ту смо били драгоцени,
не само као извићачи, већ као борци. Коње смо
били оставили и тукли смо Бугаре митраљезом.
Нисмо успели да их потиснемо, јер су они навали-
ли на наш шести пук и готово га разбили. Одсту-
памо кроз спроводницу и ту мој помоћник Сте-
ван Милосављевић и ја наићосмо на једног фран-
цуског војника. Стоји крај топа-рововца. Крај
њега тројица мртвих француских војника . ..
.. . Кад нас угледа, онај француски артиљерац
повика: „Сербо, Сербо! Показује нам гранате, а
затим испружи руку према бугарским рововима.
Схватио сам шта хоће Француз. Читав сат били
смо му помоћници - додавали смо му гранате, а
он их је испаљивао. Кад код је ногаћао циљ, а то
се видело и чуло - јер су бугарски војници просто
излетали из рова уз крике - он се радовао као
дете. Испалио је гомилу граната, вичући: „Браво,
Сербо!” У мећувремену, наше трупе су се прегру-
писале, па смо поново јурнули на Бугаре ...
... Кад смо чули звук трубе, оставили смо
француског артиљерца и убрзо се наћосмо у на-
229
шим пређашњим рововима. Неки наши војници
су ту затекли и оружје које су оставили прили-
ком повлачења. Али, у једном рову наиђох на
свог земл>ака Стојана Жарковиђа. Усред оне же-
стоке борбе, он је био заспао у рову! Није ни осе-
тио да смо се повукли. Пробудио се кад је чуо
гласове Бугара, али није давао знаке да је жив.
Еутао је и сваког часа очекивао да се наши војни-
ци прегрупишу и поново заузму овај положај.
Тако је и било. Али, он је више од сата живео у
страху да ће га Бугари убити или заробити .. . Он
је запамтио ту битку испод Кајмакчалана . .. А ја
сам је запамтио по оном француском артиљерцу.
Његови другови, помоћници, погинули су ту, по-
ред топа. Упркос свему, он је остао, надајући се
некој помоћи. Ризиковао је да буде заробљен,
али није хтео да напусти топ. Кад смо случајно
тим правцем наишли Милосављевић и ја, био је
срећан .. . Лик овог храброг француског арти-
љерца носио сам касније кроз све битке. Ни да-
нас га нисам заборавио, упркос годинама и бур-
ним догаћајима ...
230
ОДЛИКОВАН НА ПРЕДЛОГ НЕПРИЈАТЕЉ А
234
ЧЕКАЈУ НАС НА БАЈОНЕТ
236
Богатићу, са својим војницима заробим вод Шва-
ба! Они, изгледа, биди залутали. Нису, ноћу, мо-
гли да наћу своју јединицу. Тако су налетели на
мене. То је, могло би се рећи, било случајно. Али
ово у Мачванском Прњавору, после неколико
дана, није било случајио. Чујем ја како се наши
официри жале да немају „живи језик", не могу ни
да наелуте колико је јак ненријател>, нити шта
спрема. Чујем ја то, па кажем себи: хајде, Петро-
вићу, окушај срећу . . . Још исте ноћи, кренем у
иозадину непрпјатеља. Сам. Био сам, богами, до-
ста замакао. Наједном, чујем гласове: Швабе! Че-
творица. Три војника прате једног официра. Пре-
крстим се и кажем: сад! Изаћем пред њих. Они
дигоше руке. Наредим да нобацају оружје, па ко-
мандујем на лево круг. Служим се лукавством:
изговарам имена своји.х другова и кажем им да
ми се нрндруже у спровоћењу заробљеника.
Швабе не знају да сам сам ...
.. . Кад смо стигли у нук, исноставило се да
онај официр носи важна документа. Швабе су
тек тада виделе да сам био сам. То се зове ратно
дукавство. И ратна срећа. Моји официри и ко-
манда, мећутим, мисдили су да је то - нодвиг. Ко-
манда је дошла до важних обавептгења, а ја до -
Караћорћеве звезде са мачевима. Вал>да зато
што сам био млад, што сам презрео смрт, нисам
се ничега бојао, увек ми је полазило за руком да
се нечим посебним истакнем. Код Степојевца сам
заробио - митраљеско одељење. Како нам је овај
митраљез касније добро дошао на Врапчем
брду! Косио је Швабе као снопље . . .
.. . Нешто пре битке на Церу били смо близу
села Добрића. Поведем двојицу војника на коњи-
ма. Рачунам: мало ћемо да - прошетамо. Нисмо
ишли далеко, највише километар. Знали смо да је
непријатељ близу. Мој коњ једног момента поср-
ну, паде на некакав шатор. Зачух гласове, али не
швапске. Повучем коња назад, па са оном двоји-
цом војника припремим бомбе. Већ следећег тре-
нутка - угледасмо шесторицу људи. Чеси. Музи-
чари. Једва су дочекали да се предају. Понели су
237
и инструменте. Кад смо улазили у логор, зауста-
вим их и кажем да свирају. Официри истрчаше
пред нас .. . Неки су се и љутили: тражили су да
ме пошаљу на рапорт. Зашто;? Па, због - свирке.
Узнемирио сам војнике. А они су били мргви од
ум ора. . .
... Да није све било глатко, да рат није песма и
да се у рату лако и једноставно гине, схватио сам
на коти 1050 1916. године. Зна се, записано је, да
је то била борба за Битољ. Ускочисмо у бугарски
ров. Они нас чекају на бајонет. Наређено им: ко
се помакне с места - биће на лицу места стрељан.
И не помичу се, све док су официри с њима. Ако
су им официри мало подаље, предају се. А овог
пута, код Битоља, официри не напуштају своја
места, стоје иза леђа војника. И тако, упаднемо у
ровове, па на бајонет. Ком' опанци, ком’ обој-
ци .. . Ту смо направили покољ ...
. . . Онда упаднемо у други ров. И у њему ради
само бајонет. Друго оружје је сувишно, не може
да се употреби. Бодем лево и десно, али осетих
убод у врат. Крв шикну. Бугарин хоће још једном
да ме убоде. Био сам бржи. Пао је преко гомиле
бугарских лешева. Више нисам могао: осећао сам
како ми снага нестаје, малаксао сам . . . У болни-
ци ми је уручен орден Белог орла са мачевима . ..
.. . Кад сам као и други прешао преко албан-
ских гудура и кад сам се опоравио у Бизерти, био
сам испод Соколца. Једног дана - траже се до-
бровољци: команди су потребни „живи језици".
Зар би тако нешто могло да прође без мене? Јави-
ла се, чујем, Милунка Савић жена-јунак. Већ је
тада била легенда. Била је неустрашива. Јавио се
и неки Мађаревић. Мислим да је био поднаред-
ник. Ипак, пустили су мене. Изабрао сам двојицу
војника. Још исте ноћи - команда је имала у
рукама бугарског водника! После неколико дана
лично сам од генерала Франше д’Епереа примио
Орден француске Легије части ...
. . . После сам, уочи пробоја, био у бомбашком
одељењу, увек међу првима. Нисам се плашио
куршума, на смрт нисам ни помишљао. У тим го-
238
динама се мисли на живот, на слободу, на кућу.
Нисам размишљао ни о храбрости. Нисам ни
знао - шта значи бити храбар. Кад је једном ко-
мандант тражио да се војници изјасне ко заслу-
жује одликовање - сви су изговорили моје име.
Зар сам ја храбар?! Био сам млад, а рекао сам још
у почетку: младост - лудост ...
239
. . . Што се тиче Србије, она се заиста борила
очајнички и славно, не узимајући у обзир никакве
друге интересе осим својих властитих, а са страш-
ним последицама за себ е ...
240
ПОГИБИЈА НАРЕДНИКА НОВИЦЕ
243
. . . Они су обучени у прљаве рите кроз које
им пробија костур. Неки су били само у гаћама
и шињелу, али је и шињел био у дроњцима.
Уж урбано су их прихватали наши болничари,
настојећи да свима, у исти час, помогну: каши-
ку млека, чаја, да их оперу, промене завој на
рани, да их сместе под шатор и моле се Богу за
њихово оздрављење . . .
253
. . . Најлепше дане свога млаћаног живота
провела сам у Србији. Део себе оставила сам у
Србији. Део Србије живи са мном у Лондону . . .
259
О, Србијо, мила земљо бескрајне душе,
Ти си живела и у гробу закопана!
Србијо, чудесна земљо, народе изабрани,
Чији живот је из гроба избио,
Човечанство цело те поздравља!
265
. . . Поздравите дубоким признањем и беск-
рајном захвалношћу оне који су били дивни,
болни и узвишени градитељи ваше будућности.
Поздравите их и помозите им свим што може
да да ваше срце, ваша мисао, ваша рука . ..
266
ЗАРОБИО ТРИДЕСЕТ ДВА ТОПА
271
. . . Војници су били потпуно изнемогли, ве-
ћина без оружја. Као покретне лешине! Они су с
тешком муком корачали, мршави, мрачног из-
гледа, земљаног лица, угашеног о к а .. . Никаква
жалба није се чула од ових људи који су толико
препатили. Они су ишли ћутећи . . . Покаткад,
ипак, чули бисмо их да кажу: »Х леба!« То је била
једина реч коју су имали снаге да изговоре .. .
272
СРЦЕ НА ВРХУ ПЛАНИНЕ
275
ма српске војске на Церу и Јадру.
Др Рајс је 1928. године објавио књпгу ,,Шта
еам видео и проживео у велики.м дани.ма”. Из те
кљиге издвојили смо неколико фрагмената.
. . . „Војници Фрање Јосифа покупили су све
жене и девојке у Шапцу: око 2000. Један део њих
оио је затворен пет дана у хотелу „Европа”. Же-
нама није давано ништа друго сем мадо хдеба и
воде. Прва ноћ је прошла без инцидента. Друге
ноНи, каплари и наредници водидп су жене у јед-
ну засебну собу и питадп их: „Где су вам муже-
ви?” Где су положаји? Где су трупе?” Кад су жене
одговарале да не знају, тукли су их купдацпма.
Наредних ноНи, војници су улазили у салу где је
спавало женскиње и одводили су девојке. Један
од њих узимао их је за ноге, а други за гдаву. Ако
су викаде, запушавали су им уста марамом . . . ”
. . . Жене су пз хотела одведене у цркву где је
веН било много свега. Кад су се наши враНалп,
женама је наређено да изађу и вичу: „Ж ивела
Мађарска!” Официри су силовали девојке иза ол-
тара . . . ”
„ . .. V Липолисту су се се.маци сакрили у к\ Н\
МаринковиНа, мало јачу од остадих. Швабе су
пуцале на њих кроз прозор као на зечеве: пет уби-
јених и пет рањеннх! Друге од ових животиња
ушле су код Марте СтојковиН, чији је муж на
фронту. Оп.мачкали су целу куНу и убили из ну-
шке њеног 12-годишњег дечка Веселина, па ње-
гов леш прпковали за врата где је остао два дана.
Сама мајка рањена је у кук и ногу бајонетом . . . ”
„ . . . На удазу у село Петковицу, чека нас к.мет
Пантелија МариН. V његовој општини побијено је
56 особа, 3 су рањене, а 26 је одвео непријате.м.
Жртве су нарочито старци и сасви.ч млади деча-
ци. Општина, као и шкода, изгореле су. Неприја-
те.чски војници носили с\' са собо.м мале лонце
чијом су садржином прскали куНе и палпли их
шибицом. Од.мах је све било у пламеш . . . ”
,, ... Лн бомир ТарлановиН, мо.мак од 17 годи-
на, био је рањен бајонетом у леђа. Он је онда био
иобегао у куђу и војници су пуцали на њега, али
276
га нису погодили. Дотле, његов млаћи брат Миха-
ило још се налазио на улици. Војници су га нспро-
бадали бајонети.ма. Он је пао и зверови иска.мују
на њему сав свој бес. Његов леш је носио 15 ра-
на! . . . ”
„ . . . Стигли с.мо у Прњавор. Ово велико и бо-
гато село је бројало 2400 становника. Биланс оно-
га што су учинили Аустро-Маћари у овом селу,
више је него страшан. Судите по овоме: 109 особа
је одведено у Лешницу и убијено у овом месту,
199 становника је искасаил>ено или спа.мено, 37 је
одведено у Босну и од тада нико од њих није дао
гласа о себи, 179 породица је остало без и.мања и
кућа које су изгореле . . . ”
,, ... У школи је били затворено 17 старих
особа и оне су биле живе спаљене. Влада Праиса-
вић има кућу поред цркве где је Црквена Мала.
Он је примио у своју кућу једног тешко рањеног
српског коњаника. Кад су дошле Швабе, Праиса-
вић је побегао мислећи да ће они поштедети ње-
говог рањеника. Кад се вратио, нашао је свог си-
ро.машка везаног и карбонизованог у кревету, ис-
под кога су дивљаци наложили ватру. У кући
Мирка Жикића било је осам рањеника. Од њих
су звери спалили четворицу, а остале побили.
Старци, жене и деца, њих око сто, били су изведе-
ни пред кућу Милана Милутиновића, побијени
најпре на разне начине и онда бачени у кућу у
пламену . . . ”
„ . . . Лешница! И ту су се збили грозни призо-
ри за које поштен човек једва може да верује да
су истинити. 109 становника из Прњавора било је
стрељано, 11 у Лешници побијено, а пет у Јадран-
ској Лешници обешено. Куће су биле запаљене, а
село опљачкано. Поред станице је једна велика
заједничка рака од 20 метара дужине, 3 метра
ширине и 2 метра дубине. У овој раци покопано
је 109 прњаворских мученика. Јован Милетић,
старац од 60 година, који је присуствовао са 40
других становника Лешнице као талац овом по-
кољу, прича на.м о томе: „Кад су Швабе довеле
109 прњаворских становника, њихови војници су
277
већ били ископали гроб. Повезали су их заједно
ужадима и окружиди груиу бодљикавом жицом.
Онда су војници стали на железнички насип, на
неких 15 метара од жртава, и опалили један пдо-
тун. Цела група се скотрљала у раку, а други вој-
ници су је затрпали земљом, не тражећи да иро-
вере да ли су сви мртви или их има само рањених.
Извесно је да многи нису били смртно погоћени,
неки можда нимало, али њих су други повукли са
собом у гроб. Они су живи сахрањени! За време
овог стрељања, доведена је једна група заробље-
ника, мећу којима је било много жена, и кад су
они други били стрељани, целати су приморали
овај јадни свет да виче: „Ж ивео цар Фрања Јо-
сиф!” Аустро-Угарски „културтрегери" оставили
су у овом селу само гробове, запаљене куће и
силоване же н е . . . ”
278
Луј Леноар
282
млад официр. Сваког дана сам учио по педесетак
речи, тако да сам за кратко време научио српски
језик. О свим оним патњама, о којима су писали
француски листови, причали су ми српски војни-
ци. Помињали су своје очеве и браћу, пријатеље
и кохмшије, који су остали на завејаним стазама
албанске Голготе . . .
. .. Али, био сам с њима и на стазама славе, кад
смо пробили фронт и нашли се на српској землш.
Изгнани војници изгонили су непријатеља изсво-
је зем.ме, гинући и натаиајући својом крв.му сваку
њену стопу.
283
Србија се уздигла мећу највеће нације и чини
ми част што сам на обалама Јадрана прикупио
ту дивну војску, за коју је непријатељ мислио да
је заувек уништена. Срећан сам што сам јој могао
помоћи да се реорганизује невероватном брзи-
ном, да бих је потом превезао на Солунски
фронт, где је она задала одлучујући, смртоносни
ударац непријатељским армијама.
284
СЛИКА СА НАСАОВНЕ СТРАНЕ
290
мгниције - колико може.мо да понесемо. За оне
слатнике неће ни да ч у је - дужност му је, каже, да
нам помогне .. . Мени даде кратку нушку и рече:
..Нека Бог да да њоме смакнеш сто Турака!” Мај-
ка нам ставила у торбу три хлеба, грумен соли и
четири кршнке сира. Родитељи нас, следеће ве-
чери, испратише уз речи: ,,Нека вас Бог чува и
срећа нратп . . . ”
. . . Захва.мујући провереним .мудима - стигос-
мо, после неколико дана у Куршумлију. Ис ге го-
липе, у јесен, Србија стварпо објави рат Турцима.
Тако започе н моје ратовање . ..
.. . Био сам у сва гри рата које је Србија водп-
ла од дванаесте до осамнаесте, али не могу да на-
бројим сва бојишта - ко би се свега сетио после
седамдесет пет година .. . Знам да смо као па кри-
лима јурили из битке у битку и да није било
жртве коју не бис.мо радо поднеди за свој народ и
своју зе.м.му . . .
.. . V свим ратови.ма био са.м у комитским
одредима под командом војводе Јована Бабун-
ског, мајора Војислава Танкосића, војводе Вука и
других четовоћа. Уиознао сам, још пре бојева, ко-
митске прваке: Николу Скадарца, који је за пре-
зиме узео место роћења, Темељка Барјакгареви-
ћа из Велеса, Милоја Динића из Крагујевца, Јашу
Ненадовића из Ва.мева, Жпвка Гвоздића из Ву-
читрна, Гдигорија Ристића из Пећи, знаног као
Борће Скопљанче, и многе друге. Памтим их по
томе што су нам својим примером показивали
како се неопажено може привући непријатељу,
како се тихо, без речи, уклањају предстраже,
како се баца бо.мба у последњем тренутку, уска-
че у ров и голи.м рукама хвата за бајонет .. . По-
мињем их и зато што нико од њих није дочекао
крај рата- пали су на разним бојиштима . . .
. . . Па.мтим бојеве на Младом Нагоричану, Ко-
сову, Брегалници, Дрини - где смо на Ади Курја-
чици укрстиди бајонете са швапским војницима,
памтим и страшни покољ на Караћорћевом брду
код Смедерева. Улетесмо, негде код Лазаревца, и
у колубарску битку, која ће славу српског ору-
291
жја пронети широм света, па онда, идуће године,
доће битка за одбрану српске престонице, повла-
чење кроз Албанију, опоравак на Крфу, одатле на
Кајмакчалан, Груниште, Црну Реку ...
.. . Кад смо, дванаесте, избили на Косово, го-
нећи Турке, падали смо ничице и љубили земљу
и пушке-осветнице... Никад се нисмо светили
невиној деци, слабашним женама и немоћним
старцима, већ само дахијама, крвопијама, насил-
ницима и пљачкашима . ..
. . . Био сам на Косову и у фебруару 1915. годи-
не, кад су арнаутске дружине, наоружане бугар-
ским пушкама и плаћене аустријским парама,
провалиле преко границе, палећи српске куће и
убијајући немоћне .. . У часу кад је Србија крва-
рила на бојиштима, мислили су да је прави час да
јој подмукло, како само они то умеју, забију нож
у лећа ... Био сам у оном комитском одреду који
је брзо стигао до Призрена, зауставио разбојнике
и пресекао им одступницу ... И да не причам
много о томе: мало их је који су успели да умакну
у Албанију . . . Тако су се онда бранили српска зе-
мља и српска нејач ...
.. . За шест година, за све време ратовања,
српску војничку униформу никад нисам обукао.
Носио сам копоран и чакшире, понекад, кад је
било нужно и ратне прилике захтевале, носио
сам турску одећу и чалму око главе; у два-три
маха, по налогу својих старешина, носио сам бу-
гарску шапку и блузу, али сам увек био у опанци-
м а . . . Кретали смо се лако, брзо, спремни да
извршимо сваки задатак и вољни да се жртвује-
мо .. . У сваку борбу слш улазили дубоко уверени
у победу. Рањеног друга, ни по цену сопственог
живота, нисмо смели оставити на бојишту, а о
предаји непријатељу никада нико није смео ни да
помисли. Били смо тако опремљени и наоружани
да је сваки комита могао сатима да води борбу -
без додавања муниције.. . Били смо, заиста,
страх и трепет за непријатеља. Оног часа, кад би
непријатељ сазнао да је опкољен комитама - пу-
цао је себи у чело да не би пао жив у наше
292
руке .. . Заробљенике ниемо дирали, али према
онима за које смо знали да су се силнички пона-
шали према невинима и немоћнима - нисмо били
болећиви: стизали смо као што стиже правда, по-
некад споро, али неизбежно ...
293
Мало се војника тукло тако гсако се тукао ср-
пски војник! Кад му је речено да је то важан по-
ложај који се мора одржати до последњег човека
- и по сваку цену - одржао га је! М огао је ту да
погине, али није могао да одступи!
294
СУЗА ЈУНАКА ДРАГОМИРА ПАНИНА
298
V октобру 1983. године, на Виду, некадашњем
оетрву емрти српеких ратника, настао је овај за-
ппе. Али, поуздано се зна: Драгомир Панић је и
данае у животу и добром здравму. Живи у селу
Рпбарица, пошта Драгинац, општпна Лозница.
299
Српска војска је прва и најхрабрија војска у
Европи. После борбе која је трајала само пола
часа, Срби су уништили моју дивизију. М оји ба-
таљони су били потпуно збрисани српском
ужасном ватром.
300
ОБЕСИШЕ И МОЈУ МАЈКУ
305
Штета што тај мали српски народ није мој са-
везник!
Вигем II, на иочетку рата
306
ОЦА ОДНЕСЕ РАТНИ ВИХОР
311
Рат у јесен 1915. године у Србији спада у на-
јвеће успомене воћа и трупа 3. армијског пруског
корпуса. Оне ме испуњавају високим поштова-
њем према нашем храбром српском противнику.
312
Младен Буричић
ЈУНАЦИ СА ДОБРОГ П О Љ А
317
Аавид је оборио Голијата. Србија је имала сна-
гу, храброст, срећу и славу да Аустро-Угарској
нанесе један од оних страховитих удараца од
гсога не само да се није могла опоравити, већ су
тим ударцем уздрмани и сами темељи државе.
322
рањен. Мислили смо да неће преживети ... Годи-
ну дана су француски лекари зацељивали његове
ране. Ипак, вратио се на фронт и преузео коман-
ду над четом . ..
... Памтим речи које је тада изговорио:
- Мој Милићу, сунце те грејало, мислио сам да
никад више нећу видети мој Јавор и моје Куши-
ћ е ...
323
Српска војска је унинила све што је било у ње-
ној моћи. Она се јуначки борила и испољавала
одважност, срчаност и вештину командовања -
ратне врлине које без икакве резерве морамо
признати. Она се борила са безграничним пожр-
твовањем, па је и у часовима патње и умирања
окитила своје заставе непролазном славом
324
СОЛУН НЕСТАЈЕ У ПЛАМ ЕНУ
333
. . . Као тумачи свих жена и мајки францус-
ких желимо да наш народ ода најдубљу пошту
јунаштву Срба и да измери, боље него што смо то
до сада чинили, величину услуга које су њихове
победе придонеле савезницима, праву нација и
слободи народа. М и нарочито желимо да, за ро-
дољубиво васпитање будућих нараштаја, дивни
пример те сељачке војске, која се у дроњцима и
траљама, бори против силе читаве једне цареви-
не, буде одсад истакнут нашој деци: сви Францу-
зи треба да знају да је у битгсама на Јадру, на К о-
лубари и гсод Београда, као негсад у битгсама на
Моргартену, један мали народ глолетео на бајоне-
те да спасе, уз своју независност, будућност љ уд-
ске слободе . ..
334
КРВАВ БОЖ ИК НА МОЈКОВЦУ
340
БИТКА УЧ И ТЕ Л јА ТРАЈКА
344
БРОД ЈЕ ПОТОНУО У МЕДОВИ
347
вљали на м и р у- ми смо их затицали без ирстења,
без златних зуба, без одеће ...
. .. Мећу преживелима је био и један Рус. И он
је пошао са добровољцима да се бије за славјан-
ску ствар. Како је био највиши мећу њ им а- пове-
рили су му да носи заставу. Кад је брод почео да
тоне, он је зауставу омотао око тела и скочио у
море. Једва се спасао. Преживеле је на Крушеви-
ци примио крал> Никола . . .
.. . V време потапања брода, бесшела је мојко-
вачка битка. Сердар Јанко Вукотић је са својом
војском одоловео јаким аустроугарским снагама
и тако омогућавао српској војсци да се повлачи
према Скадру . . .
.. . Судбина црногорске војске била је запеча-
ћена наредбом краља Николе да се она не повла-
чи са српском војском, већ да положи оружје и
помири се са судбином ... Тако се и мој одред
вратио из Медове. Уз пут, преко Љ еш а и Бушата,
готово на сваких пет метара били су лешеви
српских војника. Падали су исцрпљени болешћу
и глаћу.
Нама су даљи пут пресекли аустроугарски ма-
ринци. Заробили су нас. Трагедија је била потпу-
на. Голгота Србије била је истовремено и голгота
Црне Горе - њени команданти су одведенн у ло-
гор, а војска, деморалисана бекством краља Ни-
коле, није знала ни куда ће, ни шта ће .. . Ја сам
био у ропству неколико месеци; преживео сам
многа нонижења, али сам са још неколицином
успео да побегнем и придружим се комитским
одредима. Било је свакојаких мука и патњи, али и
славних дана - кад смо се, као комите, жестоко
тукли са окупаторском војском.
348
С БЕРДАНКОМ НА РАМЕНУ
350
штао је неке крике: имитирао је сову, па врану ...
Неко невидл.ив, из шуме, узвраћао је на исти на-
чин. Тако стигосмо на један пропланак: ту смо за-
текли војводу Бабунског .. .
... Тако су, све до 1912. године, трајале моје
везе с комитским одредима. Те године, кад је
Србија заратила с Турском, већ сам био комита у
одреду Василија Трбића. Најчешће смо били у
заседама, пресретали комору и патроле .. . Кад
смо, коначно, прогнали Турке, ја остадох још
неко време у комитама, с пушком „берданком” на
рамену . .. После смо се, следеће године, сусрета-
ли с бугарским комитама који су долазили да
убијају поједине вићеније Србе ...
.. .Кад је избио први светски рат, позван сам у
војску: комбинована дивизија Петог прекоброј-
ног пука. Са обуке у Крагујевцу, на Цер, у бит-
ку .. . После - Колубара, Рудник, Л>иг, Аранћело-
вац . .. На солунском фронту био сам у Вардар-
ској дивизији, у двадесет трећем пуку, трећи ба-
таљон, четврта чета. Зна се како смо се тукли из-
мећу Ветерника и Доброг пол>а . ..
. .. Свог некадашњег комитског војводу Васи-
лија Трбића видео сам још два пута: у септембру
1916. године, пред његов тајанствени пут у мој
крај и неколико месци касније. Он се авионом
спустио близу Бабуне и ту остао неколико неде-
л>а, сакупл>ајући драгоцене податке. Касније, кад
се врагио на солунски фронт, поново сам га ви-
део. Испричао ми је, тада, муке којима је био из-
ложен мој отац. Нарочито се на њега окомио
воћа бугарских комита Петре Лесев. Само у моме
селу, по нарећењу Лесева убијено је 80 душа. Мој
ујак Момир је побегао са шест чланова породице,
али је убрзо ухваћен и изложен највећим муче-
њима. Његови унуци Атанасије и Ристо - побегли
су испод ножа ... Док су Бугари друге клали, они
су се дали у бекство . . . Ујака су заклали, као и
његову снаху Божану и унуку од шеснаест годи-
на . .. Све су то радили углавном мештани окол-
них села, који су више били наклоњени Бугари-
м а ...
... Ухватили су и мог оца, јер није успео да
пребегне преко грчке граиице. Како је мој отац
до доласка Бугара био кмет, тражили су од њега
да преда општииско оружје .. . Отац је све то за-
копао, а њима рекао да су однели - турски жа-
ндарми .. . Тукли су га, потом затворили на спрат
једне куће и чекали зору да покупе и друге и да
их у тој згради - запале ... Мој отац је, мећутим, у
току ноћи скочио с прозора на спрату и - гшбе-
гао .. . Скривао се све време рата. Војвода Васи-
лије Трбић је дошао у везу с мојим оцем, па су је-
дан другом имали шта да кажу: отац како се по-
нашају Бугари, како кољу, убијају и пале, а Васи-
лије како се наша војска спрема за пробој солун-
ског фронта . . .
. . . 0 свим овим мукама мога оца и моје родби-
не не причам зато да бих показао каква су звер-
ства радили Бугари и њихови симпатизери, већ
због нечег другог. Кад су у овом крају бугарске
трупе почеле да беже пред српским војницима,
мој отац је поново био кмет и заменик председни-
ка оиштине, јер је председник био на солунском
фронту. Наоружани сељани доведу једног дана
моме оцу једанаест заробљених Бугара. Окупило
се цело село: хоће да их каменују због злочина
које су починили: десетине покланих људи, сто-
тине стрељаних. . . Али, мој отац не дозвољава.
Не, вели, заробљене не смемо убијати! То никада
није било правило у српској војсци! Тако је мој
отац, кога су Бугари на најсвирепији начин мучи-
ли, узвратио неком чудном, необјашњивом пле-
менитошћу: није дозволио да се било шта нажао
учини заробљеним бугарским војницима . .. Кад
је наша војска стигла у село, предали су јој бугар-
ске заробљенике, које су до тада лепо хранили ...
Ето, тако је било, па ти сад буди паметан .. .
356
СВЕДОК ТИ ХОГ УМ И РАЊ А
360
ЈУРИШ НИК ТОМО АНДРИИ
365
У великом селу Селевцу 25. дивизија је имала
жестоке борбе. Борбе су воћене на планинском
превоју, у равници и око кућа тамошњег станов-
ништва. V ову борбу биле су угсључене жене - оне
у храбрости нису уступале својим мужевима.
Само у том селу ухапшено је 400 жена!
366
Буро Берић
С ВУКОМ НА ГРУН И Ш ТУ
370
Драгутин Ковачевић
372
цали су их у заједничку раку . ..
. . . Логорска команда је, чим је епидемија по-
чела да се шири, побегла . .. Лекари су долазили,
али како? Били су у некој заштитној одећи, од
главе до пете, и са одстојања од три-четири метра
тражили да им болесници покажу језик .. .
.. . Биланс је био застрашујући: ни у најљућој
бици није било толико мртвих као у овом лого-
ру . . .
Овде, у Горњој Аустрији, у заробљеничком ло-
гору, на хиљаде мртвих српских војника! И - ни-
ком ништа! Свет се због тога није узбудио,
Аустријанци најмање . . . Можда им је једино
било жао због тога што наше мртве нису могли
да мењају за своје живе заробљенике ...
.. . Било је и узбудљивих догаћаја. Два су ми
посебно остала у сећању. Памтићу их до краја
живота. Једног дана постројише нас у логору.
Дошао лично командант логора, неки генерал.
Нисмо имали појма о чему се ради. Помишљали
смо на свакојаке комбинације: да нас размене за
њихове заробљенике, да је закључен мир, да хоће
да нас преселе у други логор ... Уопште, свашта
нам је падало на памет . ..
. .. Од свих комбинација ниједна није била
тачна: имали смо посету! И то какву! Дош ле две
калућерице! Наше! О д а к ле-то нико не зна. Једна
је била старија, друга сасвим млада. Донеле по-
клоне: крстиће, молитвенике .. . Боже, каква је
то снага у њима - дошле да виде своју браћу у
ропству . . . Никако нам није јасно како су их пу-
стили у логор .. . За нас је то био прворазредни
догаћај. Те две калућерице биле су нам - отаџби-
на. О некој подвали није могло бити речи - гово-
риле су српски ...
.. . Нису нам рекле ко су, а то нас је много за-
нимало.
... Недоумица је, мећутим, нестала после не-
колико дана, кад је један аустријски официр, Чех
или Пољак по народности, испричао нашим љу-
дима у поверењу да је она старија калућерица -
краљица Наталија! После мајског преврата и уби-
373
ства последњег Обреновића, о крал>ици Наталији
се заиста причало да се замонашила у неком ма-
настиру. Тако смо поверовали да је то била
о н а ...
... Други догаћај је везан на нашу ратну заста-
ву. По логору се причало да се мећу нама, војни-
цима, налази и један наш заставник који је заро-
бљен код Чеврнтије. Тај заставник је, причало се,
скинуо заставу с копља, обавио је око тела и -
тако пао у роиство .. . И, ето, та застава је ту, у ло-
гору, мада је нико није видео! Та прича о застави,
стигла је, дабоме, и до аустријске команде, па је
логор често претресан. Застава није наћена .. . А
сваке недеље је био претрес ...
... Касније смо из овог логора нребачени у ло-
гор у Ашаху. То је било у јесен 1915. године. Али,
тада је и Србија бида у ропству. Били смо утуче-
ни. Фронт у Србији није више постојао. После не-
колико месеци до нас су почеле да пристижу ве-
сти о солунском фронту. Нисмо губили наду . . .
Они који су преживели логор, вратили су се у
своју земљу у децембру 1918. године. Био сам
мећу њима ...
374
УМ И РАЛИ СУ НА МОЈИМ РУКАМ А
375
осим ако не нале села - онда их је и по десетак.
Сазнасмо, једне ноћи, да се у кући једног до-
маћина налазе тројица: све сами крвници! Они
већ ко зна по који пут прелазе границу и убијају
вићеније људе .. . Добро, мислимо, ту ће им но-
ћас бити крај, ту ће завршити своје комитова-
ње . . . Распоредили смо се око куће тако да ни
птица не би могла да промакне. Осетили су нас и
припуцали ... Онда, истовремено, отворише два
прозора и врата и бацише бомбе .. . Ми смо на
све то рачунали. Имали смо добар заклон. И, зна
се, после су искакали кроз прозор. Ниједан није
умакао...
... Ту остадосмо све до априла 1915. године.
Остаде, уираво тринаести пук Тимочке дивизије,
а нас тридесетак добисмо прекоманду у Ваљево.
Ми смо, иначе, пошто смо биди из ужичког краја
припадали Дринској дивизији. А тамо, у Ваљеву,
харају болештине, коси тифус . . . Јависмо се ко-
манди. Мислимо: сад ћемо на фронт, а један ма-
јор, као да погаћа наше мисли, каже: ,,Нећете на
фронт, јер нема ко да сахрањује мртве . . . ” Оста-
досмо у војној болници. На једној страни тешки
рањеници, на другој тифусари ...
Моје је да бринем о рањеницима. Командир
ми је др Борћевић, поручник, а командант потпу-
ковник др Стајић, главни оператор. Бринем о
свим рањеницима, али највише бринем о једном
коме је граната одсекла обе ноге ...
.. . Повлачили смо се са болницом. Тежи су
остајали, препуштени суровој судбини ... Они
који' су могли да' се крећу настављали су пут. У
Новом Пазару - ужас: доће наредник Матић и
рече да је команда одлучида да петнаест болни-
чара остане овде са болесницима. Донесе нам и
неке објаве. Јасно нам је шта то значи: да чекамо
Швабе и предамо бол ницу . . . И, збиља, у току
ноћи Немци ућоше у Нови Пазар .. . Дотрча је-
дан болничар и викну ми: „Бежи, Симо, куда
знаш, иначе оде у ропство. . . ” И - побегнемо.
Сви болничари-и неколико лакших рањеника ...
. . . Тек сада је настала невоља: од Немаца
376
бежимо, а од наше јединице се кријемо! Боже,
ако нас примете, извешће нас пред војни суд и
стрел>ати! Нисмо извршили нарећење команде:
нисмо са болесницима пали у ропство, побегли
смо! На срећу, наша јединица оде за Призрен, а
ми преко Пећи кренусмо уз Чакор .. .
. . . Идемо данима и не знамо ни како изгледа
хлеб. Посустајемо. Да не би мога друга Тихомира
Јанковића из Кремана, помрли би од глади. У јед-
ном селу се издвоји и крену према кући на ћуви-
ку. Нама рече да сачекамо крај пута. Не проће
много, ево га: носи половину врућег, ненеченог
хлеба, преливеног - медом ... Боже, па то је немо-
гуће ... Прича нам шта је било. Уће он у кућу, у
њој никог. На огњишту ватра, у ватри сач, у сачу
- хдеб. Види да није довољно нечен, али не мари.
Почне да тумара по кући, зове домаћина - нигде
живе душе .. . Ту наће и једну кошницу: нагне је
мало и прелије онај хлеб медом. Али, не узме чи-
тав хлеб, остави половину домаћину. И остави -
два сребрњака . ..
... Још једном нас је Тихомир спасао. Негде
испред Драча скрену нам пажњу на једног чове-
ка који је носио џак преко рамена. Кад је изма-
као, Тихомир крену за њим. Убрзо се врати. Рече
нам да је онај човек отишао у воденицу. После,
отприлике, два сата, гледамо ми - нигде Тихоми-
ра! Шта ли је с њим? Не бојимо се за њега, храбар
је, сналажљив. Кад ево њега: носи у торби ироји-
ног брашна! Платио је, вели, оном човеку три
сребрњака да му уступи мало брашна ... Скувас-
мо качамак. Памтим тај дан: лицем на Светог Ни-
колу, на моју крсну славу. Ето: качамак - прсте
да полижеш ...
.. . О роћеној браћи: Мишу, Божу и Гаврилу,
који су у рату, немам појма, као што ни они не
знају шта је са мном. У кући је остао само најмла-
ћи брат Страјин, коме је било четрнаест година.
Уз пут се распитујем за браћу, али нико нема пој-
ма. Тек кад сам стигао у Солун, сазнао сам да је
Божо рањен код Куманова, а Гаврило негде код
Рудника . . . Мишо је, рекоше ми, сигурно стигао
377
до Крфа . . .
... Преживех муке на Крфу и пошто се опора-
вих стигох на солунско ратиште. Војници ме с ра-
дошћу дочекаше: „Стигао Симо Караклић!” Сти-
гао, него шта, кажем, а бојим се да ме упитају
како се извукох из Новог Пазара! Срећом, нико
ме за то не пита. Тако се наћох у четвртом пуку
Дринске дивизије. Све сами Ужичани. Из Галати-
шта, где смо биваковали, стигосмо возом у село
Жерви, па одатле на Чегањске планине. У рово-
ве. И борбу. Био сам и у оној страшној бици на
Горничеву, кад се све у пламен претворило .. . Ту
неки Стојан Вирић, из Криве Реке, са још двоји-
цом другова зароби - бугарског каиетана! То је
био догаћај. Одликован је, али је, веселник, после
десет дана погинуо. Јасам га сахранио . . .
. . . Бележио сам ко је где сахрањен. Мислио
сам, ако преживим, да кажем њиховим укућани-
ма. И причао сам, причао ... Ужичанин Мишо
Марјановић је издахнуо на мојим рукама. Метак
га је погодио у срце. Тане пробило новчаник и у
новчанику - наполеон. Од наполеона остао круг,
као прстен . .. Сахранио сам, код Ивена, Јосипа
Ивановића, из Гостинице. Ту погибе и командант
нашег пука Воја Павловић. Командант батаљона,
мајор Војислав Савић, тешко рањен . . . Све је то
било у љутој бици на Црној реци, у пробоју со-
лунског фронта ...
... Стигосмо до испод Бабуне. Ту и Немци и
Бугари. Бесни битка, али кратко, сламамо све
пред собом. Много заробљеника и много рањени-
ка. Све - њихови. Њиховим рањеницима указује-
мо помоћ .. . Тако нам је нарећено. Поручник др
Рака Милутиновић зове нас четворицу и каже да
носимо једног немачког рањеника. Побуни се Ти-
хомир Јанковић: „Е, вала, да га не носим, па ма-
кар ишао на војни суд! Они ме прогнали из моје
земље, прошао толике муке, а сада - да га носим!”
Поручник прети да ће га дати на војни суд. Све то
слуша и тај рањеник. Рањен у ногу, али тешко.
Слуша наш разговор и - плаче. Поче тихо да го-
вори: „ Ја - Чех, ми браћа. . . Ми браћа . . . ” Јесте,
378
каже Тихомир, браћа, а све - нож у лећа .. . Ипак,
прихвати се и он носила и понесмо тешко рање-
ног Чеха до наше болнице ...
379
Мала Србија је својим жртвама за слободу и
својим победама много надмоћнијег непријатеља
добила еполете велике силе!
380
А Д У Ш А ПУНА О Ж И Љ А К А
388
Ж ИВОТ ЗА ТРИ ДИНАРА
342
Тодор Мишовић је носилац неколико одлико-
вања. Живи у селу Рудине, општина Чајетина.
Нема довољно речи којима би се изразила
смелост, способност за маневрисање, техничке
извежбаности у планинском ратовању и сјајан
дух иницијативе одличне српске пешадије.
394
ХВАЛА ПЛЕМЕНИТОЈ ЦИГАНКИ
398
ПОТКОВИЦЕ ПАДАЈУ С НЕБА
402
ТО М ОЖ Е САМО ВЕЛИКИ НАРОД
407
Срећан сам што примам представника нај-
храбријег народа на свету, Србина, који је потам-
нио славу старе Спарте и окитио се ловоровим
венцима.
408
ЈЕВРЕМОВА ГОРКА ПОБЕДА
414
УЗ ОВО ИЗДАЊЕ
Н и к о се н и је т а к о л а к о , б е з б о л н о , је д н о с т а в н о , нап рас-
но, с т р а с н о о д р и ц а о с е б е , с в о г би ћа, к о р ен а , им ена, иден-
т и т ет а , с в о ји х п р ед а к а , д е д о в а и оч ев а, с в о је к у л т у р е и ис-
т о р и јс к е п р о ш л о с т и к а о ш т о с у с е о д р и ц а л и љ у д и о в о г
т л а и о в о г врем ена.
С а м о с е н а м а м о ж е д о г о д и т и д а н ам з а б л у д а б у д е б л и -
ж а о д ст в а р н о с т и , з а г о н е т к а о д р е ш ењ а , с л е п и л о о д јас-
н о г вида, м а гл а о д ч и с т о г х о р и з о н т а ; с а м о н а м а м о г у б и т и
б л и ж и љ у д и н езн а н ог к о р ен а и неиспи тан е п р о ш л о с т и од
љ у д и са и м ен о м , п р е з и м е н о м и с р е д њ и м с л о в о м о ц а и мај-
ке, с а м о с е нам а м о ж е д о г о д и т и д а д а м о в е р у з а н ев ер у ,
ум-Ђе з а безумље.
А к о је у нам а о с т а л о јо ш м а л о п о ш т е њ а , з а г л е д а јм о се,
б а р з а т р е н у т а к , у - с е б е , а т и м е и у м у ч н е с т р а н и ц е и сто-
р и је к о је с м о с в о јо м в о љ о м , и с в о јо м р у к о м , б е з п р и н у д е,
и сп и си в а ли .
П о је д и н и гр а д о в и у С р б и ји к а о д а с у се н а д м е т а л и к о
ћ е б р ж е , и д у б љ е , д а у з а б о р а в п о т и с н е - с о л у н с к е ратн и-
415
ке! О н е с о л у н с к е р а т н и к е к о ји м а с е д и в и о ч и тав с л о б о -
д ол> уб и в и свет, к о ји с у с р у ш и л и д в а ц а р ст в а и је д н у
к р а љ е в и н у и к о ји с у у т р и кр вава р а т а б а ц и л и на к о л е н а
т у р с к е , а у с т р и јс к е , м а ђ а р с к е , б у г а р с к е и н е м а ч к е п у к о в е !
О н е р а тн и к е, к о ји с у с в о јо м п а т њ о м , с в о јо м б о р б о м , сво-
јо м к р в љ у , с в о ји м к о с т и м а р а с у т и м ш и р о м света, ств о р и -
л и п р в у ју г о с л о в е н с к у д р ж а в н у з а је д н и ц у и с в о ји м б а јо-
н е т и м а п о с т а в и л и гр а н и ц е Ј у го с ла в и је .
П о с л е см р т и в о јв о д е С теп е С теп а н ов и ћ а , 1929. го д и н е,
је д н а у л и ц а у .Ч а ч к у , гд е је в о јв о д а ж и в е о и гд е је сахра-
њ ен, д о б и л а је њ е г о в о им е. И м а д о к а з а о т о м е да с у Ч ач а -
н и в е о м а у в а ж а в а л и с л а в н о г, а л и н а д асв е, с к р о м н о г војв о-
д у, и д а с у се, н а р о ч и т о , с п о ш т о в а њ е м о д н о с и л и п р ем а
г р о б н и ц и и с п о м е н и к у , к о ји је в о јв о д а , с л у т е ћ и , в а љ д а,
какви м о гу б и ти потом ц и, а и да би п о ш т ед ео оп ш ти н ск у
и л и д р ж а в н у к а су, с е б и за ж и в о т а н а ч и н и о на ч а ч а н с к о м
гр обљ у.
Т о п о ш т о в а њ е је т р а ја л о д о з а в р ш е т к а д р у г о г с в е т с к о г
рата, и м а л о п о с л е , к а д а је о д л у ч е н о д а се р а с к и н е са
»м р а ч н о м « п р о ш л о ш ћ у с в о г н а р о д а и з а к о р а ч и у с в е т л у
б у д у ћ н о с т , у к о јо ј се, и з гл е д а , н е к и јо ш н а л а з е ! П р е к о
н о ћ и је и з б р и с а н а у л и ц а к о ја је н о с и л а и м е в о јв о д е С теп е
С теп ан ов и ћ а. П о ш т о с у се л а к о , б е з о т п о р а , о б р а ч у н а л и
са м р тв и м в о јв о д о м - б р и ш у ћ и у њ е г о в о и м е са ч а ч а н ск е
к а л д р м е , »л о к а л н и б о г о в и « с у с е у с т р е м и л и на о с н о в н у
ш к о л у к о ја ј е т а к о ћ е н о с и л а в о јв о д и н о им е. Т а ш к о л а је,
и н а че, гр а ћ ен а н о в ц ем из ф он д а , ч и ји је у л а г а ч б и о и вој-
в о д а С тепа.
К а д с у о в о о к о н ч а л и , Ч а ч а н и с у м о г л и д а о д а х н у са
о л а к ш а њ е м : п р е п р е к е к а с р е ћ н о ј б у д у ћ н о с т и б и л е с у ук-
л о њ е н е ! Д р у г у , »м р а ч н у « п р о ш л о с т , о с и м у л и ц е и ш к о л е
са и м е н о м в о јв о д е С теп е, н и с у и м а ли .
Н е ш т о к а сн и је ,.Ч а ч а н и су, ип ак, је д н о ј с л е п о ј у л и ц и у
г р а д у д а л и в о јв о д и н о им е. С л еп о ј, в а љ д а с т о г а ш т о с у ж и-
в е л и у у в е р е њ у д а »п р е м а с в е ц у т р е б а о д р е д и т и и тро-
п а р «: би ћ е, д а к л е , д а је в о јв о д а С тепа, с у д е ћ и п р ем а о в о м
»п р и з н а њ у «, д о в е о св о ј н а р о д у ћ о р -с о к а к ! З а то с у м у и
дали - слеп у улицу!
С у с е д н а о п ш т и н а Л у ч а н и н и п о ш т о н и је с м е л а да за-
к а сн и у о б р а ч у н у са »м р а ч н о м « п р о ш л о ш ћ у , па је и она,
са с в о је стр а н е, у ч и н и л а ш т о је м о гл а : п л о ч у са сп ом ен -
-ч есм е, к о ју је, 1927. го д и н е, п о д и г а о к р а љ А л е к с а н д а р на
п у т у .Ч а ч а к - Л у ч а н и п р е к о п л а н и н е Ј ели ц е, у с л а в у ратн и-
к а и з Д р а га ч е в а , з а м е н и л а је н о в о м на к о јо ј је с т а ја л о д а
је с п о м е н -ч е с м а п о д и г н у т а у с л а в у п а р т и з а н с к е је д и н и ц е
к о ја је на т о м м ест у , 1941. го д и н е, р а з б и л а б а т а љ о н н ем ач-
к и х в ојн и к а ! Д в а д е с е т го д и н а је та н о в а п л о ч а с т а ја л а на
ч есм и . С тар и д р а га ч е в с к и р а тн и ц и , у ч и ју је с л а в у ч е с м а
п о д и гн у т а , м е ћ у њ и м а и Б у д и м и р Д а в и д о в и ћ , са д в е К а-
р а ћ о р ћ е в е з в е з д е на гр уд и м а , у з а л у д с у п р о т е с т о в а л и : од-
говор н и љ у д и то га д о б а у Л уч а н и м а м и сли ли су да обра-
ч у н са »о с т а ц и м а м р а ч н е п р о ш л о с т и « м о р а б и т и н е м и л о -
ср д ан ! Јед ва и х је, н ек а к о , Р а д о в а н М а р и н к о в и ћ , д а н а с по-
зн а т и п у б л и ц и с т а и н о в и н ар , а т а д а н а ч е л н и к з а о п ш т у
416
у п р а в у , у б е д и о д а се т а к о не п и ш е и с т о р и ја и п р и в о л е о д а
п р в о б и т н у п л о ч у в р а т е на с в о је м ест о .
А ли , све је о в о п р е м а л е н о п р ем а о н о м е ш т о је у ч и н и л о
»н а п р е д н о « К р а љ е в о !
П р е п е д е с е т т р и го д и н е, на 20. г о д и ш њ и ц у п о б е д е срп-
ск е в о јс к е на Ц е р у , у ц е н т р у о в о г гр а д а п о д и г н у т је м о н у-
м е н т а л н и с п о м е н и к ср п с к и м р а тн и ц и м а . С п о м е н и к је т у
ст а ја о св е д о 1959. го д и н е , к а д а је С к у п ш т и н а о п ш т и н е, на
св е ч а н о ј се д н и ц и п о в о д о м Д а н а Р е п у б л и к е о д л у ч и л а -
к а к о је з а п и с а н о у д о к у м е н т и м а - д а га у к л о н и и з ц е н т р а
гр а д а и п р е с е л и на г р о б љ е ! У з а л у д с у ју н а ц и са Ц е р а и К о -
л у б а р е м о л и л и к р а љ е в а ч к е м о ћ н и к е д а т о н е ч и н е, ув ер а-
в а јућ и и х д а с у о н и п о б е д н и ц и а н е А у с т р о -У г а р с к а , д а би,
на к р а ју , ипак, с х в а т и л и д а с у - п о р а ж е н и у м и р у, ван б о ј-
н о г п о љ а , д а и х је с у с т и г л а о с в е т а а у с т р о у г а р с к о г д у х а
к о ји , ево, и д а н а с т р а је у н ек и м љ у д и м а ! Д а н и је т а к о , м ис-
л и л и с у ст а р и р а тн и ц и , д а н и је то г, н е п о р а ж е н о г а у с т р о у -
г а р с к о г д ух а, за р б и се н е к о у с у д и о д а сп о м ен и к , п о д и г-
н у т д о б р о в о љ н и м п р и л о з и м а граћан а, у с л а в у њ и х о в о г
и м ен а и д е л а - б а ц и на г р о б љ е !? К а о д а ј е т и м е и з р а ж е н а
сва с и м б о л и к а : п о р а ж е н и м а и м р тв и м а је м е с т о на гр о-
бљ у!
Т е к п р е ч е т и р и г о д и н е овај с п о м е н и к је и з п р о г о н с т в а
в р а ћ ен на п р в о б и т н о м е с т о . М н о г о је го р к и х , р а т н и ч к и х
с у з а п р о л и в е н о з б о г о в о г ч и н а и м н о ги р а т н и ц и с у п ом р -
ли , не д о ч е к а в ш и њ е г о в п о в р а та к .
И Г о р њ и М и л а н о в а ц с е п р о ч у о п о т о м е ш т о је сп о м е-
н и к -к р а јп у та ш , п о д и г н у т у с л а в у ћ а к а -к а п ла р а , к о ји с у
т и м п у т е м к р е н у л и п р ем а Т а к о в у и д а љ е у К о л у б а р с к у
б и т к у и и с т о р и ју , п р е с е љ а в а о с је д н о г на д р у г о м ест о .
О вај п у т п р ем а Т а к о в у д о б и о је и м е 1300 к а п ла р а . Н и к о
о в д е не п о к у ш а в а д а о с п о р и д а је с п о м е н и к -к р а јп у т а ш
п р е с е љ е н з а т о ш т о је на т о м м е с т у т р е б а л о д а с е и з гр а д и
п р и в а тн а кућ а !
П р и м е р а и м а - н е и з б р о ји в о ! И о в и к о је с м о н а в е ли у
д о в о љ н о ј м ер и о д с л и к а в а ју к а р а к т е р и с т и к у ск о р о је в и ћ а ,
в о љ н и х д а о т п и ш у и е п о п е ју с в о ји х д е д о в а и о ч е в а а к о т о
м о ж е д а п р и п о м о г н е њ и х о в о ј к а р и је р и и ш и ћ а р е њ у . А,
св и зн а м о: п р и п о м а г а л о је! П о н е к а д је т о б и л о и о д л у ч у -
ју ћ е ! Д а није, за р б и п о је д и н и љ у д и и з ја љ и в а л и ја в н о , пре-
к о т е л е в и з и је и н о ви н а, »д а и х је с р а м о т а ш т о с у С р б и «, а
д р у г и у н е ш т о б л а ж о ј в ари јан ти : »Е т о , а к о см ем д а ка-
ж ем , и ја са м С р б и н ? !« О н и н а јб о љ е з н а ју д а су, кад и х већ
јо ш има, п о ж е љ н и м али , ја д н и , кук ав н и , гм и зав и , сави-
т љ и в и С рби , б е з п с и х о л о ш к е к и ч м е к о ју с у и м а л и њ и х о в и
д е д о в и и о ч е в и ! К а к о су, у з св е то, та к в и в ео м а п о с л у ш н и
- е т о С р б и н а к о г а б и св а к и пап а р а д о с н о п о т а п ш а о п о ра-
м ен у! О т у д а они, а к о в ећ м о р а ју д а к а ж у д а с у С р б и - у ч и -
н е т о на к р а јњ е с н и с х о д љ и в н ачи н, и с т и д е ћ и се!
Д а н и је т а к о , за р би, р е ц и м о , Јован Ш ћ е к и ћ , н о в и н а р
и т е л е в и з и јс к и к о м е н т а т о р , п о к у ш а о д а ја в н о у н и з и Ж и -
в о ји н а М и ш и ћ а , н а зи в а ју ћ и га »н е к и м « в о јв о д о м ? ! Ш ћ е-
к и ћ је, к а о с к у п ш т и н с к и и зв еш та ч , б и о с и гу р а н д а ће се
њ е г о в а и зја в а о в о јв о д и М и ш и ћ у д о п а с т и н е к о м е и да, у з
417
то, м о ж е о д а гн а т и н еч и је с у м њ е у њ е го в о н а ц и о н а л н о по-
р е к л о и о д а н о с т т р е н у т н о м п о л и т и ч к о м к у р су .
И м а с п о м е н и к а к о ји н и с у д и р ан и ! Један о д њ и х је он ај
у Б е о г р а д у , у К о ш у т њ а к у , к о ји је н е м а ч к и ф е л д м а р ш а л
М а к е н зен , ч и ји с у т о п о в и р а з о р и л и с р п с к у п р е с т о н и ц у у
је с е н 1915. го д и н е, п о д и г а о с в о м х р а б р о м п р о т и в н и к у ,
с р п с к и м в ојн и ц и м а , к о ји с у с е т у к л и д о п о с л е д њ е г м ет к а
и п о с л е д њ е г даха, је р с у с е з а в е т о в а л и д а н е п р и ја т ел . са м о
п р е к о м р т в и х б р а н и л а ц а м о ж е д а у ђ е у Б ео гр а д . Вал>да је
с к о р о је в и ћ е б и л о с р а м о т а д а ја в н о п о к а ж у к а к о м а њ е п о-
ш т у ју с в о је р а т н и к е , д е д о в е и о ч е в е , о д њ и х о в о г љ у т о г ,
н е м а ч к о г п р о т и в н и к а ! А л и и овај с п о м е н и к је н а д в и с и о -
коров!
Зна с е к а к в а је с у д б и н а з а д е с и л а с р п с к а в о јн и ч к а гр о-
б љ а и с п о м е н и к е у Б и т о љ у , на З е б р њ а к у к о д К у м а н о в а , у
П р и ш т и н и и д р у г и м м ести м а : за п у ш т е н а , п р ео р а н а , п о
њ и м а п а с у к р а в е и п с и р а з н о с е к о с т и ! С р п с к о в о јн и ч к о
г р о б љ е у Б и т о љ у п о с т о ји о д 1916. го д и н е, а л и с у и њ ем у ,
и з гл е д а , и з б р о ја н и дан и , је р је на о в о м м е с т у п р е д в и ђ е н о
п р о ш и р е њ е - з о о л о ш к о г врта! Т а к о , д а к л е : г р о б љ е срп-
с к и х р а тн и к а , п р ем а у р б а н и с т и ч к о м п л а н у , м о ж е д а б у д е
п р е о р а н о , м о ж е и д а с е и з м е с т и - а к о је н е к о в о љ а н д а т о
ф и нан сир а, а л и н и п о с л е с е д а м д е ц е н и ја н е м о ж е т у д а ос-
та н е - је р с е п р о ш и р у је з о о л о ш к и врт!
И на св е т о с е п р и с т а је ! М а л о б р о јн и и о н е м о ћ а л и срп-
ск и р а тн и ц и , сви в ећ у д е с е т о ј д е ц е н и ји ж и в о т а , н и с у кад-
р и д а з а ш т и т е с в о је м р т в е д р у го в е , а њ и х о в и п о т о м ц и
ћ у т е р а д и л а ж н о г м и р а и д о п у ш т а ју д а с е п о т р е с а ју к о с т и
њ и х о в и х о ч е в а и д ед о в а !
У з а л у д ћ е м о п р е л и с т а в а т и с в е т с к у и с т о р и ју : у њ о ј не-
ћ е м о н аћ и т а к в е п р и м ер е.
П е д е с е т а г о д и ш њ и ц а п р о б о ја С о л у н с к о г ф р он та , а
у је д н о и ст в а р а њ а п р в е з а је д н и ч к е д р ж а в е ју ж н и х С ло в е-
на, к о ја је п а д а л а 1968. го д и н е , н и ч и м н и је о б е л е ж е н а . Т е к
д е с е т го д и н а к а сн и је, к а д а је б р о ј с о л у н с к и х р а т н и к а све-
д ен на к о ју с т о т и н у , з а п а ж е н и с у н е ш т о с в е т л и ји то н о в и :
на св е ч а н о ј а к а д е м и ји у Б е о г р а д у , п о в о д о м 60. го д и ш њ и -
це п р о б о ја С о л у н с к о г ф р он та , г о в о р и о је п р е д с е д н и к И з-
в р ш н о г в ећ а С р б и је. П р в и п ут, д а к л е , у н о в о ј Ј у го с ла в и ји ,
о б е л е ж е н је зн а ч а ја н д а т у м н а ш е и с т о р и је и п р в и п у т је о
т о м е г о в о р и о је д а н с а в р е м е н и п о л и т и ч а р . Т а к о је, најзад ,
п р е к и н у т о с у м о р н о ћ у т а њ е о в е о м а з н а ч а јн о м п о г л а в љ у
и с т о р и је с р п с к о г н а р од а . Т и м е к а о д а је о т в о р е н п у т ка
јо ш т е м е љ н и је м о б е л е ж а в а њ у з н а м е н и т и х го д и ш њ и ц а .
Т а к о је на Т е к е р и ш у , п о в о д о м 70. г о д и ш њ и ц е с л а в н е Ц ер -
с к е б и т к е , г о в о р и о је д а н ге н ер а л, а с в е ч а н о с т и с у при-
с у с т в о в а л и и с т а к н у т и з в а н и ч н и ц и С р б и је.
А л и к а о д а се п р е т е р а л о с т и м ју б и л е ји м а , па је о б е л е -
ж авањ е К о лу б а р с к е би тк е п р еп уш тен о лазаревачкој
о п ш т и н и . К о л у б а р с к а б и т к а с е у с в е т с к о ј и с т о р и ји р а то-
ва у п о р е ђ у је с а б и т к о м на М а р н и . Б и т к а н а М а р н и је спа-
с и л а Ф р а н ц у с к у и о б е з б е д и л а јо ј в е л и ч а н с т в е н у зав р ш н и -
ц у рата; К о л у б а р с к а б и т к а је с п а с и л а С р б и ју и о б е з б е д и -
л а Ј у го с л а в и ју , па ипак, ип ак, њ е н о о б е л е ж а в а њ е ј е б и л о
418
в е о м а с к р о м н о . Д а к л е : б и т к а св етск а , а п р о с л а в а о п ш ти н -
ска! - к а к о је т о д у х о в и т о п р и м е т и о је д а н н ови н ар .
Н о в и н е с у о в и х д ан а п и с а л е о н е к о л и ц и н и м л а д и х ф уд-
о а л е р а и з О с е ч и н е к о ји с у к а ж њ е н и з а т в о р о м з а т о ш т о с у
на Х в а р у , п о о ц е н и т а м о ш њ е г с у д и је за п р ек р ш а је, узн е-
м и р и л и ја в н о с т . А ја в н о с т с у у з н е м и р и л и з а т о ш т о с у пе-
в а л и с о л у н с к у п е с м у »Т а м о , д а л е к о . . . « Н о в и н а р и с у се,
с р а з л о г о м , п о ш т е н о и о б је к т и в н о , с в е с р д н о з а л а г а л и д а
с е ф у д б а л е р и о с л о б о д е к а зн е, ч у д е ћ и с е к а к о је д о њ е у о-
п ш т е м о г л о д а д о ћ е . А м о г л и су, д а с у х т е ли , и л и д а с у у
то б и ли упућени , да наведу како се з б о г певањ а те исте
п е с м е »п р и в о д и л о « у с р е д Б ео гр а д а , Ш а п ц а , В аљ ев а , О бр е-
н о в ц а и д р у г и х гр а д ов а . В а љ а л о б и о т о м е у п и т а т и Б о р у
Д р љ а ч у и њ е г о в е к о л е г е -п е в а ч е . . . И з т о г ц и к л у с а с о л у н -
ск и х песа м а , с н и м љ е н и х н а п л о ч а м а и ка сета м а , и з б а ч е н е
с у и м ен и ц е С р б и н и С р б и ја и п р и д ев ср п с к и , је р и пом и -
њ а њ е С р б и је »и з а з и в а у з н е м и р е њ е ја в н о с т и «. К а о д а ј е Ср-
б и ја и у д а в н а ш њ и м п есм а м а - б а у к !
Т а к а в је о д н о с п о т о м а к а п р ем а д е д о в и м а и о ч ев и м а ,
и а к о с у п о т о м ц и з н а л и д а он и , њ и х о в и д е д о в и и оч ев и ,
н и с у т р а ж и л и д в а с в е д о к а к о ја б и п о с в е д о ч и л а њ и х о в о
р о д о љ у б љ е и о м о г у ћ и л а и м д а у ш и ћ а р е о д с в о је д р ж а в е;
о н и с е н и с у с л у ж и л и ни п е ч а т о м д р ж а в е н и п е ч а т о м пар-
т и је д а б и т а к о , д е к р е т о м , б о р ц е и з н е п р и ја т е љ с к и х реги -
м ен т и п р е в е л и у »с в о је р е д о в е « и о м о г у ћ и л и и м д е б е л у др-
ж а в н у п е н зи ју !
А ли , н и је т а к а в о д н о с б и о с а м о п р ем а с о л у н ц и м а , б ли -
ж а и д а љ а с п с к а и с т о р и ја н а ш л а се т а к о ћ е на у д а р у ск о-
р о јев и ћ а .
Ч о в е к н а ш е г д о б а с го р ч и н о м , и л и с к р а јњ о м равн о-
д у ш н о ш ћ у , п р о п р а т и н о в и н с к у в ес т д а је М е с н а зајед н и -
ца у О р а ш ц у о б е л е ж и л а з н а ч а јн у г о д и ш љ и ц у п р в о г срп-
с к о г уст а н к а ! Д р у ш т в о к о м е је с т а л о д о и с т о р и јс к е баш -
ти не, а к о и м а д о в о љ н о р а з в и је н у са в ест, д а к л е : св е ст о
в р е д н о с т и м а и с т о р и је , о х р а б р о с т и , п р а в д и и н еп р ав д и ,
истин и и п о ш т ењ у - не м о ж е да о б е л еж а в а њ е год и ш њ и ц е
с р п с к е р е в о л у ц и је п р е п у с т и с а м о м есн и м за јед н и ц а м а !
К а д в ећ п о м и њ е м М е с н у з а је д н и ц у у О р а ш ц у, п о м е н у -
ћ у и М е с н у з а је д н и ц у у и с т о р и јс к о м Т а к о в у , к о ја је недав-
но, г о т о в о и л е г а л н о , н о ћ у , на п о к л о њ е н о ј л и в а д и п о д и г л а
с п о м е н и к в о ћ и д р у г о г с р п с к о г у с т а н к а М и л о ш у О б р ен о -
в и ћ у, з б о г ч е г а је ж е с т о к о н а п а д н у т а у је д н о м л и с т у . Н о-
в и н а р у је , п о р е д о с т а л о г , с м е т а л о ш т о је М и л о ш са и сука -
н о м с а б љ о м , а М е л е н т и је П а в л о в и ћ са у з д и г н у т и м кр-
сто м ! К а о д а је у ч а с у у с т а н к а М и л о ш м о г а о д а н о с и »са-
м о у п р а в н и с п о р а з у м « и п о н у д и га Т у р ц и м а , а архи м ан д -
р и т М е л е н т и је с л и к е М а р к с а и Е н ге л с а !
М е с н а з а је д н и ц а у Т а к о в у н и је п о к а з а л а н и д о в о љ н о
М и л о ш е в е м у д р о с т и , н и д о в о љ н о њ е г о в о г л у к а в ст в а , ко-
л и к о је т о п о к а з а л а М е с н а з а је д н и ц а с е л а П р и с л о н и ц е
к о д .Ч а ч к а ! П р е с е д а м -о с а м го д и н а П р и с л о н и ц а је обја в и -
л а х р о н и к у с в о г а краја. К а к о је Л а з а р М у т а п , је д а н о д
в о ћ а д р у г о г с р п с к о г уст а н к а , р о д о м и з о в о г се л а , М е с н а
з а је д н и ц а је н а ч и н и л а »р а д и к а л а н « п о т е з : з а а м б л е м с е л а
419
и »Х р о н и к е « у з е л а је б а р ја к Л а з а р а М у т а п а , к о ји се ч ув а
у Н а р о д н о м м у з е ју у Б е о г р а д у , п р е с л и к а л а га и и зн а д сви х
с и м б о л а о н о г а в р е м е н а на њ е м у - у т и с н у л а п е т о к р а к у
з в е з д у ! Н е зн а м д а л и је з б о г о в о г »к л а с н о г п р и с т у п а « д р у-
г о м с р п с к о м у с т а н к у п о х в а љ е н а , а л и п о у з д а н о зн а м д а
н и је к р и ти к о в а н а .
У с р е д Б е о г р а д а о д с в о ји х ђ а к а у с е д м о м р а з р е д у на-
ста в н и ц а т р а ж и д а н а б р о је и м ен а р о д о љ у б а у к о с о в с к о м
б о ју . И ђ а ц и н а б р а ја ју п о се ћ а њ у : М и л о ш О б и л и ћ , Ц а р Л а-
зар, Т о п л и ц а М и л а н , К о с а н ч и ћ И ван, д е в е т Ј уго в и ћ а . . .
Н а т о н а ста в н и ц а к а ж е д а гр еш е, је р с у р о д о љ у б и са м о
слуга Г о л у б а н и слуга М илутин, а остали су пош ли у бој
д а б и о д б р а н и л и с в о је к у ћ е, им ањ а, б о г а т с т в о . . . П и см е-
ни з а д а ц и у ч е н и к а с о в о м т е з о м су, п о т о м , в и с о к о о ц е њ е-
ни! »К л а с н и п р и с т у п « о в о ј т е м и о ч е в и д н о је б л о к и р а о у м
и о в о ј н а ста в н и ц и и о н и м а к о ји с у је на т о н а в ели , па н и с у
м о г л и д а р а з м и ш љ а ју о п о с л е д и ц а м а , је р ћ е б и в ш и у ч ен и -
ци о в е ш к о л е , б у д у ћ и о ф и ц и р и о в е з е м љ е , о с т а н у л и у т о ј
п а м ети , а з а т р е б а ли , б и т и у н е д о у м и ц и д а л и д а п о д р а т н у
з а с т а в у п о з о в у и о н е к о ји и м а ју к у ћ е, в и ле, ја х т е, а у т о м о -
б и л е , з е м љ у , д е в и зн е к њ и ж и ц е - је р б и о н и м о г л и д а и м
п окваре п атр и отски п росек!
П р и с е т и м о се, у зг р е д , к а к в а је з л а с у д б и н а п р а т и л а
с п о м е н и к К а р а ђ о р ђ у на В р а ч ар у. А је д а н с л и ч а н сп о м е-
н и к К а р а ђ о р ђ у го д и н а м а је, св е д о н ед а в н о, ч а м и о у јед -
н о ј ш у п и у К о с је р и ћ у !
Јед н а у л и ц а у Б е о г р а д у ц е л о м с в о јо м д у ж и н о м н о с и л а
је и м е К р а љ а М и л у т и н а . Т а у л и ц а је п о д е љ е н а на т р и д е л а :
је д а н н о с и и м е Б у р е С алаја, д р у г и Ц а р а Х а и л а С ела си ја ,
д а к л е : о н о г Ц а р а Х а и л а С ела си ја , за к о га је и н а ш а ш там -
па п и с а л а д а је х р а н и о п с е и з с р е б р н о г т а њ и р а у т р е н у т к у
кад је и п о с т о х и љ а д а љ у д и у м и р а л о о д г л а д и у њ е г о в о ј
п р о в и н ц и ји В о л о ; тр ећ и , н а јк р а ћ и д е о о в е у л и ц е о с т а о је
К р а љ у М и л у т и н у ! Х о ћ е л и је д а н о д н а јз н а м е н и т и ји х вла-
д а р а С р б и је о с т а т и и б е з т о г п а р ч е т а у л и ц е , и к о м е је ста-
л о д о т о г а д а о н б у д е п о т и с н у т са б е о г р а д с к е к а л д р м е а
т и м е и из п а м ћ ењ а б у д у ћ и х ген ерац и ја?!
П р е ћ у т а н а је с т о т а г о д и ш њ и ц а с т и ц а њ а н е за в и с н о с т и
С р б и је, к о ј а ј е п а д а л а 1978. го д и н е. П о з н а т о је д а ј е б и л о
п р е д в и ђ е н о д а с е овај д а т у м о б е л е ж и к а к о и д о л и к у је : на-
у ч н и м ск у п о в и м а , с в е ч а н и м а ка д ем и ја м а , и з л о ж б а м а . ..
О д св ега т о г а н и је б и л о н и ш та! С т и ц а њ е н е з а в и с н о с т и
о б е л е ж и л е с у Р у м у н и ја , Б у га р с к а и Г р ч к а , к о је н и с у ни
р а т о в а л е , а с т е к л е с у је з а х в а љ у ју ћ и - п о т о ц и м а п р о л и в е -
н е к р ви С р б и је и Ц р н е Г о р е .
Н е к а к о у т о в р е м е г о т о в о св е н о в и н е с у з а б е л е ж и л е
с т о т у г о д и ш њ и ц у П р и з р е н с к е ли ге !
П о г у б н и о б л и к д е ф о р м и с а н е св е с т и је д н е к а т е г о р и је
љ у д и п р е т и о је д а и з п а м ћ ењ а ге н ер а ц и ја п о т и с н е б и т н а
о б е л е ж ја н а ц и о н а л н о г и д е н т и т ет а , д а с у з и и з а т р у је и зв о-
р е н а ш е и с т о р и јс к е св е с т и и т и м е п р е с е ч е к о р е н н а ш ег
н а ц и о н а л н о г бића. Р е ч је , св а к а к о , о к а т е го р и ји љ у д и к о ја
је в и ш е н у д и л а н е го ш т о је и к о т р а ж и о !
Д р у г и м а је т р е б а л о д а п р о т е к н у г о д и н е и г о д и н е д а би
420
и м с а з н а њ е о ст р а ш н и м п о с л е д и ц а м а д о п р л о из »м е с т а
к о ји м с е с е д и « д о гла в е! Т е к к а д се п о ч е л о п о с е з а т и за
к њ и га м а с т а р о с т а в н и м и д о к а з и в а т и к о је, када, и на к о м
п р о с т о р у ж и в е о - с х в а т и л о се д а н и см о , н а р о д с к и р е ч е н о ,
»р е п а б е з к о р е н а «, а л и д а с м о с е о д р и ц а њ е м се б е, с в о је ис-
т о р и је , с в о ји х п р ед а к а , б и т н и х о б е л е ж ја к у л т у р н о г и на-
ц и о н а л н о г и д е н т и т ет а , н а ш л и на п у т е в и м а б е зн а ђ а , к а о
д а с м о з а л у т а л и у з е м љ у у к о јо ј им а св е м а њ е о б е л е ж ја д а
је т а з е м љ а наш а! А та к а в н а р о д , б е з и с т о р и јс к е св ести ,
б е з н а јб и т н и ји х о б е л е ж ја њ е г о в е к у л т у р е и и с т о р и је , л а к о
је п р о г о н и т и са о г њ и ш т а њ е г о в и х п р ед а к а !
У ч и њ е н је, најзад , п о к у ш а ј д а се ов а п о г у б н о с т за уста -
ви. О б е л е ж а в а ћ е се з н а ч а јн е г о д и ш њ и ц е у и с т о р и ји на-
ш и х н а р од а , па и г о д и ш њ и ц е о с л о б о д и л а ч к и х р а т о в а к о је
је С р б и ја в о д и л а о д 1912. д о 1918. го д и н е. У з в а н и ч н и ка-
л е н д а р о б е л е ж а в а њ а го д и ш њ и ц а » у ш а о « је и 1. д е ц е м б а р
1918. го д и н е, д а н к а д је п р о г л а ш е н а п р в а з а је д н и ч к а др-
ж а в а ју ж н и х С л о в ен а , је р се, назјад , с х в а т и л о да б е з он е
с т а р е н е б и б и л о ни н о в е Ј у го с ла в и је . Т а к о ће, в ер о в а т н о ,
и ш ч е з н у т и п о ја м о »в е р с а јс к о ј Ј у г о с л а в и ји «, к о ји с у не-
у п у ћ е н и п о л и т и ч а р и ч е с т о п о т р з а л и , је р о ч и г л е д н о не
з н а ју к а к в е с у б и л е в е к о в н е т е ж њ е н а ш и х н а р о д а и к а к в а
је у с т в а р а њ у п р ве з а је д н и ч к е д р ж а в е б и л а у л о г а Ј у г о с л о -
в е н с к о г о д б о р а и К р ф с к е д е к л а р а ц и је . Н ес т а ћ е , м о ж д а , и
п о ја м д а је о н а Ј у г о с л а в и ја б и л а »т а м н и ц а н а р о д а «, је р
н а ш е д о б а з н а и з а - д о з и ћ и в а њ е там н и ц а! У с в е м у т о м е
н е ћ е б и т и з а б о р а в љ е н е н и п о је д и н е л и ч н о с т и : в о јв о д и
Ж и в о ји н у М и ш и ћ у , ч и ја с е с т р а т е ги ја у К о л у б а р с к о ј
б и ц и и д а н а с и з у ч а в а у в о јн и м а к а д е м и ја м а V' св ету, б и ћ е
и о д и гн ут сп о м ен и к \ 15аљеву, а па Д у и а в с к о м к еју \
Б е о г р а д у с п о м е н и к м а јо р у Д р а г у т и н у Г а в р и л о в и ћ у . Т о је
он а ј Г а в р и л о в и ћ , к о ји је на »д у н а в с к о ј к л а н и ц и љ у д с к о г
м е с а «, у о к т о б р у 1915. го д и н е, р е к а о с в о ји м в о јн и ц и м а да
»њ и х о в и ж и в о т и в и ш е н е п о с т о је , д а с у ж р т в о в а н и з а ч а ст
о т а џ б и н е и Б е о г р а д а . . . « Т о је о н ај и с т и Г а в р и л о в и ћ у
ч и ји с у ста н у п а л и н а о р у ж а н и љ у д и и, п р е д с т а в љ а ју ћ и се
к а о »о с л о б о д и о ц и Б е о г р а д а «, п р о н а ш л и њ е г о в е оф и ц и р-
ск е п а н т а л о н е и о д ц р в е н о г л а м п а с а ту, на л и ц у м еста , и
на о ч и г л е д њ е г о в и х к ћ е р к и М и л и ц е и Е м и л и је - и зр ези в а -
л и п е т о к р а к е зв е з д е ! К а д је у б р з о п о т о м , о р о н у о и б о л е с -
тан, м а јо р Г а в р и л о в и ћ д о ш а о и з н е м а ч к о г р о п с т в а и кад
је п о с л е д в а д е с е т а к д а н а у м р о - с а х р а н и л и с у га у п о за ј-
м љ е н и м п а н т а л о н а м а . . . Е т о , т о м Г а в р и л о в и ћ у Б ео гр а д
ћ е д а п о д и гн е с п о м ен и к .
ЈЈма у н а ш ем н а р о д у је д н а п о с л о в и ц а к о јо м с е сви д о-
т а д а ш њ и г р е х о в и п о т и р у : б о љ е икад, н е г о н и кад!
П р в о и з д а њ е к њ и ге »С о л у н ц и г о в о р е « п о ја в и л о се у је-
се н 1978. го д и н е. К р и т и ч а р и н и с у о с п о р а в а л и в р е д н о с т и
и з м е ђ у к о р и ц а , а л и с у с т р а ш н о з а м е р и л и к о р и ц а м а : ш та
ћ е на њ и м а с р п с к а т р о б о јк а ? ! Н е к и с у и ш л и т а к о д а л е к о
д а с у о д и зд ав а ч а , К у л т у р н о г ц е н т р а у Г о р њ е м М и л а н о в -
421
ц у, з а х т е в а л и д а и з п о н о в љ е н и х и зд а њ а , д о к о ји х Је д о ш л о
в ећ п о с л е н е к о л и к о д а н а - и з б а ц и п о је д и н е и с п о в ест и ,
к а о ш т о је о н а о з а је д н и ч к о ј п р о с л а в и Б о ж и ћ а с р п с к и х и
б у г а р с к и х в о јн и к а н а С о л у н с к о м ф р о н т у 1917. го д и н е.
У з к а сн и ја и зд а њ а , к а о са ста в н и д е о к њ и ге, о б ја в љ е н а
је г р а м о ф о н с к а п л о ч а с а о р и ги н а л н и м с о л у н с к и м песм а-
ма. Б и л а је н а ја в љ е н а и п е см а » К о т о к а ж е С р б и ја је м а л а «,
к о ја је, н е с у м љ и в о , н а с т а л а у п р о б о ју С о л у н с к о г ф рон та,
а л и је и з д а в а ч у з а п р е ћ е н о с у д о м и з а п л е њ и в а њ е м п л о ч е ,
па је о д о в е п е с м е о д у с т а о . И з д а в а ч у је, и н а ч е, з а м е р е н о
и на о б ја в љ и в а њ у к њ и ге - с м а т р а л о с е д а је »н е з г о д н а « и
ч а к »н е п о д о б н а «, д а за т а к в у к њ и г у »н и је т р е н у т а к «.
Ш е с т о и з д а њ е к њ и ге п о ја в и л о с е п о ч е т к о м 1984. год и -
не.
П р в о б и т н о и з д а њ е је и у о в о м н о в о м , с е д м о м и д о п у -
њ е н о м , к о је п р ви п у т о б ја в љ у ју »К њ и ж е в н е н о в и н е «, оста-
л о н е т а к н у т о : н и с у б р и с а н и ни л и ч н и п о д а ц и о ратн и ц и -
ма, и а к о а у т о р зн а д а н е к и о д њ и х н и с у у ж и в о т у . Н о в о м
и з д а њ у а у т о р је д о д а о д в а д е с е т п ет и с п о в е с т и с т а р и х рат-
н и ка - з а б е л е ж е н и х о в и х дана.
О ни з а и с т а је с у н а ш и д е д о в и и оч ев и , а к о л и к о с м о ми
њ и х о в и п о т о м ц и - н е к а св а к у п и т а с е б е !
А. Б.
С А Д Р Ж А Ј
С трана
Р еч а у т о р а .............................................................................. 5
Виљ ем I I .................................................................................. 10
П р е д м а јк ом у ст а в у м и р н о .............................................. 11
М а јо р Драгутин. Г а вр и л ови ћ .............................................. 16
Р а тн о ч у д о н е в и ђ ен о .......................................................... 17
О д о ш е ђ а ц и у с м р т .............................................................. 21
П о д в и г у ч и т е љ и ц е А зу б и ц е .............................................. 25
М арш а л Ж о з е ф Ж о ф р ........................................................ 30
Г о р н и ч е в о в а тр о м р а з о р е н о ............................................ 31
Ф елдм арш ал ф он М а к ен зен .............................................. 36
З б о го м , П л а в а г р о б н и ц о .................................................... 37
Ја сам, м ајк о, Ж и в о ји н ...................................................... 41
Х в а л а вам, се д и р а тн и ц и .................................................. 45
Јецај на о ч е в о м г р о б у ........................................................ 49
Б уд и м и р о в и х се д а м д е сет ран а ............................... 53
М аш и н овођа п о след њ ег воза .......................................... 57
С ли к а к о ју је в и д е о свет .................................................... 63
Е д в а р д Г р е ј .............................................................................. 70
Е го н Е рви н К и ш .................................................................. 70
З астава р еса в ск и х д е в о ј а к а .............................................. 71
А н р и Б а р б и .............................................................................. 76
К а д ра тн и к з а п л а ч е ............................................................ 77
Генерал А лф ред К р а у с ........................................................ 80
П а к а о на к о т и 238 ................................................................ 81
Роберт А е с и н г ........................................................................ 86
П а д е м а јо р Б о р а .................................................................... 87
Генерал О а са р П о ћ о р е к ...................................................... 92
Д р ж и се, Ж о р ж .................................................................... 93
423
Л о јд Џ орџ ................................................................................ 98
П е сн и к М и л о са в Јелић ........................................................ 98
Х в а т а њ е „ж и в и х је з и к а ” .................................................... 99
М арш а .1 Ф р а т и е д Ћ п е р е .................................................... 104
К а п ет а н о в о в е л и к о с р ц е .................................................... 105
С лике уж аса у М ачви ........................................................ 111
„О бсер вер ", енглесгси л и с т .................................................. 116
А р Петар О п а ч и ћ .................................................................. 116
С пасавај ме, н а р ед н и ч е ...................................................... 117
Р о ђ е н да б у д е б о м б а ш ........................................................ 121
Е д у а р д Ш и р е .......................................................................... 126
Н е љ у т и се, р а тн и ч е ............................................................ 127
О во је м оја з е м љ а ................................................................ 131
Н а ш а к о њ и ц а се је стр а х .................................................... 135
С агни се, М и л а н е .................................................................. 139
А м ер и ч к и н о ви н а р Џ о н Р и д .............................................. 144
П р е к о С и б и р а на ф р он т .................................................... 145
Д в о с т р у к и в и тез с л о б о д е .................................................. 149
О ж и љ а к на д у ш и .................................................................. 153
В о јв о д а Степа С т е п а н о в и ћ .................................................. 156
Н е и с п а љ е н и р а ф а л за Ж и в о т у ........................................ 157
Д е Г о л о в в и т е з ...................................................................... 161
А р Саво С к о г с о ........................................................................ 166
Д о б р о се д о б р и м в р а ћ а ...................................................... 167
П уковн ш с Ф у р н и ј е ................................................................ 172
С лава п р и п ад а вама ............................................................ 173
А р А р ч и б а л д Р а јс .................................................................. 178
В о јн и ч к а п а р а д а на К р ф у .................................................. 179
Р о ј п ч е л а на з а с т а в и ............................................................ 183
Е го н Е рви н К иш .................................................................. 186
Пот пуковнигс В о ји сл а в Б ум ба ш и ревић .......................... 186
Т о је твој о т а ц ........................................................................ 187
Ч е т и р и дана пр са у п р с а .................................................... 191
Ф елдм арш ал ф он Ф а л гс е н х а јн ............................................ 194
К о њ е м на в о јв о д у С теп у .................................................... 195
„ Н о в а с л о б о д н а штамгга” .................................................... 200
К а п у д о л е , Л и с је н ................................................................ 201
О см ат р а ч на д р в е т у ............................................................ 205
Б р о д је м иран, т о н е .............................................................. 209
П ол П е р е .................................................................................. 214
М о м и р о в ратн и д н е в н и к .................................................... 215
Краљ Н и г с о л а .......................................................................... 218
424
Етика сељ ака из К а луђ ер и ц е .................................... . 219
П еш аци љ у б е топ ове .......................................................... 223
С ер бо, д о д а ј г р а н а т е ............................................................ 227
О д ли к о в а н на п р е д л о г н е п р и ја т ељ а .............................. 231
Ч е к а ју нас на б а ј о н е т .......................................................... 235
Винст он Ч ерчил .................................................................... 240
П о г и б и ја н а р ед н и к а Н о в и ц е ............................................ 241
Ф р а н ц у ск и лекар .................................................................. 244
Х и љ а д и л и се такви си н о в и .............................................. 245
Л еге н д а р н а М и л у н к а С а в и ћ .............................................. 249
Л е д и д р И за бел а Хатон ...................................................... 254
Р е ч в о јн и к а је св ети њ а ...................................................... 255
П есник Ж ан Риш пен .......................................................... 260
П и л о т ја в љ а : ф рон т је п р о б и јен ...................................... 261
М инист ар А л б ер С а р о .......................................................... 266
З а р о б и о т р и д есе т два т о п а .............................................. 267
Огист Б оп ................................................................................ 272
С рц е на в р х у п л а н и н е .......................................................... 273
П у т е в и м а п а т њ е и сла в е .................................................... 279
А дм ирал А а к а з ...................................................................... 284
С ли к а са н а с л о в н е с т р а н е .................................................. 285
И з три рата - ш ест м е д а љ а .............................................. 289
„ К е л н ск е н о в и н е ” .................................................................. 294
„ Е к о д П а р и ' .......................................................................... 294
С уза ју н а к а Д р а го м и р а П а н и ћ а ...................................... 295
Јосиф Х а б с б у р ш к и .............................................................. 300
О б е си ш е и м о ју м а јк у ........................................................ 301
Виљ ем I I .................................................................................. 306
О ца о д н е с е р а тн и в и х о р .................................................... 307
ГенераЈг ф он А о х о в ................................................................ 312
Јунаци са Д о б р о г п о љ а ...................................................... 313
А к а д е м и к Ернест Д е н и ........................................................ 318
Х р а б р о м и ср ећ а п о м а ж е .................................................. 319
Н ем а ч к и в о јн и лист „Ра т н и к ” .......................................... 324
С о л у н н еста је у п л а м е н у .................................................... 325
С О б и ли ћ е м на гр уд и м а .................................................... 329
П р о гл а с Ф р а н ц у с к о -с р п с к о г о д б о р а ж ена у П а р и зу . . 334
К р вав Б о ж и ћ на М о ј к о в ц у ................................................ 335
Е. Д. М ја х к о в .......................................................................... 340
Б итка у ч и т е љ а Т р а јк а ........................................................ 341
Б р о д је п о т о н у о у М е д о в и ................................................ 345
С б е р д а н к о м на р а м е н у ...................................................... 349
425
Е во, Ф р а н ц у с к а је о в д е ...................................................... 353
С в ед о к т и х о г у м и р а њ а ........................................................ 357
Ј ур и ш н и к Т о м о А н д р и ћ .................................................... 361
Генерал ф он Г а л в и ц .............................................................. 366
С В у к о м на Г р у н и ш т у ..................................■..................... 367
П а л и ван б о јн о г п о љ а ........................................................ 371
У м и р а л и с у на м о ји м р у к а м а .......................................... 375
Габријел А н о т о \ ...................................................................... 380
А д у ш а пун а о ж и љ а к а ........................................................ 381
Т а к о су н е ст а ја ли р е гр у т и ................................................ 385
Ж и в о т за т р и д и н а р а ....................................................... 389
Генерал Р е в о л ........................................................................ 394
Х в а л а п л е м е н и т о ј Ц и га н к и .............................................. 395
П о т к о в и ц е п а д а ју с н е б а .................................................... 399
Т о м о ж е са м о в е л и к и н а р о д ............................................ 403
Кемал Ат ат урк............................... 408
Јевр ем ова го р к а п о б е д а .................................................... 409
П о л А еш а н ел .......................................................................... 414
Јунаци и п о т о м ц и ................................................................ 415
426